UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA SAORAĆAJ

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

LOGISTIKA PRETOVARA

Tema:

KAPACITET PRETOVARA I IZBOR KLASE OBALSKE DIZALICE

Mentor: Student:Prof. dr inž. Milosav Georgijević Bursać Vukašin

st 8/2013

Sadržaj:

1. Određivanje kapaciteta pretovara obalske dizalice za slučaj rada sa kontejnerima..........3

1.1. Vreme ciklusa rada obalske dizalice....................................................................................4

1.2. Optimizacija trajektorije.......................................................................................................5

2. Određivanje pogonske klase i pogonske grupe obalske dizalice za pretovar kontejnera...7

2.1. Klase korišćenja pojedinih pogonskih mehanizama..........................................................7

2

1.Određivanje kapaciteta pretovara obalske dizalice za slučaj rada sa kontejnerima

Na slici 1 prikazana je skica dizalice za pretovar kontejnera.

Slika1

Podaci:

a1=3m; a2=2m; a3=2m v1=0,7+DR100

=¿0,81m/s;

W=2,438m v2=2+PBI100

=¿2,08m/s

H=2,438m e=MR4

=¿0,75

b1=0,15m n=10+MR2

=¿11,5

b=W+b1=2,438+0,15=2,588mf=0,8mc1=12m

c2=n*(W+b1)+W2

=¿11,5*2,588+2,438

2=¿30,98m

tud=tk

d=1stu

k=tkk=4s

tz=to=10sQ=24t

hd=7+PBI

2=¿11m

3

1.1. Vreme ciklusa rada obalske dizalice

Vreme ciklusa T:T=T1+T2+T3+T4

Suma svih glavnih vremena:

T1=∑i=1

n

ti=¿t1+t2+t3+t4+t5+t6

t1=hd+0,5−e

v1=11+0,5−0,75

0,81=¿13,27s –vreme dizanja kontejnera

t2=c1+c2+a1+a2+a3

v 2=12+30,9 8+2+2+3

2,08=¿24,02s –vreme kretanja kolica ka platformi

t3=hd+0,5−f

v1=11+0,5−0,8

0,81=¿13,20s –vreme spuštanja kontejnera

t4=hd+0,5−f−H

v1=11+0,5−0,8−2,438

0,81=¿10,2s –vreme dizanja praznog hvatača

t5=c1+c2+a1+a2+a3

v 2=¿24,02s –vreme kretanja kolica na istu poziciju

t6=t1=13,27s – vreme spuštanja praznog spredera u prvobitni položajT1=97,78s

Polovine vremena ubrzanja i kočenja

T2=∑i=1

4td u2 + t

dk

2 +∑i=1

2t k u2

+ tkk

2 =4*(12+ 1

2)+2∗( 4

2+ 4

2)=12

s

Suma svih međuvremena između dva kretanja(vreme promene komandi)

T3=∑i=1

4

t i=4*0,5=2s

Vreme zahvatanja kontejneraT4=tz+to=10+10=20s

T=97,98+12+2+20=134,98s

4

1.2. Optimizacija trajektorije

h-visina koju je potrebno savladati da bi kolica krenula horizontalnoh=H+0,5=2,438+0,5=2,558 m ≈3 m –visina do koje mora da se podigne kontejner, čija je visina 2,438 m, i rezerva od 0,5 m tako da ne dodirne susedni kontejnerZa vreme t1

’=t1u+ti, kolica sa kontejnerom preći će visinu od 3 m.

hu=

v 1

2 *t1u=

0,92

∗1=0 ,45m

hi=h-hu=3-0,45=2,55 mt1

’=t1u+ti

t1u=1s; ti=

h iv 1 =

2 ,550,9

=2 ,83s

t1’=t1u+ti=1+2,83=3,83s –nakon ovog vremena od početka dizanja, kolica mogu početi da se

kreću horizontalno

Vreme nakon kog se prelazi prepreka(šina) i kolica mogu da počnu da se spuštaju je, t2’=tu

k+tki.

Bu –put ubrzanja kolica

Bu=

v 2

2 *tuk=

2 ,052

∗4=4,1m

B=Bu+Bi

Bi=B-Bu=a1+a2+a3+c2-Bu=35,18 m

tki=

B iv 2

=35 ,182 ,05

=17 ,16s

t2’=tu

k+tki=4+17,16=21,16s –nakon ovig vremena kolica prelaze prepreku i može da počne

spuštanje.Vreme povratnog dela ciklusa, tk

p=tuk+tk

ii

tkii=

C 1−B uv 2

=12−4,12 ,05

3 ,85s

tkp=4+3,85=7,85 s

T=tz+ t1’+ t2

’+

t u2

+ t u2

+ t u2

+ t k2

+ t u2

+ t k2 +t3+to+t4+t5-tk

p =

12+ 1

2+ 1

2+1

2+10+3,83+21,16+10,22+10+7,51+2+25,01+2-7,85=85,88 s

5

Broj ciklusa po efektivnom času rada

n=

3600T o

=3600121 ,75

=29 ,55cikl./h, odnosno 30 cikl./h, a za optimizaciju

n’=

3600T

=360085 ,88

=41 ,92cikl./h, odnosno 42 cikl/h.

Teorijski(idealni) kapacitetki=Q*n=24*30=720 t/h, odnosno za optimizacijuki

o=Q*n’=24*42=1008 t/h

Stvarni kapacitet se određuje po obrascu K=ki*vq*vv, pri čemu je vq=0,7-stepen iskorišćenja nosivosti, a vv=0,8-stepen iskorišćenja radnog vremna.K=720*0,7*0,8=403,2 t/h ili za optimizacijuK’=1008*0,7*0,8=564,48 t/hBroj ciklusa po času jedan je od osnovnih parametara za sagledavanje veka trajanja mašine, jer se može izračunati broj ciklusa po danu, mesecu i godini.

6

2. Određivanje pogonske klase i pogonske grupe obalske dizalice za pretovar kontejnera

Određivanje pogonske klase vrši se na osnovu klase korišćenja i spektra opterećenja. Klasa korišćenja se određuje na osnovu projektovanog broja ciklusa rada Ct. Na osnovu dobijenih proračuna i podataka, Ct se određuje kao njihov proizvod.

16 h/dan300 dana godišnje15 godinan=30 cikl./hCt=30*16*300*15= 2 160 000Na osnovu projektovanog ciklusa rada zaključujemo da je klasa korišćenja U7.Spektar opterećenja se izražava koeficijentom (kp), koji uzima u obzir koliko će puta u radnom veku dizalica prenositi teret od minimalnog do maksimalnog.

kp=∑[ C iC p

∗( P iPmax )3]

Određuje se na osnovu pretpostavljenih veličina:P1=10t C1=0,2*Ct

P2=10-20t C2=0,5*Ct

P3=20-30t C3=0,2*Ct

P4=30-40t C4=0,1*Ct

Pmax=40t

kp=

0,2∗C t

C t∗(10

40 )3

+ 0,5∗C t

C t∗(20

40 )3

+ 0,2∗C t

C t∗(30

40 )3

+ 0,1∗C t

C t∗(40

40 )3

=

=0,0031+0,0625+0,084+0,1=0,25Na osnovu koeficijenta, spektar opterećenja je Q2-srednji.Pogonska klasa dizalice sa klasom korišćenja U7 i spektrom opterećenja Q2 je A7.

2.1. Klase korišćenja pojedinih pogonskih mehanizama

Određuju se pomoću:

km=∑[ t tt d∗( P iPmax )

3]td=t1+t3+t4+t6=10+10,22+7,51+10=37,73 s

7

tt=

t d∗C t

3600=37 . 73∗2160000

3600=22638

sNa osnovu tt zaključujemo da je klasa na osnovu rada T7.Određivanje klase pogonske grupe se vrši na osnovu pretpostavljenih vrednosti:P1=10t t1=0,2*tt

P2=10-20t t2=0,5*tt Napomena: Ovo se ispravlja, nije 0,15 itd, nego je ovako.P3=20-30t t3=0,2*tt

P4=30-40t t4=0,1*tt

Pmax=40t

km=

0,2∗t tt t

∗(1040 )

3

+ 0,5∗t tt t

∗(2040 )

3

+ 0,2∗t tt t

∗(3040 )

3

+ 0,1∗t tt t

∗(4040 )

3

=

=0,015+0.062+0.084+0.1=0,261Na osnovu koeficijenta utvrđujemo da je spektar opterećenja L3.Pogonska grupa dizalice sa klasom korišćenja T7 i spektrom opterećenja L3 je M8.

8