Embed Size (px)
Citation preview
Republika SrbijaMinistarstvo za rad,
zapošljavanje, boračkai socijalna pitanja
spec farm Jasmina Vukša
Farmakoterapijski aspektvitamina kod pacijenata na hemodijalizi
3
CB12
B1
B5
E
K D
A
Vitamini – su jedinjena od vitalnog značaja za naše zdravlje. Predstavljaju
organske hranljive materije koje po-mažu da telo koristi hranu koju uno-simo u organizam. Oni su apsolutno neophodni za funkcije kao što su ener-gija, rast i oporavak. Većinu vitamina telo ne može da proizvede u dovoljnoj količini, Zbog toga se moraju unositi u organizam putem hrane ili putem su-plementacije. Vitamini su važan deo svačije ishrane, ali su izuzetno važni za bubrežne bolesnike koji su posebno osetljivi na nedostatke vitamina.
Kako su otkriveni vitamini
U kasnim 1800-tim, holandski lekar Kristian Eijkman otkrio je da zamenom glaziranog pirinča (manje vrednog u sadržaju vitamina B1) sa neglaziranim, može da se spreči bolest beri-beri, koja
izaziva anemiju i paralizu kod veoma siromašnih ljudi. Tek je 1911. godine poljski hemičar otkrio, koja kompo-nenta neglaziranog pirinča sprečava bolest. Kasimir Funk je shvatio da je to amin, vrsta koja sadrži jedinjenje azo-ta. Obzirom da je od vitalnog značaja za zdravlje, nazvao ga je „vital amine“ ili „vitamin“ kombinujući latinsku reči „vita“, što znači život, i naziv jedinjenja „amino“.
Šta je važno za bubrežne bolesnike
Avitaminoze kod bubrežnih bolesnika se razvijaju postepeno tokom vremena i mogu da se pojave zbog abnormalnog metabolizma bubrega, neadekvatne gastro - intestinalne apsorpcije i gu-bitka vitamina, jer se „spiraju“ u toku dijalize. Avitaminoze takođe zavise od faktora kao što su ishrana, postojeća
REČ UREDNIKA
Zoran Mišković
Smisao čovekovog života je da se u borbi sa životnim pro-blemima ne predaje i da se uvek trudi da drugima pomo-gne. Sudbinu ne možemo predvideti ali ruku pomoći jedni drugima možemo pružiti. U današnje vreme informacija, topla reč, osmeh i nada u bolje sutra imaju veću vrednost od svih novčanih jedinica i svetskih berzi.
Ova mala knjižica je plod saradnje sa humanim ljudi-ma i bićemo srećni ako bilo kom našem članu, pre svega građaninu i humanom ljudskom biću, pomogne da shvati probleme onih ljudi koji nose igrom sudbine epitete Osoba sa invaliditetom.
Svaka bolest i hendikep se leče blagom rečju, prihvata-njem društva onakvog kakvi jeste, ravnopravno, dosto-janstveno i sa poštovanjem primerenom ličnosti koje ima svoje dostojanstvo, integritet i ponos.
Ove kratke brošure treba da budu putokazi i vodiči kako da postanemo humaniji i kako da niko od nas bolesnika ne razmišlja o onome što mu tokom lečenja treba, kako će i na koji način nešto da nabavi, već da se u okviru posto-jećeg zdravstvenog sistema i uz humanu lekarsku etiku zdravstvena usluga podrazumeva i da se za istu ne moli.
FARMAKOTERAPIJSKI ASPEKTI VITAMINA KOD PACIJENATA NA HEMODIJALIZI
4 5
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
Akoličina vitamina u telu, životno doba i pol, vreme koje se provodi na dijali-zi, i funkcionisanje metabolizma. Zbog toga vitaminske dodatke mora uvek da prepiše vaš lekar, u skladu sa individu-alnim potrebama
Znaci nedostatka
Zbog avitaminoze, može doći do smanjenja imuniteta, periferne neu-ropatije (gubitka osećaja), poreme-ćaja metabolizma amino kiselina i lipida, blagog skorbuta ili do drugih nepravilnosti u telesnim funkcijama. Najčešći su nedostaci vitamina koji su rastvorljivi u vodi, kao što su vitamin B i C. Važno da bubrežni bolesnici ne uzimaju prekomernedoze vitaminskih dodataka koji su namenjeni ljudi-ma sa zdravim bubrezima. Hronična bolest bubrega menja potrebe orga-nizma za pojedinim hranljivim ma-terijama, i kada bubrezi prestanu da funkcionišu, neki vitamini mogu da se nagomilaju u štetnim količinama. To znači da je potrebno ograničiti ili čak da izbegavati određene vitamine. Za pacijente koji su na dijalizi nisu pre-poručljivi komercijalno dostupni vita-minski dodaci.
Većina ljudi može da obezbedi do-voljnu količinu svih vitamina i minerala tako što će se pridržavati uravnoteže-ne ishrane – ali za bubrežne bolesnike to obično nije dovoljno. Ograničenja u ishrani, slab apetit, neželjeni efekti le-kova, gubitak vitamina u toku dijalize, propuštanje obroka zbog obaveza ili bolesti može, s vremena na vreme, pri-lično da poremeti zdravu ishranu.
Osim toga, bolest bubrega utiče na sposobnost tela da proizvodi ili čak da koristi neke hranljive materije, kao što je vitamin D.
Vitamini koje treba izbegavati
Postoje dve vrste vitamina: vitamini koji se rastvaraju u mastima i vitamini koji se rastvaraju u vodi. Vitamini A, D, E i K, koji se rastvaraju u mastima, skla-dište se u organizmu i imaju tendenciju da se nagomilavaju, tako da treba iz-begavati njihovo uzimanje, osim ako ih nije prepisao nefrolog. Posebno vita-min A može da se nagomila do toksič-nog nivoa ako se uzima kao svakodnev-ni dodatak ishrani.
Vitamini koji su potrebni
Vitamini koji se rastvaraju u vodi ne skladište se u organizmu i treba da se dopunjuju.
Da bi bili obezbeđeni sa dodatnim potrebnim vitaminima rastvorljivim u vodi, obično se prepisuje specijalan vitaminski dodatak za bubrežne bole-snike, koji sadrži ceo skup vitamina B – B1, B2, B6, B12, folnu kiselinu, niacin, pantotensku kiselinu i biotin – plus malu dozu vitamina C. Nažalost na našem tržistu ne postoji vitaminski su-plement koji je prilagođen i namenjen bubrežnim bolesnicima i pacijentima koji su na dijalizi. Po nekim autorima koji tvrde da je velika „megadoza“ vi-tamina C korisna za zdravlje, bubrežni bolesnici po svaku cenu treba da izbe-gavaju unos velike količine vitamina C. Telo ga razlaže u oksalate koji mogu da se nagomilavaju, da se talože u kostima i zglobovima i da izazovu bol.
Kako vitamin deluju i pomažu telu
Postoje vitamini rastvorni u mastima liposolubini: A, D, E, K i vitamini rastvor-ni u vodi, hidrosolubilni i to su vitamin C i vitamini B grupe. Svi su naučno otkrive-ni u prvoj polovini dvadesetog veka.
Vitamin B1 ili TIAMIN iznimno je va-žan u metabolizmu ugljenih hidrata i aminokiselina.
Nužan je za normalan rad nervnog sistema, a njegov nedostatak dovodi do bolesti beriberi koja se očituje poreme-ćajima centralnog i perifernog nervnog sistema.
Hrana bogata vitaminom B1 su ra-zne žitarice, dok gotova sva hrana ku-vanjem gubi taj vitamin. Štetni učinci povećanog unosa nisu poznati, što ne isključuje oprez te pridržavanje unosa preporučenih dnevnih doza.
Preporučene dnevni unos:deca 0,2-1,1 mgmuškarci 1,2-1,5 mgžene 1,1 mgtrudnice 1,4 mgdojilje 1,1 mg
Dodatan unos vitamina B1 pokazao se učinkovitim kod pojave različitih neuro-loških boli, oštećenja srca, gubitka pam-ćenja, intenzivnog mentalnog rada pri-likom učenja te poremećaja ponašanja.
VITAMIN B1
6 7
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
A
Vitamin B2 ili RIBOFLAVIN je je-dan od nužnih elemenata u temeljnim metaboličkim procesima svake ćelije. Deo je flavoproteina koji su odgovo-rni za biološke procese poput antiok-sidativnog delovanja te popravka DNK oštećenja.
Odličan izvor vitamina B2 jesu sirevi i ostali mlečni proizvodi, mahunarke, lisnato povrće, gljive, bademi, parada-jz. Povećano izlaganje suncu uništava riboflavin, a prerada hrane kuvanjem ga ne uništava. Poznat je takođe i kao aditiv E101. Štetni učinci povećanog unosa ovog vitamina nisu poznati, što ne isključuje potreban oprez te pridržavanje unosa preporučenih dnevnih doza.
Deficijencije vitamina B2 mogu se pojaviti kod nedovoljnog unosa ili
prevelike sekrecije putem urina. Simp-tomi koji mogu ukazati na mogući nedostatak vitamina B2 su ispucale i crvene usne, posebno u uglovima usa-na, ulceracije usne šupljine, bolno grlo, oči osetljive na svetlo s popratnom svrbeži, anemija, suva i ljuskava koža te opadanje kose. Može se javiti kod osoba koje uzimaju oralne kontracep-tive, starijih te obolelih od dijabetesa i hronične bolesti srca.
Preporučen dnevni unos:deca 0,3-1,3 mgmuškarci 1,3 mgžene 1,1 mgtrudnice 1,4 mgdojilje 1,6 mg
Vitamin B3 ili NIACIN, VITAMIN PP prisutan je u dva oblika, kao vitame-ri niacin i nikotinamid. Oba vitamera imaju istu biološku aktivnost pri čemu oba učestvuju u izgradnji NAD-a, NADH, NADP-a i NADPH.
Spomenute molekule imaju istu bio-lošku aktivnost i značajnu ulogu u sva-koj živoj ćeliji. Za razliku od niacina, nikotinska kiselina ne uzrokuje pojavu crvenila (najčešće lica) i ne utiče na metabolizam holesterola. Niacin uče-stvuje u popravci DNK oštećenja te u sintezi steroidnih hormona iz nadbu-brežne žlezde.
Pored spomenutog, niacin ima pozi-tivne učinke kod ateroskleroze budući da snižava ukupni holesterol, trigliceri-de, razinu LDL kolesterola, a HDL po-većava.
Preporučen dnevni unos:deca 9-13 mgmuškarci 19 mgžene 15 mgtrudnice 17 mgdojilje 20 mg
Nedostatak vitamina B3 poznat je pod nazivom pelagra. Iako se retko javlja u razvijenim zemljama, može se javiti kod malnutricije i hroničnog alko-holizma.
Pelagra se očituje kao dijareja, der-matitis, demencija, upala usne šuplji-ne, stanjivanje kože, amnezija, deli-rijum. Unos povećanih doza niacina (1.6-6 grama dnevno) često uzrokuju pojavu neželjenih reakcija poput crve-nila i svrbeži kože, ekcema i osipa, suve kože, hiperglikemije i hiperuremije. Izrazito visoke doze uzrokuju reverzi-bilnu makulopatiju.
VITAMIN B2 VITAMIN B3
8 9
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
A
Vitamin B5 ili PANTOTENSKA KISE-LINA često je prisutan u brojnim prepa-ratima za negu kože i kose, ali u obliku pantotenola, odnosno provitamina B5.
Sastavni je element koenzima, što ga čini vrlo važnim u brojnim biološkim funkcijama.
U brojnim multivitaminskim proi-zvodima nalazi se u stabilnijem obliku pantotenola i kalcijum pantotenata. Pojedine studije ističu pozitivan uči-nak kod reumatoidnog artritisa. Zbog značajnog učinka na obnavljanje kože, posebno kod dijabetičkih ulceracija, čest je sastojak brojnih dermatoloških preparata s posebnom namenom.
Preporučen dnevni unos:deca 1,7-3 mgmuškarci 4-5 mgžene 4-5 mgtrudnice 6 mgdojilje 7 mg
Nedostatak vitamina B5 nije poznat, niti neželjeni štetni učinci većih doza od preporučenih, što ne znači da isti nisu mogući niti ne isključuje važnost pridržavanja definisanih dnevnih po-treba.
Vitamin B6 poznat je u obliku tri glav-ne forme: piridoksin, piridoksal i piri-doksamin. Neophodan je za razvoj ćeli-ja, adekvatan rad velikog broja enzima, za sintezu hemoglobina u eritrocitima te pravilan rad imunog i nervnog siste-ma.
Budući da je odgovoran za prenos ki-seonika putem hemoglobina, njegov nedostatak može ukazati na anemiju, sličnu onoj uzrokovanoj nedostatkom gvožđa.
Učestvuje u održavanju normalne funkcije timusa, limfnih čvorova i slezi-ne čime omogućuje razvoj belih krvnih ćelija odgovornih za obrambene funk-cije našeg organizma.
Preporučen dnevni unos:deca 0,1-1,3 mgmuškarci 1,3-1,7 mgžene 1,3-1,5 mgtrudnice 1,9 mgdojilje 2,0 mg
Nedostatak vitamina B6 je retka po-java, iako se može javiti kod prisutne malnutricije. Simptomi hipovitaminoze B6 su dermatitis, glositis, konvulzije i konfuzije.
Pored spomenutog, primena teofilina kod astmatičara može dovesti do sma-njenja pohranjenih zaliha vitamina B6 u našem organizmu.
Nedostatak vitamina B6, uključujući takođe folnu kiselinu i vitamin B12, po-većava razinu homocisteina, molekule koja povećava rizik koronarnih bolesti zbog podsticanja ateroskleroznih pro-mena krvnih sudova.
Povećan unos može uzrokovati re-verzibilnu senzornu neuropatiju ruku i nogu.
VITAMIN B5 VITAMIN B6
10 11
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
A
Vitamin B7 ili BIOTIN poznat je ta-kođe kao vitamin H što proizlazi iz nje-govog pozitivnog učinka na razvoj ćeli-ja kože i kose. U hrani je prisutan kao proteinski kompleks bioktin. Učestvuje kao koenzim u sintezi masti, glikoge-na i aminokiselina. Naše intestinalne bakterije sposobne su proizvoditi bio-tin stoga su deficijencije ovog vitamina retke kod ljudi.
Hrana poput lešnika, mesa, žuman-ceta jajeta i sireva bogata je biotinom, dok belance sirovog jajeta smanjuje apsorpciju iz žumanceta.
Preporučen dnevni unos:deca 5-12 mikrogramamuškarci 25-30 mikrogramažene 25-30 mikrogramatrudnice 30 mikrogramadojilje 35 mikrograma
Iako je nedostatak biotina retka po-java, može se javiti kao dermatitis (svr-bež očiju, nosa, genitalija), alopecija (opadanje kose), konjuktivitis ili neuro-loške tegobe (depresija, letargija).
Vitamin B9 ili FOLAT, u industrijskoj hrani prisutan kao FOLNA KISELINA, iznimno je važan u formiranju novih ćelija (npr. razvoj fetusa, deteta), DNK, RNK, eritrocita itd.
Važan je u održavanju razine homo-cisteina. Bogat izvor folata su lisnato povrće, agrumi i žitarice. Trudnicama, dojiljama i ženama koje planiraju trud-noću savetuje se dodatan unos folne kiseline budući da omogućava pravi-lan razvoj centralnog nervnog sistema ploda. Dodatni unos preporučuje se takođe kod oštećenja jetre, dijalize bu-brega, anemije, malapsorpcije te kon-zumacije većih količina alkohola.
Preporučen dnevni unos:deca 50-100 mikrogramamuškarci 200 mikrogramažene 180 mikrogramatrudnice 400 mikrogramadojilje 200 mikrograma
Dodatan unos folne kiseline zavisi takođe i od primene pojedinih lekova te bi bilo poželjno posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom ukoliko kori-stite navedene lekove: antiepileptike (fenitoin, primidon…), metformin, bar-biturate, sulfasalazin, metotreksat…
Folna kiselina može zamaskirati simptome nedostatka vitamina B12 stoga je posebna pažnja potrebna kod ljudi starijih od 50 godina kod kojih je nedostatak vitamina B12 česta pojava zbog malapsorpcije.
Folna kiselina će popraviti stanje ane-mije, ali ako se ne nadoknadi nedosta-tak vitamina B12 može doći do ozbilj-nih oštećenja nervnog sistema. Upravo iz ovog razloga poželjno je uzimati su-plemente koji sadrže oba vitamina.
VITAMIN B7 VITAMIN B9
12 13
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
A
Vitamin B12 ili CIJANOKOBALAMIN, prisutan je u hrani u nekoliko formi vi-tamera (cijanokobalamin, hidroksoko-balamin, metilkobalamin i adenosilko-balamin). Svi oblici sadrže kobalt te su poznati kao „kobalamini“.
Vitamin B12 učestvuje u sintezi eri-trocita, nukleinskih kiselina te je uklju-čen u razne neurološke funkcije.
Njegova apsorpcija iz hrane zavisi od kiselog želudačanog soka, delovanju protease, kao i od aktivnosti intrinzič-kog faktora. Vitamin B12 je prisutan u hrani poput mesa, ribe, jaja, sireva i ostalih mlečnih proizvoda dok ga u hra-
ni biljnog porekla uglavnom nema.
Preporučen dnevni unos:deca 0,7-1,4 mikrogramamuškarci 2,0 mikrogramažene 2,0 mikrogramatrudnice 2,2 mikrogramadojilje 2,6 mikrograma
Do nedostatka vitamina B12 može doći prilikom prisutne perniciozne anemije što podrazumeva autoimunu destrukciju gastričkih parijetalnih ćeli-je koje proizvode intrinzički faktor što čini apsorpciju vitamina B12 nemogu-ćom.
U medicinskoj primeni su takođe pa-renteralni, često intramuskularni, obli-ci vitamina B12 kao cijanokobalamin ili hidroksokobalamin.
Nedostatak vitamina B12 česta je pojava upravo zbog čestih aklorhidrija kod osoba starijih od 50 godina (slabi-je delovanje želudačne kiseline), pore-mećaja probavnog sistema (celijakija,
Crohnova bolest), vegetarijanaca (bu-dući da je vitamin B12 uglavnom pri-sutan u hrani životinjskog porekla) te kod osoba nakon operativnog zahvata gastrointestinalnog sistema.
Simptomi deficijencije očituju se kao megaloblastična anemija, demencija, slabost, konstipacija, gubitak apetita, upale usne šupljine, slabo pamćenje, nedostatak osećaja u nogama i ruka-ma…
Lekovi poput inhibitora protonske pumpe, antagonista histaminskih H2 receptora i metformin mogu smanjiti apsorpciju vitamina B12 stoga je u ova-kvim slučajevima poželjno pratiti sta-tus vitamina B12 u organizmu.
Vitamin C prisutan je u voću poput agruma, citrusa, nekom povrću, ali se kuvanjem gubi.
Preporučen dnevni unos:deca 40-45 mgmuškarci 90, pušači 125 mgžene 75, pušači 110 mgtrudnice 80-85 mgdojilje 115-120 mg
Nedostatak Vitamina C može dovesti do skorbuta, bolesti koja se očituje u slabijem zaceljivanju rana, smanjenoj sintezi vezivnog tkiva, krvarenjima, upalom desni i ispadanjem zubi, ubr-zanim umaranjem, purpurom, bolnim zglobovima, anemijom, depresijom. Br-zina nastupanja bolesti zavisi od uskla-dištenog vitamina C, a može se javiti već nakon mesec dana nedovoljnog unosa.
VITAMIN B12 VITAMIN C
Vitamin C ili ASKORBINSKA KISE-LINA poznat je kao odličan antioksi-dans koji nas štiti od mogućih štetnih učinaka oksidativnog stresa. Fiziološka uloga vitamina C je odraz njegovog re-doks kapaciteta, usled čega učestvuje u reakcijama hidroksilacije kao donor elektrona. Zato učestvuje u sintezi ko-lagena. hrskavice, kostnog tkiva, den-tina i krvnih kapilara. Učestvuje u sin-tezi neurotransmitera noradrenalina i serotonina, hormona kortikosteroida, kao i u sintezi L-karnitina. Vitamin C smanjuje stvaranje nitrozamina (koji su potencijalni kancerogeni) i sastavni je deo antioksidantne zaštite organiz-ma u procesima inaktivacije slobodnih radikala.
Pored spomenutih učinaka da uče-stvuje u izgradnji kolagena, odnosno vezivnog tkiva, time ima važnu ulogu u zaceljivanju tkiva. Omogućuje ade-kvatnu apsorpciju ne-hem gvožđa koje je prisutno u hrani biljnog porekla.
Skladišti se u organizmu i to poseb-no u leukocitima pri čemu ima značaj-nu ulogu u aktivnosti imunog sistema. Osim u leukocitima, vitamin C uskladi-šten je takođe u mozgu, očima, nadbu-brežnoj žlezdi i hipofizi.
S obzirom na značajnu ulogu u imu-nom sistemu te antioksidativnu aktiv-nost, suplementi vitamina C doprinose prevenciji i lečenju malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte i prehlade.
14 15
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
A
Vitamin A podrazumeva grupu vita-mera (retinol, retinal, karotenoidi) koji imaju važnu ulogu u razvoju embriona, imunog sistema te u odvijanju normal-ne funkcije vida.
Budući da je temelj za formiranje po-vršinskih slojeva kože, membrane res-piratornog, urinarnog i intestinalnog trakta te učestvuje u formiranju ćelija imunogsistema, Vitamin A doprinosi odbrani prilikom ulaska bakterija i vi-rusa u organizam.
Izvori hrane bogati vitaminom A su jetra, mlečni proizvodi, riba, tamno obojeno voće i lisnato povrće.
Preporučen dnevni unos (standar-dizovano na aktivnost retinola):
deca 400-900 mikrogramamuškarci 900 mikrogramažene 700 mikrogramatrudnice 770 mikrogramadojilje 1200-1300 mikrograma
Deficijencije vitamina A mogu se ja-viti prilikom sprovođenja neadekvatnih dijeta, konzumiranja većih količina al-kohola ili kod pojave nekih bolesti po-put celijakije, Crohnove bolesti, pan-kreatitisa, dijareje, nedostatka cinka...
Iako vitamin A ima važnu ulogu u na-šem organizmu, unos megadoza vita-mina A može dovesti do hipervitamino-ze i posledičnih štetnih učinaka poput embrionalnih defekata, abnormalnosti jetre, osteoporoze i poremećaja ner-vnog sistema. Stoga se kod osoba koje konzumiraju veće količine alkohola te osoba s jetrenim poremećajima, hiper-lipidemijom i teškom proteinskom mal-nutricijom mogu lako pojaviti toksičnih efekti.
U navedenim slučajevima siguran izvor vitamina A jesu provitamini A od-nosno beta karoteni koji su prisutni u hrani biljnog porekla.
Vitamin D poznat je često i kao vi-tamin D3. Za razliku od drugih vitami-na, naš organizam može sintetizovati vitamin D3. Sinteza započinje u koži pod delovanjem sunčevog svetla. Re-zultat je holekalciferol, koji se kasnije hidroksilira u jetri u kalcidiol, a potom u bubrezima u kalcitriol, aktivi oblik vi-tamina D3.
Vitamin D uključen je u regulaciji razine kalcijuma i fosfora u krvi putem apsorpcije u gastrointestinalnom trak-tu te putem učinka na metabolizam kosti. U ovim procesima uključen je ta-kođe i paratiroidni hormon.
Osim glavnog učinka na razvoj kosti-ju, prevenciju rahitisa kod dece i oste-oporoze kod odraslih, vitamin D utiče takođe na ćelijski razvoj, proliferaciju i diferencijaciju ćelija, neuromuskular-nu i imunološku funkciju te smanjenje upalnih reakcija.
Vrlo bogati izvori vitamina D su ma-sne ribe (tuna, losos) i riblje ulje. Gljive sadrže takođe vitamin D u formi ergo-kalciferola ili vitamin D2 koje se potom metaboliše u našem organizmu u aktiv-ni oblik kalcitriol.
Iako ga ljudski organizam može proizvesti, vitamin D nije prisutan u majčinom mleku u količini potrebnoj za razvoj deteta stoga je neophodan dodatni unos, najčešće putem primene
kapi holekalciferola.
Preporučen dnevni unos:deca 10 mikrograma ili 400 i.j.muškarci 10 mikrogramažene 10 mikrogramatrudnice 10 mikrogramadojilje 10 mikrograma
Pojedini lekovi utiču na metaboli-zam vitamina D i na njegovu razinu u našem organizmu, stoga u slučaju primene navedenih lekova, poželjno je savetovati se s lekarom o dodatnoj primeni suplemenata vitamina D: kor-tikosteroidi, lekovi koji smanjuju ap-sorpciju masti (orlistat, holestiramin), antiepileptici (fenitoin, fenobarbiton).
Uprkos čestoj potrebi za dodatnim unosom Vitamina D, neophodno je pri-državati se preporučenih dnevnih doza budući da povećani unos može dovesti do stanja hiperkalcemije s posledičnim štetnim učincima na organizam.
VITAMIN A VITAMIN D
16 17
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
A
Vitamin E poznat je u nekoliko ob-lika, kao tokoferoli i tokotrienoli. Je-dini aktivni oblik kojeg može iskoristiti naš organizam je alfa- tokoferol. Vita-min E je jedan od najvažnijih antioksi-danasa. Takođe pokazuje antiinflama-torni učinak, pozitivano delovanje u sprečavanju ateroskleroze i podstican-ju aktivnosti imunog sistema. Bogati izvori su razne klice, orasi, biljna ulja te zeleno lisnato povrće.
Budući da sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, povećani unos vitamina E može dovesti do krvarenja, stoga je poseban oprez nužan prilikom uziman-ja lekova koji utiču na koagulaciju krvi ili kod prisutne deficijencije vitamina K. Primena hemoterapije i ostalih lekova
za lečenje karcinoma, često isključuje primenu vitamina E koji u tom slučaju umanjuje delovanje antikancerogenih lekova.
Kod istovremene primene vitamin E u kombinaciji s ostalim antioksidansima poput vitamina C, selena i betakarote-na smanjuje pozitivan rast HDL holes-terola kod osoba koje uzimaju simvas-
tatin i niacin.
Preporučen dnevni unos:deca 4-15 mg ili 4-15 i.jmuškarci 15 mgžene 15 mgtrudnice 15 mgdojilje 19 mg
Vitamin K poznat je u dva oblika, K1 (filokinon) i K2 (menakinon). Zahvalju-jući crevnim bakterijama naš organi-zam je sposoban je sintetizovati vita-min K2, te su stanja deficijencije ovog vitamina retka pojava, iako se može ja-viti kod pojedinih oštećenja gastrointe-stinalnog sistema ili poremećaja crevne mikroflore. Pored spomenutih oblika, postoje i sintetski oblici K3, K4 i K5.
Vitamin K uključen je u sintezu pro-teina koji učestvuju u procesima ko-agulacije krvi te je takođe uključen u pojedine metaboličke procese kosti i nekih tkiva. Izvori vitamina K su zele-no lisnato povrće te voće poput kivija i avokada.
Deficijencije ovog vitamina su retka pojava iako se mogu pojaviti u slučaju oštećenja jetre, cistične fibroze, upalne bolesti creva ili u slučaju operativnog zahvata gastrointestinalnog trakta.
Kod primene lekova koji utiču na zgrušavanje krvi potreban je dodatan oprez pri unosu suplemenata koji sadr-že vitamin K ili pri konzumaciji hrane
koja je bogata ovim vitaminom.
Preporučen dnevni unos:deca 15-30 mikrogramamuškarci 80 mikrogramažene 60 mikrogramatrudnice 65 mikrogramadojilje 65 mikrograma
VITAMIN E VITAMIN K
18 19
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
AVAŽNOST VITAMINA U DIJALIZIPacijenti na dijalizi treba da unose više vitamina
Dnevne potrebe za vitaminima kod pacijenata na dijalizi
Vitiamin (B1) ................................1,5mg riboflavin (B2) ..............................1,2- 1,7mg piridoksin (B6) ..............................10 mg Vitamin B12 ..................................2 nanograma /dan Vitamin C ......................................60mg/danFolna kiselina ...............................1 mg/dan Pantotenska kiselina ....................4-7 mg/dan Biotin ............................................30-100 nanograma/dan Vitamin E ......................................potrebna količina je nepoznata Vitamin A .....................................ne treba dodavati Vitamin K .....................................ne treba dodavati
Zašto su potrebe vitamina kodpacijenata na dijalizi različite?
Postoje četiri razloga zašto pacijenti na dijalizi treba da unose više vitamina
1. Pacijenti sa oštećenjem bubrega moraju da paze na ishranu. Njiho-va ishrana je ograničena u mlečnim proizvodima, voću i povrću. Voće i povrće su bogati u B vitaminima, ali i kalijumom. Tako da je ishrana mora da bude ograničena. Tipična ishrana za pacijente na HD siromašna je u B kompleks vitaminima. Takođe, mno-gi pacijenti jedu loše zbog gubitka apetita ili nedostatka motivacije u pripremi za odgovarajuću dijetu .
2. Bolesti bubrega može da proizvede “uremične toksine” koji ometaju ap-sorpciju ili aktivnost nekih vitamina. Normalno, uremični toksini se filtri-raju kroz bubrege, ali kada su bubre-zi oštećeni, oni su prisutni u većoj količini od normalnih vrednosti.
3. Lekovi za druge bolesti mogu da ometaju apsorpciju i aktivnost nekih vitamina. Na primer antibebi pilule ili alkohol mogu da ometaju pravilnu apsorpciju.
4. Hemodijalizom se uklanjaju hidro-solubiln vitamini koji moraju da se nadoknađuju
Koji vitamini su važniza bubrežne pacijente,a koji vitamini su štetni ?
Vitamin A i beta karoten su važni za dobar vid .
y Za pacijente na HD bubrega, vita-min A ne dijalizira, i teži da bude prisutan u telu u većoj od normalnih vrednosti. Previše vitamina može dovesti do hipervitminoze ili toksič-nosti. Pacijenti na HD ne treba da koriste suplemente sa vitaminom A. Mnogi multivitamini imaju pre-terano velike količine vitamina A.
20 21
CB12
B1
B5
E
K D
A
CB12
B1
B5
E
K D
ANizak dijetetski unos vitamina C je
moguć, jer vitamin C delom metaboliše do oksalata, koji može da se akumu-lira u tkivima te kliničari preporučuju dozu 60-100 mg / dan, koja ne može da bude optimalna, jer se tokom jedne dijalize, može ukloniti nekoliko stotina mg vitamina C. [1,2]
Morena M, Cristol JP, Bosc JY et al. Convective and diffusive losses of vita-min C during haemodiafiltration session: acontributive factor to oxidative stress in haemodialysis patients. Nephrol Dial Transplant 2002; 17: 422–427
Bohm V, Tiroke K, Schneider S et al. Vitamin C status of patients with chronic renal failure, dialysis patients and pati-ents after renal transplantation. Int J Vi-tam Nutr Res 1997; 67: 262– 266
Pojava rasprostranjenog nedostatka vitamina C kod pacijenata na HD, po-ziva na sve veću pažnju na ovaj klinički problem.
VAŽNOST VITAMINA C I BKOMPLEKSA U HEMODIJALIZI
y Neophodno je uzimanje većih koli-čina vitamina B-kompleksa, bilo u vidu tableta Beviplexa i Oligovita, bilo putem namirnica. zbog brojnih lekova koje pacijenti piju,
y savetuje se da se vitamini B kom-pleksa daju kao injekcije na kraju dijalize, ubacivanjem preko igle u venski deo sistema.
y Neophodno je uzimanje folne kiseli-ne u vidu tableta.
y Uzimanje vitamina C u vidu table-ta se kod bolesnika na dijalizi ne preporučuje bez dogovora sa le-karom. Razlog za to su brojni pro-blemi vezani za želudac kod ure-mičnih bolesnika. On se uglavnom nadoknađuje putem ishrane.
y Preporučuje se primena vitamina C kao ampuliranog leka koji se daje na kraju dijalize
DOPPS Evaluacija (2004) pokazala je smanjenje od 16% za relativni rizik smrtnosti kod pacijenata koji primaju vitamine rastvorljive u vodi.
Fissell, R. B., et al. International Va-riations in Vitamin Prescription and Association with Mortality in the Dialysis Outcomes and Practice Patterns Study (DOPPS) American Journal Kidney Di-sease (2004) 44: 293-299
EBPG Uputstvo o ishrani (2007) pre-poručuje da se vitamini rastvorljivi u vodi dopunjuju svim pacijenatima na HD.
Fouque, D., et al. EBPG Guideline on Nutrition. Nephrology Dialysis Tran-splantation (2007) 22 (Suppl 2): ii45-ii87
Ne postoje studije o upotrebi beta karotena kod pacijenata ošteće-njem bubrega, ali neke studije su pokazale da suplementacija sa beta karotenom može da bude potenci-jalno štetna za osobe sa normalnom funkcijom bubrega
Vitamin E je važan u imunom odgo-voru.
y antioksidans y Takođe je uključen u zgrušavanje krvi.
y Vitamin E je još jedan vitamin koji ne dijalizuje.
y Budući da je nivo vitamina E visok kod pacijenata na HD, suplementi nisu neophodni.
Mišićni grčevi koji nastaju u toku HD moguće je lečiti lekovima poput kar-nitina, hinidina, oksazepama i vitami-nom E u kombinaciji sa vitaminom C.
Vitamin DVitamin D je važan za rast kostijuPomaže telu da apsorbuje kalcijum i
fosfor, a depozite ovih minerala reguli-še paratireoidni hormon
Aktivan oblik vitamina D se sintetiše u bubrezima. Pacijenti na dijalizi imaju male količine aktiviranog vitamina D i treba ga dopuniti . Kalcijum se mora dati zajedno sa vitaminom D ili vitamin ne može da uradi svoj posao .Nivo kal-cijuma mora biti pažljivo praćen . Ako se previše kalcijuma apsorbuje , lekar često zaustavlja dodatke vitamina D . Kalcijum karbonat je dobra dopuna za kalcijum i kontrolu fosfora.
Folna kiselina, vitamin B6 i B12 su veoma važni vitamini koji deluju zajed-no na promociji razvoja crvenih krvnih zrnaca. Takođe, čini se da kontrolišu
jedinjenje poznat kao homocistein, koji je identifikovan kao mogući faktor ri-zika za bolesti srca i moždanog udara. Pacijenti na dijalizi imaju povećane po-trebe za folnom kiselinom i vitaminom B6.
y Potrebno je najmanje 800 mcg do 1 mg ili više folne kiseline i 10 mg ili više vitamina B6 svakodnevno.
y Vitamin B12 treba uzimati u prepo-ručenim dnevnim količinama
Mnogi ljudi veruju u uzimanje velike količine vitamina C. To može biti dobro za zdrave, ali velike doze nisu preporu-čene za pacijente na HD.
Većina preparata sadrži najmanje 250 mg , a neki sadrže i do 500 mg vita-mina C. Ovo je prekomerna količina za pacijente sa oštećenjem bubrega.
Razlog zašto, ima veze sa jedinjenjem koje se zove oksalat. Bubrežni pacijenti već imaju visok nivo oksalata , a previše vitamina C ga povećava .
Oksalat se akumulira u krvi i ne di-jalizuje. Oksalatni kristali se mogu formirati u kostima i glatkim mišićima, uključujući srce, izazivajući slabost mišića i gubitak funkcije. Artritis je još jedna potencijalna posledica oksalatne akumulacije .
HD pacijenti bi trebalo da konzumi-raju preporučenu dnevnu količinu vita-mina C, što je 60 mg, ali ne i više
Fe3+ (feric)
Ascorbate
Oxalate
Dehydroascorbate
Fe2+ (ferrous)
22
CB12
B1
B5
E
K D
AEuropean Best PracticeGuidelines on Haemodialysis
Guideline 4.1.1 Water soluble vita-mins
• Thiamine (Vitamin B1) A daily supplement of 1.1 - 1.2 mg thiamin hydrochloride is recommended.
• Riboflavin (Vitamin B2) A daily supplement of 1.1 - 1.3 mg is re-commended.
• Pyridoxine (Vitamin B6) A daily supplement of 10 mg as pyridoxine hydrochloride is recommended.
• Ascorbic Acid (Vitamin C) A daily supplement of 75 - 90 mg is re-commended.
• Folic Acid (Folate, Vitamin B9) A daily supplement of 1 mg folic acid is recommended.
• Cobalamin (Vitamin B12) A daily supplement of 2.4 μg vitamin B12 is recommended.
• Niacin (Vitamin B3, Nicotinamide, Nicotinic acid, Vitamin PP) A daily supplement of 14 - 16 mg niacin is recommended.
• Biotin (Vitamin B8) A daily supple-ment of 30 μg biotin is recommen-ded.
• Pantothenic acid (Vitamin B5) A daily supplement of 5 mg pantothe-nic acid is recommended.
Zaključak Kod pacijenata s hroničnom renal-
nom insuficijencijom, a koji se leče pri-menom hemodijalize postoji niz teško-ća s kojima se svakodnevno susreću
Potrebno je savetovati pacijente o unosu hrane i tečnosti, edukovati ih o eventualnim komplikacijama preveli-kog ili premalog unosa određenih vi-tamina i drugih materija u organizam. Kod pacijenata postoji različita potreba za energetskim unosom. To zavisi od njihove konstitucije, stepenu uhranje-nosti i patofiziologiji bolesti, tj. o ste-penu bubrežne insuficijencije.
Svakako treba pratiti pacijenta, tj. njegov fizički status, status uhranje-nosti, kontrolisati laboratorijsko-bio-hemijske parametre. Posebno je važno da pacijenti uzimaju propisanu terapiju kako bi simptomi bolest bili pod kon-trolom i kako ne bi bilo neželjenih kom-plikacija koje mogu biti pogubne.
Jasmina Vukša rodena je 21.05.1977. godineu Subotici gde završava osnovnu školu. Srednju medicinsku školu završila je u Somboru,a Farmaceutski fakultet u Beogradu 2008. godine. Specijalizaciju iz farmaceutskog menadžmentai marketinga završava na istom fakultetu2010. godine.
Od 2008. godine deo je kolektiva Apoteke Subotica, gde se od 2013. godine nalazi se na mestu šefa u jednom od ogranaka. Pored toga, zaposlena je i kao profesor u Srednjoj medicinskoj školi na predmetu farmakognozija.
Oblasti interesovanja su joj istraživanjefarmaceutske prakse, upravljanje farmaceutskim otpadom, marketing i farmaceutska zdravstvena zaštita.
Udata je i ima dvoje dece.
POKRENIMO SEBE PROMENIMO SVEST2015
Najčešći uzroci disfunkcije bubrega- dijabetesna nefropatija- povišen krvni pritisak- glomerulonefritisi - Intersticijski nefritisi- policistična bolest bubrega
- urološka oboljenja- maligna oboljenja bubrega- obolenja bubreznih arterija i vena- povrede bubrega
SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6 - 8Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.org
UDRUŽENJE BUBREŽNIH INVALIDA - SUBOTICABlaška Rajića 27/36; P.J. Banijska 2
Mob: 069/712-547
