POLEMIKE Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 291-299.

POLEMIКE

"HISTORIJA BOSNE (I HERCEGOVINE)" КОЈА ТО DOISTA NIJE

ili Odgovor dnt lb1-ahimu Karabegovicu

Na mојн kritiku pнЬ\ikacUa Bosna i Heгcegovina od najsta1·ijih vl'emena do k1·aja Drugog svjetskog rata (SaJajevo, 1994.; Sarajevo, 1998.) objavljeпu Lt P,·ilozima saгajevskog Instituta za istoriju' i Bosni franciscanP. reagit·ao је dr. Љt-ahiш Karabegovic, direktot· saiajcvskog /nstituta za istoriju i J'edoviti profesor· saгajevskog Filozofskog fakultetaз. Dr. Km·abegovic se poziva па svoju ulogu piedsjednika redakcije te glavпog i odgovoшog uгedn ika i гecenzenta puЬ\ikacije objavljene 1994. g. Unatoc ciпjcnici da шi ovaj uglcdпi sarajevski povjesnicat· neopr-avdano spocitava ncke koпstatacijc iz шојс kritike, isticcm da mc је doista ugodпo iznenadila пjegova reakcija па mojtt kгitiku. Zasto? Ponajpгijc zbog ciпjcnice da su se i шcdu sarajevskim povjesnicar·iшa poceli pojavljivati опi koji sc Ью·еш uspнtпo нsudttju ogгaditi se od lt zadпj ih desetak godiпa pгoducit-aпih Ьгојпih

1 Ante SKEGRO, Нi~·to1·ija Воsпе (i Heгccgovine) koja to nije, Prilozi Instituta za istoriju 29 (2000.) 427-434.

2 At1te SKEGRO, Histoгija Воsпе (i He1·ccgovine) kojato п {је, Bosna fraпciscana. Casopis Ft·anjevackt:: tcologije Sarajevo VТII/1 З (2000.) 428-436.

3 Љгallim KARЛBEGOVIC, Histoг{ia Воще (i He1·cego11ine) koja /о :aisla nije, Pl'ilozi Institllta za istot·iju 30 (200 1.) 330-334.

291

Poleшike

ћilozi, 31, Sarajevo, 2002., stt·. 291-299.

pseнdoznanstvenil1 i kvazipovijesnih napisa4 pojediпill sю·ajevskih povjesnicaгa~. А sad пеk mi bttdc dopusteno odgovoгiti па, kao sto sam vec istaknuo, пеоргаv­

dапе pгigovoie па шојu kгitiktt puЫikacija Bosna i Heгcegovina od najstm·ijЉ VJ·e­

mena do kгаја Dntgog svjetskog гаtа (I. izdaпje: Saгajevo, 1994.; П. izdanje: Sara­jevo, 1998.) upucene mi od stJ"ane dг. Kat-abegovica:

1) Dг. Kaгabegovic шi spocitava пetocпost, пepгccizпost i ispolitizit-anost odnos­пo iшputacije, maliciozвost, diskvalifikacije а poscbice оsоЬве dojmove6. u pt·ilog ovih svojih koпstatacija dr. Kaгabcgovic nijc паvео пiti је шоgао nav. esti Ьilo kakav агgшnепt. Povjesnicaгu пjegovog kova i dobi {koju оsоЬ­по stujcm) !Ј"еЬа\о Ьi Ьiti pozпato da povjesпjcat" пюt-а operiгati iskUнcivo cinjenicama, ра ј kad poleшizira, te da svoje гadove pise sаш ako Љ sam i pot­pisuje. Slazem se s пјеgоvош pt"epoпtkom da је пeophodno pmsuditi mojtl kгitiku, uostalom zato је ј парisапа, s tom гazlikom sto pledit·a111 za cjelitщ а нс za pa!"cUalu.

2) DI. Kaгabegovic mi spocitava namjcrвo iskгjvljavaпje naslova spoшcnutih pнblikacija7• Medutiш, propustjo је нpozoriti па Ciпjenicu da sаш cjjeli U1'od svoje ktitikc posvetio нргаvо пaslovima, izdavaCima i telшickiш kat-aktcгis-

4 Esad KURTOVIC, Нisto1·iog1·ajska /itemlllгa о sгednjovjekoиюj Bo.mi obja~:(jena u ::emlji i iпostгaпstvu ( 1980.-1 998.). Pгilozi !nstitнta za istorijн 29 (2000.) 76, 77. bilj. 140; Епvег REDZ!C, Sto godiпa mus!imaпske politike и tezama i koпtmvazama istm·ijske nauke. Akadcmija nauka 1

ttmjctпosti BiH - Iпstirut za istor·ijн, St-ajevo. 2000., pass.

' Mнstafa IMAMOVIC, Нistoгiia Bo.~njaka. Во~пјасkа zajedпica kнltнге Sat-ajcvo, Sarajevo. 1993.· 1996.; Eпvcr IMAMOVIC - Jozo BOSNJAK, Po::navcmje dm.~tva IV 1·а::геd OSI101'11e .~kole. Miпistarstvo оЬгаzоvапја, naukc i kttltш·e, Sarajevo, 1994.; Er1veг IMAMOVIC, Нi~·to1·(ja - V 1·az1'ed os/1011//e .~kole. Rept1Ьiika Busпa i Hcrcegoviпa- Miпistat·stvo obrazovaпja, тщkе i kнltttrc, S<trajevo, 1994.; isti, K01·ijeni kultш·lю-vjш·.skilt 0(/по.ш Bo.me i HeгcegoJline i !гапа. Воsпа i Henegm,ina i svijet. lпstitнt za istorijн. Sarajevo, 1 996 .. 47-54; isti, Нi.sto1·ija hosaщke 11ojske, ART 7, Sarajevo, 1999.; isti, Koгijeni Bo.me i bosai1Sf\l(/. l::!JOI' novinski/7 claпaka, ргеdаџапја .fG javnih

tJ·iblna. 1-ејегаtа .sa ::nansNeniiJ skupova i poselmi/7 p1·iloga, UNESCO. EUROPEAN Cнlturnl Foнndatioп (Amsteгdam), Coнncil оfЕшоре, Сопшшnанtсs Eшopeennes, Tl\c Swedisi1Association of PuЬiisl1cгs, C:шses Сошпшпсs BelgiqtiC, Fcstival SaiЋjevo, Sarajcvo, svibaпj t 995.;isti, Poгijeklo i p1·ipudпost s!апО1'11Ш1'а BoSIIe i He1·cegoviпe, ART 7. Sarajevo. 1998.; Епсs PELIDIJЛ - Faћгџdil\ !SAKOVIC, Histoгija vr гa::l·ed OS/10\1111? .~kolc. Miпistaгstvo obiazovaпja. naнkc i kнltш·e. Sarajcvo, 1994.; Mustafa IMAMOVIC- Mнl\idiп PELESIC- Mнlшned GANIВEGOV!C, HisloJ·ija- Vlll гаиеd O.S/10\IJie skole. RepнЬlika Воsпа i Heгccgovina - Ministarstvo obi-azovanja, пauke i kttltшe, Sarajcvo, 1994.

ь Љral\iш KARABEGOVJC, Нistoг{ia Воsпе (i Heгcegovine) koja !о :::aista п{iе. Pгilozi Institttta za istoгijн 30 (2001.) 331,334.

7 Љ.·аl1iш KARABEGOVIC, о. с., 331.

292

Poleшike

Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 291-299.

tikama ovih knjiga8• Моја је kritjka пaslovljena kako је naslovljena s ciljem

privlacenja sireg Citateljstva. u protivnom bi zavrsila u sarenilu rubrike P,-i­kazi i osv1·ti, kojoj jzvomo nije namijenjena. Uostalom i dr·. Karabegovic је и svom odgovot1J gotovo и cijelosti preuzeo naslov moje kt·itike.

З) Dr. Karabegovic mi predbacиje i izuzetno iroпicпo predstavUanje dr. Љrahi­шa Tepica (1947.-1997.) pitajuci se sto sam njime ћtio9 . Odgovor је иpravo опо sto sam i napisao u svojoj kJ"itici а sto је н svoш reagit-anju potvt·dio i sam dг. Karabegovic:

а) dг. Tepic је bio гedaktoг prvog i dt-ugog izdanja пavedeвi11 publikacija, sto svatko moze vidjeti cim ih otvori,

Ь) dr. Tepic је Ьiо visoki obavjestajni oficir Jugoslovenske narodne annije. Prema dr. КагаЬеgоvјси imao је cin kapetaпa JNA kao ј on sam10,

с) di". Tepic је Ьiо pukovnik Armije Bosne i He1·cegovine 11 te је i u Armiji Bosne i Hercegovine bio angaziran na istjm poslovima kao i и Jиgoslov­enskoj narodnoj aгmiji, а sto potvrduje sаш dг. Kю-abegovic12,

d) dг. Tepic, doktor·it-avsi па sю-ajevskom Filozofskom fakultetи 1986. g., za deset је godina napredovao od asistenta do redovitog profesora, odnosпo dekana istog fakиltcta 13 •

Моје је pitaпje cime sam sргаш dJ". Tepica jzгazjo Ьilo kakvu iionijи а pogotovo шaliciozпost, iшpиtacije i dr.? Na koji је, medutim, пacin dt". Tepic dopгiпio

ocuvanju i obnovi zgrade sat-ajevskog Filozofskog .fakulteta о tome шogtt bez sumnje vise reci di". HadziЬegovic, dt·. Kю-abegovjc14 i dr. ОsоЬво, шedutiш, sa zaljeпjem mogu potvгditi da је vjse mojiћ sarajevskih poznanika i pl"ijateUa tesko пastt·adalo, odпosno ustшccno sprjecavajиci prodor armijsko-cetnickih postrojЬi u

samo sarajevsko si"ediste ј to иpt-avo na liniji od Fabrike duhana, ргеkо zgt-ada Vlade i Skupstine Bosne i Hercegovine, Filozofskog fakulteta i Zemaljskog muzeja do

х Usp. Ante SKEGRO, о. с., 427. 9 Љt-al1iШ КARABEGOVIC, о. с. , 332. 10 Љral1iш КARABEGOVIC, о. с. , 332. 11 Iljas HADZIВEGOVIC, Јп memo1·iam prof d1: lhi'aћim Tepic (1947.-1997.), ћi1ozi Instih.tta za

istorijll ll Sarajevu, 28 ( 1999.), 31 О. 12 Љt·ahiш KARЛBEGOVIC, о. с., 332. 13 Iljas HADZIВEGOVIC, о. с., 309-311. 14 Iljas HADZIВEGOVIC, о. с., 311; Љralliш КARABEGOVIC, о. с., 332.

293

Polemike ћilozi, 31, Sa1-ajevo, 2002., stJ". 291-299.

lюtela Bristol i zgt-ade Elektroprivrede. О dr. Tepicu kao znanstveпiku пigdje nisaщ sudio. Za to је prilicniji sam dr. Karabegovic. Nisam sudio ni о njegovim Ijudskim kaгakteristikam~. Za to su _ьеz sиmnje prilic~iji vnjegove kol~ge s_VFilozofskog fakulteta и Sю-aJevu а posebtce dr. Rade Petrov1c. Sto se, medutнn, ttce obiteljskc tragedije dr. Tepica, kako ји је pгezentirao dr. Karabegovic, и potpunosti se slazem s пjegovom ocjenom da је ona tragicna kao sto је uostalom tt-agicaп gнbitak svakog zivota, posebice neduzna covjeka.

4) Dc Kal"abegovic mi spocitava neopravdaпost konstatacije kako su spome­пute puЬlikacije bile i jos uvijekjesи н sluzbi realiziraпja ratnih ciljeva Armi­je Bosne i Hercegovine1 ~. а zbog cega sаш i koпstatirao da objektivпo ne in­tel"pretit-ajи povijest Bosne i Hercegovine niti ih kao takve mogu prihvati­ti svi gradani Bosne i Hercegovine kao sto Ьi njihovi pril"edivaci htjeli11'. Sam dr. Kaгabegovic medutim н svojoj I"eakciji na mоји kt·itiku konstatit-a kako је "navedena puЬlikacija (Bosna i Hacegovina od najstarijih vremena do lo·a­ja D1'ugog svjetskog rata, Sмajevo, 1994., ор. А. S.) 'in ultima linea' i Ьila u ulozi obrane Воsпе i Hei"cegovine" te da oni kojj su sнdjelovali па njeп­om izdavanju mogu Ьiti ponosno jer su "гatni ciljevi boraca Armije Repub­like Воsпе i Het·cegovine Ьili (su) ј ostali оЬI"апа Воsпе i Het·cegovine od onih koji su izvrsj}j agгesiju па Bosnu i Heгcegovinu kojj suje komadaJj ј kojj i da­пas пastoje da је nestane"17

• Zпaci li to da su oni koji nisu sudjelovali па izra­di oviЬ i dгugih юшiјskЉ puЬlikacija i koji se ne mogu slozjti s ciljevima bo­I-aca Armije Bosne i Hercegovine, ipso facto agresori na Bosnu i Hercegov­inu, odnosno borci za пјеnо nestajanje? Ne podsjecaju li i previse ovakvc koп­statacije па slicпa etiketiraпja svЉ опiћ koji nistt mislili kao apaгatcici pro­palog koшunistickog гezima. Zbog ovakve konstatacije duboko sam osob­no povl"ijeden пе samo kao пemнslimaп пеgо ј kao covjek, ne samo zbog cinjenice sto su borci Armije RepuЬ!ike Bosne i Hercegovine (Cije su ciljeve 'in uftima finea' i podupirale i pнЬlikacije Bosna i Hercegovina od najstari­jih Vl'emena do kraja D1·ugog svjetskog rata) "oslobadali" nc samo Saгajevo, u kojem је potpisпik ovih redaka proveo polovicн 1-ata (sjetjnю se sашо sa­t-ajevskih Kazana), ј njegov rodni kraj, nego ј veljki dio Sl"ednjobosaпskЉ i

1 ~ Љrahim KARABEGOVIC, о. с., 332-333. 16 Antc SKEGRO, о. с., 431. 17 IЬrahim КARABEGOVIC, о. с., 333.

294

Poleшike

Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 291-299.

hercegovackih pt·ostora od neislamskog zivlja18, neislamskih vjerskih objeka­ta19, fi-aпjevacke saшostane od njilюvih gvardijana i vikara i dr. , bas onako kako su stoljecima ciпili i osmaвЩski silnici20•

5) О (ne)podobnosti pojedinih od dг. Karabegovica pt·ozvanih sarajevskih sveucilisпih pгofes01'a21 шol'am istine radi, kazati da kroz cijelo vt·ijeme шоg boravka u Sarajevu i pt·ije i tijekom t·ata nisam dosao do bilo kakvЉ saznanja daje itko od njih ва Ьilo koji naciп sudjelovao bilo н planiranju bilo realiziran­ju t-atnih ciljeva Ьilo koje опtzапе sile. То sc medнtim za pojediпe pisce pub­likacija Bosna i Heгcegovina od najstal'iji/1 v1·emena do kraja Drugog svjetsk­og 1·ata nikako пе moze kazatP2• Medutiш, ako dr. Karabegovic ima dп.tgacija sаzпавја, on ih је dнzan priopciti, pogotovo prilikom optнzivanja spomeпн­tiћ pojediпaca. Ako su, uostaloш, prozvane osobe doista i Ьile, odnosno jesu "pobjegнlje", kako ih dt". Kat"abegovic kai"aktei"izira23

, nisu svi пjihovi t·adovi kao niti гadovi drugih autoгa24 takvi da ih se moglo zaoЬici prilikom pisanja puЫikacija koje pretcвdiгajн Ьiti objektivnom interpretacijom historije Воsпе

18 Sefet· HALILOVIC, Lukava .~tгategija, Mat·sal d.o.o РЈ Matica Sandzaka, Sarajevo, 1997., 11 3-119; Ratni zloCini muslimanskiћ I'O.inill postJ·ojbl nad H1·vatima Воsпе i Heгcego1'ine. CPD, Sarajevo, 1997.; Ivica MLIVONCIC, Zloёin s pecatom. Genocid i гatni ::loCini muslimansko-boS'njaёkih snaga nad Њ·vatima BiH 1992.-1994., Centar za prikнpljanje dokнmentacjje ј ob1-adt1 podataka о Domovisnkoш t'attl, Mostar-Spljt-Zagгcb, 1 998.; Dossie1: Zloёini mшlimanski/1 postJ·ojЫ паd Њ·vatima и BiH od 1992. do 1994., Centar za istt-azivanje i dokumentacijtt Mostar, Mostaг, 1999.; Izvjesca Ujediпjeпih naгoda о Doljanima.; Zloёin na Uzdolп. U: Ramski zbornik 2000. Ramska zajednjca, Zagreb 2000., 235-238; 257-270; Vjenccslav TOPALOVIC, S1·ednja Bosna: Ne zab01·avimo /u·vatske iгflle 1941.-50. 1 /99/.-9 5., Н rvatski informativni centar, Zagгeb, 200 1., pass.

19 Raspeta Crkva и Bosпi i HeгcegOI'iпi. Uni.ftavaпje katoliёkiћ sakгalnih ohjekata 11 Bosni i Heгcegovini (1991.-/996.). Hrvatski jnformatjvпi centar - Biskupska konferencija Bosnc i Hercegovjnc - Hrvatska шatica iseljenjka Bosne ј Hcrcegovine, Вапја Luka -Mostar- Sarajevo - Zagreb, 1997., pass.

~о Usp. Mat·ko SEMREN. Mucenici i svjedoci 11еге. (BjJjcskc iz povjjcstj Crkvc u BiH 16.-18. st.). Bosna franciscana IV/6 ( 1996.) 1 06-115; !SТ!, Zivol i umiгanje pod kгiiem. Svjedocenje k1:Њmske i fгanjevacke duћoi'ПOsti hosanskillfi"all}eiiOCa, Svjctlo rijeCi, Sarajcvo, 2000., pass.

21 ЉЈ-аhiш KARABEGOVIC, о. с., 332, 333. 22 Usp. D1· Envcr IMAMOVIC - dг !Ьrahim ТЕР!С - dг Љгаhјm BUSATLIJA, Neum i bosansko

p1·imorje. !. izdanje, Sarajevo, 1993.; Il. izdanje Vojna biЬiioteka Bcncvolence Inteшatjonal FLtndatjon, USA, Sat-ajevo, 1994.; Dt· Enver IMAMOVIC, Histo1·ija hosanske vojske, Al't 7. Saгajevo, 1999. i dr.

23 24 Љгahim КARABEGOVIC, о. с., 333.

295

Polemike Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 291-299.

i Hei"cegoviнe2\ odnosno namijenjene svim njezini111 gt"adanima bez I"azlike26. Zar sн svi sнdionici bosansko-armUskih projekata doista napisali kvalitetni­ja djela od spomenutih? PuЬlikacije koje sam djelomice kt·itizirao ne govore, nazalost, tome u prilog. Stoga se apsolutno i slazem s dt". Karabegovicem kako опе doista ne mogu biti ћistorijom Bosne i Hercegovine. Pogotovo ne mogu biti onda ukoliko su namijenjene realizii"aнjн bilo kakvih bosansko-aпnijskih ciljeva р а ni 'in ultima linea ". •

Ante Skegt·o

25 Ante SKEGRO, о. с., 430-431. 26 Iljas HADZIВEGOVIC, о. с., 311; Dr. Safet HALILOVIC, Predgovor tlz dn1go izdanje, str. 11 . 27 Dr. Safet HALILOVIC:, о. с., Ј Ј.

296