Finansijska Trzista i Finansiranje Preduzeca II Kolokvijum

7/28/2019 Finansijska Trzista i Finansiranje Preduzeca II Kolokvijum

1/27

FINANSIJSKI MENADMENTFINANSIJSKA TRITAPOJAM FINANSIJSKIH TRITA

Finansijska trita predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima.Ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja zarazliitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).Na finansijskim tritima se povezuju subjekti koji raspolau vikovima novanih sredstava isubjekti kojima nedostaje novac.Na njima se povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije tednja i investicije.Ukupan obim tednje na nivou nacionalne privrede u jednom vremenskom periodu jednak jeukupnom obimu investicija, to se naziva tedno-investicioni ciklus.Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se najefikasnije upotrebi uprocesu reprodukcije.Subjekti koji imaju viak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasnikih udela, na raspolaganjesubjektima kojima novac nedostaje.Ovo se postie preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvoriti u gotov novac kada sunjihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.Pojam finansijskih trita se izjednaava sa pojmom finansijsko-trini sistem.

Elementi finansijsko-trinog sistema su:1) finansijska tednja, koja predstavlja predmet, odnosno sadraj transferisanja; 2) glavni tokovi

transferisanja finansijske tednje;3) finansijski instrumenti (ili aktiva) kojima se vri transferisanje tednje;4) finansijske institucije koje uestvuju u transferisanju tednje, i5) finansijska trita na kojima se ostvaruje promet finansijskih instrumenata.

Naa zemlja spada u red zemalja kod kojih se proces razvoja finansijskih trita nalazi tek napoetku.Nerazvijenost finansijskih trita kod nas posledica je:1) slabe profitabilnosti privrede,

2) nedovoljne sklonosti tednji,3) visokih kamatnih stopa,4) izgubljenog poverenja u finansijski sistem,5) nedefinisanih svojinskih odnosa i6) nedostatka specijalizovanih kadrova.Drava regulie funkcionisanje finansijskih trita i uesnika na njima.Drava ima sledee funkcije:1) zatitu uesnika na finansijskim tritima,2) odravanje makroekonomske stabilnosti,3) odravanje konkurentnosti i4) odravanje solventnosti finansijskih institucija.

KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRITASavremena finansijska trita karakteriu:a) kontinuelnost,b) internacionalizacija i globalizacija,v) finansijske inovacije ig) deregulacioni tokovi.

Finansijska tednja


2/27

tednja predstavlja deo dohotka ija se potronja odlae za kasnije.tednja moe biti pod uticajem razliitih motiva.

Jednu grupu ine materijalni motivi, kao to su: bogaenje, uveanje imovine, sigurnijabudunost, ostvarivanje socijalnih, drutvenih i ekonomskih ciljeva, itd.Na nastanak tednje mogu uticati i nematerijalni razlozi, kao to su: sigurnost, kolovanje,leenje, trgovina i sl.Sklonost ka tednji zavisi od velikog broja faktora, meu kojima su najvaniji: visina prihoda,ivotni standard, navike, stabilnost, poresko optereenje, i sl.Suficitne ekonomske jedinice, tj. ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu tednju u oblikunovca, mogu se podeliti u tri grupe (sektora):a) stanovnitvo,b) privredni subjekti ic) dravni sektor.

Kod sektora stanovnitva dominiraju suficitne ekonomske jedinice.Ovaj sektor je jedini suficitni sektor i zato je vaan sa aspekta finansijsko-trinog sistema.U isto vreme u naoj zemlji tednje stanovnitva skoro i da nema.Ovo je posledica sloenih ekonomskih i politikih prilika u naoj zemlji, kao i gubljenja poverenjau finansijski sistem.

tedna pozicija privrednih subjekata moe se posmatrati na dva nivoa.Prvi nivo proistie iz tekueg poslovanja kao razlika izmeu prihoda od prodate robe i izvrenihusluga, i trokova koji su za te svrhe nastali.Na ovom nivou veine preduzea je suficitna, to znai da preduzea u oblasti tekuegposlovanja ostvaruju pozitivnu tednju.Drugi nivo finansijsko-tedne pozicije preduzea ukljuuje i izdatke preduzea za investicije ukapitalna dobra.Na ovom nivou sektor privrednih subjekata prelazi iz suficitne u deficitnu zonu, odnosno u zonunegativne finansijske tednje.Meutim, postoje preduzea koja i na ovom nivou ostvaruju tednju.

Mnoga domaa preduzea ostvaruju negativnu finansijsku tednju ve na nivou tekuegposlovanjaDravni sektor najee ostvaruje negativnu finansijsku tednju, s obzirom na to da ukupni

javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode.Tokovi finansijske tednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu bitidvojaki:a) direktni ib) indirektni.

Kod direktnog finansiranja finansijski tokovi odvijaju se direktno od suficitne ka deficitnimekonomskim jedinicama, bez uea intermedijarnih finansijskih institucija.Kod indirektnog finansiranja izmeu davaoca finansijske tednje i krajnjeg korisnika te

tednje pojavljuju se intermedijarne finansijske institucije.

Finansijska aktivaPod finansijskom aktivom podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja semoe razmenjivati.Ovaj pojam se sree i pod razliitim drugim nazivima, kao to su: finansijski instrumenti, trinimaterijal, efekti, berzanska roba i sl.Finansijska aktiva predstavlja predmet trgovine na finansijskim tritima.Ona predstavlja aktivu - plasmane za subjekte koji ih poseduju, jer oni za njih predstavljajuinvesticiju, odnosno pravo na budue prihode.


3/27

Finansijski instrumenti za njihove emitente znae postojanje odreenih obaveza, odnosnopasive.

Finansijska aktiva obuhvata veliki broj novanih i finansijskih instrumenata, od kojih sunajvaniji:a) hartije od vrednosti,b) iralni novac,v) devizna sredstva,g) zlato i plemeniti metali i dr.

Hartije od vrednosti predstavljaju najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima setrguje na finansijskim tritima.One se mogu definisati kao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odreenaprava.Prema prirodi odnosa koje odraavaju, hartije od vrednosti mogu se podeliti naa) osnovne ib) izvedene hartije od vrednosti.Osnovne hartije od vrednostiodraavaju neke osnovne odnose izmeu emitenta i vlasnika. U

okviru ove grupe razlikuju se dve podgrupe:1) instrumenti duga i2) vlasniki instrumenti.Hartije od vrednosti instrumentidugasu kreditni instrumenti koji odraavaju duniko-poverilake odnose.Ovde spadaju: obveznice, certifikati, komercijalni zapisi, note, bondovi, debenture i sl.U naoj terminologiji pojmom obveznice oznaavaju se svi instrumenti duga.Hartije od vrednosti vlasniki instrumentiodraavaju vlasnike odnose.Najznaajniji vlasniki instrumenti su akcije.Izvedene hartije od vrednostiodraavaju izvedene odnose, odnosno, njihova vrednost nije

nezavisna kao kod osnovnih hartija od vrednosti, po emu su ove hartije i dobile naziv.Njihova vrednost zavisi od vrednosti osnovne aktive na koju su kreirane.One predstavljaju finansijske inovacije.Najpoznatije izvedene hartije odvrednosti su: terminski i likvidni terminski ugovori (forvordii fjuersi), opcije, svopovi, sporazumi o kamatnim stopama, varanti, LYON-si, neke konvertibilnehartije od vrednosti i sl.Prema roku dospea hartije od vrednosti mogu biti:a) kratkorone,b) srednjorone iv) dugorone.Kratkorone hartije od vrednostiimaju rok dospea do godinu dana.

Srednjorone hartije od vrednostiimaju rok dospea od jedne do tri ili pet godina.Dugorone hartije od vrednostiimaju rok dospea dui od pet godina.

Novac se moe javiti u vie oblika, kao kovani novac, kao papirni novac i kao iralni novac.iralni novac ima nematerijalni oblik i nalazi se na poslovnom raunu preduzea.Savremeni novac predstavlja potraivanje od bankarskog sistema koje ima funkciju prometnogsredstva, na osnovu zakonski potvrene sposobnost da slui kao sredstvo plaanja, kao i funkcijeobraunskog sredstva i sredstva za uvanje vrednosti . Devize predstavljaju sva potraivanja ustranoj valuti prema inostranstvu. Valute predstavljaju strani novac kojim se raspolae u zemljirazliitoj od zemlje njegovog porekla. Devizni kursevi predstavljaju cenu strane valute izraene


4/27

u domaem novcu. Osnovna funkcija deviznog kursa sastoji se u uravnoteenju nivoa cena uzemlji i inostranstvu. Zlato ima znaaj kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama. uvase u polugama koje se, prema engleskom izvorniku, nazivaju i ingoti.Moe da slui i kao osnovaza emitovanje razliitih hartija od vrednosti, kao to suzlatne obveznice, koje emituju rudnicizlata, ili obveznice sapodlogom u srebru, koje emituju rudnici srebra.

Finansijske institucijeFinansijske institucije obezbeuju izvravanje funkcija finansijskih trita. One su osnovniuesnici u trgovini finansijskim instrumentima. Mogu se pojaviti kao zajmodavci, ili kao nosiociregulatorne uloge, odnosno uloge organa javne (monetarne) vlasti.Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju izmeu suficitnih i deficitnihekonomskih jedinica.One ovu funkciju obavljaju tako to prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskihinstrumenata i vre njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenatazajmoprimaoca.Uesnici na finansijskim tritima vre sledee poslove:1) transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi;2) razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata;

3) pruanje pomoi u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoi pri njihovojprodaji;4) pruanje savetodavnih i konsalting usluga, i5) vrenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive.Finansijske institucije mogu seklasifikovati u sledee grupe:a) centralna banka,b) depozitne finansijske institucije,c) nedepozitne finansijske institucije,d) berze ie) berzanski posrednici.

Centralna bankaCentralna banka spada u red najznaajnijih finansijskih institucija. Ona vriregulativnu ulogu na finansijskim tritima. Posebna uloga centralne banke sastoji seu zatiti ostalih uesnika na finansijskim tritima.Centralna banka ostvaruje svoje funkcije pomou instrumenata monetarno-kreditnogregulisanja, u koje spadaju:- eskontna stopa,- obavezna rezerva,- utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti,- kupovina i prodaja hartija od vrednosti,

- uee u deviznim transakcijama,- ogranienje plasmana i sl.

Ulogu centralne banke u Republici Srbiji ima Narodna banka Srbije.Ona je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrenih zakonom i za svoj rad odgovorna

je Narodnoj skuptini Republike Srbije. Osnovni ciljevi Narodne banke Srbije su postizanje iodravanje stabilnosti cena i ouvanje finansijske stabilnosti. Narodna banka Srbije utvruje isprovodi monetarnu politiku u Republici Srbiji:a) izdavanjem kratkoronih hartija od vrednosti,b) sprovoenjem operacija na otvorenom tritu,c) obavljanjem diskontnih poslova,


5/27

d) odobravanjem kratkoronih kredita,e) utvrivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije,f) utvrivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke Srbije.g)utvrivanjem mera za odravanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija,h) donoenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja

utvrenih zakonom,i) izdavanjem novanica i kovanog novca,

j) utvrivanjem drugih instrumenata i mera monetarne politike, kao ik) obavljanjem drugih poslova utvrenih zakonom.

Narodna banka Srbije moe izdavati kratkorone hartije od vrednosti koje glase na domauili stranu valutu.Operacije na otvorenom tritu se sastoje u kupovini ili prodaji razliitih hartija od vrednosti,ime se ostvaruju odreeni ciljevi monetarne politike.Kada centralna banka eli da povea likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal, ona vrikupovinu hartija od vrednosti, ime se poveava nivo novane mase.Centralna banka vri prodaju hartija od vrednosti kada eli da smanji koliinu novca u opticaju ikreditni potencijal poslovnih banaka.

Diskontne poslove centralna banka obavlja kupovinom hartija od vrednosti od banaka iprodajom tih hartija od vrednosti pre isteka roka njihovog dospea.Narodna banka moe bankama odobravati kredite s rokom dospea do godinu dana.Centralna banka moe odobravati Republici Srbiji kredite radi finansiranja privremenenelikvidnosti budeta u okvirima utvrene monetarne politike, a najvie u iznosu do 5 odstoprosenih budetkih prihoda u poslednje tri godine.Narodna banka Srbije utvruje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope obaveznerezerve, vrste depozita i drugih sredstava na koja se ta stopa primenjuje.Narodna banka moe visinu obavezne rezerve utvrditi i za druge finansijske organizacije, kao tomoe utvrditi i diferencirane stope obavezne rezerve, zavisno od vrste i ronosti depozita i drugih

sredstava.Centralna banka utvruje eskontnu stopu, kamatne stope na svoje plasmane i drugapotraivanja, kao i kamatne stope na sredstva na koja ona plaa kamatu i propisuje nainobrauna i plaanja kamate.Narodna banka Srbije, radi odravanja likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija,moe propisati:1) uslove i nain odobravanja depozitnih i kreditnih olakica,2) uslove i nain obezbeenja likvidnosti isplate depozita fizikih i pravnih lica kod banaka i3) druge mere za odravanje likvidnosti banakaDevizne rezerve Narodne banke ine:1) potraivanja Narodne banke na raunima u inostranstvu,

2) hartije od vrednosti koje glase na strane novane jedinice kojima raspolae Narodna banka,3) specijalna prava vuenja i rezervna pozicija kod Meunarodnog monetarnog fonda,

4) zlato i drugi plemeniti metali i5) efektivni strani novac.Narodna banka ima iskljuivo pravo izdavanja novanica i kovanog novca u Republici Srbiji.Narodna banka Srbije izdaje novanice i kovani novac, utvruje apoene i osnovna obelejanovanica i kovanog novca.Ona donosi odluke o putanju u opticaj i povlaenju iz opticaja novanica i kovanog novca.Narodna banka ureuje i unapreuje platni promet u zemlji, kontrolie obavljanje platnogprometa u bankama i obavlja druge poslove platnog prometa u zemlji, u skladu sa zakonom.


6/27

Ona vodi sistem konsolidovanog rauna trezora, za dinarska i devizna sredstva, kao i drugeraune utvrene zakonom.Centralna banka izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitostiposlovanja banaka i drugih finansijskih organizacija.Pri vrenju kontroleona ima pravouvida u poslovne knjige banaka i drugih finansijskihorganizacija.Narodna banka sarauje sa stranim i domaim institucijama nadlenim za kontrolu poslovanjabanaka.Narodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara, a uz saglasnost Vlade utvrujereim kursa dinara.Ona kupuje i prodaje devize i efektivni strani novac na deviznom tritu u cilju usmeravanjakretanja kursa dinara i odravanja nivoa deviznih rezervi.Narodna bankapropisuje:1) uslove i nain intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tritu,2) uslove i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom,3) nain voenja devizne tedne knjiice i deviznog rauna i4) vrstu deviza i efektivnog stranog novca koje kupuje i prodaje na deviznom tritu.

Depozitne finansijske institucijeDepozitne finansijske institucije do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih uesnikana finansijskim tritima.Depoziti za njih ine pasivu, poto njihovim prikupljanjem stvaraju sebi obavezu premadeponentima.Aktivu ovim institucijama ine odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike finansijske aktive,najee hartije od vrednosti.U depozitne finansijske institucije spadaju:a) banke,b) tedne i kreditne asocijacije,

c) tedionice,d) kreditne unije,e) tedno-kreditne zadruge if) finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori.Bankaje institucija koja prikuplja slobodna novana sredstva (depozite), odobrava kredite iobezbeuje transakcioni novac (plaanja). Ona je najznaajnija depozitna finansijska institucija.Do sredstava dolazi prikupljanjem razliitih vrsta depozita: po vienju, na osnovu poslovnih(tekuih) rauna, oroenih i sl.Banke sredstva koriste za odobravanje razliitih kredita, za investicije u realnu aktivu iinvesticije u finansijsku aktivu. Banke formiraju posebne portfelje hartija od vrednosti koji semogu koristiti u razliite svrhe.

Najznaajnija podela banaka je na1) univerzalne,2) komercijalne i3) investicione banke.

Univerzalne banke obavljaju sve osnovne bankarske funkcije, kao to su:- obezbeenje plaanja,- depozitne funkcije,- kreditne funkcije i- operacije sa hartijama od vrednosti.


7/27

Komercijalne banke su ovlaene da dre, odnosno da kreiraju depozite po vienju, kojineposredno slue kao sredstvo plaanja.Komercijalne banke obavljaju i kreditnu funkciju.U naoj zemlji komercijalne banke imaju sadrajnu ulogu zbog nerazvijenosti drugih finansijskihinstitucija, usled ega poprimaju karakter univerzalnih banaka.Investicione bankeposluju sa hartijama od vrednosti, to im daje mogunost da se bave irimkrugom poslova, kao to su:- organizovanje emisije hartija od vrednosti,- otkup i distribucija hartija od vrednosti,- trgovina hartijama od vrednosti,- restrukturiranje preduzea,- promena vlasnike strukture preduzea,- konsalting i dr.

tedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko tednih depozita stanovnitva, kao iprikupljanjem sredstva emitovanjem razliitih hartija od vrednosti.Ove institucije plasiraju sredstva za- kupovinu nekretnina po osnovu hipotekarnih kredita,- u potroake kredite, kao i

- u nepotroake kredite i hartije od vrednosti lokalnih organa vlasti.

tedionice se organizuju na principima zajednikih kooperativa, pri emu su deponenti ujedno injihovi vlasnici.One prikupljaju tedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika ve to ine prekodrugih finansijskih institucija.One plasiraju sredstva uglavnom u nekretnine po principu hipotekarnih kredita, kao i u hartije odvrednosti na osnovu hipoteke.Kreditne unije svojim lanovima odobravaju manje potroake kredite, a vre i poslovanje sakreditnim karticama, na osnovu kojih vre kreditiranje.

Prihod od poslovanja unije isplauje se u obliku dividende vlasnicima unije (deponentima).tedno-kreditne zadruge se bave prikupljanjem tednje, tj. kreiranjem nemonetarnih depozitai kreditiranjem deficitnih ekonomskih jedinica.One odobravaju kredite najee uz obezbeenje hipotekom ili zalaganjem odreenih vrednostFinansijske kompanije i drugi institucionalni investitori posluju tako to izdaju odreenedunike finansijske instrumente, koje po apoenima i rokovima prilagoavaju kupcima iprikupljaju finansijsku tednju, koju razmenjuju za potraivanja ili imovinske oblike (akcije) oddeficitnih ekonomskih jedinica.

Nedepozitne finansijske institucijeNedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita, ve na druge

naine.One se mogu podeliti naa) ugovorne finansijske institucije,b) investicione fondove ic) ostale finansijske institucije.

Ugovorne finansijske institucije do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodinihuplata u odreenim vremenskim intervalima.U ove institucije spadaju:1) osiguravajue organizacije i2) penzioni fondovi.


8/27

Osiguravajue organizacije su finansijske institucije koje za utvrenu naknadu (premiju)obezbeuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odreeni (osigurani) sluaj.Osiguravajue organizacije su intermedijarne finansijske institucije.Osiguravajue organizacije kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polisa osiguranja od raznihvrsta rizika i time prikupljaju finansijsku tednju koju u obliku kredita daju drugim finansijskiminstitucijama, a od njih kupuju druge finansijske instrumente obveznice, zapise, akcije i sl., imetransferiu finansijsku tednju do deficitnih ekonomskih jedinica.Pojedine osiguravajue organizacije osiguranje dele sa drugim osiguravajuim kuama, topredstavlja koosiguranje.Kada osiguravajue organizacije viak rizika koji prevazilazi njihove mogunosti osiguravaju koddrugih osiguravajuih organizacija, u pitanju je reosiguranje.Najpoznatija inostrana osiguravajua organizacija koja vri reosiguranje je londonski Lojds.Penzioni fondovisu finansijske institucije koje obezbeuju pojedincima sigurnost i stabilnostprihoda posle zavretka radnog veka.Kreirajui obavezu isplate penzija, ovi fondovi prikupljaju finansijsku tednju koju na razne nainetransferiu do deficitnih ekonomskih jedinica, slino kao i osiguravajua drutva.Investicioni fondovi su profesionalno voene finansijske institucije koje mobiliu kapital viepojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti razliitih emitenata.

Investicioni fondovi do sredstava dolaze prodajom akcija ili udela.Sredstva investiraju u razliite oblike finansijske aktive, a naroito u diverzifikovana portfolijahartija od vrednosti.U bivim socijalistikim zemlja investicioni fondovi se koriste kao znaajna polugaprivatizacije privrede.Unaoj zemlji nema investicionih fondova zbog nerazvijenosti finansijskih trita i zbognedostatka kvalitetnih oblika finansijske aktivePostoje i brojne druge finansijske institucije koje se nalaze u prostoru izmeu izvornihvlasnika finansijske tednje i njenih krajnjih korisnika.Meu ove finansijske institucije spadaju finansijske kompanije, koje do sredstava dolaze

emisijom svojih hartija od vrednosti ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka.Ove kompanije sredstva investiraju u obveznice i akcije preduzea, kao i za kreditiranjepreduzea i fizikih lica.

BerzeBerza je samostalna i specifina institucija.Ona je institucija finansijskog trita, ali je i sama finansijsko trite sui generis.Berza se definie kao organizovani prostor - i u fizikom i u poslovnom smislu - na kome se postrogo utvrenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaanja.Berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti niti same kupuju i prodaju hartije odvrednosti.

One spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.Predmet trgovine na berzi treba da bude tipiziran i standardizovan, kako bi bio lako zamenljiva trgovina njime jednostavna, brza i efikasna.Pravila trgovine na berzi ureuju nain rada berzanskih slubi, kodifikovana su i svrstana uzbornike pod razliitim nazivima.Nastala su iz obiajnog trgovinskog prava i uobliavala se zajedno sa postepenim nastankomberze.Ova pravila imaju dvostruku funkciju:1) da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovine i2) da prue zatitu uesnicima u trgovini.


9/27

Na berzama se ostvaruje kupoprodaja hartija od vrednosti u drugoj i daljim sekvencama,odnosno one korespondiraju sa sekundarnim tritem kapitala.Izvorni vlasnici finansijske tednje ne uestvuju u radu berzi.Neposredni uesnici na berzi nisu ni krajnji korisnici finansijske tednje, jer umesto njihfinansijske instrumente kupuju, i tako prodaju novac, berzanski posrednici.Berze su dune da u svom poslovanju obezbede:1) zakonito obavljanje trgovine,2) zatitu interesa uesnika na berzi,3) potovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponaanje uesnika i4) informacije za javnost o svim injenicama znaajnim za rad berze.Berze se organizuju po sistemu koncentrinih krugova, iji centar ini sama berza sa svojimslubama.Oko centra nalazi se krug ovlaenih posrednika, i samo oni imaju pravo da zakljuuju poslovena berzi, a svi drugi koji ele da trguju moraju to da ine preko njih.Sa svakim narednim krugom opada stepen ovlaenja u odnosu na berzansku trgovinu.Drugi krug od centra ine, takoe, posrednici koji nemaju pravo pristupa zvaninoj berzanskojtrgovini.Broj posrednika izmeu centra i klijenata sa otvorenog trita odreen je veliinom trita koje

berza pokriva.Ta struktura je najee trostepena, pri emu trei krug ini najire trite.Berze se najee organizuju kao akcionarska drutva.Uz akcionare, znaajno mesto imajulanovi berze.lan berze ima pravo da koristi slobodan berzanski prostor i raspoloivu berzansku opremu.Berza ne moe da funkcionie bez izgraenog poverenja meu uesnicima na njoj, i bezosnovne sigurnosti da e preuzete obaveze biti ispunjene.Nedostatak berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tritu, ukazuje da je to tritenesigurno.Jaanje berzanskog poslovanja ukazuje na porast sigurnosti u odreenoj privredi.

Berze se mogu podeliti naa) robne (produktne) berze ib) finansijske berze.Na robnim berzama trguje se raznim vrstama roba (ito, krompir, meso, kafa, nafta, obojenimetali, nemetali, pamuk, eer, vuna, zlato, kalaj i sl.) i usluga (transportne usluge uprekomorskom i vazdunom transportu i sl.).Finansijske berze mogu biti 1) univerzalne i 2) specijalizovane.Univerzalnesu one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, zatim novcem, devizama,finansijskim derivatima i zlatom.Na specijalizovanim berzama trguje se samo odreenim berzanskim materijalom.Specijalizovane berze mogu biti:

- berze efekata ako se na njima kupuju i prodaju samo dugorone hartije od vrednosti,- devizne berze,- berze zlata i plementih metala i sl.

Najvei svetski berzanski centri su:- Njujork,- London,- Tokio,- Frankfurt,- ikago i drugi.

U Republici Srbiji funkcionie Beogradska berza sa seditem u Beogradu.


10/27

Obim prometa berzanskog materijala koji se obavi na Beogradskoj berzi zasad je skroman.Berzansko poslovanjePod berzanskim poslovanjem podrazumeva se:1) registracija trinog materijala kojim se trguje na berzi;2) utvrivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena trinog materijala kojim se trguje naberzi;3) trgovina trinim materijalom,4) izvravanje obaveza uesnika na berzi po poslovima zakljuenim na berzi i5) javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.Trgovina na berzi moe se obavljatia) promptno ib) na termin.Promptnom trgovinom se podrazumeva izvravanje kupoprodajnih obaveza odmah, anajkasnije u roku od pet dana.Terminskom trgovinom se podrazumeva izvravanje kupoprodajnih obaveza u roku duem odpet dana.Berza je duna da organizuje informacioni sistem preko koga se obavetava javnost o:1) obimu ponude i tranje na berzi;

2) obimu zakljuenih poslova na berzi po vrsti trinog materijala;3) poetnoj, srednjoj i zakljunoj ceni pojedinog trinog materijala;4) kotacijama na berzi;5) trinom materijalu kojim se trguje na berzi, i6) drugim podacima koji su znaajni za rad berze.Berzanski ciklusCiklus trgovine na berzi sadri tri osnovne faze.Prva faza odvija se van berze.U ovoj fazi uspostavlja se odnos izmeu investitora i berzanskog posrednika lana berze.Ovo se postie otvaranjem rauna hartija od vrednosti i rauna novanih sredstava budueg

investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodajuodreenog finansijskog instrumenta.Nalog predstavlja instrukciju berzanskog posrednika da proda ili kupi odreeni finansijskiinstrument.U drugoj fazi dolazi do realizacije naloga, odnosno vri se kupovina ili prodaja finansijskoginstrumenta na berzi i utvruje cena (kurs) tog instrumenta.Finansijski instrumenti kojima se trguje na berzi moraju biti primljeni na berzi.

Taj prijem se naziva listing.Formiranje cene po kojoj se prodaju ili kupuju finansijski instrumenti naziva se kotacija.Sueljavanje ponude i tranje za odreenim finansijskim instrumentom realizuje se naparketu berze, odnosno na skupu predstavnika lanova berze.

Trgovina dugoronim finansijskim instrumentima koji nisu primljeni u listing na berzi zato toemitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne ele kotaciju, vri se na alterskom tritu koje

je specijalizovano za tu trgovinu.Funkciju alterskog trita vri mrea dilera i brokera, povezanih komunikacionim linijama.U treoj fazi vri se obraun saldiranje i plaanje izvrene kupovine ili prodaje, kao i prenoshartija od vrednosti i novanih sredstava na odgovarajue raune kod berzanskih posrednika.

Tada se ciklus ponovo prenosi van berze u obraunsku (klirinku) instituciju.Obraun berzanskih transakcija obuhvata proces uporeivanja i potvrde zakljuenihkupoprodajnih operacija na tritu i njihovo izvrenje kroz transfer finansijskih sredstava naprodavca.


11/27

Zakljuene transakcije u prostorijama berze obavezujue su za uesnike.Postoje posebne institucije koje vre obraun i izvrenje transakcije - klirinke i depoinstitucije.Ove institucije koriste se prednostima saldiranja meusobnih obaveza uesnika u trgovini itransferu salda hartija od vrednosti, odnosno novanih sredstava na uesnike.Depo institucije dre u depou hartije od vrednosti.Berzanske operacijeNa berzi se obavljaju raznovrsne operacije, kojima se postiu razliiti ciljevi.

Jedne utiu na formiranje cena finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzi.Druge imaju pekulativni karakter.

Tree predstavljaju manipulacije na berzi.etvrte dovode do berzanskih kriza.Predvianja trinih kretanja mogu investitorima da omogue ostvarivanje veeg dobitka.pekulacija postoji kada investitor preuzima rizik koji je prekomeran sa stanovita normalnoginvestiranja, odnosno, kada investira u finansijski instrument za koji pretpostavlja da e mudoneti, usled delovanja specifinih faktora ili trinih okolnosti, prinos vei od trinog.pekulant se izlae moguem negativnom trinom prinosu, ako se takva kretanja ostvare.pekulant koristi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u razliitim vremenskim

periodima, to ne predstavlja manipulaciju tritem.Arbitraa predstavlja korienje razlike u ceni finansijskog instrumenta radi sticanja profita, alita razlika u ceni postoji simultano na dva razliita trita.Kod arbitrae ne postoji rizik.Manipulacijama na berzi predstavljaju transakcije investitora ili berzanskih posrednika kojeimaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i tranju ili cenu finansijskih instrumenata, nasuprotdelovanja zakonitosti trita.Manipulacije na berzi propisi zabranjuju.Na berzama se ispoljavaju odreene zakonitosti kretanja, koje se manifestuju kroz posebnecikluse pada i rasta cena, to naroito dolazi do izraaja u periodima berzanskih kriza, koje su

praene naglim slomom cena svih finansijskih instrumenata.Njihove posledice su visoki gubici investitora, poto akcije koje poseduju u trenutku slomapostaju bezvredni papiri.U istoriji berzi zabeleene su dve krize prva 29. oktobra 1929. godine, a druga 19. oktobra1987. godine.

Berzanski posredniciBerzanski posrednici su znaajna grupa uesnika na finansijskim tritima.Oni ne kreiraju svoje finansijske instrumente ve posreduju izmeu ostalih uesnika nafinansijskim tritima, ime doprinose lakem odvijanju finansijskih tokova.Berzanski posrednici mogu se podeliti u dve grupe:

a) na brokere ib) dilere.Veina berzanskih posrednika istovremeno vri i brokerske i dilerske poslove, pa se uobiajenonazivaju brokersko-dilerska drutva.Brokersko-dilerska drutva vre sledee usluge ostalim uesnicima na finansijskim tritima:1) pruanje usluga kupovine i prodaje svih finansijskih instrumenata na svim vrstamafinansijskih trita;2) pruanje mogunosti kratkoronog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija;3) uvanje hartija od vrednosti u posebnim sefovima, ime se spreava mogunost njihovognestajanja ili oteenja, i


12/27

4) pruanje savetodavnih, konsultantskih i drugih usluga.Broker je lice koje u poslovanje na berzi posreduje izmeu kupaca i prodavaca finansijskihinstrumenata i za svoje usluge uzima proviziju.Oni nisu vlasnici finansijskih instrumenata kojima se trguje.Broker se moe specijalizovati samo za poslove sa pojedinom vrstom hartija od vrednosti, kadaima ulogu agenta.Broker obavlja poslove u tue ime i zatui raun uz naplatu brokerske provizije.Diler je lice koje kupuje i prodaje finansijske instrumente u svoje ime i za svoj raun.Diler ne radi za proviziju, ve zaradu ostvaruje iz svog poslovanja, odnosno iz razlike u cenifinansijskog instrumenta.Dileri su vlasnici finansijskih instrumenata kojima se trguje.Dileri kupuju i prodaju finansijske instrumente sa ciljem da ostvare profit na razlici u ceni.

VRSTE FINANSIJSKIH TRITAGlavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u tri osnovne kategorije:a) trite novca,b) trite kapitala ic) devizno trite.

Trite novcaTrite novca je deo finansijskih trita na kome se trguje

- iralnim novcem,- kratkoronim hartijama od vrednosti,- zlatom i- plemenitim metalima.

Na tritu novca najee se obavljaju sledei poslovi:a) transakcije sa iralnim novcem,b) uzimanje, odnosno davanje kratkoronih kredita,

c) eskontni poslovi,d) lombardni poslovi ie) poslovi sa kratkoronim hartijama od vrednosti.

Trite novca omoguuje privrednim subjektima da dou do kratkoronih novanih sredstavakoja su im potrebna za odravanje solventnosti.Vlasnici slobodnog novca na tritu transformiu ga u one finansijske instrumente koji se brzomogu zameniti za novac.

Trite novca ostvaruje sledee funkcije:a) mobilizaciju i alokaciju kratkoronih finansijskih sredstava,b) obezbeivanje solventnosti uesnika,

c) utvrivanje cena finansijskih instrumenata id) transmisiju monetarne politike.Poslovanje na tritu novca karakteriu:1) jasna i jednobrazna pravila;2) jedinstveni nain poslovanja;3) internacionalnost, odnosno potovanje pravila koja su meunarodno prihvaena;4) trino korektno i konkurentno ponaanje uesnika;5) efikasnost i preciznost u obavljanju poslova;6) visoka finansijska disciplina, koja je praena otrim sankcijama za krenje pravila ponaanja;7) korienje savremene informatike i telekomunikacione opreme, i


13/27

8) racionalnost i aurnost u poslovanju.Razvojem meunarodne trgovine i uticajem multinacionalnih kompanija otvoreno je posebnofinansijsko trite koje ima meunarodni karakter evrodolarsko trite.Evrodolarsko trite nije geografski odreeno, ve predstavlja deo nacionalnih trita novca ikapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja.Evrodolari su depoziti banaka, izraeni u dolarima koji nisu pod jurisdikcijom amerikemonetarne vlasti.Ovi depoziti mogu biti izraeni i u drugim nacionalnim valutama.

Trite svih tih depozita naziva se evrodolarsko trite.Evrodolarsko trite predstavlja vid internacionalizacije finansijskih trita.Instrumenti trita novca se mogu podeliti naa) finansijske instrumente drave i centralne banke (kratkorone dravne obveznice, obveznicedravnih agencija i paradravnih organizacija, iralni novac,b) korporativne finansijske instrumente (komercijalni zapisi),c) bankarske instrumente (depozitni certifikati, blagajniki zapisi i bankarski akcepti) id) posebne oblike instrumenata (udeli novanih investicionih fondova i kratkorone poliseosiguravajuih organizacija).Glavni uesnici na tritu novca su:

a) centralna banka,b) depozitne finansijske institucije, naroito banke i

c) posrednike i druge finansijske organizacije.Preko ovih uesnika u radu trita novca mogu uestvovati i ostali uesnici, poto ostala pravna ifizika lica ne mogu biti direktni uesnici na tritu novca.Postoje dva segmenta trita novca i to:a) trite iralnog novca ib) trite kratkoronih hartija od vrednosti.Trite iralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim vikovima novanih sredstava naposlovnim raunima uesnika na tritu novca.

Trgovina iralnim novcem obavlja se preko brokera i dilera.O zakljuenom poslu sainjava se zakljunica koja sadri podatke o prodavcu i kupcu, o iznosusredstava, o visini kamatne stope (ceni) i o roku.Trite kratkoronih hartija od vrednostiobuhvata primarnu emisiju hartija od vrednosti injihovu sekundarnu prodaju.Primarna emisija predstavlja prvu prodaju hartija od vrednosti.Sekundarna prodaja predstavlja preprodaju, odnosno drugu i naredne transakcije sa hartijamaod vrednosti koje su ve emitovane.

Trite kapitalaTrite kapitala je institucionalno organizovan prostor u okviru koga se u tano odreenom

vremenu, precizno utvrenim pravilima, organizovano susreu ponuda i tranjastandardizovanog trinog materijala kojim se trguje na ovom tritu.Na ovom tritu trguje se dugoronim finansijskim instrumentima.Ciljevi trita kapitala su:1) obezbeenje neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije;2) alokacija kapitala u najpropulzivnije investicije i najprofitabilnije privredne grane;3) ostvarivanje najveeg mogueg prihoda po osnovu vlasnitva nad kapitalom; ...4) poveanje novane tednje u kvantitativnom i kvalitativnom smislu;5) ostvarivanje maksimalno mogueg obima kapitala;6) determinisanje stvarne i trine cene kapitala;


14/27

7) ostvarivanje optimalne rone strukture kapitala i sl.Instrumenti trita kapitala su:- akcije,- dugoroni krediti,- dugorone obveznice i druge dugorone hartije od vrednosti,- polise osiguranja i- instrumenti penzionih fondova.

Uesnici na tritu kapitala su:1) deficitne ekonomske jedinice, kao krajnji korisnici finansijske tednje,2) intermedijarne finansijske institucije komercijalne i druge banke, osiguravajue organizacije,penzioni fondovi i drugi institucionalni investitori;3) berzanski posrednici brokeri i dileri,4) berze, i5) drava,

Trite kapitala moe biti primarno i sekundarno.Naprimarnom tritu ekonomski subjekti mobiliu kapital izdavanjem dugoronih finansijskihinstrumenata.Sekundarno trite predstavlja mesto susretanja ponude i tranje ve emitovanih dugoronih

finansijskih instrumenata.Sekundarno trite investitorima obezbeuje likvidnost.

Devizno triteDevizno trite predstavlja specijalizovani deo finansijskih trita na kome se- kupuju i prodaju strana sredstva plaanja,- usklauju ponuda i tranja,- utvruje devizni kurs i- upravlja deviznim nacionalnim rezervama.

Cilj ovog trita je odravanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u

njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvomDevizno trite ostvaruje sledee funkcije:1) omoguava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu,2) usklauje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu;3) usklauje ponudu i tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sainostranstvom, i4) omoguava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.Osnovna funkcija deviznog trita sastoji se u formiranju deviznog kursa, odnosno utvrivanjuodnosa vrednosti nacionalne valute prema valutama drugih zemalja.On se formira meuodnosom ponude i tranje za devizama.Kroz devizni kurs domae cene se efektivno prevode u strane cene, i obrnuto.

Promene u deviznom kursu imaju znaajne konsekvence za privredu.Kada se on menja, sve cene se moraju promeniti.Formiranje kursa na deviznom tritu je pod uticajem centralne banke.Centralna banka kupovinom i prodajom deviza na deviznom tritu utie na visinu kursa,uzimajui u obzir kretanje kurseva na stranim deviznim tritima i svoju deviznu politiku.Instrumenti deviznog trita su platni instrumenti koji sadre potraivanje izraeno u stranojvaluti.Meunarodni platni instrumenti su:- transferi,- menice,


15/27

- ekovi i dr.Uesnici na deviznom tritu su:- vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznih hartija od vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, i- banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila.Specifina uloga na deviznom tritu pripada centralnoj banci pojavljuje se kao direktanregulator i kontrolor.

FINANSIRANJE PREDUZEAFinansiranje predstavlja dinamiki proces koji obuhvata:

a) pribavljanje novca,b) ulaganje novca,c) vraanje novca i

d) usklaivanje izvora finansiranja sa ulaganjima.Da bi preduzee moglo da zapone proces reprodukcije, mora se obezbediti odreena koliinanovca.

Tim novcem nabavni menadment obezbeuje potrebna sredstva za rad (poslovni prostor,maine i sl.), predmete rada (sirovine i materijal), radnu snagu, itd.Zatim, proizvodni menadment organizuje proizvodnju.

Na kraju, prodajni menadment prodaje proizvedenu robu i naplauje potraivanja od kupaca.Ovim se zavrava kruni tok procesa reprodukcije.Slikovito reeno, proces krunog kretanja novca se moe zamisliti kao reka ponornica kojuine novani tokovi (cash flows).Oni poniru, transformiui se u razne nenovane oblike imovine u fazama nabavke, proizvodnje iprodaje, da bi na kraju puta izronila jo vea bujica novca, ako je preduzee dobro poslovalo.Postoje razliite podele finansiranja, a najvanije su:a) prema roku raspoloivosti izvora,b) prema poreklu izvora finansiranja ic) prema vlasnitvu izvora finansiranja.Polazei od roka raspoloivosti izvora, finansiranje se moe podeliti na1) kratkorono,2) srednjorono i3) dugorono.

Dugoroni izvori finansiranjamogu biti:1) roni i2) neroni

Roni izvoriimaju rok dospea u razdoblju duem od pet godina, kao to su dugoroni krediti,emisija obveznica i sl.Neroni izvorinemaju rok dospea nego su trajno raspoloivi, kao to su sredstva od emisijeakcija, zadrani dobitak i sl.

Neroni izvori ine osnovni kapital preduzea i koriste se za finansiranje ulaganja u osnovnasredstva, odnosno razvoj preduzea.Prema svom poreklu, izvori finansiranja se dele na

1) unutranje (interne) i2) spoljne (eksterne).

Unutranjisu oni izvori koje je stvorilo samo preduzee, kao to su: amortizacija, zadranidobitak i rezerve.Spoljni su oni izvori koje finansijski menadment obezbeuje izvan preduzea. Ovde spadaemisija kratkoronih i dugoronih hartija od vrednosti, uzimanje kratkoronih i dugoronih kreditai sl.


16/27

Prema vlasnitvu izvori finansiranja mogu biti:1) sopstveni (neroni) izvori i2) tui (roni) izvori.

Kod sopstvenih izvorane postoji obaveza vraanja, kao to su akcijski kapital, ulozi i kapitalinokosnog vlasnika.Tuisu oni izvori koji se moraju vratiti poveriocima u odreenom roku. Oni se koriste za

finansiranje kratkoronih i dugoronih ulaganja. Ovde spadaju sve kratkorone i dugoroneobaveze.

NAELA FINANSIRANJAMeu naela finansiranja spadaju:1) naelo sigurnosti finansiranja,2) naelo sposobnosti finansiranja,3) naelo likvidnosti,4) naelo solventnosti,

5) naelo rentabilnosti,6) naelo prilagodljivosti finansiranja,7) naelo rizika finansiranja,

8) naelo povoljne slike finansiranja i9) naelo nezavisnosti finansiranja.Naelo sigurnosti finansiranja

Naelo sigurnosti zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih e se uloeni novacsigurno vratiti.Ovo naelo zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati kod kojih je stepen rizika najmanji.Kada preduzee ulae novana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti, to je skopano srizikom ostvarenja negativnog finansijskog rezultata.Kada preduzee ulae u tue poslovne aktivnosti, susree se s rizikom nemogunosti naplatepotraivanja.

Naelo sigurnosti obuhvata i zatitu poverilaca preduzea od rizika nemogunosti naplatenjihovih potraivanja.Poveanjem sopstvenog kapitala preduzea uveava se i sigurnost poverilaca, jer je manji rizikza poverioca da ulae u preduzee koje ima vei sopstveni kapital.Kada je preduzee prezadueno i kada je gubitak preduzea vei od veliine njegovogsopstvenog kapitala, tada za poverioca nastaje rizik nemogunosti naplate potraivanja.I kada je preduzee izgubilo sopstveni kapital poverioci mogu naplatiti svoja potraivanja,ukoliko gubitak preduzea nije preao visinu sopstvenog kapitala.Ako gubitak pree visinu sopstvenogkapitala, tada je preduzee izgubilo i deopozajmljenog kapitala u visini razlike izmeu gubitka i sopstvenog kapitala, u kom iznosupoverioci nee moi da naplate svoja potraivanja.

Naelo stabilnosti finansiranjaNaelo stabilnosti finansiranja predstavlja sposobnost stabilnog finansiranja preduzea, toobuhvata sposobnost preduzea da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju, a da izsopstvenih i pozajmljenih izvora finansira proirenu reprodukciju, odnosno razvoj, i da pri tomueem sopstvenog kapitala svede rizik poverilaca na minimum.Stabilnost finansiranja meri se pomou sledeeg koeficijenta:

dugor. imov. 10.000


17/27

Koef. stab. fin. = = = 0,83dugor. izvori 12.000

Naelo stabilnosti finansiranja zahteva jaanje sopstvenog kapitala.Kada je vei udeo sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu, preduzee ima veu finansijskustabilnost, poto je taj kapital dugorono raspoloiv i ne vraa se nikome.Nasuprot tome, vei udeo tueg kapitala prua manju finansijsku stabilnost.Zato preduzee treba da nastoji da obezbedi da mu udeo tueg kapitala (duga) ne ugrozifinansijsku stabilnost.Akcionarsko drutvo stvara sopstveni kapital emisijom akcija i zadravanjem dobitka, imepoveava osnovni kapital i finansijsku stabilnost.Naelo likvidnostiLikvidnost se moe posmatrati u irem i u uemsmislu.U irem smislu likvidnost predstavlja sposobnost pretvaranja delova imovine iz jednog oblika udrugi, odnosno, to je sposobnost cirkulisanja imovine, pre svega obrtnih sredstava.Preduzee je nelikvidno ako u njemu imovina sporo tee, ili tee sa prekidima zbog toga topostoji poremeaj u nekoj fazi krunog toka.Likvidnost se moe posmatrati i na nivou cele privrede.Privreda je likvidna ako se u njoj nesmetano odvijaju novani i robni tokovi.

Likvidnost u uem smislu oznaava sposobnost nenovane imovine da se pretvori u novac,odnosno, to je sposobnost unovivosti imovine.Kruno kretanje imovine u procesu reprodukcije pribliava ili udaljava tu imovinu od novanogoblika.Najlikvidnija je kratkorona imovina (obrtna sredstva).Novac je uvek likvidan jer je ve u gotovinskom obliku.. Imovina preduzea se moe grupisati prema stepenu likvidnosti u tri grupe, i to:a) Imovina prvog stepena likvidnosti, gde spadaju gotovina u blagajni, potraivanja povienju na depozitnim raunima i hartije od vrednosti koje su odmah unovive.b) Imovina drugog stepena likvidnosti, gde spadaju hartije od vrednosti koje su unovive do

30 dana i potraivanja od kupaca naplativa do 30 dana;c) Imovina treeg stepena likvidnosti, gde spada sva ostala krakorona imovina, kao to sukratkorona potraivanja naplativa preko 30 dana i zalihe.Naelo solventnosti

Solventnost predstavlja sposobnost plaanja svih obaveza u roku njihovog dospea. Zaodreivanje solventnosti slui sledei koeficijent solventnosti:

Raspoloivi novac 110.000Koef. sol. = ------ = = 1,1

Dospele obaveze 100.000Kada je koeficijent solventnosti 1 ili vei od 1, onda je preduzee toga dana solventno. Kada jekoeficijent solventnosti manji od 1, preduzee je toga dana insolventno, tj. nesposobno za

vrenje plaanja. Insolventnost se lanano iri i prenosi na druga preduzea kada dunici neplaaju obaveze poveriocima, zbog ega ni ovi poverioci ne mogu da plate obaveze svojimpoveriocima. Ova spirala insolventnosti i opte nesposobnosti plaanja moe da zahvaticelokupnu privredu. Naela likvidnosti i solventnosti su meusobno uslovljena.Naelo rentabilnostiRentabilnost predstavlja sposobnost da se ostvare to vei finansijski rezultati sa to manjimulaganjima, odnosno to je sposobnost zaraivanja.Preduzee posluje rentabilno kada postie pozitivan finansijski rezultat, odnosno kada ima viakprihoda nad rashodima.


18/27

Kada preduzee ostvari gubitak, odnosno negativan finansijski rezultat, tada je njegovoposlovanje nerentabilno.Rentabilnost se moe meriti preko stope prinosa sopstvenog kapitala i preko stope prinosaukupnog kapitala, na sledei nain:

Neto fin. rez. 300.000St. pr. s. k. = x 100 = x 100 = 30%

Sop. kapital 1.000.000

Bruto fin. rez. 100.000St. pr. u. k. = x 100 = x 100 = 10%

Ukupan kapital 1.000.000

Naelo fleksibilnostiNaelo fleksibilnosti oznaava sposobnost preduzea da se prilagoava razliitim

uslovima finansiranja.U vezi sa ovim naelom naroito je znaajna1) sposobnost preduzea da pribavlja dodatni kapital (sopstveni i tudji), i

2) sposobnost preduzea da pre vremena otplauje dugove.Naelo rizika finansiranja

U vezi sa finansiranjem preduzea javljaju se razni rizici, od kojih su najvaniji:a) rizik od negativnog finansijskog rezultata (manji fiksni trokovi) ib) rizik poverilaca da nee naplatiti svoja potraivanja (prezaduenost preduzea).Naelo povoljne slike finansiranja

Interes finansijskog menadmenta u preduzeu je da se u javnosti stvori to povoljnijaslika o njegovoj finansijskoj situaciji.Sa ovog aspekta najvaniji podaci su oni koji govore o:

a) strukturi kapitala sa aspekta vlasnitva;

b) odnosu kratkoronog i dugoronog finansiranja;c) odnosu imovine i dugova;d) odnosu kratkorone imovine i kratkoronih obaveza i sl.

Naelo nezavisnosti finansiranjaOvo naelo predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzea u

finansiranju i voenju poslovne politike.Skoro svako preduzee je primorano da, pored sopstvenih, koristi i tue izvore finansiranja.Na ovaj nain preduzee postaje zavisno od tih izvora.Ovo naelo je izraz tenje preduzea da se zatiti od prirodnog nastojanja poverilaca dakorisnicima njihovog kapitala nametnu uslove koji odgovaraju njihovoj finansijskog politici(obezbeenje potraivanja, dobavljai, akcionari)

PRAVILA FINANSIRANJAHorizontalna pravila finansiranja


19/27

Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos izmeu pojedinih delovaaktive (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se postigla i odravala solventnost irentabilnost preduzea. Meu ovim pravilima najvanija su:zlatno bankarsko pravilo;zlatna bilansna pravila;finansiranje najdugoronijih ulaganja, ifinansiranje kratkoronih ulaganjaZlatno bankarsko praviloOvo pravilo nastalo je u bankarstvu, ali je kasnije poelo da se primenjuje i u preduzeima.Prema ovom pravilu banke treba svoje kratkorone depozite (depozite po vienju) da koriste zakratkorone plasmane (kratkorone kredite), a da dugorone depozite (oroene) koriste zadugorone plasmene (dugorone kredite).Kada banka odstupa od zlatnog bankarskog pravila i deo kratkoronih depozita plasira na dugirok, ako tada ne narui svoju solventnost i rentabilnost, to joj omoguava:a) obnavljanje kratkoronih depozita,b) taloenje novca,c) povezanost komitenata banke id) meubankarsko kreditiranje.

Zlatno bankarsko pravilo primenjuje se i u preduzeima.Prema zlatnom bankarskom pravilu preduzea svoje kratkorone izvore treba da koriste zaulaganja u kratkoronu imovinu (obrtna sredstva), a da dugorone izvore koriste za ulaganja udugoronu imovinu (osnovna sredstva).Zlatna bilansna pravilaOvo pravilo se moe posmatrati u uem i u irem smislu.Prema zlatnom bilansnom pravilu u uem smislu dugorona ulaganja u aktivu, osim ulaganja ustalnu kratkoronu imovinu (stalnu obrtnu imovinu), treba finansirati iz dugoronih izvorafinansiranja.Prema zlatnom bilansnom pravilu u irem smislu dugorono vezanu imovinu, odnosno

dugorona ulaganja, ukljuujui i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu, treba finansirati izdugoronih izvora (sopstvenih i tuih).Finansiranje najdugoronijih ulaganjaPod najdugoronijim ulaganjima (vezivanjem novca) podrazumevaju se ulaganja ua) zemljite,b) akcije drugih preduzea i trajne uloge u druga preduzea,c) stalnu obrtnu imovinu,d) graevinske objekte,e) osnovno stado if) pokrie gubitka.Finansiranje kratkronih ulaganja

Ulaganja u kratkoronu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkoronih izvora.Jedan deo kratkorone imovine (stalna kratkorona imovina) dugorono vezuje novac i treba jefinansirati iz dugoronih izvora.Sezonske zalihe se mogu finansirati iz kratkoronih, pozajmljenih izvora (dugova), iz obavezaprema dobavljaima i sl.Kratkorona potraivanja od kupaca treba finansirati iz kratkoronih obaveza premadobavljaima.Kratkorona ulaganja u obliku kratkoronih hartija od vrednosti i kreditnih plasmana trebafinansirati iz kratkoronih izvora (dugova), pri emu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos


20/27

od tih ulaganja bude vei od kamatnog troka za finansiranje tih ulaganja, ili barem njemujednak.

Vertikalna pravila finansiranjaVertikalna pravila finansiranja odreuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova pasive,izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tui) i po raspoloivosti izvora (kratkoroni idugoroni).Odnos sopstvenih i tuih izvora finansiranja (Pravilo 1:1)

U teoriji i praksi finansiranja smatra se da odnos sopstvenih i tuih izvora treba da bude 1:1.Ovo znai da preduzee treba da se finansira 50 odsto iz sopstvenih izvora a 50 odsto iz tuih,odnosno, da tui izvori ne treba da budu vei od sopstvenih.Potovanjem ovog pravila obezbeuje se:1) sigurnost povratka kapitala poveriocima,2) prihvatljivost trokova finansiranja,3) nezavisnost preduzea u voenju poslovne politike i4) finansijska prilagodljivost.Odnos osnovnog i rezervnog kapitalaMeu teoretiarima ne postoji jedinstveno miljenje o tome kakav odnos treba da postoji izmeu

osnovnog (sopstvenog) i rezervnog kapitala.Veina autora smatra da taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%).Polazei od pravila da odnos sopstvenog i tueg kapitala treba da bude 1:1, to znai da ovopravilo zahteva 25 odsto rezervnog kapitala u odnosu na ukupan kapital preduzea (sopstveni itui).

VREMENSKA VREDNOST NOVCAVremenska vrednost novca predstavlja odreenu vezu izmeu neke novane jedinice usadanjosti i te novane jedinice u budunosti.Da bi novac doneo zaradu, on se mora uloiti. Ako se ne uloi, nastaje troak koji je jednak

proputenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem. Ovaj troak naziva seoportunitetnim trokom.Za izraunavanje sadanje vrednosti budueg novanog iznosa (Vo) koji e biti isplaen na kraju(n-te) godine uz (k-tu) traenu stopu prinosa koristi se sledei diskontni faktor drugih finansijskihtablica: 1Diskontni faktor =

(1+k)n

Sadanja vrednost budueg novanog iznosa dobija se mnoenjem oekivane nominalnevrednosti novca u budunosti sa odgovarajuim diskontim faktorom iz drugih finansijskih tablica,

na sledei nain: 1Vo = Vn x

(1+k)ngde je:Vo - sadanja vrednost budueg novanog iznosa,Vn oekivani novani iznos nakon n godina,k diskontna stopa kojom se svodi budua svota novca na sadanju vrednost, trina stopaprinosa, trina stopa kapitalizacije.


21/27

Sadanja vrednost nekog budueg novanog iznosa se smanjuje kada se diskontna stopa (k)poveava, i obrnuto.Proistie da kada je:a) diskontna stopa k=0, tada je sadanja vrednost jednog dinara jednaka jednom dinaru;b) diskontna stopa k>0 i poveava se, tada sadanja vrednost novca opada;c) diskontna stopa tei beskonanosti, sadanja vrednost jednog dinara u budunosti tei nuli.

KRATKORONO FINANSIRANJEKRATKORONO NEOSIGURANO FINANSIRANJE

Karakteristika ovog oblika finansiranja je da je poverilac kreditor i da nema osiguranja vraanjaduga putem jemstva ili druge garancije.U ove oblike finansiranja spadaju:1) finansiranje trgovakim kreditom,2) finansiranje vremenskim razgranienjima i3) finansiranje kratkoronim kreditima sa trita novca.Finansiranje dobavljakim kreditomDobavljaki kredit kupac koristi kao kratkoroni izvor finansiranja u periodu od dana nastankaobaveze (fakturisanja) do dana konanog roka plaanja.

Ovaj kredit se moe nazvati i trgovakim ili komercijalnim kreditom, poto on predstavljauzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odreenom roku.Dobavlja moe kupcu odobriti kasa-skonto ako obavezu plati pre dospea.Proputanjem kasa-skonta nastaje oportunitetni troakFinansiranje vremenskim razgranienjimaMeu kratkorone neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranienja,kao to suzarade i razgranieni porezi.Finansiranje kratkoronim kreditima sa trita novcaFinansiranje emisijom komercijalnih zapisa

Komercijalni zapis je neosigurana utuiva hartija od vrednosti sa rokom dospea do godinu dana.Emitent (izdavalac) komercijalnog zapisa se obavezuje da e kupcu (vlasniku) komercijalnogzapisa platiti iznos naznaen na komercijalnom zapisu uvean za ugovorenu kamatu na dandospea.Komercijalne zapise najee emituju velika preduzea sa dobrim bonitetom radi pribavljanjakratkoronih izvora finansiranja.Njihovom prodajom preduzea pozajmljuju kratkorona sredstva na tritu novca od fizikih ipravnih lica.Finansiranje bankarskim akceptnim kreditomBanakarski akcept je vrsta bankarske garancije koja se daje u obliku menice.Preduzee trasira menicu na banku koja vri njeno akceptiranje uz odreenu proviziju, ime se

banka obavezuje da e je u roku isplatiti.Ova vrsta menica nastaje kao rezultat konkretnih kratkoronih transakcija u kojima uestvujepreduzee koje trasira menicu na banku.Ono mora pre roka dospea menice da dostavi banci novano pokrie da bi ona mogla poveriocu(remitentu) da isplati menicu u roku dospea.Preduzee moe akceptiranu menicu da eskontuje ili da indosira.Akceptirana menica se moe eskontovati (prodati) istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontnikredit kojim preduzee obezbeuje kratkoroni izvor finansiranja.Preduzee moe akceptiranu menicu indosirati na svog poverioca i tako sa menicomneposredno platiti kupljenu robu ili izvrene usluge.


22/27

Kod akceptnog kredita banka ne ustupa svoja novana sredstva, ve korisniku ovog kreditastavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet.Na ovaj nain banka preduzeu olakava da doe do novca ili da indosiranjem izmiri svojenovane obaveze.Pri akceptiranju menice banka ne angauje svoja sredstva, ve samo odgovorno lice banke namenici stavlja svoj potpis.Banka ne angauje svoja sredstva ni kada doe do naplate menice, poto tada menicu bankaisplauje iz sredstava preduzea, koje je njen klijent.

Finansiranje sopstvenim menicamaSopstvena ili trasirana menica je hartija od vrednosti koja predstavlja pismenu obavezuizdavaoca menice (trasant) da plati, na tano utvreni datum u budunosti po neijem nalogu ilidonosiocu, odreeni iznos novca.Ova menica se moe izdati sa rokom dospea:a) plativa po vienju,b) plativa za odreeni broj dana od izdavanja ic) plativa na odreeni dan.Kupac potpisuje menicu i priznaje dug.

Primalac menice moe primljenu menicu:1) drati do roka dospea i naplatiti menino potraivanje u nominalnom iznosu,2) indosirati menicu i3) eskontovati menicu.Indosiranje menice predstavlja radnju primaoca menice kojom njome plaa svoju obavezu,prenoenjem meninog potraivanja.Ukoliko izdavalac menice ne plati menini iznos u roku dospea, menica se protestuje i za njenuisplatu odgovaraju svi subjekti koji su je indosirali.

Trasirana menica prua vie sigurnosti ako je vie puta indosirana.Eskontovanje (diskontovanje) menice predstavlja radnju primaoca menice kojom on prodaje

menicu pre roka dospea radi pribavljanja gotovine i reavanja problema insolventnosti. Njihnajee kupuju banke, investicioni fondovi, penzioni, fondovi i osuguravajua drutva.Za eskontovanje menice banka naplauje eskontnu kamatu koja se izraunava po sledeojformuli:

Nvm x Eks x DnEk = , gde je 365 x 100Ek- eskontna kamata od dana eskonta do dana dospea menice,Nvm nominalna vrednost menice,Eks eskontna kamatna stopa,Dn broj dana od dana eskonta do dana dospea menice,

365 broj dana u godini.Iznos po kojem banka kupuje menicu naziva se eskontna vrednost menice (Evm). Ovaj iznosodgovara iznosu odobrenog eskontnog kredita. Eskontna vrednost menice dobija se poobrascu:Evm = Nvm - EkFinansiranje neosiguranim bankarskim kreditimaNeosigurane bankarske kredite preduzea koriste za finansiranje poveanih kratkoronih potrebau obrtnim sredstvima, a posebno poveanih sezonskih potraivanja od kupaca i zaliha.U ovu vrstu kredita spadaju:a) kreditna linija,


23/27

b) revolving kredit ic) transakcioni kredit.Revolving kredit je kratkoroni neosigurani kredit koji se automatski produava domaksimalno ugovorenog iznosa za odreeni vremenski period.Manje je rizian od kreditne linije, poto raspoloivost i korienje kredita garantuje banka.S obzirom na to da se automatski obnavlja, ovaj kredit predstavlja srednjoroni izvorfinansiranja.Ovaj kredit prate odreeni trokovi, i to:1) redovna kamata koju preduzee plaa za iskorieni deo kredita i2) posebna provizija na proseni saldo neiskorienog kredita, kada se ne iskoristi maksimalnougovoreni iznos kredita.Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za odreenu poslovnu namenu, odnosnotransakciju.Na primer, ovaj kredit se moe odobriti za potrebe uvoza ili izvoza robe.KRATKORONO OSIGURANO FINANSIRANJE

Kratkorono osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od dunika traiosiguranje da e kredit biti vraen u ugovorenom roku, koji je krai od godinu dana.U sluaju da se kredit ne vrati, poverilac ima pravo da se namiri iz sredstava koja slue kao

osiguranje.Poto su ovi krediti riziniji od kratkoronih neosiguranih kredita, to su oni od njih i skuplji.Najee se za osiguranje koriste:a) kratkorone hartije od vrednosti,b) potraivanja od kupaca ic) zalihe.Osiguravajua vrednost hartija od vrednostikao sredstva za osiguranje kredita zavisi od(obino 80% iznosa kredita):1) likvidnosti hartije od vrednosti,2) roka u kome hartija od vrednosti dospeva za naplatu i

3) oscilacija trine cene hartije od vrednosti.to je hartija od vrednosti likvidnija, odnosno, to se bre moe pretvoriti u novac i kada postojimogunost njene brze prodaje bez smanjenja cene, to je njena osiguravajua vrednost vea, iobrnuto.Potraivanja od kupaca su posle novca najlikvidnija sredstva preduzea, jer se ona mogu ukratkom roku pretvoriti u novac (50 do 80%).Brzina kojom se potraivanja od kupca mogu pretvoriti u novac zavisi i od solventnosti dunika.Zalihe su, takoe, likvidna imovina, to naroito vai za zalihe gotovih proizvoda.Zbog toga se i one mogu koristiti za osiguranje kredita.Vrednost zaliha kao sredstva za osiguranje kredita zavisi od kvaliteta zaliha, njihove trajnosti ilikvidnosti, kao i od stabilnosti njihovih prodajnih cena i trokova njihove prodaje.

Finansiranje putem faktoringaFaktoring predstavlja prodaju kratkoronih potraivanja od strane preduzea pre njihovogdospea.Ova potraivanja kupuju faktori ili faktoring organizacije.

To su najee banke, a mogu biti i preduzea.Faktoring organizacija uz naknadu kupuje potraivanje pre njegovog dospea, preuzima poslovenaplate i rizik naplate potraivanja.Prednosti finansiranja faktoringom za preduzee su:1) ubrzan priliv novca i olakano odravanje solventnosti,2) smanjenje trokova naplate potraivanja i


24/27

3) prenoenje rizika naplate na faktoring organizaciju.Preduzee prodajom svojih potraivanja pre roka dospea oslobaa novana sredstva koja suvezana u potraivanjima i moe ih upotrebiti za finansiranje drugih potreba.Na ovaj nain poveava se koeficijent obrta potraivanja od kupaca, to pozitivno utie nasolventnost i rentabilnost preduzeaSkup nain finansiranjaLombardni kreditLombardni kredit je kratkoroni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganjapokretne imovine koja slui kao garancija da e kredit biti vraen.Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati:dragocenosti,hartije od vrednosti,roba i sl.Kredit se odobrava u iznosu od 60 do 80 odsto vrednosti zaloenih hartija od vrednosti.Prednost: ne odvaja se vlasnitvo nad zalogom za vreme trajanja kreditaPreduzee nabavlja novac pre isteka roka dospeaMogunost relombadovanjaNedostatak: gubitak fleksibilnosti

Kredit po tekuem raunuKredit po tekuem raunu (kontokorentni kredit) je kratkoroni kredit koji banke odobravajusvojim komitentima na njihovom tekuem raunu radi odravanja solventnosti.Uvid u poslovanje preduzea kroz vodjenje evidencije novanog toka na tekuem raunuUgovor o obavljanju poslovanja preko rauna kod bankeUgovor bez pokria (formalno)Elastinost (nepotrebno dranje sigunosne rezerve solventnostiTROKOVI KRATKORONOG FINANSIRANJA

Trokove kratkoronog finansiranja ini kamata.Kamata predstavlja cenu kotanja kredita.

Ona za korisnika kredita predstavlja troak, a za kreditora je prihod od plasmana sredstava.Kamatne stope na hartije od vrednosti su naznaene na samoj hartiji od vrednosti.Kamatne stope na poslovne kredite se dogovoraju izmeu banke i korisnika kredita.Pri odreivanju kamate na poslovne kredite kao polazite slui osnovna kamatna stopa.Osnovna kamatna stopa je stabilna (fiksna) u odreenom vremenskom periodu.U SAD se koristi izraz PRIME RATE (primarna stopa). to je kamatna stopa koju amerikebanke obraunavaju svojim prvoklasnim dunicima.U Evropi se koristi termin LIBOR u pitanju je kamatna stopa koju obraunavaju londonskebanke drugim bankama koje imaju prvoklasni kredibilitet.Trokove banke ineadministrativni trokovi i

pasivna kamata koju banka plaa svojim deponentima na depozite.Postoji vie metoda za obraun i plaanje kamate. Najee se koriste:a) dekurzivna metoda,b) anticipativna metoda,v) anuitetska metoda ig) metoda kompenzirajueg stanja.Primenom dekurzivne metode kamata se obraunava i plaa krajem isteka odreenogvremenskog perioda korienja kredita.

Taj period moe iznositi mesec dana, pola godine, godinu dana i sl.


25/27

Ovom metodom obraunavaju se i plaaju kamate na depozite na poslovnim raunima na tedneuloge, na razne kredite, pri obraunu zatezne kamate, itd.Primenom anticipativne metode kamata se obraunava i plaa poetkom odreenogvremenskog perioda.Kada na tritu novca postoji vea potranja od ponude, kreditori mogu da zahtevaju da se priodobravanju kredita kamata obrauna i plati unapred (na poetku perioda).Korienjem ove metode poveava se stvarna kamatna stopa, a time i troak finansiranjakreditom, poto se kamata plaa na ukupan iznos kredita za celu glavnicu, bez obzira to se zaiznos anticipativne kamate smanjuje glavnica kreditaKod anuitetske metode kredit se otplauje obrono u jednakim mesenim anuitetima koji sesastoje od glavnice i kamata.Prilikom uzimanja kredita preduzee treba da vodi rauna da sa kreditorom ugovori plaanjekamate na ostatak duga, a ne na ukupan iznos odobrenog kredita.Metoda kompenzirajueg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trai da dri nadepozitnom raunu odreeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr. 10%).Ovaj iznos novca se mora drati na raunu banke za vreme korienja kredita, sve do njegovekonane isplate.Ovim metodom smanjuje se iznos stvarno korienog kredita i poveava stvarni kamatni troak

finansiranja, jer preduzee plaa kamatu na ukupan iznos odobrenog kredita, a ne na iznosstvarno korienog kredita, koji je manji za iznos kompenzirajueg stanja.SREDNJORONO FINANSIRANJESrednjoroni izvori finansiranja traju od jedne do pet godina.Ovi izvori se koriste za finansiranje srednjoronih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva) istalnu obrtnu imovinu.FINANSIRANJE SREDNJORONIM KREDITIMASrednjorono finansiranje se moe vriti putem srednjoronih kredita, u koje spadaju:a) bankarski krediti,b) revolving krediti,

c) kredit na osnovu zalaganja opreme,d) krediti osiguravajuih drutava ie) srednjoroni kredit proizvoaa opreme.FINANSIRANJE LIZINGOMLizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odreenu imovinu (opremu, maine, poslovniprostor i sl.) uzima u zakup i koristi je u odreenom vremenskom periodu i za to plaa ugovorenuzakupninu.Posle isteka ugovora o zakupu zakupljenu imovinu korisnik moe:1) kupiti po nioj ceni od trine, poto se za vreme trajanja zakupa amortizovala,2) sainiti novi ugovor o zakupu sa niom zakupninom, poto je zakupodavac tokom trajanjazajma naplatio deo vrednosti zakupljene imovine i

3) vratiti imovinu zakupodavcu.Zajmoprimac postaje samo korisnikzakupljene imovine, a ne i vlasnik.Lizing se moe podelitia) prema predmetu zakupa ib) prema nainu zakupa. Prema predmetu zakupa, lizing moe biti:1) lizing opreme,2) lizing nepokretnih dobara i3) meunarodni lizing.


26/27

Lizing opremepredstavlja uzimanje u zakup razne proizvodne opreme, ureaja, graevinskihmaina i sl.Lizing nepokretnih dobara obuhvata zakupljivanje poslovnog prostora, zemljita, graevinskihobjekata, kua, stanova i sl.Meunarodni lizing obuhvata uzimanje opreme, brodova, aviona i druge imovine preduzea iz

jedne zemlje od preduzea iz druge zemlje.Prema nainu zakupa, lizing moe da bude:1) eksploatacioni,2) finansijski,3) direktni i4) indirektni.

Eksploatacioni lizing predstavlja uzimanje u zakup imovine na period krai od ekonomskogveka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine. Vlasnik zakupljene imovine mora vie puta daizda u zakup imovinu da bi naplatom zakupnine povratio vrednost imovine i ostvario odreenuzaradu. Ovaj zakup se otkazuje posebnim obavetenjem.

Finansijski lizingje dugoroniji u odnosu na eksploatacioni i neotkaziv je.Ovaj lizing traje po pravilu onoliko koliko iznosi ekonomski vek trajanja (amortizacije) zakupljene

imovine.Kod ovog lizinga vlasnik imovine kroz cenu zakupnine naplauje vrednost zakupljene imovine izaradu koja je ugraena u zakupnini.Sa aspekta naeg interesovanja, finansijski lizing je najznaajniji oblik lizinga.Kod direktnog lizinga proizvoa opreme ili druge imovine direktno daje u zakup opremukorisniku lizinga.Na ovaj nain izbegavaju se trokovi posredovanja.Kod indirektnog lizinga proizvoa prodaje opremu lizing instituciji koja se baviiznajmljivanjem.Lizing institucija (preduzee, banka, osiguravajue drutvo i sl.) daje u zakup kupljenu opremu

preduzeu korisniku lizinga uz plaanje odreene zakupnine.Prednosti finansiranje putem lizinga se sastoje u1) utedi kapitala,2) nesmanjenoj kreditnoj sposobnosti,3) fleksibilnosti u plaanju zakupnine,4) postojanju opcija po osnovu ugovora,5) riziku zastarevanja (na strani vlasnika) i6) mogunosti korienja nove tehnologije.

Nedostaci finansiranja lizingom sastoje se u sledeem:1) radi se o skupom izvoru finansiranja,2) zakupnina predstavlja fiksnu obavezu i

3) zakupnina ne ukljuuje marketing (o tome brine korisnik lizinga).

FINANSIRANJE FRANIZINGOMKod franizinga se vie radi o trgovakom a ne finansijskom poslu.Ovi poslovi nastali su u Sjedinjenim Amerikim Dravama krajem XIX veka, a kasnije su preneti uEvropu i Japan.Postoje dve vrste franizing poslova:a) trgovaki franizing ib) proizvodni franizing.


27/27

Kod trgovakog franizinga radi se o prometu robe preko maloprodajne mree potroaima namalo.Davaoci trgovakog franizinga su veliki proizvoai ili preduzea koja se bave trgovinom naveliko, koja ugovorom prenose na korisnike franizinga pravo prodaje njihovih proizvoda, ime iig robe, odnosno prenose znanja i iskustva na korisnika franizinga.Davalac franizinga iri trite preko prodajnog prostora korisnika i jaa konkurentskusposobnost.Davalac franizinga esto uestvuje u finansiranju korisnika franizinga davanjem kredita,zajednikim ulaganjem, kupovinom akcija i sl.Korisnici trgovakog franizinga su najee mali preduzetnici koji se bave trgovinom namalo.Oni vre prodaju proizvoda ili daju usluge prema uputstvima davaoca franizinga, pri emurobu prodaju pod firmom i poslovnim znakom davaoca franizinga.Povoljnost za korisnika franizinga ini to to on prodaje robu za koju je trite ve istraeno iobezbeeno.Korisnik franizinga plaa davaocu franizinga nabavnu cenu prodate robe i izvrenih usluga, kaoi naknadu (do 5 odsto od prodajne cene), to predstavlja cenu korienja imena i prenosa znanjai iskustva.

Ova naknada za davaoca franizinga znai uee u raspodeli ostvarene zaradeProizvodni franizing pored prodaje obuhvata i pravo na proizvodnju odreenih proizvoda.Njegovi korisnici proizvode i prodaju proizvode davaoca franizinga.Ovim se smanjuju ukupni trokovi poto se proizvodnja pribliava mestu prodaje.

Davaoci proizvodnog franizingasu veliki proizvoai koji pomau korisniku franizinga u organizaciji proizvodnje;na korisnike franizinga prenose potrebna znanja i iskustva, licencno pravo, zatitni znakproizvoda i sl.sa korisnikom franizinga se dogovoraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima proizvodnje,

poto ta proizvodnja predstavlja konkurenciju pri prodaji proizvoda;uestvuje u poetnom finansiranju korisnika.Korisnici proizvodnog franizingasu mali preduzetnici koji se bave proizvodnjom;stiu pravo na proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga;sarauju sa davaocima franizinga pri izboru lokacije na kojoj e se organizovati proizvodnja, upripremi investicionog projekta, u izradi planova proizvodnje i sl.;plaaju naknadu davaocima franizinga u fiksnom iznosu;imaju prednost jer je proizvodnja ve osvojena i trite istraeno.

Documents

Finansijska Trzista i Finansiranje Preduzeca II Kolokvijum