Seizmiko graenje Nabrojati 7-8 kriterijuma za ekoloku ocenu
materijala i objasniti Iz kojih graevinskih materijala moe da se
javi radon radioaktivni materijali_ Koja su opasna zemljita za gra.
iz kojih moe doi do izvora radona radionukleotidi iz zemlj
Temperaturni reim poara dijagram JUS TP 21 preporuke EUROCODE 8
preporuuje projektovanje Klasifikacija maltera Koje su prednosti
raenja zemljom? Energetska analiza... Energetske prednosti graenja
zemljom Problematini teki metali Mehanizam razaranja betona u poaru
'praskav lom' krti, nenajavljeni lom kod... Poveana otpornost AB na
poar Ekoloko prihvatljivi aditivi Negativni mogui ekoloki problem
negativne karakteristike betona(ekoloka ocena)? Kako se elini nosai
mogu sauvati od poara? Podela graevinskog gipsa Hemijski sastav
gipsa Mogui tetni uticaji deponije fosfogipsa Obojeni metali
materijali budunosti Nabrojati sve vrste graevinskih materijala
koji se mogu koristiti kao termoizolacioni materijali Navesti koji
su problemi termoizolacionih materijala na bazi vlaknastih i
plastinih tehmikioih izolacija. Vesti 10ak prednosti ojekata od
drveta Koje su metode zatite drveta od poara? Sloiti graevinske
materijale koje smo uili po zapeminskoj masi Tabelarni prikaz
trajnosti drveta izraena u godinama prosena trajnost Koje su
ekoloke zatite drveta Neto o: bitumenu, bitulitu i bitumenskoj
emulziji (ugljovodonina veziva) Od ega se sastjoe plastine mase?
Osnovne ekoloke prednosti/nedostaci plastike Koliko mogu da traju
plastine mase? Navesti u kojim oblicima se plastine najvie sreu
izdvojiti najopasnije Opta podela novih materijala ta je fazno
promenljivi materijal FPM? Koje su prednosti/nedostaci graenja
baliranom slamom? Ekoloka ocena materijala kojih smo uili Solarne
zemunice Procena i kvalifikacija rizika Zatita elika od oksidacije
ta je prihvatjlivi rizik? Miljenja pojedinih naunika...1.poznate
povelje arhitekata I urbanista2.o cemu govore standardi ISO
14000?3.principi eurocode 84.negativnosti kod betona5.od cega se
sastoje plasticne mase I navesti po jedan materijal od svakoj
sastojka6.navesti materijale koji prema mak listi spadaju pod A1
(sigurno izazivaju rak kod ljudi)7.nabrojati sve razloge od kojih
najcesce dolazi do smrti8.prosecna koncentracija radona u zgradama
je ? a to je ? puta manje nego napolju9.sastav gline sastoji se od
? I ? a ostatak su ? I za sve navesti procente10.koja zagadjenja
izaziva fosfogips?11.za sta se koriste specijalni
malteri?12.prednapregnuti beton se dobija postupcima nabrojati13.od
cega se prave biobetoni?14.prirodni nacini zastite drvene
konstrukcije?15.granica verovatnoce smnrti od udesa krece se od
..do.16.navesti providne materijale koji se koriste za
termoizolaciju17.ekoloske prednosti drveta kao prirodnog
materijala18.plasticni termoizolacioni materijali?19.negativne
osobine plasticnih materijala20.sta je prihvatljiv rizik?1. zakon
jus tp 19 definise protivpozarnu zastitu za ____________ zgrade2.
zakon jus tp 21 definise pp zastitu za __________ zgrade3. prema
evrokodu, plan pp zastite obavezan je za
________________________________ objekte4. koji rizik od raka se
smatra prihvatljivim (napisati broj)5. navesti dva utopijska
urbanisticka projekta gradova6. kako mozemo napraviti zeleni zid na
objektu? (4 stavke)7. sta se koristi u objektima kao zidna
izolacija od buke?8. navesti prednosti ukopanih kuca (4 stavke)9.
neka formula za trajanje pozara, napisati je, i objasniti sta je
sta10. navesti podelu objekata prema pp otpornosti (1,2,3,4 i 5
stepen)11. koliko m2 je predvidjeno za stanovanje a koliko za
slobodne povrsine u gradovima?12. za koliko procenata je skuplja
eko gradnja od obicne?13. osnovni ekoloski uslovi za gradjenje
objekata14. koje mere mozemo preduzeti kako bi grad nacinili
ekoloski prihvatljivijim?15. karakteristike projektantskog pristupa
Fridriha Hundertvasera1.principi odrzivog razvoja (4 komada...ono
unutargeneracijska jednakost, bla bla..)2.moduli solarnih celija,
neki PV moduli ( ne znam ni sta je to)3.zasticena prirodna
dobra4.formula za ekvivalentno vreme trajanje pozara5.optimalna
velicina grada6.koji jeuniverzalni urbanisticki plan?7.koja su
stetna i nepovoljna tla za gradnju?8.prednosti atrijumskih
samogrejnih kuca9.preporuke udaljenosti ygrada od visokonaponskih
dalekovoda10.koliko je povecanje ekoloskih izmena u gradu?11.na sta
se odnose nc krive?12.koji su stetni efekti buke na coveka?13.sta
je protivpozarni sektor?14.skicirati najpogodnije oblike osnove i
izraziti index v/a u procentima15.jus tp 1916.jus tp 2117.stepen
otpornosti objekata prema po\aru18.prema evrokodu plan pp zastite
se radi za..Pitanja sa testa:1. Koliko se godinje izgubi ha zemlje,
koliko je isto procenat za 10 godina?2. Koje su zatite od gama
zraenja?3. Kako spreiti zagaenja od gasa radona u zgradama?4.
Kritilne temperature pojedinih materijala beton, opeka, staklo,
plastilne mase...5. Vinil hlorid se proizvodi
za____________________, vreme6. Sedimentne vrste kamena7. Betonske
ispune koje se koriste protiv radona8. Nedostaci prednapregnutog
betona9. Alu staklo koliko moe da traje na poaru Koja spratnost kod
objekata je najbolja? Poveana buka kakvi simptopmi kod oveka
Solarni paneli kakve poznajes? Prevencija naponskog zraenja kod
nobe gradnje Koja su nepovoljna zemljita za izgradnju? Po emu je
poznat edinburg? Seizmika stabilni objekat (crte) , nestabilan
objekat (crte) Principi solarne arhitekture Listopadno drvee poreaj
po senenju Kada se ne stavljaju dimni odui? Formule specijalno
poarno optereenje; trajanje para Putevi evakuacije 1 pravac, 2
pravca Podela materijala prema nainu ponaanja u poaru Skica
deimnzionisanja po principima protivpoarne zatite kod objekata
visokgradnje / misli se na pristup vatrogasnim kolima...
Vatrootpornost elemenata F15, F30... Za ta vae eurokodovi? Odrivi
grad nabrojati one parametre Poarni sektor Poarna zona Solarni
urbanizam obuhvata Karte renti Negativni uticaji na ivotnu sredinu
su: o Hemijska i fizika zagaenja zemljta vazduha i vode o Potronja
neobnovjlivih prirodnih resursa energije, minerala, plodnog
zemljita, vode o Naruavanje biosfere i biodiverziteta o Promena
klime o Vizuelna zagaenja okoline Dokumenta irivom graevinarstvu;
poznate povelje Atinska povelja 193 Mau-Piu 198 Varavska 1981
Konferencije Stokholm Rio de aneiro Lucern Johanesburg Dobris -?
Rifkinov zakon entropije 1986 godine sve ljudske aktivnosti
ukljuujui i graevinarstvo, umanjuju iskoristive oblike energije u
oblike koji se ne mogu iskoristiti Instrumenti drutva kao oblik
zatite ivotne sredine su: Trini i ekonomski instrumenti i mehanizmi
Direktna regulativa Odgovornost pojedinca Informisanost javnosti
Obrazovanje Totalna ekoloka strategija teo zeleni marketing Procena
i kvantifikacija rizika Pravilnik o metodologiji procene opasnosti
Procena opasnosti Mere prevencije Otklanjanje posledica Posledice
rizika Procenu verovatnoe nastanka udesa Istorijska Analitika mala,
srednja, velika Kombinovana Mogunost posledica po ivot i zdravlje
ljudi i ivotne sredine Zanemarljive Znaajne Ozbiljne Velike Veoma
velike Rizik od udesa procenjuje se na osnovu Verovatnoe nastanka
udesa Obimu moguih posledica Rizik od udesa moe biti prihvatljiv i
neprihvatljiv Prihvatljiv je onaj rizik kojim se moe upravljati pod
odreenim uslovima predvienim propisima Rizik od udesa se
kvantifikuje Zanemarljiv Fali deo Rizik od zemljotresa je regulisan
posebnim pravilima i meunarodnim normama. Za dobijanje seizmiki
otpornih konstrukcija potrebno je uvaavati principe projektovanja i
graenja propisanih EUROCODOM 8 / EC 8 Osnovni ciljevi EUROCODa 8 su
da se u eventualnom zemljotresu, koji se moe dogoditi u ivotnom
veku objekta, ivoti ljudi budu zatieni, oteenja objekta budu
ograniena, a konstrukcije od posebnog znaaja za javnu zatitu moraju
i posle zemljotresa da budu u funkciji. Steen zatite u pojedinim
zemljama zavisi od relativnog znaaja seizmikih rizika uj odnosu na
rizike drugog porekla od globalnog ekonomskog statusa. Osnovni
principi odrivog razvoja Odrivi razvoj podrazumeva razvoj, koji e
obezbeivati korienje prirodnih resursa i stvorenih dobara na nain,
da omogui zadovoljenje potreba sadanjih generacija, bez ugroavanja
buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Ovakav koncept sde
zasniva na principima: Princip meugeneracijske jednakosti Princip
unutargeneracijske jednakosti Objedinjavanje ekologije i ekonomije
Ouvanje prirodnih resursa Kriterijumi za ekoloku ocenu
materijalaPrilikom izbora graevinskog materijala, vano je
posmatrati njihove uticaje i posledice njihove primene na okolinu,
u svim fazama 'ivotnog ciklusa'.Od momenta uzimanja iz prirode,
proizvodnje, eskploatacije pa reciklae po isteku veka trajanja. Ovi
uticaju na oveka i ivotnu sredinu mogu biti fiziki, hemijski,
psiholoki, direktni ili indirektni, kratkotrajni li dugotrajni.
Kriterijumi za ekoloku ocenu materijala Zatita od poara Stepen
naruavanja ivotne sredine uzimanje sirovina iz prirode Obnovjlivost
delova prirode Stepen zagaenja sredine pri izradi i preradi
gra.materijala Emisija tetnih materija i zraenje iz materijala
Trajnost gra.aterijala potreba za reprodukcijom Energija utroena za
vaenje sirovina, za izradu gra.materijala transport do gradilita i
na gradilitu
http://www.designboom.com/weblog/cat/9/view/11898/soren-korsgaard-organic-cube.htmlva
Koji materijali imaju visok a koji nizak nivo potro[nje
energije?Materijali sa viokom potronjom energije su:1. Aluminijum
32 000 kwh/t, 85 000 khw/m32. elik 10 500 kwh/t, 82 000 khw/m33.
Bakar 8 000 kwh/t, 71 000 khw/m3 4. Plastine mase 11 000 kwh/t, 11
000 khw/m3 Materijali sa niskom nivoom potronje energije1. Drvo 190
khw/t, 100 khw/m3 2. Beton 200 khw/t, 460 khw/m3 3. Gas beton 500
khw/t, 250 khw/m3 4. erpi 1 200 khw/t, 2 200 khw/m3 ta se koristi
kod betona koji se koristi kao zatita od radioaktivnog zraenja?U
betonu koji se koristi kao zatita od radioaktivnog zraenja koriste
se ispune od:1. Rude gvoa2. Otpaci dobijeni pri preradi gvoa i
elika koji se mogu koristiti u komadiima3. Specijalno pripremljeni
mealni agregati metalne kuglice4. Barit Kritine temperature
graevinskih materijala su:1. Opeka 900 / 1100 C2. Silikatna opeka
650 / 800 C3. Granitni kamen 6004. Krenjaki kamen 580-900 C5. Beton
krenjaki agregat 700 c6. Beton granitni agregat 550c7. Staklo 770
C8. Drvo 260-310 c9. Plastine mase 100 (150) C1. elik 350- 500
CBeton za zatitu of radioaktivnog zraenja njhov osnovni zadatak je
da apsorbuje energiju radioaktivnog zraenja i umanji tetna dejstva
neutrona alfa, beta i gama zraka. Dobija se od portland cementa sa
dodatkom zgure ili aluminantnog agregata Koji su tetni produkti
koji se nalaze u sastavu radnih, stambenih i drugih objekata u
kojima ljudi due borave? Radon potie iz zemljita, vode ili nekih
graevinskih materijala Formaldehid dozvoljena kocentracija
0,10,48mg/m3, mere sanacije 0,12 0,24 mg/m3 Azbest Mineralna vuna
staklena, kamena Asfaltna hidroizolacija Olovo, nikl, cink i
polivinil hlorid iz vodovodnih cevi Alergeni, koji potiu iz vodnih
i sintetikih obloga Vinil hlorid, sterol, fenol, vodonik peroksid i
drugi toksini gasovi Ekoloki ispravna sredstva za zatitu drveta su:
Coli boraksa Rastvori sode Kalofonijum etinarske smole Pelinji
vosak Radioacioni rizik?Radijacioni rizik se izraunava: Ra eq =
A(Ra) + 1.43A(Th) + 0.0.77A(K) Ra Eq < Gg/kg po naim propisima
A(Ra), A(Th), A(K) specifine aktivnosti Ra-226, Th232, K-40
Hemijski sedimentne stene su: Gips Anhidrit Krenjak Dolomiti
Mehaniki sedimentne stene su: Peari Konglomerati Bree Laporci
Organski sedimenti su: kreda i dijatomejska zemlja Betoni na bazi
lake ispune od drveta su: Durisol Tarocit / tarolit ? Heraklit
Ksilolit Blindit Prednapregnute konstrukcije se formiraju sledeim
postupcima: Prednaprezanjem sa prijanjanjem ica za beton atheziono
Prednaprezanjem pomou kablova naknadno Elektromehanilkim postupkom
Ekspandiranim cementima Vatrostalni materijali su oni materijali
ija je taka topljenja iznad 1580 C. Najvaniji iz ove grupe su:
amotne opeke i tela Magnezione opeke / magnezitne Homomagnezione
opeke / homomagnezitne Kvarcne opeke? Boksitne opeke? amotno brano?
Preporuke o 'odrivom graevinarstvu' definisane su sledeim poveljama
Atinskom poveljom 1934 Poveljom u Mau-Piu 1978 Varvavskom poveljoom
1981 Najvaniji ekonomski elementi politike ZZS (finansijski
transfer izmeu zagaivaa i drustvene zajednice) su: Naknadne
Subvencije Finansijska pomo Krediti za smanjenje emisija Kod
vrednovanja ekolokih karakteristika graevinskih materijala vae
sledei kriterijumi: Stepen naruavanja ivotne sredine pri uzimanju
sirovina iz prirode Obnovljivost naruenih delova prirode Stepen
zagaenja ivotne sredine tokom izrade i prerade graevinskih
materijala Vliina buke u potrebe zatite i mogunost mehanikih
oteenja susednih zgrada tokom proizvodnje materijala i njegove
ugradnje Emisija tetnih materijala i zraenje materijala Trajnost
graevinskog materijala Energija utroena za vaenje sirovina za
izradu graevinskih materijala, transtporta do gradilita Mogunost
reciklae materijala tetnost po zdravlje ljudi Zatita od poara Koji
su graevinski materijali tetno u zgradama osim radionukleotida u
zgradama veliku opasnost redstavljaju i: Stipski kriljci ispuna u
betonu Opeka od kalcijum silikata Fosfogips Crvena cigla od
sirovina kao nusprodukt pri preradi aluminijuma ljaka iz visokih
pei u elianama Letei pepeo od sagorevanja uglja efe pepeo Podloge
od kojih se javlja radon su: Vazduh koji se nalazi u porama
zemljita koji difuzijom prelazi u atmosferu Podzemna voda koja
izbije u blizini temelja Zraenja radona iz graevinskih materijala
koja se odvija principom difuzije Slobodno oslonjene cevi u
zidovima i podovima i podni slivnici omoguavaju.......radona
Prirodni gas kao izvor radona Vazduh na otvorenom prostoru se
smatra izvorom radona Posupci za smanjenje koncentracije radona u
zgradama su: Uklanjanje izvora zraenja zamena elemenata Skretanje
toka kretanja radona ventilacijom ispod donje ploe podruma sistemom
perforiranih cevi koje su povezane sa dimnjakom Svoenje prepreka
izmeu izvora radona i prostorije saptivanjem svih otvora i pukotina
u pregradama, oblaganje folijama, viestruko premazivanje povrine
pregrade Pojalanje ventilacije Preiavanje vazduha elektrinim
preistaima Kod projektovanja novih zgrada koncentracija radona se
moe smanjiti: Postavljanjem dodatne armature u ploe i zidove da bi
se spreio astanak prslina Posebnom obradom spojeva izmeu ploa i
zidova kao i kod prodora cevi Izbegavanjem uptrebe upljih betonskih
blokova zbog stvaranja efekta dimnjaka ta je to efektivna specifina
aktivnost?Za procenu radiacionog rizika pri primeni odreenih
materijala koristi se Ra-eq efektivna specifina aktivnost koja
uzima u obzir tri najvanija lementa Ra, Th i K.Radiacioni prosek se
izraunava:Ra eq = A(Ra) + 1,43A(Th) + 0,0077A(K)Vrednosti
A(Ra),A(Th) i A(K) predstavljaju specifine aktivnosti.Prema
pravilniku Raeq
