Istorijski Uvod u Psihologiju - Skripta

8/12/2019 Istorijski Uvod u Psihologiju - Skripta

1/57

RAZVOJ PSIHOLOGIJE ZAECI

Psihologija je izrasla iz dva korena: prvi je filozofija, drugi su prirodne nauke.

Uticaj filozofije

Nakon renesanse filozofija se razvijala u dva pravca: racionalizam i empirizam.Racionalizam

oznacava bezgranicnu veru u moc razuma; medju njima se razlikuju predstavnici dualizma

(ekart!, monizma ("ajbnic!, panteizma (#pinoza!. $mpirizam naglasava senzorno iskustvo;

medju njima se nalaze predstavnici mterijalizma ("ok! i subjektivizma (%jum!.

Racionalizam

Dekart

Razlikovao je dve osnovne supstance: ekstenzivnu i deljivu materijalnu (res e&tensa! i

celovitu duhovnu (res cogitas!. ' coveku je razlikovao telo i dusu. Na telo je gledao kao na

masinu koja deluje prema mehanickim zakonima. usa je, sa druge strane, jedinstvena i kaotakva dozivljava, spoznaje i zeli. na poseduje slobodnu volju i slobodno bira medju

mogucnostima. )zmedju tela i duse postoji interakcija, i to samo u jednoj tacki: zlezdana

epifiza (u mozgu!.

Njegova shvatanja o urodjenim idejama su uticala o urodjenim idejama su uticala na nativiste

(%ering i #tumpf!, kao i na gestalt*psihologe, posto i jedni i drugi govore o ciniocima

opazanja koji nisu zavisni od iskutstva.

Spinoza

n je priznavao samo jednu supstancu koja je istovremeno i materijalna i duhovna. Na

prirodu coveka je gledao detreministicki. #lobodu je video u spoznaji nuznosti, a u

spoznajnom procesu prvenstvo je davao razumu. )ako je kritikovao ekartove urodjene ideje,

potcenjivao je culno iskustvo. o prave spoznaje se dopire intuicijom. Pisao je o osecanjima

ambiavlentnosti, konfliktima, te ga smatraju jednim od prethodnika dinamske psihologije.

Lajbnic

n je izgradio sistem objektivnog idealizma pod nazivom monadologija. #tvarnost se sastoji

od monada, vecnih, nedeljivih bica, koja su srediste samoaktivnosti. ne nisu aktivne usled

vanjskih uzroka. )zmedju monada nema interakcije jer one ne uticu jedna na drugu. +edju

njima postoji samo sklad. #vaka monada odrazava celu vasionu. +onade se razvijaju tako sto

im se bistri svest. #toga je nesvesnost samo relativna i moze postati svesnost. ovekova dusa

je svesna monada, dok se telo sastoji od golih monada nejasne svesti. )zmedju tela i duha nepostoji interakcija, ali postoji sklad zbog harmonije izmedju monada. "ajbnic je jedan od

utemeljivaca psihofizickog paralelizma, po kojem dusa i telesan zbivanja teku uporedu ne

uticuci jedno na drugo. -a psihologiju je posebno znacajno njegovo razlikovanje razlicitih

nivoa svesnosti. #vojim shvatanjem samoaktivnosti uticao je na gestalt*psihologiju,

psihologiju akta, humanisticku psihologiju.

Kant

Razlikovao je nespoznajnu stvar po sebi, o kojoj nista ne znamo, i svet pojava, koje su sadrzaj

iskustva. #vet pojava ne odrzava stvarnost po sebi, vec stvarnost kakva je za nas. #aznavanje

je ograniceno usled apriornih culnih i umnih formi, odnosnno kategorija koje su uslovspoznaje. lavne forme culnosti su prostor i vreme. /antova filozofija je uticala na

psiholoske teorije i sisteme koje govore o apriornim ciniocima opazanja ili misljenja, kao sto

0


2/57

su 1rentanova i #tumpfova fenomenoloska psihologija, kao i gestalt*psihologija. /ant je bio

jedan od prvih koji je govorio o covekovom ja kao o fenomenu u ljudskoj svesti koji je stvar

po sebi. 2om idejom je uticao na psihoanaliticare, neoanaliticare i humanisticke psihologe.

Empirizam

LokNajvise je uticao na karakter i pravac razvoja psihologije krajem 3)3 veka. ovekova dusa je

4tabula rasa5 na koja se utiskuju iskustva. Njegovo gledanje na dusevnost je bilo izrazito

elementaristicko. snovne jedinice su ideje, koje mogu biti jednostavne i kompleksne.

$lementarne ideje su ideje secanja i predstave. )zvoriste ideja je dvostruko: senzacija (culno

iskustvo! i refleksija (unutrasnje iskustvo koje omogucava spoznaju vlastitih dusevnih procesa

i pruza nam ideje o idejama!. Refleksija uvek sledi senzaciju. 6ednostavne ideje imaju

primarne kvalitete, koje pripadaju predmetima, i sekundarne, koje su zavisne od subjekta

posmatranja.

-a psihologiju je posebno vazna njegova teorija o asocijacijama. n je razlikovao simultane i

sukcesivne asocijacije. Njeogva je filozofija posebno uticala na asocijativu i strukturalnnu

psihologiju 7. 7unta, a kasnije su ideju asocijacionizma prihvatili i bihejviorizam irefleksologija.

"ok je osnivac doktrine asocijacionizma, koja pocinje od 8ristotela, a nastvaljaju je . %artli,

zems +il, zon +il, z. %erbart.

%artli je nastojao asocijacijama dati fiziolosko objasnjenje. Priznavao je dva asocijativna

zakona: zakon kontigviteta i zakon ucestalosti. zems +il je prizanvao samo jedan zakon 9

zakon kontigviteta. zon +il je autor mentalne hemije. Ponovo je vratio zakon ucestalosti, i

ukljucio i zakon slicnoti i intenzivnosti. %erbart je pisao i podsvesnim predstavama i pragu

svesti.

Logicki pozitivizam

"okov empirizam se u 33 veku razvio u logicki pozitivizam, po kojem je osnova saznanja

covekovo iskustvo. /ao metod zagovarali su indukciju. snovni problem kojim su se bavili

jeste verifikacija teza.

Uticaj prirodi! a"#a

d prirodnih nauka na psihologiju su uticale fizika, astronomija, fiziologija, medicina

(psihijatrija, posebno! i biologija (teorija evolucije!.

Fizika

'ticaj fizike je bio vise posredan nego neposredan.I$a# %j"t se bavio proucavanjem boja i sa subjektivnog stanovista i otkrio tri zakonamesanja boja.

-nacajniji je, ipak, posredni uticaj. izika je razvila eksperminetalni metod te je dugo

vremena bila metodoloski uzor psihologiji.

Astronomija

8stronomija je znacajna za psihologiju zbog proucavanja individualnih razlika u vremenu

reakcije. )z astronomije dolazi podsticaj da se vreme reakcije meri i da se ljudi razlikuju po

tome, kao i da kod istog coveka se vreme reakcije razlikuje u razllicitim trenucima. &e$eljeprvi otkrio individualne razlike. 8stronomi su potom ppokusali pronaci lokaciju zastanaka, a

1esel je zakljucio da je uzrok u istovremenom delovanju auditivnih i vizuelnih podrazaja, teda dolazi do interferencije. %artman je vec tada utvrdio da pripremljenost skracuje vreme

reakcije.


3/57

7remenom reakcije je nakon astronoma prvi poceo da se bavi holandski fiziolog 'oder$,koji je utvrdio jednostavna vremena reakcije za jednostavne podrazaje. Razvio je teoriju da bi

se ona mogla oduzimati od vremena potrebnog za neke slozenije procese i da bi se na taj

nacin mogla dobiti cista vremena za psihicke procese.

Fiziologija

na je izvrsila najveci uticaj na psihologiju.(ilerje otkrio pet vrsta nerava, odnosno senzornih organa, kojima odgovara pet vrsta oseta.Razvio je teoriju 4specificne energije nerava5 9 svaki nerv je nosilac specificne energije, a

svaki oset zavisan iskljucivo od specificne energije odredjenog nerva, bez obzira na prirodu

podrazaja. to je vodilo daljim istrazivanjima koja su utvrdjivala centar specificnosti oseta.

+iler je smatrao da je smesten u perifernom nervu.

Hel)!olcje predvidjao jos specificniju perifernnu specijalizaciju./asnija istrazivanja nisu potvrdila periferne teorije. Nervnni impulsi su jednaki nezavisno od

receptora iz kojeg poticu, te je razlike u modalnosti senzornih dozivljaja nemoguce objasniti

razlikama u funkcionalnosti nerava.

Ni +iler ni %elmholc nisu iskljucivali mogucnost da se senzorni centri nalaze u mozgu.

Psihijatrija

Razvoj psihijatrije je tekao paralelno sa razvojem psihologije te bi ga trebalo razmotriti.

Hipo#rat(7 i )7 vek p.n.e.! je dusevne bolesti smtrao telesnim i prepisivao dijetu i seksualnouzdrzavanje.

' srednjem veku je njegovo ucenje bilo zaboravljeno i sa dusevnim bolesnicima je postupano

kao sa opsednutima djavolima, a metode lecenja su bile surove, jer se smatralo da ce se na taj

nacin djavo isterati iz tela.

Piel je krajem 37))) veka oslobodio bolesnike lanaca i okova, otvorio prvu bolnicu inaredio osoblju da se sa njima ponasaju kao sa bolesnisima, a ne kao sa zivotinjama.

Sar#oje dusevne bolesti takodje smatrao bolestima tela, ali je kasnije dodao i psiholoskecinioce.

*repeli je krajem proslog veka dusevne bolesti klasifikovao u posebne grupe. #vaku bibolest odredio na osnovu skupine simptoma, nazvane sindromima. #matrao je da svaka bolest

ima sindrom, poreklo i ishod. 2umacio ih je organskim uzrocima.

Biologija

Najveci uticaj na psihologiju imala je teorije evolucije Carl$a 'ar+ia. #ledece njegovepostavke su uticale na psihologiju:

Prvo, arvin nije pisao samo o fizickom razvoju zivotinje i coveka, nego i o razvoju

psihickih funkcija. Psihicko mu je bilo deo fizickog.

rugo, njegovo shvatanje zivotinjskog ponasanja bilo je antropomorfno

2rece, arvin je izmedju zivotinja i ljudi video samo kvantitativnu razliku. Nije vodioracuna o kvalitativnim razlikama izmedju zivotinja i coveka: radi i govor, kao i svest i

socijalnost. #tvaralacki rad i govor ukazuju na razlikovanje izmedju spoljasnjeg sveta i

sopstvenog ja.

etvrto, najveci utiicaj na psihologiju darvinizam je izvrsio svojim poimanjem

prilagodjavanja. -iva bica se svojim reakcijama prilagodjavaju na sredinu, cime se

odrzavaju u borbi za opstanak.

Peto, javljaju se razlike u prilagodjenosti medju pripiadnicima iste vrste, pri cemu

prilagodjeniji opstaju. 2o je uslovilo pojavu diferencijalne psihologije.

#vojom teorijom je arvin citavo covekovo ponasanje sveo na prilagodjavanje, a pri tome je

zanemario covekovo prilagodjavanje sredine njemu tj. menjanje sredine, koje se razlikuje od

prilagodjavanja okolini.


4/57

ZA*O%I,OS,I RAZVOJA PSIHOLOGIJE

' stogodisnjem razvoju psihologije pojavilo se pedesetak vecih skola, i veliki broj manje

obuhvatnih shvatanja. Nekoliko je uzroka za pojavu takve raznovrsnosti shvatanja:

-ametke mnogih psiholoskih skola mogu se naci " filozofijii pre 7unta, koj aje bila

raznolika, te odatle i raznolika shvatanja o predmetu psihologije. rugi je razlog to sto je psihologija jos uvek )lada a"#a i nije se otarasila svih decijih

bolesti.

S"-je#ti+o$t jeo. pred)etaproucavanja 9 pojave svesti se ne mogu posmatratinaisti nacin kao i pojave u prirodnim naukama

(etodolo$#e $"proto$ti9 najcesce su povezana sa poimanjem predmeta.

Psihologija se razvijala duz mnogih dimenzija koje oznacavaju poimanje predmeta i metode

(subjektivnost*objektivnost!. Psihologija se razvijala u dve vrste pravca:

0. $tali pra+ci promene teku uvek u istom smeru duz dimenzija zbog cega se razvojnefaze ne ponavljaju;

-jedan od stalnih pravaca je prelazenje sa pitanja #28, na pitanja /8/ i -8#2;

- drugi je postepeno sirenje predmeta psihologije 9 prvo je bila usmerena na senzorne

procese, zatim na probleme ucenja i pamcenja, pa na motivaciju i licnost, danas se

razvija i ekoloska psihologija, koja pojedinca porucava zajedno sa sredinom.

. pro)elji+i pra+ci promene koje teku na oba pola dimenzija; desavalo se da je ujednom momentu preovladavala jedna strana, u drugom druga, a nekad cak obe

istovremeno. Pokazalo se da za svakim razvojnim usmerenjem ide protivrazvoj u

suprotnom smeru. #tare ideje se stalno vracaju, ali uvek u novom, izmenjenom oblliku, te

se o razvoju ne moze govriti kao o 4kretanju u krugovima5, vec pre o 4kretanju po

spirali5. Razliciti autori su navodili razlicit broj i razlicite dimenzije po kojima bi se pratio

razvoj psihologije. +arfi navodi =: (0! struktura>funkcija, (! deo*celina, (

istrazivanje na istoricarima psihologije i pomocu faktorske analize izdvojio ? faktora: (0!

subjektivizam*objektivizam, (! holizam*elementarizam, (

(=! kvantitativnost*kvalitativnost, (@! dinamicnost*staticnost, (?! endogenicot*

egzogenicnost. Nasao je i dva faktroa drugog reda: sinteticka*analiticka i funkcionalna*

strukturalna. 7otson je izdvojio cak 0A dimenzija.

6arosevski je kritikovao ove dimenzije kao staticne i istrgnute iz istorijskog toka. n

predlaze da se skole procenjuju preko inavrijantnog jezgra koje cine kategorije, principi i

problemi. ni bi sacinjavali mrezu u kojem bi se onda odredjivao polozaj svake skole

ponaosob.

Na razvoj nauke uticu mnogi cinioci, medju njima i licnost naucnika. +edju vaznijima je i

duh vremena tj. drustveno*istorijske prilike u kojima se nauka razvija.

IS,ORIJS*I RAZVOJ PSIHOLOGIJE

' filozofiji nauke postoji niz pristupa, rivalskih teorija koje objasnjavaju istroijski razvoj

nauke. vde su prikazana tri:

-tradicionalni pristup (1oring!

- pristup R. 7otsona

- pristup 2. /una

=


5/57

,radicioali pri$t"p

Razvitak nauke je linearan, predstavlja nagomailavanje, akumuliranje znanja. vaj pristup

nije univerzalan jer 0! postoji problem koji perzistira, ! neke teorije se pokazu potpuno

pogresne (geocentricni sistem!.1oring razlikuje dve koncepcije u okviru ovog pristupa:

0. naturalisticka 9 nauka je proizvod duha vremena; vise naucnika u jednom periodu dodje

do istog otkrica, nezvisno od pronalazaca (4duh bihejviorizma je odgovarao duhu

pozotvozma5 9 #. Radonjic!

. personalisticka 9 nauka je delo velikih ljudi (da nije bilo Njutna nauka ne bi bila ono sto je

danas; pre rojda i posle rojda!.

1oring, najveci istoricar psihologije, implicitno je za drugu koncepciju. n razvoj psihologije

deli u tri perioda:

0. filozofski 9 od ekarta do ehnera (0?@> 9 0A@>!. snovno je pitanje stanje duse 9

ontolosko pitanje.

ekart 9 najvise znacajnih ideja se pojavljuje u periodu prve polovine 37)) veka. ekartje empirijski istrazivao culo vida, reflekse. Najznacajnije je njegovo objasnjenje odnosa

dusa*telo. Njegov dualizam je obelezio psihologiju i do danas. Razlikuje res e&tensa (to

delimicno sa zivotinjama 9 prvi je tako detaljno opisao reflekse, samo objektivne metode,

ekstraspekcija! i res cogitas (po tome se covek razlikuje od zivotinje 9 covek se definise

po sposobnosti misljenja, introspekcija!. ekart nije prvi dualista, ali je prvi koji to

dosledno sledi isticuci potrebu primene odgovarajucih metoda.

ehner 9 prvi metodolog, prvi sistematski pristup u psihologiji (paralelizam!

. sistematsko*institucionalni 9 od 7unta do +ekugala (0A@> 9 0B

skola i prvaca. snovno pitanje je kako istrazivati svest, dusu,pitanj metode 9 to je

epistemolosko pitanje.


6/57

B. monizam 9 dualizam

0>. kvantitativno 9 kvalitativno

00. idiograsko 9 nomotetsko

0. periferizam 9 centralizam

Razliciti pravci se na petostepenoj skali ocenjuju po svakoj osobini. vakav pristup

omogucava da se govori u jednom kontekstu i da se porede skole i sistemi (sistem 9 skupinaideja; skola 9 misli se na autore!.

6aresevski definise kategorije kao 4opsti eksplikativni, teorijski, empirijski i istorijski

konstrukt u psihologiji5.

,o)a$ *"

Njegova teorija je uzdrmala tradicionalno shvatanje. Postoje ne samo vecita pitanja, nego i

stagnacija i pad u nauci. aje novu koncepciju razvoja nauke. va kljucna pojma su

paradigma i normalna nauka/ Paradi.)a je slozen pojam. )ma naucni apsekt (kao

doominantna opste vazeca teorija!, filozofski (kao uspesna metafizicka spekulacija kojanaukama pruza model*probleme i model*resenja! i socioloski aspekt (kao skup

opsteprihavcenih merila!. /rtierijumi postojanja pradigme: a! stepen slaganja naucnika i b!

opstost. %or)ala a"#aje preovladjujuce normalno stanje nauke. na je istrazivanje cvrstozasnovala na nekoj paradigmi koja pruza psnovu za nekriticnu naucnu praksu. "judi u nauci

prihavataju jedno odredjeno uverenje, odredjen metodoloski okvir. rze se modela koji im

pruza sigurnot da je njihov rad produktivan, naucan. 7remenom se nagomilavaju cinjenice

koje ta naucna praksa ne moze da objasni. olazi do krize u nauci i do naucnih revolucija.

%a"ce re+ol"cijesu retke i neuobicajene epizode u nauci. Nova paradigma zamenjuje staru,pri cemu je nova nesvodiva na staru. /ad mogucnosti razvoja u okviru jedne paradigme

pocnu da se iscrpljuju, onda dodje do neuspeha u normalnoj aktivnosti resavanja problema.

Nzucnici postaju svasni postojanja raznih nepravilnosti, sto je preduslov za novu promenu.

Prelazak sa paradigme u krizi, na novi je kratak, on se ne odvija korak po korak, jer nije

rezultat kritickog misljenja (logika i argumenata!, vec je rezultat preobracanja i mora da se

odigra skokovito.

Po /unu, psihologija nije nikad imala jedan opsti model, nije paradigmatska, vec pre

predparadigmatska.

-amerke /unu:

0. +argaret +asterman 9 paradigma se upotrebljava na puno razlicitih nacina. na navodi

0 znacenje paradigme, koja se mogu svrstati u tri osnovne grupe:a! vrsta metafizicke ideje (ontolosko shvatanje vise nego naucno!

b! sociolosko znaceje (grupa ljudi koja veruje, insitucija!

c! konstruktivisticka paradigma (opste naucno odredjenje!

. 7otkins 9 a! /un tvrdi neodrzivu tezu da je prelazak na novu paradigmu isto sto i

pronalazenje nove pradigme (sto je dugotrajan i slozen proces!, b! paradigma moze da se

pojavi i pre nego sto se kriza razvila, a moze samo da izazove krizu, a to je /unovom

tezom o dominirajucoj paradigmi unutar normlane nauke iskljuceno.


7/57

@. ominirajuca paradigma u normanoj nauci se prema /unu ne moze korigovati. +edjutim,

naucnici vrlo cesto vrse modifikacije i ispravke da bi otklonili jedan broj protivrecnih

cinjenica. Nemoguce je kritiku sasvim iskljuciti iz normalne nauke.

?. +oze se desiti da nova pardigma dohvati staru, nadvisivsi je (kao 8jnstajnova teorija u

odnosu na Njutnovu!.

VECI,I PRO&LE(I PSIHOLOGIJE

Po nekima je glavna karakteristika psihologije da ima tzv. +ecite pro-le)e.

+. 7erthajmer 9 Dsnovna pitanja u psihologijiD: psihologija ima 0> dilema, fundamentalnih

teorijskih problema. Proucavati psihologiju znaci govoriti o tim problemima.

2o su:

Problem prirode coveka

Problem slobode

Problem odnosa dusa*telo Problem odnosa subjekat*objekat

Problem odnosa urodjeno*steceno

8d (0! Pro-le) prirode co+e#a

#hvatanje da postoji borba izmedju dobra i zla prisutno je u religiji. ' vezi sa tim postavlja se

i pitanje o coveku: /akva je ljudska priroda * da li je on dobar ili rdjavE a li je to stvar

opsteg opredeljenja ili istrazivanjaE

/ao sto i u dijagnostikovanju, i pored svesti o manama i zamkama kategorisanja,

pribegavamo kategorisanju radi boljeg snalazenja, sporazumevanja i dostizanja izvesnog

stepena naucnotsti, tako postoji i potreba za opredeljivanje za jedan opsti koncept * pojam

ljudske prirode.

Postoje razlicit uglovi posmtaranja ovog problema.

(a! odnos hedonizam* altruizam:

hedonisticke idejej javljaju se jos iz antickog doba, ali su one ppovezane sa pesimistickim

poimanjem covekove prirode. #a druge strane je altruizam. z. #. +il je resio problem

rekavsi da je dobro ono sto je dobro za vecinu.

Postoje tri oblika hedonizma:

-hedonizam proslosti zastupaju ga 2orndajk, koji svoj zakon efekta definise kaoucvrscivanje prethodno izvresene radnje usled zadovoljstva koje je sledi; i %al* jedna draz

i reakcija moraju biti pracene redukcijom nekog nagona da bi se njihova veza ucvrstila.

akle, zakljucujemo, prosla (ne!prijatna iskustva objedinjuju nase ponasanje.

- !edonizam sadasnjosti ovo je najcesca verzija hedonizma. lavni predstavnici su rojd*

princip zadovoljstva (covek i svesno i nesvesno tezi za zadovoljenjem nagona i ta teznja

predstavlja jednog od najsnzanijih pokretaca aktivnosti. alje, 1entam je dao

hedonisitcku teoriju po kojoj je takodje osnovna pokretacka snaga nastojanje da se

postignu zadovoljstva i da se izbegne bol. "evin*ov covek nastoji da produzi aktuelna

zadovoljstva.

- !edonizam proslosti protestantska etika* radi danas da bi ti sutra bilo bolje (ovo je

prisutno u velikoj meri i kod studenata koji uce dana da bi sutra mogli da rade, ali jepitanje da li je to hedonizam ili mazohizam!. +aslov bi takodje mogao da se svrsta u ovu

C


8/57

grupu zbog svoje teroije o hijerarhiji potreba* covek mora da zadovolji nize potrebe u

hijerarhiji da bi uopste pozeleo da zadovoljava vise.

%edonosticku koncepciju coveka su kritikovali mnogi autori smtrajuci da s ne moze

celokupno ljudsko ponasanje objasniti teznjom za zadovoljstvom. injenica je da covek

nastoji da zadovolji svoje potrebe i da je bice uzitaka lai to nije jedina detreminanta njegovog

ponasanja. ime bi se objasnilo ponasanje jednog coveka koji se baca u reku da bi spasaojednog decaka koji je upao u vodu. 8 pri tom je veoma mala verovatnoca da ce izaci ziv

odatle jer je dete upalo u vir a covek slabo pliva. 2o je jedna moguca situacija i ne moze se

objaaniti osecanjem zadovoljstva nakon izvrsenog cina, jer je pitanje da li ce biti tog 4posle5.

Prema tome, egoizam, licni interes i teznja za zadovoljenjem ne mogu biti jedini princip

objanjenja ni individualnog ni drustvaenog ponasanja, jer pored njih postoji i ljubav prema

drugima, simpatije prem njima kao i snaga koja pokrece ljude a koja nije vezana za

zadovoljenje nagona.

(b! covek se moze proucavati naucno* covek se ne moze proucavati naucno:

' okvire ove dileme je ukljucen i jedan paradoks: oni koji su smatrali da je covekova prirodardjava, smatrali su i da se moze proucavati naucno, a oni koji su smatrali da je dobar smatrali

su da ne moze.

%obs* covek je po prirodi rdjav, dok Ruso kaze da nije vec je izvor u rdjavom drustvu.

(c! dobra ili rdjava nagonska struktura:

/od rojda postoje obe vrste nagona i one nisu a priori ni dobre ni rdjave. #amim tim i covek

moze biti i dobar i rdjav. /aren %ornaj: postoje razlicite taktike kojima covek izlazi na kraj sa

svojim okruzenjem i osecanjem izdvojenoti i besposmoscnosti. na govori o tri potrebe koje

se razvijaju kod coveka u vezi sa drugim ljudima: potrebe od (nezavisnost!, prema (ljubav! i

protiv (moc! ljudi. ne pretstvaljaju podlogu za unutrasnje sukobe. 6edna osoba je u stanju da

pomiri sve tri potrebe u svojoj strukturi, dok kod neuroticara preovladjuje jedna. #ukob nije

urodjena tendencija vec izrasta iz drustvenih uslova.

8d (! Pro-le) $lo-ode

"o#ek zrt#a$ co#ek gospodar s#oje sudbine

a! pitanje slobode naseg ponasanja * (in!detrminizam

/od ekarta je klasican problem: zivotinje naziva automatima, a covek ima res cogitas*

ima slobodu volje. #loboda* kontrola je vestacka dilema. Pravo pitanje je koliko i gde.8ko postoji apsoltuna sloboda volje onda nauka o coveku nije potrebna, jer ne postoje

pravilnosti ponasanja. )pak, posotoje odredjene pravilnosti, covekovo ponasanje je barem

delimicno detreminisamo pa stoga zakonito i predvidljivo. 2o je tzv. parcijalideter)iiza)/ Postoji i shvatanje o potpunoj determinisanoti ponasanja (to povlaci zasobom problem odgovornosti!. #artr: covek ima slobodu izbora.

b! neki sukob posmatraju kao sukob licnost*sredina:

PF8: ovek je odredjen svojom najranijom istorijom i sredinom. $go*psihologija:

naglasava svesnost, slobodu izbora.

c! odnos kognicija* motivacija:

A


9/57

ovek svesno odredjuje svoje ponasanje. $gzistencijalisti: covek je bice koje ima slobodu

izbora. Naspram toga stoji shavatanje da je covek u vlasti nagona i ranih iskustava, te

civek nema slobodu izbora.

d! odnos emitovano* izazvano ponasanje:

#kiner: govori o emisiji ponasanja (vec postojecih, naucenih ponasanja koja su izazvana

odredjenim stimulacijama!njegov covek je slobodniij nego Pavlovljev (klasicno

uslovljavanje! ili 2orndajkov (instrumentalno uslovljavanje!.

e! odnos reaktivnost* proaktivnost:

ovek je po bihejvioristima reaktivno bice, a po humanistima proaktivno bice koje se

samoaktualizuje.

8d (

8d b! +entalno i fizikalno su dva aspekta jedne stvari. #pinoza: dusa i telo su dve strane

novcica. ehner: dusa i telo su dva aspekta iste stvari, izmedju njih je logaritamski odnos

(postoji zakonit odnos izmedju promena u psihickom i fizickom svetu!.

8d c! #vest je bitno drugacija od tela. 2o su dve supstance. ekart deli svet na dve supstance:

res cogitas i res e&tensa. 2o stavra potrebu za dve vrte metode. #hahter obara zejms*

"engovu teoriju emocija, smatrajuci da je u dozivljavanju emocija vazna i obrada fizioloskog

signala.

7ecina psihologa su po ovom pitanju interakcionisti ili paralelisti, ali ima ih dosta i sa

monistickim, materijalistickim stavom (zato sto su mnogi dosli u psihologiju iz

materijalisticki orijentisanih nauka!.

S"#o- d"$a0 telo " p$i!olo.iji1

Idealisti- materijalisti: stara psihologija ima i materijalisticka gledista iako govori o

idejama. /elijeva, Rodzersova i +aslovljeva teorija su mentalisticke, pa cak i "evinova.

2ek bihevioristicki poduhvat je pravi materijalizam.

Introspekcija (fenomenoloska metoda)- objektivne metode:

Funkcija- struktura: ulovno strukutralizam lici na materijalizam a funkcionalizam na

idealizam.

Redukcionizam- neredukcionnizam: tretiranje odnosa dusa*telo zavisi i od toga da licemo se pri objasnjavanju zadrzati na visem, psiholoskom nivou (gestaltizam!, sto je

izrazita antiredukcija, ili ce se vrsiti redukcija (asocijacionizam!. 'slovno, redukcionisti

B


10/57

zastupaju vise materijalisticke pozicije, a neredukcionisti vise idealisticke. Redukcionizam

u psiholgiji je pitanj gde lezi prava priroda pojava. 'vek se svodi na osnovnije*

elementarizam. ' psihoogiji je to svodjenje na fiziologiju. osledni redukcionizam je

neprihvatljiv. ni koji ostaju na nivou psihologije nisu nuzno neredukcionisti. 7unt i

2icener (proucavanje elemenata svesti! su predstavnici subjektivnog elelmentarizma.

7otsonova osnovan jedinica ponasanja je uslovni refleks te je to objektivni

elementarizam. ' oba slucaja postoji redukcia tj. svodjenje slozenijih pojava na manjeslozene, bez obzira sto su i te manje slozene vezane za psihologiju.

olarno (neredukcionizam)-molekularno (redukcionizam):vidi Radonjica.

!itropsko stanoviste- sociotrosko s"anoviste: prvo nastoji da se bavi telom* fizioloski

psiholozi, drugo tezi da se bavi dusom, te ima uporiste u sociologiji i antropologiji

(neofrojdisti!. itava psihopatolgoija je ljuljanje izmedju ove dve orijentacije. ve dve

orijentacije se toliko razlikuju da cesto dolazi do nemogucnoti komuniciranja medju

njima.

Po 7erthajmeru, problem dusa* telo je fundamentalan u psihologiji i oderdjuje sustinu,

definiciju coveka, metodologiju izucavanja, terminologiju. Psiholozi retko otvoreno

zauzimaju poziciju. Po nekima je to filozofsak dilema pa psihologu nije ni potrebno da seodlucuje. #mtra se da ce programi 4vestacke inteligencije5 da rese problem.

8d (=! Pro-le) $"-je#ti+o$t0 o-je#ti+o$t

'opsteno govreci, oni koji se bave dusom su subjektivisti, koriste subjektivne metode, oni

koji se bave telom su objektivisti, koriste objektivne, naucne metode. Psihologija je nastala

kao nauka koja se bavi subjektivnim procesima. bjektivne metode je vode tome da se bavi

predmetima koji je ne interesuju.

vo je u stvari podklasa problema odnosa dusa*telo.

Psihologija se mora koristiti subjektivnim metodama: od 7unta do gestaltista koristile su se:

fenomenoloski metod (krece se od neposrednih sadrzaja svesti!, sve varijante psihoanaliticke

tehnike ostaju na nivou subjektivne metode, eksperimentalni metod (sadrzi subjektivno kada

ispitanik izvestava o svojim dozivljajima!.

8d (@! Pro-le) $teceo0"rodjeo

(a! Razvojna psi#ologija: determinizam moze biti prisutan i kod onih koji veruju u steceno i

kod onih koji veruju u nasledjeno. Niko ne negira da su vazni i jedan i drugi faktor, samo

je pitanje opredeljivanja tj. preteznog delovanja. 7otson: pretezni enviromentalista*4ajte mi zdravo dete i napravicu od njega sta hocete5. vo ubedjenje ne izlazi iz

njegovog ucenja (ranog biheviorizma!. Ponasanje se moze proucavati bez obzira na

urodjeno ili steceno. 1iheviorizam je u pocetku bio nerazvojna koncepcija coveka (vise

strukturalisticki, a manje razvojne promene!

(b!Inteligencija: 1ertovi radovi sa blizancima

(c! $roblem ucenja nasuprot sazrevanju: npr. opazanje trece dimenzije; 1arkli* empiristicki

(dozivljaji prostora i vremena nisu dati nezavisno od iskustva, vec se iz njega izvode.

8tomisticki model asocijacionista i osnovne ideje strukturalista bile su bliske ovom

pristupu dozivljavanja prostornosti i trajanja!; /ant* nativisticki (opazanje prostorne i

vremenske dimenzije je urodjeno, a nase pojedincano, individalno iskustvo se samo

smesta u te kategorije.!.

0>


11/57

' psihologiji ucenja se ukida ova dihotomija uvodjenjem pojma kriticnog perioda razvoja

(najpovolljniji period za razvoj odredjene funkcije, ako se propusti ta funkcija se nikada nece

razviti do nivoa do kojeg je mogla da se razvije da je sa vezbanjem poceto u tom periodu!.

va dilema se postavlja na savim nov nacin. #teceno odredjuje u kom se obliku javlja

urodjeno, a steceno moze biti samo u okvirima urodejnih sposobnosti (eksperimenti Risena,

1lejkmora i /upera* ireverzibilna adaptacija korteksa na neki oblik!.

estaltisti su u pocettku imali izrazito nativnisticku orijenaticju. /asnije su svoj stav ublazili,smatrajuci da na opazanje uticu vrednosti, ocekivanja, cak i sama praksa opazanja.

Psihologija je uglavnom na strani stecenog. +ozda je zato 6ungova teorija bila dugo

odbacivana. 8jzenk (4-locin i licnost5! smtra da postoji urodjena tendencija kriminalnog

ponasanja* ekstremna hereditarnost.

ovek ima visoke kapacitete ucenja te je nemoguce da se priroda tako poigrala sa njim da

ipak upravlja urodjeno covekom.

Redukcionisticko objasnjenje: pojave i zakone jedne nauke objasnjavamo cinjenicama i

zakonima druge.

/onstruktivisticko objasnjenje: i eksplanans i eksplanandum se nalaze u istom naucnom

domenu.

SIS,E( U PSIHOLOGIJI

Sta p$i!olo$#i $i$te) tre-a da -"de2

#istem je siri i obuhvatniji od teorije

buhvata vise teorija, kao i cinjenice i zakone jednog naucnog domena

#istem sve komponente objedinjuje i daje im logicko jedinstvo, organizaciju i strukturu

+ekok definise psiholoski sistem kao koherentna i obuh#atna% ali fleksibilna organizacija i

intrepretacija cinjenica i specificnih teorija.

)zgradnja sistema podrazumeva postojanje 0! dobro utvrdjenih cinjenica i specijalnih teorija, a

predstavlja, ! logicki doslednu organizaciju cinjenica i teorija. ' okviru svakog sistema

svaka cinjenica dobija najpotpunije objasnjenje.

Psiholoski sistem mora da zadovolji jos neke zahteve ili kriterijume. *riterij")ip$i!olo$#o. $i$te)asu (po +ekoku!:

0. treba da da definiciju predmeta psihologije (ponasanje, svesne pojave ili jedinstvo svesnih

pojava i ponasanja!

. osnovni postulati treba da budu eksplicirani i jasno odredjeni (postulati su najopstije

naucno metodoloske pretpostavke; obicno nisu dobro eksplicirani!

00


12/57

+ekok (0B@


13/57

PSIHO3IZI*A

Psihofizika predstavlja psvu psiholosku disciplinuu u razvoju empirijske psihologije. 2o je

ujedno prvi sistematski pokusaj sistematskog prooucavanja psiholoskih problemakvantitativno, merenjem odgovora i eksperimenatalnom metodom. -acetnici psihofizike su

Ve-er i 3e!er/ehner se zanimao za filozofska pitanja i u tu svrhu je i izvodio svoje eksperimente u okviru

psihofizike. -a njega je psihofizika bila nauka koja ce objasniti odnos izmedju duha i materije

uopste, a taj odno je pokusao raspkesti na primeru coveka. ' praksi se ogranicio na ispitivanje

proucavanje kvantitativnih odnosa izmedju podrazaja i oseta. n je nastavio istrazivanja koja

je zapoceo 7eber.

7eber je otkrio da dve tacke na kozi moraju biti dovoljno udaljene jedna od druge da bi ih

ispitanik osetio kao dve, inace ih opaza kao jednu. 2o je tzv. 4prag dve tacke5. Potom je

utvrdjivao odnos izmedju 4jedva primetnih razlika5 (diferencijalni pragovi!. 8ko zelimo neki

podrazaj povecati upravo za toliko da promeniti za odgovarajucu proporcionalnu vrednost

koja je konstantna, nezavisno od intenzitetu osnovnog podrazaja. to je 7eberov zakon.

ehner je nastavio 7eberov rad. #matrao je da svakoj 4jedva primetnoj razlici5 odgovara

odredjena psiholoska jedinica i da su sve psiholoske jedinice subjektivno medjusobno

jednake. dnos izmedju intenziteta oste i intenziteta podrzaja prati logaritamsku funkciju.

ruga pretpostavka na kojoj je utemeljen ehnerov zakon jeste subjektivna istovetnost oseta

koji odgovaraju diferencijalnim pragovima. Posto je svaki oset 4upravo primetan5, on na skali

osetljivosti ozncava uvek jednak 4skok5.

/asnije je Sti+e$fomrulisao tzv. subjektivnu psihofiziku 9 smatrao je da da ispitanici moguneposredno utvrditi i intenzitet oseta i brojcane vrednosti.

/asnije je razvijena i teorija dete#cije $i.alapo kojoj bi pragovi trebalo da budu zavisni odpromenljivih kriterijuma ispitanika i spontane aktivnosti u organima.

0


14/57

S,RU*,URALIZA(

#trukturalizam je prvi sistem koji je stvoren i iz kojeg su se razvili svi ostali. Po 7udvortu,

prelazak sa pitanja #28 na pitanje /8/ predstavlja prelazak iz strukturalizma u

funkcionalizam. Prvi grcki filozofi pitali su se sta moze covek, pa nabrajaju njegove

sposobnosti. #ledece pitanje je kako covek vidi, kako pamti. Po 7udvortu, strukuturalisticki

pristup je imanentan pocetku svake nauke. Na pocetku svake nauke treba napraviti inventar.

#amo delimicno je u pravu: treba i kategorisati, pa tek onda treba doci do kriterijuma za

kategorizaciju.Nazive strukturalizam i funkcionalizam je uveo 2icener polazeci od jedne uzgredne

zemsove primedbe. Prvim nazivom oznacio je svoju psihologiju, a drugim suparnicku

koncepciju. #voju psihologiju je nazvao i egzistencijalnom, posto ona opisuje samo ono sto u

svesti postoji, egzistira (nema veze sa kasnijom egzistencijalistickom psihologijom!, te se i

zove klasicna introspektivna psihologija.

Zacaj $tr"#t"raliz)a " p$i!olo.iji

a! prvi je dao psihologiji naucni izgled* postala je samostalna nauka, odvaja se od filozofije

i metafizike.

b! Posluzio je kao prvi test introspektivne metode* sistematski e isprobava kao jedini metod

psihologije.

c! )zazvao je niz kritika* njegova osnovna vrlina je sto ga niko ne voli (heuristicka vrednost!

2vorac strukturalizma je 7unt (0A!. ' "ajpcigu je 0ACB osnovao prvu psiholosku

laboratoriju i primenio u njoj eksperimentalni pristup za proucavanje svesti. Po 1oringu, to je

najveci dogadjaj jer je znacilo da se svest moze eksperimentalno proucavati. 7unt je bio lekar.

4principi fizioloske psihologije5 je temeljna knjiga koja je predstavljala osnov njegovog rada.

) pre njega je koriscena introspekcija* ehner, %elmholc,* ali tek kod njega postaje osnovna

metoda. )pstivao je refleksne, instinktivne reakcije, svest, moci organizma. 6edan je od

osnnivaca socijalne fizioloske psihologije. )spitivao je cerebralne procese (misljenje!,elemente (njegova psihologija naziva se egzistencijalnom zato sto izgleda kao da njeogvi

procesi imaju zasebnu egzistenciju!. -a 7unta naucno je jednako eksperimentalnom.

2icener je najdosledniji vuntov ucenik i nastavljac. 8merikanci se upoznaju sa strukturalnom

psihologijom preko njega. )zbacio je iz psihologije razvojnu, zoo*psi, i psihopatologiju. Posle

njegove smrti nestaje strukturna psihologija uglavnom zbog uske definicije psihologije, zbog

cega nema nikakve primene. 8li je izazvala niz kritika sto je pomerilo naucnike sa mrtve

tacke.

2icener je bio opsednut idejom o jedinstvu nauka (to je prihavtio od +aha!: sve nauke moraju

da podju od jednog iskustva coveka, samo sto razlicite nauke zauzimaju razlicit odnos prema

tom iskustvu. lavni naucni metod je opservacija, dok je u psihologiji to introspekcija, zbog

prirode predmeta kojim se bavi. Psihologija izucava iskustvo zavisno od subjekta koji gadozivljava a fizika nezavisno. va razlika izmedju psihologije i fizike se izrazava u zahtevu

za izbegavanjem greske drazi.

0=


15/57

#trukturalna psihologija ima tri cilja:

8naliza svesti na sastvne elemente (sta!

tkrivanje zakona koji upravljaju povezivanjem tih elemenata (kako!

ovodjenje u vezu tih elemenata svesti sa biolosko*fizioloskim cinjenicama koje im leze

u osnovi (zasto!

n se zalaze za odvajanje 4ciste svesti5. $ksperimentalna psiholgija mora biti cista, ne sme

biti primenjena. Primenjena nauka je kontradiktorna.

Pokusavajuci da podvuce razliku izmedju psihologije i fizike, 7unt je rekao da psihologija

izucava iskustvo zavisno od subjekta koji ga dozivljava (neposredovano iskustvo, opazajno,

culno!, a fizika i ostale nauke nezavisno od subjekta (poredno, pojmovno, zakljuceno!. -ato

govori o gresci drazi* pri introspekciji treba eliminisati prethodna znanja tj. objekat i

znacenje. Pitanje je da li je moguce eliminisati gresku drazi. 2o je pitanje mogucnosti

komunikacije jer je objekat je to sto sjedinjuje nasa mentalna stanja. /oji je onda kriterijum

izjednacavanje subjektivnih dozivljaja: zato se uvodi i obuceni introspektivni posmatrac(trenirani da odvoje svesni dozivljaj od objekta! i strogo kontorlisani uslovi u kojima se vrsi

introspekcija. 2icener je skoro iskljucivo radio u laboratoriji (imao je kontekstualnu terojiu

znacenja: znacenje zavisi od konteksta u kojem se pojavljuje u svesti!.

Razlike 7unta i 2icener: 2icener dodaje jos dva atributa 7unotvim atributima svesti:

protenzitet, prostornost, voluminoznost i atenzitet (jasnoca!.ticener odbacuje 7untovu

trodimenzionalnu teroiju osecanja i sveo je na jednodimenzionalnu.

7untovi protivnici:

ranc 1rentano (4akt psihologije5!: psiholozi bi trebalo da proucavaju ne samo strukture

svesti, vec i aktove, cinove svesti, usmerenost svesti. #vest je uvek usmerena na nesto,

intencionalna je, pri cemu njen sadrzaj nije toliko vazan (1ecki univerzitet!.

/arl #tumpf. 1io je glavni 7untov takmac. snovao je rivalsku laboratoriju u 1erlinu.

$mpirijske pretpostavke strukturalne psihologije:

Postoje tri elementa svesti koji se ne mogu dalje redukovati:

a! senzacija (elementi opazanja!

b! predstava (elementi ideja!

c! osecanje

$ bespredmetne misli &'irburzani( )icener ne prih#ata% 'unt im se ostro suprotsta#io zbog

pokusaja da eksperimentalno ispituju misljenje*

a osnovni atributi tih elemenata su sledeci:

a! intenzitet (7unt!

b! kvalitet (7unt!

c! atenzitet (jasnoca; 2icener!

d! protenzitet (trajanje; 2icener!

Razlika izmadju senzacije i predstave je uglavnom kvalitativna: predstave su manje zive,

manje intenzivne i siromasne detaljima.

$lementi svesti nisu staticne jedinice, vec procesi i sacinjavaju mozaik u perceptu.

Str"#t"raliza) #ao $i$te)

0@


16/57

efinicija psihologije

8naliticko istrazivanje, generalizovanje (nema individualnih razlika! svesti odraslog (nema

razvoja!, normalnog (nema patologije! coveka (nema zoopsihologije! putem introspekcije.

)z ovoga se vidi koliko je ogranicen program strukturalne psihologije.

snovni postulati: nisu jasno izrecenia! zadatak psihologije je proucavanje svesti 9 zemsov opis toka svesti

b! svest se moze proucavati empirijski

c! introspekcija je osnovna metoda

Priroda podataka:

#ubjektivni, kvalitativni i molekularni

snovni podaci moraju da se ostvare introspekcijom u eksperimentalnoj situaciji. )zrazen je

problem objektivnoti podataka.

dnos dusa 9 telo:

#hvatanje o paralelizmu tela i fizioloskih procesa (7untov psihicki paralelizam 9 postoji nizpsiholoskih, svesnih pojava i niz njima paralelnih fizioloskih promena; o prirodi tih odnosa

odgovor treba da da filozof, a ne naucnik!. 2icener: u iskustvu se sjedinjuju i dusa i telo.

Princip veze elemenata svesti:

-akon asocijacija

Princip selekcije elemenata:

Na osnovu paznje koja je svedena na senzornu jasnocu.

*riti#a $tr"#t"raliz)a

0. definicija psihologije je preuska (2icener se cak nije bavio ni fiziologijom!

. ostaje pitanje: kada se otkriju elementi ponasanja, na koje oblike ponasanja oni navodeE

/ada se dobiju elelmenti svesti sta onda sa njimaE; 2icenerovi elelementi nemaju veze sa

prostorom i vremenom, znaci da je previse analitican.


17/57

strukturu. Po nejmu to je opsti stav koji postoji u razlicitim naukama (u tom smislu

strukturalizam nije nestao!.

%efinicije pojma strukture (Rot!:

0. strukture su samodo#oljneo njima se moze govoriti ne pozivajuci se ni na sto drugo.

. +uzna s#ojst#a

-totalitet: struktura je celina, nezavisna od onoga u cemu se nalazi, samodovoljna je;elementi je odredjuju , a ona njima daje znacenje; svi elementi su podredjeni zakonima

strukture Fgestaltizam: gestlt je totalitet, moze se reci da je gestaltizam moderan oblik

strukturalizmaF!

- transfomracije: celina stalno struktutira svoje elemente (ocigledan neistorijski stav, nema

razvoja!

- autoregulacija: sposobnost strukuture da sama utice na sebe; celine su konzervtivne, teze

da se zatvore, izoluju, nista spolja ne deluje.

#trukturalisticka psihologija nije dosla do Pijazeovog pojma strukture jer ne pominju

kognitivne aspekte svesti, ne govore o transformacijama i mozda neto govore o autoregulaciji.

#licnost modernog i 2icenrovog strukturalizma je u neistoricnosti modela. +oderni

strukturalizam vodi poreklo iz savremene lingvistike: jezik se posmatra kao jedan zatvoren

sistem, a u njemu je sadrzana istorija razvoja. Prisutan je sinhronijski aspekt posmatranja

pojava (objasnjavanje elemenata u odnosu na celinu!. akle, ne moraju se procavati svi

elementi, vec ako se istraze neki mogu se poznavati i drugi jer su deo istog sistema. 6ezik je

njadistinktnija odlika coveka, pa se u okviru njega mogu naci i pravila za druga covekova

ponasanja.

#trukturalna antropologija: /lod "evi 9 #tros proucava drustvo primtivne zajednice pomocu

lingvistickih modela.

3U%*CIO%ALIZA(

snovna razlika izmedju funkcionalizma i strukturalizma je ta sto se drugi bavi pitanjem

#28, a prvi i pitanjem i /8/ i -8#2.

Najcesce pitanje u vezi sa funkcionalizmom postavlja se pitanje da li je to skola, sistem ili

neka vrsta stava, prvenstveno metodoloskog pa tek onda teorijskog.

unkcionalna psihologija je jos uvek nauka o svesti ali je ona i nauka o ponasanju. Ne

posmtra svast izolovano od uslova pod kojima se javlja i funkcija koje vrsi u adaptaciji.

unkcionalista zeli da ispituje mentalne procese kao aktivnostii koje imaju prakticne

posledice. n je primarno zainetresovan ne na sadrzaje svesti, vec za njene funkcije.

Razlika koje se javljaju medju funkcionalistima su velike, te se ne moze govoriti o

jedinstvenom sistemu.

$retece funkcionalizma

0C


18/57

arls 'ar+i: uticaj njegove evolucionisticke teorije je ocigledan. Psihicki procesiosposobljavaju organizam da se prilagodi uslovima spoljasnje sredine, fizicke i socijalne

(svest u celini kao i posebni psihicki proces!. #vest se javlja onda kada urodjeni i

automatizovani mehanizmi nisu dovoljni. akle, ona se javlja onda kada se pojavi nov

problem* sinonimna je sa adaptacijom na nove situacije.

#er rensis Golto: sposobnosti su prvenstveno delo nasledja. )nteresovao se za

individualne razlike i uticao na /atela (4mentalni testovi5!. ' funkcionalizmu je ostalaideja o razlikama.

Ro)ae$ i (or.a: odredjuju odnos izmedju coveka i zivotinje tj. odredjuju kojihprincipa se treba drzati u interpretaciji ponasanja zivotinja u odnosu na coveka

(komparativni metod!. )znose poznati +organov 4kanon stednje5 koji kazuje da se mora

izbegavati antropomorfizam: aktivnosti zivotinja ne treba visim psiholoskim

sposobnostima, ako ih je moguce objasnjavati sposobnostima koje stooje na nizem

stepenu psiholoske evolucije. Njihov komparativni metod je preovladao nad oltonovim.

%erbart Spe$er1 jos je 0A@>. Poceo je pisati o evoluciji (evolucionist pre arvina!.Njegovo evolucionisticko ucenje je doprinelo da spiholozi usvoje bioloske koncepcije,

posebno one koje se odnose na princip prilagodjavanja organizma okolini. )deja o

evoluciji coveka postavlja osnovu za komparativni metod.

&snivac funkcionalizma ' ilijem %zems

0AB>. )zdaje 4Principe psihologije5. Nije eksperimentalista ali je veoma uspesno

sistematizovao problem sazanja u dotadasnjoj psihologiji. ao je zems 9 "angeovu

teoriju. 0AC@. 6e osnovao laboratoriju za psihologiju na %arvardskom univerzitetu. 6edan

je od prvih koji vezuje fiziologiju i kogniciju.

n je prvi kriticar strukturalizma: smatra da je uska, vestacka, da je sterilna i indiferentna

prema stvarnim ljudskim problemima. Najznacajniji je njegov opi$ to#a $+e$ti. #matra dasvest nije sastavljena od elemenata, da nije lanac, niz, sto bi znacilo da je isprekidana vec

da je tok, reka prava rec koja bi je opisala. Postoji @ karakteristike svesti:

- licno obelezjesvest je uvek necija, ne postoji svest sama po sebi

- stalno se menjane postoje dva stanja svesti koja bi bila ista niti je jedna ideja koja se

ponavlja u razlicitim trenucima ista. 8ko nista drugo, a ono se struktura nervnih proces

izmenila, pa je mozak drugaciji, sto znaci da to menja ideju.

- kontinuirana svest se ne prekida. izvesnim prekidima se moze govriti u snu i

prilikom snazanog iznenadnog dogadjaja.

- usmerena je na neki spoljasnji sadrzaj

- selekti#nost na neke je predmete uvek vise usmerena nego na druge (osnova paznje!

razlikuje dve vrste dozivljaja: supstantivna i tranzitivna stanja svesti: prva su mirna,

sporna i stoga se daju dobro posmatrati introspekcijom; druga su, medjutim, brza i tesko

uocljiva, ona vode od jednog do drugog supstantivnog stanja. n je bio pragmatista, koja je pozitivan program. 7alidnost bilo kog sazanja se mora

procenjivati u odnosu na njegove konkretne konsekvence (koristi!. -adatak psihologije je

da traga za tim koja je funkcija psihickih proces u prilagodjavanju organizma.

Pioiri f"#cioaliz)a #tenli Hol1on je poceo da razvija deciju psihologiju. 1io je izrazit nativist. #matrao je da

individua u toku svog razvoja prolazi kroz iste faze kroz koje je prosao i filogenetski

razvoj. 2o je tzv. teorija rekapitualacije prebacena na psiholoski nivo. #mtra da dete do

szrevanja prolazi kroz cetriri faze koje odgovaraju odredjenim fazama razvoja civilizacije.

zems +ekkin *atel1interesovao se za individualne razlike. Prvi uvodi naziv 4mentalnitest5. ao je i dvofaktorsku teoriju inteligencije. 'temeljio faktorsku analizu, koja je

ostala najkoriscenija statisticka tehnika za obradu podataka.

0A


19/57

Ci#a$#a $#ola

-acetak ranog funkcionalizma vezan je za cikaski univerzitet i za filozofa zona juia i

psihologa zemsa $ndzela. Nastavljac je %arvi /ar. ni nisu imali pretenzije da stvore novu

psiholosku kolu ili sistem, vec su se borili protiv 2icenerove psihologije. ni su izneli jedan

drugaciji program psihologije kao nauke.

'j"ije 0AB? objavio clanak 4Pojam refleksnog luka u psihologiji5, sto neki smatrajupravim pocetkom funkcionalizma u psihologiji. Napao je elementaristicko shvatanje u

psihologiji, a napadanje je usmerio na pojam refleksnog luka. n pokazuje da je neodrziva

prosta, elementariticka shema refleksnog luka: spoljasanja draz 9 izolovani aferentni

proces 9 centralni lokalni proces 9 izolovani eferentni proces 9 spolljasnja reakcija. n

smatra da u svakoj reakciji ucestvuje celokupni organizam. vaj antielementarizam je

usmeren unazad, na strukturaliste i unapred, na bihevioriste.

Edzelje u javnom govoru suprotstavio funkcionalnu psihologiju strukturalnoj kroz tritacke:

- strukturalizam se interesuje za sadrzaje svesti, funkcionalizam za operacije i procese

(kako se odredjeni procesi odvijaju i do kakvih posledica dovode!

- psiholoski procesi imaju adaptivnu vrednost. vde je ocigledan arvinov uticaj: svset se

javlja kad urodjeni mehanizmi i navike zakazu i nisu dovoljne.

- unkcionalista tezi da sto vise spoji svesno i telesno. 8li cesto ne zauzimaju eksplicitan

stav jer smatraju da je to izazito filozofsko pitanje. Ni $ndzel ne zuzima stanoviste. 6edino

metafizicko stanoviste je da se svest ne moze tretirati kao epifenomen, kao uzgredna,

neuticajna pojava koja prati nervnu aktivnost, jer takva ne bi imala nikakvu adaptivnu

funkciju.

%arvi *ar1 zauzeo je stanoviste da je mentalna aktivnost psihofizicka. 2erminommentalno se oznacava celokupni i jedinstveni proces. n je psihicki jer individua zna sta

radi, a fizicki jer pretstavlja reakciju, aktivnost organizma.

-a shvatanje funkcionalizma je bitno objasniti nacin na koji je pojam funkcije definisan.

Rakmik, koji je bio strukturalista, je otkrio da se taj pojam upotrebljava u dva razlicita

znacenja:

- funkcija kao operacija, aktivnost koja se vrsi (proces koji se odigrava u svesti dok

mislimo!

- funkcija kao svrha, namena koja se jednom operacijom postize.

unkcionalisti su kritikovani zbog ove nedoslednosti i nejasnosti pojma funkcije. +edjutim,

/ar je potom objedinio ova dva nacina upotrebe pojma u okviru pojma matematicka funkcija,

pokazujuci na taj nacin da nisu nepomirljivi. +atematicka funkcija podrazumeva samo

povezanost dve varijable. ' vezi sa ovim 7udvort razlikuje primarni i sekundarnifunkcionalizam. Primarni polazi od postignutih rezultata interesujuci se zasto su dobijeni

takvi podaci. braca se introspekciji i objektivnim metodama. Njegov interes za svesne

procese je sekundaran u odnosu na interes za funkcije. #ekundarni funkcionalizam polazi od

pojava svesti i pita e cemu one sluze i kakvu funkciju imaju u prilagodjavanju organizma

spoljasnjoj sredini.interes za svesno iskustvo je ovde primaran, za funkcije sekundaran.

7idimo da su svesni procesi jos uvek predmet izucavanja psiholgoije samo se ne procavaju

izolovano vec u odnosu sa adaptivnim ponasanjem.

3"#cioaliza) #ao $i$te)

efinicija psihologije:

0B


20/57

Psihologija je istrazaivanje mentalne aktivnosti, koja podrazumeva i psihicke i fizicke

procese. +enatalna aktivnost znaci adaptivno ponasanje. 8daptacija je kljucni pojam. Postoje

tri faze adaptivnog cilja:

a! motivacioni stimulus (pored rojda najvise govori o motivaciji!

b! senzorna situacija

c! odgovro koji menja situaciju da bi se zadovoljila motivacija

motivaicja je shvacena kao nesto sto direktno upravlja ponasanjem. #vest je vestackatvorevina, sve sto postoji u realnosti je skup procesa. 2o je reifikacija (svest se postvaruje!.

#vest ne postoji sama po sebi, moze se objasnjavati i bez pojma svesti. )z ovog stva se razvija

rani bihejviorizam. +edjutim, funkcionalisti nemaju jedinstven stav prema postojanju svesti.

unkcionalizam je eklektican.

snovni postulati:

unkcionalizam nema jasno izrecene postulate te se o njima moze uslovno govoriti.

a! ponasanje je u osnovi adaptivno i svrhovito

b! svi senzorni stimulusi uticu na ponasanje (ne samo motivi!

c! svako ponasanje izazivaju culni stimulusi

d! svaka reakcija modifikuje culnu situacijufunkcionalizam je prvenstveno sredinsko stanoviste, mada bi se ocekivao nativizam. +ozda

ima i bioloskog.

Priroda podataka:

/oriste sve metode kojima se dobijaju pouzdani podaci, i introspekcija i objektivne metode,

pa su i podaci koji se dobijaju i subjektivni i objektivni, i kvantitativni i kvalitativni.

dnos dusa 9 telo:

Ne postoji jedinstveno stanoviste. 2eze da izbegavaju opste filozofske probleme.

Princip povezivanja:

1ave e ucenjem sa asocijacionistickog stanovista. 7ise su zainteresovani za neke formalne

aspekte (tok, brzina, faktori ucenja!, nego za opste zakonitosti ucenja.

*rti#a f"#cioaliz)a

0. nema jasnu definiciju psihologije

. nejasan je pojam funkcije tj. ima dva znacenja


21/57

=. ormira pozitivan stav prema primenjenoj psihologiji. /ar: ono sto cini jednu nauku

cistom, naucnom je metod kojim se vrse istrazivanje a ne mesto istrazivanja ili svrha

istrazivanja.

Sa+re)ei f"#cioaliza)

anasnji funkcionalizam se ne bavi psihickim procesima kao funkcijama u drugom znacenjutermina funkcija. 2aj termin danas ima pretezno matematicko znacenje. unkcionalisti se u

prvom redu interesuju za funkcionalne veze izmedju varijabli. Postoji udaljavanje od ranijeg

naglasavanja adaptivnosti i svrhe kojoj sluzi.

&IHEJVIORIZA(

Po nekima bihejviorizam je nova psiholoska skola u #8. snivac 7otson je imao dva cilja:

0! pozitivno interesovanje 9 stvoriti objektivnu nauku (metodolsoki empirijski

bihejviorizam!! negativno interesovanje 9 ukinuti introspektivnu ticenersku psihologiju, 4ukida svesno5

(metafizicki radikalni bihejviorizam!. ok je 2icenerova psihologija ostajala u granicama

neaktivne i nefunkcionalne svesti, 7otsonova psihologija je trebalo da bude nauka o

ponasanju bez svesti.

7otson nije prvi koji zeli objektivnu nauku. (objektivizam u psihologiji * bilo koji sistem koji

objektivne metode zeli da uvede umesto subjektivnih i introspekcije!

Iz+ori -i!ej+ioriz)a

0. ilozofski izvori

'e#art istice da se res cogitas proucava subjektivnim a res e&tensa objektivnim metodama,tako da je ovde izvoriste zahteva za primenom subjektivnih odnosno objektivnih metoda u

nauci. -ahtev za objektivnim metodama je narocito izrazen od pojave logickog pozitivizma tj.

od gista *ota. n govoreci o drustvenim naukama istice da je samo objektivno naucno ivredno. Navodi tri faze nuzne u razvoju nauke (faze ljudske misli!:

a! teoloska

b! metafizicka

c! pozitivna nauka

Psihologija je na poslednjem stupnju teoloske faze.

/ont govori o istrazivanju intelektualne funkcije: treba ispitivati organske uslove, osnovesvesti i posledice u ponasanju.

. 8nimalna psihologija

Proistekla je iz arvinovih proucavanja. Pokazao je fizicki kontinuitet u razvoju zivotinja i

coveka. ao je snazan podsticaj razvoju komparativne psihologije. 4)zrazavanje emocija kod

coveka i zivotinja5 9 ekspresivni pokreti koji se izrazvaaju prilikom odvijanja emocija su

nekada sluzili necemu, imali su prakticnu funkciju.

Romanesi (0AA?. 9 4)nteligencija zivotinja5! koristi anegdotski materijal (izrazit primer

antropomorfizma!.

"ojd +organ 9 4/anon stednje5. +ogu li se uporedjivati covek i zivotinjeE 7eci broj biologauporedjuje ponasanje coveka i zivotinja. zivotinjama se moze mnogo saznati posmtranjem

ponasanja 9 +organ je sasvim direktno dao osnovu za razvoj bihejviorizma. 'ticao je na

0


22/57

2orndajka i 7otona. ovori o navici a ne o ucenju. 2orndajkova laboratorija je na tim

osnovama.

-ak "eG 9 refleksno ponasanje. )znosi tropisticku koncepciju. Ponasanje se odvija uticajem

stimulusa kao direktno reagovanje na stimulus. /od nizih zivotinja veci deo ponasanja je

tropisticki, a kod visih u nekim slucajevima. Postavlja se pitanje kada se u evoluciji prvi put

javlja svest, pri cemu je asocijativno pamcenje kriterijum.

Robert 6erks je ok 0B>>. Poceo istrazivanje majmuna.

?. Na /atelov poziv 7otsonu se pruzila prilika 0B0 da odrzi

predavanje na /olumbija univerzitetu i iz njih je proistekao clanak objavljen 0B0


23/57

@. ilj: otkrivanje zakona ponasanja, otkrivanje #*R veza

?. +oguce je predvideti buduce ponasanje ljudi pa i kontrolisati

Vot$oo+ -i!ej+ioriza)

/arakteristike:

0. odbacivanje svesti kao predmeta psihologije i introspekcije kao metode. ogranicava predmet psihologije na ponasanje i prihvata objektivno posmatranje kao jedinu

naucnu metodu


24/57

samo reci koje ispitanik izgovara, a ne svesne pojave koje te reci opisuju. 8li dok tudja

preceptivna iskustva odbacuje svoja priznaje kada opaza kako se drugi ponasaju.

7ilijem +ekugal je takodje zagovarao objektivizaciju ali je smatrao da jedan potpuno

objektivan pristup ne moze da odgovori na sledece:

a! funkcionalna veza izmedju svesnog iskustva i telesnih promena

b! ispravnost verbalnog izvestaja (da li ispitanik laze ili ne!

c! smisao verbalnog izvestaja-ahtevom za potpunom objektivnoscu verbalni izvestaji postaju apsurdni.

Postavlja se pitanje zasto se bhz dopao ljudima.

0. zbog nezadovoljstva introspekcijom koja je dovodila do razlicitih rezultata

. izgledalo je sjajni da psihologija bude objektivna nauka kao i druge


25/57


26/57

0. #**R formula: ponasanje je odredjeno ne samo spoljasnjim drazima nego i unutrasnjim

stanjima organizma. /ako se ta unutrasnja stanja organizma mogu da objektivno

posmtratiE Prvo, merenje aparatima, drugo, posredno saznanje unutrasnjih varijbli mi

zakljucujemo o unutrasnjim zbivanjima na osnovu objektivno vidljivih i merljivih

antecedentnih i konsekventnih varijabli (status intervenisucih varijabli!. peracionalno se

definisu. vim se interesovanje pomera sa preiferije ka unutrasnjosti oraganizma.

. +entalisticki termini: kod vecine neobihjviorista e ne srecu. Nemaju mentalistickoznacenje, vec su operacionalno definisani na osnovu ponasanja.

prosudjivanje

*arl St")pf/n je stukturalista a ne gestaltista. /od njega su studirali /eler, /ofka,"evis. 1io je vrlo liberalan profesor. ' njegovoj laboratoriji u 1erlinu kasnije rade

gestaltisti. /eler mu je posvetio neke radove i doktorirao je kod njega.

Ere$t (a/n je direktni preteca. Prvi je govorio da postoje: (a! senzacije prostorneforme (krug je uvek krug, bez obzira na velicinu precnika! i (b! senzacije vremenske

?


27/57

forme (kad melodiju sporije sviramo jos uvek je prepoznajemo kao tu melodiju!. ) jedna i

druga suu nezavisne od elelmenata koji sacinjavaju ono na sta se melodije odnose.

*ri$tija fo Erefel$/Prvi put je uveo pojam gestalt kvaliteta (0AB> 9 u 4 gestaltkvalitetu5!, isticuci da u svest ulaze likovi pre nego njihovi sastavni delovi, to je gestalt u

nama. Postavlja se pitanje sta se prvo rapoznaje: element ili gestalt kvalitet ili obostrano.

estaltisti nisu znali za ovaj njegov rad sve do pojave 7erthajmera. n je idejni preteca

ali nije na njih uticao. estaltisti su ga priznali. n je objavio svoje radove o percepcijikoja se odnose na princip transpozicije (mogucnost menjanja nota 9 celina ostaje ista; iste

note se razlicito raporede 9 celina se menja; odatle je zakljucio da delovi ne determinisu

celinu!. )z ovih opazanja $renfels izvodi gestalt princip: primat u opazanju pripada

celovitoj formi, a ne njenim elementima. Nije tragao za poreklom gestalta.

&el$o/)deja gestaltizma je stara. Postavlja pitanje kako to da njihovi prethodnici nisu, aoni jesu uspeli u propagiranju te ideje.

Radiklana tumacenja saznajnih celina dali su /eler, /ofka i 7erthajmer

)deje $renfelsa nastavljaju 1enusi i +ajnong (nisu nista dodali!. Pokusali su da izmire

$renfelsovu ideju o primarnim gestaltima i 7untovu o stvaralackoj sintezi.

O$i+ac (a#$ Vert!aj)er

Rodjen je u Pragu, studirao je u Nemackoj. Predavao je u rancuskoj, 1erlinu, 8merici. 0B0>

u rankfurtu na +ajni ekspreminetise i radeci na opazajnu pokreta zainteresovao je studente 9

/elera i /ofku, za svoje ideje.

estalt psihologija je zvanicno zaceta sa njegovom raspravom 4$ksperimnetalna studija o

posmatranju kretanja5 (0B0!, u kojoj jr opisana pojava prividnog kretanja. )deju za

izvodjenje presudnog ekspepimenta je dobio posmatrajuci decu kako se igarju stroboskopom,

koji je on iskoristio u svom eksperimentu. tkrio je pojavu koja je danas poznata kao i*

fenomen (0B0!: ako se na tamnoj pozadini upale jedna za drugom dve tacke, dobicemo tri

razlicita opazaja u zavisnosti od prostornog i vremenskog odnosa elemenata. Na primer: (a!

dve svetlosti se pale istodobno kada je vremenski razmak izmedju njih 0F sekunde, (b! vidi

se samo jedna svetlost koja se pomice kada je vremenski razmak 0F0? ekunde i (c! vide se dve

svetlosti koje se plae jedna za drugom kada je vremenski razmak 0F@ sekunde. vo je sa

pozicija elemenatristicke psihologije nemoguce objasniti jer bi isti elelmenti uvek morali da

daju iste opazaje. ' tome je novina gestalt psihologije: ona polazi od fenomena tj. onoga sto

covek dozivljava.

'ticaj %userlove fenomenologije: za gestaltiste je fenomenologija podrazumevala sto naivniji

i poptuniji opis neposrednog iskustva. ni nikada nisu isli tako daleko da su od pomatracazahtevali da sva svoj aprethodna iskustva 4stavi u zagradu5.

2akodje je na njega uticala i iluzija kretanja 9 kada voz stane opaza se naknadno kretanje u

suprotnom smeru. -akljucak je na osnovu toga doneo je da je opazaj celine determinisan ne

unutrasnjim dogadjajima, vec konstelacijom, rasporedom stimulusa u svetu izvan nas. /asnije

pojednostavljuje eksperimentalnu situaciju: osvetljenjem, dve linije i menjanjem frekvencije

osvetljavanja dolazi pod odredjenim uslovima do dozivljaja kretanja. #enzacija traje duze

nego draz (sto je neobjasnjivo sa stanovista strukturalista!. i*fenomen se sastoji u izvodjenju

kretanja iz statickih elemenata pri cemu se formira celina koja je nesvodiva na stare elemente.

ogadjaj u celini sadrzi vise nego sto je u elementima dato.

Ge$taltiza) #ao $i$te)

C


28/57

estalt*psihologija je eksperimentalan pravac i usmerena je na proucavanje odnosa izmedju

podrzaja i fenomena. Podrazaje shvataju kao pokretace urodjenih gestalta, zbog cega se

svrstavaju u nativiste. Na drugoj strani, njihovo je stanoviste materijalisticko jer su smatrali

da svaki fenomen ima svog nosioca medju fizioloskim korelatima. vakav stav bi mogao da

se okarakterise i kao psihofizicki dualizam madjutim, oni su smatrali da su to dva izraza iste

stvarnosti.

estaltisti tvrde da covek dozivljacva fenomen ali da nije u stanju da odredi elementarnekvalitete svog dozivljaja (u ovome je osnovna razlika od elementarizma!.

efinicija psihologije

Psihologija je istrazivanje neposrednog iskustva celog organizma (kao teorijski stav, a i

empirijski!.

Postulati

0. skust#o kao celina

covekovo iskustvo se ne sastoji od elemenata vec cini celinu ili gestalt. ovek okolinu

neikada ne dozivljava u elementina, vec ga samo kanije moze vetacki razloziti na sastvane

delove.

. odnos deo$celina

elina uopste nije zbir svojih delova. -a njih vazi determinizam odnosa. Promenimo li

medjusobne odnose delova promenicemo i karakter celine i dobiti nov gestalt, dok ce broj

i vrsta delova ostati nepromenjeni. #a druge strane od potpuno drugacijih delova mozemo

dobiti isti gestalt, ako su odnosi medju tim delovima isti. Prema tome, celina prethodi,

pojavljuje se, konstatuje se, pa se objasnjava. (iz ovog sledi jedna od osnovnih kritika:

objasnjenje je aposteriori i ne moze da predvidja!


29/57

' svesnom dozivljaju i mozdanim procesima postoje izomorfni procesi (princip

izomorfizma!. Postoji korespodencija izmedju procesa percepo*fizioloskom polju tj.

svakoj fenomenoloskoj organizaciji izomorfno bi odgovarala konfiguracija fizioloskih

odnosno nervnih procesa. izomorfizam zanci da su svi iskustveni rasporedi u prostoru i

vremenu autenticna reprezentacija primerenog rasporeda u odgovarajucem dinamicnom

kontektu fizioloskih procesa.

Priroda podataka, cinjenica

- objektivne i subjektivne, pretezno kvalitativne, ali i kvantitativne.

- +olarno shvatanje pojava svesti i ponasnja

- +etoda 9 fenomenoloska, koja zahteva opis svesnog dozivljajai to neposrednog naivnog

dozivljaja (bez analize na sastavne elemente i uz posmatranje bez treninga!. Neposredno

iskustvo kao totalitet.

dnos dusa 9 telo

' konceptu izomorfizma se krije odgovor 9 vodi paralelizmu. Neki smatraju da princip

izomorfizma integrise dusu i telo. Princip izomorfizma glasi: svakoj fenomenoloskoj

organizaciji bi odgovarala odredjena konfiguracija fizioloskih tj. nervnih procesa. to je odnos

0:0. +isli se na molarni odnos, tek je kasnije /eler govorio o molekularnom.

6arosveski: pokusaj da se resi odnos dusa 9 telo ostaje u ktegoriji slika.

/oncept izmorofizma je bio dosta uticajan, to je glavna eksplanatorna teza koje su se

gestaltisti drzali. Postoji korespodencija izmedju procesa u perceptivnom polju i fizioloskom.

+edjutim, kod njih su to dva vida iste stavrnosti te se ne moze govoriti o cistom paralelizmu.

irektno je gestalt nastao iz fizike, indirektno iz filozofije.

E)pirij$#e t+rdje .e$talti$ta2o su jasni principi perceptivne organizacije, a nazivaju ih zakonima. 2o su urodjene

zakonitosti (koje su prisutne i kod nizih organizama! i univerzlane. ' oblasti opazanjagestaltizam je nativisticko stanoviste, potcenio je faktore iskustva (iskustvo bitno menja

precpeciju!. -akoni organizacije drazi u opazaje su sledeci:

0. princip dobre forme(pregnantnost!: drazi sacinjavaju dobru formu i grupisi se u celine.

'ravnotezena forma ima prednost nad slabo uravnotezenom

. prinip blizinetendencija da se drazi koje su medjusobno bliske grupisu u celinu.

> principa. vi principi se ne odnose samo na percepciju, vec i na ucenje za druge

oblasti naseg saznanja. Npr. nesto sto je dobro nauceno ostaje trajno, za razliku od onog sto

nije odbro nauceno. estaltisti su proucavali prvenstveno opazanje, delimicno pamcenje, dabi se kasnije latili misljenja.

Prema ucenju gestaltista opazaj nije prost zbir osecaja, on je nesto vise od toga. n je

organizovana celina 9 gestalt. elina odredjuje izgled delova ali i delovi uticu na izgled

celine.

/lasicna gestalt*psihologija je proucavala prvenstveno opazanje, delimicno pamcenje, da bi e

kasnie latila misljenja. -a licnost se nije interesovala, ali je davala pobuda. 2eorije licnosti su

razvili /urt "evin, oldstajn i Perls (koji je zasnovao i gestalt*terapiju, koja malo zajedniskog

ima sa osnovnim postavkama klasicne gestalt*psihologije.

Ge$talt0teorija )i$ljeja

etaltisti su misljenje tumacili na razlicite nacine: 4kao celovito poimanje unutarnjihstrikturnih odnosa u problemoskoj situaciji5 (7erthajmer!, zatim, 4iznenadan i celovit uvid u

situaciji5 (/eler!, 4reformulacija problema5 (anker!.

B


30/57

*elerNjegovi eksperimenti sa simpanzama su znacjani jer je njima nastojao da opovrgne postavke

bihevioristickih teorija ucenja na osnovu asocijacija drazi i reakcija ili na osnovu pokusaja i

pogresaka. Primetio je da resavanje problemskih situacija kod majmuna ne ide tako postupno

kako su opisivali 2orndjak i ostali bihevioristi.

0B0C /eler objavljuje knjigu 4)ntelektualne sposobnosti majmuna5. ao je psiholoski profilsvakog pojedinog majmuna.

0. daje dorinos psihologiji

. govori o ucenju putem uvidjanja (ucenje kod koga dolazi do uvidjanja odnosa izmedju

sredstva i cilja!


31/57

- postoji nagon za samoaktualizacijom

- organizam je (relativno! otvoren sistem

=. pojam celine je vazan za nauku

@. ima visoku heuristicnu vrednost, plodna je za generisanje novih ideja

?. centralizam je bio u fazi razvoja operacionalizacije 9 jedina rivalska koncepcija

Pokazao se kao nastavljac fenomenoloskog shvatanja coveka.

*"rt Gold$taj/Neurolog, psihijatar. ' ) sv. Ratu je na celu vojne bolnice. /od njega sejavlja pojam samoaktualizacije. n je dosao do uvida da jedan poremecaj ne odgovara

poremecaju u jednom delu mozga jer je organizam celina i tako funkcionise.

estalt*terapija (Perl$! je uzela naziv ali ne i teroijsku osnovu iako je gomila pojmova ista.

rganizmicka teorija: prosirivanje gestaltistickih nacela: na bioloski organizam kao celinu.

7odeci predstavnik je /urt oldstajn. snovni cilj potrebno je otkriti zakone koji upravljaju

celokupnim organizmom kako bi se moglo razumeti delovanje bilo kog sastavnog clana.

0. naglasava jedinstvo i koherentnost normalne licnosti

. polazi od organizma kao organizovanog sistema, zatim podrobno ispituje celinurasclanjenu na delove.


32/57

shemama je prikazao i frustrirajucu situaciju: situacija u kojoj osoba tezi cilju ali na putu

postizanja cilja stoji neka prepreka.

Definicija polja sveukupnost istovremeno postojecih cinjenica koje smatramo uzajmno

medjuzavisnim. Pojmovi: psiholoska sredina, zivotni prostor H osoba 9 psiholoska sredina;

dalja diferencijcija unutar osobe i unutar sredine.

Za)er#e Le+i"0. njegova topoloska i vektorska predstavljanja ne donosi nista novo u vezi sa ponasanjem

koje treba da objasne. 2o su samo slikovne analogije, metafore. esce ilustracije onog sto

se vec dogodilo nego predvidjanja.

. -ivotni prostor posmatra kao zatvoren psiholoski sistem. Psihologija ne moze da se ne

obazire ne objektivnu sredinu. "evin ne priznej zamrke uzima u obzir one aspekte

objektivne sredine koje uticu na zivotni prostor odredjene osobe u odredjeno vreme

(ekoloska psihologija!


33/57

@. eministi ostro napadaju rojdove spekulacije o psihologiji zene, posebno pojam zavisti

zbog penisa (mada je jedna od istaknutih licnosti, +icel, zenskog pokreta istupila u

rojdovu odbranu!.

?. $dna %ajdbreder 0B


34/57

. Poznanstvo sa 6ozefom &rojero)9 metod pricanja koji je kasnije prihavtio i rojd.

> 42umacenje snova5 9 pocetak P8. "judi im prilaze posto su procitali tu knjigu.

8nalizom snova rojd dopunjuje terapijsku praksu. #novi su tipican izraz primarnog

procesa, te su izraz i seksualnih nagona i nedozvoljenih teznji. ' toku spavanja nadzor,

cenzure slabe ali i dalje deluju sto utice na razlicita iskrivljavnja snova , zbog cega ih je

tesko tumaciti. 8nalizi snova pomaze otkrivanje simbola sna.

#ledeci njegov pojam je pojam libidakojim je oznacio seksualnu energiju. n se tokom

razvoja menja i usmerava na razlicite delove tela koji mu donose zadovoljenje. Prvi

stadijum razvoja je oralna faza, gde su usta glavna erogena zona (kasnije je 8braham ovu

fazu podelio na dva dela: rani i kasni oralni stadiju, * oralno*sadisticki, za koji je

karakteristicna aktivnost grizenja!. ruga je analna faza, kada je glavni organ

zadovoljenja anus. snovni konflikt je davanje 9 uzimanje. #ledeca je falusna faza, kada

je izvor zadovoljstva polni organ. -a ovaj period je karakteristican $dipalni konflikt. '

periodu polaska u skolu nastupa period latentnosti sto je posledica razvoja i jacanja

superega. ete razvija primerene mehaznime odbrane. ' pubertetu raste energija libida,

kada se javlja kratkotrajna 4druga $dipva faza5 (8. rojd!. Poslednja faza je genitalna,

kada je libido usmeren na osobu suprotnog pola, a zadovoljstvo donosi koitus. -bogneresenih konflikata dolazi do fiksiranja na odredjeni stadijum razvoja tj. na oblike

seksualnosti karakteristicne za taj period razvoja. 6avljaju se teznje karakteristicne za taj

razvojni period. ) svaka frustraciona situacija dovodi do regresije na taj nivo

funkcionisanja.

=. Prepiska sa 7ilhelmom Eli$o)9 seksualni nagoni su presudni u individualnom razvoju.vo je prva podrska rojdovim idejama (teorija seksualnosti 9 infantilni seksualitet!

0B>C. rojd zapocinje spostvenu analiticku praksu.

1ecko psihoanaliticko drustvo nastaje iz sastanaka sredom sa rojdom.

0B>B. na /lark*univerzitetu u #8 rojd drzi predavanja, sa 6ungom. 7rlo je dobro primljen,a taj poziv je prvo svetsko priznanje rojdu.


35/57

Posle 0B> rojd je znacjano izmenio svoju teoriju. 'mesto libida uvodi dve osnovne

motivacijske sile: instinkt zivota ili erosi instinkte smrti ili tanatos.ovekov je cilj povratak

u stanje pune ravnoteze, u stanje mrtve materije. ' pocetku su instinkti smrti autodestruktivni,

ali se preusmeravaju ka spoljasnjosti u vidu teznje za unistavanjem.

2eorija o stukturi licnosti. ' prvim radovima je razlikovao tri dela licnosti: nesvesno (steciste

urodjenih impulsa i potisnutih zelja, primarni proces, princip zadovoljstva!, predsvesno isvesno (oni su srediste sekundarnih procesa, princip realnosti!. )zmedju 0B0> i 0B> uvodi

pojam ega, koji provodi potiskivanje i odbrambene mehanizme. n je jednim delom svestan

ili predsvestan, ali je delom i nesvesan. 0B< je formirana teorija licnosti sa tri sloja: ono

(seksualni i agresivni impulsi, primarni proces, princip zadovoljstva!, ja (prima energiju od

ida, sekundarni procesi, princip realnosti, mehanizmi odbrane su nesvesni, veci deo je

svestan, funkcija ega je prilagodjavanje organizma sredini! i nad*ja (eticko*moralni motivi,

razvija se u toku $dipalne faze!. /asnije su ego*psiholozi naglasavlai autonomnost ega i

superega koju oni postizu tokom razvoja licnosti. 8li to je odstupanje od frojdizma.

%e$+e$o pre 3rojda 4Vajto+a $t"dija5

P8 je teorija i terapija nesvesnog (definicija!. rojd je uveo nsv u nauku. 8li on ga nije otkrio.

svesnom i nesvesnom se govorilo i ranije, jos od vremena ekarta, sredinom 0C veka, a

pominjali su ga i #pinoza, "ajbnic i %erbart.

#a prvim industrijskim revolucijama u 0C veku znacaj individualnosti se povecava, pre svega,

ekonomski. /ad se paznja poklonila individualnosti, pocinje da se govori i o nesvesnom. #am

termin nastaje sreinom 0A veka (po 7ajtu!. +oguce je izdvojiti bar tri uticaja na pojavu

postuliranja nesvesnog:

0. interesovanje za individualne dozivljaje pojedinaca (narocito u nemackoj filosofiji i

knjizevnosti 9 ete!

. iz bioloskih nauka 9 razvoj genetike i teorija evolucije (naglasavcanje organizam kao

osnove za intelektualni razvoj!


36/57

snovni postulati

rojdova misao nije bila sistemska u smislu da je imao razvijene postulate. )pak mogu se =

formulisati:

0. psihicki zivot je detreminisan

. nesvesni faktori imaju presudnu ulogu u odredjivanju ponasanja


37/57

0. rojd je uvek hipotezu proveravao u odnosu na sve hipoteze svog sistema. 2oga u

psihologiji nije bilo pre njega

. oprinosi popularnosti psihologije i psihijatrije

C godine u 1ecu, kada su bez prestanka razgovarali 0< casova. Njegovo

interesovanje je za rojda bilo veliko priznanje. 6ung je jedan od najranijih propagatora P8,

mada je bilo dosta otpora prema njemu. 1io je prvi predsednik P8 udruzenja 0B0>*0B0=.

ormalni uzrok prekida , 0B0< godine, je licne prirode, u odnosu ucitelj 9 ucenik. rojd tretira

svoje ucenike kao pacijente. #ustinski uzrok je teorijske prirode: 6ung je posumnjao u P8,

polako je poceo da se odvaja od rojda. "ibido je shvatio kao osnovnnu bilosku energiju

(zdravorazumski naciin!, a ne kao prvenstveno seksualnu. -a njega seksualnost nije bila

osnovni rezervoar licnosti.

Razli#e iz)edj" 3rojda i J".a

0. 6ungova psihologija deluje znatno manje naucno od rojdove. )ma jos veci otpor prema

kvantifikaciji podataka.

. 6ung je vise usmeren na istoriju, kulturu, drustvo, i naglasava rasnu i filogenetsku osnovu

licnosti


38/57

A. entralni pojam je kolektivno nesvesno (rojd sve svodi na porodicu, i to na jedan tip

porodice!

S#lop lico$ti

0. Jase sastoji od svesnih opazaja, secanja, misli i osecanja. no je odgovrono za osecanje

licnog identiteta i konitnuiteta, i ono je u sredistu svesnosti.. Lico e$+e$o granici se sa 6a. ine ga dogadjaji koji su jednom bili svesni, pa su

potisnuti, zaboravljeni ili ignorisani, kao i dogadjaji koji su bili suvise slabi da usli u svest.

#adrzaji licnog nesvesnog su dostupni svesti. no sadrzi #o)ple#$e koji predstavljajuorganizovanu grupu tj. konstelaciju osecanja, misli, percepcija ili secanja organizovanih

oko odredjenog sadrzaja, 4jezgra5. 'koliko privuce veliki broj iskustava moze preuzeti

nadzor nad licnoscu i ponasati se kao zasebna licnost.


39/57

'ia)i#a lico$ti

"icnost smatra kao delimicno zatvoren sistem energije. snovna zivotna energija je nazvana

libidom, a samo jedna od njenih menifestacija je seksualne prirode. $nergija kojom se

ostvaruje licnost je dusevna energija (cesto koristi i izraz libido!. /olicina dusevene energije

koja je uneta u odredjen element licnosti se naziva vrednoscu tog elementa. Prema 6unguprilikom raspodele dusevne energije vaze dva osnovna nacela: nacelo ekvivalentnosti (ako se

energija upotrebljava za izazivanje odredjenog stanja, upotrebljena energija ce se pojaviti

negde drugde u tom sistemu tj. opadanje jedne vrednosti, nuzno dovodi do rasta druge! i

nacelo entropije (raspodela energije u psihi trazi ravnotezu ili izjednacenost!

Raz+oj lico$ti

/rajnji cilj razvoja je ost#arenje jast#asto znaci najsavrseniju diferencijaciju i harmonicno

stapanje svih strana celokupne covekove licnosti. vaj cilj se ostvaruje kroz proces

indi#iduacije. /ada se postigne raznovrsnost onda se diferencirani sistemi integrisu

zahvaljujuci transcendentnoj funkciji(ujedinjuje suprotne tendencije vise sistema!.+acelo sinhronicnosti 0 primenjuje se na dogadjaje koji se desavaju zajedno u vremenu ali

nisu povezani kauzalno.

*riti#e

0. pao je u pseudofilozofiju

. pojam arhetipa je matefizciki i potpuno nedokaziv; pri tom, se moze u poputnosti objasniti

iskustvom i nema potrebe za postuliranjem urodjenosti


40/57

kojim se maehanizmima drustveno stanje pretvara u ideologiju. snovni mehanizam tog

pretvaranja je potiskivanje, a osnov celokupne regresije je seksualna regresija 9 potiskivanje

seksualiteta.

Rajh je u heteroseksualnom zadovoljenju video prirodno stanje coveka i njegovu pravu srecu.

#ve sto ga pri tom ometa donosi patnju, nesrecu i dusevne poremecaje. Posebno mu je

znacajan bio orgazam, koji je za njega bio izvor dusevnog zdravlja. nemogucavanje

seksualnomg zivljenja predstavlja nasilje sto ga nad pojedincem proizvodi drustvo. 2o jetemelj drustvenog ugnjetavanja. 2ek ce komunisticka revolucija ukinuti ogranicavanje polnog

nagona i time oslobditi coveka. /asnije je zahtev za drustevnom revolucijom preobrazio u

zahtev za seksualnom revolucijom. radjanska porodica ima posebno vaznu ulogu jer stvara

seksualnu represiju koja je osnov svake represije. Porodica stvara karakternu kulturu. tac je

glavni eksponent autoriteta. 2a karakterna struktura podrazumeva prihvatanje autoriteta i opsti

model potiskivanja. 2ako se formira covek koji ce prihvatiti drustvenu nejednkaost. 2reba

razvijati porodicu onakvu kakva jeste, dozvoljavati rana seksualna interesovanja, to je

preduslov prave revolucije.

Prema njemu, neuroza je ukupan zbir svih iskrivljenja prirodnih nacina izrazavanja

organizma; sveukupnni izraz oklopljenog organizma je 4obuzdavanje5, suzdrzanost; posledica

je nesposobnost za plazmaticko grcenje u seksualnom odnosu tj. orgasricka nemoc koja daljestvara zastoj seksualne energije iz kojeg nastaju neuroze. klop je rasporedjen segmentno,

opste karakteristike 9 stezanje i grcenje svih misica u datom podrucju.

Za)er#e Raj!"

0. spoj marksizma i P8 je mehanicki

. prenaglasava razvoj seksualnosti za razvoj licnosti

*ih godina 33 veka. 1io je glavni takmac P8. d

njega potice novina u tumacenju licnosti 9 covek je socioloski determinisan. va socijalna

komponenra je rojdu nedostajala. 8dler je bio medju osnivacima P8 drustva u 1ecu. Po

struci je lekar, oftalmolog, kasnije je zavrsio psihijatriju.

d rojda se odvaja 0B00 godiine sa nekoliko ljudi. snovao je drustvo za individualnu

psihologiju.

=>


41/57

' toku ) svetskog rata je bio lekar u austrougarskoj vojsci. Posle ) svetskog rata osniva

kliniku. ' #8 prelazi 0B


42/57

*reati+o ja$t+o< $t+aralac#o ja$t+o 9 visoko personalizaovan kreativan sistem koji seispoljava u jedinstvu zivotnog stila, ali isto tako i traga za dozivljajima koji ce potpomoci

ostavrivanje covekovog osobenog stila zivota. n posreduje izmedju drazi koje deluju na

osobu i odgorvora koje osoba na te drazi daje. no pokrece, krunise nasu strukturu licnosti,

daje znacenje zivotu. Pojam koji je tesko opisati. "ici na raniji koncept duse. snovni

materijal je nasledje i iskustvo. 'vodjenje ovog pojma u teoriju je jos jedna velika zasluga

8dlerova.

Razli#a " odo$" a 3rojdo+" PA

ovek je gospodar svoje sudbine. d P8 je ostalo insistiranje na nasledju i prvim godinama

zivota. 2eza da redosled rodjenja uticu na strukturu licnosti deteta:

- najstarije 9 hronicna nesigurnost, tendencija vracanja u maldost, neuroticari, alkoholicari

- srednje 9 najbolje adaptirano, ambiciozno, pobunjenik, zavidljjivo

- najmladje 9 razmazeno

Rana iskustav su znacajna, opredeljuju nas zivotni stil. +ogu se podeliti na tipicna iskustva:

deca sa nekim nedostatkom, razmazena deca, zanemarnea deca.

Postojao je pokusaj da se 8dlerova teorija uvede u vaspitanje.

8dler je danas dosta zaboravljen. Posle njega mnogi dosta ubedljivije i fundiranije govore o

drustvenim faktorima, pa 8dler pada u zaborav.

*riti#e Adlera

0. konflikt izmedju bioloskog aparata i sredine je nuzan. 8dler to zaboravlja. 2o je

univerzalna karakteritika covecanstva i mehanizam svih revolucionarnosti coveka.

. rojdova ideja o autonomnosti ljudskog bica pada u vodu, a ova ideja je revolucionarna 9

8dler ovu ideju prvi napusta i smtra da su covek i drustvo dosta promenljivi.


43/57

"icnost shvata kao realtivno trajan sklop medjuosobnih situacija koje se ponavljaju i

karakterisu ljudski zivot. Pojedinac ne postoji nezavisno od svojih odnosa sa drugim ljudima.

6edinica proucavanja je medjuosobna situacija

n ne odrice vaznost nasledju i sazrevanju, ali smatra da ono sto je izrazito ljudsko

predstvalja proizovd drustvenih sadejstava.

snovni pojmoviDinamizam9 relativno trajan sklop transformacija energije, koje stalno iznova karakterisu

organizam u njegovom trajanju kao zivi organizam. ni su slicni navikama i odlikuju necije

medjusobne odnose. 1ilo koja naviknuta reakcija prema jednoj ili vise osoba je dinamizam.

/a$sistem 9 mere obezbedjenja koje odobravaju odredjene oblike ponasanja, a druge

zabranjuju. n je proizvod iracionalnih strana drustva. Njega cini i sve ono sto covek prima

od drugih kao oznaku sebe, te se razvija u okviru socijalnog ucenja.

Personifikacije 0 predstava koju jedinka ima o sebi ili drugome, a izrasta iz iskustva sa

zadovoljavanjem potreba i strepnjom. Retko su adekvatni opisi osoba na koje se odnose.

Saznajni procesi 0 troclana klasifikacija dozivljavanja: (0! prototaksicki dozivljaj (niz

trenutnih stanja!, (! parataksicki vid (uvidjanja uzrocnih povezanosti dogadjaja koji se

odigravaju istovremeno, ali nisu u kauzalnom odnosu! i (

secanja na proslost i tumacenja sadasnjosti.

*are HOR%AJ

snovala je americki institut za P8. snovni pojam joj je motiv prevazilazenje rojdovog

biologizma. osta rojdovih postavki je prihvatila, a mnoge je revidirala. /ritikuje rojdov

pojam $dipalnog kompleksa i agresije 9 oni su interpersonalno odredjeni, a ne urodjeni sa

seksualnom osnovom. ' 4Psihologiji zena5 kritkuje rojda i daje svoju viziju zene. na smtra

da $diplani ukob nije seksualno*agresivni sukob izmedju deteta i njegovih roditelja, vec

strepnja koja izvire iz osnovnih poremecaja odnosa izmedju roditelja i deteta.

)zvor konflikta je drustvena situacija, a neuroze takodje imaju drustveni karakter, jer se

neuroze ne razvijaju kod dece koja su rasla u porodicama u kojima je bilo dovoljno sigurnosti

i ljubavi.

Najvazniji pojam je bazicna anksioznost (osecanje koje ima dete koje je izolovano i

bespomocno u potencijalno neprijateljskom svetu!. #ve sto remeti sigurnost deteta u odnosu

na njegove roditelje proizvodi bazicnu strepnju. ete razvija razlicite taktike za

prevazilazanjem iste, koje mogu postati trajno tkivo licnosti i moze da preuzme ulogu nagona

ili potrebe. na je prepoznala 0> vrsta neuroticnih potreba i razvrstala ih u tri grupe: teznja ljudi,

Documents

Istorijski Uvod u Psihologiju - Skripta