Ispitna Pitanja Katedra Za Psihologiju

ИСПИТНА ПИТАЊА - КАТЕДРА ЗА ПСИХОЛОГИЈУ

Проф. др Мирослав Крстић

ПИТАЊА ИЗ УВОДА У КЛИНИЧКУ ПСИХОЛОГИЈУ

1. Дефиниција клиничке психологије 2. Историјски развој 3. Однос клиничке психологије према психологији 4. Однос клиничке психологије према сродним наукама (однос са другим гранама

психологије и психијатријом) 5. Предмет клиничке психологије 6. Задаци клиничке психологије 7. Парадигме у клиничкој психологији – дубинско-психолочка 8. Парадигме у клиничкој психологији – остали психоаналитички приступи 9. Парадигме у клиничкој психологији – бихејвиорална 10. Парадигме у клиничкој психологији – биолошка 11. Парадигме у клиничкој психологији – феноменолошко-егзистенцијалистчка 12. Парадигме у клиничкој психологији – хуманистичка 13. Корисници услуга у клиничкој психологији 14. Клиничка процена 15. Клиничка неуропсихологија 16. Здравствена психологија 17. Форензичка психологија. 18. Психологија особа у ситуацији хендикепа 19. Психологија у заједници 20. Клиничка психологија у социјалној заштити 21. Дечија клиничка психологија 22. Психотерапијска дијагностика 23. Истраживање у клиничкој психологији 24. Професија клиничког психолога 25. Етички кодекс и клиничка психологија као професија.

:

ПИТАЊА ИЗ ОСНОВА КЛИНИЧКЕ ПРОЦЕНЕ

1. Дефиниција психодијагностике 2. Историјски развој психодијагностике 3. Предмет психодијагностике 4. Задаци психодијагностике 5. Однос психодијагностике према психологији, психијатрији / психопатологији 6. Класификација и дијагноза психичких поремећаја (ДСМ и ИЦД/МКБ) 7. Клинички метод и методолошка начела клиничког приступа/психодијагностике

(карактеристике и начела батеријског приступа)

8. Натуралистички и психотехнички приступ 9. Студија случаја 10. Удео дијагностичара у психодијагностици 11. Процеси дијагностичке спознаје 12. Интеграција података 13. Клиничка процена и третман 14. Клиничка процена и предикција 15. Употреба/злоупотреба резултата клиничке процене 16. Налаз и мишљења психолога 17. Могућности и немогућноати / недостаци клиничке процене 18. Ограничења и изазови у примени клиничке процене у различитим областима и

условима 19. Валидација клиничке методе 20. Етичка питања у вези клиничке процене

ПИТАЊА ИЗ МЕТОДА КЛИНИЧКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

1. Биографски приступ експлорацији личности са освртом на Листу основних биографских информација – ЛОБИ

2. Интервју 3. Посматрање (опсервација) и процена понашања 4. Психодијагностичка процена интелигениције (WB – скала, и ВИТИ - скала) 5. Процена интелектуалне ефикасности (квантитативна: дисфункције, дисхармонија –

интертестовни скатер,коефицијент детериореције) 6. Процена интелектуалне ефикасности (квалитативна:интратестни скатер, анализа

вербализација) 7. Тест профил (квалитативна и квантитативна и профил анализа WB-I, и ВИТИ скале) 8. Процена органицитета (Бендер гешталт тест, Бентон тест, ТVP) 9. Дијагностичка процена Ја (Тест Его перцепције - ТЕП) 10. Упитници (ММПИ – 201, ММПИ - 202) 11. Ајзенкови инвентари личности МPI, ЕPI и EPQ 12. Упитници са факторском основом/упитници Катела (16 PF итд.) 13. Упитник NEOPI-R 14. Упитник TCI 15. Пројективне технике (Маховер техника – цртеж људске фигуре) 16. Пројективне технике (ТНР) 17. Пројективне технике (ТАТ) 18. Пројективне технике (Роршахова техника) 19. Психолошка процена: налаз и мишљење (основне компоненте психолошког налаза) 20. Интеграција података и избор нивоа интерпретације психолошког налаза 21. Традиционална психодијагностика и когнитивно-бихевиорална процена 22. Бихејвиорална анализа и мерење понашања у бихевиоралној анализи 23. Методе бихевиоралне процене 24. Чек листе и скале процене 25. скале самопроцене

26. Неуропсихологија – неуропсихолошка процена/неуропсихолошка (психо) дијагностика 27. Психодијагностичка процена менталне заосталости 28. Психодијагностика хендикепираних 29. Форензичка (психо) дијагностика 30. Психотерапијска дијагностика

ПСИХОЛОГИЈА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

1. Дефиниција и поље рада менталне хигијене 2. Значај рада Џералда Каплана за развој менталне хигијене 3. Идеје комуналне психологије и њихов значај за развој менталне хигијене 4. Шта је душевна болест, а шта душевно здравље (историјски преглед) 5. Тре револуционарна открића у психијатрији и њихов значај за развој МХ 6. Циљеви менталне хигијене (два основна) 7. Антипсихијатријски покрет 8. Експлицитне и имплицитне теоријске претпоставке МХ и Бронфенбренерово виђење

односа индивидуе и спољне средине 9. Специфичности зрелог (одраслог) доба у оквиру развојне психологије цеколупног животног

циклуса човека (Хавигхорст, Левинсон, Гулд) 10. Теорије кризе (животне кризе) 11. Развојне кризе (Ерик Ериксон и развојне кризе) 12. Акцидентне, случајне кризе 13. Димензије животног догађаја по учењу Риса, Смајера, Холмса и Рахеа 14. Општи модел сукцесивних фаза процеса прилагођавања на животни догађај 15. Механизми превладавања (цопинг) 16. Феномен кризе објашњен кроз теорију базичних потреба и теорију базични ослонаца

личности 17. Примарна превенција и психолошка примарна превенција 18. Секундарна и терцијална превенција 19. Терапијска заједница, социотерапија, окупациона и рекреативна терапија 20. Стрес, превенција и терапија стресних поремећаја 21. Психологија избеглиштва 22. Мобилини тимови као психосоцијални одговор на трауму 23. Ментална хигијена предшколске деце 24. Ментална хигијена деце школског узтаста 25. Ментална хигијена у адолесценцији 26. Ментално хигијенски аспекти хранитељства (специјализовано хранитељство) 27. Ментално хигијенски аспекти породичног смештаја и усвајања 28. Ментално хигијенски аспекти домског смештаја 29. Ментално хигијенски рад са децом и породицама деце ометене у развоју 30. Ментално хигијенски приступ особама зависним од психоактивних супстанци

(алкохолизам, наркоманија) 31. Ментална хигијена брачних и породичних односа 32. Карактереистике функционалне и дисфункционалне породице 33. Развод и додељивање деце 34. Ментално хигијенски приступ деликвенцији 35. Ментална хигијена у школи

36. Сексуално васпитање младих 37. Садржај и метод рада са хроничним болесницима 38. Злостављање и занемаривање 39. Лазарус и стратегија превладавања кризних ситуација 40. Стратегија превладавања по Мусу

ПИТАЊА ИЗ ПСИХОПАТОЛОГИЈЕ И ПСИХОДИЈАГНОСТИКЕ ДЕЦЕ И МЛАДИХ

Психопатологија

(Ментални поремећаји, поремећаји психичког развоја и поремећаји понашања и емоција са

почетком обично у детињству и адолесценцији)

1. Ментална заосталост (ретардација) – ниво лаке менталне заосталости, ниво умерене менталне заосталости, ниво тешке менталне заосталости, ниво дубоке менталне заосталости

2. Специфични развојни поремећаји говора и језика 3. Специфични развојни поремећаји школских вештина 4. Специфични развојни поремећаји моторне функције 5. Мешовити специфични развојни поремећаји 6. Первазивни развојни поремећаји 7. Хиперкинетички поремећај 8. Поремећаји понашања 9. Мешовити поремећаји понашања и емоција – депресивни поремећаји понашања и други

мешовити поремећаји понашања и емоција 10. Емоционални поремећаји са почетком специфичним за детињство – поремећај

сепарационе анксиозности 11. Емоционални поремећаји са почетком специфичним за детињство – поремећај фобичне

анксиозности 12. Емоционални поремећаји са почетком специфичним за детињство – поремећај социјалне

анксиозности 13. Емоционални поремећаји са почетком специфичним за детињство – поремећај

супарништва са братом и сестром 14. Опсесивно – компузливне реакције, стања и неурозе 15. Дисоцијативни поремећаји сећања, свсности и идентитета 16. Поремећаји социјалног функционисања са почетком специфичним за детињство и

адолесценцију – селективни мутизам 17. Поремећаји социјалног функционисања са почетком специфичним за детињство и

адолесценцију – реактивни поремећај везивања у детињству 18. Поремећаји социјалног функционисања са почетком специфичним за детињство и

адолесценцију – дезинхибисани поремећај везивања у детињству 19. Тик поремећаји 20. Други поремећаји понашања и емоционални поремећаји са почетком обично у детињству

и адолесценцију – неорганска енуреза

21. Други поремећаји понашања и емоционални поремећаји са почетком обично у детињству и адолесценцију – неорганска енкомпреза

22. Други поремећаји понашања и емоционални поремећаји са почетком обично у детињству и адолесценцију – поремећај исхране у детињству (анорексија, булимија, пица)

23. Други поремећаји понашања и емоционални поремећаји са почетком обично у детињству и адолесценцију – стереотипни поремећаји покрета

24. Други поремећаји понашања и емоционални поремећаји са почетком обично у детињству и адолесценцију – муцање

25. Поремећаји спавања (ноћни страх / павор ноцтурнус, месечарство /сомнабулисмус, шкргутање зубима / бруксоманија, говорење у спавању)

26. Развојне дисфункције и дисхармоније 27. Поремећаји телесне шеме и свести о телу и себи 28. Криза идентитета 29. Криза полног идентитета 30. Поремећај прилагођавања (Адолесцентна криза)

Психодијагностика

26. Психодијагностика развојног доба (опште одлике: истоветност и својеворност психодијагностике развојног доба у односу на општу психодијагностику)

27. Интервју са родитељима (одраслима) о детету 28. Интервју са дететом 29. Тестови психомоторног развоја/развојне скале (Бринет-Лезин скала, РТЧ...) 30. Психодијагностичка процена интелигенције код деце (WISC/РЕВИСК) 31. Процена интелектуалне ефикасности код деце (дисфункције, дисхармонија- интертестовни

скатер, интертестни скатер, анализа вербализација) 32. Психодијагностичка процена интелигенције код деце (Бине – Симонова скала) 33. Психодијагностичка процена интелигенције код деце (Равенове прогресивне матрице у

боји, Цртеж Гооденоугх, РТЧ...) 34. Процена органицитета (Бендер гешталт тест, WISC - скала) 35. Тестови личности (слободан цртеж, цртеж људске фигуре, цртеж породице, причање

приче, игра) 36. Тестови личности (ТАТ/CАТ/FАТ, ТНР, ТЕП, Роршах) 37. Тестови социјалне зрелости / SQ (Винеландова/Долова скала социјалне зрелости) 38. Емоционална зрелост / ЕQ (ТЕЗ) 39. Процена спремности за полазак у чколу (очекивана/потребна зрелост/ниво развоја IQ, SQ,

ЕQ) 40. Психодијагностичка процена менталне заосталости 41. Неуропсихологија/ неуропсихолошка (психо) дијагностика развојног доба 42. Психодијагностика хендикепираних 43. Форензичка (психо) дијагностика 44. Психотерапијска дијагностика 45. Kognitivno bihevioralna procene dece

ПРАКТИКУМ – КЛИНИЧКА ПСИХОЛОГИЈА

Усвајање вештина задавања, обраде и интерпретације прикупљених података у вези следећих

питања из Метода клиничке процене:

1. Биографски приступ експлорацији личности са освртом на Листу основних биографских информација – ЛОБИ

2. Интервју 3. Посматрање (опсервација) и процена понашања 4. Психодијагностичка процена интелигениције (WB – скала, и ВИТИ - скала) 5. Процена интелектуалне ефикасности (квантитативна: дисфункције, дисхармонија –

интертестовни скатер,коефицијент детериореције) 6. Процена интелектуалне ефикасности (квалитативна:интратестни скатер, анализа

вербализација) 7. Тест профил (квалитативна и квантитативна и профил анализа WB-I, и ВИТИ скале) 8. Процена органицитета (Бендер гешталт тест, Бентон тест, ТVP) 9. Дијагностичка процена Ја (Тест Его перцепције - ТЕП) 10. Упитници (ММПИ – 201, ММПИ - 202) 11. Ајзенкови инвентари личности МPI, ЕPI и EPQ 12. Упитници са факторском основом/упитници Катела (16 PF итд.) 13. Упитник NEOPI-R 14. Упитник TCI 15. Пројективне технике (Маховер техника – цртеж људске фигуре) 16. Пројективне технике (ТНР) 17. Пројективне технике (ТАТ) 18. Пројективне технике (Роршахова техника) 19. Психолошка процена: налаз и мишљење (основне компоненте психолошког налаза) 20. Интеграција података и избор нивоа интерпретације психолошког налаза 21. Традиционална психодијагностика и когнитивно-бихевиорална процена 22. Бихејвиорална анализа и мерење понашања у бихевиоралној анализи 23. Методе бихевиоралне процене 24. Чек листе и скале процене 25. скале самопроцене 26. Неуропсихологија – неуропсихолошка процена/неуропсихолошка (психо) дијагностика 27. Психодијагностичка процена менталне заосталости 28. Психодијагностика хендикепираних 29. Форензичка (психо) дијагностика 30. Психотерапијска дијагностика

МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА И ПРЕВЕНЦИЈА



циклуса човека (Хавигхорст, Левинсон, Гулд) 10. Теорије кризе (животне кризе) 11. Развојне кризе (Ерик Ериксон и развојне кризе) 12. Акцидентне, случајне кризе 13. Димензије животног догађаја по учењу Риса, Смајера, Холмса и Рахеа 14. Општи модел сукцесивних фаза процеса прилагођавања на животни догађај 15. Механизми превладавања (цопинг) 16. Феномен кризе објашњен кроз теорију базичних потреба и теорију базични ослонаца

личности 17. Примарна превенција и психолошка примарна превенција 18. Секундарна и терцијална превенција 19. Терапијска заједница, социотерапија, окупациона и рекреативна терапија 20. Kомуникација и вештине комуникације 21. Психологија избеглиштва 22. Мобилини тимови као психосоцијални одговор на трауму 23. Ментална хигијена предшколске деце 24. Ментална хигијена деце школског узтаста 25. Ментална хигијена у адолесценцији 26. Ментално хигијенски аспекти хранитељства (специјализовано хранитељство) 27. Ментално хигијенски аспекти породичног смештаја и усвајања 28. Ментално хигијенски аспекти домског смештаја 29. Ментално хигијенски рад са децом и породицама деце ометене у развоју 30. Ментално хигијенски приступ особама зависним од психоактивних супстанци

(алкохолизам, наркоманија) 31. Ментална хигијена брачних и породичних односа 32. Карактереистике функционалне и дисфункционалне породице 33. Развод и додељивање деце 34. Ментално хигијенски приступ деликвенцији 35. Ментална хигијена у школи 36. Сексуално васпитање младих 37. Заштита менталног здравља и социјална патологија 38. Злостављање и занемаривање 39. Лазарус и Мус - стратегија превладавања кризних ситуација 40. Унапређење квалитета живота појединца и унапређење мњнталног здравља у заједници

МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА И ПРЕВЕНЦИЈА



циклуса човека (Хавигхорст, Левинсон, Гулд) 10. Теорије кризе (животне кризе) 11. Развојне кризе (Ерик Ериксон и развојне кризе) 12. Акцидентне, случајне кризе 13. Димензије животног догађаја по учењу Риса, Смајера, Холмса и Рахеа 14. Општи модел сукцесивних фаза процеса прилагођавања на животни догађај 15. Механизми превладавања 16. Феномен кризе објашњен кроз теорију базичних потреба и теорију базични ослонаца

личности 17. Примарна превенција и психолошка примарна превенција 18. Секундарна и терцијална превенција 19. Kомуникација и вештине комуникације 20. Психологија избеглиштва 21. Мобилини тимови као психосоцијални одговор на трауму 22. Ментална хигијена предшколске и школске деце 23. Ментално хигијенски аспекти хранитељства (специјализовано хранитељство) 24. Ментално хигијенски аспекти породичног смештаја и усвајања 25. Ментално хигијенски аспекти домског смештаја 26. Ментално хигијенски рад са децом и породицама деце ометене у развоју 27. Ментално хигијенски приступ особама зависним од психоактивних супстанци

(алкохолизам, наркоманија) 28. Сексуално васпитање младих 29. Злостављање и занемаривање 30. Унапређење квалитета живота појединца и унапређење мњнталног здравља у заједници

Prof. dr Blagoje Nešić

Predmet: UVOD U PEDAGOŠKU PSIHOLOGIJU

1) Predmet, definicija i osnovni problemi proučavanja (Torndajk).

2) Pedagoška psihologija i druge discipline.

3) Doprinos pojedinih naučnika razvoju ove discipline (Komenski, Ruso, Pestaloci).

4) Doprinos pojedinih naučnika razvoju ove discipline (Darvin, Golton, Ebinghaus, Pavlov, Keler,

Radosavljević).

5) Doprinos pojedinih naučnika razvoju ove discipline (M. Katel, Bine, Stevanović).

6) Metode Pedagoške psihologije ( značenje pojma metoda, faze istraživanja problema).

7) Eksperimentalna metoda- eksperiment sa paralelnim grupama,

8) Neeksperimentalna metoda.

9) Tehnike psihološkog istraživanja (intervju, upitnik, studija slučaja).

10) Sociometrija.

11. Testovi.

12) Definicije učenja (tradicionalne i savremene definicije učenja).

13) Klasifikacije oblika učenja (tradicionalne i savremene).

14) Pojedini oblici učenja (klasično i instrumentalno uslovljavanje).

15) Ostali oblici učenja (učenje uviđanjem, verbalno i motorno učenje),

16) Pedagoške implikacije teorija učenja.

17) Napredovanje u toku učenja (indikatori napredovanja, krivulje učenja).

18) Plato u toku i na kraju učenja, Vinsentova metoda.

19) Odnos učenja i razvoja ( Vigotski, Pijaže, Bruner).

20) Pedagoške implikacije osnovnih teorija razvoja (Frojd, Erikson)

21) Pedagoške implikacije osnovnih teorija razvoja (Pijaže, Vigotski).

22) Spremnost za obrazovanje i nastavu ( Bruner, Ganje, Osubel, Klaricio).

23) Učenje i umor

24. Fluktuacija rada.

25) Fizički, organski i socijalni uslovi učenja.

26) Psihološki uslovi učenja.

27) Radne navike i njihovo obrazovanje.

28) Racionalizacija procesa učenja (učenje celine i delova, vremenski koncentrisano i raspodeljeno

učenje).

29) Aktivno učenje (pojmovno određenje)

30) Komponente (faze) aktivnog učenja.

31) Transfer učenja ( pojam i značaj, pozitivni i negativni činioci transfera, metode ispitivanja transfera).

32) Klasične teorije transfera i njihov uticaj na obrazovanje.

33) Novije teorije transfera (kognitivna teorija transfera).

34) Teorija diferencijalnog transfera i hipoteza o produženim transfernim efektima.

35) Bilateralni transfer, transfer u oblasti saznajnih funkcija.

36) Transfer u oblasti inteligencije.

37) Transfer u oblasti kreativnih sposobnosti i sposobnosti za učenje.

38) Transfer u oblasti primarnih mentalnih sposobnosti.

39) Pamćenje i zaboravljanje ( metode ispitivanja pamćenja, eksperimentalno ispitivanje zaboravljanja,

metode učenja i trajanje naučenog).

40) Kvalitativne promene u pamćenju, kratkoročno i dugoročno pamćenje i mnemotehnika.

41) Uzroci zaboravljanja (teorija o večitosti pamćenja, teorija neupotrebe, teorija aktivnog zaboravljanja,

potiskivanje).

42) Sposobnosti za učenje ( definicija, merenje i razvoj)

43) Uzrast i uspeh u učenju, pol i uspeh u učenju.

44) Kreativne sposobnosti ( definicija kreativnosti, priroda sposobnosti stvaralačkog mišljenja). 45)

Kreativnost kao proces, psihološki mehanizmi kreativnog procesa, podsticanje i sputavanje

Kreativnosti.

46) Motivacija za učenje ( osnovni pojmovi, važnost poznavanja motivacije u školskoj situaciji,

ekstrinzična i intrinzična motivacija).

47) Uslovi razvijanja unutrašnje motivacije.

48) Pojedini podsticaju za učenje (cilj ili namera, rok, pohvala i pokuda, nagrada i kazna, poznavanje

rezultata).

49) Pojedini podsticaji za učenje (prijatnost i neprijatnost prema gradivu, stav prema gradivu, takmičenje

i saradnja).

50) Pojedini podsticaji za učenje ( nivo aspiracije, radoznalost za učenje, motiv postignuća u učenju,

doživljaj uspeha).

Predmet: PSIHOLOGIJA NASTAVE

1. Predmet, definicija i osnovni problemi proučavanja.

2. Psihologija nastave i druge discipline.

3. Doprinos pojedinih naučnika razvoju ove discipline (Vigotski, Pijaže, Bruner, Ganje, Ausubel).

4. Psihologija učenja, psihologija obrazovanja i psihologija nastave.

5. Nastava i teorije kognitivnog razvoja (Vigotski, Pijaže, Bruner).

6. Faktori nastavnog rada i zadaci nastave prema Brunerovoj teoriji nastave.

7. Nastavni sistemi, nastavne metode i nastavne strategije.

8. Nastavne strategije : „učenje putem otkrića“, „vođeno učenje“ i „ vođeno otkriće“.

9. Osnovne razlike između Brunera i Ganjea (cilj učenja, transfer, gotovost...).

10. Tipovi nastave s obzirom na ulogu učenika u nastavi.

11. Tradicionalni i savremeni oblici nastave.

12. Tipovi nastave s obzirom na tip aktivnosti koju učenik ima u nastavi

13. Diferencirana i individualizovana nastava.

14. Razvijajuća nastava ( Davidov).

15. Programirana nastava.

16. Linearno programiranje gradiva (Skiner)

17. Razgranato programiranje gradiva (Krauder)

18. Algoritmizacija nastavnog procesa (Landa).

19. Etapno formiranje umnih radnji (Galjperin i Talizina).

20. Izrada programiranih materijala i njihova primena.

20. Modeliranje procesa učenja.

21.Ciljevi nastave ( bihejvioralni i nebihejvioralni).

22. Blumova taksonomija vaspitno- obrazovnih ciljeva.

23. Osnovne taksonomske kategorije prema Blumu.

24. Ciljevi nastave prema drugim autorima.

25. Psihologija učenja čitanja, pisanja, maternjeg jezika.

26. Psihologija učenja stranog jezika.

27. Psihologija učenja matematike, prirodnih nauka.

28. Intelektualne i neintelektualne karakteristike nastavnika i uspeh u školi.

29. Odnos nastavnika i učenika.

30. Funkcije i uloge nastavnika u tradicionalnoj i savremenoj školi.

31. Psihološka, metodička i didaktička pripremljenost nastavnika.

32. Mišljenja učenika o poželjnim karakteristikama nastavnika.

33. Kvaliteti nastavnika od kojih zavisi njegova uspešnost.

34. Dokimologija: evaluacija, proveravanje i ocenjivanje znanja učenika.

35. Osnovni pristupi ocenjivanju i funkcije ocenjivanja.

36. Komponente (faktori) ispitne situacije.

37. Validnosti i objektivnost ocenjivanja.

38. Najčešće greške nastavnika prilikom ocenjivanja.

39. Testovi znanja (baždareni i nebaždareni testovi znanja, test kao dijagnostičko sredstvo).

41. Test znanja i eksperiment (sličnosti i razlike) i istorijski razvoj testova znanja.

40. Normativni i kriterijski testovi znanja.

41. Prednosti i nedostaci ispitivanja pomoću testova znanja.

42. Etape izrade testa znanja.

43. Tipovi zadataka u testu znanja po formi.

44. Količnik obrazovanja i količnik postignuća.

45. Metakognicija i škola.

46. Pojam kreativnosti i činioci koji utiču na kreativnost.

47. Komponente kreativnosti.

48. Divergentno mišljenje i psihološki mehanizmi stvaralačkog procesa.

49. Teorije stvaralaštva.

50. Merenje i podsticanje kreativnosti.

Predmet: PSIHOLOGIJA INTELIGENCIJE

1. Predmet, definicija i osnovni problemi proučavanja.

2. Psihologija inteligencije i druge psihološke discipline.

3. Doprinos pojedinih naučnika razvoju ove discipline (Darvin, Golton, Bine Spirman, Terston, Katel,

Gilford, Pijaže, Sternberg).

4. Definicije inteligencije.

5. Adaptivna i stvaralačka komponenta inteligencije.

6. Posredovana i neposredna inteligencija.

7. Situaciona i apstrakna inteligencija.

8. Strukturalni pristupi proučavanja inteligencije.

9. Razvojno eksperimentalni i drugi pristupi.

10. Struktura sposobnosti (prespirmanovska era).

11. Etape faktorske analize i Spirmanova dvofaktorska teorija strukture sposobnosti.

12. Spirmanovi noegenetski zakoni saznanja.

13. Terstonova teorija strukture sposobnosti.

14. Bertova hijerarhijska teorija o strukturi sposobnosti.

15. Vernonova teorijao strukturi sposobnosti.

16. Gilfordov model struture intelekta.

17. Psihološke operacije prema Gilfordu.

18. Sadržaji i proizvodi prema Gilfordu.

19. Katelova teorija o strukturi sposobnosti.

20. Ajzenkov model strukture sposobnosti.

21. Kritike hijerarhijskih teorija o strukturi sposobnosti (Terston...).

22. Kerol i reanaliza različitih modela strukture intelekta.

23. Ograničenja faktorskih teorija o strukturi sposobnosti

24. Sterbergova teorija o strukturi sposobnosti.

25. Gardnerova teorija viševrsnih inteligencija.

26. Bineova shvatanja o strukturi sposobnosti

27. Počeci buđenja inteligencije.

28. Metode ispitivanja urođenosti-stečenosti inteligencije.

29. Karakteristike razvoja inteligencije.

30. Faze razvoja inteligencije prema teoriji Pijažea.

31. Merenje inteligencije

32. Kriterijumi podele testova inteligencije.

33. Individualni i grupni testovi inteligencije (prednosti i nedostaci).

34. Nekoliko najpoznatijih grupnih testova inteligencije.

35. Razlozi nastanka Bine-Simonove skale.

36. Revizije Bine-Simonove skale u svetu.

37. Revizije Bine-Simonove skale u našoj zemlji.

38. Umni uzrast, kalendarski uzrast i količnik inteligencije.

39. Devijacioni umni količnik, procenjeni devijacioni umni količnik.

40. Neka ograničenja Količnika inteligencije.

41. Emocionalna inteligencija (Goleman).

42. Socijalna inteligencija (Torndajk, Goleman).

43. Distribucija inteligencije u populaciji.

44. Darovita deca (definicije i psihološke karakteristike).

45. Priroda darovitosti.

46. Obrazovanje i nastava sa darovitima.

47. Identifikacija mentalno zaostale dece.

48. Uzroci mentalne zaostalosti.

49. Psihološke karakteristike mentalno zaostale dece

50. Obrazovanje i nastava mentalno zaostale dece.

Predmet: RAZVOJNA PSIHOLOGIJA I

1. PREDMET, DEFINICIJA I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE.

2. DISCIPLINE KOJE PROUČAVAJU ČOVEKOV PSIHIČKI RAZVOJ.

3. PREDNAUČNI PERIOD U RAZVOJU RAZVOJNE PSIHOLOGIJE.

4. NAUČNI PERIOD U RAZVOJU RAZVOJNE PSIHOLOGIJE (Vunt, Hol, Bine)

5. PERIOD IZMEĐU DVA SVETSKA RATA.

6. PERIOD OD DRUGOG SVETSKOG RATA DO DANAS.

7. RAZVOJ - RAZVOJNA PROMENA.

8. RAZVOJ- UZRAST I KRIZE U RAZVOJU.

9. RAZVOJ – NORMATIVNO OBJAŠNJENJE

10. RAZVOJ – IDIOGRAFSKO OBJAŠNJENJE

11. RAZVOJ- ZRELOST

12. RAZVOJ- PERIODIZACIJE RAZVOJA

13. RAZVOJ- ZAKONITOSTI RAZVOJA.

14. RAZVOJ - GOTOVOST ZA RAZVOJ

15. RAZVOJ - PRISTUPI PROUČAVANJA RAZVOJA

16. RAZVOJ- NASLEĐE KAO USLOV RAZVOJA

17. RAZVOJ- SREDINA KAO USLOV RAZVOJA

18. RAZVOJ - AKTIVNOST KAO USLOV RAZVOJA

19. RAZVOJ -UTICANJE NA RAZVOJ (TRANSFERNE PROMENE)

20. RAZVOJ – OPTIMALNO VREME ZA RAZVOJ

21. RAZVOJ - UBRZANI RAZVOJ

22. RAZVOJ - OSNOVNE LINIJE RAZVOJA (RAZVOJNIH PROMENA)

23. RAZVOJ - STUPNJEVIT PROCES

24. RAZVOJ- KUMULATIVNI PROCES

25. RAZVOJ - PSIHODINAMSKI PROCES

26. DVE OSNOVNE STRATEGIJE ISTRAŽIVANJA POJAVA

27. OSNOVNE METODE ISTRAŽIVANJA.

28. METODE SISTEMATSKOG NEEKSPERIMENTALNOG ISTRAŽIVANJA.

29. METODA EKSPERIMENTALNOG ISTRAŽIVANJA.

30. NEKE OD TEHNIKA PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA U RAZVOJNON PSIHOLOGIJI.

31. PRENATALNI PERIOD.

32. PERIOD NOVOROĐENČETA (PRVE DVE NEDELJE ŽIVOTA).

33. ODOJČE (OD DVE NEDELJE DO 12 MESECI.

34. JEZIK,GOVOR I KOMUNIKACIJA.

35. BIOLOŠKE OSNOVE GOVRA

36. PREDLINGVISTIČKA FAZA U RAZVOJU GOVORA

37. LINGVISTIČKA FAZA U RAZVOJU GOVORA

38. GOVOR I SAZNANJE

39. FUNKCIJE GOVORA

40. USPORENI RAZVOJ GOVORA.

41. POREMEĆAJI GOVORA.

42. BILINGVIZAM.

43. DEFINICIJE INTELIGENCIJE.

44. PRVA BUĐENJA INTELIGENCIJE.

45. PREOBRAŽAJ INTELIGENCIJE.

46. RANO DETINJSTVO (PODPERIOD OD PRVE DO TREĆE GODINE)

47. RANO DETINJSTVO (PODPERIOD OD TREĆE DO ŠESTE/SEDME GODINE)

48. SREDNJE DETINJSTVO (6/7 DO 10/11. GODINE).

49. PIJAŽEOVA TEORIJA RAZVOJA KOGNITIVNIH FUNKCIJA I INTELIGENCIJE

50. KULTURNO-ISTORIJSKA TEORIJA VIGOTSKOG.

Predmet: RAZVOJNA PSIHOLOGIJA II

1 Adolescencija i promene u adolescenciji.

2 Predpubertet i pubertet.

1 Vaspitanje u adolescenciji.

2 Kraj puberteta i početak mladosti.

3 Razvojne krize u adolescenciji

4 Razvojni zadaci u adolescenciji.

5 Pojam i periodizacija odraslog doba.

6 Rano odraslo doba.

7 Srednje odraslo doba.

8 Psihički procesi odraslih.

9 Inteligencija i emocionalne karakteristike odraslih.

10 Ličnost odraslih osoba.

11 Interesovanja za proučavanje starih osoba

12 Šta je psihologija starenja?

13 Dužina životata i mogućnosti njegovog produženja.

14 Period starenja i psihičke promene.

15 Promene u čulnoj osetljivosti.

16 Prilagođavanje ljudi na starost.

17 Usporavanje psihomotornih funkcija.

18 Promene u učenju i pamćenju.

19 Inteligencija i starenje.

20 Kreativnost i starenje.

21 Klimakterijum i promene u seksualnom nagonu.

22 Afektivno vezivanje i srodni pojmovi.

23 Teorije afektivnog vezivanja (Bolbi).

24 Druge teorije afektivnog vezivanja.

25 Poreklo čovekove osećajnosti.

26 Razvoj afektivnog vezivanja.

27 Ponašanja deteta koja podstiču vezivanje.

28 Priroda i kvalitet vezivanja.

29 Kritički period za afektivno vezivanje.

30 Interakcija sa vršnjacima.

31 Pojam socijalizacije.

32 Teorije socijalizacije.

33 Vrste i mehanizmi socijalizacije.

34 Socijalizacija deteta.

35 I dete socijalizuje odrasle.

36 Zavisnost u ponašanju.

37 Socijalizacija agresivnog ponašanja

38 Socijalizacija uloge pola.

39 Dečja igra i psihički razvoj

40 Vrste dečjih igara.

41 Dečje igračke.

42 Dečji crtež i psihički razvoj.

43 Faze razvoja dečjeg crtanja.

44 Struktura i dinamika ličnosti (Frojd).

45 Razvoj ličnosti (Frojd).

46 Pedagoške implikacije Frojdove teorije ličnosti.

47 Eriksonovo učenje o fazama života.

48 Teorija moralnog razvoja Kolberga.

Проф. др Милорад Тодоровић

ISPITNA PITANJA IZ PSIHOTERAPIJE:

1. Radni savez

2. Negativna terapijska reakcija

3. Acting out

4. Otpor

5. Otpor potiskivanjem, otpor ida i otpor super ega

6. Osnovno pravilo za analitičara i analizanda

7. Transfer

8. Transferna neuroza

9. Kontratransfer

10. Suština i smisao prve katartičke metode koju su Brojer i Frojd objavili u „Preliminarnom Saopštenju“

11. Analitička situacija

12. Tri faze kroz koje je prošao Frojdov rad

13. Slučaj Emi von N.

14. Interpretacija

15. M. Klajn: Koncept unutrašnjih objekata i unutrašnjeg sveta

16. M. Klajn: Paranoidno-shizoidna pozicija

17. M. Klajn: Vrste, načini i razlozi za omnipotentno poricanje persekucije

18. Projektivna indentifikacija: određenje, ciljevi, funkcije

19. Spliting

20. Idealizacija

21. Zavist

22. Projekcija: njeni pozitivni uticaji na razvoj

23. Dinamika prelaza sa paranoidno-shizoidne na depresivnu poziciju

24. Depresivna pozicija

25. Odnos prema objektima u depresivnoj poziciji

26. Mehanizmi odbrane u depresivnoj poziciji

27. Reparacija

28. Koncepcija kontejment

29. Egzistencijalna terapija

30. Egzistencijalne dimenzije ljudskog postojanja – Gerald Corey

31. Klijentom usmerena terapija - Rodžers

32. Bazično određenje geštalt terapije

33. Teorijska osnova geštalt terapije

34. Eksperiment u geštalt terapiji

35. Grupna analitička terapija

36. Grupna analitička situacija

37. Organizacija grupe

38. Grupni fenomeni ili grupni terapijski činioci

39. Grupni procesi

40. Dečja analiza

41. Zajedničke karakteristike različitih bihejvioralnih pravaca

42. Osnovni ciljevi bihejvioralne terapije

43. Desenzibilizacija pokretima očiju i ponovna obrada (EMDR)

44. Terapija izlaganjem

45. Sistematska desenzitizacija

46. Trening asertivnosti

47. Višemodalna terapija – Lazarus

48. Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT)

ИСПИТНА ПИТАЊА ИЗ УВОДА У ПСИХОЛОГИЈУ:

1. Особине несвесног ума које свесни ум не поседује

2. Феномен фантомског уда; физиолошко и психолошко тумачење

3. Суштина експеримента и врсте експеримента

4. Вунтово одређење предмета, циља и метода психологије као науке

5. Тиченерово виђење психологије као науке и његов став према примењеној психологији

6. Вотсоново одређење предмета и метода психологије

7. Минстербергов допринос развоју психологије

8. Кателова критика дубинске психологије

9. Фројдов систем опажање-свест O-Sv

10. Јунгов концепт несвесног

11. Лаканов концепт несвесног

12. Аспекти свести о своме Ја према Јасперсу

13. Квалитативни поремећаји свести

14. Квантитативни поремећаји свести

15. Јунгови нагонски фактори и појам нагона у психологији

16. Фројдово објашњење етиологије хистеричних симптома

17. Метода корелације

18. Рефлексни лук

19. Допринос гешталтиста психологији

20. Левинова тополошка теорија

21. Голдштајнова организмичка психологија

22. Инстанце психичког апарата у Фројдовој теорији

23. Самопотврђивање Ја према споља и према унутра

24. Принцип константности

25. Прелазни објекти и прелазни феномени

26. Лаканов стадијум огледала

27. Облици его-модификације

28. Искључивање функција перцепције, орална инкорпорација и фасцинација као примитивне

одбране ега

29. Објашњење усвајања појма НЕ из угла биохевиоризма, гешталтизма и психоанализе

30. Шпицов први организатор психе

31. Шпицов други организатор психе

32. Шпицов трећи организатор психе

33. Траума рођења

34. Облик анксиозности у параноидно -схизоидној позицији

35. Облик анксиозности у депресивној позицији

36. Анксиозност као сигнал и страх од губитка љубави објекта

37. Кастрациона анксиозност

38. Страх од суперега

39. Криминалци из осећања кривице

40. Кернбергово схватање интернализације

41. Исходи процеса структурације

42. Фенихелово схватање превенције неуроза

43. Виникотово схватање правог и лажног селфа

44. Проблем интеграције

45. Узроци застоја у развоју у случају Дик

46. Инфантилне фазе кроз које развој пролази према Едит Џејкобс

47. Аутистичка фаза Маргарет Малер

48. Симбиотска фаза Маргарет Малер

49. Потфаза остваривања Маргарет Малер

50. Потфаза зближавања Маргарет Малер

51. Потфаза диференцијације Маргарет Малер

52. Фазе у развоју објектних односа

53. Места етиологије патологије не развојној линији индивидуалности

54. Орална фаза психосексуалног развоја

55. Анална фаза психосексуалног развоја

56. Фаличка фаза психосексуалног развоја

57. Разрешавање Едипа код дечака и девојчица

58. Повезаност перверзне и инфантилне сексуалности

59. Механизми одбране у параноидно-схизоидној позицији

60. Механизми одбране у депресивној позицији

61. Механизми одбране у аналној фази

62. Механизми одбране у фаличкој фази

63. Механизми одбране у гениталној фази

64. Весклерово схватање интелигенције

65. Спирманова двофакторска теорија интелигенције

66. Примарне умне способности (PMA)

67. Фенихелово схватање начина на који се интелигенција држи у пасивном стању

68. Јасперсово схватање природе интелекта

69. Бине-Симонова скала интелигенције

70. Шта за Балинта значи јачати его?

71. Деменције

72. Поремећаји интелектуалних функција

73. Фројдово схватање мишљења

74. Инглишово (Хорас и Ава) схватање мишљења

75. Фазе кроз које мишљење пролази

76. Карактеристике прелогичког мишљења

77. Пијажеово схватање мишљења

78. Поремећаји мишљења по садржају

79. Поремећаји мишљења по форми

80. Ференцијево схватање симболизма

81. Врсте маште

82. Тројаки закон који управља логичком функцијом

83. Однос просуђивања и потискивања

84. Процеси које укључује памћење

85. Фантазам “Дете туку“

86. Јасперсово схватање функције памћења

87. Квантитативни поремећаји памћења

88. Квалитативни поремећаји памћења

89. Влаисављевићево схватање перцепције утваре

90. Мерлопонтијево схватање перцепције

91. Лиотарово схватање перцепције

92. Разлика између психотерапије и саветовања

Проф. др Петар Костић

Broj indeksa: /__/__/__/ Prezime i ime:

# Šta ne spada u subtestove Vesklerove skale pamćenja

1 vizuelna reprodukcija

2 pamćenje slika

3 orijentisanost

4 rečnik

5 mentalna kontrola

6 logičko sećanje

# Testom pažnje (Đurić, Bele-Potočnik i Hruševar, 1985) mere se sledeća svojstva

1 raspodeljenost

2 intezitet

3 kolebanje

4 prostiranje

5 kvalitet

6 pregnantnost

# Test TKD meri

1 koncentraciju

2 osobine ličnosti

3 pamćenje

4 znanje

5 inteligenciju

6 dostignuće

# Kod zadataka višestrukog izbora postoje

1 jedno pitanje 4 više odgovora

2 jedan odgovor 5 najmanje ½ odgovora je tačno

3 više pitanja 6 najmanje 1/3 odgovora je tačno

# Testovi (TOI ili TOK) indirektno mere

1 kvantitet sistematski usvojenog znanja 4 sposobnost analitičkog mišljenja

2 sposobnost sticanja novih informacija 5 sposobnost zaključivanja iz konteksta

3 Količinu zadržanih informacija 6 metakognitivne sposobnosti

# Kod testova sposobnosti za učenje

1 ispituje se generalizovano znanje 4 prosečan ispitanik može da prođe tekst 2-3 puta

2 postoji materijal za učenje 5 prosečan ispitanik može da prođe tekst jedanput

3 ispituje se ponašanje osobe u situaciji učenja 6 ispituje se opšta intelektualna sposobnost

# Faktorskom analizom KTG testa, dobijen je faktor (anti)cerebrotoničnosti, koji pokrivaju sledeće varijable

1 adaptivna fleksibilnost 4 verbalna fluentnost

2 primitivizam 5 kognitivna insufijancija

3 antiintelektualizam 6 asocijativna fluentnost

# Ajzenk smatra da Psihometrijska inteligencija uključuje

1 70% biološke inteligencije 4 50 % inteligencije uslovljene okolinom

2 30% inteligencije uslovljene okolinom 5 30% biološke inteligencije

3 50% biološke inteligencije 6 70% inteligencije uslovljene okolinom

# S obzirom na sadržaj (materijal) stavki Bukvić, testove opšte intelektualne sposobnosti deli na 4 vrste, od kojih su ...

1 relacioni 4 verbalni

2 ikonički 5 testovi klasifikacije

3 figuralni 6 testovi produkcije

# Od kojih podsistema se sastoji minimalna baterija testova efikasnosti kibernetičkog kognitivnog modela intelekta (KOG3)

1 pocesor za serijalnu analizu informacija 4 procesor za simultano pretraživanje i obradu podataka

2 perceptivni podsistem 5 centralni procesor

3 receptivni podsistem 6 podsistem za dugoročno pamćenje

# Gilfordov morfološki model intelekta sadrži

1 5 operacija 4 6 operacija

2 5 sadržaja 5 4 sadržaja

3 6 intelektualnih produkata 6 4 intelektualna produkta

# Šta ne spada u sadržaje prema Giflordovom modelu intelekta

1 bihejvioralni 4 klase

2 jedinice 5 simbolički

3 rečenički 6 sistemi

# Katelov široki vizuelni faktor obuhvata

1 vizualizaciju 4 originalnost

2 figuaralnu adaptivnu fleksibilnost 5 orijentaciju u prostoru

3 perceptivnu brzinu 6 fleksibilnost

# Stankov navodi dve praktične implikacije razvijanja auditivnih testova inteligencije

1 ovi testovi imaju bolje metrijske karakteristike od klasičnih testova inteligencije 4 ispitivanje lateralizacije

2 mogućnost ispitivanja više specifičnih faktora inteligencije 5 testiranje sposobnosti slabovidih osoba

3 testiranje sposobnosti nagluvih osoba 6 testiranje sposobnosti gluvih osoba

# Zadatak tipa '' mršav: debeo = veliki:?'' predstavlja dobar primer

1 edukcije relacija

4 zadataka za ispitivanje induktivnog rezonovanja

2 edukcije korelata

5 pogrešno postavljene inverzije

3 Zadataka za ispitivanje G faktora inteligencije

6 logičkog silogizma

# Postoje sličnosti u Ajzenkovom i Gilfordovom gledištu na strukturu intelekta. I jedan i drugi govore o nekoj vrsti

1 intelektualnih procesa

4 mentalnih transformacija

2 intelektualnih sadržaja

5 hijararhijske strukture intelekta

3 intelektualnih produkata

6 faktorske strukture intelekta

# Baterija testova DAT između ostalih sadrži testove koji mere

1 raspodeljenost pažnje 4 računanje

2 intenzitet pažnje 5 motornu koordinaciju

3 shvatanje apstraktnih odnosa 6 brzinu i tačnost

# Uspeh na testu tremometra ne zavisi od

1 dužine trajanja dodira pera sa ivicom otvora 4 razmaka između pojedinih otvora

2 veličine prečnika pojedinih otvora 5 broja dodira pera sa ivicom otvora

3 čvrstine metalnog pera 6 broja beskontaktnih "uvlačenja"

# Koji je pol od pomenutih dimenzija teorija ličnosti više po meri psihometrije

1 nomotetski 4 idiografski

2 iracionalno 5 racionalno

3 holizam 6 elementarizam

# Koji su od navedenih testova ličnosti zasnovani na Marijevoj personologiji?

1 Bender vizuomotorrni geštalt test 4 Test nedovršenih rečenica

2 Test ego percepcije 5 Baronova skala jačine ega

3 Test tematske apercepcije 6 Edvardsova lista lične preferencije

# Ime Luisa Terstona se vezuje za

1 IRT teoriju 2 Definisanje kristalizovane i fluidne inteligencije

3 Identifikovanje 7 primarnih mentalnih sposobnosti 4 EPI test

5 Teoriju višestruke inteligencije 6 TAT test

# Testovi (TOI ili TOK) indirektno mere

1 kvantitet sistematski usvojenog znanja 2 sposobnost zaključivanja iz konteksta

3 sposobnost sticanja novih informacija 4 sposobnost analitičkog mišljenja

5 Količinu zadržanih informacija 6 metakognitivne sposobnosti

# Kojim od sledećih koraka se realizuje metodologija astrološke procene

1 Uzima se vreme i mesto rođenja 2 U natalnu kartu astrolog unosi polozaj Sunca, Meseca i planeta

3 Određuje se sideralno vreme 4 Znak sredine neba u vreme rođenja nije ekzaktan tablični podatak

5 Određuje se isključivo polоžaj Sunca u odnosu na Zemlju 6 Određuje se ponder uticaja Neba na naše živote

5 Na astrologiji 6 Na strukturi ličnosti

# Šipka nalazi da dobre procenjivače odlikuju:

1 inteligencija 2 neurotičnost

3 moralnost 4 Odlučnost

5 Ozbiljnost

6 iskrenost

# Veksler razlikuje sledeće vrste inteligencije:

1 fluidnu 2 konkretnu

3 intra-personalnu 4 kristalizovanu

5 socijalnu 6 apstraktnu

# Ko je konstruisao prvu zbirku zadataka za merenje sposobnosti:

1 Štern

2 Bine i Simon

3 MekKin Katel

4 čarls Spirman

5 Rejmond Katel

6 Berger

# Testovi u čijoj osnovi je G-faktor inteligencije su:

1 Domino test (D-48)

2 KON6

3 Ravenov test progresivnih matrica

4 KOG3

5 Test tematske apercepcije

6 Bujas-Sabo-Kolesaricev problem-test

# Koji od navedenih su Terstonovi faktori:

1 W faktor

2 D kaktor

3 R faktor 4 O faktor

5 A faktor 6 S faktor

# Koji od navedenih bipolarnih pojmova spadaju u faktor vrednovanja semantičkog diferencijala:

1 Slatko-kiselo 2 Ostro-tupo

3 Brzo-sporo 4 Tacno-netacno

5 Pravilno-nepravilno 6 Veliko-malo

# Prema Fajglju, dve od sledeći metode saznanja zdravim razumom su:

1 pronicljivost 2 metaanaliza

3 predviđanje 4 uviđanje

5 ntuicija 6 autoritet

# Gledanje sagovornika u oči više od 2/3 vremena , prema rečmniku znakova i značenja govora tela može se tumačiti ...

1 neprijateljski stav

2 poslovni pogled

3 intiman pogled ("poziv") 4 neiskrenost ili skrivanje nečeg u sebi

5 dosada, nezainteresovanost ili osećanje superiornosti 6 smatra ga zanimljivim ili privlačnim

# Rolf Brickenkampf (1988) daje podelu psihometrijskih testova ličnosti na

1 testovi strukture ličnosti

2 testovi inteligencije

3 verbalno-tematski testovi

4 razvojni testovi

5 klinički testovi (bez testova slobodnog ispoljavanja ličnosti)

6 testovi stavova, interesa i vrednosti

# Koji od ponuđenih testova spada u grupu konativnih testova inteligencije

1 KTG 2 REWISK

3 KON6 4 BTR

5 WISK 6 DOMINO test

# Šta od navedenog spada u operacije prema Gilfordovom trodimenzionalnom modelu inteligencije

1 transformacije 2 iplikacije

3 konvergentna produkcjija 4 procenjivanje

5 divergentna produkcija 6 relacije

# STL (strukturalni test ličnosti)između ostalih, meri i sledeće faktore

1 frustraciona tolerancija 2 shizoidnost

3 socijalna dezadaptacija 4 neurotičnost

5 ekstroverzija 6 verbalna inteligencija

# Goleman smatra da se struktura interpersonalne inteligencije sastoji iz sledećih socijalnih veština

1 organizovanje grupa 2 metakognicija

3 medijaciona veština 4 društvena analiza

5 pregovaračka veština 6 snalažljivost

# Baterija DAT se sastoji od nekoliko testova, između ostalih to su

1 Shvatanje mehaničkih odnosa (M) 2 Računanje (R)

3 Uočavanje slovnih detalja (S) 4 Shvatanje apstraktnih odnosa (A)

5 Sklapanje figura (F) 6 Strip (St)

# Koji su od pojmova temeljni za izvođenje definicija psihometrije

1 merenje 2 individualne razlike

3 procena 4 statistika

5 psiholoski testovi 6 ličnost

# Koja od sledećih zona spada u proksemicne

1 Intimna

2 Javna

3 Vizuelna

4 Verbalna

5 Društvena

6 Seksualna

# Koji od navedenih bipolarnih pojmova spadaju u faktor vrednovanja semantičkog diferencijala:

1 Slatko-kiselo 2 Ostro-tupo

3 Brzo-sporo 4 Tacno-netacno

5 Pravilno-nepravilno 6 Veliko-malo

# Kinetički procesor (K) je odgovoran za:

1 integraciju i programiranje 2 programiranje i dekodiranje

3 sprovođenje odluka 4 dekodiranje, strukturisanje

5 pretrazivanje informacija

6 delovanje na okolinu

# Ime Luisa Terstona se vezuje za

1 IRT teoriju 2 Definisanje kristalizovane i fluidne inteligencije

3 Identifikovanje 7 primarnih mentalnih sposobnosti 4 EPI test

5 Teoriju višestruke inteligencije 6 TAT test

# Sinusoida je

1 aparat za merenje tremora ruke 2 Matematička formula

3 imidz test 4 je namenjena merenju psihomotoričke tačnosti i brzine

5 uređaj za ispitivanje ručne spretnosti

6 je uređaj za ispitivanje okulomotorne koordinacije

# Koje su tri grupe testova uobicajene za rad psihologa u skoli:

1 testovi znanja 2 testovi ličnosti

3 testovi sposobnosti 4 testovi opšte culture

5 testovi spremnosti za polazak u školu 6 Plučikov test

# Koje testove koriste psiholozi u centrima za socijalni rad:

1 test inteligencije

2 test crteža

3 test opšte informisanosti

4 projektivni test

5 test znanja

6 HTP test

# Koji su tipovi zadataka koji se koriste u testovima za ispitivanje prvaka:

1 opšte znanje

2 muzička inteligencija

3 pamćenje

4 motivacija

5 perceptivno zaključivanje

6 socijalna aktivnost

# Osoba koja ima razvijene prostorne sposobnosti više će se interesovati za sleedeće profesije?

1 za jezike 2 arhitekturu 3 medicinu 4 građevinarstvo 5 prava 6 mašinstvo #

Koji su vidovi izražavanja i merenja profesionalnih interesovanja:

1 izraženi interes 2 socijalna zanimanja 3 manifestni interes 4 izmereni interes 5 naučni rad 6 tehnička merenja # Najznačajniji sociometrijski pojmovi i indeksi su:

1 indeks socijalnog statusa 2 indeks afektivne atmosfere 3 sociogram i NxN matrica 4 indeks važnosti odnosa 5 indeks povezanosti 6 indeks vremena # Sociometrijska tehnika Jakoba Morena obuhvata:

1 izradu testova inteligencije 2 merenje vremena za koje se urade testovi

3 korišćenje sociometriskog testa 4 izradu sociometrijskog indeksa

5 izradu sociograma 6 posmatranje ispitanika

# Koje su odlike adaptivnog ponasanja

1 ne menja se 2 menja se sa zadatkom

3 nije svrhovito 4 svrha mu je rešavanje realnih problema

5 determinisano strukturom ličnosti 6 nedeterminisano

# Pregovaračka veština karakteriše:

1 menadžere 2 Filologe

3 preduzimače 4 Lekare

5 diplomate 6 Producente

# Psiholozi u vojnomedicinskim ustanovama koriste potpuno iste psihodijagnostičke instrumente kao:

1 klinički psiholozi 2 psiholozi u policiji

3 psiholozi u duševnim bolnicama 4 psiholozi u centrima za socijalni rad

5 psiholozi u školi 6 psihijatri

Проф. др Мила Алечковић-Николић

ИСПИТНЕ ОБЛАСТИ ИЗ ПРЕДМЕТА ОСНОВЕ ПСИХОЛОГИЈЕ ЛИЧНОСТИ

Историја појма личности и циљ истраживања Психологије личности

Појам личности кроз историју

Појам диспозиције

Појам црте личности

Појам карактера

Континуум од диспозиције личности до понашања личности

Сазнајна, емотивна и вољна (конативна) страна личности

Појам целовите личности

Структура личности

Динамика личности

Психолошки механизми одбране личности

Појам личности у психоанализи

Личност у аналитичкој психологији К. Г. Јунга

Личност у социопсихоаналази Адлера, Фрома, Хорнајеве, Саливена, Роџерса

Психологија индивидуалних разлика

Појам интровертне и екстровертне личности, Ајзенк

Личност у понашајној психологији, рефлексни део личности

Појам личности кроз когнитивистичка сазнања

Појам личности и учење о интелигенцији

Тестови процене личности

Појам креативне личности.

ИСПИТНЕ ОБЛАСТИ ИЗ ПРЕДМЕТА ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ

Концептуални и методолошки оквири теорија личности и научних теорија уопште, теоријска кохеренција и емпиријска проверљивост и непроверљивост теорија личности.

Психодинамски правци: психоаналитичка теорија личности

Деривати психоаналитичке теорије личности: Јунгова теорија, савремена психоанализа, социопсихолошке теорије (Адлер, Фром, Хорнај, Саливен, Роџерс)

Теорија индивидуалних разлика

Левинова теорија поља

Шелдонова теорија телесне грађе

Бихејвиористичка теорија и личност

Далеки исток: будистичка теорија личности

Антрополошке теорије личности

Личност у когнитивној психологији

Егзистенцијалистичке теорије личности

Православна патристика и теорије личности.

Теорије личности: исток-запад.

Доц. др Срђан Душанић

ISPIT IZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE (KM)

1. Ako kažemo da socijalna psihologija proučava ''uticaj društva na čovjeka '' šta nedostaje toj definiciji?

2. Koje su zamjerke bihejviorističkoj paradigmi?

3. Kako psihoanalitičari gledaju na socijalizaciju?

4. Koji faktori determinišu socijalizaciju pamćenja?

5. Uporedite snagu socijalizacijskog uticaja vršnjaka i porodice?

6. Šta podrazumjeva i na što se odnosi ''diskriminabilnost socijalnih stimulusa'' ? 7. Navedite primjer kako se neko sredstvo nagrade kao segment socijalnog pritiska koristi u praksi?

8. Navedite socijalne motive usmjerene na obezbjeđenje lične egzistencije i afirmacije?

9. U Bibliji je opisano kako je Sotona iskušavao Hrista nakon 40 dana gladovanja u pustinji. Navedite kraj navedene dvije kušnje, koji motiv su one izazivale i provjeravale:

''Ako si Sin Božji, reci da ovo kamenje postane kruhom (Mt 4,3)"

''Sve (sva kraljevstva svijeta i svu slavu njihovu) ću ti to dati, ako mi se ničice pokloniš (Mt 4,9)"" 10. Kada prema Deutchu nastaje kompeticijska situacij

11. Uporedi tumačenja agresivnog ponašanja Dollarda i Lorenz-a?

12. Navedite bar 5 mjera kako biste smanjili nasilje u školama?

13. Koja nastaju i mijenju se stavovi prema teoriji samopercepcije?

14. Koje su to psihološke zapreke koje doprinose frustraciji?

15. Koja je osnovna pretpostavka u Heidorovoj teoriji balansa i kada se sistem od 3 elementa nalazi u

balansu

16. Kako biste smanjili predrasude prema homoseksualnim u vašoj lokalnoj zajednici?

17. Koje su vrste vrijednosti prema Rokiču?

ISPIT IZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

1. Koji su kriteriji za klasifikaciju definicija socijalne psihologije?

2. Šta se zanemaruje u sociološko-antropološkim definicijama socijalizacije?

3. Šta smo tokom vježbi dobili u eksperimentu o socijalizaciji pamćenja?

4. Šta podrazumjeva i na što se odnosi ''diskriminabilnost socijalnih stimulusa'' ? 5. Navedite primjer kako se neko sredastvo prisile kao segment socijalnog pritiska koristi u praksi?

6. Kako socijalizacija utiće na modifikaciju zadovoljenja motiva gladi?

7. Kada prema Deutchu nastaje kompeticijska situacija

8. Uporedi tumačenja agresivnog ponašanja Dollarda i Berkowitz-a?


10. Koja nastaju i mijenju se stavovi prema teoriji samopercepcije?

11. Navedite primjer kako se kognitivna paradoksalna hipoteza manifestuje u realnom životu?

12. Koja je osnovna pretpostavka u Heidorovoj teoriji balansa i kada se sistem od 3 elementa nalazi u

balansu?

13. Objasnite kako socijalna kategorizacija može biti korijen socijalnih predrasuda?

14. Koja je sličnost u objašnjenju predrasuda kod psihodinamičkih i situacionih teorija predrasuda?

15. Kako biste smanjili predrasude prema Romima u vašoj lokalnoj zajendici?

16. Dajte primjer kako neki individualni faktori mogu uticati na vrijednosne orijentacije osobe?

17. Koje su vrste vrijednosti prema Šprangeru?


1.Zaokruži koji kriterij ne spada u glavne kriterije klasifikacije defincija socijalne psihologije:

a)ponašanje pojedinca u društvu b)socijalna interakcija c)uticaj okruženja na čovjeka d)socijalizacija

2.KO je autor definicije da je socijalna psihologija ‘’grana psihologije koja proučava psihološke aspekte socijalnih pojava i socijalne aspekte psiholoških pojava’’?

a)Milosavljević b)Rot c)Zvonarević d)Gergen

3. Koji od navedenih faktora ne spada u opšte faktore socijalizacije:

a)kultura b)vršnjaci c)klasa d)nacija

4. Da li je adekvatna definicija da je socijalizacija prenošenje kulture na pojedinca?

a)Ne b)Da

5.Koji faktor je glavni uperiodu primarne socijalizacije?

a)mediji b)vršnjaci c) nacija d) porodica

6.Koje učenje ne spada u vrste socijalnog učenja?

a)uviđanjem b)po modelu c)uslovljavanjem d)pamćenjem

7. Šta sve obuhvata učenje po modelu?

a)imitacijom b)identifikacijom c)učenje uloga d)sve navedeno

8. Da li je imitacija isto što i identifikacija?

a)ne b)da

9. Zaokruži šta spada u uslove socijalizacije?

a)inteligencija b)potkrepljenje c)mišljenje d)ličnost

10.Šta NE spada u sredstva prisile kao segment socijalnog pritiska?

a)nagrada b)molba c)prijetnja d)obećanje

11.Šta utiče na efekte socijalizacije na pamćenje:

a)socijalno iskustvo b)socijalni stavovi c)interesi d)sve navedeno

12.Kako se naziva ponašanje koje karakteriše usmjerenost ka druhgimna, postizanje ličnih prava bez štete po druge?

a)altruizam b)konformizam c)asertivno d)neutralno

13. Kako zovemo altruizam koji je zasnovan na pomoći jer nam je neko već ranije pomogao?

a)srodnički b)dobrovoljni c)recipročni d)ništa od navedenog

14.Kada će ljudi prije pomoći nekome:

a)kada je više posmatrača b)kada je manje posmatrača c)kada je jednak broj

15.Koji autor je najzaslužniji za razvoj teorije kognitivne disonance:

a)Festinger b)Bandura c)Katz d)Rot

16.Prema kome su najraširenije predrasude?

a)ženama b)rasama c)manjinama d)licima sa onesposobljenjem

17.Koji autor dijeli vrijednosti na terminalne i instrumentalne?

a)Rot b)Rokeach c) Moris d)Špranger


1. Ako kažemo da socijalna psihologija proučava ''uticaj društva na čovjeka '' šta nedostaje toj

definiciji?

2. Koje vrste socijalnog učenja poznajete?

3. Koji faktori determinišu socijalizaciju pamćenja?

4. Koja teorija zagovara da do rata može doći putem gledanja agresivnih filmova?

5. Šta podrazumjeva i na što se odnosi ''diskriminabilnost socijalnih stimulusa'' ?

6. Navedite primjer kako se neko sredstvo nagrade kao segment socijalnog pritiska koristi u praksi?

7. U Bibliji je opisano kako je Sotona iskušavao Hrista nakon 40 dana gladovanja u pustinji. Navedite

kraj navedene kušnje, koji motiv su one izazivale i provjeravale:

''Sve (sva kraljevstva svijeta i svu slavu njihovu) ću ti to dati, ako mi se ničice pokloniš (Mt 4,9)"

8. Kada prema Deutchu nastaje kompeticijska situacija?

9. Kakav je to fenomen ''efekat posmatrača?''

10. Koji su psihološki korelati otuđenja?

11. Koje su subjektivne a koje objektivne posljedice agresivnog ponašanja u toku rata?


13. Koja nastaju i mijenju se stavovi prema teoriji samoafirmacije?

14. Kakva je to Festingerova teorija kognitivne disonance?

15. Koji su korijeni predrasuda?

16. Kako biste smanjili predrasude prema Romima u vašoj lokalnoj zajednici?

17. U čemu je razlika između vrijednosti i stavova??

Доц. др Душан Ранђеловић

ORIJENTACIONA ISPITNA PITANJA

IZ OPŠTE PSIHOLOGIJE ZA STUDENTE

PRVE GODINE NA NEMATIČNIM GRUPAMA

I PREDMET, RAZVOJ I METODE PSIHOLOGIJE

1. Predmet psihologije (šta psihologija proučava, zadatak i značaj)

2. Razvoj psihologije (istorijski pregled razvoja, psihologija kao samostalna nauka, grane psihologije)

3. Važniji psihološki pravci

II PSIHOLOŠKE METODE I TEHNIKE

4. Metode psihološkog istraživanja (osnovni teorijki i metodološki principi)

4. Metode kao načini organizacije istraživanja

4.1 Instrospekcija

4.2. Sistematsko neeksperimentalno istraživanje

4.3. Eksperimentalno ispitivanje

5. Tehnike i instrumenti psihološkog testiranja

III SAZNAJNI PROCESI

A) Oseti i opažaji

6. Oseti i vrste osseta

7. Opažaji i vrste opažaja

8. Karakteristik opažaja

9. Faktori opažanja (fizički, fiziološki, psihološki)

10. Specifičnosti pojedinih oblika opažanja (vizuelno opažanje, slušno opažanje; opažanje veličine i oblika predmeta)

11. Poremećaji opažanja

B) Učenje

12. Pojam i značaj učenja

13. Oblici učenja

14.Najvažnije teorije učenja (Asocijativna teorija, teorija potkrepljeja, geštalt teorija, teorija etapnog formiranja umnih radnji)

15. Činioci uspešnog učenja (sposobnosti, motivacija, uloga namere i aktivnosti u učenju, nivo aspiracije; metode i tehnike uspešnog učenja; planiranje učenja i radne navike

16. Transfer učenja

C) Pamćenje i zaboravljanje

17. Osnovne odrednice procesa pamćenja

18. Vrste pamćenja

19. Zaboravljanje

20. Uzroci zaboravljanja

D) Mišljenje i rešavanje problema

21. Karkateristike i definicije mišljenja

22. Uloga predstava i pokreta u mišljenju

23. Uloga motivacije i osećanja u mišljenju

24. Mišljenj i govor

25. Zaključivanje i suđenje

26. Mišljenje i rešavanje problema

IV) PSIHOLOGIJA LIČNOSTI

27 POJAM I DEFINICIJE LIČNOSTI

28. Najvažnije teorje ličnosti

29. Osnovna svojstva ličnosti

30. Struktura ličnosti

31. Činioci formiranj ličnosti i modeli posredovanja

32. Razvoj ličnosti i razdoblja u životnom ciklusu.

33. Prilagođavanje i zrelost ličnosti

V) MOTIVACIJA

34. Pojam i definicije motivacije

35. Biološki motivi

36. Socijalni motivi

37. Teorije motivacije

VI) EMOCIJE

38. Pojmovno određenje emocija

39. Karakteristike i vrste emocija

40. Teorijska objašnjenja emocija

41. Istraživanj emocija

42. Stres kao oblik emocionalnog reagovanja

VII) PSIHIČKI POREMAĆAJI I PSIHOTERAPIJA

43.Kriterijumi normalnosti

44. Vrste psihoičkih poremćanja

45. Psihološka procena i psihoterapija

VIII) BIOLOŠKI RITMOVI

46. Definicija i značaj izučavanja bioloških ritmova

47. Vrste i podela bioloških ritmova

48. Cirkadijalni biološki ritmovi i radna uspešnost

XIX) PSIHOLOGIJA I DRUŠTVO

49. Psihologija socijalih odnosa

50. Uloga i osobine vođe

51. Odnoi u socijalnim grupama

52. Psihologija i politika

53. Psihologija i drušveni konflikti

Orijentaciona pitanja (oblasti i podoblasti za predmet Pedagoška psihologija na nematičnim grupama)

1. Predmet i problemi pedaoške psihologije 2. Metode u pedagoškoj psihologiji 3. Učenje – oblici, vrste i značaj učenja 4. Napredovanje u toku učenja (krivulje učenja; plato ili visoravan krivulja učenja; praktična

primena poznavanja toka učenja) 5. Učenje i umor (fluktuacija rada; filizčki, organski, socijalni i psihološki uslovi učenja; radne navike

i njihovo obrazovanje) 6. Metode uspešnog učenja 7. Podsticaji za učenje (cilj ili namera da se nešto nauči; rok; interesovanje; prijatnost i neprijatnost

i stav prema gradivu; poznavanje rezultata, pohvala i pokuda; saradnja i takmičenje; uspeh i neuspeh, nivo aspiracije)

8. Pamćenje i zaboravljanje (metode ispitivanja pamćenja; zaboravljanje; retroaktivna inhibicija; pamćenje i zaboravljanje različitih vrsta gradiva)

9. Učenje, pol i uzrast (pregled relevantnih israživanja) 10. Transfer učenja (teorije transfera; metod ispitivanja transfera; bilateralni ili unakrsni transfer;

transfer u oblasti sposobnosti; transfer u oblasti učenja; činioci koji utiču na transfer) 11. Programirano učenje (Teorijske osnove programiranog učenja i njihova praktična primena;

Problemi u vezi sa promenom programiranog učenja u školama; Izrada programiranog materijala; Algoritmizacija procesa nastave)

12. Testovi znanja ili postignuća (vrste testova znanja, izrada testova znanja; prednosti i nedostaci ispitivanja pomoću testova znanja; glavni oblici testova znanja; količnik obrazovanja i količnik postignuća; testovi pismenosti)

13. Kriterijumski testovi (Sličnosti i razlike između normativnih i kriterijumskih testova; Problemi u vezi sa izradom kriterijumskih testova; Mogućnosti primne kriterijumskih testova znanja

14. Sposobnosti i inteligencija (različite teorije o strukturi ljudske sposobnosti; urođenost/stečenost inteligencije; razvoj inteligencije; merenje intiligencije)

15. Problemi školovanja darovitih učenika 16. Učenje i razvoj sposobnosti 17. Spremnsot za obrazovanje i ubrzani razvoj 18. Intelektualni rad i umor 19. Motivacija za učenje (spoljašnja; unutrašnja; načini razvijanja unutrašnje motivacije; atribuciona

teorija) 20. Psihologija nastave (Metode u nastavi; Definicije otkrića; Teorije nastave: Brunrova teorija i

Ganjeova teorija; Poređenje Brunerovog i Ganjeovog modela učenja; Metoda učenja putem vođenog otkrića; Ciljevi nastave; Blumova teksonomija vaspitno-obrazovnih ciljeva; Novije teorije transfera i ciljevi nastave; Psihologija u pojedinim nastavnim predmetima)

21. Psihologija nastavnika (nastavnik i komunikacioni sistem; uloga i funksija nastavnika; karakteristike ličnosti nastavnika; Karakteristike nastavnika od kojih zavisi njegova uspešnost; Odnos nastavnika i učenika, Nastavnikova očekivanja)

22. Razredna atmosfera

23. Psihološke osnove individualizacije nastave 24. Metode i postupci proveravanja i ocenjivanja

Orijentaciona pitanja (oblasti i podoblasti za predmet Pedagoška psihologija2 na studijskom programu

Ruski jezik i knjizevnost)

1. Transfer učenja (teorije transfera; metod ispitivanja transfera; bilateralni ili unakrsni transfer; transfer u oblasti sposobnosti; transfer u oblasti učenja; činioci koji utiču na transfer)

2. Programirano učenje (Teorijske osnove programiranog učenja i njihova praktična primena; Problemi u vezi sa promenom programiranog učenja u školama; Izrada programiranog materijala; Algoritmizacija procesa nastave)

3. Testovi znanja ili postignuća (vrste testova znanja, izrada testova znanja; prednosti i nedostaci ispitivanja pomoću testova znanja; glavni oblici testova znanja; količnik obrazovanja i količnik postignuća; testovi pismenosti)

4. Kriterijumski testovi (Sličnosti i razlike između normativnih i kriterijumskih testova; Problemi u vezi sa izradom kriterijumskih testova; Mogućnosti primne kriterijumskih testova znanja

5. Sposobnosti i inteligencija (različite teorije o strukturi ljudske sposobnosti; urođenost/stečenost inteligencije; razvoj inteligencije; merenje intiligencije)

6. Problemi školovanja darovitih učenika 7. Učenje i razvoj sposobnosti 8. Spremnsot za obrazovanje i ubrzani razvoj 9. Motivacija za učenje (spoljašnja; unutrašnja; načini razvijanja unutrašnje motivacije; atribuciona

teorija) 10. Psihologija nastave (Metode u nastavi; Definicije otkrića; Teorije nastave: Brunrova teorija i

Ganjeova teorija; Poređenje Brunerovog i Ganjeovog modela učenja; Metoda učenja putem vođenog otkrića; Ciljevi nastave; Blumova teksonomija vaspitno-obrazovnih ciljeva; Novije teorije transfera i ciljevi nastave; Psihologija u pojedinim nastavnim predmetima)

11. Psihologija nastavnika (nastavnik i komunikacioni sistem; uloga i funksija nastavnika; karakteristike ličnosti nastavnika; Karakteristike nastavnika od kojih zavisi njegova uspešnost; Odnos nastavnika i učenika, Nastavnikova očekivanja)

12. Razredna atmosfera 13. Psihološke osnove individualizacije nastave 14. Metode i postupci proveravanja i ocenjivanja

n=528 (studenti psihologije Kosovska Mitrovica, Ranđelović D i Kostić P prema, Mihailović 2004, Todorović, 1994 i elektronskih lekcija samih autora Ranđelović i Kostić, 2012)

predmet: Uvod u metodologiju psiholoških istraživanja (orijentaciona ispitna pitanja)

Pojam zavisnost, kao odnos između dve varijable je

1 širi od pojma korelacija 2 simetričan

3 asimetričan 4 uži od pojma uzročnost

5 širi od pojma uzročnost 6 uži od pojma korelacija

Prema stepenu kontrole, varijable delimo na

1 zavisne 2 Nezavisne

3 manipulativne 4 Kontrolne

5 selektivne 6 registrovane

U opšte formalne principe klasifikacije spadaju

1 princip ukrštanja

2 princip isključivosti

3 prinip doslednosti

4 princip iscrpnosti

5 princip hijararhije

6 princip sistematičnosti

Prema Todoroviću, osnovni činioci istraživanja su

1 ispitanici 2 instrumenti

3 varijable 4 Podaci

5 tehnike 6 Objekti

Indikatorska varijabla je validna (valjana) ako

1 ima jasno operacionalno definisane indikatore 2 ima zadovoljavajuću relijabilnost

3 predstavlja adekvatan odraz teorijske varijable 4 može da odrazi i najfinije razlike među ispitanicima

5 zaista meri ono što treba da meri 6 višetruko merenje istih objekata daje iste ili slične vrednosti

Koje vrste spoljnih varijabli razlikujemo prema poreklu?

1 varijable šuma 2 Nesistematske

3 sistematke 4 Situacione

5 eksperimentatorke 6 Subjekt

Za korelaciju je karakteristično

1 može biti samo pozitivna ili negativna 2 predstavlja asimetričan odnos

3 može biti nulta 4 predstavlja simetričan odnos

5 predstavlja diskretnu vrednost 6 stvar je stepena

Predmet našeg istraživanja je zadovoljstvo životom studenata Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Opredelićemo se za slučajni stratifikovani uzorak, sa paritetnim izborom. Šta od navedenog se odnosi na naš uzorak?

1 stratume će činiti studenti različitih katedri 2 odabir studenata unutar svakog stratuma je slučajan

3 stratumi će činiti studenti različitih godima studija 4 iz svakog stratuma će se odabrati podjednak broj studenata

5 iz svakog stratuma će se odabrati onoliko studenata koliki je njihov udeo u celoj populaciji

6 odabir studenata unutar svakog stratuma je kvotni

U instrumentalne tehnike merenja spadaju

1 sistematsko posmatranje 2 fizički instrumenti

3 opservacioni instrumenti 4 parametarske tehnike

5 fiziološki instrumenti 6 psihološki instrumenti

Vrste validnosti koje Todorović pominje su

1 eksterna 2 retest

3 konvergentna 4 diskriminativna

5 konstruktna 6 interna

Kada se na osnovu vrednosti jednog objekta na jednoj varijabli izračunava predviđena, tj. procenjena vrednost tog objekta na drugoj varijabli, koristićemo

1 univerijantnu analizu varijanse 2 korelacionu analizu

3 faktorsku analizu 4 kanoničku analizu

5 regresionu analizu 6 analizu kovarijanse

Podvrste slučajnog uzorka nisu

1 prosti 2 Kvotni

3 stratifikovani 4 sistematski

5 klasterski 6 Namerni

U primeru istraživanja pola i vremena reakcije , pol je

1 stimulus varijabla 2 Registrovana varijabla

3 manipulativna varijabla 4 Selektivna varijabla

5 nezavisna varijabla 6 Zavisna varijabla

Pregledni radovi su

1 zbornici radova 2 sekundarni izvori informacija

3 članci u kojima se ne iznose novi empirijski podaci 4 primarni izvori informacija

5 članci koji predstavljaju relativno detaljan izveštaj o nekom novom istraživanju

6 prikazi releventnih udžbenika koji se odnose na zajedničku temu istraživanja

Izbacite uljeze iz spiska vrsta istraživanja s obzirom na cilj

1 fundamentalna 2 arhivska

3 eksplanatorna 4 eksplorativna

5 parametarska 6 replikativna

U problemima predikcije važi .....zavisna varijabla : __?__ = nezavisna varijabla : __?____

1 latentna varijabla 2 manifestna varijabla

3 kriterijumska varijabla 4 supresor varijabla

5 moderator varijabla 6 prediktorska varijabla

Koje od navedenih tehnika kontrole konfundirajućih varijabli mogu da se primene isključivo kod eksperimentalnih nezavisnih varijabli?

1 homogenizacija 2 Uprosečavanje

3 blokovanje 4 Sparivanje

5 randomizacija 6 Repeticija

Racionalnost kao jedna od osobina naučnih istraživanja, podrazumeva

1 kritičnost 2 doslednost

3 sistematičnost 4 preciznost

5 logičnost 6 Kritičnost

Stivensonova psihofizička skala predstavlja primer

1 ordinalne skale 2 racio skale

3 intervalne skale 4 nominalne skale

5 apsolutne skale 6 semi-kvartilne skale

Koju je vrstu istraživanja u svom psihoterapeutskom radu najčešće primenjivao Sigmund Frojd?

1 analizu sadržaja

2 fundamentalno istraživanje

3 studiju slučaja

4 primenjeno istraživanje

5 arhivsko istraživanje 6 terensko istraživanje

Ako ispitujemo razlike u stepenu izraženosti samopoštovanja između ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka (Severna, Centralna I Južna Srbija), onda je varijabla mesto stalnog boravka

1 spoljna 2 Kontrolna

3 numerička 4 Nezavisna

5 kategorička 6 Zavisna

Kada je populacija koju ispitujemo u našem istraživawu homogena s obzirom na varijable koje su predmet merenja odna ćemo se opredeliti za

1 kvotni uzorak 2 sistematski slučajni uzorak

3 pigodni uzorak 4 Klasterski uzorak

5 sratifikovani proporcionalni uzorak 6 namerni uzorak

Dužina trajanja i cena koštanja istraživanja su ograničenja jednog kriterijuma za odabir veličine uzorka…

1 kriterijum tradicije 2 statistički kriterijum

3 kriterijum stabilnosti 4 psihometrijski kriterijum

5 kriterijum maksimalnosti 6 ni jednog od navedenih

Nivo preciznosti kategorizacije se može

1 sažimati 2 Slagati

3 nulirati 4 razdeljivati

5 objektivizovati 6 Množiti

Postoje dve glavne vrste kauzalnih odnosa među varijablama

1 kvalitativne 2 Direktne

3 kvantitativne 4 Indirektne

5 koralativni 6 Zavisni

Kod hijararhijskih klasifikacija postoje kategorije višeg i nižeg reda, odnosno

1 ‘’primarne’’ 2 ‘’manifestne’’

3 ‘’rodovi’’ 4 ‘’sekundarne’’

5 ‘’latatne’’ 6 ‘’vrste’’

Dve glavne matematičke mane ordinalnih podataka su

1 nemogućnost formiranja rang liste 2 nemogućnost pravljenja poredka među podacima

3 ne postojanje prirodne nule (nulte mere) 4 neodređenost umnoška

5 neodređenost razmaka 6 postojanje arbitrarno određene nule

U analogne mere se svrstavaju

1 ordinalne mere 2 intervalne mere

3 nominalne mere 4 apsolutne mere

5 racio mere 6 diskretne mere

Koje od pomenutih tehnika kontrole spoljnih varijabli se ne mogu koristiti u slučaju selektivnih varijabli

1 repeticija 2 blokovanje

3 homogenizacija 4 uprosečavanje

5 randomizacija 6 sparivanje

Poznata su dva kriterijuma validnosti indikatorske varijable

1 psihometrijski 2 hijararhijski

3 statistički 4 teorijsko-operacionalni

5 stabilnosti 6 logičko-empirijski

Kod postupka repeticije postoji mogućnost javljanje jedne nove vrste konfundirajuće varijable, koja se naziva

1 placebo 2 sekvenciona

3 latinska 4 intrasubjektivna

5 intersubjektivna 6 diferencijalna

T-testom je proveravan značajnost razlika u nivou izraženosti latentne agresivnosti između muških i ženskih ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p<0.05. Ako znamo da je aritmetička sredina varijable latentna agresivnost za muškarce iznosila M=80,14, a za žene M=82,5, možemo zaključiti

1 žene su stat. značajno latentno agresivnije od muškaraca

2 muškarci su stat. značajno latentno agresivniji od žena

3 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 95 %

4 razlika između ispitanika nije statistički značajna

5 razlika je statistički značajna, na nivou poverenja 99%

6 varijable pol i latentna agresivnost su međusobno zavisne

Metodologiju, baš kao metode, čine njena tri osnovna sastavna dela

1 logički 2 epistemološki

3 psihometrijski 4 naučno-strategijski

5 statistički 6 ontološki

Savremena nauka o organizaciji uglavnom se diferencira u neke osnovne grane. Koje

1 upravljanje ekonomijom 2 upravljenje ljudskim resursima

3 upravljanje tehnologijom 4 upravljanje ljudskim ponašanjem

5 upravljanje bio-psihologijom 6 upravljanje socio-emocionalnom stranom ljudskog funkcionisanja

Plan realizacije istraživanja čine tri posebna, ali međusobno povezana i uslovljena dela

1 operativno-tehnički plan 2 plan rada na terenu

3 plan sredstava 4 plan kadrova

5 plan potrebnog prostora 6 plan potrebnog vremena

Postoji podela na naučna i stručna dela. U strogo naučna dela spadaju

1 stručni udžbenici 2 diplomski radovi

3 naučne monografije 4 doktorske disertacije

5 magistarski radovi 6 kongresni referati

U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvažnije grupe problema

1 problemi reminiscencije 2 problemi planiranja

3 tehnološki problemi 4 metodološki problemi

5 ekonomski problemi 6 problemi kadrova

Prema stepenu opštosti sadržaja koje izučava, metodologiju možemo sistematizovati na:

1 opštu metodiku psiholoških istraživanja 2 statistiku u psihologiji

3 metodologiju nauka 4 opštu metodologiju naučnog saznanja

5 metodiku 6 metodologiju naučnih istraživanja u prmenjenoj psihologiji

Na ‘’tehnici varijabli’’ se zasnivaju

1 relacione hipoteze 2 deskriptivne hipoteze

3 atributivne hipoteze 4 eksperimentalne hipoteze

5 hipoteze sa heurističkim karakterom 6 varijabilne hipoteze

Informacija kao proces ima tri sukcesivne faze

1 primprema 2 Slanje

3 dekomponovanje 4 Prenošenje

5 primanje 6 Transformacija

Većina teorija istraživanja razlikuje dve globalne istraživačke faze

1 obrada rezultata istraživanja 2 preparativna faza

3 projektovanje istraživanja 4 evaluativna faza

5 korišćenje rezultata istraživanja 6 realizacija istraživanja

Tri osnovne uloge koje jedan naučnoistraživački projekat može imati su

1 Proklamovanje društveno-prihvatljivih oblika komunikacije

2 opisivanje naučnim jezikom svakodnevnih pojava I dogadjaja

3 otkrivanje do sada nepoznatih saznanja

4 proveravanje već poostojećih naučnih saznanja

5 menjanje postojećeg naučnog fonda

6 proširivanje već postojećih naučnih saznanja

Opšta metodologija nauka izučava metode primenjljiva u svim naučnim oblastima. Koje?

1 opšti-konkretni dijalektički metod 2 sociometrijski metod

3 analitičko –sinetički metod 4 metod modelovanja

5 aksiomatski metod 6 logički metod

Po kriterijumu gnoseološke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na tri glavne vrste

1 simboli naučnih jezika 2 eksplikativni simboli

3 implikativni simboli 4 instrumentalni simboli

5 deskriptivni simboli 6 simboli uobičajnog jezika

U pogledu tipova i nivoa naučnog saznanja, tačne su sledeće konstatacije

1 nučno objašnjenje je viši nivo nauč. saznanja od naučnog otkrića

2 naučna klasifikacija je viši nivo saznanja od nauč. Objašnjenja

3 postoje četiri nivoa naučnog saznanja 4 naučno otkriće je najviši nivo naučnog saznanja

5 naučna deskripcija je najniži nivo naučnog saznanja 6 na nivou nauč. opisa traga se za uzročno-posledičnim vezama

Prema kriterijumu funkcije koju istraživanja mogu imati, istraživanja možemo sistematizovati u tri kategorije

1 eksploratoorna istraživanja 2 neeskperimentalna istraživanja

3 akciona istraživanja 4 eksperimentalna istraživvanja

5 interdisciplinarna istraživanja 6 integralna istraživanja

Svako istraživanje kao funkcionalni model ima svoje

1 subjekte

2 Objekte

3 translacije

4 uloge koji nosioci imaju

5 komunikacije 6 oraganizaciono-tehničke preduslove

Za prikupljanje podataka potrebnih za projektovanje istraživanja koriste se, najčešćei izvorai

1 naučnoistraživački seminari 2 izučavanje postojeće literature o predmetu istraživanja

3 stenogrami i zabeleške sa okruglih stolova 4 sistematsko posmatranje predmeta

5 pregled rezultata vlastitih istraživanja vezanih za predmet istraživanja

6 informacije dobijene od ljudi sa iskustvom iz istraživane oblasti

Strukturu projekta istraživanja, kao logičkog i epistemološkog sistema čine osnovna svojstva

1 sistematičnost 2 projekat kao naučni dokument

3 doslednost 4 projekat kao operativno-organizacioni dokument

5 saznajna dimenzija projekta 6 funkcionalna dimenzija projekta

Problem istraživanja, kao deo nacrta istraživanja treba da sadrži

1 operacionalno definisanje svih komponenata problema 2 diciplinarno određenje predmeta

3 presek osnovnih teorija i rezultata 4 definiciju značaja problematike koja se istražiuje

5 hipotetičke stavove o problemu koji se istražuje 6 prostorno i vremensko dimenzioniranje problema

Kauzalne hipoteze se koriste kod istraživanja čiji naučni ciljevi dostižu nivo

1 naučnog opisa 2 naučnog objašnjenja

3 naučnog otrića 4 naučne klasifikacije

5 naučne tipologizacije 6 naučne prognoze

1. faza u projektovanju istraživanja u širem smislu je

1 pravljenje plana istraživanja 2 definisanje predmeta istraživanja

3 precizno definisanje problema 4 izrada nacrta istraživanja

5 naručivanje istraživanja 6 odabir metoda i tehnika istraživanja

Prema funkcionalnom modelu istraživanja, koje su od operacija karakteristične za ispitivače?

1 obrađivanje podataka 2 registrovanje reakcija

3 uspostavljanje situacije ispitivanja 4 odgovaranje na postavljena pitanja

5 projektovanje istraživanja 6 preduzimanje akcije - primene rezultata

Osnovni kriterijumi razvrstavanja svih istraživanja dele se prema tri bitna obeležija

1 kriterijum ekonomičnosti 2 kriterijum primenjljivosti

3 kriterijum funkcije istraživanja 4 kriterijum naučne oblasti

5 kriterijum metodologije istraživanja 6 kriterijum cilja istraživanja

Način istraživanja, kao naučni dokument treba da sadrži

1 osnovne posebne metode 2 opštenaučne metode

3 način izveštavanja o rezultatima 4 postupak obrade podataka

5 postupak prikupljanja podataka 6 opšte metode posebnih nauka

Prema kriterijumu izvornosti izvori podataka se mogu sistematizovati na

1 privatne 2 Izvorne

3 posredne 4 Izvedene

5 javne 6 Interne

Osnovna karakteristika otvorenih izvora podataka je

1 o predmetu se zaključuje na osnovu nekih podataka 2 namenjeni su užem krugu, ali ih mogu koristiti i druge osobe

3 potiču iz neposrednih zbivanja 4 namenjeni su opštoj upotrebi (štampa, radio, tv...)

5 namenjeni su užem krugu osoba 6 koriste saznanja drugih o samom izvoru

Naručivanje istraživanja, kao istraživačka faza ne podrazumeva

1 uviđanje problema 2 prisustvo sredstava i želje da se problem reši

3 jasno definisanje plana istraživanja 4 prenošenje problema

5 prisustvo problema 6 predlog konkretnih metoda za izučavanje probelema

Tri od četiri najznačajnije grupe problema koji prate projektovanje istraživanja su

1 etički problemi 2 etnički problemi

3 materijalni problemi 4 saznajni problemi

5 društveni problemi 6 metodološki problemi

Nereprezentativni uzorci su

1 neslučajni uzorci 2 namerni uzorci

3 slučajni uzorci 4 stratifikovani uzorci

5 prigodni uzorci 6 sistematski uzorci

Kontrola podataka može biti

1 matematička 2 Psihološka

3 opšta 4 Logička

5 posebna 6 Tehnička

Operacionalno određenje predmeta istraživanja obavezno mora da obuhvati sledeće činioce

1 deskripciju hipotetičkih komponenata predmeta 2 definisanje načina izbora uzorka za ispitivanje predmeta istraž.

3 analizu teorijskih saznanja o istraživanoj pojavi 4 vremensko dimenzioniranje predmeta

5 činioce sadržaja predmeta 6 prostorno određenje predmeta

Posmatrani kao doprinosi nauci, doprinosi svakog konkretnog istraživanja mogu biti

1 socio-kulturalni doprinosti 2 doprinosi metodologiji

3 teorijski doprinosi 4 društveni doprinosi

5 doprinosi konkretnoj nauci 6 logičko-saznajani doprinosi

Planovi sredstava istraživanja sadrže:

1 plan finansija 2 plan tehničkih saradnika

3 plan prostora 4 plan obuke saradnika ispitivača

5 plan tehničke opreme 6 plan operativnih troškova

Odaberite statistički test i postupak za testiranje hipoteze: Postoji statistički značajna razlika u nivou izraženosti agresivnosti ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka. Varijabla agresivnost kontinualnla, s rasponom sirovih vrednosti od 30 do 150, a varijabla mesto stalnog boravka je kategorička, sa mogućim kategorijama: 1-Niš, 2-Severni deo Kosovske Mitrovice i 3- Kragujevac.

1 Faktorska analiza

2 Hi- kvadrat test

3 T-test za sparene uzorke

4 F-test

5 T-test za nezavisne uzorke

6 Analiza varijanse (ANOVA)

U istraživačkoj praksi je čest slučaj dvostruke selekcije saradnika. U tim slučajevima čini se:

1 preliminarni izbor saradnika

2 balansiranje uzorka kandidata

3 poseban izbor za terenske saradnike a poseban za obradu

4 konačan izbor saradnika

5 višeetapni model selekcije

6 ujednaćavanje grupa po parovima

Obuka naučno-stručnih saradnika se najčešće obavlja u dva dela:

1 uvodni deo obuke

2 praktični deo obuke

3 obuka za izradu projeka

4 obuka saradnika ispitivača

5 obuka saradnika istraživača

6 obuka za realizaciju istraživanja

Predistraživanje ima funkciju pripremanja terena za izvođenje istraživanja. U prvom redu kroz njega se proveravaju:

1 poutzdanost ispitanika

2 pripremljenost kadrova

3 valjanost upotrebljenih metoda i tehnika istraživanja

4 celokupna organizacija na realizaciji projekta

5 instrumenti

6 materijalno-tehnički resursi projekta

U prikupljanju podataka (realizacije projekta) uspostavlja se kontakt između ispitivača i subjekta ispitivanja i to kroz dve relacije

1 provokacije 2 instruisanje ispitivača

3 instruisanje ispitanika 4 Simulacije

5 registrovanje reakcije

6 Saradnje

Temperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer...

1 nominalne skale

2 ordinalne skale

3 intervalne skale

4 semi-intervalne skale

5 racio skale

6 aditivne skale

Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe:

1 naručioca istraživanja

2 rukovodioca projekta

3 ispitanika

4 saradnika ispitivača

5 tehničkih saradnika

6 drutvene zajednice

U literaturi se sreće više saveta za kompoziciju centralnog dela naučnog rada. Ona ima uobičajno tri celine:

1 implikativni deo

2 sintetički deo

3 eksplikativni deo

4 dekadna celina

5 analitičko-eksperimentalna celina

6 perspektivna celina

Ako r predstavlja koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, odnda ispis: r=-0.45, p>0,05, znači

1 Postoji pozitivna korelacija između varijabli

2 korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 95 %

3 Postoji negativna korelacija između varijabli

4 korelacija nije statistički značajna

5 Korelacija je statistički značajna, na nivou poverenja 99%

6 varijable su međusobno zavisne

Parametrijske statističke metode su

1 one koje se zasnivaju na modelu VNK

2 one koje se ne zasnivaju na modelu VNK

3 hi-kvadrat test

4 metode deskriptivne statistike

5 t-test

6 Mann-Whitneyev test

Tri su statistička paketa programa za obradu podataka:

1 SPSS 2 Exel

3 SAS 4 Matrix

5 Statistika 6 Lynx

Tri nauke među navedenim NISU, strogo uzevši, društvene:

1 Krivično pravo 2 Komunikologija

3 Krinimologija 4 Genetika

5 Porodično pravo 6 Ekološka psihologija

Kompletna randomizacija objekata istraživanja obuhvata:

1 slučajna selekcija 2 raspoređivanje objekata u jednu ili više grupa

3 slučajna alokacija EG i KG 4 slučajni tretman eksperimentalne grupe

5 slučajni tretman bilo koje grupe 6 slučajni tretman kontrolne grupe

Jednačenje grupa ima DVE osnovne funkcije u istraživanju:

1 kontrola korisne varijanse 2 jednačenje po nezavisnim varijablama

3 jednačenje po kontrolnim varijablama 4 jednačenje po zavisnim varijablama

5 kontrola determinacije zavisne varijable 6 kontrola neželjene varijanse

Zašto se koriste brojevi imesto slova za označavanje kategorija varijabli:

1 brže se unose brojevi od slova 2 postoji na tastaturi poseban numerički set

3 ima manje brojeva za označavanje kategorija 4 brojevi zauzimaju manje mesta u memoriji

5 sve se operacije vrše samo sa brojevima

6 lakše se vrši logička kontrola unosa varijabli

Osnovna matrica baze podataka sdrži:

1 varijable 2 Atribute

3 kategorije 4 Stringove

5 entitete 6 Numerale

Koeficijent korelacije mora da zadovolji tri uslova:

1 jednak je nuli ako ne postoji stohastička veza 2 jednak jedinici ako postoji funkcionalna veza

3 neimenovan broj 4 između –1 i +1 ako veza nije funkcionalna

5 decimalan broj 6 razlomljen broj

Statističke su hipoteze:

1 generalne 2 Pojedinačne

3 nulte 4 Afirmativne

5 posebne 6 Opšte

Statističkom odlukom se:

1 osporava greška tipa II 2 osporava nulta hipoteza

3 prihvata nulta hipoteza 4 odbacuje nulta hipoteza

5 prihvata greška tipa II 6 odbacuje greška tipa I

Sličnost empirijske i teorijske distribucije se (pr)ocenjuje:

1 grafički

2 t-testom

3 hi-kvadrat testom 4 T-testom

5 Kolmogorov-Smirnovljevim testom 6 F-testom

Akciona istraživanja (AI) odlikuje:

1 AI nisu primenjena istraživanja 2 AI spajaju odlučioce i ostale učenike istraživa.

3 AI ne teče paralelno sa društvenim akcijama 4 u AI se smenjuju akcije i istraživanje

5 iz AI nema elborata i izveštaja za laike 6 u AI se smenjuju promene i razumevanje

Najveće su razlike između narednih vrsta isitraživanja:

1 kvalitativna – kvantitativna 2 ponovljiva – neponovljiva

3 eksperimentalna – neeksperimentalna 4 prirodni eksperiment – neprirodni eksperiment

5 laboratorijska – terenska 6 multivarijantni – univarijantni

Pri insceniranim manipulacijama nezavisnom varijablom klučni pojmovi su:

1 naivni subjekti 2 instruirani subjekti

3 veštačka situacija 4 nevini subjekti

5 životna situacija

6 lažni subjekti

Kontrola neželjene sistemske varijanse se postiže-1:

1 eliminacijom ispitanika 2 Aproksimacijom

3 jednačenjem ispitanika 4 jednačenjem grupa

5 randomizacijom 6 eliminacijom varijabli

Kontrola neželjene sistemske varijanse se postiže-2:

1 isključivanjem neželjene varijable iz nacrta 2 uključivanjem neželjene varijable u nacrt

3 ispitanici upareni sami sa sobom 4 kontrolna grupa uparena sama sa sobom

5 merenje neželjene varijanse

6 merenje željene varijanse

Prednosti laboratorijskih eksperimenata:

1 primena psiholoških testova 2 sprovođenje ergonomskih istraživanja

3 visoka kontrola ponašanja ispitanika 4 visoka kontrola randomizacije ispitanika

5 mogućnost korišćenja računara 6 mogućnost korišćenja posebne aparature

U terenskim eksperimentima može da...:

1 ispitanici ne budu svesni eksperimenta 2 se ispitanicima obezbedi potpuna anonimnost

3 ispitanici budu efikasno randomizirani 4 ispitanici budu efikasno uparivani

5 bude visoka eksperimentaln kontrola 6 bude visoka kontrola zavisne varijable

Razlike između terenskih (TE) spram laboartorijskih ekesperimenata (LE):

1 LE se koriste za primenjena istraživanja 2 LE se koriste za bazična istraživanja

3 TE imaju bolju eksternu valjanost 4 LE imaju bolju internu valjanost

5 LE maksimiziraju eksperimentalne varijable 6 TE minimiziraju eksperimentalne varijable

Odlike prirodnih ekesperimenata:

1 okolnosti nastale pre ili nezavisno od istraživača 2 okolnosti nastale voljom istraživača

3 stvorene okolnosti...ne mogu namerno izazvati 4 stvorene okolnosti koje se ne smeju koristiti

5 sprovode se u prirodi

6 elementarne nepogode su jedina mogućnost

U neeksperimentalnim istraživanjima (NEI) se obezbeđuje zaključivanje o uzročnosti jer...:

1 ne može postojati vremenski sled uslova-posled. 2 ne postoji korelacioni odnos uslova i posledice

3 postoji vremenski sled uslova i posledice

4 postoji korelacioni odnos uslova i posledice

5 postoji eleiminacija alternativnih zaključaka

6 ne postoji eleiminacija alternativnih zaključaka

Vrste terenskih istraživanja:

1 hipotetičko, terensko testiranje 2 konfirmativna (kako i zašto)

3 deskriptivna 4 eksplorativna (šta)

5 komercijalno i naučno intervjuisanje 6 upitničko i strukturisano intervjuisanje

Vrste anketnih istraživanja:

1 lično intervjuisanje 2 people meter

3 računarski podržano anketiranje (CADAC) 4 internet ankete

5 računarski podržano lično anketiranje (CAPI) 6 telehonske ankete

Edukativno istraživanje će, najčešće, vršiti:

1 student-apsolvent psihologije 2 magistar psiholoških nauka

3 asistent na opštoj psihologiji 4 doktor psiholoških nauka

5 specijalista kliničke psihologije 6 student-demonstrator na opštoj psihologiji

Studija slučaja može da posluži za...

1 generisanje naučnih teorija 2 generisanje eksperimentalnih modela

3 evaluaciju u socio-ekonemskim disciplinama 4 evaluaciju laboratorijskih eksperimenata

5 proveru teorija i hipoteza 6 proveru laboratorijskih eksperimenata

Razlike kvantitativnih i kvalitativnih metoda su:

1 razlika između mernih instrumenata 2 kvantitativne metode mnogo bliže brojevima

3 razlika između nivoa merenja 4 razlika između tehnika merenja

5 kvantitativni podaci prikupljaju na osnovu sudova 6 kvantitativni podaci su na osnovu merenja

Kvalitativne metode se mogu prihvatiti kao naučne metode ako:

1 su prikupljeni podaci u istorijskom vremenu 2 su skupljeni podaci u sadašnjem vremenu

3 podaci mogu poslužiti za stvaranje hipoteza 4 podaci služe za preliminarnu deskripciju

5 su prikupljeni podaci u prošlom vremenu 6 se podaci mogu vezati za istoriju nauke

Naracija treba da omogući:

1 kombinovanje dugih i kratkih navoda ispitanika 2 prezentovanje brojeva u tabelama

3 kombinovanje frekvencija i naracije 4 navode kao primere izjava samih učesnika

5 prezentovanje tekstualnih informacije u tabelama 6 navode kao primeri izjava samih istraživača

Da bi naracija (priča) imala epistemološku vrednost mora poštovati izvesna pravila:

1 sistematičnost 2 analitičnost i kritičnost.

3 slojevitost 4 Potpunost

5 unutrašnju dramatiku 6 spoljašnju dramatiku

Najčešće se kvantitativnim metodama prikupljanja podataka smatraju:

1 socijalni eksperiment 2 Sociometrija

3 psihofizičko testiranje 4 analiza snova

5 psihološko testiranje 6 razne skale

Vrste psiholoških testova:

1 grupni spram individualnih

2 projektivni spram strukturisanih

3 psihofizički testovi spram fizioloških testova 4 testovi stanja spram testova osobina

5 testovi sposobnosti spram testova ličnosti 6 testovi sposobnosti spram situacionih testova

Validnost svake stavke ponaosob obuhvaćena nazivom konstruktivne validnosti znači:

1 sve stavke imaju zajednički predmet merenja 2 zajedničko jezgro merenja

3 zajedničke varijable 4 proveru faktorskom analizom

5 zajedničke ispitanike 6 proveru diskriminativnom analizom

Merna svojstva stavki i testova najčešće znače:

1 težina stavke 2 Diskriminativnost

3 pouzdanost 4 Objektivnost

5 obim stavke 6 Subjektivnost

Vrste pitanja u upitnicima:

1 pitanjima sa poluotvorenim odgovorima (PPO) 2 pitanjima sa otvorenim odgovorima (POO)

3 pitanjima sa višestrukim izborom (PVI) 4 pitanjima sa konstruisanim odgovorima (PKO)

5 pitanjima sa jednostrukim izborom (PJI) 6 pitanjima sa izmišljenim odgovorima (PIO)

Formulacija pitanja se susreće sa sledećim problemima:

1 koren pitanja 2 dužina pitanja

3 grane pitanja 4 problem inkriminišućih ("nezgodnih”) tema

5 broj reči u rečenici i broj rečenica u pitanju 6 problem nerešivih tema

Sociometrija obuhvata sledeće pojmove:

1 sociometrijski kriterijum 2 sociometrijski indeksi

3 sociogram 4 Skalogram

5 matrica varijabli 6 statistički indeksi

Najčešće spominjane kvalitativne metode su:

1 T-grupe 2 učesničko posmatranje

3 fokus grupe 4 studija slučaja uz inkognito posmatranje

5 grupe susretanja 6 studija slučaja

Praktična pitanja organizacije i sprovođenja fokus grupa:

1 Neki učesnici ne smeju učestvovati u diskusiji 2 Svi učesnici moraju učestvovati u diskusiji

3 Moderator mora da bude diskutant 4 Moderator ne sme biti diskutant

5 Diskutovanje uglas stvara dinamiku rada grupe 6 Nema diskutovanja uglas

U vezi procesa rada fokus grupe važno je poštovati ...

1 na početku treba "dati uvodni šlagvort” 2 diskusija grupe se ne sme snimati

3 svaki uvod u rad grupe je štetan 4 diskusija se mora snimati.

5 naručilac istraživanja može da bude član grupe 6 naručilac može da bude u susednoj prostoriji

Učesničko posmatranje...

1 može biti otvoreno ili inkognito 2 vrši se u laboratorijskoj sredini

3 vrši se u "prirodnoj” sredini objekata 4 posmatrač se potpuno konformira sredini

5 mora uvek da bude otvoreno 6 posmatrač se distancira od sredine

Analizu sadržaja odlikuje:

1 nema interferencije sa posmatranom pojavom 2 matricu jedinica x varijable

3 kodiranje teksta, odnosno poruka 4 šifrovanje ispitanika

5 ma interferencije sa posmatranom pojavom 6 NxN matricu

Sintaksno–leksičko–lingvistička analiza sadržaja obuhvata:

1 rečenični sklop 2 formalni sadržaj testa

3 konotativno i denotativno značenje rečenica 4 analizu sintakse

5 morfologiju 6 gramatičku analizu

Semantička analiza sadržaja se odnosi na:

1 sadržaj naracije

2 denotativno značenje teksta

3 kodnu šemu značenja 4 sadržaj testa

5 kodnu šemu klasifikacije naracije 6 konotativno značenje teksta

Analiza arhivskih podataka odnosi se na:

1 primarne i sekundarne podatke

2 nije isto što i metaanaliza

3 neinterakciju

4 teško se razlikuje od metaanalize

5 Interakciju 6 objektivne i subjektivne podatke

Stavovi su naučene dispozicije a odlikuju ih...:

1 sadržaji su: kognitivni, afektivni i bihejvioralni 2 odgovori su: pozitivni ili negativni

3 sadržaji su: nesvesni, verbalni i vrednosni 4 objekti su: situacije, institucije ili osobe

5 objekti su: etički, etnički i socijalni 6 odgovori su: tačni ili netačni

Metode merenja stavova:

1 Ispitivanje javne scene 2 Psihofiziološke tehnike. („govor tela”)

3 Direktne (otvorene) metode 4 Indirektne (skrivene) metode

5 Ispitivanje javnog mnjenja 6 Psihofizičke tehnike. („govor odela”)

Jedna od podela skala za merenje stavova je:

1 sumacione skale

2 kumulativne skale

3 diskretne skale 4 skale prividno jednakih intervala

5 kontinuirane skale 6 skale prividno nejednakih intervala

Podela skala prema imenu autora ili namene skale (osim Likertove) obuhvata:

1 Bogardusova skala deriviranih skorova 2 Guttmanova kumulativna skala

3 Bogardusova skala socijalne distance 4 Guttmanova skala sirovih skorova

5 Thurstoneova "psihofizička" skala 6 Thurstoneova skalu socijalne distance

Za Bogardusovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi:

1 socijalne veštine 2 Aditivnost

3 socijalna distanca 4 Kumulativnost

5 mogućnost socijalno-psihološke reprezentacije 6 mogućnost socijalno-patološke prezentacije

Za Gutmnovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi:

1 skalogramska analiza 2 kumulativno skaliranje

3 bihevioralna analiza 4 matrice podataka – skalograma

5 multiplikativno 6 aditivno skaliranje

Za Terstonovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi:

1 prividno jednaki intervali 2 Sociogram

3 psihofizika 4 sudije-procenjivači

5 metafizika 6 Skalogram

Za Litertovu skalu se mogu asocirati sledeći pojmovi:

1 odgovori se sabiraju da se dobije ukupni skor 2 Diferencija

3 sami ispitanici su sudije-procenjivači 4 Skalogram

5 sumacija je

6 afektivna komponente stava.

Pouzdanost merenja se izražava...

1 pouzdanošću interne konzistencije 2 pouzdanošću eksterne konzistencije

3 test-retest pouzdanosti 4 retest-test pouzdanosti

5 pouzdanošću paralelnih istraživanja 6 pouzdanošću paralelnih formi

Mogući su sledeći oblici nekompletnosti protokola istraživanja:

1 nedostaju čitave stranice protokola 2 nedostaje odgovor na važna pitanja (pol)

3 nedostaju odgovori na više pitanja 4 nedostaje afilijacija autora

5 nedostaje prezime i ime ispitanika

6 nedostaje rezime

Svi protokoli (upitnici) se pre unosa u baze moraju pregledati, a to podrazumeva:

1 utvrđivanje kompletnosti 2 odgovarajući softver

3 "zatvaranje" otvorenih pitanja 4 odgovarajući hardver

5 numerisanje i upisivanje šifara 6 tabeliranje kvanitativnih odgovora

Etička pitanja istraživanja podrazumevaju:

1 odnos prema autortetima 2 odnos prema istraživanjima

3 odnos prema autorima 4 odnos prema izdavačima

5 odnos prema ispitanicima 6 odnos prema institucijama

“Nijedno istraživanje nije izvršeno u roku, sa sredstvima i rezultatima kako je predviđeno. Malo je verovatno da će vaše biti prvo”. Ovaj stav odražava ... zakon u oblasti naučnog istraživanja.

1 Vuntov

4 Frojdov

2 Kaplanov

5 Stivensonov

3 Marfijev

6 Golemanov

U eksperimentalnim istraživanjima najčešće greške nastaju zbog...

1 kvara uređaja 4 nepoznavanja računarskih programa

2 neobučenosti istraživača da koriste uređaje 5 fizičkih smetnji u laboratoriji

3 nepoznavanja statističke obrade podataka 6 razboljevanja laboratorijskih pacova

U istraživačko osoblje spadaju ...

1 Ispitanici 4 Intervjueri

2 Mentori 5 Ocenjivači

3 Anketari 6 Recezenti

Postoje dve osnovne grupe moralnih pitanja koja se postavljaju u istraživanju

1 moralan odnos prema životinjama 4 moralan odnos prema profesorima (mentorima)

2 moralan odnos prema istraživanju samom 5 moralan odnos prema objektima istraživanja

3 moralan odnos prema ispitanicima 6 moralan odnos prema istraživačkom osoblju

Studente ili članove naučnih (nastavnih kolektiva) treba potkrepiti da dobro rade na istraživanju...

1 dobro plaćanje 4 stalna kontrola rada

2 mogušnost da učestvuju 5 Koautorstvo

3 jasna upustva

6 plaćeno slanje na naučno-stručne skupove

Kako motivisati ispitanike za učešće u istraživanju

1 “slikanjem” za TV ili novine 4 pružanjem besplatnih saveta

2 davanjem povratne informacije (opisa ličnosti) 5 upoznavanjem ispitanika sa istraživačima

3 obraćanjem šefa projekta 6 nagradnim letovanjem za dve osobe

Ako se anketa sprovodi poštanski ispitanike treba osloboditi ili olakšati im...

1 plaćanja poreza

4 plaćanja poštarine

2 slanja pisama 5 olakšati slanje popunjenih upitnika

3 plaćanja telefonskih računa 6 olakšati im pristup internetu

Upitnici koji dolaze direktno sa terena su sirov materijal koji mora proći pripremne operacije...

1 svi upitnici se obeležaju nevidljivim mastilom 4 svi upitnici se numerišu

2 svi upitnici se pre unosa skeniraju 5 svi upitnici se pre unosa pregledaju

3 sva otvorena pitanja se, pri unosu, isključuju 6 sva otvorena pitanja se moraju zatvoriti

Podaci jednog ispitanika u bazi nazivaju se slogovi (eng. record), a podaci u slogu se zovu...

1 Polja 4 Statistici

2 Indeksi 5 Alfanumerici

3 Varijable 6 Parametri

Tri osnovne oblasti primene računara u istraživanju ponašanja su

1 u obradi podataka 4 u sprovođenju istraživanja

2 u motivisanju ispitanika 5 u naučnoj produkciji

3 u popularizaciji nauke 6 u saopštavnju rezultata naučnoj javnosti

Primena računara naučnim istraživanjima je najčešća za ...

1 prezentaciju najrazličitih draži 4 statističku analizu podataka

2 multivarijantnu analizu 5 faktorsku analizu

3 manipulisanje varijablama 6 analizi tekstualnih i netekstualnih poruka

Moralne odgovornosti istraživača spram istraživanjima su ...

1 traganje za znanjem 4 anonimnost ispitanika

2 stalna „Analiza gubitaka i dobitaka“ 5 tačno izveštavanje o rezultatima istraživanja

3 povremena „Analiza gubitaka i dobitaka“ 6 sprovođenje istraživanje na kompetentan način

Moralan odnos prema ispitanicima (objektima istraživanja) obuhvata

1 mentalni ili emocionalni stres ispitanika 4 neplaćanje ispitanika

2 obmanjivanje ispitanika 5 nedavanje povratne informacije ispitanicima

3 tortura ispitanika 6 iskorišćavanje slobodnog vremana ispitanika

Relevantnost podatka dobijenih istraživanjem ima tri aspekta:

1 scijentometrijski

4 Lični

2 psihometrijski

5 Menadžerski

3 naučni 6 Društveni

Informisana saglasnost ispitanika-učesnika nekog istraživanja se odnosi na...

1 informacije o tome šta se daje ispitaniku

4 informacije o načinu plaćanja za učešće

2 informacije o tome šta se od ispitanika traži

5 dobrovoljnost učešća

3 prezentovanje “Analize gubitaka i dobitaka” 6 mogućnost izlaska iz istraživačkog uzorka

Izlaznim intervjuom se ...

1 isptanici naknadno informišu o vrsti istraživanja 4 isptanici naknadno informišu o cilju istraživanja

2 prevladava pretpljeni stres 5 smanjuje pretpljeni stres

3 doprinosi se pouzdanosti istraživanja 6 doprinosi se validnost istraživanja

Mohsova skala tvrdoće minerala, brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja,... dobri su primeri

1 nominalnog nivoa merenja 4 log-intervalnog nivao merenja 2 ordinalnog nivoa merenja 5 racio nivoa merenja 3 intervalnog nivoa merenja 6 aditivnog nivoa merenja

Prema Stevensovoj (1959) klasifikaciji mernih skala i statističkih tehnika, na ordinalnom nivou merenja nije opravdano koristiti

1 aritmetičku sredinu 4 rang korelaciju 2 standardnu devijaciju 5 run test 3 test znaka 6 t-test

Koje od navedenih nivoa merenja nije definisao Stevenson

1 nominalni 4 Racio 2 aditivni 5 Apsolutni 3 log-intervalni 6 Intervalni

Model normalne raspodele je

1 važi samo za podatke koji potiču sa realnog brojnog niza 4 Numerički 2 diskretni 5 Kategorički 3 kontinuirani 6 važi za podatke na ordinalnom nivou merenja

Kvalitativna istraživanja imaju funkciju

1 ekstrapolacije 4 Predviđanja 2 stvaranja hipoteza 5 Deskripcije 3 stvaranja teorija 6 Verifikacije

Ako r predstavlja koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, onda ispis: r=-0.45, p>0,05, znači...

1 Korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 99% 4 korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 95 % 2 Postoji negativna korelacija između varijabli 5 korelacija nije statistički značajna 3 Postoji pozitivna korelacija između varijabli 6 varijable su međusobno zavisne

Nulte hipoteze sadrže iskaz o

1 primenjenim statističkim tehnikama 4 nepostojanju razlika između grupa u datoj populaciji 2 postojanju povezanosti između varijabli 5 postojanju razlika između grupa u datoj populaciji 3 nepostojanju povezanosti između varijabli 6 značajnosti korelacija između varijabli

Alternativne hipoteze se dele na

1 usmerene 4 Opšte 2 istraživačke 5 Posebne 3 supstancijalne 6 Neusmerene

Sva istraživanja, s obzirom na strategiju, uslove i vremenski faktor možemo podeliti na

1 Fundamentalna i primenjena 4 Transferzalna i longitudinalna 2 Eksperimentalna i neeksperimentalna 5 Kvantitativna i kvantitativna 3 Laboratoriska i terenska 6 Edukativna i komercijalna

Validnost istraživanja se danas rasčlanjuje na tri aspekta

1 prognostička validnost 4 pragmatična validnost 2 interna validnost 5 eksterna vallidnost 3 dijagnostička validnost 6 konstruktivna validnost

Razlike između kvantitativnih i kvalitativnih metoda istraživanja se prevashodno odnose na nivo merenja koje one dostižu. I to

1 kvantitativne metode dostižu minimalno nominalni nivo 4 kvantitativne metode dostižu intervani nivo 2 kvantitativne metode dostižu minimalno ordinalni nivo 5 kvalitativne dostigžu intervalni nivo 3 kvalitativne metode dostižu maksimalno ordinalni nivo 6 kvalitativne metode mogu da dostignu raci nivo

Za naraciju je karakteristično da

1 dostiže nominalni nivo merenja

4 je delimično kvantitativna metoda

2 dostiže ordinalni nivo merenja

5 ne dostiže ni jedan nivo merenja

3 je ekstremno kvalitativna metoda 6 je najpouzdanija kvalitativna metoda

Osnovni eksperimentalni nacrt podrazumeva dva ključna poređenja

1 programske i poredbene grupe 4 pretesta i posttesta

2 tehnika obrade i tehnika prikupkljanja podataka 5 inicijalnog i validacionog uzorka

3 načina odabrira i vrste uzorka 6 uzroka i posledica ispitivanih pojava

Laboratorijski eksperimenti, za razliku od terenskih su bolji

1 za ispitivanje pojava koja se teško mogu ponoviti 4 u maksimiziranju eksperimentalne varijanse 2 u pogledu interne validnosti 5 u pogledu eksterne validnosti 3 u pogledu pouzdanosti korišćenih instrumenata 6 za kontrolu neželjene varijanse

Da bi anlulirali negativne posledice (emocionalni stres i obmanjivanje ispitanika) pri istraživanju ljudskog ponašanja, istraživači primenjuju strategije

1 struktuiranog inicijalnog intervjua 4 informisane saglasnosti 2 ''bele laži'' 5 izlaznog intervja 3 analize gubitaka i dobitaka 6 saznajne obmane

Statističari pod univerzalnim terminom momenti distribucije podrazumevaju tri grupe podataka

1 mere diskriminativnosti 4 mere prosečnih odstupanja 2 mere oblika distribucije 5 mere varijanse 3 mere centralne tendencije 6 mere varijabilnosti

Za deskripciju kategorijalnih varijabli se najčešće koriste

1 unimodalna distribucija 4 multimodalna distribucija 2 Studentova distribucija 5 normalna distribucija 3 binomna distribucija 6 Fisher – Snedecorova distribucija

Razlika između testova ličnosti i testova sposobnosti često se formuliše kao razlika između

1 testova brzine 4 Testova snage

2 testova tipične aktivnosti 5 testova maksimalne aktivnosti

3 testova inicijalnog ocenjivanja

6 Testova finalnog ocenjivanja

Po formatu ocenjivanja, stavke testa se dele na tri osnovna formata

1 binarni 4 Intervalni

2 nominalni 5 Polimodalni

3 ordinalni

6 Unimodalni

Kada se uzme u obzir samo analiza teksta,postoji specifična dvotomna podela metode i tehnike analize sadržaja

1 kvantitativna analiza 4 analiza ikoničkog materijala

2 sintaksno-leksička analiza 5 analiza verbalnog materijala

3 kvalitativna analiza 6 semantička analiza

Tokom specificiranja kategorija za analizu sadržaja, istraživač mora razmotriti tri pitanja

1 pojedinačna nasuprot višestrukoj klasifikaciji 4 predefinisane nasuprot izvedenim kategorijama 2 metoda odabira ključnih pojmova 5 određivanje semantičke valjanosti 3 generisanje probne kodne šeme 6 korišćenje postojećih rečnika za analizu sadržaja.

Glavni izvori pristrasnosti arhivskih podataka su

1 neverodostojsnost protokola zbog nehomogenih kategorija 4 mogućnost uticaja situacionih faktora

2 stereotipije nosioca poruke 5 selektivno odlaganje

3 selektivno preživljavanje 6 prilagođavanja ponašanja ispitanika situaciji ispitivanja

Statistička značajnost je verovatnoća da će se napraviti

1 greška tipa I 4 valjan rezultat 2 greška tipa II 5 pouzdan rezultat 3 greška u statističkom zaključivanju 6 neopravdana generalizacija

Merena je razlika u izraženosti latentne agresivnost muških i ženskih studenata. Mm (aritmetička sredina za muške studente)iznosila je 80,138. Mž (aritmetičke sredina za ženske studente) iznosila je 83,01. Vrednost T testa bila je -2.075, a sig (značajnost) 0,039. Na osnovu ovih rezultata zaključujemo

1 ženski studenti su latentno agresivniji od muških 4 T test je statistički značajan na nivou poverenja 99% 2 Muški studenti su latentno agresivniji od ženskih 5 T test je statistički značajan na nivou poverenja 95%

3 Nema razlike u latentnoj agresivnosti muških i ženskih studenata

6 T test nije statistički značajan

Kod pisanja istraživačkih izveštaja, ispod naslova rada, pored imena i prezimena autora i koautora obavezno stoji i

1 e-mail svih autora/koautora 4 Zvanje 2 brojevi telefona autora 5 IBN broj 3 afilijacija 6 adresa institucije u kojoj autor/koautor radi

Pod društvenim, odnosno socijalnim naukama se podrazumevaju... :

1 sociologija 2 politikologija

3 književnost 4 Istorija

5 lingvistika 6 socijalna psihologija

Empirijska istraživanja u svakoj nauci zasnivaju se prvenstveno u cilju:

1 stvaranja naučnih hipoteza 2 stvaranja naučnih teorija

3 prikupljanja iskustvenih podataka 4 prikupljanja mentalističkih podataka

5 potvrđivanja naučnih teorija 6 potvrđivanja naučnih hipoteza

Dva osnovna epistemološka pristupa u metodologiji istraživanja ponašanja su:

1 konativizam 2 Kognitivizam

3 iracionalizam 4 racionalizam

5 biheviorizam 6 Empirizam

Skalu filozofskih disciplina čine...:

1 Biologija - izučavanje živog sveta 2 Logika - izučavanje procesa saznanja

3 Ontologija – izučavanje bića 4 Epistemologija – teorija naučnog saznanja

5 Gnoseologija – teorija saznanja postojećeg 6 Numerologija – teorija kvantifikacije znanja

Osnovni epistemološki principi su:

1 pojedinačnost 2 Opštost

3 subjektivnost 4 Objektivnost

5 potvrdljivost 6 proverljivost i odbacivost

Kojim metodama se služi zdrav razum

1 Metod intuicije 2 Metod racionalnosti

3 Metod autoriteta 4 Metod objektivnosti

5 Metod istrajnosti 6 Metod kritičnosti

Za definiciju nauke su od presudne važnosti tri postulata ili aksioma:

1 stvarnost postoji 2 stvarno je ono što mislimo da postoji

3 verovanje dominira naukom 4 istina je osnovna vrednost nauke

5 stvarnost je moguće saznati 6 stvarnost je moguće menjati

Operacionalne definicije su za empirijska istraživanja važne zato što ...

1 istraživanja ne postoje bez iskustvenih podataka 2 su preduslov kvantifikacije

3 istraživanja postoje i bez iskustvenih podataka 4 su preduslov proverljivosti istraživanja

5 su preduslov verovatnoće 6 su preduslov nominacije

Izvori individualnih razlika:

1 instrumenti merenja 2 greške procenjivanja su izvor

3 socijalno funkcionisanje objekta 4 greške merenja su izvor

5 fiziološko i neurohemijsko funkcionisanje objekta 6 objekt posmatranja i merenja je izvor

Trijas koji je nezaobilazan u empirijskim istraživanjima u naukama o ponašanju je:


3 obrada 4 Statistika

5 projekat 6 Rezultat

Ako postoji korelacija između dve varijable to znači...

1 neka treća utiče na obe 2 obe su uzroci treće

3 jedna od njih je uzrok drugoj 4 jedna je uzrok trećoj, a posledica druge

5 jedna od njih je posledica druge 6 druga je i uzrok i posledica prve i treće

U formalnoj teorija merenja dva su imena najznačajnija:

1 Stenli Stivens 2 Kris Fajer

3 Stenli Edvards 4 Norman Majer

5 Kris Rizer 6 Norman Kembel

U definiciji merenja bitne su tri odrednice.:

1 upoređuju se dve skale 2 dodeljivanje numerala

3 dodeljivanje se vrši saglasno naučnim zakonima 4 numerali se dodeljuju sistemima ili objektima

5 Upoređuju se dva sistema ili objekta 6 numerali se sidre ili jenače

Postoje dve vrste grešaka merenja:

1 slučajne greške 2 statističke greške

3 sistematske greške 4 praktične greške

5 namerne greške 6 objektivne greške

Merne skale mogu da budu:

1 usaglašene 2 Neusaglašene

3 izbalansirane 4 Rebalansirane

5 kontinuirane 6 Diskretne

Tri od četiri nivoa merenja po Stivensu su:

1 skalski 2 Nominalni

3 reskalsi 4 Ordinalni

5 intervalni 6 Iracionalni

Kako dokazati da je inteligencija, kao osobina ličnosti, merljiva?

1 dovoditi je u relacije s kriterijumima uspešnosti učenja 2 dovoditi je u relacije s teorijama uspešnosti

3 dovoditi je u relacije s kriterijumima profesionalne uspešnosti

4 dovoditi je u relacije s teorijama profesionalne uspešnosti

5 dovoditi je u relacije s drugim, neintelektualnim, osobinama ličnosti

6 dovoditi je u relacije s teorijama ličnosti

Metodološki skale se validno mogu deliti na...

1 kategorijalne i merne 2 diskretne i kontinuirane

3 kategorijalne i binarne 4 binarne i kontinuirane

5 kontinuirane i diskretne 6 harmonijske i geometrijske

Osnovne pretpostavke multivarijatne statistike u naukama o ponašanju su...

1 kontinuirane skale 2 normalne distribucije

3 linearne veze 4 nelinearne veze

5 diskretne skale 6 bimodalne raspodele

Između fizičkog merenja i merenja ponašanja postoje razlike:

1 različite su metode merenja 2 različite su operacije merenja

3 različiti su predmeti merenja 4 različite su definicije merenja

5 različite su relacije merenja 6 različite su operacionalizacije merenja

Creswell (2003) sugeriše da postoje tri karakteristična načina na koji se piše pregled literature

1 teorijski 4 Psihometrijski 2 metateorijski 5 Integrativan 3 longitudinalni 6 Metodološki

Mohsova skala tvrdoće minerala, brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja,... dobri su primeri

1 nominalnog nivoa merenja 4 log-intervalnog nivao merenja 2 ordinalnog nivoa merenja 5 racio nivoa merenja 3 intervalnog nivoa merenja 6 aditivnog nivoa merenja

Stevensova klasifikacija mernih skala i statističkih tehnika, na ordinalnom nivou merenja ne opravdava korišćenje...

1 aritmetičku sredinu 4 rang korelaciju 2 standardnu devijaciju 5 run test 3 test znaka 6 t-test

Kvalitativna istraživanja imaju funkciju

1 ekstrapolacije 4 Predviđanja 2 stvaranja hipoteza 5 Deskripcije 3 stvaranja teorija 6 Verifikacije

Ako r predstavlja koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, onda ispis: r=-0.45, p>0,05, znači...

1 Postoji pozitivna korelacija između varijabli 4 korelacija je statistički značajna, na nivou 95 % 2 Postoji negativna korelacija između varijabli 5 korelacija nije statistički značajna 3 Korelacija je statistički značajna, na nivou 99% 6 varijable su međusobno zavisne

Nulte hipoteze sadrže iskaz o

1 primenjenim statističkim tehnikama 4 nepostojanju razlika između grupa u datoj populaciji 2 postojanju povezanosti između varijabli 5 postojanju razlika između grupa u datoj populaciji 3 nepostojanju povezanosti između varijabli 6 značajnosti korelacija između varijabli

Alternativne hipoteze se dele na

1 usmerene 4 Opšte 2 istraživačke 5 Posebne 3 supstancijalne 6 Neusmerene

Sva istraživanja, s obzirom na strategiju, uslove i vremenski faktor možemo podeliti na

1 Fundamentalna i primenjena 4 Transferzalna i longitudinalna 2 Eksperimentalna i neeksperimentalna 5 Kvantitativna i kvantitativna 3 Laboratoriska i terenska 6 Edukativna i komercijalna

Validnost istraživanja se danas rasčlanjuje na tri aspekta

1 prognostička validnost 4 pragmatična validnost 2 interna validnost 5 eksterna vallidnost 3 dijagnostička validnost 6 konstruktivna validnost

Razlike između kvantitativnih i kvalitativnih metoda istraživanja se prevashodno odnose na nivo merenja koje one dostižu. I to

1 kvantitativne metode dostižu minimalno nominalni nivo 4 kvantitativne metode dostižu intervani nivo 2 kvantitativne metode dostižu minimalno ordinalni nivo 5 kvalitativne dostigžu intervalni nivo 3 kvalitativne metode dostižu maksimalno ordinalni nivo 6 kvalitativne metode mogu da dostignu raci nivo

Za naraciju je karakteristično da

1 dostiže nominalni nivo merenja

4 je delimično kvantitativna metoda

2 dostiže ordinalni nivo merenja

5 ne dostiže ni jedan nivo merenja

3 je ekstremno kvalitativna metoda 6 je najpouzdanija kvalitativna metoda

Osnovni eksperimentalni nacrt podrazumeva dva ključna poređenja

1 programske i poredbene grupe 4 pretesta i posttesta

2 tehnika obrade i tehnika prikupkljanja podataka 5 inicijalnog i validacionog uzorka

3 načina odabrira i vrste uzorka 6 uzroka i posledica ispitivanih pojava

Najčešći tipovi pogrešnih eksperimantalnih nacrta su

1 nacrt sa randomiziranimn blokovima 4 nacrt bez posttesta 2 hibridni nacrt 5 nacrt sa jednom grupom 3 nacrt sa simulacijom pretesta 6 nacrt bez kontrolne grupe

Za faktorske nacrte važi da su

1 pojačavači željene varijanse 4 bez uticaja na varijansu 2 nacrti sa više zavisnih varijabli 5 nacrti bez nezavisnih varijabli 3 nacrti sa više nezavisnih varijabli 6 prigušavači neželjene varijanse

Laboratorijski eksperimenti, za razliku od terenskih su bolji

1 za ispitivanje pojava koja se teško mogu ponoviti 4 u maksimiziranju eksperimentalne varijanse 2 u pogledu interne validnosti 5 u pogledu eksterne validnosti 3 u pogledu pouzdanosti korišćenih instrumenata 6 za kontrolu neželjene varijanse

Da bi anlulirali negativne posledice (emocionalni stres i obmanjivanje ispitanika) pri istraživanju ljudskog ponašanja, istraživači primenjuju strategije

1 struktuiranog inicijalnog intervjua 4 informisane saglasnosti 2 ''bele laži'' 5 izlaznog intervja 3 analize gubitaka i dobitaka 6 saznajne obmane

Za deskripciju kategorijalnih varijabli se najčešće koriste

1 unimodalna distribucija 4 multimodalna distribucija 2 Studentova distribucija 5 normalna distribucija 3 binomna distribucija 6 Fisher – Snedecorova distribucija

Varijable supresori koje se prepoznaju na osnovu analize outputa višestruke regresije imaju sledeće karakteristike

1 oni imaju regresioni koeficijent različit od nule 4 oni imaju regresioni koeficijent jednak nuli

2 koeficijent korelacije sa kriterijumom znatno manji (po apsolutnoj vrednosti) od regresionog koeficijenta

5 koeficijent korelacije sa kriterijumom ima drugačiji

predznak od regresionog koeficijenta

3 koeficijent korelacije sa kriterijumom ima isti predznak kao regresioni koeficijent

6 koeficijent korelacije sa kriterijumom znatno veći od regresionog koeficijenta






Po formatu ocenjivanja, stavke testa se dele na tri osnovna formata

1 binarni 4 Intervalni

2 nominalni 5 Polimodalni

3 ordinalni

6 Unimodalni

Kada se uzme u obzir samo analiza teksta,postoji specifična dvotomna podela metode i tehnike analize sadržaja

1 kvantitativna analiza 4 analiza ikoničkog materijala

2 sintaksno-leksička analiza 5 analiza verbalnog materijala

3 kvalitativna analiza 6 semantička analiza

Tokom specificiranja kategorija za analizu sadržaja, istraživač mora razmotriti tri pitanja

1 pojedinačna nasuprot višestrukoj klasifikaciji 4 predefinisane nasuprot izvedenim kategorijama

2 metoda odabira ključnih pojmova 5 određivanje semantičke valjanosti 3 generisanje probne kodne šeme 6 korišćenje postojećih rečnika za analizu sadržaja.

Glavni izvori pristrasnosti arhivskih podataka su

1 neverodostojsnost protokola zbog nehomogenih kategorija 4 prilagođavanja ponašanja ispitanika situaciji ispitivanja

2 stereotipije nosioca poruke 5 selektivno odlaganje

3 selektivno preživljavanje 6 mogućnost uticaja situacionih faktora

Istraživači koji na osnovu stavova žele da predviđaju ponašanje vode računa o dva principa kojima se može povećati prediktivnost

1 doslednost 4 Ekvivokacija 2 agregacija 5 Kompetentnost 3 kompatibilnost 6 Opštost


1 greška tipa I 4 valjan rezultat 2 greška tipa II 5 pouzdan rezultat

3 greška u statističkom zaključivanju 6 neopravdana generalizacija

Merena je razlika u izraženosti latentne agresivnost muških i ženskih studenata. Mm (aritmetička sredina za muške studente)iznosila je 80,138. Mž (aritmetičke sredina za ženske studente) iznosila je 83,01. Vrednost T testa bila je -2.075, a sig (značajnost) 0,039. Na osnovu ovih rezultata zaključujemo

1 ženski studenti su latentno agresivniji od muških 4 T test je statistički značajan, nivo poverenja 99% 2 Muški studenti su latentno agresivniji od ženskih 5 T test je statistički značajan, nivo poverenja 95% 3 Nema razlike u agresivnosti M/@ studenata 6 T test nije statistički značajan

Kod pisanja istraživačkih izveštaja, ispod naslova rada, imena i prezimena autora i koautora obavezno stoji i

1 e-mail svih autora/koautora 4 zvanje 2 brojevi telefona autora 5 IBN broj 3 afilijacija 6 adresa institucije u kojoj autor/koautor radi

Istraživanja se, teorijski, utemeljuju na nekom filozofskom pravcu koji se u metodologiji zove...

1 temelj

4 fundament

2 perspektiva

5 temeljac

3 osnova

6 paradigma

Kvantitaivni pristup u istraživanjima karakteriše...

1 skinerizam 4 empirizam

2 frojdizam 5 traženje zakonomernosti koje važe za sve

3 jungizam 6 operacionalizam

Kvalitativni pristup u istraživanjima karakteriše...

1 naracija

4 klasifikacije

2 implikacija 5 negacija

3 kategorizacije

6 eksplikacija

Za kvalitativna istraživanja se podrazumeva ...

1 istraživanje u laboratoriji 4 hermeneutički krug

2 istraživanje na terenu 5 psihoanalitiččki krug

3 implikacija 6 eksploracija

Projekt istraživanja, osim opisa strukture sadrži i sledeće elemente...

1 način uzorkovanja objekata

4 hipoteze istraživanja

2 metode analize podataka 5 metode sinteze podataka

3 način randomiziranja objekata 6 teze istraživanja

Reprezentativni zaključci istraživanja ponašanja mogu se generalizovati na...

1 druga vremena

4 druga istraživanja

2 na druge uzroke 5 druge situacije

3 sa ljudi na životinje 6 druge ljude

Izvori ugrožavanja interne validnosti su...

1 maturacija 4 Senzacija

2 senzitizacija 5 Instrumentacija

3 desenzitizacija 6 Laboratizacija

Osnovni izvor ugrožavanja eksterne validnosti istraživanja je...

1 nereprezentativnost uzorka 4 nereprezentativnost metoda

2 nereprezentativnost varijabli 5 nereprezentativnost tehnika

3 nereprezentativnost ispitanika 6 nereprezentativnost situacija

Neki autori smatraju da postoje tri vrste hipoteza u naukama o ponašanju...

1 o sličnosti između grupa 4 o povezanosti varijabli

2 o razlici između grupa 5 o nepovezanosti varijabli

3 o distribuciji varijabli 6 o operacionalizaciji varijabli

Postoje dva načina za formiranje nezavisnih grupa...

1 randomizacija

4 Uprosečavanje

2 verifikacija 5 Razlikovanje

3 standardizacija 6 Jednačenje

Ideje za problem istraživanja dolaze iz...

1 intuicije 4 postojećih teorija

2 literature 5 uverenja i stavova

3 predanja i običaja 6 svakodnevnog života

U naukama o ponašanju ljudi za jedinice analize obično se koriste tri termina...

1 uzorci istraživanja

4 Entiteti

2 ispitanici. 5 objekti istraživanja

3 populacije istraživanjja 6 subjekti istraživanjja

Socijalni izvori ugrožavanja interne validnosti su...

1 rivalitet 4 razmena iskustava

2 senzibilizitet 5 razmena ispitanika

3 demoralizacija 6 Junačenje

Latentne varijable su...

1 crte 4 Indikanti

2 genotipi 5 hipotetički konstrukti

3 fenotipi 6 Faktori

Cilj istraživanja se formuliše...

1 „...da utvrdi, objasni, opiše, ispita...”

4 „...da proveri teoriju...”

2 “...da izgradi teoriju...” 5 “...da potvrdi teoriju...”

3 „...da doprinose ili poboljša...” 6 “...da dokaže nalaze i rezultate...”

Kvalitativna istraživanja se sprovode kada je...

1 o pojavi koja se istražuje ima dovoljno znanja 4 pojava potvrđuje sva postojeća znanja

2 o pojavi koja se istražuje nema dovoljno znanja 5 pojava izuzetak od svih postojećih znanja

3 kada je populacija veoma mala 6 kada je populacija veoma velika

Problem istraživanja definiše u obliku...

1 „Da li A utiče na B?” 4 „Da li je A povezano sa B?”

2 „“Da li A i B zavise od C?” 5 „“A i B zavise od C?”

3 „A utiče na B?” 6 „A je povezano sa B?”

Iz postojeće literature istraživač treba, za svoj istraživački projekat, da preuzme...

1 uzorke

4 Metode

2 pojmove 5 Hipoteze

3 probleme 6 Zadatke.

Postoje tri karakteristična načina na koji se piše pregled literature...

1 praktični

4 Integrativan

2 teorijski

5 Metodički

3 eksternalan 6 Metodološki

Tipovi istraživanja su...

1 upitnička 4 Eksperimentalna

2 neposredno posmatračka 5 studija slučaja

3 posredno posmatračka 6 utemeljena teorija

Metode (tehnike) prikupljanja podataka su...

1 narativno 4 Testovi

2 anketa 5 intervjui,

3 mešovita 6 analiza sadržaja

Osnovni nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima su...

1 efekat kontrasta

4 efekat vežbanja

2 efekat sličnosti 5 efekat zamora

3 efekat nevežbanja 6 efekat odmora

Varijable reakcije u istraživačkim projektima obično imaju status...

1 zavisnih varijabli 4 latentnih varijabli

2 intervenišućih varijabli 5 manifestnih varijabli

3 nezavisnih varijabli 6 operacionalizovanih varijabli

Cilj se odnosi na... istraživanja, dok se problem odnosi na...

1 laboratorijski aspekt

4 naučni aspekt

2 narativni aspekt 5 teorijski aspekt

3 terenski aspekt 6 praktični aspekt

Među niže navedenim varijablama u istraživanjima tri mogu da budu isključivo nezavisne...

1 uspeh u školi 4 Starost

2 pol 5 Sreća

3 intelektualni staus

6 zdravstveni staus

Stimulus varijable u istraživačkim projektima obično imaju status...

1 latentnih varijabli 4 zavisnih varijabli

2 manifestnih varijabli 5 intervenišućih varijabli

3 operacionalizovanih varijabli 6 aktivnih varijabli

Manifestne varijable su...

1 indikanti

4 Crte

2 hipotetički konstrukti 5 Genotipi

3 faktori 6 Fenotipi

Operacionalizacija hipoteza od istraživača zahteva...

1 intuiciju 4 zvanje mr ili dr

2 znanje 5 Inventivnost

3 ekstrasenzorno iskustvo 6 Iskustvo

Jednačenje po distribuciji frekvencija znači ujednačavanje...

1 aritmetičke sredine

4 standardne greške

2 varijanse 5 standardne devijacije

3 kutrozisa 6 Skjunesa

Jedinica analize u naukama o ponašanju mogu da budu ...

1 ljudske grupe 4 Životinje

2 pojedinci u grupi 5 životinje u čoporu

3 pojedinci 6 ljudi i životinje u interakciji

Atributi, svojstva jedinica posmatranja u naukama o ponašanju nazivaju se...

1 genotipi 4 Osobine

2 konstrukti 5 Konstante

3 varijable

6 Fenotipi

Iz teorijske perspektive se izvodi opšti teorijski pristup istraživanjima. Ima tri opšta pristupa...

1 kvalitativni 4 Posredni

2 kvantitativni 5 Neposredni

3 mešoviti 6 Prečicom

Pod društvenim, odnosno socijalnim naukama se podrazumevaju... :

1 sociologija 2 politikologija

3 književnost 4 Istorija

5 lingvistika 6 socijalna psihologija

Empirijska istraživanja u svakoj nauci zasnivaju se prvenstveno u cilju:

1 stvaranja naučnih hipoteza 2 stvaranja naučnih teorija

3 prikupljanja iskustvenih podataka 4 prikupljanja mentalističkih podataka

5 potvrđivanja naučnih teorija 6 potvrđivanja naučnih hipoteza

Dva osnovna epistemološka pristupa u metodologiji istraživanja ponašanja su:

1 konativizam 2 Kognitivizam

3 iracionalizam 4 racionalizam

5 biheviorizam 6 Empirizam

Skalu filozofskih disciplina čine...:

1 Biologija - izučavanje živog sveta 2 Logika - izučavanje procesa saznanja

3 Ontologija – izučavanje bića 4 Epistemologija – teorija naučnog saznanja

5 Gnoseologija – teorija saznanja postojećeg 6 Numerologija – teorija kvantifikacije znanja

Osnovni epistemološki principi su:

1 Pojedinačnost 2 Opštost

3 Subjektivnost 4 Objektivnost

5 Potvrdljivost 6 proverljivost i odbacivost

Kojim metodama se služi zdrav razum

1 Metod intuicije 2 Metod racionalnosti

3 Metod autoriteta 4 Metod objektivnosti

5 Metod istrajnosti 6 Metod kritičnosti

Za definiciju nauke su od presudne važnosti tri postulata ili aksioma: (3)

1 stvarnost postoji 2 stvarno je ono što mislimo da postoji

3 verovanje dominira naukom 4 istina je osnovna vrednost nauke

5 stvarnost je moguće saznati 6 stvarnost je moguće menjati

Tri su teorije istine: (3)

1 teorija konkordacije 2 teorija diskursa

3 teorija korespondencije 4 teorija koherentnosti

5 duhovna teorija istine 6 pragmatička teorija istine

Operacionalne definicije su za empirijska istraživanja važne zato što ...

1 istraživanja ne postoje bez iskustvenih podataka 2 su preduslov kvantifikacije

3 istraživanja postoje i bez iskustvenih podataka 4 su preduslov proverljivosti istraživanja

5 su preduslov verovatnoće 6 su preduslov nominacije

Dva su načina gradnje teorije:

1 odozgo na dole 2 induktivno-hipotetičko-deduktivni

3 odozdo na gore 4 Inkluzivni

5 induktivni 6 Ekskluzivni

Iz iskustvenih podataka zaključuje se uzročnost na osnovu...

1 vremenski sled: uzrok pa posledica 2 vremenski sled: posledica pa uzrok

3 uzrok i posledica povezani su kovarijacijom 4 uzrok i posledica povezani su varijacijom

5 eliminacija plauzibilnih alternativnih uzroka 6 afirmacija plauzibilnih alternativnih uzroka

Razumevanje ponašanja se oslanja na tri osnovna pristupa:

1 holistički pristup 2 idiografski pristup,

3 analitički pristup 4 nomotetski pristup,

5 pristup da je delatnost ljudi nesvesna 6 pristup da je delatnost ljudi voljna i svesna

Slučaj možemo razmatrati na tri načina:

1 Hipotetički 2 Statistički

3 Matematički 4 Empirijski

5 Artistički 6 Praktični

Praktična delatnost ljudi se zasniva na:

1 interakciji organizma i okoline 2 hemijskim procesima

3 reakciji organizma na okolinu 4 svesnim procesima

5 fizičkim procesima 6 nesvesnim procesima

Izvori individualnih razlika:

1 instrumenti merenja 2 greške procenjivanja su izvor

3 socijalno funkcionisanje objekta 4 greške merenja su izvor

5 fiziološko i neurohemijsko funkcionisanje objekta 6 objekt posmatranja i merenja je izvor

Trijas koji je nezaobilazan u empirijskim istraživanjima u naukama o ponašanju je:


3 obrada 4 Statistika

5 projekat 6 Rezultat

Ako postoji korelacija između dve varijable to znači...

1 neka treća utiče na obe 2 obe su uzroci treće

3 jedna od njih je uzrok drugoj 4 jedna je uzrok trećoj, a posledica druge

5 jedna od njih je posledica druge 6 druga je i uzrok i posledica prve i treće

Postoje dve vrste grešaka merenja:

1 slučajne greške 2 statističke greške

3 sistematske greške 4 praktične greške

5 namerne greške 6 objektivne greške

Merne skale mogu da budu:

1 Usaglašene 2 Neusaglašene

3 Izbalansirane 4 Rebalansirane

5 Kontinuirane 6 Diskretne

Tri od četiri nivoa merenja po Stivensu su:

1 Skalski 2 Nominalni

3 Reskalsi 4 Ordinalni

5 Intervalni 6 Iracionalni

U nivoima merenja tri su mere centralne tendencije:

1 Medijana 2 aritmetička sredina

3 Mod 4 rang

5 standardna sredina 6 raspon

U nivoima merenja tri su mere raspršenja :

1 standardna devijacija 2 Procenti

3 devijaciona standardizacija 4 procenat varijacije

5 Percentili 6 indeks varijacije

Između fizičkog merenja i merenja ponašanja postoje sličnosti:

1 slične su operacije merenja 2 slični su predmeti merenja

3 slične su relacije merenja 4 slične su metode merenja

5 slične su definicije merenja 6 slični su rezultati merenja

Kako dokazati da je inteligencija, kao osobina ličnosti, merljiva?

1 dovoditi je u relacije s kriterijumima uspešnosti učenja 2 dovoditi je u relacije s teorijama uspešnosti

3 dovoditi je u relacije s kriterijumima profesionalne uspešnosti

4 dovoditi je u relacije s teorijama profesionalne uspešnosti

5 dovoditi je u relacije s drugim, neintelektualnim, osobinama ličnosti

6 dovoditi je u relacije s teorijama ličnosti

Metodološki skale se validno mogu deliti na...

1 kategorijalne i merne 2 diskretne i kontinuirane

3 kategorijalne i binarne 4 binarne i kontinuirane

5 kontinuirane i diskretne 6 harmonijske i geometrijske

Monotone transformacije skala merenja ne menjaju značajno...:

1 koeficijente varijacije 2 koeficijente korelacije

3 f testove 4 F testove

5 T testove 6 t testove

Epistemologija je

1 teorija naučnog saznanja 4 teorija saznanja postojećeg 2 izučavanje bića i postojećeg, znanje o postojećem 5 meta-naučna disciplina 3 Nauka o vrednostima koje pridajemo znanju 6 prirodno-naučna disciplina

[ta od navedenog ne spada u opšte epistemološke principe

1 opštost 4 proverljivost i odbacivost 2 objektivnost 5 Sistematičnost 3 preciznost i pouzdanost 6 Uverljivost

Kada u naučnim istraživanjima koristimo konstrukte (stavovi, motivacija, agresivnost…) oni imaju status...

1 kvantitativno izražene varijable 4 demografskih varijabli 2 manifestnih varijabli 5 direktno merene varijable 3 kontrolnih varijabli 6 latentnih varijabli Za uspešnu operacionalizaciju merenja latentnih varijabli važno je

1 raspolagati sa dobrim teorijskim definicijama latentne varijable

4 poznavati njene manifestne korene

2 posedovti odgovarajuće psihometrijsko iskustvo 5 što bolje poznavati pojavu (u opštim i posebnim manifestacijama)

3 neprekidno unapređivati teorijske definicije i poznavanje pojave

6 poznavati načine direktne kvantifikacije

S obzirom na opšti pristup sva istraživanbja delimo na

1 kvantitativna 4 Mešovita 2 eksperimentalna 5 Kvalitativna 3 neeksperimentalna 6 Laboratorijska Interna validnost se ne primenjuje na

1 eksplorativne studije 4 biografske studije 2 deskriptivne studije 5 eksperimentalne studije 3 korelacione studije 6 kros-kulturalne studije

Mortalitet – „ispadanje” ispitanika tokom istraživanja može biti

1 mehanički 4 Slučajni 2 statički 5 Selektivni 3 kvazimehanički 6 Namerni Ako je istraživanje eksperimentalnog tipa, grupe će se formirati

1 ujednačavanjem po proseku 4 Prigodno 2 statističko ujednačavanje 5 Uparivanjem 3 rangiranjem 6 Randomizacijom Pretnje internoj valjanosti istraživanja u nacrtu sa više poredbenih grupa mogu se otkloniti

1 uvođenjem jedne ili više poredbenih grupa 4 primeniti neku od tehnika jednačenja grupa.

2 kompletnom randomizacijom 5 onemogućiti kontakt između programske i poredbene grupe

3 eksperimentalnoj grupi uvesti placebo efekat 6 Stratifikacijom Tehnike jednačenja grupa su

1 randomizacija 4 jednačenje po distribuciji frekvencija 2 jednačenje po parovima 5 randomizacija po blokovima 3 jednačenje po broju elemenata 6 jednačenje po standardnoj devijaciji Efekti redosleda, kao nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima obuhvataju

1 efekat kontrapozicije 4 efekat dvosmernosti 2 efekat zamora 5 efekat polarizacije 3 efekat kontrasta 6 efekat vežbanja U nacrte kvazieksperimentalnih istraživanja spadaju

1 nacrt sa neekvivalentnim grupama 4 nacrt prekinutih vremenskih serija 2 nacrt sa regresionim diskontinuitetom 5 nacrt sa ekvivalentnim grupama 3 eksperimentalni nacrt 6 randomizirani nacrt Laboratorijski eksperimenti su bolji od terenskih

1 u pogledu interne validnosti 4 u maksimiziranju eksperimentalne varijanse 2 U kontroli neželjene varijanse 5 u pogledu eksterne validnosti 3 kod fundamentalnih istraživanja 6 kod primenjenih istraživanja Eksterno validni zaključci mogu se generalizovati na

1 samo na identične situacije 4 druge prostore 2 samo na slične okolnosti 5 druge ljude 3 druga istraživanja 6 druge situacije

Neeksperimentalna istraživanja pre svega karakterišu

1 predikcija 4 manipulacija nezavisnom varijablom 2 traženje uzročne veze 5 manji stepen kotrole uslova 3 otkrivanje strukture 6 apsolutna kontrola uslova Kao vrste terenskih istraživanja pominju se

1 evaluaciono istraživanje 4 komparativna analiza 2 eksplorativna 5 studija slučaja 3 konfirmativna 6 Deskriptivna

Evaluativno istraživanje je prvenstveno

1 primenjeno 4 Terensko 2 teorijsko 5 Eksperimentalno 3 kvazieksperimentalno 6 Deskriptivno Kvantitativne metode mogu da postignu minimalno

1 bilo koji nivo merenja 4 nominalni nivo merenja 2 intervalni nivo merenja 5 apsolutni nivo merenja 3 racio nivo merenja 6 ordinalni nivo merenja

Šta ne spada u kvantitativne metode prikupljanja podataka

1 Terstonova skala stavova 4 studija slučaja 2 skale procene 5 psihološko testiranje 3 učesničko posmatranje 6 fokus grupe

Za odbacivanje ili zadržavanje nulte hipoteze „u opticaju” su dva nivoa značajnosti

1 0,01 4 0,1

2 0,02 5 0,5

3 0,04 6 0,05

Greške u oblasti statističkog odlučivanja su vrlo precizno definisane kao

1 greške tipa I 4 greške tipa B

2 greške tipa II 5 greška merenja

3 greške tipa A

6 standardna greška


1 standardna greška 4 greške tipa B

2 greška tipa II 5 greška merenja

3 greška tipa A

6 greška tipa I

Preciznost uzorka zavisi od

1 veličine uzorka 4 metode biranje uzorka 2 sastava uzorka 5 pristrasnosti tokom sprovođenja uzorkovanja 3 strukture uzorka 6 osobina ličnosti istraživača

Za analizu sociometrijskih podataka koriste se tri klasične metode

1 sociogram 4 analiza sadržaja

2 analiza grupnih odnosa 5 sociometrijska matrica

3 sociometrijski indeksi 6 kvantitativna obrada

Standardizovani intervjui su pogodniji od nestandardizovanih za

1 poređenje ispitanike međusobno 4 prikupljanje celovitih i detaljnih podataka o pojedincu

2 analiziranje razvoja neke pojave tokom vremena 5 prikupljanje incijalnih podataka o nekoj pojavi

3 gradnju teorije 6 proveravanje neke teorije ili hipoteze

Intervjui prema nameni za koju se sprovode, odnosno prema njihovom sadržaju mogu biti

1 klinički intervju 4 intervju prilikom zapošljavanja 2 Struktuirani intervju 5 nestruktuirani intervju

3 poluatandardizovani intervju 6 intervju sa ekspertima

Šta ne spada u deskriptivnu statistiku

1 Aritmetička sredina 4 F-test 2 Standardna devijacija 5 Regresiona analiza 3 T-test 6 Frekvence

Devijacioni skorovi su vrednosti ispitanika na nekoj varijabli iskazani kao

1 Razlike u odnosu na aritmetičku sredinu te varijable 4 Sličnosti između prvog i završnog merenja 2 centrirani skorovi 5 Pravi skorovi merenja 3 Razlike između početnih i naknadnih merenja 6 Decentrirani skorovi

Mere varijabilnosti su

1 varijansa 4 Medijana 2 semikvartilni opseg 5 standardna devijacija 3 mod 6 aritmetička sredina

Statistički testovi kojima se ispituje sličnost distribucije sa normalnom su

1 Man-Witnijev test 4 Kolmogorov–Smirnovljev test 2 Momirovićev test razlika 5 Hi-kvadrat test 3 F-test 6 W test Shapiroa i Wilksa

Korelacija može biti

1 Pozitivna 4 Modalna 2 Negativna 5 Nulta 3 nesimetrična 6 Simetrična

U slučaju „The Literary Digesta” (1936.) primenjen je

1 Prost slučajni uzorak 4 Kvotni uzorak 2 Sistematski slučajan uzorak 5 Klasterski uzorak 3 Neslučajni uzorak 6 Prigodni uzorak Uobičajni nivoi poverenja kod testiranja hipoteza su

1 5% 4 90% 2 1% 5 99% 3 0.5% 6 95%

Nulta hipoteza u istraživanju je obično

1 tvrdi da postoji povezanost između zavisne i nezavisne varijable

4 tvrdi da ne postoji povezanost između zavisne i nezavisne varijable

2 identična istraživačkoj hipotezi 5 nepovezana sa alternativnom hipotezom 3 potpuno suprotna istraživačkoj hipotezi 6 obeležena sa H1 Kvantitativne metode u pogledu niva merenja postižu

1 minimalno ordinalni nivo merenja 4 bilo koji nivo merenja 2 minimalno nominalni nivo merenja 5 racio nivo merenja 3 optimalni nivo merenja 6 intervalni nivo merenja Akciona istraživanja

1 su fundamentalna istraživanja 4 nisu povezana sa nikakvom društvenom akcijom 2 teku striktno po planu istraživanja 5 su primenjena istraživanja 3 se prilagođavaju toku akcije 6 Su isto što i evaluativna istraživanja

Pilot istraživanja se sprovode

1 Radi utvrđivanja početnih vrednosti raznih parametara istraživanja

4 radi pronalaženja uzočne veze između zevisne i nezavisne varijable

2 Tokom konstrukcije mernih instrumenata 5 nakon sprovođenja glavnog istraživanja 3 Radi nalaženja ''referentnog okvira'' istraživane pojave 6 kada nije moguće sprovesti glavno istraživanje U edukativna istraživanja spadaju

1 naručena istraživanja 4 komercijalna istraživanja 2 maturski radovi 5 Disertacije 3 eseji 6 seminaski radovi Za pojam uzročnosti usko su vezani pojmovi

1 namernog uzorkovanja 4 Nužnosti 2 indeterminizma 5 Neophodnosti 3 slučajnog uzorkovanja 6 Determinizma

Stevensonova (Stanley S. Stevens) teorija merenja se označava kao

1 probabilistička 4 Reprezentaciona 2 operacionalistička 5 Psihometrijska 3 matematička 6 Praktična Tmperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer

1 nominalne skale merenja 4 apsolutne skale merenja 2 racio skale merenja 5 ordinalne skale merenja 3 intervanle skale merenja 6 semiordinalne skale merenja Aritmetička sredina se može računati samo na

1 nominalnom nivou merenja 4 bilo kom nivou merenja 2 ordinalnom nivou merenja 5 intervalnom nivou merenja 3 semiintervalnom nivo merenja 6 semiordinalnom nivou merenja Nacrt analize kovarijanse

1 podrazumeva da se u pretestu mere i kontrolne varijable

4 je statistička zamena za jednačenje grupa

2 je nacrt bez pretesta

5 se ne primenjuje kod intervalnih varijabli

3 Podrazumeva da se u pretestu mere samo zavisne varijable 6 podrazumeva da se u posttestu mere samo zavisne varijable

Kod faktorskih nacrta

1 postoji jedna nezavisna varijabla 4 nema zavisnih varijabli

2 analiziraju se i interpretiraju galvni efekti 5 nema nezavisnih varijabli

3 analiziraju se i interpretiraju efekti interakcije 6 postoji više nezavisnih varijabli

Kotrlolna grupa je suvišna u

1 hibridnim nacrtima 4 faktorskim nacrtima 2 nacrtima sa ponovljenim merenjima 5 nacrtima analize kovarijanse 3 nacrtima unutar subjekata 6 nacrti van subjekta Šta ne spada u tehnike prikupljanja podataka

1 studija sličaja 4 Testovi 2 narativno istraživnje 5 Upitnici 3 anketa 6 neposredno posmatranje

Koji su logički uži pojmovi od pojma varijabla

1 atomi 4 Klasa 2 entiteti 5 Atributi 3 jedinjenje 6 Grupa Jedinice posmatranja u naukama o ponašanju mogu biti

1 ljudi 4 dijalog

2 životinje 5 georgafske celine

3 stimulusi 6 Diskurs

Analogni pojmovi pojmu latentne varijable su

1 hipotetički konstrukt 4 Genotip 2 latentne crte 5 Fenotip 3 indikatori 6 manifestne varijable Kao intervenišuće varijable ponekad se koriste

1 nezavisne varijable 4 moderatorske varijable 2 zavisne varijable 5 medijatorske varijable 3 kontrolne varijable 6 egzogene varijable Pre nego što se postave hipozeze istraživanja u naučno-istraživačkom projektu moraju biti jasno postavljeni

1 problem istraživanja 4 predmet istraživanja 2 ciljevi istraživanja 5 metode analize podataka 3 značaj istraživanja 6 instrumenti istraživanja

ResearchIndex je

1 osnovana na Stanford Univerzitetu 4 specijalizovana za društvene nauke 2 komercijalna bibliotečka baza 5 osnovana u NEC Research Institute 3 specijalizovana za informatičke nauke 6 besplatna bibliotečka baza

Sva istraživanja s obzirom na opšti pristup se mogu podeliti na

1 neeksperimentalna 4 Kvalitativna

2 mešovita 5 Kvantitativna

3 eksperimentalna 6 loboratorijska i terenska

Numeričke skale procene mogu se podeliti na

1 deskriptivne 4 Atomističke

2 sintetičke 5 Holističke

3 analitičke

6 Elementarističke

U čisto kvalitativne metode ne spadaju

1 skale procene 4 fokus grupe

2 studija slučaja 5 učesničko posmatranje

3 skale stavova

6 Sociometrija

Projektivni testovi ličnosti su

1 nestruktuirani 4 najčešće pedagoški

2 najčešće klinički 5 Struktuirani 3 DAT 6 TAT

Jedan od pristupa određivanja veličine uzorka naziva se tehnika β nivoa.Ovaj pristup ima u vidu prvensveno

1 distribuciju pojedinih atributa u populaciji 4 vrstu istraživanja

2 pouzdanost statističkog testa 5 statističku grešku tipa I

3 veličinu efekta 6 moć statističkog testa

Slabije strukturisani intervjui se smatraju pogodnijim za

1 poređenje ispitanika međusobno 4 analiziranje razvoja neke pojave tokom vremena 2 proveru neke teorije ili hipoteze 5 Prikupljanje incijalnih podataka o nekoj pojavi 3 prikupljanje celovitih i detaljnih podataka o pojedincu 6 za gradnju teorije

Dubinski (eng. indepth) interviju podrazumeva

1 fiksni izbor kategorija odgovora 4 tok i sadržaj intervijua su unapred precizno određeni

2 nestandardizovani interviju 5 standardizovani interviju

3 da ispitanik određuje kategorije koje se beleže 6

ispitanik može da se usredsredi na pitanja koja su njemu važna

Fajglj ističe da je fokus grupa

1 kvalitativna metoda 4 kvanititativna metoda 2 diskusiona grupa 5 grupni interviju 3 grupa od 12-18 članova 6 grupa od 6-10 članova

Neke od normi koje se moraju poštovati u diskusiji unutar fokus grupe su

1 svi učesnici moraju učestvovati u diskusiji 4 moderator ne sme biti diskutant 2 moderator mora biti aktivan diskutant 5 nema diskutovanja uglas 3 samo oni koji se prvi jave imaju pravo reči 6 Svako može slobodno i bez ustezanja uglas diskutovati

Svaka analiza sadržaja mora posedovati sledeće karakteristike

1 naučnost 4 Pouzdanost 2 objektivnost 5 Sistematičnost 3 opštost 6 kritički pristup

Konkordanca je spisak reči

1 koje su korišćene u tekstu 4 sa prefiksom prezimena autora teksta 2 u literaturi 5 sa referencom u tekstu gde se reč nalazi 3 sa početnim slovom imena autora 6 sa kontekstom u kome se reč javlja

Kombinacija randomizacije i eksperimentalne manipulacije

1 maksimizira neželjenu varijansu 4 nije primenljiva u eksperimentalnim nacrtima 2 minimizira eksperimentalnu varijansu 5 maksimizira eksperimentalnu varijansu 3 slabi tačnost i osetljivost statističkog zaključivanja 6 minimizira neželjenu varijansu Istraživanja se, teorijski, utemeljuju na nekom filozofskom pravcu koji se u metodologiji zove...

1 temelj

4 Fundament

2 perspektiva

5 Temeljac

3 osnova

6 Paradigma

Među navedenim teorijskim osnovama istraživanja tri su nova! (3)

1 asocijacionizam

4 Kognitivizam

2 biheviorizam

5 Funkcionalizam

3 strukturalizam

6 Psihoanaliza

Među navedenim tri teorijska utemeljnja su opštedruštvena, ne samo psihološka. Koja?

1 pozitivizam 4 Humanizam

2 biologizam 5 Pragmatizam

3 konstrutivizam 6 Evolucionizam

Među navedenim bihevirizma PRIHVATA tri pojma. Koja?

1 analiza 4 Spekulacija

2 eksperiment 5 sinteza

3 statstika 6 Intuicija

Kvantitaivni pristup u istraživanjima karakteriše...

1 skinerizam 4 Empirizam

2 frojdizam 5 traženje zakonomernosti koje važe za sve

3 jungizam 6 Operacionalizam

Kvalitativni pristup u istraživanjima karakteriše...

1 naracija

4 Klasifikacije

2 implikacija 5 Negacija

3 kategorizacije

6 Eksplikacija

Za kvalitativna istraživanja se podrazumeva ...

1 istraživanje u laboratoriji 4 hermeneutički krug

2 istraživanje na terenu 5 psihoanalitiččki krug

3 implikacija 6 Eksploracija

Projekt istraživanja, osim opisa strukture sadrži i sledeće elemente...

1 način uzorkovanja objekata

4 hipoteze istraživanja

2 metode analize podataka 5 metode sinteze podataka

3 način randomiziranja objekata 6 teze istraživanja

Reprezentativni zaključci istraživanja ponašanja mogu se generalizovati na...

1 druga vremena

4 druga istraživanja

2 na druge uzroke 5 druge situacije

3 sa ljudi na životinje 6 druge ljude

Izvori ugrožavanja interne validnosti su...

1 maturacija 4 Senzacija

2 senzitizacija 5 Instrumentacija

3 desenzitizacija 6 Laboratizacija

U pojmu konstruktivizma dominiraju...

1 spekulacije, uopšte 4 značenja-objašnjenja, uopšte

2 značenja-objašnjenja svoje okoline 5 spekulacije o svojoj okolini

3 spekulacije o sebi 6 značenja-objašnjenja sebe

Osnovni izvor ugrožavanja eksterne validnosti istraživanja je...

1 nereprezentativnost uzorka 4 nereprezentativnost metoda

2 nereprezentativnost varijabli 5 nereprezentativnost tehnika

3 nereprezentativnost ispitanika 6 nereprezentativnost situacija

Neki autori smatraju da postoje tri vrste hipoteza u naukama o ponašanju...

1 o sličnosti između grupa 4 o povezanosti varijabli

2 o razlici između grupa 5 o nepovezanosti varijabli

3 o distribuciji varijabli 6 o operacionalizaciji varijabli

Postoje dva načina za formiranje nezavisnih grupa...

1 randomizacija

4 Uprosečavanje

2 verifikacija 5 Razlikovanje

3 standardizacija 6 Jednačenje

Ideje za problem istraživanja dolaze iz...

1 intuicije 4 postojećih teorija

2 literature 5 uverenja i stavova

3 predanja i običaja 6 svakodnevnog života

U naukama o ponašanju ljudi za jedinice analize obično se koriste tri termina...

1 uzorci istraživanja

4 Entiteti

2 ispitanici. 5 objekti istraživanja

3 populacije istraživanjja 6 subjekti istraživanjja

Socijalni izvori ugrožavanja interne validnosti su...

1 rivalitet 4 razmena iskustava

2 senzibilizitet 5 razmena ispitanika

3 demoralizacija 6 Junačenje

Latentne varijable su...

1 crte 4 Indikanti

2 genotipi 5 hipotetički konstrukti

3 fenotipi 6 Faktori

Cilj istraživanja se formuliše...

1 „...da utvrdi, objasni, opiše, ispita...”

4 „...da proveri teoriju...”

2 “...da izgradi teoriju...” 5 “...da potvrdi teoriju...”

3 „...da doprinose ili poboljša...” 6 “...da dokaže nalaze i rezultate...”

Kvalitativna istraživanja se sprovode kada je...

1 o pojavi koja se istražuje ima dovoljno znanja 4 pojava potvrđuje sva postojeća znanja

2 o pojavi koja se istražuje nema dovoljno znanja 5 pojava izuzetak od svih postojećih znanja

3 kada je populacija veoma mala 6 kada je populacija veoma velika

Problem istraživanja definiše u obliku...

1 „Da li A utiče na B?” 4 „Da li je A povezano sa B?”

2 „“Da li A i B zavise od C?” 5 „“A i B zavise od C?”

3 „A utiče na B?” 6 „A je povezano sa B?”

Iz postojeće literature istraživač treba, za svoj istraživački projekat, da preuzme...

1 uzorke

4 Metode

2 pojmove 5 Hipoteze

3 probleme 6 Zadatke

Postoje tri karakteristična načina na koji se piše pregled literature...

1 praktični

4 Integrativan

2 teorijski

5 Metodički

3 eksternalan 6 Metodološki

Postoje tri računarske verzije „Psiholoških apstrakata”...

1 PsycSCI

4 PsycLIT

2 PsycABST

5 PsycINFO

3 PsycSECU 6 PsycFIRST

Tipovi istraživanja su...

1 upitnička 4 Eksperimentalna

2 neposredno posmatračka 5 studija slučaja

3 posredno posmatračka 6 utemeljena teorija

Metode (tehnike) prikupljanja podataka su...

1 narativno 4 Testovi

2 anketa 5 intervjui,

3 mešovita 6 analiza sadržaja

Osnovni nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima su...

1 efekat kontrasta

4 efekat vežbanja

2 efekat sličnosti 5 efekat zamora

3 efekat nevežbanja 6 efekat odmora

SocioFakt. referiše samo radove iz domena...

1 psihologije 4 Biosociologije

2 fizike 5 Kriminologije

3 biopsihologije 6 društvene statistike

Bolest se tretira kao stanje u...

1 medicini 4 Veterini

2 kliničkoj psihologijii 5 socijalnoj psihologiji

3 klasičnoj psihijatriji 6 Antipsihijatriji

Varijable reakcije u istraživačkim projektima obično imaju status...

1 zavisnih varijabli 4 latentnih varijabli

2 intervenišućih varijabli 5 manifestnih varijabli

3 nezavisnih varijabli 6 operacionalizovanih varijabli

Cilj se odnosi na... istraživanja, dok se problem odnosi na...

1 laboratorijski aspekt

4 naučni aspekt

2 narativni aspekt 5 teorijski aspekt

3 terenski aspekt 6 praktični aspekt

Među niže navedenim varijablama u istraživanjima tri mogu da budu isključivo nezavisne...

1 uspeh u školi 4 Starost

2 pol 5 Sreća

3 intelektualni staus

6 zdravstveni staus

Stimulus varijable u istraživačkim projektima obično imaju status...

1 latentnih varijabli 4 zavisnih varijabli

2 manifestnih varijabli 5 intervenišućih varijabli

3 operacionalizovanih varijabli 6 aktivnih varijabli

Manifestne varijable su...

1 indikanti

4 Crte

2 hipotetički konstrukti 5 Genotipi

3 faktori 6 Fenotipi

Operacionalizacija hipoteza od istraživača zahteva...

1 intuiciju 4 zvanje mr ili dr

2 znanje 5 Inventivnost

3 ekstrasenzorno iskustvo 6 Iskustvo

Jednačenje po distribuciji frekvencija znači ujednačavanje...

1 aritmetičke sredine

4 standardne greške

2 varijanse 5 standardne devijacije

3 kutrozisa 6 Skjunesa

Primenom računara bibliotečke informacija su dostupne u obliku...

1 interneta 4 bibliografskih baza

2 digitalnih biblioteka 5 Metabaza

3 elektronskih časopisa 6 Metaanaliza

Jedinica analize u naukama o ponašanju mogu da budu ...

1 ljudske grupe 4 Životinje

2 pojedinci u grupi 5 životinje u čoporu

3 pojedinci 6 ljudi i životinje u interakciji

Atributi, svojstva jedinica posmatranja u naukama o ponašanju nazivaju se...

1 genotipi 4 Osobine

2 konstrukti 5 Konstante

3 varijable

6 Fenotipi

Iz teorijske perspektive se izvodi opšti teorijski pristup istraživanjima. Ima tri opšta pristupa...

1 kvalitativni 4 Posredni

2 kvantitativni 5 Neposredni

3 mešoviti 6 Prečicom

Ontologija kao filozofska disciplina predstavlja

1 Izučavanje vrednosti koje pridajemo znanju 2 teoriju naučnog saznanja

3 teoriju saznanja postojećeg 4 izučavanje bića i postojećeg

5 kako saznajemo, odnosno kako stičemo znanje 6 znanje o postojećem

Osnovni ciljevi epistemologije su

1 utvrđivanje porekla naučnog saznanja 2 procenjivanje vrednosti znanja

3 ocenjivanje vrednosti naučnog saznanja 4 određivanje normi i kriterijuma naučnog saznanja

5 ocenjivanje logičke doslednosti procesa saznanja 6 pronalaženje istinitih naučnih činjenica

Termin konkatenacije može se objasniti kao

1 suprotan pojam pojmu adicija 2 povezivanje uzroka i polsedice neke pojave

3 preciziraju se konkretne operacija spajanja 4 spajanje svojstava ili mera

5 nema predpostavljanja konkretne operacije konekcije 6 spajanje dve ili više varijabli

Kao statistička zamena za jednačenje grupa koriste se

1 nacrt bez pretesta 2 nacrt sa neekvivalentnom kontrolnom grupom

3 kvazieksperimentalni nacrt 4 faktorski nacrt

5 klasični eksperimentalni nacrt 6 nacrt analize kovarijanse

Jednačenje grupa po zavisnoj varijabli može biti bolji izbor od randomizacije kada

1 imamo mali uzorak iz heterogene populacije 2 postoji veliki broj konfundirajućih varijabli

3 raspolažemo dobrim kriterijumom za jednačenje 4 postoji mogućnost formiranja blokova

5 imamo veliki uzorak iz homogene populacije 6 postoji slabija kontrola neželjene varijanse

Brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja je dobar primer

1 Nominalne skale 2 Ordinalne skale

3 Intervalne skale 4 Apsolutne skale

5 Racio skale 6 Semikvartilne skale

Za aditivni nivo merenja je karakteristično da se …

1 Objektima dodeljuju brojevi tako da sva svojstva brojeva odražavaju analogna svojstva atributa, osim nulte tačke

2 Objektima se dodeljuju brojevi tako da razlomci brojeva odražavaju razlomke između vrednosti atributa

3 Transformacije su tipa t(m) = m + c, gde je c neka konstanta

4 Nula i jedinica merenja su apsolutne

5 Transformacije su eksponencijalne tipa t(m)=cmd, c i d konstante

6 Dozvoljena je transformacija tipa identiteta: t(m) = m

Kada je u pitanju razlika: kontinuiranost naspram diskretnosti važi da

1 Za kontinuirane podatake redpostavlja se normalna distribucija

2 Za diskretne podtake predpostavlja se binomna distribucija

3 Za diskretne podadte predpostavlja se normalna distribucija

4 Kod diskretnih podataka se najčešće primenjuje hi kvadrat test

5 Za kontinuirane podatke predpostavlja se binomna distribucija

6 Kod diskretnih podataka se primenjuje regresiona analiza

Kada je reč o verbalnim, štampanim testovima, stavke se po načinu prezentovanja dele na

1 verbalne

2 Dihotomne

3 stavke sa otvorenim odgovorima

4 Grafičke

5 neverbalne

6 Politomne

Kvalitativna istraživanja su uglavnom (tj. pretežno)

1 sa velikim uzorkom ispitanika 2 Laboratoriska

3 eksplorativna 4 Terenska

5 replikativna 6 Desriptivna

U metodološkom smislu mogu se identifikovati više osnovnih komponenti varijanse individualnih razlika

1 prognozirana

2 Kvazieksperimentalna

3 željena sistematska

4 varijansa greške

5 eksperimentalna 6 neželjena sistematska

Varijabla se konstitutivno definiše

1 tako što se podvodi pod neki opštiji teorijski pojam – konstrukt

2 navođenjem operacija i procedura pomoću kojih se ona meri

3 navođenjem operacija i procedura pomoću kojih njome manipuliše

4 tako što dovede u vezu sa drugim pojmovima i teorijama

5 operacionalnim definisanjem glavnih atributa 6 terorijskom indukcijom iz empirijske gradje

S obzirom na svoju poziciju u istraživanjima nezavisne varijable su obično

1 konsekventne 2 Kriterijumske

3 antecedentne 4 Registrovane

5 prediktorske 6 Manipulativne

Deskriptivne varijable su

1 one kojima aktivno manipulišemo u istraživanju 2 atribut varijable

3 one kojima mi ne manipulišemo 4 aktivne varijable

5 predstavljaju mere nekog svojstva 6 predstavljaju opis procedure pomoću kojih se varijabla meri

Pri primeni intervijua važno je voditi računa da komunikacija sa ispitanikom bude

1 što neposrednija 2 unapred prirpremljena

3 uzdržana 4 Jednosmerna

5 distancirana 6 Dvosmerna

Šta ne važi za fokus grupe

1 kvalitativna obrada dobijenih podataka 2 moderator je ujedno i diskutant

3 sadrži 6-12 članova 4 diskusije obično traju od 3,5 do 6 sati

5 sadrži 12-16 članova 6 predstavljaju formu grupnog intervja

Za fokus grupe je karakteristično

1 potpuna dobrovoljnost učesnika grupe 2 diskusija treba da bude u formi: pitanje-odgovor

3 učesnici nisu upoznati sa ciljem istraživanja 4 komunikacija treba da bude otvorena ali fokusirana

5 najbolje je da se organizuju u prostorijama obrazovne institucije

6 njihov nastanak se pripisuje Robertu Mertonu

Kada uzmemo u obzir samo analizu teksta analizu sadržaja možemo podeliti na

1 kvalitativno-simboličku 2 Sematičku

3 kvantitativno-numeričku 4 Semiotičku

5 sintaksičko-leksičku 6 Morfološku

Izbacite uljeze iz liste projektivnih testova

1 TAT 2 Roršahov test

3 TNR 4 MMPI

5 MPI 6 Bender-geštalt test

Šta od navedenog važi za efekat fioke

1 negativno dejstvo konfundirajućih varijabli 2 slučaj kada su apsolutno sve hipoteze potvrđene

3 selektivno odlaganje u analizi sekundarnih podataka

4 pogrešno uverenje da negativni nalazi nisu saznajno vredni

5 analogna je efektu kohorte

6 pojava da se pojedini istraživači ’’kite’’ rezultatima svojih kolega

Referenca za knjigu ne mora da sadrži

1 puna imena autora 2 afilijaciju autora

3 inicijale imena autora 4 Izdavača

5 prezimena autora 6 grad u kome je izdata

U odnosu na saobražavanje statističkih tehnika nivou merenja na kome se nalaze podaci mogu se definisati dva stanovišta

1 metrijsko

2 Psihometrijsko

3 pragmatičko

4 Personalističko

5 fundamentalno

6 Recenzentsko

Alternativne hipoteze se mogu podeliti na

1 usmerene

2 Opšte

3 istraživačke

4 Posebne

5 supstancijalne

6 Neusmerene

Najčešći tipovi pogrešnih eksperimantalnih nacrta su

1 nacrt sa randomiziranimn blokovima

2 nacrt bez posttesta

3 hibridni nacrt

4 nacrt sa jednom grupom

5 nacrt sa simulacijom pretesta

6 nacrt bez kontrolne grupe






Konkordanca predstavlja

1 indeks i koordinatu zajedno 2 lokaciju u takstu gde se nalazi tražena kategorija

3 listu reči koja sadrži reference u tekstu gde se reč nalazi i sa kontekstom u kome se reč NE javlja

4 spisak reči sa referencom gde se reč nalazi i sa kontekstom u kome se reč javlja

5 grupisanje bilo kojih reči u grupe 6 nedefinisani deo koda

Savremena nauka o organizaciji uglavnom se diferencira u četiri osnovne grane, od kojih su tri

1 upravljanje ekonomijom 2 upravljenje ljudskim resursima

3 upravljanje tehnologijom 4 upravljanje ljudskim ponašanjem

5 upravljanje bio-psihologijom 6 upravljanje socio-emocionalnom stranom ljudskog funkcionisanja

Plan realizacije istraživanja čine tri posebna, ali međusobno povezana i uslovljena dela

1 operativno-tehnički plan 2 plan rada na terenu

3 plan sredstava 4 plan kadrova

5 plan potrebnog prostora 6 plan potrebnog vremena

Prema Mihajloviću, postoji podela na naučna i stručna dela. U stogo naučna dela spadaju

1 stručni udžbenici 2 diplomski radovi

3 naučne monografije 4 doktorske disertacije

5 magistarski radovi 6 kongresni referati





Prema stepenu opštosti sadržaja koje izučava, metodologiju možemo sistematizovati na:

1 opštu metodiku psiholoških istraživanja 2 statistiku u psihologiji

3 metodologiju nauka 4 opštu metodologiju naučnog saznanja

5 metodiku 6 metodologiju naučnih istraživanja u prmenjenoj psihologiji

Na ‘’tehnici varijabli’’ se zasnivaju

1 relacione hipoteze 2 deskriptivne hipoteze

3 atributivne hipoteze 4 eksperimentalne hipoteze

5 hipoteze sa heurističkim karakterom 6 varijabilne hipoteze

Informacija kao proces ima tri sukcesivne faze

1 primprema 2 Slanje

3 dekomponovanje 4 Prenošenje

5 primanje 6 Transformacija

Većina teorija istraživanja razlikuje dve globalne istraživačke faze

1 obrada rezultata istraživanja 2 preparativna faza

3 projektovanje istraživanja 4 evaluativna faza

5 korišćenje rezultata istraživanja 6 realizacija istraživanja






5 opisivanje naučnim jezikom svakodnevnih pojava i dogadjaja


Opšta metodologija nauka detaljno izučava četiri opšta metoda primenjljiva u svim naučnim oblastima. Koje tri od navedenih spadaju u pomenute metode




Po kriterijumu gnoseološke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na tri glavne vrste



5 deskriptivni simboli 6 simboli uobičajnog jezika

U pogledu tipova i nivoa naučnog saznanja, tačne su sledeće konstatacije

1 nučno objašnjenje je viši nivo naučnog saznanja od naučnog otkrića

2 naučna klasifikacija je viši nivo saznanja od naučnog objašnjenja

3 postoje četiri nivoa naučnog saznanja 4 neučno otkriće je najviši nivo naučnog saznanja

5 naučna deskripcija je najniži nivo naučnog saznanja 6 na nivou naučnog opisivanja traga se za uzročno-posledičnim vezama

Prema kriterijumu funkcije koju istraživanja mogu imati, istraživanja možemo sistematizovati u tri kategorije

1 eksploratoorna istraživanja 2 neeskperimentalna istraživanja

3 akciona istraživanja 4 eksperimentalna istraživvanja

5 interdisciplinarna istraživanja 6 integralna istraživanja

Svako istraživanje kao funkcionalni model ima svoje

1 subjekte

2 Objekte

3 translacije

4 uloge koji nosioci imaju

5 komunikacije 6 oraganizaciono-tehničke preduslove

Za prikupljanje podataka potrebnih za projektovanje istraživanja koriste se, najčešće, tri izvora

1 naučnoistraživački seminari 2 izučavanje postojeće literature o predmetu istraživanja

3 stenogrami i zabeleške sa okruglih stolova 4 sistematsko posmatranje predmeta

5 Pregled rezultata vlastitih istraživanja vezanih za predmet istraživanja

6 informacije koje se dobijaju od ljudi sa iskustvom iz istraživane oblasti

Strukturu projekta istraživanja , kao logičkog i epistemološkog sistema čine dva osnovna svojstva

1 sistematičnost 2 projekat kao naučni dokument

3 doslednost 4 projekat kao operativno-organizacioni dokument

5 saznajna dimenzija projekta 6 funkcionalna dimenzija projekta

Problem istraživanja, kao deo nacrta istraživanja treba da sadrži

1 operacionalno definisanje svih komponenata problema 2 diciplinarno određenje predmeta

3 presek osnovnih teorija i rezultata 4 definiciju značaja problematike koja se istražiuje

5 hipotetičke stavove o problemu koji se istražuje 6 prostorno i vremensko dimenzioniranje problema

Kauzalne hipoteze se koriste kod istraživanja čiji naučni ciljevi dostižu nivo

1 naučnog opisa 2 naučnog objašnjenja

3 naučnog otrića 4 naučne klasifikacije

5 naučne tipologizacije 6 naučne prognoze

Kako navodi Mihajlović, I faza u projektovanju istraživanja u širem smislu je

1 pravljenje plana istraživanja 2 definisanje predmeta istraživanja

3 precizno definisanje problema 4 izrada nacrta istraživanja

5 naručivanje istraživanja 6 odabir metoda i tehnika istraživanja

Prema funkcionalnom modelu istraživanja, koje su od operacija karakteristične za ispitivače kao jednih od nosioca istraživanja?

1 obrađivanje podataka 2 registrovanje reakcija

3 uspostavljanje situacije ispitivanja 4 odgovaranje na postavljena pitanja

5 proketovanje istraživanja 6 preduzimanje akcije primene rezultata

Osnovni kriterijumi razvrstavanja svih istraživanja dele se prema tri bitna obeležija

1 kriterijum ekonomičnosti 2 kriterijum primenjljivosti

3 kriterijum funkcije istraživanja 4 kriterijum naučne oblasti

5 kriterijum metodologije istraživanja 6 kriterijum cilja istraživanja

Način istraživanja, kao naučni dokument treba da sadrži

1 osnovne posebne metode 2 opštenaučne metode

3 način izveštavanja o rezultatima 4 postupak obrade podataka

5 postupak prikupljanja podataka 6 opšte metode posebnih nauka

Prema kriterijumu izvornosti izvori podataka se mogu sistematizovati na

1 privatne 2 Izvorne

3 posredne 4 Izvedene

5 javne 6 Interne

Osnovna karakteristika otvorenih izvora podataka je

1 o predmetu se zaključuje na osnovu nekih podataka 2 namenjeni su užem krugu, ali ih mogu koristiti i druge osobe

3 potiču iz neposrednih zbivanja 4 namenjeni su opštoj upotrebi (štampa, radio, tv...)

5 namenjeni su užem krugu osoba 6 koriste saznanja drugih o samom izvoru

Naručivanje istraživanja, kao istraživačka faza ne podrazumeva

1 uviđanje problema 2 prisustvo sredstava i želje da se problem reši

3 jasno definisanje plana istraživanja 4 prenošenje problema

5 prisustvo problema 6 predlog konkretnih metoda za izučavanje probelema

Tri od četiri najznačajnije grupe problema koji prate projektovanje istraživanja su

1 etički problemi 2 etnički problemi

3 materijalni problemi 4 saznajni problemi

5 društveni problemi 6 metodološki problemi

Nereprezentativni uzorci su

1 neslučajni uzorci 2 namerni uzorci

3 slučajni uzorci 4 stratifikovani uzorci

5 prigodni uzorci 6 sistematski uzorci



3 opšta 4 Logička


Operacionalno određenje predmeta istraživanja obavezno mora da obuhvati sledeće činioce

1 deskripciju hipotetičkih komponenata predmeta 2 definisanje načina izbora uzorka za ispitivanje predmeta istraživanja

3 analizu teorijskih saznanja o istraživanoj pojavi 4 vremensko dimenzioniranje predmeta

5 činioce sadržaja predmeta 6 prostorno određenje predmeta

Posmatrani kao doprinosi nauci, doprinosi svakog konkretnog istraživanja mogu biti

1 socio-kulturalni doprinosti 2 doprinosi metodologiji

3 teorijski doprinosi 4 društveni doprinosi

5 doprinosi konkretnoj nauci 6 logičko-saznajani doprinosi





Koji bi ste od navedenih statističkih testova / postupaka odabrali za testiranje hipoteze: Postoji statistički značajna razlika u nivou izraženosti agresivnosti ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka. Varijabla agresivnost kontinualnla, s rasponom sirovih vrednosti od 30 do 150, a varijabla mesto stalnog boravka je kategorička, sa mogućim kategorijama: 1-Niš,, 2, Severni deo Kosovske MItrovice i 3- Kragujevac.

1 Faktorska analiza

2 Hi- kvadrat test

3 T-test za sparene uzorke

4 F-test

5 T-test za nezavisne uzorke

6 Analiza varijanse (ANOVA)




3 poseban izbor za terenske saradnike a poseban za saradnike za obradu




Obuka naučno-stručnih saradnika se najčešće obavlja u dva dela:

1 uvodni deo obuke

2 praktični deo obuke

3 obuka za izradu projeka

4 obuka saradnika ispitivača

5 obuka saradnika istraživača

6 obuka za realizaciju istraživanja

Predistraživanje ima funkciju pripremanja terena za izvođenje istraživanja. U prvom redu kroz njega se proveravaju:

1 poutzdanost ispitanika

2 pripremljenost kadrova

3 valjanost upotrebljenih metoda i tehnika istraživanja

4 celokupna organizacija na realizaciji projekta

5 instrumenti

6 materijalno-tehnički resursi projekta

U prikupljanju podataka, kao fazi realizacije projekta uspostavlja se neposredan kontakt između ispitivača i subjekta ispitivanja i to kroz dve relacije

1 provokacije 2 instruisanje ispitivača

3 instruisanje ispitanika 4 Simulacije

5 registrovanje reakcije

6 Saradnje

Temperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer

1 nominalne skale

2 ordinalne skale

3 intervalne skale

4 semi-intervalne skale

5 racio skale

6 aditivne skale




3 ispitanika





1 implikativni deo

2 sintetički deo

3 eksplikativni deo

4 dekadna celina



Ako je r koeficijent korelacije između dve varijable, a p nivo značajnosti, odnda ispis: r=-0.45 , p>0,05, znači

1 Postoji pozitivna korelacija između varijabli

2 korelacija je stat. značajna, na nivou poverenja 95 %

3 Postoji negativna korelacija između varijabli

4 korelacija nije statistički značajna

5 Korelacija je statistički značajna, na nivou poverenja 99%

6 varijable su međusobno zavisne




3 hi-kvadrat test


5 t-test


Kao i kod metoda, metodologiju čine njena tri osnovna sastavna dela:

1 gnooseološki 2 Statistički

3 logički 4 naučno-strategijski

5 prirodno-naučni 6 Epistemološki

Prema Mihajloviću, dela na prelazu struke i nauke su

1 priručnici (praktikumi) 2 magistarski radovi

3 studijski elaborati 4 seminarski radovi

5 doktorske disertacije 6 integralni projekti

Metodologija nauka

1 usmerena je na sveobuhvatno savladavanje metodskih postupaka

2 predstavlja utvrđen postupak istraživanja jednog užeg problema

3 je posebna naučna disciplina 4 je opšta naučna disciplina

5 bavi se logičkim formama naučnog saznanja i primenom u istraživanjima

6 je uži pojam od pojma metodika

Prema nivou generalizacije metodologije ona može biti

1 opta metodika naučnih istraživanja 2 opta metodologija

3 metodologija pojedinih naučnih oblasti 4 metodika posebnih naučnih disciplina

5 metodologija naučnih istraživanja u primenjenoj psihologiji 6 metodologija pojedinih naučnih disciplima





U odnosu na jezik, mišljenje ima dvostruku ulogu i može se javiti u dva stupnja

1 konkretno mišljenje 2 unutrašnji govor

3 konvergentno mišljenje 4 divergentno mišljenje

5 apstraktno mišljenje 6 spoljašnji govor

Izbacite uljeze iz vrsta istraživanja prema kriterijumu naučne oblasti

1 fundamentalna istraživanja 2 primenjena istraživanja

3 istraživanja u oblasti humanističkih nauka 4 istraživanja u oblasti prirodnih nauka

5 akciona istraživanja 6 interdisciplinarna istraživanja

Prema cilju i ulozi koju imaju sva istraživanja možemo podeliti na

1 teorijska 2 Heuristička

3 empirijska 4 Mešovita

5 verifikatorna 6 Integralna

Prema funkcionalnom modelu istraživanja III i IV fazu u istraživanju predstavljaju

1 obrada podataka 2 prikupljanje podataka

3 projektovanje istraživanja 4 Predistraživanje

5 analiza podataka 6 formulisanje problema istraživanja



2 opisivanje naučnim jezikom svakodnevnih pojava i dogadjaja





Opšta metodologija nauka detaljno izučava četiri opšta metoda primenjljiva u svim naučnim oblastima. Koje tri od navedenih spadaju u pomenute metode




Prema oblasti u kojoj su locirani, simboli mogu biti



5 specifični nejezički simboli 6 simboli uobičajnog jezika

Naučno objašnjenje predstavlja

1 viši nivo naučnog saznanja od naučnog otkrića 2 niži nivo naučnog saznanja od naučne klasifikacije

3 niži nivo naučnog saznanja od naučnog otkrića 4 podjenaki nivo naučnog saznanja kao i naučna deskripcija

5 niži nivo naučnog saznanja od naučne prognoze 6 opisivanje pojava, njihovih svojstava, strukture...

Prema funkcionalnom modelu istraživanja, osnovne uloge ili operacije koje istraživači imaju su

1 posedovanje problema 2 registrovanje reakcija

3 projektovanje istraživanja 4 uspostavljanje situacije ispitivanja

5 preduzimanje akcije primene rezultata 6 obrada podataka

Osnovne komunikacije koje se uspostavljaju između istraživača i ispitivača su

1 prenošenje problema

2 prenošenje odgovora

3 obuka i nadzor

4 iznošenje rezultata

5 davanje odgovora 6 motivisanje ispitanika

Za naručivanje istraživanja, kao istraživačku fazu, bitne su sledeće predpostavke

1 odabir adekvatnih instrumenata 2 uviđanje problema

3 prisustvo problema 4 prisustvo sredstava i želje da se reši problem

5 postojanje dovoljnog broja saradnika 6 posedovanje znanja i valjane metodologije za rešenje problema

Problem istraživanja je

1 širi od predmeta istraživanja 2 početni deo nacrta istraživanja

3 uži od predmeta istraživanja 4 pojedinačno najkraći deo projekta istraživanja

5 najčešće pojedinačno najobimniji deo projekta istraživanja 6 neobavezni deo projekta istraživanja

Teorijsko određenje predmeta istraživanja podrazumeva

1 vremensko određenje 2 izdvajanje činjenica/saznanja

3 prostorno određenje 4 disciplinarno određenje

5 analizu teorijskih saznanja 6 iznošenje hipotetičkih stavova o predmetu istraživanja

Atributivne hipoteze su koriste u istraživanjima kod kojih ciljevi dosežu do nivoa

1 naučnog opisa 2 naučne klasifikacije

3 naučne tipologizacije 4 naučnog itkrića

5 naučne predikcije 6 naučnog objašnjenja

Način istraživanja kao operativno tehnički dokument treba da sadrži

1 opšte-filozofski metod 2 osnovne posebne metode

3 postupak obrade podataka 4 postupak prikupljanja podataka

5 način izveštavanja o rezultatima 6 opis predmeta i cljeva istraživanja

Vrste podataka prema spoljašnjim svojstvima su

1 vizuelni 2 Posredni

3 auditivni 4 Izvorni

5 izvedeni 6 Ostali

U doprinose nekog istraživanja medotologiji spadaju

1 mogućnost da se rešava društveni problem 2 mogučnost klasifikacije i tipologizacije pojava

3 povećanje mogućnosti predviđanja 4 unapređivanje empirijskih konstrukata konkretne nauke

5 unapređivanje logičko-saznajnog pristupa 6 unapređivanje tehničkih postupaka

Predistraživanje u užem smislu podrazumeva

1 izradu planova kadrova 2 izradu vremenskih planova

3 proveru instrumenata 4 provera obučenosti kadrova

5 provera valjanosti koriščenih metoda 6 provera celokupne organizacije

U vrste naučnog posmatranja ne spadaju

1 neposredno posmatranje 2 posmatranje pojedinačnih slučajeva

3 mašovno posmatranje 4 posmatranje posebnih slučajeva

5 celovito posmatranje 6 praritivno posmatranje

Mihajlović pominje tri vrste zahteva saradnika istraživača

1 socijalni zahtevi 2 stručni zahtevi

3 operativno-tehnički zahtevi 4 bio-medicinski zahtevi

5 naučni zahtevi 6 psihološki zahtevi

šta od navedenog ne spada u osnovne operacije koje se upotrebljavaju u fazi analize podataka

1 provera hipoteza 2 odabiranje postupaka analize

3 ocena podataka 4 statistička analiza

5 linearna modifikacija podataka 6 provera psihometrijskih karakteristika

Način na joji se iskazuju svojstva ispitivane pojave u postupku analize podataka može biti izražen

1 prametrijskim poretkom 2 kontinuiranim poredkom

3 deskriptivnim poredkom 4 leptokutičnim porektom

5 poredtkom varijeteta 6 neparametrijskim poretkom

Kod ordinalnih skala

1 poznat je redosled 2 distance izmađu uzastopnih pojava su nejednke

3 postoji realna nula 4 veličina jedinica i početna tačka su arbitrarno određene

5 nije poznata veličina mernih jedinica 6 poznato je šta je od čega veće i za koliko



3 opšta 4 Logička


U većini metodoloških udžbenika, pod završnom istraživačkom fazom se podrazumevaju dve operacije

1 interpretacija dobijaneih podataka 2 pisanje izveštaja o rezulktatima istraživanja

3 izlaganje naučnog zaključka 4 korišećenje rezultata istraživanja radi unapređivanja naučnog fonda

5 izlaganje ukupnog izveštaja o rezultatima istraživanja 6 sinteza rezultata istraživanja

Predmet dinamičke analize su

1 regresioni modeli 2 parametarske statističke metode

3 tehnike deskriptivne statistike 4 statističke vremenske serije

5 tehnike statistike zaključivanja 6 intervali poverenja

Dokazivanje značajnosti razlika, odnosno sličnosti, se primenjuje pri verifikaciji

1 deskriptivnih hipoteza 2 probabilističkih hipoteza

3 klasifikatornih hipoteza 4 nultih hipoteza

5 eksplikativnih hipoteza 6 alternativnih hipoteza

Simulacioni eksperiment se primenjuje kao

1 ’’es post fakto’’ eksperiment

2 prirodni eksperiment

3 laboratoriski eksperiment

4 prognostički eksperiment

5 eksperiment u prirodnim uslovima

6 Kvazieksperiment

šta predtsavlja nezavisnu varijablu u eksperimentalnim istraživanjima ?

1 pojava koju merimo

2 sociodemografske karakteristike

3 uslovi koje menjamo

4 balansiranje nacrta

5 uslovi koje kontrolišemo

6 pojava koju registrujemo

Naučno ispitivanje se može izvesti pismeno ili usmeno, ali u svakom od njih razlikujemo dve faze, ili smera komunikacije

1 pripremna faza

2 verbalna reakcija

3 verbalna provokacija

4 Univalentno

5 operativna faza

6 Polivalentno

Naučno ispitivanje, prema kriterijumu ponašanje ispitivača može biti

1 direktno ispitivanje

2 neutralno ispitivanje

3 indirektno ispitivanje

4 balgo ispitivanje

5 strogo ispitivanje

6 mešovito ispitivanje

Neki od najpoznatijih modela organizacije pitanja pri koncipiranju uspešne logičke strategije načnog ispitivanja su

1 model ‘’levka’’ 2 ‘’Flinov model’’

3 model ‘’kocke’’ 4 ‘’statistički model’’

5 model ‘’baterije’’

6 ‘’polideterministički model’’

Pri izvođenju metode studije sličaja,u fazi terenskog rada, na osnovu informacija sa individualnog intervjua formiraju se tri grupe podataka

1 objektivni opis značajnih događaja

2 simtomatski podaci

3 popis relevantnih osoba u životu ispitanika

4 hronologija događaja

5 pregled mogućih i dostupnih izvora podataka

6 pregled najznačajnijih akata




3 ispitanika





1 implikativni deo

2 sintetički deo

3 eksplikativni deo

4 dekadna celina



T-testom je proveravan značajnost razlika u nivou izraženosti latentne agresivnosti između muških i ženskih ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p<0.05. Ako znamo da je aritmetička sredina varijable latentna agresivnost za muškarce iznosila M=80,14, a za žene M=82,5, možemo zaključiti

1 žene su statistički značajno latentno agresivnije od muškaraca


3 muškarci su statistički značajno latentno agresivniji od žena

4 razlika muških i ženskih ispitanika nije statistički značajna



Neparametrijske statističke metode su



3 hi-kvadrat test


5 t-test


Kontinuirani razvoj nauke se odvija kroz dva komplementarana procesa

1 integracija 2 Generalizacija

3 pregnacija 4 Diferencijacija

5 autenacija 6 Atomizacija

Prema Mihajloviću, u čisto stručna dela spadaju

1 priručnici (praktikumi) 2 magistarski radovi

3 Ekspertize 4 seminarski radovi

5 doktorske disertacije 6 integralni projekti

Dva glavna zadatka nauke, prema Mihajloviću su da

1 objašnjava gnoseološke i ontološke prepostavke saznanja 2 otkriva adekvatne puteve dolaska do naučnih istina

3 integriše teorijsku i empirijsku građu u cilju stvaranja logičke celine

4 proširuje i produbljuje čovekovo saznanje o prirodnim i društvenim pojavama

5 menja uslove rada i života čoveka 6 sistematizuje teorijska i empirijska znanja





Određivanje područija objekta za koje se smatra da realno postoje spada u domen

1 razvojna predpostavka nauke 2 ontološke pretpostavke nauke

3 metodološke predpostavke 4 akseološke pretpostavke

5 gnoseološke predpostavke nauke 6 epistemološka predpostavka nauke

Epistimološki deo metodologije kao naučne discipline čine dve posebne celine

1 naučno-strategijska 2 Aksološka

3 logička 4 Sematička

5 naučno-teorijska 6 tehnička

Prema kriterijumu gnoseološke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na

1 Deskriptivne 2 specifične nejezične

3 Eksplikativne 4 simbole uobičajnih jezika

5 simbole uobičajnog jezija 6 instrumentalne

Informacija kao proces obevezno podrazumeva tri sukcesivne faze

1 Primanje 2 feed beck

3 transformacija 4 Prenošenje

5 teleportacija 6 Slanje

Dva najviša nivoa naučnog saznanja su

1 naučno opisivanje 2 naučna prognoza

3 naučno otkriće 4 naučna klasifikacija

5 naučno objašnjenje 6 naućna tipologizacija

Prema kriterijumu cilja i uloge koje imaju sva istraživanja se mogu podeliti na

1 eksplorativna

2 Akciona

3 verifikatorba

4 Heuristička

5 integralna

6 Mešovita

Atributivne hipoteze su koriste u istraživanjima kod kojih ciljevi dosežu do nivoa

1 naučnog opisa 2 naučne klasifikacije

3 naučne tipologizacije 4 naučnog itkrića

5 naučne predikcije 6 naučnog objašnjenja

Prema funkcionalnom modelu istraživanja II i V faza istraživanja su

1 obrada podataka 2 Predistraživanje

3 formulacija problema 4 analiza podataka i zaključivanje

5 projektovanje istraživanja 6 obrada podataka

Tri izvora koji se najčešće koriste za prikupljanje podataka potrebnih za proketovanje istraživanja su

1 eksperimentalno manipulisanje uslovima predmeta istraživanja

2 dobijanje informacija od ljudi sa iskustvom u istraživanoj oblasti

3 izučavanje postojeće literature o predmetu istraživanja 4 dobijanje podataka od naučno-stručnih organizacija

5 sistematsko posmatranje predmeta istraživanja 6 organizovanje autorskih radionica i primena tehnike brain-storming

Prema funkcionalnom modelu istraživanja, osnovne uloge ili operacije koje ispitivači

1 odabir sredstva akcije 2 registrovanje reakcija

3 projektovanje istraživanja 4 uspostavljanje situacije ispitivanja

5 preduzimanje akcije primene rezultata 6 motivisanje ispitanika

Operacionalno određivanje predmeta istraživanja ne sadrži

1 Definiciju značaja predmeta istraživanja

2 Hipotetičke stavove o predmetu koji se istražuje

3 Činioce sadržaja predmeta istraživanja

4 Presek osnovnih teorija i rezultata predmeta istraživanja

5 Disciplinarno određenje predmeta istraživanja 6 Prostorno i vremensko dimenzioniranje predmeta

Mihajlović izdvaja nekoliko poteškoća pri formulisanju korisnih hipoteza

1 nedostatak sposobnosti da se teorijski okvir iskoristi 2 nedostatak istraživačkih tehnika

3 odsustvo jasnog teorijskog okvira 4 nepostojanje empirijske potvrde predpostavljenih

5 nemogućnost verifikacije postuliranih predpostavki 6 problem dostupnosti izvora informacija

Nacrt istraživanja kao naučni dokument treba da sadrži

1 opte naučni metod 2 pstupak obrade podataka

3 način iszveštavanja o rezultatima istraživanja 4 osnovne posebne metode

5 opšte metode posebnih nauka 6 pstupak prikupljanja podataka

Vrste podataka prema kriterijumu javnosti

1 zvanične 2 Privatne

3 poluzvanične 4 Otvorene

5 interne 6 Tajne

Tokom prikupljanja podataka i njihovog pripremanja, kontrola njihove ispravnosti odvija se u dva vida

1 sistematska kontrola 2 statistička kontrola

3 operativna kontrola 4 logička kontrola

5 matematička kontrola 6 tehnička kontrola

Naočno ispitivanje prema kriterijumu ponašanja ispitivača može biti

1 direktno 2 Indirektno

3 mešovito 4 Neutralno

5 blago 6 Strogo

Ukrštanje i tabeliranje podataka podrazumeva

1 nivo-složenost ukrštanja 2 organizacija i oblik tabela

3 izbor podataka 4 prebrojavanje podataka

5 rekodiranje podataka 6 koreliranje podataka

Prema Mihajloviću, sve usmerene intervjue možemo podaliti na

1 struktuisane 2 Nestruktuisane

3 orijantacione 4 Dirigovane

5 rigorozne 6 Mešovite

Šta od navedenog nisu oblasti u kojima je pogodno koristiti tehniku ankeiranja

1 ispitivanje čovekove delatnosti 2 Ispitivanje demografskih karakteristika ljudi

3 ispitivawe čovoekovih mišljenja I shvatanja 4 Ispitivanje ljudskih sposobnosti

5 ispitivanje osobina ličnosti 6 Socijalno okruženje

Neophodni uslovi za uspešno realizovanje sociometrijske metode su

1 da grupa ima zajedničke norme 2 da članovi imaju zajednički cilj

3 članovi grupe treba da se međusobno poznaju 4 da postoji dovoljan broj klika

5 da postoji uzajamna privlačnost između članova grupe 6 da grupa nema preveliki broj članova

Kategorije analize sadržaje se mogu grupo sistematizovati u dve grupe

1 kategorije strukture 2 kategorije reči

3 kategorije funkcije 4 kategorije sadržaja

5 neverbalne kategorije 6 kategorije oblika

Šta od navedenog ne spada u osnovne operacije koje se upotrebljavaju u fazi analize podataka

1 provera hipoteza 2 odabiranje postupaka analize

3 ocena podataka 4 statistička analiza

5 linearna modifikacija podataka 6 provera psihometrijskih karakteristika

Osnovne jedinice analize sadržaja, prema Mihajloviću, mogu biti:

1 sintakse 2 Karakteri

3 reči 4 Foneme

5 simboli 6 Teme

Mihajlović predlaže da dobra forma poželjnoig obima završnih radova treba da ima sledeće relacije

1 Diplomski rad: 50-100 stranica 2 diplomski rad 10 – 50 stranica

3 seminarski rad: 10 – 50 stranica 4 magistarski rad : 200 do 300 stranica

5 Seminarski rad: 7-10 stranica 6 Doktorska disertacija: 400-500 stranica

Način na joji se iskazuju svojstva ispitivane pojave u postupku analize podataka može biti izražen

1 prametrijskim poretkom 2 kontinuiranim poredkom

3 deskriptivnim poredkom 4 leptokutičnim porektom

5 poredtkom varijeteta 6 neparametrijskim poretkom

Šta od navedenog ne mora biti obavezni elemenat sažetka nekog naučno-istraživačkog rada

1 Glavni rezultati 2 Cilj istraživanja

3 teorijska osnova 4 Predmet istraživanja

5 zakqučci 6 Korišćena metodologija

Analiza podataka kao misaoni postupak realizuje se kroz

1 Ocenu podataka 2 Poređenje dobijenih podataka

3 Statističku analizu 4 Razlaganje dobijenih podataka na činioce i relacije

5 uakrštanje i tabeliranje podataka 6 Konstatovanje činjenica u vidu određenih iskaza

Simulacioni eksperiment se primenjuje kao

1 ’’es post fakto’’ eksperiment

2 prirodni eksperiment

3 laboratoriski eksperiment

4 prognostički eksperiment

5 eksperiment u prirodnim uslovima

6 Kvazieksperiment




3 poseban izbor za terenske saradnike a poseban za saradnike za obradu





1 implikativni deo

2 sintetički deo

3 eksplikativni deo

4 dekadna celina



Ukoliko želimo da ispitamo da li postoji statsitički značajna razlika između ispitanika iz različitih mesta stanovanja (moguće vrednosti su kategoričkog tipa i to: Beograd, Niš i Vranje) u pogledu stepena izraženosti samopoštovanja (kontinuirana varijabla) upotrebićemo statističku tehniku

1 T-test značajnosti razlika

2 MANOVA

3 Pirsonov koeficijent korelacije

4 ANOVA

5 Hi-kvadrat test

6 ACNOVA

Ispitivanje, kao vid verbalne komunikacije obavezno podrazumeva dve faze

1 pripremnu

2 Motivaciju

3 provokaciju

4 Transformaciju

5 operativnu

6 Reakciju





T-testom je proveravan značajnost razlika u nivou izraženosti latentne agresivnosti između muških i ženskih ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p>0.05. Ako znamo da je aritmetička sredina varijable latentna agresivnost za muškarce iznosila M=80,14, a za žene M=82,5, možemo zaključiti

1 žene su agresivnije od muškaraca



4 razlika između muških i ženskih ispitanika nije stat. značajna


6 muškarci su agresivniji od žena




3 hi-kvadrat test


5 t-test


Mihajlović pominje tri vrste zahteva saradnika istraživača

1 socijalni zahtevi 2 stručni zahtevi

3 operativno-tehnički zahtevi 4 bio-medicinski zahtevi

5 naučni zahtevi 6 psihološki zahtevi

Documents

Ispitna Pitanja Katedra Za Psihologiju