0

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

ELEKTRIČNE INSTALACIJE I OSVETLjENjA

SEMINARSKI RAD: Odgovori na pitanja za Prvi kolokvijum

Studijski program: ASUV

1

1. Šta obuhvata opseg napona I, a šta opseg napona II?

Opseg I obuhvata instalacije u kojima se zaštita od električnog udara pod određenim uslovima obezbeđuje vrednošću napona i instalacije u kojima je napon ograničen iz funkcionalnih razloga. Opseg II obuhvata napone napajanja instalacije za domaćinstvo, trgovinu, javne zgrade i indistriju. Ovaj opseg obuhvata napone distributivnih mreža.

2. Šta je nazivni napon? Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je označena instalacija ili deo instalacije.

3. Šta je uzemljeni sistem, a šta izolovani ili posredno uzemljen sistem? Pod uzemljenim sistemom smatra se u kojem je jedna tačka (uglavnomneutralna tačka) direktno spojena sa zemljom bez ikakve namerno umetnute impedanse. Pod izolovanim ili posredno izolovanim sistemom smatra se sistem u kojem ni jedna tačka nije spojena sa zemljom, odnosno u kojem je jedna tačka spojena sa zemljom preko neke impedanse za ograničenje.

4. Šta je utvrđeno standardom JUS N.B2.730? Utvrđuju se sledeće karakteristike električnih instalacija:

namena za koju je intalacija predviđena, opšti sastav i napajanje klasifikacija spoljašnjih uticaja kojima je instalacija izložena usklađenost opreme potrebe održavanja sigurnosni sistem napajanja

5. Koji tipovi sistema provodnika pod naponom postoje? Obuhvaćeni su sledeći sistemi provodnika pod naponom: naizmenični sistemi, jednofazni sa dva provodnika, dvofazni sa tri provodnika, dvofazni sa pet provodnika, trofazni sa tri provodnika i trofazni sa četiri provodnika.

6. Tri tipa TN – sistema? U pogledu uzemljenja, u niskonaponskim mrežama dozvoljeni su sledeći sistemi napajanja:

TN – sistemi TT – sistemi IT - sistemi

7. Nabrojati karakteristike napajanja. Moraju se utvdrditi sledeće karakteristike napajanja:

vrsta struje i frekvencija nazivni napon vrednost očekivane struje kratkog spoja na početku instalacije zahtev u pogledu najveće snage napajanja

8. Objasniti klasifikaciju spoljašnjih uslova koji deluju na električnu instalaciju. Pri projektovanju i izvođenju električne instalacije, klasifikuju se spoljašnji uslovi koji deluju na instalaciju. Svako delovanje spoljašnjih uticaja dato je oznakom koja se sastoji od dva slova i brojke.

9. Nabrojati kategorije uticaja okoline. Kategorije uticaja sredine su:

uticaj temperaturne okoline uticaj nadmorske visine uticaj prisustva vode uticaj prisustva stranih čvrstih tela uticaj prisustva korozivnih ili prljajućih materija

2

uticaj mehaničkih udara uticaj vibracija uticaj prisustva flore i gljivica uticaj prisustva faune elektromagnetski, elektrostatički uticaji ili uticaj jnizacije uticaj sunčevog zračenja uticaj seizmičkih efekata uticaj munje

10. Nabrojati kategorije upotrebe. Kategorije upotrebe su:

osposobljenost lica električna otpornost ljudkog tela dodir lica sa potencijalom zemlje mogućnosti evakuacije u slušaju hitnosti prirorda materijala koji se obrađuje ili je uskladišten

11. Nabrojati kategorije konstrukcije zgrade. Kategorije konstrukcije zgrade su:

sastav materijala struktura zgrade

12. Šta označava delovanje spoljašnjih uticaja obeleženo sa AD2, a šta sa AQ2? AD2 – Uticaj prisustva vode, slobodno padanje vodenih kapi. Karakteristika je

mogućnostvertikalnog pada vodenih kapi. Primena u prostorijama u kojima se vodena para kondenzuje povremeno i gde se povremeno može javiti para.

AQ2 – Uticaj munje, indirektno. Karakteristika je da opasnost potiče od napojne mreže. Primenjuje se kod instalacija koje se napajaju iz nadzemne mreže.

13. Nacrtati simbol za: a) priključnica sa zaštitnim kontaktom

b) svetiljku

3

c) razvodnu kutiju

14. Nacrtati simbole za jednopolni, dvopolni i serijski prekidač.

Jednopolni Dvopolni Serijski

15. Nacrtati simbol za:

a) radioaktivno zračenje

b) eksplozivne prostorije

c) rastavno merni spoj u kutiji na zidu

4

16. Sastav energetskih izolovanih provodnika. Elektro izolovani provodnici sastoje se od žila jezgra, plašta i omotača. Žila je Celina od provodnika I izolacije sa eventualnim omotačem. Jezgra provodnika sastoji se od više šila. Plašt provodnika je obloga oko jezgra koja povećava njegovu mehaničku izdržljivost. Omotač provodnika je obloga jezgra plašta koji ima ulogu da štiti provodnik od korozije.

17. Šta znači oznaka: a) G 1x6 – jednožilni, gumeni, bakarni provodnik preseka 6 mm2 b) PP 2x4 – provodnik sa izolacijom I plaštom od PVC mase, dvožilni, preseka 4 mm2 c) SG/U 3x1,5 – provodnik za svetiljke sa gumenom izolacijom, trožilni sa upredenim

žilama, preseka 1,5 mm2 18. Šta znači:

a) GGT/L A 3x10+6 – laki, gumeni gajtan, četvorožilni, aluminijumski, preseka faznih provodnika 10 mm2, a nulti provodnik 6 mm2

b) P/V A 1x10 mm2 10kV – aluminijumski, jednožilni provodnik, preseka 10 mm2, sa polivinilskom izolacijom za visok napon do 10 kV

19. Instalacione cevi. Instalacione cevi se upotrebljavaju za mehaničku, antikorozivnu I elektroizolacionu zaštitu provodnika. Instalaciona obložena cev, gumena cev I plastična cev služe kao izolacione cevi koje se upotrebljavaju u čelične cevi s preklopom. Koriste se za mehaničku zaštitu električnih vodova isključivo u svim prostorijama. Savitljive cevi koriste se za specifične slučajeve u električnim instalacijama. Gasne cevi koriste se za instalaciju u vlažnim prostorijama I u prostorijama koje su ugrožene eksplozivnim smesama.

20. Instalacione kutije. Instalacione kutije za instalacione obložene cevi smeštaju se u trasi cevi I mogu biti razvodne, montažne I univerzalne. Prema materijalu mogu biti od čeličnog lima ili plastične mase. Po obliku mogu biti okrugle I četvrtaste. Razvodne kutije služe za nastavljanje I račvanje cevi I provodnika. Montažne instalacione kutije su bez poklopca, a služe za smeštaj prekidača i priključnica.

21. Kablovske uvodnice. Za uvođenje kablova u razvodne ormare, uređaje I instalacione element, kao I za izlaz koriste se kablovske uvodnice I to za kablove preseka do 3x16 mm2 koristi se tip Pg, a za veće preseke koristi se tip KUD.

22. Pribor za energetske kablove do napona 1Kv. Kablovske papučice služe za električno priključivanje kablovskih provodnika na priključke potrošača ili drugog uređaja zavrtnjima. Za pune preseke veće od 16 mm2 I višežične veće od 6 mm2 neophodne su kablovske papučice. Stezaljke - spojnice su delovi koji služe za nastavljanje I račvanje provodnika. Kablovske obujmice – spojnice su delovi koji služe za nošenje I učvršćivanje kablova.

23. Prednosti šinskog kanalnog razvoda? Prednosti:

Za izradu projekta nije neophodno precizno poznavanje mesta potrošača Ne mora se poznavati pojedinačna snaga potrošača već samo specifično, površinsko

opterećenje radionice Promena mesta potoršača vrši se jednostavnim premeštajem mašine I novim

priključkom utikača na najpogodnijem otvoru Nisu potrebne nikakve prerade, a proširenja se vrše nastavljanjem istih elemenata Izrada novih instalacija je brza i jeftina

24. Instalacioni osigurači. Instalacioni osigurači služe da zaštite strujna kola od preopterećenja ili kratkog spoja. Osigurači štite prekidom kola, a delimo ih na topljive, elektromagnetne I termičke.

5

25. Topljivi osigurači. Ovi osigurači u svom sklopu imaju umetak sa kalibrisanom žicom koja se topi kada kroz nju proteče odgovarajuća struja za određeno vreme. Dele se prema sposobnosti prekidanja struje kratkog spoja na niskoučinske (D= I visokoučinski(N)).

26. Automatski osigurači. Automatski osigurači isključuju kolo pomoću elektromagneta ili bimetalne trake pri čemu electromagnet reaguje na veće struje, a bimetalna traka na zagrevanje usled preopterećenja.

27. Prekidači. Prekidači su naprave za ručno ili automatsko prekidanje strujnog kola. Pri radu prekidača stvara se električni luk, što negativno utiče na vek prekidača. Instalacioni prekidači se dele na obrtne, pritisne i potezne. Mogu biti za montažu na razvodnu tablu i u zidu. Prema uslovima rada imamo instalacione prekidače za suve prostorije, za rad na otvorenom, za vlažne prostorije sa zapaljivim i eksplozivnim smešama. Prema opštoj funkciji mogu biti jednopolni, dvopolni i tropolni, a prema posebnoj funkciji: grupni, redni, naizmenični i unakrsni.Stepenišni automati služe da posle odrađenog vremena isključe sijalični, strujni krug i time se uštede sijalice i električna energija. Ručni prekidači prema konstrukciji mogu biti polužni, valjkasti, grebenasti i paketni. Izrađuju se za struje od 100A i napone 5V za naizmeničnu struju i za struje od 100 do 600A i napone 600V za jednosmernu struju. Automatski prekidači vrše prekid kola bez sudelovanja rukovaoca, a mogu biti: maximalni termički i maximalni naponski, daljinski prekidači i minimalni naponski prekidači. Zaštitni prekidači motora isključuju motor pri preopterećenju, kratkom spoju ili pri nedozvoljeno niskom naponu.

28. Priključne naprave. Priključne naprave služe za napajanje pokretnih potrošača i mogu biti priključnice, utikači, prenosne priključnice i natikači. Prema zaštiti priključene naprave mogu biti nezaštićene, zaštićene od kapajuće vode i za rad u prostorijama s eksplozivnim smešama. Prema uzemljenju mogu biti bez zašttnog kontakta i sa zaštitnim kontaktom. Po načinu gradnje mogu biti za ugradnju u zid i prenosni.

29. Električna brojila. Električna brojila su aparati koji mere utrošenu energiju. Postoje brojila za naizmeničnu i za jednosmernu struju. Progresivno električno brojilo se koristi tamo gdesvi potrošači imaju istu tarifu. Radi na principu i nazvana je indukciono brojilo. Radi se kao monofazno i trofazno. Dvotarifno i višetarifno brojila koriste se u distributivnim sistemima gde postoje posebne tarife za različita doba dana. Brojila sa pokazivačem maksimalnog opterećenja ima kazaljku koja prikazuje maximalnu snagu potrošnje u obračunskom periodu i koja se nakon očitavanja opet vraća na nulu. Maksimograf brojilo ima sistem za upisivanje na pisaču visine opterećenja u toku vremena. Brojilo reaktivne energije služi za merenje utrošene reaktivne energije sa ciljem da konzument, da bi smanjio troškove popravi faktor snage svog potrošačkog sistema.

30. Razvodni ormari. Razvodni ormari služe za priključak objekta na električnu režu i za raspodelu vodova prema potrošačima. Razvodni ormari se uglavnom izrađuju od čeličnog lima i sa mogućnošću pristupa samo sa prednje strane. Mogu da budu za grube pogonske uslove. Instalacioni se sastoje od podnožja, osnovne ploče, instalacione opreme i zaštitnog poklopca ili vrata. Razvodni ormari – prema uputstvu koje je izdala beogradska distribucija treba da se izrađuju u propisanim dimenzijama od dekadiranog lima ili plastične mase posebnog kvaliteta.

6

Metalni ormari moraju biti zaštićeni od napona dodira. Ovo isto važi i u slušaju upotrebe plastificiranog lima. U svakom ormaru treba kao rezervu ostaviti mesto bar jednu tablu za brojilo i tablu za uklopni časovnik ili MTK prijemnik. Za potrebe razvoda u industriji, poslovnim zgradama i sl. izgrađuju se slobodnonoseći ormari od metala ili kvalitetne mehanički otporne plastične mase. Imaju određeni broj polja za ugradnju osigurača, prekidača, motornih i drugih zaštitnih prekidača, strujnih transformatora, mernih i signalnih uređaja, tastera za račnu komandu.

31. Podela tehničke regulative. Tehnička regulativa obuhvata : Standarde, tehničke propise, granske i interne standarde, tehničke preporuke i uputsva.

32. Šta je standard? Pod standardom, u smislu Zakona o standardizaciji, podrazumeva se dokument u kome se za opštu upotrebu utvrđuju pravila, smernice, ili karakteristike za određene aktivnosti ili njihove rezultate radi ostvarivanja optimalnog reda u određenoj oblasti.

33. Šta su tehnički propisi ? Pod tehničkim propisioma u smislu Zakona o standardizaciji podrazumeva se propis koji sadrži tehničke i druge zahteve za procese, proizvode i usluge neposredno ili pozivanjem na standard.

34. Vrste projekta. Prema zakonu o izgradnji postoje sledeće vrste projekta :

Generalni Idejni glavni izvođački projekat izvedenog stanja objekta

35. Glavni projekat. Sadrži: Građevinsko tehničke tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama Tehničko tehnološka i organizaciona rešenja za izradu objekta Vrednost i uslovi održavanja objekta Glavni projekat se izrađuje za potrebe izgradnje objekta i pribavljanja građevinske dozvole. Izrađuje se u skladu sa urbanističkom dozvolom

36. Izvođački projekat. Sadrži: Razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta prema glavnom projektu.

37. Projekat izvedenog stanja objekta. Prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe eksploatacije i održavanja objekta. U osnovi projekat izvedenog stanja je glavni projekat sa izemnama nastalim u toku građenja objekta.

38. Definicija i uloga električnih instalacija. Osnovna uloga je da obezbedi sigurno i kvalitetno snabdevanje potrošača električnom energijom unutar objekta. I pretstavlja skup različitih elektroinstalacionih elementa, koji propisanom ugradnjom potrošače jednog objekta napajaju električnom energijom.

39. Šta je potrošač? Potrošač u opštem smislu je uređaj koji za svoj rad koristi električnu energiju određenog napona i frekvencije i pretvara u neki drugi oblik ili vid određenom snagom.

40. Podela električnih instalacija. Deli se na:

instalacije jake struje i niskog napona (naponi do 1000 V)

7

instalacije jake struje i visokog napaona (specijalne instalacije za posebne grupe potrošača)

instalacije slabe struje malog napona 41. Šta je factor opterećenja?

Faktor opterećenja je količnik stvarno isporučene energije i maksimalno moguće energije koju bi sistem proizveo kada bi svo vreme radio sa maksimalnom snagom. Faktor opterećenja ima u sitemima tipične vrednosti 0,6 i 0,8.

42. Telekomunikacione instalacije. Telekomunikacije obuhvataju više vidova komuniciranja, koji se razlikuju prema prirodi poruka i načinima njihove razmene.

Telefonija predstavlja vid dvosmernih komunikacija kojima se vrši prenos govornih signala.

Radio i TV difuzija su jednosmerne komunikacije za prenos tonskih signala i signala slike.

Prenos podataka je oblast telekomunikacija koja je u funkciji povezivanja pojedinih entiteta u savremenim računarskim mrežama.

Funkcija koja obuhvata razne vidove zaštite osoba, predmeta i prostora (najrasprostranjeniji među njima su protivpožarna i protivprovalna zaštita).

43. Računarske telekomunikacione mreže. Računarske telekomunikacione mreže služe za povezivanje raznih, prostorno manje ili više udaljenih računara i drugih sličnih uređaja u jedinstvene funkcionalne celine.

44. Opsezi napona. Opseg 1: Instalac uslovima vrednošću napona ; instalacije u kojima je napon ograničen iz funkcionalnoh razloga (npr. Telekomunikacije, signalizacija, električna zvonca i alarmni uređaji). Napon je ograničen do 50V naizmenične struje i do 120V jednosmerne struje. Opseg 2: Napon napajanja instalacija za domaćinstvo , trgovinu, javne zgrade i industriju. Ovaj opseg obuhvata napone distributivnih mreža.

45. Dati grafički prikaz četvorožičnog sistema napajanja unutar objekta.

46. Dati grafički prikaz petožičnog sistema napajanja unutar objekta.

47. Nazivni napon. Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je označena instalacija ili deo instalacije . (230/400 V; 400/690 V; 500 V- mreža sa tri provodnika , nesme u distributivnim mrežama.; 1000 V) Za jednosmerne napone : 110V; 125V ; 220V ; 440V; 460V; 500V; 600V; 750V.

48. Pad napona. Napon na priključnim krajevima priojemnika ne sme biti ni veći ni manji od neke unapred određene vrednosti tj. PAD NAPONA MORA BITI OGRANIČEN.

8

Napon u bilo kojo tački (U) treba da je: Un - ΔU < U < Un + ΔU Un - nazivni napon kojim je označena instalacija ili deo instalacija ΔU – najveći dozvoljeni pad napona

49. Sigurnosni sistemi napajanja. Postavljaju se zbog funkcionisanja posebnih potrošača u slučajui požara. Izvor sigurnsosnog sistema mora obezbediti napajanje u određenom vremenu, a oprema ovog sistema mora biti izvedena tako da je određeno vreme otporna prema vatri (bez obzira što nakon određenog vremena biva uništena toplotnim dejstvom vatre).

50. Konverzija električne energije. Šta je η? η – predstvalja odnos snaga na izlazu i ulazu u potrošača. Pri svakoj konverziji dobija se korisna energija koja se očekuje od prijemnika. Pored toga kao rezultat konverzije mogu se javiti i drugi oblici el.energije koji predstavljaju gubitke. Kao snaga potrošača navodi se izlazna snaga potrošača.

51. Kako se izračunava struja potrošača u jednofaznim sistemima naizmenične struje?

52. Kako se izračunava struja potrošača u trofaznim sistemima naizmenične struje?

53. Naprezanje materijala od kojih se prave prijemnici.

Materijali od kojih se prijemnici prave naprežu se: dielktrično (elektroizolacioni materijali) elektromehanički temperaturno (jačina struje) svi materijali potrošača

54. Nabrojati vrste potrošača. električni izvori toplote (elektrootporni) električni izvori svetla:

1) Inkadescentni 2) Luminiscentni

električni motori za naizmenični napon: 1) asinhroni kaveznia 2) sinhroni klinokolutni

ostali prijemnici

9

55. Električni izvori toplote kao potrošači električne enrgije. Pretvaraju električnu energiju u toplotnu, to pretvaranje je bez gubitaka tako da je η = 1. Pri napajanju iz naizmenične mreže ne javlja se reaktivna energija cosφ = 1. Izrađuju se kao jednofazni i trofazni.

56. Električni izvori svetla kao potrošači električne enrgije. Pretvaraju električnu energiju u svetlosnu sa vrlo velikim gubicima pretvaranja. Zbog specifičnosti daje se podatak o električnoj snazi umesto izlazne snage. Izrađuju se kao jednofazni. Vrste:

inkadescentni izvori sa užarenom niti – izvor sa užarenom niti cosφ = 1 velika polazna struja koja vrlo brzo izčezava i zbog toga se njen uticaj zanemaruje u

slučaju malih snaga luminiscentni – električno pražnjenje kroz smešu gasova ili metalnih para. cos φ < 1 uglavnom zbog predspojnih naprava polazna struja veća od nazivne u trajanju od nekoliko sekundi (fluroscentna cev) do

nekolko minuta (proces razgorevanja cevi) 57. Asinhroni motori kao potrošači električne enrgije.

Konverzija električne u mehaničku energiju uz gubitke η < 1 Kao podatak daje se korisna snaga Pd i η Uvek povlači reaktivnu energiju: cos φ < 1

Jednofazni Trofazni Kavezni (motori sa kratkospojenim rotorom) Kliznokolutni (motori sa prstenovima na rotoru ili motori sa namotanim rotorom)

Direktno uključenje na mrežu Jednofazni uvek Trafazni manjih snaga Trofazni većih snaga pod određenim uslovima

Trajanje normalnog zaleta od delova sekunde pa do 10 sekundi kada motor povlači 3 – 8 puta veću struju od nazivne. Obično se uzima da je struja zaleta 6 puta veća od nazivne. Iznos te struje ne zavisi od opterećenja na vratilu tokom zaleta.

58. Problemi vezani za prelazna stanja kondenzatora. Pri uključenju vrlo velika struja koja je bliska struji kratkog spoja Pri isključenju pojava prenapona Ovo predstavlja problem za električnu instalaciju naročito za sklopnu opremu

59. Kompenzacija reaktivne energije.

Reaktivna energija potrebna za rad nekih potrošača zauzima kapacitete izvora i sistema za prenos i distribuciju električne enegije

Zbog toga se javljaju 1) Veći padovi napona 2) Veći gubici energije u prenosu

10

Zbog mogućnosti jednostavne proizvodnje reaktivne energije na mestu upotrebe, zahteva se smanjenje njenog uzimanja iz mreže, što se postiže kompenzacijom.

60. Tipovi kompenzacije. Pojedinačna Grupna Centralna

61. Šta je pojedinačna, a šta grupna kompenzacija?

62. Podela električnih provodnika I grupa – jednostruko izolovani provodnici koji moraju da se odvajaju od okoline postavljanjem u krute cevi ili sl. II grupa – jedan ili više provodnika I grupe su obloženi zajedničkim omotačem koji ga štiti od uticaja okoline;"provodnici slični kablu" III grupa – goli provodnici oslonjeni na više mesta na izolatore (šinski i kanalni razvod). IV grupa – "kablovi" – razlika u odnosu na II grupu je u tome da omotač može imati više slojeva i zaštita od uticaja od okoline je mnogo veća pa se mogu postavljati slobodno u zemlju, u kablovske kanale u zemlji u objektu i na razne nosače u objektu (police, regali).

63. Od čega zavisi trajno dozvoljena struja iyolacionih provodnika i kablova? Trajno dozvoljenu struju izolovanih provodnika i kablova određuju:

Najveća dozvoljena temperatura izolacije Temperatura okoline Termička otpornost tla Tip primenjenog električnog razvoda Broj opterećenih provodnika Broj provodnika postavljenih paralelno Promena instalacijskih uslova duž položenih izolovanih provodnika i kablova

64. Kako se izračunava nejveća vrednost struje kojom možemo opteretiti kabel? Nejveća vrednost struje kojom možemo opteretiti kabel se izračunava po formuli: Imax = Idoz kθ kpol kter kint Idoz – trajno dozvoljena struja provodnika kθ – korekcioni faktor temperature okoline kpol – korekcioni faktor koji uzima u obzir način polaganja kablova kter – korekcioni faktor koji uzima u obzir termičku otpornost kint – korekcioni faktor za kablove koji su opterećeni intermintentno

11

65. Šta znači ? a) PP/R 3x1,5 380V – plašt i izolacija od PVC-a, trožilni, sa razmaknutim žilama,

preseka 1.5 mm2 i napona 380V b) PP/44 – YA 3x 120+70 0,6/1KV - Izolacija: PVC masa - Ispuna: sloj od termoplastične mase ili gume - Armatura: omot od okruglih pocinkovanih čeličnih žica preko koga se nalazi

kontraspirala od pocinkovane čelične trake - Plašt: PVC masa crvene boje - trožilni: 2 žile preseka 120 mm2 I nulti provodni 70 mm2 za nazivni napon 0.6/1 kV

66. Šta znači ? a) PP/U 3x1,5 380 V - laki instalacioni pljosnati provodnik sa uporednim žilama - Izolacija: PVC masa - Žile postavljene uporedo - Plašt: PVC masa sive boje - Trožilni, preseka 1,5 mm2, za nazivni napon 380V

b) PP/41 – YASJ 3x120 0,6/1KV - Izolacija: PVC masa - Ispuna: nevulkanizovana

guma, omot od termoplastičnih traka Koncentrični provodnik: omot od bakarnih žica preko koga je otvorena zavojnica od bakarne trake Plašt: PVC masa crne boje

67. Šta znači ? a) PP00/YS 4x50 0,6/1KV - Izolacija I plašt od PVC-a - Bez mehaničke zaštite - Sadrži četiri sektorska, višežična provodnika - poprečnog preseka 50 mm2, nazivnog napona 0,6/1 kV

b) PP40 –ASJ 3x120 O,6/1KV - Izolacija: PVC masa - Ispuna: nevulkanizovana guma, omot od termoplastičnih traka - Koncentrični provodnik: omot od bakarnih žica preko koga je otvorena zavojnica od

bakarne trake - Plašt: PVC masa crne boje - Za tri fazna provodnika peseka 120 mm2 za nazivni napon 0,6/1 kV

68. Šta znači ? a) PP/L 3x1,5 380V - laki provodnik za prenosna trošila - Provodnik: finožično nekalajisano uže - Izolacija: PVC masa - Plašt: PVC masa crne ili bele boje - Tri žile, preseka 1,5 mm2, nazivnog napona 380V

b) PP/0 3X1,5 380V - samonosivi provodnik - Izolacija: PVC masa - Ispuna: nevulkanizovana guma

12

- Plašt: PVC masa crne boje - Noseće uže od čeličnih žica obuhvaćeno plaštom - Tri žile, preseka 1,5 mm2, nazivnog napona 380V

69. Označavanje provodnika. Označavanje provodnika – od slovnih simbola i brojeva prema JUS N.C0.006: Slovnim simbolima

Posebno područje primene uvek na prvom mestu u oznaci ako postoji; opšte područje se ne označava

- A automobilski - B brodski - D dizalični - S za svetiljke - Z zavarivanje - Ž železnički - Vrsta materijala izolacije i plašta - P polivinil hlorid PVC - E termolastični polietilen - X umreženi polietilen - G prirodna guma - B butil guma - Si silikonska guma - IP impregnisani papir - N neopren..... Osobine konstrukcije značajne za primenu Oznaka za zaštitni provodnik ukoliko postoji - Y označava prisustvo provodnika

žuto/zelene boje Vrsta materijala i oblik žile provodnika - za bakar oznaka se izostavlja - A oznaka za aluminijum - za sektorski presek se stavlja S kod višežilnih, a kod jednožičnih SJ - Brojevima Broj žila i nazivni presek provodnika žile – Broj žila x nazivni presek u mm2 Nazivni napon i izražava se u V Iza oznake druge grupe stavlja se kosa crta /, a iza oznake treće grupe stavlja se

horizontalna crta – 70. Označavanje kablova?

Vrsta materijala izolacije i plašta (iste oznake kao kod provodnika) - N polihloropren - NP naročito impregnisan papir - H slaboprovodljivi sloj ispod i iznad izolacije ..... - Vrsta materijala metalnog plašta: - A aluminijumski - olovni - ZO olovni plašt na svakoj žili posebno ..... - Osobine konstrukcije označavaju se brojkama: - 00 – bez posebng obeležja konstrukcije - ... - 90 - Oznaka za zaštitni provodnik ukoliko postoji - Y označava prisustvo provodnika žuto/zelene boje - Slovni simbol za vrstu materijala i oblik preseka žile - za bakar oznaka se izostavlja kao i za okrugli presek - A oznaka za aluminijum - S provodnik sektorskog preseka - Broj žila i nazivni presek provodnika žile - Broj žila x nazivni presek u mm2

13

Nazivni napon samo kada je veći od 1000V i izražava se u kV – kod višežilnih U0/U Iza oznake druge grupe stavlja se horizontalna crta –

71. Strujno kolo, napajanje? Strujno kolo cini prijemnik, izvor elektricne energije i provodnici koji povezuju prijemnik sa izvorom. Osim osnovnih elemenata u sastavu strujnog kola cesto se nalaze i sklopke, prekidaci, osiguraci, merni instrumenti… Kod elektricnih instalacija u kuci postoje strujna kola:

Strujno kolo sijalice sa sklopkom Strujno kolo bojlera sa sklopkom Strujno kolo sporeta

Sistemi napajanja za napone preko 1000V su trofazni trožični sa tri linijska napona U

Sistemi napajanja za napone ispod 1000V su trofazni četvorožični sa tri linijska napona U i tri fazna napona Uf

Sistemi napajanja sa posebnim zaštitnim vodom (unutar objekta) PE su petožični. Sistemi napajanja sa objedinjenom funkcijom neutralnog i zaštitnog voda (unutar objekta) PEN su četvorožični. Jednofazni sistemi napajanja, dvožični.

72. Električno kolo sijalice sa jednopolnim prekidačem. Iz razvodne kutije dovodi se nutli provodnik direktno na sijalicno grlo. Fazni provodnik dovodi se prvo do sklopke, pa tek od nje preko razvodne kutije u sijalicno grlo.

73. Električno kolo više sijalica sa serijskom sklopkom. Iz razvodne kutije dovodi se nulti provodnik direktno do sijalica. Fazni provodnik dovodi se prvo do sklopke, a odatle se grana u dva provodnika, od kojih svaki ide preko razvodne kutije u po jednu sijalicu (ili jednu grupu sijalica). Ovo su dva strujna kola koja se iskljucuju ili ukjlucuju nezavisno jedno od drugog. Serijske sklopke se najvise upotrebljavaju za lustere.

14

74. Električno kolo sijalice sa naizmeničnim sklopkom. Iz razvodne kutije dovodi se nulti provodnik direktno na sijalicno grlo. Fazni provodnik dovodi se do jedne sklopke, a odatle se dva provodnika prizaju do druge sklopke. Od druge sklopke ide jedan provodnik koji se preko razvodne kutije spaja sa sijalicnim grlom. Sijalica ukljucena pomocu jedne sklopke moze se ugasiti na istoj ili drugoj sklopki i obratno.

75. Električno kolo priključnica.

Od razvodne kutije prema svakoj prikjljucnici granaju se i fazni i nulti provodnik. Provodnici se granaju, odnosno spajaju u razvodnim kutijama. Spoj dve prikljucnica ili vise njih moze biti izveden iz jedne razvodne kutije, ali se i ovom prilikom svaka prikljucnica vezuje i za fazni i za nulti provodnik. Za prikljucnicu se u ovom slucaju mogu prikljuciti razna strujna kola sa prenosnim prijemnicima (stona lampa, usisivac, hladnjak i sl.) U tom slucaju kroz ovo kolo tece elektricna struja jer su im krajevi preko cepova, utikaca i metalnih kosuljica u prikljucnici povezani sa faznim i nultim provodnikom.

76. Šematski prikaz trofazne električne instalacije.

15

77. Šematski prikaz jednofazne elektricne instalacije.

78. Prekidač

Prekidači prekidaju struje preopterećenja i struje kratkih spojeva. 79. Šta je prekomerena struja?

Prekomerne struje se dele na : Struje preopterećenja koje nastaju u strujnom kolu

bez prisustva električnog kvara, često usled spoljašnjih uticaja

Struje kratkog spoja koje nastaju usled zanemarljive impedanse izmenu provodnika koji su na različitom potencijalu u normalnom radu.

80. Šta je struja preopterećenja? To su struje koje nastaju u strujnom kolu bez prisustva električnog kvara, često usled spoljašnjih uticaja.

81. Šta je struja kratkog spoja? To su struje koje nastaju usled zanemarljive impedanse izmenu provodnika koji su na različitom potencijalu u normalnom radu.

82. Prekidanje struje kod prekidača. Prekidanje radnih struja obavlja se ručno ili automatski, dok se prekomerne struje prekidaju automatski, upotrebom nagomilane mehaničke energije (energije opruge).

83. Vrste okidača kod prekidača; princip rada tih okidača. Bimetalni okidač za struje preopterećenja

Bimetalni okidač radi na principu proticanja struje kroz materijale sa različitim koeficijentima diletacije metala spoja - Zbog zagrevanja u slučaju preoterećenja doći će do razdvajanja kontakata i prekida kola - Ovaj način okidanja je odličan za struje preopterećenja, ali ne pruža gotovo nikakvu zaštitu u slučaju struja kratkog spoja

Elektromagnetni okidač za struje kratkog spoja

16

Elektromagnetni okidač je u stvari prekostrujni relej - Kada kroz namotaje elektromagneta protiče normalna struja ne indukuje se dovoljno jako polje potrebno da se savlada sila opruge koja vuče kotvu na suprotnu stranu - U slučaju kratkog spoja kroz namotaje elektromagneta protekne mnogo veća struja i opruga popusti pod silom polja.

84. Podela prekidača. Prekidače možemo podeliti na : - Instalacione prekidače (automatske osigurače) - Motorne zaštite - Stepenišne automatske prekidače - Prekidače snage

85. Automatski instalacioni prekidači; princip rada. Jednofazni instalacioni prekidači-osigurači malih dimenzija za ugradnju na instalacione table, sa malom ručicom za ponovno uključenje. - Struja preopterećenja krivi bimetalni štap i on (preko skakavice) isključuje kontakte. Struja kratkog spoja deluje na bimetal, ali kako bimetalu treba vremena da se zagreje i iskrivi, u cilju brzog isključenja struje kratkog spoja ugranuje se i elektromagnet. - Elektromagnet se aktivira u momentu pojave struje kratkog spoja i deluje na kotvu preko koje se isključuje strujni krug. - Može se više puta upotrebljavati (strujni krug se prekida razdvajanjem kontakta, a ne razaranjem materijala).

86. Prekidači za zaštitu motora. Prekidači za zaštitu motora poznati su još i kao direktni pokretači motora - Isključuju motor pri preopterećenju, kratkom spoju ili niskom naponu - Ispred njih se obavezno stavljaju i nešto jači topljivi osigurači kao dodatna zaštita od kratkog spoja.

87. Nabrojati zastitne komponente. Osigurači Prekostrujne releje Podnaponske releje Bimatalne releje

88. Osigurači Osigurač je namerno oslabljeno mesto u instalaciji gde se razaranjem materijala vrši prekidanje strujnog kola u slučaju prekomernih struja. Osigurač se mora postavljati na početku svakog strujnog kola i na mestima gde se smanjuje presek provodnika

Oznaka osigurača je Bez obzira na razlike, svi osigurači sigurno

17

imaju osnovu i topljivi umetak. Osnovne karakteristike osigurača su:

Nazivni napon Nazivna struja umetka i držača Trajanje topljenja (svakako treba da bude <0,1s) Nazivna moć topljivog umetka

Prema konstrukciji, dele se na osigurače: Tipa B Tipa D Tipa N

89. Označavanje topljivih umetaka a – topljivi umetak sa delimičnom moći prekidanja, prevashodno namenjen prekidanju struja kratkog spoja, nema zaštite od preoterećenja g – topljivi umetak sa neograničenom moći prekidanja, namenjen kako prekidanju struja kratkog spoja tako i prekidanju struja preopterećenja. Drugo slovo – kategorija primene G – opšta upotreba M – za zaštitu strujnih kola motora L – za zaštitu provodnika R - za zaštitu poluprovodnika

90. Šta znači oznaka topljivog umetka gG? gG znači topljivi umetak neograničene moći prekidanja za opštu upotrebu.

91. Šta znači oznaka topljivog umetka aM? aM znači da se radi o umetku sa delimičnom moći prekidanja za zaštitu motora.

92. Osigurač tipa B. Valjkastog su oblika - Imaju dve zaštitne kape - Sastavni delovi: 1. Stezaljka 2. Indikator ispravnosti 3. Držač umetka 4. Topljivi element 5. Topljivi umetak 6. Kontakt umetka 7. Kontakt osigurača 8. Kontakt držača TU 9. Osnova osigurača

93. Osigurač tipa D. Ovo su osigurači koje srećemo u domaćinstvima, instalacioni, niskoučinski 1. Kapa osigurača

18

2. Topljivi element 3. Topljivi umetak 4. Zaštita navoja osigurača 5. Kalibrisani prsten 6. Telo osigurača 7. Zavrtnji su ulaz i izlaz osigurača Osnova (podnožje) osigurača napravljeno je od Porcelana. Unutar porcelanskog tela smeštena je dovodna spona sa lozom za pričvršćivanje kalibrisanog prstena, a iznad spone je mesingano grlo u koje se uvrće kapa sa umetkom. Podnožja za osigurače se izranuju u četiri veličine: D-II do 25 A, D-III do 63 A, D-IV do 100 A i D-V 200 A.

94. Osigurač tipa N Koriste se za prekidanje struja kratkih spojeva. Ograničavaju struju kratkog spoja tj. Prekidaju je pre nego što dostigne maksimalnu vrednost pa se zato zovu i učinski (visokoučinski). Podnožje osigurača je izraneno u obliku temeljne porculanske ploče sa kontaktnim viljuškama i priključnim stezaljkama, dok je patron izranen u obliku zatvorenog keramičkog tela, sa kontaktima u obliku noža (zato se često nazivaju nožastim).

95. Zastitni uredjaj diferencijalne struje. ZUDS (poznatiji kao FID sklopka) radi na diferencijalnom principu. Meri razliku izmenu struja koje proteknu kroz fazne vodove i kroz nulti vod, i ukoliko postoji neravnoteža to je znak da deo struje otiče ka zemlji i sklopka reaguje. Prave se kao monofazne i trofazne i imaju veoma veliku pouzdanost. Koristi se samo sa osiguračima i ne predstavljazamenu za njih.

96. Podela ZUDS. G (opšta upotreba) za trenutne ZUDS (bez vremena odlaganja) čije je vreme okidanja trenutno, a najviše do trenutka okidanja:

200 ms za 1x I&n 150 ms za 2x I&n 40 ms za 5x I&n

S (selektivno) ili T (vremensko odlaganje) za ZUDS sa kratkim vremenom odlaganja za okidanje :

130 ms za 1x I&n 60 ms za 2x I&n 50 ms za 5x I&n

a najviše do okidanja : 500 ms za 1x I&n 200 ms za 2x I&n 150 ms za 5x I&n.

19

97. Princip rada monofazne i trofazne ZUDS.

98. Koeficijent jednovremenosti.

99. Izracunavanje pada napona u jednofaznim sistemima.

l-duzina provodnika Un-nominalan linijski napon P-aktivna snaga –specificna otpornost provodnika S-presek provodnika

100. Izracunavanje pada napona u trofaznim sistemima.

l-duzina provodnika Un-nominalan linijski napon P-aktivna snaga –specificna otpornost provodnika S-presek provodnika