ГЛАСНИКДРУШТВА КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ

Београд, 2015.

39

Културна баштина и друштво� 25

Гордана Каровић УДК 629.5:7.025(497.11)

БРОДОВИ – КУЛТУРНА ДОБРА НА РЕКАМА СРБИЈЕ

То ком 2005. го ди не Му зеј на у ке и тех ни ке из Бе­

о гра да на пра вио је пр ви ко рак у струч ној за шти ти

на уч но­тех нич ке ба шти не ве за не за исто ри ју пло­

вид бе на ре ка ма срп ског По ду на вља. Фор ми ра на је

ко ми си ја ко ја је из дво ји ла де вет исто риј ских бро до ва

и кра јем 2005. и по чет ком 2006. до не ла ре ше ња о

њи хо вом утвр ђи ва њу за кул тур на до бра Ре пу бли­

ке Ср би је.1 У пи та њу су сле де ћи бро до ви: „Сплит“ и

„Ко вин“ као пред став ни ци две ка те го ри је пут нич ких

бро до ва – „Сплит“, ве ли ка „бе ла ла ђа“, ка ко су ове

бро до ве не ка да зва ли, и „Ко вин“, из гра ђен за ма њи

број пут ни ка и ко ри шћен на кра ћим пло вид бе ним

ли ни ја ма, оба је ди ни до да нас са чу ва ни пред став ни­

ци сво јих ка те го ри ја у Ср би ји; пар ни ре мор ке ри „Жу­

па“, „Вој во ди на“ и „Ср би ја“, слич них ка рак те ри сти ка

и го ди на град ње;2 „Пе на“, мо тор ни ре мор кер Ђер­

дап ске реч не упра ве, ко ри шћен за сни ма ње реч ног

ко ри та, пр ви тог ти па у упо тре би на до њем Ду на ву;

за тим пр ви ју го сло вен ски мо тор ни по ти ски вач „Ко­

смај“,3 пре гра ђен 1960. го ди не из ре мор ке ра у овај

тип бро да, и „Ка блар“, пр ви ком плет но про јек то ван

и 1961. из гра ђен по ти ски вач у Ју го сла ви ји. На спи­

ску бро до ва утвр ђе них за кул тур на до бра Ре пу бли ке

Ср би је на ла зи се и је дан вој ни брод, мо ни тор „Са ва“,

не ка да шњи брод реч не фло ти ле.4

При ли ком ре кон струк ци је реч не јах те „Кра ји на“

1996. го ди не, ура ђе не су ве ли ке из ме не на тру пу и

над град њи и про ме њен је по гон – из ва ђе не су ње не

ори ги нал не пар не ма ши не. Због све га то га овај брод

ви ше ни је ис пу ња вао основ не усло ве да бу де утвр ђен

за кул тур но до бро тех нич ке кул ту ре. Кра јем 2006. вла­

сни ци „Кра ји не“, пред у зе ће „MAG“ – In ter tra de Hol­

ding д.о.о. из Бе о гра да, из нај ми ли су брод за сни ма њe

фил ма На ле пом пла вом Ду на ву. То ком сни ма ња је,

3. ја ну а ра 2007, до шло до по жа ра у ко ме је „Кра ји на“

то ли ко оште ће на да су бро до гра ђев ни ин же ње ри про­

це ни ли да не ће би ти мо гу ће вра ти ти је у пло вид бе но

ста ње. Тог тре нут ка се по ја ви ла озбиљ на опа сност да

ће вла сни ци од лу чи ти да јах ту исе ку и про да ју као

ста ро гво жђе. Ка ко би се то из бе гло и „Кра ји на“ са­

чу ва ла од фи зич ког не стан ка за не ка бо ља вре ме на,

ка да ће мо као дру штво би ти спрем ни ји и све сни ји

зна ча ја овог де ла на ше кул тур не ба шти не, ку сто си

Му зе ја на у ке и тех ни ке Ри фат Ку ле но вић и Гор да на

Ка ро вић обра ти ли су се за по моћ Исто риј ском му зе ју

Ср би је. С об зи ром на чи ње ни цу да из ме ње не тех нич­

ке ка рак те ри сти ке ни су ума њи ле не сум њи ви зна чај

ко ји је јах та „Кра ји на“ има ла у исто ри ји Кра ље ви не

Ју го сла ви је и СФР Ју го сла ви је, Исто риј ски му зеј Ср­

би је ју је у мар ту 2007. го ди не утвр дио за исто риј ско

кул тур но до бро Ре пу бли ке Ср би је.5

Сво јом сло же ном кон струк ци јом и фи зич ким раз­

ме ра ма исто риј ски бро до ви пре ва зи ла зе уста ље не

му зеј ске окви ре об ра де. Због то га, као и због пи та ња

ко ја се по ста вља ју у ве зи са њи хо вим те ку ћим одр жа­

ва њем и чи ње ни це да се ве ћи на њих на ла зи у функ ци­

ји ко ја је све са мо ни је му зеј ска, исто риј ски бро до ви

зах те ва ју да бу ду тре ти ра ни и об ра ђе ни до брим де лом

осла ња ју ћи се на прак су за шти те не по крет них кул­

тур них до ба ра. На и ме, про бле ма ти ка њи хо ве за шти те

мно го је бли жа про бле ма ти ци за шти те не по крет них

кул тур них до ба ра не го би ло ког кла сич ног му зеј ског

екс по на та. Али, док је ис тра жи ва ње, пра ће но озбиљ­

ном сту ди јом у ко јој су при ку пље ни сви по да ци о

објек ту, оба ве зан при лог пред ло гу ре ше ња о утвр­

ђи ва њу не по крет ног кул тур ног до бра, ко ји усва ја ју

Скуп шти на или Вла да Ре пу бли ке Ср би је, у слу ча ју

„за шти те по крет них кул тур них тех нич ких до ба ра,

про це ду ра не пред ста вља оп те ре ће ње – Му зеј до но си

од лу ку и из да је ре ше ње“6 ко је је пра во сна жно од мах

по до но ше њу. У слу ча ју бро до ва ко је је Му зеј на у ке и

тех ни ке утвр дио за кул тур на до бра, ре ше ња са др же

са мо њи хов кра так исто ри јат и тип ске ме ре тех нич­

ке за шти те, без де фи ни са ња ко ја се фа за у по сто ја њу

бро да утвр ђу је за кул тур но до бро, од но сно ко ја је то

фа за у ко ју брод же ли мо да вра ти мо при ли ком ре кон­

струк ци је, уко ли ко и ка да до ње до ђе. Ме ре тех нич ке

за шти те ни су узе ле у об зир спе ци фич но сти и на ме ну

1 Ини ци ја ти ва за за шти ту исто риј ских бро до ва као кул тур них до ба ра тех нич ке кул ту ре по те кла је од Зо ра на Ми ле но ви ћа и ка пе­та на реч не пло вид бе Ђор ђа Ла то вље ви ћа, пред сед ни ка и чла на Удру же ња бро до мо де ла ра „Па нон“ из Пан че ва. Ко ми си ја Му зе ја на у ке и тех ни ке ра ди ла је у сле де ћем са ста ву: Ма ри на Ђур ђе вић, пред сед ник, и чла но ви Д. Пе јо вић, Зо ра Ата нац ко вић, Ри фат Ку ле но вић и Ђор ђе Ла то вље вић. Д. Пе јо вић, Екс по на ти на во ди. Бро до ви пр ви пут под за шти том, На вој 1/2006, 8–10.

2 Ре мор кер или те гљач, брод гра ђен за те гље ње дру гих плов них је ди ни ца. Опре де ли ла сам се за ко ри шће ње тер ми на ре мор кер ко ји је за овај тип бро да ко ри шћен у до ку мен ти ма с кра ја 19. и у пр вој по ло ви ни 20. ве ка.

3 По ти ски вач или гу рач, брод гра ђен за по ти ски ва ње/гу ра ње дру гих плов них је ди ни ца.4 Реч ни мо ни то ри су рат ни бро до ви, ду ги 50–60 m, са окло пом де бљи не 20–70 mm ко ји је шти тио ви тал не де ло ве бро да од зр на

зе маљ ске ар ти ље ри је.5 Ре ше ње ИМС бр. 75/1 од 16. мар та 2007. 6 Р. Ку ле но вић, Ин ду стриј ско на сле ђе Бе о гра да, Бе о град 2010, 58.

26 Гласник�Дкс�39

сва ког од ових обје ка та по је ди нач но.7 На и ме, ме ре за­

шти те ни ка ко не би тре ба ло да бу ду исте за брод ко ји

је у функ ци ји, брод ко ји има се кун дар ну на ме ну или

брод ко ји је пот пу но ван са о бра ћа ја и упо тре бе. Ова

кон ста та ци ја отва ра пи та ња и про бле ме функ ци о нал­

но сти кул тур ног до бра, са ко ји ма се су о ча ва ју ње гов

вла сник и Му зеј на у ке и тех ни ке. Бро до ви ко ји су у

функ ци ји и у екс пло а та ци ји зах те ва ју ре дов но те ку­

ће одр жа ва ње. Ако се да нас ме ња до тра ја ла опла та

ко ри та бро да гра ђе ног кра јем 19. или у пр вим де це­

ни ја ма 20. ве ка, ко ју је ка рак те ри са ло спа ја ње ли мо ва

за ко ви ца ма, као што је то слу чај с ко ри том пут нич ког

па ро бро да „Сплит“, ех „Цар Ни ко ла II“, ли мо ви се

не ће спа ја ти том тех ни ком ко ја је у бро до град њи пре­

ста ла да се ко ри сти три де се тих го ди на 20. ве ка, већ

елек тро за ва ри ва њем. По ми њем са мо брод ско ко ри то

јер ако се оно у од ре ђе ном тре нут ку не про ме ни брод

ће по то ну ти, али прин цип, од но сно, про блем је исти

са те ку ћим одр жа ва њем и свих дру гих де ло ва бро да.

Та ко ђе, бро до ви ко ји су у функ ци ји под ле жу ва же ћим

са о бра ћај ним про пи си ма у свим сво јим сег мен ти ма,

та ко да се си сте ми на ви га ци је, ко му ни ка ци је, сиг на­

ли за ци је, да на ве дем са мо не ке, мо ра ју ме ња ти пре ма

зах те ви ма ва же ће за кон ске ре гу ла ти ве и при ла го ђа­

ва ти но вим усло ви ма и на чи ни ма пло вид бе. Дру гим

ре чи ма, ако кул тур но до бро тре ба да бу де и функ ци о­

нал но и у скла ду са ва же ћом за кон ском ре гу ла ти вом,

мо ра ју да се чи не уступ ци на у штрб аутен тич но сти

кул тур ног до бра, а у ко рист си гур но сти пло вид бе.

Сва ки од де сет бро до ва утвр ђе них за кул тур на до­

бра Ре пу бли ке Ср би је по се бан је не са мо у исто риј ском

кон тек сту већ и у по гле ду вла сни штва, ста ња очу ва­

но сти, ње го ве да на шње упо треб не вред но сти и тре­

нут ним усло ви ма ко ри шће ња и сме шта ја. Нај ста ри ји

је пут нич ки брод „Сплит“, ех „Цар Ни ко ла II“ (сл. 1).

Из гра ђен у Ре ген сбур гу у Не мач кој 1898. го ди не за Пр­

во срп ско кра љев ско по вла шће но бро дар ско дру штво

(у да љем тек сту: Срп ско бро дар ско дру штво), овај брод

је као „Цар Ни ко ла II“, а од пе де се тих го ди на 20. ве ка

као „Сплит“, углав ном одр жа вао зах тев ну ђер дап ску

ли ни ју пло ве ћи на ре ла ци ји од Бе о гра да до Ра ду јев ца

и на траг. Ина че, Срп ско бро дар ско дру штво је, по сле

не ко ли ко не у спе шних по ку ша ја, осно ва но 1891. го­

ди не, а пло вид бу је за по че ло две го ди не ка сни је, 1.

ок то бра 1893, са бро до ви ма „Ма чва“ и „Де ли град“ и

са ше сна ест те рет ња ка.8 Био је то из у зет но зна ча јан

тре ну так за Кра ље ви ну Ср би ју јер је ко нач но ус пе ла

да фор ми ра сво је бро дар ство и ти ме ма кар де ли мич но

су зби је мо но пол ко ји је на пло вид бу срп ским во да ма

Ду на ва и Са ве до тог тре нут ка има ло аустриј ско Пр­

во ду нав ско па ро брод ско дру штво (у да љем тек сту:

DDSG).9 Пут нич ки па ро брод „Цар Ни ко ла II“ по себ­

ну па жњу за слу жу је због чи ње ни це да је је ди ни брод

Срп ског бро дар ског дру штва ко ји је остао са чу ван до

да на шњих да на. А те да на шње да не, тач ни је го ди не, ова

по след ња у Ср би ји са чу ва на бе ла ла ђа на пар ни по гон

про во ди у кру гу бро до гра ди ли шта Rhi ne­Do nay Yard

у Кла до ву, где је сти гла на ре монт и ре кон струк ци ју

још 1991. го ди не, са иде јом да као екс клу зи ван уго­

сти тељ ски обје кат по но во за пло ви срп ским ре ка ма.10

Али го ди не не баш срећ ног и успе шног жи во та и ра да

у реч ном бро дар ству Ср би је на кра ју 20. и по чет ком

Сл. 1. Путнички пароброд „Сплит“, ех „Цар Никола II“ Српског бродарског друштва, у кругу бродоградилишта у Кладову

7 У ре ше њи ма Му зе ја на у ке и тех ни ке за утвр ђи ва ње бро до ва за кул тур на до бра, ме ре за шти те су сле де ће: 1) За све ра до ве на бро ду од го во ран је вла сник, уз са гла сност и над зор ма тич не уста но ве за шти те – Му зе ја на у ке и тех ни ке. 2) Сви нео п ход ни кон зер ва тор­ско­ре ста у ра тор ски ра до ви на бро ду под ра зу ме ва ју и нео п ход ну тех нич ку и фо то до ку мен та ци ју ко ју из ра ђу ју за јед но вла сник и ма тич на уста но ва за шти те – Му зеј на у ке и тех ни ке. Ре ше ње Исто риј ског му зе ја Ср би је о утвр ђи ва њу за кул тур но до бро реч не јах те „Кра ји на“, ех „Дра гор“, са др жи озби љан исто ри јат са мог бро да као и кон крет ни је ме ре тех нич ке за шти те.

8 Ар хив Ср би је, МНП­П, Пф XXIV, 2/97; Ар хив Му зе ја на у ке и тех ни ке, Збир ка реч ног бро дар ства, СБД, Из ве штај о ра ду у 1899. го ди ни под не сен осмој ре дов ној глав ној скуп шти ни ак ци о на ра на дан 13. апри ла 1900. го ди не, 17.

9 Er ste Do nau­Dampfschif fa hrt sge sellschaft, скра ће но DDSG.10 Брод је у вла сни штву пред у зе ћа GO MA доо. из Бе о гра да.

Културна баштина и друштво� 27

21. ве ка обе ле жи ли су сте ча ји и про па да ње бро дар ских

фир ми, ме ња ње њи хо вих вла сни ка, али и оста ви ле у

на сле ђе суд ске спо ро ве ко ји у ве ли кој ме ри оте жа ва ју

спро во ђе ње пла ни ра них ак тив но сти у ци љу очу ва ња

и ко ри шће ња бро до ва уз њи хо ву евен ту ал ну пре на ме­

ну. Овај пут нич ки па ро брод из ву чен је на су во 1992.

го ди не где се, не за шти ћен од ат мос фер ских ути ца ја,

на ла зи и да нас, уз озбиљ но пи та ње ко ли ко ће ње го во

ис та ње но ко ри то још мо ћи да но си гор њу кон струк ци ју

пре не го што се цео брод рас пад не и ти ме га ко нач но

и за у век из гу би мо.

По ред пут нич ког па ро бро да „Сплит“, од исто риј­

ских бро до ва утвр ђе них за кул тур на до бра још се са мо

пар ни ре мор кер „Вој во ди на“ на ла зи на су вом, у кру гу

истог бро до гра ди ли шта у Кла до ву, чи је је и вла сни­

штво (сл. 2). Брод је за ба вар ски „Лојд“ из Ре ген сбур­

га из гра ђен 1916. и по ри нут под име ном „We ichѕel“.

Ка да је 1921. го ди не постaо вла сни штво Ди рек ци је

реч не пло вид бе Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца,

про ме нио је име у „До бро По ље“ ко је je носиo све до

ге не рал ног ре мон та 1951. го ди не, ка да je до био име

„Вој во ди на“ и уско ро по стао део фло те пред у зе ћа Ју­

го сло вен ско реч но бро дар ство из Бе о гра да (у да љем

тек сту ЈРБ). У кру гу бро до гра ди ли шта у Кла до ву „Вој­

во ди на“ се на ла зи из ву че на на су во од 1987. го ди не. Од

укуп но три пар на ре мор ке ра ко ји су утвр ђе ни за кул­

тур на до бра Ре пу бли ке Ср би је, „Вој во ди на“ је нај бо ље

очу ва на. За ни мљив пред лог за очу ва ње и пре зен та ци ју

ових исто риј ских ре мор ке ра да ли су струч ња ци Упра­

ве за утвр ђи ва ње спо соб но сти бро до ва за пло вид бу из

Бе о гра да, не ка да шњи Ју го ре ги стар: да се ма кар је дан

од њих из ло жи као му зеј ски екс по нат на коп ну, нпр. на

јед ном од реч них при ла за Бе о гра ду као спе ци фич на и

са свим је дин стве на град ска ка пи ја. Овај пред лог, иако

ма ње атрак ти ван од иде је да се исто риј ски бро до ви

на ђу си гур но ве за ни и при сту пач ни јав но сти у јед ном

или ви ше му зеј ских аква то ри ју ма, као иде ју во ди љу

има објек тив не раз ло ге ко ји се мо гу са же ти у ре че ни цу

ко ју љу ди из све та бро дар ства че сто из го ва ра ју: „Има ти

и одр жа ва ти брод на во ди ве о ма је скуп по ду хват!“

Оста лих осам бро до ва утвр ђе них за кул тур на до бра

Ре пу бли ке Ср би је на ла зе се у свом при род ном окру же­

њу, на во ди, и од њих је по ло ви на у не функ ци о нал ном

ста њу: „Жу па“, „Кра ји на“, „Ко смај“ и „Пе на“. Ова си ту а­

ци ја пред ста вља до дат ни про блем, јер до кле год је брод у

функ ци ји, по са да се ста ра о ње го вом те ку ћем одр жа ва њу,

на шта их оба ве зу ју и ре дов ни го ди шњи пре гле ди због

до би ја ња пло вид бе не, тј. упо треб не до зво ле. Ре мор кер

„Жу па“ и јах та „Кра ји на“ на ла зе се у Бе о гра ду, уз де сну

оба лу Са ве. Пар ни ре мор кер „Жу па“, ех „Co zia“, ex „Una“

(сл. 3), из гра ђен је 1913. го ди не. У Ср би ју је до пло вио

6. ок то бра 1915. и у са ста ву аустро у гар ске Ду нав ске

фло ти ле уче ство вао у бом бар до ва њу Бе о гра да то ком

офан зи ве не мач ког фелд мар ша ла Аугу ста фон Ма кен­

зе на. Брод је у са ста ву ју го сло вен ске тр го вач ке фло те од

1945. го ди не, ка да до би ја име „Жу па“ ко је и да нас но си.

У вла сни штву је пред у зе ћа за из град њу во де них пу те ва

„Иван Ми лу ти но вић“ – ПИМ из Бе о гра да, ко је, уна зад

не ко ли ко го ди на, ви ше ни је у мо гућ но сти да одр жа ва

24­ча сов ну чу вар ску слу жбу на овом бро ду. Упр кос то ме,

у кри зним си ту а ци ја ма, ка да ве о ма осла бље но ко ри то

„Жу пе“ поч не да „пу шта“ во ду, рад ни ци овог пред у зе ћа

увек при ска чу у по моћ. Са мо за хва љу ју ћи њи хо вој по­

жр тво ва но сти, овај сто го ди шњак још увек ни је по то нуо

у ду бо ке во де бе о град ског сав ског при ста ни шта. Јах та

„Кра ји на“ (сл. 4), ко ја је до пло ви ла у Ср би ју ок то бра

1928. и под име ном „Дра гор“ пло ви ла у пе ри о ду из­

ме ђу два свет ска ра та, би ла је брод­ре зи ден ци ја пр вог

ју го сло вен ског кра ља Алек сан дра I Ка ра ђор ђе ви ћа (од

1928. до 1941. го ди не) и брод ју го сло вен ског пред сед­

ни ка Јо си па Бро за Ти та (од 1951. до 1980). „Кра ји на“

се, по сле по жа ра ко ји ју је за хва тио по чет ком ја ну а ра

2007, на ла зи при ве за на уз де сну оба лу Са ве на про сто ру

из ме ђу трам вај ског мо ста и Га зе ле. Ис пи са на је гра фи­

ти ма и на пу ште на, што ју је до ве ло и на удар град ских

са ку пља ча се кун дар них си ро ви на. По ред ова два бро­

да, „Жу пе“ и „Кра ји не“, ста нов ни ци Бе о гра да го ди на ма

про ла зе пот пу но не за ин те ре со ва но. За њи хо ву суд би ну

и оп ста нак за бри ну ти су са мо вла сни ци и бо љи по зна­

ва о ци исто ри је пло вид бе на ре ка ма срп ског По ду на вља.

Сл. 2. Парни реморкер „Војводина“ у кругу бродоградилишта у Кладову

28 Гласник�Дкс�39

Ипак, из гле да да су ко нач но при ву кли па жњу. Ка ко се

на ла зе у аква то ри ју му пла ни ра ног „Бе о гра да на во ди“

и по што их као кул тур на до бра ни је мо гу ће јед но став но

ре ци кли ра ти, за мо гућ ност њи хо ве ку по ви не за ин те ре­

со ва ли су се парт не ри из Ује ди ње них Aрап ских Eми ра та,

са иде јом да их ре ста у ри шу и ко ри сте за по тре бе про мо­

ци је про јек та „Бе о град на во ди“.11

У бе о град ском бро до гра ди ли шту „Ти то“ ре мор кер

„Ко смај“ (сл. 5) је 1960. го ди не ре кон стру и сан и пре­

гра ђен у пр ви ју го сло вен ски по ти ски вач. Јед но вре ме

брод је имао ком би но ва не уре ђа је и за ре мор ка жу и за

по ти ски ва ње, да би ови пр ви ка сни је би ли укло ње ни.

По сле про ба по ти ски ва ња ко је су оба вља не на мир ни­

јим де ло ви ма реч них то ко ва, де цем бра 1961. „Ко смај“ је

про шао кроз Ђер дап и та ко по стао пр ви по ти ски вач ко ји

је, про нев ши ју го сло вен ску за ста ву низ вод но и уз вод но

ђер дап ским сек то ром, отво рио пут си сте му по ти ски ва­

ња на овом нај те жем сек то ру ду нав ског плов ног пу та.12

„Ко смај“ је вла сни штво пред у зе ћа ЈРБ ко је га је, због не­

рен та бил но сти у екс пло а та ци ји, по ву кло из са о бра ћа ја

2009. го ди не. Тре нут но се на ла зи у Бе жа ниј ском зи мов­

ни ку у Бе о гра ду. Мо жда че ка не ко бо ље вре ме у ко ме

ће као брод­му зеј све до чи ти о по че ци ма, до стиг ну ћи ма

и не сум њи вим ус пе си ма и ре кор ди ма у по ти ски ва њу

плов них обје ка та на ре ка ма Ср би је и Ју го сла ви је.

Мо тор ни ре мор кер „Пе на“ (сл. 6) из гра ђен је 1956.

у бро до гра ди ли шту „Са ва“ у Ма чван ској Ми тро ви ци за

Ђер дап ску реч ну упра ву. „Пе на“ је по сле ре кон струк ци­

је оба вље не 1968. пре на ме њен у брод за сни ма ње реч­

ног ко ри та, пр ви тог ти па ко ји је ко ри шћен на до њем

Ду на ву. Од 1976. го ди не брод је пре шао у вла сни штво

ХЕ Ђер дап као сук це со ра Ђер дап ске реч не упра ве.

Ду ги низ го ди на „Пе на“ се на ла зи ла из ву че на на су во

у бро до гра ди ли шту у Кла до ву, за јед но са бро до ви ма

„Сплит“ и „Вој во ди на“, да би 2007. го ди не, по сле оба­

вље них нео п ход них ра до ва на са на ци ји ко ри та, би ла

пре ме ште на из бро до гра ди ли шта и по ри ну та у Ду нав

ис под пре вод ни це ХЕ Ђер дап I, где се и да нас на ла зи.

Мо то ри су ис прав ни, али ни су у функ ци ји, та ко да је

брод у плов ном, али не и у пло вид бе ном ста њу. По сто ји

ини ци ја ти ва да се „Пе ни“ као бро ду­му зе ју на ђе трај ни

сме штај на јед ној од ло ка ци ја у Кла до ву. За ми шље но

је да се у ње ним про сто ри ја ма упри ли чи ка мер на му­

зеј ска по став ка ве за на за исто ри ју Ђер дап ске реч не

упра ве и спе ци јал них спро вод ни ка бро до ва кроз ђер­

дап ски сек тор Ду на ва – ле ген дар них ду нав ских ло цо ва

Сл. 3. Парни реморкер „Жупа“ испред ПИМ-ове радионице на Сави у Београду

Сл. 4. Јахта „Крајина“ уз десну обалу Саве у Београду

11 Усме но са оп ште ње Да ни ла Је ри ни ћа из Ка би не та гра до на чел ни ка гра да Бе о гра да, из не то на са стан ку чла но ва Над зор ног ор га на Ре пу блич ке ди рек ци је за имо ви ну Ре пу бли ке Ср би је над по сло ви ма ва ђе ња по то ну лих пло ви ла, те ре та и дру гих ства ри са њих на ре ка ма Ду нав, Ти са и Са ва. Као пред став ник Ми ни стар ства кул ту ре и ин фор ми са ња, Гор да на Ка ро вић је члан овог над зор ног ор га на. Ујед но, ова ин фор ма ци ја је јав но пла си ра на и на те ле ви зи ји Сту дио Б у еми си ји по све ће ној про јек ту „Бе о град на во ди“.

12 Г. Ка ро вић, „Ко смај“ на ре ка ма, Ко смај и ње го ва под го ри на, Ми то ло шки збор ник 28, Цен тар за ми то ло шке сту ди је Ср би је, Ра ча 2013, 467– 468.

Културна баштина и друштво� 29

ко ји су обе ле жи ли пло вид бу у вре ме ни ма до из град ње

хи дро е лек тра не и брод ских пре вод ни ца.

Од де сет исто риј ских бро до ва утвр ђе них за кул тур­

на до бра че ти ри су у функ ци ји, од то га два – ре мор кер

„Ср би ја“ и мо ни тор „Са ва“ – у бит но раз ли чи тој од сво је

пр во бит не, при мар не функ ци је. Пар ни ре мор кер „Ср би­

ја“, ех „Is ter“ (сл. 7) из гра ђен је 1917. го ди не за аустриј­

ски DDSG. Име „Ср би ја“ но си от ка ко је по за вр шет ку

Пр вог свет ског ра та при пао Кра ље ви ни СХС. „Кра јем

1971. го ди не услед до тра ја ло сти и не е ко но мич но сти

и по сле пе де сет и ви ше го ди на ра да ста вљен је ван са­

о бра ћа ја пар ни брод ’Ср би ја’. Брод ’Ср би ја’ је је дан од

по след њих кла сич них пар них бро до ва на то чак13 ко ји

је оба вљао тран спорт не за дат ке на Ду на ву и ње го вим

плов ним при то ка ма. / Ко лек тив Ју го сло вен ског реч­

ног бро дар ства на за се да њу Рад нич ког са ве та да на 28.

фе бру а ра 1972. го ди не до нео је од лу ку о рас хо до ва њу

бро да ’Ср би ја’, с тим што се за бра њу је би ло ка ква ра­

спре ма и ка си ра ње истог. Пред ња од лу ка је до не та у

на ме ри да се брод са чу ва као му зеј ски екс по нат и да

се ње го ва па лу ба и по стро је ње ис ко ри сте за сме штај и

из ла га ње по сто је ће гра ђе из исто ри је реч ног са о бра ћа­

ја.“14 На жа лост, ова дав на иде ја и же ља рад ни ка ЈРБ­а да

ре мор кер „Ср би ја“ бу де чу ван и тре ти ран као му зеј ски

екс по нат ни ка да ни је за жи ве ла. И да нас у вла сни штву

ЈРБ­а, „Ср би ја“ се на ла зи у Бе о гра ду, на Ади Ху ји и слу­

жи за тзв. дамп фова ње. На и ме, ње ни пар ни ко тло ви се

ко ри сте за пра вље ње па ре ко јом се чи сте и од ма шћу ју

плов ни објек ти за пре воз нафт них де ри ва та.

Реч ни мо ни тор „Са ва“ (сл. 8), на пра вљен и по ри­

нут 1904. у Бу дим пе шти под име ном „Bo drog“, уче­

ство вао је то ком 1914. и 1915. у бом бар до ва њу и као

по др шка на па ди ма аустро у гар ске и не мач ке вој ске на

Бе о град.15 Пред крај ра та, при ли ком уз вод ног по вла­

че ња пре ма Бу дим пе шти, брод се 31. ок то бра 1918.

у ма гли на су као код Ви шњи це у бли зи ни Бе о гра да,

где га је за пле ни ла срп ска вој ска. По ула ску у са став

реч не фло ти ле Кра ље ви не СХС, про ме нио је име у

„Са ва“ под ко јим је за тим пло вио све до кра ја сво је

ак тив не слу жбе 1959. го ди не.16 У функ ци ји плов ног

Сл. 5. Моторни потискивач „Космај“ у Бежанијском зимовнику у Београду

Сл. 6. Моторни реморкер „Пена“ испод преводнице ХЕ Ђердап I код Кладова

13 Брод је имао по гон пре ко боч них точ ко ва. 14 B. Pe trić, Ure­đe nje bro da „Sr bi ja“ ra di pre tva ra nja u mu zej ski eks po nat, Be o grad, 23. ју л 1974 (ру ко пис се чу ва у Ар хи ву Му зе ја на у ке

и тех ни ке, Збир ка реч ног бро дар ства).15 Мо ни тор „Са ва“, ех „Bo drog“, је ди ни је пре о ста ли из гру пе мо ни то ра аустро у гар ске ду нав ске фло ти ле са ко јих је у но ћи из ме ђу

28. и 29. ју ла 1914. из вр шен пр ви ар ти ље риј ски на пад на Бе о град у Пр вом свет ском ра ту.16 Са ли сте ефек тив них бро до ва мо ни тор „Са ва“ је из бри сан 1963. го ди не и про дат но во сад ском пред у зе ћу АД Хе рој Пин ки ко је га

је ко ри сти ло уз ба гер „Ти са“ као плов ни при стан за од ла га ње те шких гво зде них де ло ва опре ме за ба ге ро ва ње (це во во да, ро то ра, ре фу лер не пум пе). У овој функ ци ји обје кат је остао до да на шњих да на.

Сл. 7. Парни реморкер „Србија“ на Ади Хуји у Београду

30 Гласник�Дкс�39

при ста на (НС­П­925А), мо ни тор Са ва је да нас у при­

ват ном вла сни штву, као део фло те пред у зе ћа „Ду нав

гру па агре га ти“ а.д. из Но вог Са да. По след њих не­

ко ли ко го ди на укот вљен је на Ду на ву, на Ади Ху ји у

Бе о гра ду, а због ло шег по сло ва ња пред у зе ћа нај че шће

је без чу вар ске слу жбе и ти ме из ло жен де ва ста ци ји.17

Од лу ком Вла де Ре пу бли ке Ср би је ста ра тељ ство над

овим плов ним објек том до де ље но је 2014. го ди не Ми­

ни стар ству од бра не.18

Је ди ни исто риј ски бро до ви – кул тур на до бра,

ко ји су још у сво јој ори ги нал ној функ ци ји, је су мо­

тор ни по ти ски вач „Ка блар“ и мо тор ни пут нич ки

брод „Ко вин“. Про јект ни за вод реч ног са о бра ћа ја,

осно ван 1946. у Бе о гра ду, про јек то вао је 1961. пр ви

срп ски и ју го сло вен ски по ти ски вач „Ка блар“, сна ге

мо то ра 2х110 kW (сл. 9). Брод про јек тан та Мла де на

Јо ва но ви ћа из гра ђен је у бро до гра ди ли шту „Са ва“ у

Ма чван ској Ми тро ви ци. Вла сни штво је пред у зе ћа

за вод не пу те ве „Иван Ми лу ти но вић“ – ПИМ из Бе­

о гра да, у рад ном је ста њу и сме штен на де сној оба ли

Са ве, уз вод но од трам вај ског мо ста у Бе о гра ду, ис­

пред ПИМ­ове ра ди о ни це „Са ва“.

Пар ни пут нич ки брод „Ко вин“ (сл. 10) пло ви под

име ном „Ста пар“ од 1948. го ди не у фло ти Ју го сло вен­

ског др жав ног реч ног бро дар ства, ко је од ре ор га ни за­

ци је из вр ше не 1952. по слу је под име ном Ју го сло вен ско

реч но бро дар ство – ЈРБ. Исто ри ја бро да ко ја прет хо ди

овом вре ме ну за са да ни је са си гур но шћу утвр ђе на.

Пр ви са чу ва ни до ку мент у ко ме се пут нич ки брод „Ста­

пар“ по ми ње под но вим име ном „Ко вин“ по ти че из

сеп тем бра 1955. го ди не. Про ме на име на бро да ве за на

је за ре кон струк ци ју оба вље ну у бе о град ском бро до­

гра ди ли шту „Ти то“, то ком ко је је пар ни по гон за ме њен

мо тор ним. Као да нас је ди ни пут нич ки брод пред у зе ћа

ЈРБ, „Ко вин“ је, по сле ра до ва оба вље них на са на ци ји

ко ри та, спре ман за пло вид бе ну се зо ну 2015. го ди не.

Сл. 8. Пловни пристан НС-П-925А, ех монитор „Сава“ на Ади Хуји у Београду

Сл. 9. Моторни потискивач „Каблар“ у пловидби Савом у Београду

17 Брод је из ра ђен од из у зет но ква ли тет ног ме та ла, а са ње га су у по след ње вре ме укра де ни кр ме но си дре но ви тло са си дром и лан­цем, мер де ви не, ве ћи број ме тал них по кло па ца са ула за у пот па лу бље, та ко да ки шни ца са да пу ни уну тра шњост бро да.

18 Због че га Ми ни стар ство кул ту ре Ре пу бли ке Ср би је ни је до де ли ло ста ра тељ ство Му зе ју на у ке и тех ни ке, као ин сти ту ци ји ко ја ра ди под ње го вим па тро на том и ко ја је брод и утвр ди ла за кул тур но до бро, ни је ми по зна то.

Културна баштина и друштво� 31

Рад на за шти ти исто риј ских бро до ва до да нас се

ни је бит но по ме рио од пр вог ко ра ка на пра вље ног

кра јем 2005. и по чет ком 2006. го ди не ка да су до не та

ре ше ња о њи хо вој прав ној за шти ти. Раз ло зи за то су

број ни и ра зно вр сни: чи ње ни ца да ни је дан брод ни­

је у вла сни штву не ког му зе ја, ком пли ко ва ни прав ни

про бле ми ве за ни за оне исто риј ски нај ва жни је, не до­

ста так сред ста ва за от куп, са на ци ју, ре кон струк ци ју и

адап та ци ју у му зеј ске екс по на те. Ту је и не ве ро ват на

не за ин те ре со ва ност раз ли чи тих ре пу блич ких и град­

ских струк ту ра ко ји ма се Му зеј на у ке и тех ни ке до

са да обра ћао у по ку ша ју да до би је по др шку за про је­

кат фор ми ра ња Му зе ја исто ри је пло вид бе а у чи јем

аква то ри ју му би ови бро до ви – кул тур на до бра на шли

свој ко на чан сме штај, мир и си гур но тра ја ње.19 Си ту­

а ци ју ка рак те ри стич ну за пр ву фа зу из 2005/2006.

го ди не, ка да ни је би ло до вољ но по да та ка о исто ри ји

са мих бро до ва, ка да су не до ста ја ли тех нич ка до ку­

мен та ци ја и исто риј ске фо то гра фи је, због ко је су и

ре ше ња о утвр ђи ва њу бро до ва за кул тур на до бра би ла

са из ве сним не до ста ци ма, Му зеј је да нас у ве ли кој

ме ри пре ва зи шао. Збир ка реч ног бро дар ства, фор ми­

ра на кра јем 2006. го ди не, да нас има 420 екс по на та,

око 5.000 фо то гра фи ја, не ко ли ко сто ти на књи га из

обла сти исто ри је пло вид бе и пре ко 50.000 ар хив ских

до ку ме на та, пла но ва, цр те жа, ма па и ка ра та.

Ве ћи на бро до ва утвр ђе них за кул тур на до бра Ре­

пу бли ке Ср би је да нас је у ве о ма ло шем ста њу. Ипак,

још увек по сто је, за хва љу ју ћи до са да шњој ак тив но сти

Му зе ја на у ке и тех ни ке и Исто риј ског му зе ја Ср би је,

али у ве ли кој ме ри и пред у зе ћа чи је су бро до ви вла сни­

штво. Ру ко вод ство и рад ни ци ових пред у зе ћа та ко ђе

же ле бо љу бу дућ ност за сво је бро до ве од оне ко ја се

за вр ша ва њи хо вом про да јом на ки ло као ста ро гво жђе.

Али, и да ље сто ји отво ре но пи та ње да ли ће мо као за­

јед ни ца би ти до вољ но ја ки да пре по зна мо зна чај овог

де ла на ше тех нич ке и исто риј ске ба шти не и да ли ће мо

ус пе ти да га са чу ва мо за бу дућ ност?

На кра ју бих скре ну ла па жњу и под се ти ла на чи ње­

ни цу да је јед но од оми ље них ме ста за из ла ске по ред

ре ке Бе о гра ђа на и њи хо вих го сти ју – Бе тон ха ла, да нас

са сво јим екс клу зив ним ре сто ра ни ма и клу бо ви ма,

из гра ђе на у пе ри о ду од 1936. до 1939. го ди не на сав­

ском при ста ни шту као ма га цин Лу ке Бе о град за по­

тре бе реч ног са о бра ћа ја.20 У тој функ ци ји је и оста ла

све до де ве де се тих го ди на 20. ве ка. Пре на ме на овог

ин ду стриј ског објек та не из о став но би мо ра ла да под­

ра зу ме ва одва ја ње јед ног ње го вог сег мен та за по став ку

по све ће ну исто ри ја ту реч ног бро дар ства на ре ка ма Ср­

би је.21 Ти ме би се ма кар де ли мич но по кри ла пра зни на

ко ја по сто ји због не до вољ не па жње ко ју као дру штво

по кла ња мо зна чај ној уло зи ко ју су од нај ра ни је про­

шло сти до да на шњих да на у срп ском По ду на вљу има ли

пло вид ба и сви сег мен ти дру штва ве за ни за њу.

Гордана Каровић, археолог

Музеј науке и технике, Београд

gordana.karovic@muzejnt.rs

Сл. 10. Путнички моторни брод „Ковин“ у пловидби Савом у Београду

19 О ини ци ја ти ви Му зе ја на у ке и тех ни ке за фор ми ра ње Му зе ја исто ри је пло вид бе као са мо стал не ор га ни за ци о не је ди ни це, у нај о­снов ни јим цр та ма је пи са но у: Г. Ка ро вић, Ј. Бо жи но вић, Му зеј на у ке и тех ни ке за пло вио на шим ре ка ма. Збир ка реч ног бро дар ства Му зе ја на у ке и тех ни ке, Гла сник Дру штва кон зер ва то ра Ср би је 33, Бе о град 2009, 237–238.

20 Р. Ку ле но вић, нав. де ло, 113: Бе тон ха ла се на ла зи у окви ру про стор не кул тур но­исто риј ске це ли не Бе о град ска твр ђа ва ко ја ужи ва ста тус кул тур ног до бра Ре пу бли ке Ср би је од из у зет ног зна ча ја.

21 То ко ви раз ми шља ња и од лу чи ва ња ко ји су до ве ли до то га да про стор у Бе тон ха ли до би је Га ле ри ја на ив не умет но сти из Ја го ди не ни су ми по зна ти.