Klinicka kineziologija

7/29/2019 Klinicka kineziologija

1/71

1

Univerzitet u KragujevcuMedicinski fakultet- usmerenje "diplomirani medicinski tehniar"

fizioterapeutski smer

TEST PITANJA SA ODGOVORIMA

IZ KLINIKE KINEZIOLOGIJE

Milorad Jevti

Miroslav Madarac

Kragujevac, 2005


2/71

2

Milorad JevtiMiroslav Madarac




3/71

3

Recenzenti :

Prof. dr sci. Miodrag Veljkovi

Prof. dr sci. Tanja Lukovi

Izdava:

Medicinski fakultet u Kragujevcu

Za izdavaa:

Prof dr sci. Neboja Arsenijevi

, dekan

Urednik:

Balaa Mitrovi

tampa:

tamparija "Grafi

ar" Kragujevac.

Tira:300 primeraka.

Odlukom Komisije za izdavaku delatnost Nastavno-naunog vea Medicinskog fakultetaUniverziteta u Kragujevcu, od---------------------------, rukopis je odobren za tampanje kaorepetitorijum za studente Medicinskog fakulteta- usmerenje "diplomirani medicinski tehniar"-smer fiziopteraeput

ISBN


4/71

4

Univerzitet u KragujevcuMedicinski fakultet



Prof. dr sci. Milorad Jevti

Kragujevac, 2005.


5/71

5

IZVOD IZ RECENZIJA

Test pitanja su koncipirana tako da svako pitanje ima tri odgovora od kojih jesamo jedan taan, ili pet odgovora od kojih su dva tana. Takoe, pojedina test pitanjadaju mogunost kratkog pismenog obrazloenja pitanja.

Na kraju test pitanja data su reenja, odnosno klju za tane odgovore na svakopitanje.

Reavajui ova pitanja studentu se prua izvanredna prilika provere i dopunesvog znanja, a takoe ovakav pristup provere znanja omoguuje dobru objektivizacijustudentskog znanja. Test pitanja predstavljaju doprinos inovaciji provere znanja sobzirom da je iskljuena subjektivnost ispitivaa.

R e c e n z e n t i


6/71

6

OPTI DEO

1. Predmet biomehanike je specifina oblast biolokih sistema, kao to je:a.miina kontrakcija, --------------------------------------------------------b.brzina kontrakcije, --------------------------------------------------------c.raspodela nervnih vlakana --------------------------------------------------------d.kontrola upravljanja pokretima --------------------------------------------------------

2. Kinematika pokreta odnosno promena mesta tela i telesnih delova moe se objektiviziratipomou sledeih parametara:

a. predjeni put, ----------------------------------------------------b. brzina pokreta ----------------------------------------------------c. ubrzanje, ----------------------------------------------------d. ugao delovanja sile i tereta, --------------------------------------------------e. ugao brzine ---------------------------------------------------f. ubrzanja ----------------------------------------------------

3. Merenje kinemetrikih veliina (kinemetrija) podrazumeva sledee postupkea. Fotografski postupci --------------------------------------------------------b. Film videotehnika --------------------------------------------------------c. Elektronski postupci --------------------------------------------------------

d. Analiza i vrednovanje kinemetrikih rezultata --------------------------e. analiza mernih greaka

4. Kroz prikazani vektor definie se:a. silab. masac. volumen

5. Fizikalne veliine su (zaokruiti najmanje 4 tana odgovora):a. pokretb. brzinac. snagad. zglobovie. miina masaf. sila

6. Manuelnim miinim testom se odreuje:a. miina izdrljivost;b. miina snaga;c. elastinost miia.

7. Ocena 1 po manuelnom miinom testu znai:


7/71

7

a. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu bez iskljuenja zemljine tee(teine segmenta);

b. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu uz iskljuenje zemljine tee;

c. mii ne moe izvesti pokret ali se moe vizuelno i palpatorno registrovati njegovakontrakcija.

8. Ocena 2 po manuelnom miinom testu znai:a. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu bez iskljuenja zemljine tee

(teine segmenta);b. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu uz iskljuenje zemljine tee;c. mii ne moe izvesti pokret ali se moe vizuelno i palpatorno registrovati njegova

kontrakcija.

9. Ocena 3 po manuelnom miinom testu znai:

a. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu bez iskljuenja zemljine tee(teine segmenta);

b. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu uz iskljuenje zemljine tee;c. mii ne moe izvesti pokret ali se moe vizuelno i palpatorno registrovati njegova

kontrakcija.

10.Ocena 4 po manuelnom miinom testu znai:a. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu bez iskljuenja zemljine tee

(teine segmenta);b. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu uz iskljuenje zemljine tee;c. mii moe izvesti pun obim pokreta u zglobu i savladati delimian manuelni

otpor terapeuta.

11.Kada je mii po manuelnom miinom testu na oceni 0 to znai da se radi o:a. paralizi miia;b. parezi miia;c. postinaktivitetnoj atrofiji.

12.Prednosti manuelnog miinog testa su:a. jednostavan je za izvoenje i moe se raditi kod kue i u ustanovi;b. zavisi od motivacije i saradnje pacijenta;c. subjektivnost ocena;

d. zahteva jeftinu aparaturu;e. ne zahteva aparaturu.

13.Uglomerom ili goniometrom se meri:a. obim ekstremiteta;b. obim pokreta u zglobovima;c. obim zglobova.

14.Prilikom merenja obima pokreta u zglobovima merenje se vri od neutralnog, odnosnonultog poloaja zgloba, koji predstavlja:

a. zglob u opruenom poloaju;


8/71

8

b. zglob pod uglom od 90 stepeni;c. poloaj koji zglob zauzima u stojeem stavu sa sputenim rukama pored tela.

15.Neutralni poloaj za merenje obima pokreta u talokruralnom zglobu je poloaj zgloba:a. pod pravim uglom;b. opruen poloaj zgloba.c. leerni poloaj pri stajanju

16.Prilikom merenja obima pokreta u zglobu meri se aktivna i pasivna pokretljivost, priemu:

a. aktivna pokretljivost zaostaje za pasivnom pokretljivou;b. pasivna pokretljivost zaostaje za aktivnom pokretljivou;c. nema razlika izmeu aktivne i pasivne pokretljivosti.

17.Navesti najmanje pet pokreta u ramenom zglobu:a. ..............................................b. .............................................c. ..............................................d. ..............................................e. ................................................

18.Navesti najmanje pet pokreta u zglobu kuka:a. ..............................................b. .............................................c. ..............................................

d. ..............................................e. ................................................

19.Dopiite latinske nazive za sledee pokrete ekstremiteta:a. pregibanje (.................................)b. privoenje (...................................)c. odvoenje (....................................)d. opruanje (.....................................)

20.Skraen oberov znak znai:a. smanjenu pokretljivost vratne kime;

b. smanjenu pokretljivost lumbalnog dela kime;c. oteenje n. ischiadicusa.

21.Merenjem obima ekstremitetima evaluira se:a. miina masa;b. miina snaga;c. miina elastinost.

22.Merenjem obima ekstremiteta evaluiraju se:a. terapijski efekti fizikalnog tretmana kontraktura zglobova;b. terapijski efekti fizikalnog tretmana kontraktura miia i tetiva;


9/71

9

c. terapijski efekti fizikalnog tretmana sinovitisa zglobova.

23.Obim lakta se meri:

a. preko vrha olekranona pri emu je lakat savijen;b. preko najdebljeg mesta u predelu lakta;c. preko vrha olekranona pri emu je lakat opruen.

24.Duina donjeg ekstremiteta se meri:a. u leeem poloaju od kriste ilijake do unutranjeg maleolusa;b. u leeem poloaju od spine iliacae anterior superior do unutranjeg maleolusa;c. u stojeem poloaju od spine iliace anterior superior do unutranjeg maleolusa.

25.Navedite bar tri grupe aktivnosti koje se testiraju testom aktivnosti dnevnog ivota:a. ..........................................

b. ..........................................c. ...........................................d. ...........................................

26.Prema Kottke-ovim (1980) nalazima restorativne neurologije za stvaranje glatkogautomatizovanog motorikog obrasca formiranjem senzomotornih engrama u modanojkori potrebno je:

a. desetine ponavljanja motorne aktivnosti;b. stotine ponavljanja motorne aktivnosti;c. hiljade ponavljanja motorne aktivnosti;d. milionski broj ponavljanja motorne aktivnosti.

27.Hilova hiperbola ukazuje na uzajamni odnos izmeu:a. brzine miine kontrakcije i sile optereenja koje mii savlauje;b. brzine miine kontrakcije i duine miia tj. njegove izduenosti;c. brzine miine kontrakcije i ugla pod kojim deluje na sistem kotanih poluga.

28.Efikasnost miine kontrakcije zavisi od ugla pod kojim deluje na sistem kotanih polugau organizmu i najefikasniji je kada mii deluje na kotanu polugu pod uglom od:

a. 30 stepeni;b. 60 stepeni;c. 90 stepeni;.

29.Efikasnost miine kontrakcije zavisi od ugla pod kojim deluje na sistem kotanih polugau organizmu i najefikasniji je kada mii deluje na kotanu polugu pod uglom od:

a. 90 stepeni;.b. 120 stepeni;c. 160 stepeni;

30.Neefikasna komponenta sile miine kontrakcije deluje na zglob pri uglovima manjim od90 stepeni delovanja osnovne sile u pravcu:

a. sabijanja zgloba;


10/71

10

b. istezanja zgloba;c. nema znaajnog delovanja.

31.Neefikasna komponenta sile miine kontrakcije deluje na zglob pri uglovima veim od90 stepeni delovanja osnovne sile u pravcu:

a. sabijanja zgloba;b. istezanja zgloba;c. nema znaajnog delovanja.

32.Da bi se postiglo poveanje miine snage i poboljanje miine trofike koriste sea. aktivne vebe (veliki broj ponavljanja);b. aktivno potpomognute vebe;c. aktivne vebe sa optereenjem.

33.Aktivne vebe sa optereenjem primenjuju se na principu progresivnog optereenja poDeLormu, pri emu se poinje sa 10 ponavljanja kontrakcija u trajanju od 6 sec. sa:

a. 1/3 maksimalnog optereenja koje mii moe da savlada;b. 1/2 maksimalnog optereenja koje mii moe da savlada;c. 2/3 maksimalnog optereenja koje mii moe da savlada.

34.U toku gipsane imobilizacije dolazi do inaktivitetne atrofije miia, pri emu po Moller-umiii propadaju progresivno, i to:

a. 1% dnevno ili 7% nedeljno;b. 1,5-3% dnevno ili 10 do 20% nedeljno;c. 3-5% dnevno ili 20 do 30% nedeljno;

35.Prema ulozi koju imaju u izvoenju pokreta miii se dele na:a. ..............................................b. ...............................................c. ................................................d. ..................................................

36.Kod akutno inflamiranog zgloba koriste se:a. pasivne vebe;b. aktivne izotonike vebe;c. aktivne izometrijske kontrakcije.

37.Prednost primene izometrijskih kontrakcija je u tome to se mogu:a. primeniti i onda kada je odgovarajui zglob, u kome se vri pokretanje segmenta,

bilo imobilisan ili bolan, odnosno akutno inflamiran;b. primeniti u cilju odravanja ili poveanja obima pokreta u zglobu i poveanja

elastinosti miia;c. primeniti u cilju uspostavljanja ili poboljanja koordinacije pokreta.

38.Dabi se mogao odrediti poloaj teita pojedinog telesnog segmenta potrebni su sledeipodaci:

a. ______________________________


11/71

11

b. _______________________________c. ______________________________d. ______________________________

39.Relativna teina glave izraena u procentima iznosi:a. 7% ttb. 10% ttc. 15% tt

40.Relativna teina trupa, prema ukupnoj telesnoj teini, izraena u procentima iznosi:a. 43%b. 50%c. 28%

41.Relativna teina podlaktice i ake, prema ukupnoj telesnoj teini, izraena u procentimaiznosi

a. 5%b. 3%c. 8%

42.Relativna teina nadlaktice, prema ukupnoj telesnoj teini, izraena u procentima iznosia. 5%b. 3%c. 8%

43.Relativna teina nadkolenice, prema ukupnoj telesnoj teini, izraena u procentima iznosia. 9%b. 15%c. 12%

44.Relativna teina podkolenice, prema ukupnoj telesnoj teini, izraena u procentima iznosia. 5%b. 8%c. 10%

45.Relativna teina stopala, prema ukupnoj telesnoj teini, izraena u procentima iznosia. 5%b. 3%c. 2%

46.Teina gornjeg dela tela iznosi:a. 64% ttb. 56% ttc. 48% tt

47.Teina donjeg ekstremiteta iznosi:


12/71

12

c. 25% ttd. 32% tte. 18% tt

48.Specifine komponente doziranja u kineziterapiji su:a. poetni poloaj;b. ............................................c. ..............................................d. vreme trajanja pokretae. ..............................................

49.Ravnotea tela, koje je oslonjeno na podlogu, zavisi od:a. visine teitab. _______________________________________________

c. _______________________________________________d. _______________________________________________

50.Sedei poloaj je poloaj:a. stabilne ravnoteeb. labilne ravnoteec. indiferentne ravnotee

51.Sedenje u stolici sa nagibom unazad:a. smanjuje intradiskalni pritisak u slabinskom delu kimeb. poveava intradiskalni prtisak u slabinskom delu kime

c. ne menja se u odnosu na sedenje bez nagiba

52.Hidratacija diskusa intervertebralisa se poveava kod:a. leanjab. sedenjac. ekstenzije slabinske kime

53.Dehidratacija diskusa intervertebralisa se poveava kod:a. leanjab. noenja teretac. podizanje tereta

54.Kod nagiba stolice unazad od 130 stepenia. smanjuje se miina aktivnost u slabinskom delu kimeb. poveava se miina aktivnost u torakalnom delu kimec. poveava se miina aktivnost u slabinskom delu kime

55."biro stolica" treba da ima sledee karakteristike:a. __________________________b. __________________________c. ___________________________.


13/71

13

56.Poloaji upora su:a. poloaji labilne ravnoteeb. poloaji stabilne ravnotee

c. poloaji indiferentne ravnotee

57.Poloaji upora se dele na:a. ________________________________________b. ________________________________________c. ________________________________________d. ________________________________________e. ________________________________________

58.Poloaj mosta jea. aktivni prednji upor

b. pasivni zadnji uporc. leei meoviti upor

59.U poloaju mosta otvoreni kinetiki lanac ine:a. grudni ko i nogeb. kimeni stub i rukec. glava i vrat

60.Poloaj visa se deli na:a. __________________________b. __________________________

c. __________________________

61.Ravnotea u poloaju visa je:a. indiferentnab. stabilnac. labilna

62.vedske lestve koriste se za:a. jaanje m.qudriceps femorisa;b. jaanje supinatora i pronatora podlakta;c. osovinsko istezanje i vebe rastereenja

63.Leei poloaj ima sledee modifikacijea. ______________________________________b. ______________________________________c. ______________________________________d. ______________________________________

64.Brzina pokreta je:a. odnos predjenog puta i vremena


14/71

14

b. odnos vremena i masec. odnos mase i predjenog puta

65.Ubrzanje pod delovanjem zemljine tee iznosi:a. 9,81 m/secb. 9,91 m/secc. 9, 81 m/min

66.Njutnovi aksiomi glasea. _______________________________________________b. ________________________________________________

________________________________________________c. _______________________________________________

67.Gravitacija ima napadnu taku uvek u :a. sredinoj taki mase telab. izvan sredine take telac. na horizonalnoj ravni tela

68.Analiza dranja tela se vri kroz:a. jednu dimenzijub. kroz dve dimenzijec. kroz tri dimenzije

OSNOVI FUNKCIONALNE ANATOMIJEi FIZIOLOGIJE

69.oveiji skelet imaa. 206 kostijub. 307 kostijuc. 189 kostiju


15/71

15

70.Osnovna supstanca matriksa kostiju jea. kolagenb. kalcijum

c. magnezijum

71.Centralni kotani kanali se nazivaju:a. Haversovi kanalib. Volkmanovi kanalic. Rodersovi kanali

72.Metafiza kostiju je:a. deo izmedju pokosnice i kompakteb. deo izmedju epifize i dijafizec. deo izmedju medularnog kanala i kompakte

73.Osteoporoza, osteopenija i osteonekroza su:a. sinonimib. razliiti pojmovic. oboljenja zglobova

74.Diartroza predsatavlja pojam zaa. labilni zglobb. polupokretan zglobc. nepokretan zglob

75.Rskavica kolenog zgloba moe da izdri pritisak od:a. 500 kgr/cmb. 350 kgr/cmc. 700 kgr/cm

76.Oteena rskavica se moe:a. regenerisatib. ne moe se regenerisatic. moe se zameniti elastinim vezivnim tkivom

77.U sastav zgloba ulaze sledee strukture

a. _______________________________________b. _______________________________________c. _______________________________________

78.Sinovijalna tenost jea. dijalizat krvne plazmeb. dijalizat limfec. sinovijalne membrane

79.Hladnoa izaziva kod sinovijea. vazokonstrikcijub. vazodilataciju


16/71

16

c. nema uticaja na sinovijalne krvne sudove

80.Kod gipsane imobilizacije zglob postavljamo u

a. funkcionalni poloajb. fizioloki poloajc. fleksioni ili ekstenzioni poloaj

81.Vrste pokreta u zglobovima su u zavisnosti od odnosa zglobnih povrina u toku pokretaa. ________________________________b. ________________________________c. ________________________________d. ________________________________e. ________________________________

82.Oblici zglobova su:a. ____________________________________________b. ____________________________________________c. ____________________________________________d. ____________________________________________e. ____________________________________________

83.arnirski zglob je zglob:a. ramenab. lakta (humeroulnarni zglob)

c. korenski zglob palca na ruci

84.Proksimalni zglob ake je po oblikua. jajastb. kuglastc. sedlast

85.Zglobovi se prema osovini kretanja dele na:a. _________________________________________b. _________________________________________c. _____________________________________________

86.Da li zglobne strukture poseduju kinestetike receptore:a. posedujub. ne posedujuc. poseduju neki zglobovi

87.Prema izgledu na poprenom preseku miii se dele na:a. _________________________________b. ________________________________


17/71

17

c. ________________________________

88.Skeletna muskulatura u ukupnoj telesnoj masi sudeluje sa:

a. 45%b. 60%c. 50%

89.Endomizijum je vezivna struktura koja obavijaa. miino vlaknob. snop miinih valaknac. motornu jedinicu

90.Motorna miina ploa je:a. spojnica nerva i miia

b. spojnica -sinapsa dva neuronac. kontraktilni deo miia

91.Transmiter na motornoj ploi je:a. adrenalinb. glutamatc. acetilholin

92.Crvena boja miia potie od:a. hemoglobinab. mioglobina

c. methemoglobina

93.Sarkomera je sastavljena od sledeih miofilamenata:a. aktina i miozinab. aktina i kolagenac. miozina i fibrina

94.Motorna miina jedinica predstavlja:a. motorna jedinica je grupa miinih vlakana koja su inervisana od jednog

motoneuronab. motorna jedinica je grupa miinih vlakana koja su inrevisana od dva neurona

motoneuronac. motorna jedinica je grupa miinih vlakana koja su inrevisana od nekoliko

motoneurona

95.Najvee motorne jedinice imaju:a. do 2000 miinih vlakanaa. do 1500 miinih vlakanab. do 1000 miinih vlakana

96.Belanevine se mogu koristiti kao energetske materije kod:a. pothranjenosti


18/71

18

b. kod normalne uhranjenostic. kod gojaznih osoba

97.Razgradni produkti aerobnog sagorevanja kod miine kontrakcije su:a. ugljendioksid i vodab. mlena kiselinac. azotna kisleina

98.Razgradnja masnih kiselina kao energetskog materijala pri miinoj kontrakciji seodigrava kada je ponuda kiseonika u odnosu na normalne uslove vea od:

a. 10%b. 15%c. 20%

99.Kod maratonaca energetska potronja u miiima se odigrava preko metabolizma:a. mastib. masti i belanevinac. ugljenih hidrata

100.Srana frekvencija u miru kod maratonaca iznosia. 65/minb. 45/minc. 70/min

101.Normalni nivo mlene kiseline u krvi kod aerobnog miinog metabolizma iznosi:

a. 2-4 mmol/lb. 3-5 mmol/lc. 3,5-4,5 mmol/l

102.Kod svakodnevne fizike aktivnosti normalni nivo mlene kiseline u krvi iznosi:a. 0,5-1 mmol/lb. 1-2 mmol/lc. 2-3 mmol/l

103.Kada se koriste masti kao osnovni energetski materijal za miini rad vrednosti laktatamoraju biti ispod

a. 2 mmol/lb. 2,5 mmol/lc. 3 mmol/l

104.Pri miinoj kontrakciji "mostovne veze" aktin-miozin se uspostvaljaju u prisustvusledeih jona

a. kalcijum jonab. magnezijum jonac. natrijum jona


19/71

19

105. Cepanje miinih "mostovnih veza" aktin-miozin veza se odigrava u prisustvu sledeihjona

a. kalcijum

b. magnezijumc. natrijum

106.Miina snaga zavisi od:a. poprenog preseka miiab. od duine miinog telac. od nivoa tonusa miia

107.Brzina miine kontrakcije zavisi od:a. ____________________________________b. ____________________________________

c. ____________________________________d. ____________________________________

108.Maksimalna miina sila se postie kada je brzina miine kontrakcije jednaka:a. nulib. 2 m/secc. 5 m/sec

109.Najefikasniji ugao delovanja miine sile je:a. 60 stepenib. 90 stepeni

c. 120 stepeni

110.Neefikasna miina sila moe biti:a. sila rastezanjab. sila sabijanjac. sila povlaenja

111.Pri uglu od 30 sabijajua miina sila je:a. 45%b. 86%c. 71%

112.Faktori efikasnosti miine kontrakcije i savladjivanja otpora su:a. ______________________________b. ______________________________c. ______________________________d. ______________________________e. ______________________________

113.Krak otpora je rastojanje:a. od osovine pokreta do teita -napadne take tereta-otporab. od osovine pokreta do krajnje duine kraka otpora


20/71

20

c. od osovine pokreta do sredine telesnog segmenta koji je u pokretu

114.Zajedniko teite dva ili vie segemenata je:

a. blie proksimalnom delu najteeg telesnog segmentab. na sredini izmedju pojedinanih teita telesnih segmenatac. blie distalnom delu najteeg telesnog segmenta

115.Ako je jedan miini pripoj fiksiran tada:a. slobodni pripoj se pribliava fiksiranom pripojub. oba pripoja se jednako pribliavaju centru pokretac. fiksirani pripoj se pribliava slobodnom pripoju

116.Ako dve miine sile deluju u istom smeru one se:a. sabiraju

b. oduzimajuc. dele

117.Ako dve miine sile deluju pri pokretu u razliitim smerovima one se:a. sabirajub. oduzimajuc. izraunavju preko paralelograma sila

118.Kod otvorenog kinetikog lanca:a. jedan kraj je slobodanb. oba kraja su slobodna

c. oba kraja su fiksirana

119.Kod leeeg poloaja i podizanja nogu od podloge karlica je fiksirana:a. aktivnou trbune muskulatureb. pritiskom karlice o podloguc. aktivnou m. iliopsoasa

120.Ocenjujui funkcionalnu vrednost lokomotornog aparata potrebno je razjasniti i sledeepojmove:

a. _________________________b. _________________________

c. _________________________

121.Apsolutna snaga zavisi od sledeih faktora:a. ___________________________________b. ___________________________________c. ___________________________________d. ___________________________________

122.Pri miinoj aktivnosti sve do 30% aktivnog korienja miine snage:a. poveava se miina masa i miina snagab. smanjuje se miina masa


21/71

21

c. miina masa ostaje nepromenjena

123.Ortostatizam je:

a. gubitak sposobnosti prilagodjavanja i promene krvnog pritiska na promenupoloaja

b. gubitak sposobnosti prilagodjavanja promene pulsa na promenu poloajac. sposobnost prilagodjavanja krvnog pritiska na promenu poloaja tela

124.Kod mirovanja volumen cirkulirajue krvi u krvnim sudovima se:a. smanjujeb. ne menja sec. poveava

125.Udarni volumen srca i minutni volumen srca se kod mirovanja:

a. smanjujeb. poveavac. ne menja

126.Kod mirovanja staza u pluima se razvija u:a. donjim parziajma pluab. srednjim patrtijama pluac. gornjim segmentima plua

127.Krai inaktivitet dovodi do:a. gojaznosti

b. nema promene telesne teinec. mravljenja

128.Dui inaktivitet dovodi do:a. gojaznostib. nema promene telesne teinec. mravljenja

129.Dui inaktivitet dovodi do:a. negativnog bilansa azotab. pozitivnog bilansa azota

c. nema promene bilansa azota

ANATOMOSKE I FIZIOLO[KE KARAKTERISTIKE

NERVNOG SISTEMA

130.Nervni sistem se deli na:a. ___________________________b. ___________________________c. ___________________________


22/71

22

131.Osnovno potporno tkivo u nervnom sistemu ini:a. glijalno tkivo

b. elastinc. kolagen

132.Siva masa mozga je sastavljena od:a. elija-neuronab. denritac. neurita

133.Encepalizacija jea. mijelinizacija CNSb. preuzimanje kontrole mladjih nervnih struktura (neocephalon) nad starijim

(paleocephalon)c. prenos impulsa u CNS-u

134.Rombencephalon se sastoji oda. medullae olongatae, ponsa, cerebellumab. medulae spinalis, medulae oblongatae i diencephalonac. medulae spinalis, medulae oblongate i ponsa.

135.Ushodni put za prenos bolnih signala je:a. tractus spinotalamicusb. tractus Flexing

c. tractus talamospinalis

136.Nabrojte subkortikalna jedra CNS-aa. _______________________________b. _______________________________c. _______________________________d. _______________________________e. _______________________________

137.Zadnji rog kimene modine je:a. senzitivni rog

b. motoriki rogc. vegetativni rog

138.Duboki svesni prenosni sistem jea. sistem lateralnog lemniskusa (Goll i Burdach)b. sistem spinocerebelanih putevac. sistem Edingerovog snopa

139.Lemniskalni i spinotalamini sistem imaju:a. tri prenosna neurona do kore mozga


23/71

23

b. dva prenosna neurona do kore mozgac. etiri prenona neurona do kore mozga

140.Motorni deo nervnog sistema se deli na:a. _____________________________________b. _____________________________________c. _____________________________________d. _____________________________________

141.Voljna motorika aktivnost imaa. 6 faza prenosa od modane kore, do efektorab. 4 faze prenosa od modane kore, do efektorac. 5 faza prenosa od modane kore, do efektora

142.Automatska motorika aktivnost ima:a. 6 faza prenosa od CNS do efektorab. 3 faze prenosa od CNS do efektorac. 4 faze prenosa od CNS do efektora

143.Refleksni luk se sastoji od:a. ____________________________b. ____________________________c. ____________________________d. ____________________________e. ____________________________


24/71

24

MIINI TONUS

144.Miini tonus je najvei u:a. antigravitacionim miiimab. miiima vratne muskulaturec. m. piriformisu

145.Miini tonus je regulisan preko:a. gama sistemab. alfa sistemac. autonomnog nervnog sistema

146.Aktivator miinog tonusa je:a. mesencephalonb. cerebrumc. proksimalni deo retikularne supstance

147.Gama sistem se aktivira :a. kortikospinalnog putab. Gowers-ovog putac. retikulospinalnog puta

148."signal motorilke greke" je:a. uporedjenje impulsa sa periferije i naloga iz motorikog modanog centra:

b. greka u izvodjenju pokretac. greka u prenosu impulsa sa nerva na mii

149.Lezije cerebeluma se uglavnom odraavaju u:a. __________________________________b. __________________________________c. __________________________________

150.Cerebelarna oteenja tonus se manifestuju:a. rigoromb. hipotonijomc. hipertonijom

151.Goldijeva telaca reguliu:a. stepen istezanja miinih strukturab. stepen skraenja miinih strukturac. poloaj zglobnih struktura

152.Oteenja ekstrapiramidnog sistema se manifestuju:a. rigorom


25/71

25

b. hipotonijomc. hipertonijom

153.Znaajni miini filamenti u regulaciji kontrakcije i tonusa su:a. ___________________________________b. __________________________________c. __________________________________d. __________________________________e. __________________________________

154.Najodgovorniji filamenti za miinu napetost sua. titin filamentib. aktin filamentic. nebulin

d. a i b integrin

155.Nasjnovija modifikovan Aschwort skala ima:a. 5 stepenab. 6 stepenac. 8 stepena

ZAMOR

156.Zamor se deli na:a. _______________________b. _______________________c. _______________________d. _______________________

157.Kod zamora dolazi do skoka:a. natrijumab. kalijuma

c. kalcijuma

158.Kod zamora se:a. smanjuje izluivanje acetilholina na neuromiinoj spojnicib. poveava izluivanje acetilholina na neuromiinoj spojnicic. nema promena u sekreciji acetilholina na neuromiinoj spojnici

159.Subjektivni znaci zamora su:a. __________________________________


26/71

26

b. __________________________________c. __________________________________d. __________________________________

e. __________________________________f. __________________________________

160.Opasne znake predoziranja u toku kineziterapije spadaju:a. podrhtavanje miia koji izvode pokret u toku kontrakcije;b. napinjanje i zaustavljanje disanja;c. bledilo koe, hladan i lepljiv znoj.

161.Trening je:a. programirana fizika aktivnostb. rekreativna fizika aktivnost

c. kineziterapija

162.Nabrojati faze treninga:a. _________________________b. _________________________c. _________________________d. _________________________

163.Trening optereenja dueg trajanja podrazumeva optereenja duaa. od 6 minutab. od 15 minuta

c. od 30 minuta

164.Intervalni trening podrazumeva smenjivanje:a. faza maksimalnog optereenja do 90% i faza submaksimalnih optereenja 30%

maksimalnog optereenjab. faza maksimalnog optereenja do 120% od maksimalnog optereenja i faza

submaksimalnog optereenja 30-60%-c. faza maksimalnog optereenja i faza odmora

165.U kineziterapiji najbolji intenzitet je:a. 60-100% maksimalnog intenziteta

b. 60-80% maksimalnog intenzitetac. 40-70% maksimalnog inteziteta

166.Pri voljnoj miinoj kontrakciji aktivira se maksimalno:a. 2/3 motornih jedinicab. 1/2 motornih jedinicac. 100% motornih jedinica

167.Kvanitet treninga se odedjuje na osnovu sledeih parametara:a. ____________________________________________________b. ____________________________________________________


27/71

27

c. ____________________________________________________

168.U toku treninga poveava se ukupni volumen krvi za

a. 10-14%,b. 15-20%c. 30%

169.Kod treninga snage krvni pritisaka. rasteb. opadac. ne menja se

170.Kod dugotrajnog treninga sa visokim aerobnim kapacitetom (>70 ml/kg) dolazi do:a. redukcije respiratorne funkcije

b. poveanja rezidualne zapreminec. poveanja respiratornog kapaciteta i respiratorne rezerve

171.Trening izdrljivosti:a. poveava broj kapilara u miokardub. proiruje postojee kapilarec. redukuje protok krvi kroz miokard

172.Trening izdrljivosti dovodi do:a. parasipatikotone adaptacije,b. simpatikotone adaptacije

c. nema adaptacije vegetativnog sistema

TELESNE RAVNI I OSOVINE

173.Pokreti u zglobovima se izvode:a. u tri telesne ravnib. dve telesne ravnic. jednoj telesnoj ravni

174."Kubus" predstavlja

a. trodimenionalni koordinatni sistem za odredjivanje telesnih ravnib. dvodimenzionalni koordinatni sistem za odredjivanje telesnih ravnic. etvorodimenzionalni koordinatni sistem za odredjivanje telesnih ravni

175.Osnovne tri ravni u kojima se analiziraju pokreti kod oveka su:a. ___________________________b. ___________________________c. ___________________________

176.Osovine pokreta su preseci, odnosno linije preseka


28/71

28

a. dve ravnib. tri ravnic. telesnih osa

177.Trnsverzalna ravan pri leanju je:a. vetikalnab. horizontalnac. kosa

178.Frontosagitalna osa je:a. duinska osa telab. poprena osa telac. dubinska osa tela

179.Pokreti u zglobovima u horizontalnoj ravni su:a. unutranja i spoljanja rotacija.b. adukcija i abdukcijac. fleksija i ekstenzija

180.Frontalna ravan see telo na:a. prednji i zadnji deob. levi i desni deoc. gornji i donji deo

181.Take distancije imaju pravac kretanja u frontalnoj ravni u sledeim pravcima:

a. gore - doleb. napred - nazadc. lateralno - medijalno

182.U ledjnom, trbunom ili etvorononom poloaju frontalna ravan je:a. vertikalnab. horizontalnac. kosa

183.Srednja frontalna ravan ide kroz sredinu:a. __________________________

b. __________________________c. __________________________d. __________________________

184.Sagitotransversalni torakalni promer u visini Th7:a. jednak je duini stopalab. nije jednak duini stopalac. jednak je duini podlaktice


29/71

29

185.Pokreti u zglobovima u frontalnoj ravni su:a. rotacijab. fleksija -ekstenzija

c. abdukcija-addukcija

186.U sagitalnoj ravni take distancije pri pokretima imaju sledee pravce:a. kranio-kaudalnob. levo-desnoc. napred-nazad

187.Pokreti u zglobovima u sagitalnoj ravni su:a. fleksija-ekstenzijab. rotacijac. addukcija-abdukcija

188.U poloaju leanja na stranu sagitalna ravan je:a. horizontalna.b. vertikalnac. kosa

189.Telesnih sagitalnih ravni ima:a. dveb. jednac. bezbroj

190.Upravo na transverzalnoj ravni je:a. frontosagitalna osab. frontotransverzalna osac. sagitotransverzalna osa


30/71

30

POLUGE

191.Kotano-zglobno-miini aparat funkcionie po sistemu poluga (prostih maina) koje sedele na tri grupe:

a. poluge ravnoteeb. poluge......................................c. poluge......................................

192.Mehanika prednost (MP) poluge predstavlja odnos:a. kraka sile i kraka tereta;b. tereta i kraka tereta;c. miine sile i kraka sile.

193.Kod poluga brzine:a. krak miine sile je manji od kraka tereta;b. krak miine sile je vei od kraka tereta;c. krak miine sile i krak tereta su na razliitim stranama od zgloba i jednakih

duina.

194.Obrtni momenat miine sile jea. proizvod miine sile, miine poluge i sinusa ugla pod kojim deluje miina silab. proizvod miine sile, poluge tereta i sinusa ugla pod kojim deluje teretc. proizvod sile tereta, kraka miine poluge i kosinusa ugla pod kojim deluje teret

195.Obrtni momenat tereta jed. proizvod miine sile, miine poluge i sinusa ugla pod kojim deluje miina silae. proizvod miine sile, poluge tereta i sinusa ugla pod kojim deluje teretf. proizvod sile tereta, kraka poluge tereta i kosinusa ugla pod kojim deluje teret

196.Kada jedan mii savladjuje vie otpora istovremeno tada snaga miine kontracije morabiti takva da ostvari statiku kontrakciju:

a. obrtni momenat koji e biti jednak zbiru obrtnih otpora svakog otporab. obrtni momenat tereta je vei od miine silec. obrtni momenat tereta je manji od miine sile

197.Kada jedan mii savladjuje vie otpora istovremeno tada snaga miine kontracije morabiti takva da ostvari koncentrinu kontrakciju:

a. obrtni momenat koji e biti jednak zbiru obrtnih otpora svakog otporab. obrtni momenat tereta je vei od miine silec. obrtni momenat tereta je manji od miine sile


31/71

31

198.Kada jedan mii savladjuje vie otpora istovremeno tada snaga miine kontracije morabiti takva da ostvari ekscentrinu kontrakciju kontrakciju:

a. obrtni momenat koji e biti jednak zbiru obrtnih otpora svakog otpora

b. obrtni momenat tereta je vei od miine silec. obrtni momenat tereta je manji od miine sile

ANALIZA POKRETA PO SEGMENTIMAGlava i vrat

199.Pokreti glave se odvijaju kroz pokrete:a. 50% u atlantookcipitalnom zglobub. 30% u intervertebralnim zglobovimac. 70% u atlantookcipitalnom zglobu

200.Ekstenzija u vratnoj regiji iznosi:a. 45 stepenib. 50 stepenic. 40 stepeni

201.Aktivna fleksija u vratnoj regiji iznosi:a. 60 stepenib. 50 stepenic. 40 stepeni

202.Aktivna rotacija u vratnoj regiji u desno iznosia. 45 stepenib. 50 stepenic. 40 stepeni

203.Sekundarni fleksor u vratnoj regiji je:a. m. sternocleidomastoideusb. mm. scalenic. m. hyoglossus

204.Boni pregibai vrata su:a. m. scalenib. m. trapesiusc. m. sternocleidomastoideus

205.Najei uzroci ogranienja pokreta u vratnom delu kime su:a. prelomi prljenovab. degenerativna oboljenja vratne kimec. kongenitalne malformacije


32/71

32

206.Pokret fleksije glave se moe meriti i rastojanjem:a. jugulum - bradab. jugulum - elo

c. jugulum - vrh nosa

207.Pri maksimalnom otvaranju usta rastojanje izmedju sekutia iznosi:a. 30-40 mmb. 40-50 mmc. 15-20 mm

208.Primarni otvarai usta su:a. m. pterigoideus lateralisb. m. pterigoideus medialisc. mm. hyoidei

209.Sekundarni zatvarai usta su:a. m. pterigoideus medialisb. m. pterigoideus lateralisc. m. masseter

210.Chvostek znak je pozitivan kod:a. tetanijeb. kod paralize n. facialisac. kod neuralgije n. trigeminusa

211.Otvaranje i zatvaranje usta u toku dana proseno iznosi:a. 1500-2000 putab. 3000 putac. 500 puta

Kimeni stub

212.Dva susedna prljena sa diskusom i ostalim strukturama ine:

a. Junghans-ovu jedinicub. Mischell-ovu jedinicuc. Nachemsson-ovu

213.U sagitalnoj ravni razlikujemo tri prirodne fizioloke krivine kimenog stuba:a. ________________________________b. ________________________________c. ________________________________


33/71

33

214.Krsna i repna kost su prirodni deo kimenog stuba i ulaze u karlini segment, a imajukrivinu tipa:

a. kifoze

b. lordozec. skolioze

215.Najpokretljiviji torakalni prlejnovi su:a. jedanaesti i dvanaestib. prvi i drugic. peti i esti

216.Maksimalna vrednost fleksija-ekstenzija u slabinskoj kimi iznosi:a. 120b. 70

c. 90

217.Visina diskusa u lumbalnoj regiji iznosi:a. 0,5-0.6 cmmb. 0,9-1,1 cmc. 1,2-1,5 cm

218.Za refleks neuroloka etaa je:a. L4-L5b. L5-Slc. S2-S3-S4

219.U kimenom stubu se odvijaju sledei pokreti:a. fleksija- ekstenzijab. abdukcija-addukcijac. elevacija-depresija

220.Maksimalna addukcija u ramenom zglobu iznosi:a. 45 stepenib. 60 stepenic. 30 stepeni

221.Ekstenzija u ramenom zglobu iznosi:

a. 45 stepenib. 60 stepenic. 30 stepeni

222.Unutranja rotacija u ramenom zglobu iznosi:a. 45 stepenib. 55 stepenic. 30 stepeni

223.M. trapesius je inervisan od:a. n. axilaris


34/71

34

b. n. accesoriusc. n. spurascapularis

224.Pri ispitivanju protrakcije u ramenom zglobu- odvajanje lopatice od grudnog koa znai:a. slabost. mm. romboideiib. m. seratus anteriorc. m. latissimus dorsi

225.Yergason test jea. ispitivanje stabilnosti duge tetive m.biceps brachiib. slabost m. deltoideusc. kontraktura m. biceps brachii

226.Test padanja ramena ispituje:a. rascep rotatorne manete ramenab. stabilnost duge tetive m. biceps brachiic. kontrakturu m. deltoideusa

227."Oekivani" test se ispituje kod:a. luksacije ramenab. kontrakture m. biceps brachiic. slabosti m. deltoideusa

228.Najzanajnija uloga kod rascepa rotatoprne manete pripada:a. m. supraspinatusb. m. teres minorc. m. infraspinatus

229.U kimenom stubu se odvijaju sledei pokreti:a. abdukcija-addukcijab. elevacija-depresijac. rotacija

230.U kimenom stubu se odvijaju sledei pokreti:

a. abdukcija-addukcijab. elevacija-depresijac. bona fleksija

231.Za patelarni refleks neuroloka etaa je:a. L1-L2b. L3-L4c. L4-L5


35/71

35

232.Pokreti kime u sagitalnoj ravni iznose:a. 100b. 120

c. 75

233.Bona fleksija na jednu stranu u kimenom stubu iznosi:a. 60b. 70c. 45

234.Rotacija - rotatio u vratnom delu kime na suprotnu stranu izvodi se kroz aktivnosta. m. sternocleidomastoidus-ab. mm. scalenic. m. trapesius - pars proximalis

235.Snana trbuna presa smanjuje intradiskalni pritisak u lumbalnoj regiji za:a. 30%b. 20%c. 40%

236.Normalna vrednost lumbosacralnog ugla iznosi:a. 45b. 55c. 35

237.Intradiskalni pritisak u slabinkoj regiji izmedju L4L5 u leeem poloaju iznosi:a. 0,1 MPab. 0,5 MPac. 0,3 MPa

238.Podizanje gajbe piva sa pravim ledjima, a savijenim kolenima je dovelo do porastaintradiskalnog pritiska izmedju L4L5 na:

a. 1,72 MPab. 1,5 MPac. 2,0 MPa

239.Podizanje gajbe piva sa savijenim ledjima, a pravim kolenima dovodi do poveanjaintradiskalnog pritiska izmedju L4L5 na:

a. 2,3 MPab. 1,72 MPac. 2,5 MPa

240.Jedan MPa iznosi:a. 1MPa=75 mm Hgb. 1MPa= 100 mmHgc. 1MPa= 200 mmHg


36/71

36

241.Kod lokomocije muskulatura ima sledee zadatkea. Vodjenje primarnih pokreta;______________________b. Odravanje ravnotee tela;_________________________

c. Zatita pojedinih zglobova;________________________242.Osnovni lokalni stabilizatori slabinskog dela kime su:

a. m. transversus abdominisb. m. multifidusc. m. rectus abdominisd. m. piriformis

243.Za Achill refleks neuroloka etaa je:a. L5-Slb. S1-S3

c. L3-L4244.Lokalna stabilizacija slabisnkog dela kime podrazumeva:

a. kokontrakciju lokalnih stabilizatorab. kontrakciju lokalnih stabilizatorac. kontrakciju lokalnih i globalnih stabilizatora

Grudni ko

245.Slobodna rebra su:a. 10, 11 i 12 rebrob. 9, 10, 11 i 12 rebroc. 11 i 12 rebro

246.Pri disanju gornji deo grudnog koa se iri:a. u stranub. napred - nazadc. gore - dole

247.Pri disanju donji deo grusnog koa se iri:

a. u stranub. gore-dolec. napred - nazad

248.Poveanje dijametra grudnog koa pri inspirijumu zavisi od:a. __________________

b. __________________________________c. _____________________d. _____________________________

249.Dua rebra omoguuju:


37/71

37

a. efikasniji disajni aktb. ne omoguuju efikasniji disajni aktc. nemaju uticaja na disajni akt

250.Ukoliko je ledjna krivina manja:a. irenje grudnog koa je veeb. irenje grdnog koa je manjec. irenje grudnog koa ne zavisi od ledjne krivine

251.Najpovoljniji poloaj za disajne ekskurzije je:a. povijen stavb. maksimalna ekstenzija torakalne kimec. neutralni poloaj

252.Vei uglovi rebara i njihovih rskavica i grudne kosti omoguuju:a. efikasnije disanjeb. manje efikasno disanjec. nemaju znaaj u disajnom aktu

253.Osnovni inspiratorni miii su:a. dijafragmab. mm intercostalesc. m. serratus anterior

254.Osnovne funkcije plua su:

a. _______________________b. _______________________c. ______________________

255.Kod ekspirijuma dijafragma uestvuje u:a. u prvoj treini ekspiratornog aktab. u celom ekspiratonom aktuc. ne uestvuje u ekspirijumu

256.Kod disanja na savladjivanje otpora elastinosti plua troi se:a. 80% radne energije inspiratorne muskulature

b. 60% radne energije inspiratorne muskulaturec. 90% radne energije inspiratorne muskulature

257.Ako se die na nos otpor vazduha je vei:a. 2-3 putab. 3-4 putac. 4-5 puta

258.Kod ena je vie izraeno:


38/71

38

a. kostalno disanjeb. abdominalno disanjec. disanje donjim partijama plua

259.Podignute ruke iznad glave:a. smanjuju opseg ekspirijumab. poveavaju opseg ekspirijumac. ne utiu na opseg ekspirijuma

260.Inspirijum je:a. aktivna radnjab. pasivna radnjac. modifikovana radnja

261.Ekspirijum je:a. pasivna radnjab. aktivna radnjac. kombinovana radnja (pasivno-aktivno)

262.Obim ventilacije je vei:a. u niim partijama pluab. u gornjim partijama pluac. u srednjim partijama plua

263.Dinamiki disajni volumeni su:a. MMV, FEV 1b. TPC, VCc. RPC, ERV

264.Kod izraene obstruktivne bolesti FEV1 moe iznositi:a. 30% i manje od od vitalnog kapacitetab. 50 i vie od vitalnog kapacitetac. 80 i vie od vitalnog kapaciteta

265.Prosena vrednost MMV je:

a. 160 l/minb. 100 l/minc. 200 l/min

266.Maksilmalna vrednost kod treniranih mukih osoba MMV je:a. 160 l/minb. 200 l/minc. 400 l/min

267.Maksilmalna vrednost kod treniranih enskih osoba MMV je:


39/71

39

a. 160 l/minb. 250 l/minc. 400 l/min

Rameni pojas

268.Rameni pojas ima etiri osnovne zglobne strukture:________________________________________________________________________________________________________

269.Lopatica i kljuna kost su spojene u akromioklavikularnom zglobu pod uglom od:a. 70 stepenib. 50 stepenic. 55 stepeni.

270.Lopatica je za grudni ko vezana:a. vrstim vezamab. miinim strukturamac. uzglobljava se sa rebrima

271.Klizanje lopatice, od maksimalne abdukcije do maksimalne addukcije iznosi kododraslog oveka

a. 15 cmb. 20cmc. 12 cm

272.Podizanje i sputanje lopatice iznosi ukupno:a. 10 cmb. 12 cmc. 15 cm

273.Kod normalnog poloaja lopatice su udaljene od procesus spinosusa:a. 3 cmb. 5cmc. 4 cm

274.Kod abdukcije maksilano se razmiu lopatice i udaljenost od procesus spinosusa iznosi:a. 7,5 cmb. 10 cmc. 12,5 cm


40/71

40

275.M. trapesius ima tri snopa:a. _____________________b. _____________________

c. _____________________

276.Klinika slika "scapulae alatae" nastaje zbog slabosti:a. mm. romboideib. m. levator scapulaec. m. teres minor et major

277.Pars spinata i pars clavicularis deltoidnog miia imaju vlakna koja su dugaka:a. 8 cmb. 10 cmc. 22 cm

278.Pars spinata i pars clavicularis u odnosu na pars acromialis deltoidnog miia imaju:a. dua miina vlaknab. kraa miina vlaknac. miina vlakna iste duine

279.Ako ruka visi niz telo pars clavicularis m. pectoralis major:a. povlai nadlakticu navie, napred i unutrab. povlai nadlakticu nazad, navie i upoljec. povlai nadlakticu nadole, upolje i napred

280.Rotatorna miina maneta ramena ima skraenicu:a. DITb. SITc. VIT

281.Kod addukcije ramenog pojasa lopatica se kree ka:a. abdukcijib. addukcijic. elevaciji

282.Apley test se izvodi:a. kroz pokuaj da se dohvati donji ugao lopaticeb. kroz pokuaj da se dohvati gornji unutranji ugao lopaticec. kroz pokuaj da se dohvati suprotni mastoideus

283.Svi pokreti u ramenu se mogu izvesti kao kombinacija:a. rotacije i translacijeb. abdukcije i addukcijec. fleksije i ekstenzije

284.Iz polazne pozicije u frontalnoj osi se odvija pokret u ramenu kao:


41/71

41

a. ante-retroverzijab. spoljanja i unutranja rotacijac. fleksija ekstenzija

285.Oko sagitalne (vertikalne) ose pokreti u ramenu se odvijaju kao:a. spoljanja - untranja rotacijab. fleksija - ekstenzijac. elevacija - depresija

286.Oko horizontalne ose u ramenom zglobu se odvijaju pokreti:a. abdukcije - addukcijeb. fleksije - ekstenzijec. spoljanje . unutranje rotacije

287.Abdukcija se odvija u glenohumeralnom zglobu i skapulo-torakalnoj miino-ligamentarnoj vezi u odnosu

a. 2:1b. 2:3c. 1:3

288.Kod sindroma "smrznuto rame" pokret se odvijaa. samo u glenohumeralnom zglobub. u skapuloarno.torakalnom deluc. u glenohumeralnom i klavikulosteranalnom zglobu

Zglob lakta

289.Zglob lakta (articulatio cubiti) ine tri zgloba:a. __________________b. __________________c. __________________

290.Prosena fleksija u lakatnom zglobu iznosi:a. 145 stepenib. 120 stepenic. 160 stepeni

291.Normalno extezija u lakatnom zglobu je od:a. 0-5 stepenib. 0-10 stepenic. 0-15 stepeni

292.Supinacija u laktu iznosi:


42/71

42


293.Pronacija u laktu iznosi:a. 90 stepenib. 75 stepenic. 120 stepeni

294.Ukupan pokret prosupinacije u lakatnom zglobu iznosi:a. 180 stepenib. 150 stepenic. 135 stepeni

295.Fleksija i ekstenzija laktu se odvijaju u:a. humeroulnarnom zglobub. humeroradijalnom zglobuc. radioulnarnom zglobu

296.Ekstenzija u lakatnom zglobu je kod ena:a. veab. manjac. ista kao kod mukaraca

297.M. deltoideus je inervisan od:a. n. axilarisb. n. musculocutaneusc. n. humeralis

298.Kod resekcije glavice radijusa ulna trpi:a. devet puta vee optereenjeb. deset puta vee optereenjc. est puta vee optereenje

299.Skraenje olekranona vodi znaajnoj nestabilnosti u:

a. varus-valgus i fleksiono-ekstenzionoj ravnib. rotacionoj ravnic. vertikalnoj ravni


43/71

43

Runi zglob i aka

300.Os pisiforme koja se nalazi u prvom redu kostiju ruja neto isped os triquetrum:a. ne ulazi u sastav runog zgloba.b. ulazi u sastav runog zglobac. ima posebno uglobljavanje sa radijusom

301.U donjem redu ruja nalaze se sledee kostia. _______________________b. _______________________c. _______________________

d. _______________________302.Runi zglob je po obliku:

a. jajastb. loptastc. kuglast

303.Runi zglob je po funkciji:a. dvoosovinski zglobb. troosovinski zglobc. jednoosovinski zglob

304.Osovina pokreta fleksije-ekstenzije je:a. poprena i prolazi kroz glavicu os. capitatumb. longitudinalna i prolazi kroz glavicu os. capitatumc. poprena i prolazi kroz glavicu lunatum

305.Abdukcija u runom zglobu je:a. radijalna devijacija akeb. ulnarna devijacija akec. cirkumdukcija ake

306.Addukcija r runom zglobu je:d. radijalna devijacija akee. ulnarna devijacija akef. cirkumdukcija ake

307.Rotacioni pokreti u runom zglobu su:a. moguib. nisu moguic. izvode se aktivno


44/71

44

308.Fleksija u runom zglobu iznosi:a. 30 stepenib. 60 stepeni

c. 80 stepeni

309.Ekstenzija u runom zglobu iznosi:a. 30 stepenib. 70 stepenic. 90 stepeni

310.Radijalna abdukcija iznosi:a. 20 stepenib. 30 stepenic. 35 stepeni

311.Ulnarna abdukcija je:a. vea od radijalneb. ista kao radijalnac. manja od radijalne

312.Ekstenzija- u metakarpofalangealnim zglobovima iznosi:a. 30-45 stepenib. 30-60 stepenic. 45-60 stepeni

313.Proksimalni interfalangealni zglob - flesksija iznosi:a. 80 stepenib. 100 stepenic. 110 stepeni

314.Primarni fleksori distalnih interfalangealnih zglobova su:a. m. flexor digitorum profundusb. m. flexor digitorum superficialisc. m. flexor carpi radialis

315.Distalni interfalangealni zglob-ekstenzija iznosi:a. 20b. 30c. 40

316.Primarni fleksori proksimalnih interfalangealnih zglobova su:a. m. flexor digitorum superficialisb. m. flexor digitorum profundusc. m. flexor carpi radialis


45/71

45

317.Fleksori u metakarpofalangealnim zglobovima sua. mm. lumbricales

b. m. flexor digitorum profundusc. mm interossei

318.Mm interossei dorsales su:a. extenzori prstijub. fleksori prstijuc. abduktori prstiju

319.Abdukcija palca (palmarna abdukcija) iznosi:a. 70b. 50

c. 45

320.M. adductor pollicis je inervisan od:a. n. ulnarisab. n. radialisac. n. medianusa

321.Mm. interossei palmares su:a. adduktori prstijub. abductori prstijuc. extenzori prstiju

322.pic hvat (spajanje vrhova palca i kaiprsta) zahteva punu funkciju:a. interosealnih i lumbrikalnih miiab. fleksora prstijuc. ekstenzora prstiju

323.Bunnel-Litler test je test za kontrakturu:a. lumbrikalnih i interosealnih miia akeb. pokretljivost malog prsta na acic. ispitivanje snage dubokog fleksora prstiju ake


46/71

46

Regija kuka

324.Telo femura i vrat prave ugao koji u srednjem ivotnom dobu iznosi:a. 160 - 170b. 130-145c. 100

325.Zglob kuka je :a. jajast zglobb. kuglast zglobc. arkast zglob

326.Zglobna aura-sinovijalni deo prekriva:a. ceo vrat butne kostib. treinu vrata butne kostic. polovinu vrata butne kosti

327.Osnovni pokreti u zglobu kuka se vre:a. oko tri ose i u tri ravnib. oko tri ose i u dve ravnic. oko dve ose i u tri ravni

328.Kod hiperekstenzije noge:a. poveava se lumbalna lordozab. smanjuje se lumbalna lordozac. ne menja se lumbalna lordoza

329.Kod hiperekstenzije noge:a. poveava se prednji nagib karliceb. smanjuje se prednji nagib karlicec. ne menja se prednji nagib karlice

330.Rasteretni poloaj kuka je:a. laka fleksija, unutranja rotacija abdukcijab. laka fleksija, spoljna rotacija i abdukcijac. laka fleksija, addukcija i spoljna rotacija

331.Primarni fleksor u kuku je:a. m. rectus femorisb. m. iliopsoas majorc. m. piriformis

332.Preko Tomas test ispituje se:


47/71

47

a. slabost miia fleksora kukab. ekstenzija u kukuc. kontraktura u kuku

333.Maksimalna ekstenzija u kuku iznosi:a. 30 stepenib. 20 stepenic. 10 stepeni

334.Primarni ekstensori u zglobu kuka su:a. m. iliopsoasb. m. gluteus maximusc. m. biceps femoris

335.Miii zadnje loe nadkolenice su:a. jednozglobni miiib. trozglobni miiic. dvozglobni miii

336.Adductio u kuku iznosi:a. 30 -45b. 20-25c. 15

337.Primarni adduktor je:a. m. adductor brevisb. m. adductor magnusc. m. adductor longus

338.Abductio u kuku iznosia. 30 b. 45 - 50c. 70

339.Primarni abduktor je:a. m. gluteus maximusb. m. gluteus mediusc. m. gluteus minimus

340.Kod anteverzije u kuku dolazi do:a. smanjene unutranje rotacijeb. poveane unutranje rotacijec. do poveane spoljanje rotacije

341.Deca uopteno imaju:


48/71

48

a. pojaanu anteverziju u kukub. smanjenu anteverziju u kukuc. poveanu retroverziju u kuku

342.Normalno vrat butne kosti je, u frontalnoj ravni, postavljen napred za oko_a. 15 stepenib. 25 stepenic. 30 stepeni

343.Kod retroverzije u kuku je:a. poveana je unutranja rotacija u kukub. ograniena je spoljanja rotacija u kukuc. ograniena unutranja rotacija

344.Kod osteoartritisa zgloba kuka dolazi do ogranienja:a. abdukcije i spoljanje rotacijeb. svih pokreta u kukuc. addukcije i spoljanje rotacije

345.Trendelenburg test se koristi za ispitivanje:a. m. gluteus minimusab. m. gluteus maximusac. m. priformisa

346.Ako kalrica na strani podignute noge pada to ukazuje na slabost:

a. m. gluteus minimusa na stajnoj nozib. m. gluteus mediusa na stajnoj nozic. m. gluteus mediusa na podignutoj nozi

347.Kod urodjene luksacije u kuku:a. ograniena je abdukcija kukab. ograniena je addukcija kukac. ognraniena je fleksija u kuku

348.Ortolanijev test je test:a. repozicije luksiranog kuka

b. luxacije kukac. test miine snage abduktora kuka

349.Palmenov znak je test za:a. repozicije luksiranog kukab. luxacije kukac. test miine snage abduktora kuka

350.Teleskop znak se koristi za ipitivanje:


49/71

49

a. zapaljenja zgloba kukab. degenerativnih promena zgloba kukac. luksacije zgloba kuka

Koleni zglob i stopalo

351.Prednje delove meniskusa povezuje:a. lig. intermeniscaleb. lig. transversum geni.c. lig. cornu anterior meniscalis

352.Klizanje aice nanie i navie iznosi:a. 3- 4 cmb. 5-6 cm.c. 7 -8 cm

353.Kolateralni ligamenti su vezani za:a. spoljanji meniskusb. unutranji meniskusc. za oba meniskusa

354.Kod ekstenzije kolena zatee se snano:a. prednja ukrtena veza kolenab. zadnja ukrtena veza kolenac. obe ukrtene veze kolena

355.Unutranja rotacija kolena:a. je vea od spoljanje rotacije kolenab. nema razlike u izmedju spoljanje i unutranje rotacije kolenac. manja od spoljanje rotacije kolena

356.Pri fleksiji meniskusi se kreu:a. ka nazadb. ka napredc. lateralno

357.Spoljni meniskus je:a. pokretljiviji od unutranjegb. manje je pokretan od unutranjegc. oba meniskusa imaju istu pokretljivost


50/71

50

358.Apley - ev kompresivni test se koristi za ispitivanje lezije:a. lig. collaterale medialeb. lig. collaterale laterale

c. meniskalnih struktura kolena

359.Apley - ev distrakcioni test se koristi za ispitivanje lezije:a. kolatarelnih ligamenta kolenab. ukrtenih veza kolenog zglobac. meniskalnih struktura kolena

360.McMurray test se koristi za ispitivanje lezije:a. lig. collaterale medialeb. lig. collaterale lateralec. meniskalnih struktura kolena

361.Tarsus se sastoji od:a. 7 kostijub. 10 kostijuc. 8 kostiju

362.Kosti stopala formiraju luk stopala gde se razlikuje:a. sagitalna i frontalna ravanb. sagitalna i transverzalna ravanc. transverzalna i frontalna ravan

363.Oslonac stopala je na osnovne tri take:a. os calcanei, os naviculare, os talib. os naviculare, ossa cuneiformia, os talic. tuber calcanei, caput ossis metatarsale I i caput ossis metatarsale V.

364.Ligamentarna veza aponeurosis plantaris je:a. pasivna veza svoda stopalab. aktivna struktura svoda stopalac. ne uestvuje u dranju svoda stopala

365.Ligamentum deltoidem art talocruralis nalazi se sa:

a. unutranje strane skonog zglobab. spoljanje strane skonog zglobac. sa prednje strane skonog zgloba

366.Test prednje fijoke stopala slui za ispitivanje:a. nestabilnsoti skonog zglobab. miine snage peronealne grupe miiac. rastegljivost ligamentum deltoideum


51/71

51

367.Maleolarna viljuka se sastoji od:a. fibule i tibijeb. talusa i fibulae

c. calcaneusa i fibulae

368.Tibija i fibula su medjusobno povezane sa:a. kotanom vezomb. membrana interosseac. hrskaviavom vezom

369.Dorzalna fleksija u skonom zglobu iznosi:a. 45b. 50c. 30

370.Plantarna fleksija u skonom zglobu iznosi:a. 30 stepenib. 50 stepenic. 70 stepeni

371.Dorzalna i plantarna fleksija se odigravaju izmedju:a. skone kosti i zglobne viljuke skonog zglobab. petne i skone kostic. petne kosti i zglobne viljuke skonog zgloba

372.U donjem skonom zglobu se vri:a. pronacija i supinacijab. dorzalna feksijac. plantarna felksija

373.Supinacija stopala je pokret ka:a. unutrab. upoljec. plantarno

374.Pronacija stopal je pokret ka:a. unutrab. upoljec. plantarno

375.Ukupna pronacija i supinacija u skonom zglobu ioznose:a. 15 stepenib. 10 stepenic. 20 stepeni

376.Supinaciju stopala uvek prati:a. abdukcijab. addukcijac. fleksija

377.Pronaciju abdukcija prednjeg dela stopala uvek prati:a. abdukcija


52/71

52

b. addukcijac. ekstenzija

378.Chopartov zglob se sastoji iz:

a. art. talocalcaneonavicularis i art. calcaneocuboideab. art. calcaneo cuboideum i art talocruralisc. art talocalcaneonavicularis i art talocruralis

379.Lisfrankov zglob se sastoji od:a. zgloba izmedju talusa i navicularne kosti, zglobova izmedju navikularne i

metatarsusab. zglobova izmedju kuneiformnih kostiju, kuboidne kosti i metatarsusac. zglobova izmedju skone ksoti, petne kosti i navukularne ksoti

380.Aktivna plantarna fleksija u prvom metatarsofalangealnom zglobu je:a. 40 stepenib. 45 stepeni

c. 60 stepeni381.Pasivni pokret u prvom metarsofalangealnom zglobu iynosi:


382.Uzduni svod (arcus pedis longitudinalis)- untranji svod visok je:a. 15-18 mmb. 23-25 mmc. 27-30 mm

383.Spoljni luk stoapala, visok je:

a. 7 mmb. 3-5 mmc. 8-10mm

384.Popreni svod stpala najjae je izraen u predelu:a. Schopartove linijeb. Lisfrankove linijec. Weberove linije

385.Svodovi stopala se definitivno formiraju u:a. prvoj godini ivotab. u drugoj godini ivota

c. u treoj godini ivota386.Test za korekturu addukcije prednjeg dela stopala:

a. manulena korekcija prednjeg dela stopala preko srednje linije stopalab. aparaturna korekcija prednjeg dela stopala preko srednje linije stopalac. manuelna korekcija porednjeg dela stopala ka dorzalnoj fleksiji

387.Test dorzalne fleksije u skonom zglobu:a. pokret dorzalne fleksije se izvodi kada je noga opruena u kolenub. pokret dorzalne fleksije se izvodi kada je noga savijena u kolenu pod uglom od 90

stepenic. pokret dorzalne fleksije se izvodi kada je noga opruena u kolenu pod uglom od

30 stepeni


53/71

53

388.Hochmann znak je znak:a. tromboflebitisa zadnje loe podkolenice

b. lezije n. peroneusac. lezije. n. tibialis posterior

Biomehanika hoda

389.Faza hoda kada su obe noge na podlozi iznosi oko:a. 10-15% celokupnog vremenskog ciklusa hoda.b. 20% celokupnog vremenskog ciklusa hoda.c. 5-10% celokupnog vremenskog ciklusa hoda.

390.Tranje na petama zahteva odbaaj stopala:a. preko prstiju stopalab. preko srednjeg dela stopalac. preko petnih struktura

391.Hod se analizira kroz:a. tri dimenzijeb. dve dimenzije

c. jednu dimenziju

392.Reakciona snaga podloge kod hodanja od 3,5 m/sec iznosi:a. dvostruku vrednost teine telab. trostruku vrednost teine telac. jednaka je teini tela

393.Reakciona snaga podloge kod hodanja od 6,5 m/sec iznosi:a. 3,5 puta vea od telesne teine (3,5 x TT).b. 2,5 puta vea od telesne teine (2,5 x TT).c. 4,5 puta vea od telesne teine (4,5 x TT).

394.Faza stajanja (oslonca) se sastoji od:___________________________________________________________________________________________________

395.Faza zamaha (kretanje-"let noge") se satoji:__________________________________________________________________


54/71

54

396.irina baze (oslonca) izmedju peta pri hodu ne treba da bude vea od:a. 5-10 cmb. 20-25 cm

c. 15-20 cm

397.Pri normalnom hodu teite se pomera u vertikalnoj osi do:a. 5 cmb. 9 cmc. 2-3 cm

398.Prosena duina koraka je:a. 45 cmb. 60 cmc. 75 cm

399.Karlica i trup se pri hodu pomeraju lateralno ka noseoj nozi za oko,a. 5 cmb. 10 cmc. 2,5 cm

400.Odrasli proseno naprave pri hodu za jedan minut:a. 90-120 korakab. 80-90 korakac. 120-140 koraka

401.U fazi oslonca na petu pojava bolova je najee uzrokovana usled:a. distorzije talokruralnog zglobab. calcar calcaneic. Mortonove neuralgije

402.Koleno je, u fazi oslonca na petu, uvek u:a. fleksijib. ekstenzijic. fleksija pod uglom od 45 stepeni

403.Kod slabosti podizaa stopala, nakon postavljanja pete na podlogu:

a. stopalo naglo padab. stopalo ostaje u ekstenzijic. stopalo ima blagi pad ka podlozi

404.Pacijent sa padom poprenog svoda stopala moe razviti bolove usled:a. preoptereenja glavica metatarzalnih kostijub. preoptereenja miino ligamentarnih struktura stopalac. preoptereenja glavica prvih falangi prstiju stopala

405.Uzrok nestabilnog kolena pri hodu je:a. slabost m. tensor fasciae latae


55/71

55

b. slabost m. sartoriusac. slabost m. quadriceps femoris

406.Slabost m. gastrocnemius, m. solleus i m. flexor hallucis longus dovodi pri hodu do:a. hoda kao kod ravnog stopalab. hoda kao kod ekskavatus stopalac. kao kod rigidnog stopala

407.U fazi zamaha kod hodanja, ako je m. quadriceps slab dolazi do:a. jae roracije karlice ka napredb. jae rotacije karlice ka nazadc. jae rotacije karlice lateralno

408.Klinika slika hoda kod slabosti podizaa stopala je:

a. "hod preko prepreka"b. "hod sa protezom"c. "hod sa peronealnim aparatom"

409.Kod penjanja uz stepenice:a. bolesna noga se postavlja na gornji stepenikb. zdrava noga se postavlja na gornji stepenikc. pacijent hoda bonim hodom

410.Dvotaktni hod sa takama:a. I takt - take se postave ispred nogu za oko 70 cm i u stranu za oko 30 cm

b. I takt - take se postave ispred nogu za oko 30-50 cm i u stranu za oko 10 cmc. I takt - take se postave ispred nogu za oko 20-25 cm i u stranu za oko 40 cm

411.Kod dvotaktnog hoda u drugom taktu oslonac je na:a. nogamab. na takamac. istovremeno na takama i nogama

412.etvorotaktni hod se izvodi sa etiri takta:a. __________________________________________b. __________________________________________

c. __________________________________________d. __________________________________________

413.Trotaktni hod je hod u tri takta:a. _______________________________b. _______________________________c. _______________________________

414.Abdukovan hod amputirca sa nadkolenom protezom se karakterie:a. lateralna devijacija pete i lateralno naginjanje trupa kao i devijacija pelvisa.b. lateralna devijacija pete, fleksija kolena, lateralno naginjanje trupac. lateralna devijacija pete, lateralna devijacija karlice i fleksija kuka


56/71

56

415.Pljesak protetikog stopala uzrokovan je:a. mek gumeni umetak u peti proteti~kog stopala,

b. tvrd gumeni umetak u peti protetikog stopalac. mek gumeni umetak u metatarzalnom prelazu

416.Cirkumdukcija - polukruni pokret proteze od nazad ka napred i u polje uzrokovan je:a. abdukciona kontraktura miia, bol u predelu adduktora, loa centriranost protezeb. addukciona kontraktura pelvifemoralnih miiac. dua proteza, slabost abduktora kuka, deformacija -rotacija karlice

417.Poveana lumbalna lordoza kod aplikacije proteze nadkolenice je uzrokovana:a. slabi fleksori patrljka, ekstenziona kontraktura kuka, slabost errector truncib. slabi ekstenzori patrljka, fleksiona kontraktura kuka, slabost abdominalnih miiac. abdukciona kontraktura kuka, slabi adduktori kuka, pojaan tonus m. errector

trunci

418.Izuzeci koji se kao devijacija kod nadkolene proteze ne koriguju:a. bolovi pri hodu, redukovani su kroz devijaciju, starije osobeb. slabost pokretaa kukac. slabost trbune prese

419.Kod hoda uz i niz strminu korak protetikom nogom mora biti:a. duib. krai

c. ujednaen

420.Ustajanje sa protezom nadkolenice ili podkolenice se izvodi:a. protetika noga je ispredb. protetika noga je izac. protetika i zdrava noga u istoj ravni

421.U postupku procene lokomotornog indeksa ispitanik treba da izvede ukupno:a. 12 lokomotronih radnjib. 14 lokomotornih radnjic. 20 lokomotornih radnji

422.Klju ocenjivanja lokomotornih radnji - za pacijente sa protezom nogu ima:a. 5 ocenab. 3 ocenec. 4 ocene

423.Maksdimalan skor lokomotronog indeksa kod pacijenata sa protezom nogu iznosi:a. 50 poenab. 42 poenac. 36 poena


57/71

57

424.U proceni lokomotronog indeksa kod protetisanih pacijenata donjih sktremiteta ima:a. 7 naprednih lokomotornih aktivnostib. 5 naprednih lokomotornih aktivnosti

c. 3 napredne lokomotorne aktivnosti

425.Kod tranja u fazi oslonca prednjom nogom podloga ima reakcionu silu:a. iste snage, istog pravca ali suprtonog smerab. vee snage, istog pravca i smerac. iste snage, istog prvca i istog smera

426.Kod tranja u fazi oslonca prednjom nogom podloga ima usmerenje reakcione sile:a. ka kuku,b. ka teitu nogec. ka zajednikom teitu tela

427.Smanjivanje horizonatlne komponente putem ugla je efikasnije od smanjivanja reakcijepodloge i to se postie:

a. smanjivanjem rastojanja nosee noge u odnosu na teiteb. poveanjem rastojanja oslonca u odnosu na teitec. postavljanjem noge pri osloncu u stranu

428.Osnovni uslov kretanja napred je :a. faza zadnjeg osloncab. faza prednjeg osloncac. faza leta

429.Ukoliko je ugao odrazne sile manji:a. poveava se vertikalna komponenta sile odrazab. poveava se vertikalno oscilovanje telac. poveava se horizontalna komponenta sile odraza

430.Sila zaleta kod skokova obezbedjuje:a. poveanje horizontalne komponente skokab. vertikalne komponente skokac. poveanje obe komponente

431.Sila odraza kod skokova obezbedjuje:

a. poveanje horizontalne komponente skokab. vertikalne komponente skokac. poveanje obe komponente

432.Smanjivanjem odraznog ugla dobija se na:a. duini skokab. visini skokac. ne utie ni na visinu ni na duinu skoka

433.Vertikalna komponenta sile kod skokova je najvea kod ugla:a. 75 stepeni


58/71

58

b. 90 stepenic. 60 stepeni

ANTROPOMETRIJA

434.Antropometrija je merenjea. telesnih ravnib. telesnih varijablic. telesnih osa kretanja

435.Rsasojanje od umbilikusa do simfize iznosi:a. 1/6 telesne duineb. 1/10 telesne duinec. 1/4 telesne duine

436.Rstojanje od umbilikusa do juguluma iznosi:a. 2/6 telesne duineb. 2/10 telesne duinec. 1/4 telesne duine

437.Rastojanje jugulum - teme iznosi:a. 2/6 telesne duineb. 2/10 telesne duinec. 1/4 telesne duine

438.Rastojanje od simfize do donje ivice patele iznosi:a. 1/4 telesne duineb. 1/5 telesne duinec. 2/ 4 telesne duine

439.Ratojanje od donje ivice patele do poda iznosi:a. 1/4 telesne duineb. 1/5 telesne duine

c. 2/ 4 telesne duine

440.Merenje antropometrijskih parametara zahteva da se ispitiva dri odredjenih pravila:a. _________________________________b. ________________________________c. _________________________________d. ________________________________

441.Visina tela u toku dana se smanjuje za:


59/71

59

a. 2 cmb. 0,5-1,5 cmc. ne smanjuje se

442.Prema Tanner-u (1986) ciljni -krajnji rast mukog deteta se izraunava prema formuli:a. Oekivani uzrast muke dece = (visina oca + visina majke) / 2 plus 12 cmb. Oekivani uzrast muke dece = (visina oca + visina majke) / 2 plus 8 cmc. Oekivani uzrast muke dece = (visina oca + visina majke) / 2 plus 6 cm

443.Za merenje antropometrijskih dimenzija potrebni su sledei instrumenti:a. ______________________________________b. ______________________________________

c. ______________________________________d. ______________________________________

444.Frnakfurtska ravan spaja:a. spoljanji ugao oka i mastoidni nastavakb. spoljanji ugao oka i vrh une skoljkec. spoljanji ugao oka i teme

445.Prema Tanner-u (1986) ciljni -krajnji rast enskog deteta se izraunava prema formuli:d. Oekivani uzrast enske dece = (visina oca + visina majke) / 2 minus 12 cme. Oekivani uzrast enske dece = (visina oca + visina majke) / 2 minus 8 cm

f. Oekivani uzrast enske dece = (visina oca + visina majke) / 2 minus 6 cm

446.Prema Hermanussen-u i Cole-u krajnji rast deteta se izraunava:a. krajnji oekivani rast deteta - SDS (standradna devijacija) oevog i majinog rasta

multiplicirana sa 0,62.b. krajnji oekivani rast deteta - SDS (standradna devijacija) oevog i majinog rasta

multiplicirana sa 0,72.c. krajnji oekivani rast deteta - SDS (standradna devijacija) oevog i majinog rasta

multiplicirana sa 0,82.

447.Sve telesne visine se definiu kao normalne ako su:

a. Sve telesne veliine koje se nalaze izmedju - 2 SDS i + 1 SDS definiu se kaonormalne.

b. Sve telesne veliine koje se nalaze izmedju - 2 SDS i + 3 SDS definiu se kaonormalne.

c. Sve telesne veliine koje se nalaze izmedju - 2 SDS i + 2 SDS definiu se kaonormalne

448.Prognoza konane visine rasta na osnovu trenutne visine se izraava formulom:a. trenutna visina x 100 / 2 faktor korekcije za starosnu dobb. trenutna visina x 120 / faktor korekcije za starosnu dobc. trenutna visina x 100 / faktor korekcije za starosnu dob


60/71

60

449.SDS =standardna devijacija stanovnitva predstavlja:a. (merna vrednost - srednja merna vrednost stanovnitva) / standradno odstupanje

b. (merna vrednost - srednja merna vrednost stanovnitva) / 2 standradno odstupanjec. (merna vrednost - srednja merna vrednost stanovnitva) / 3 standradno odstupanje

450.Ocena antropometrijskih mera - metoda indeksa - nabrojati indekse:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

FUNKCIONALNA FIZIOTERAPEUTSKA PROCENA

451.Normalan ober test iznosi:a. 3-4 cmb. 7-8 cmc. 10 cm

452.Ottov test slui za merenje pokretljivoasti:a. slabinske kimeb. torakalne kime

c. torako-slabinske kime

453.Pri antefleksiji glave rastojanje jugulum-brada iznosi:a. 2 cmb. 0 cmc. 1-2 cm

454.Manuelni miini test je:a. objektivna metoda merenja miine snageb. subjektivna metoda merenja miine snagec. aparaturna tehnika merenja miine snage

455.Kod merenja miine smage koristimo:a. brojane vrednosti od 0-5b. brojane vrednosti od 0-5 sa pomonim znacima plus i minusc. brojane vrednosti od 1-5 sa pomonim znacima plus i minus

456.Manuleni miini test za miminu muskulaturu u praksi ima ocene od:a. 0 - 5b. 0, 1,3, 5c. 0, 2, 3, 5


61/71

61

457.Nabrojati osnovne motorike testove:a. _____________________________________b. _____________________________________

c. _____________________________________d. _____________________________________

458.Glasgov comma scala je:a. motoriki testb. funkcionalni testc. kongnitivni test

459.Functional Indipendence Measure je:a. motoriki testb. funkcionalni test

c. kongnitivni test

460.Craig Handicap Assesment and Reporting Technique je:a. motoriki testb. kongnitivni testc. test socijalne integracije

461.McGill Questionaire je skala za:a. motoriku telab. kongnitivne smetnjec. za bol

462.VAS skala je:a. skala za bolb. skala za procenu motorikec. skala za procenu funkcije

463.Fizioterapeutska procena funkcionalnog stanja obuhvata:a. 9 varijablib. 10 varijablic. 12 varijabli

464.Orjentacija prema okolini je:

a. socijlna funkcijab. kongnitivna funkcijac. funkcionalna varijabla

465.Izvodjenje pokreta na zahtev je:a. socijlna funkcijab. kongnitivna funkcijac. funkcionalna varijabla

466.Orjentacija u prostoru je:a. socijlna funkcija


62/71

62

b. funkcionalna varijablac. kongnitivna funkcija

467.Imitacija pokreta jea. kongnitivna funkcijab. socijlna funkcijac. funkcionalna varijabla

468.Spasticitet je:a. funkcionalno telesno stanjeb. motorika telesna varijablac. refleksna aktivnost

469.Koordinacija

a. funkcionalno telesno stanjeb. motorika telesna varijablac. refleksna aktivnost

470.Trofika je:a. funkcionalno telesno stanjeb. motorika telesna varijablac. refleksna aktivnost

471.Tremora. motorika telesna varijabla

b. funkcionalno telesno stanjec. refleksna aktivnost

472.Rigor je:a. motorika telesna varijablab. funkcionalno telesno stanjec. refleksna aktivnost

473.Hipotonija je:a. motorika telesna varijablab. funkcionalno telesno stanje

c. refleksna aktivnost

474.Sedenje je:a. motorika telesna varijablab. funkcionalno telesno stanjec. poetni poloaj

475.Savladjivanje stepenica jednog sprata-gore/dole predstavlja merenje:a. izdrljivostib. funkcionalne sposobnostic. motorike spremnosti


63/71

63

476.Hipoaktivitet jea. funkcionalna sposobnost

b. psihomotorika sposobnostc. funkcionalno telesno stanje

477.Hiperaktivitet jea. funkcionalna sposobnostb. psihomotorika sposobnostc. funkcionalno telesno stanje

478.Senzibilitet se deli na:_______________________

______________________________________________

479.Kod ICDH klasifikacije terapeutski klju procene ima:a. 4 varijableb. 5 varijablic. 3 varijable

480.Ustajanje -sedenje uz ponavljanje slui za procenu:a. izdrljivostib. motorike spremnosti

c. funkcionalne sposobnosti


64/71

64

TANI ODGOVORI

1. miina kontrakcija,brzina kontrakcije,aspodela nervnih vlakanakontrola upravljanja pokretima

2. predjeni put,brzina pokretaubrzanje,ugao delovanja sile i tereta,ubrzanja

3. Fotografski postupciFilm videotehnikaElektronski postupciAnaliza i vrednovanje kinemetrikih

rezultataanaliza mernih greaka

4. a

5. a,b,c,f

6. b7. c8. b9. b10. c11. a12. a,e13. b14. c15. c16. a

17. abdukcija, addukcija, rotacija,fleksija, ekstenzija.

18. abdukcija, addukcija, rotacija,fleksija, ekstenzija.

19. fleksija, addukcija, addukcija,ekstenzija

20. b21. a22. a23. b

24. b25. hranjenje, oblaenje, umivanje,26. d27. a28. c29. a30. a31. b32. c33. a34. b35. agonisti, sinergisti, antagonisti,

stabilizatori36. c37. a38. fotografski snimak eljenog poloaja

u sagitalnoj i frontalnoj ravni, telesnateina, tabline vrednosti za teinupojedinih delova tela, tablinevrednosti rastojanja pojedinihsegmenata od centra zgloba

39. a40. a

41. b42. b43. c44. a45. c46. a47. c48. broj ponavljanja, optereenje pri

pokretu, brzina pokreta49. povrine oslonca, tene tela, i

njihanja tela

50. b51. a52. a53. b54. a55. veliki opseg telovanja nagiba

naslona.vrst naslon za glavu,mogunost podeavanja naslona istabilnost naslona.

56. b


65/71

65

57. Upor bez oslonca na donjeekstremitete- aktivni oblikUpor bez oslonca na donje

ekstremitete - pasivni oblikMeoviti upor u leeem, stoje}emstavu, sa modifikacijom prednji izadnji, uz kombinaciju pasivnog iliaktivnog upora

58. c59. c60. slobodan aktivni, slobodan pasivni,

meoviti61. b62. c

63. ledjni, trbuni, postranini na levo idesno.

64. a65. b66. Sila "F" koja izaziva ubrzanje "a"

neke mase je produkt mase i ubrzanja= F m a .

Telo zadr`ava stanje mira ilipravolinijskog kretanja sve dok nekadodatna spoljna sila ne deluje na njega.Zakon "akcija-reakcija. Ako telo "A"

deluje na telo "B", javlja se suprotnasila kojom telo "B" deluje na telo "A".Obe sile su iste veliine, ali susuprotnog pravca

67. a68. c69. a70. a71. a72. b

73. b74. a75. b76. c77. zglobne povrine, zglobna aura,

ligamenti78. a79. b80. a81. valjanje, klizanje, rotacija

82. sedlast, kuglast, jajast, oblik arke,arnirski zglob, zdelast.

83. b

84. c85. jednosoovinski, dvosovinski i

trosovinski86. a87. popreno prugasta, glatka i kardijalna

muskualtura88. a89. a90. a91. c92. b

93. a94. a95. a96. a97. a98. b99. a100. b101. a102. a103. a

104. a105. b106. a107. duine, izdunosti miia i tereta koji

savladjuje108. a109. b110. a,b111. b112. miina sila, ugao delovanja miine

sile, ugao delovanja tereta, veliina

tereta113. b114. a115. a116. a117. b118. a119. a120. snaga izdrljivost i brzina121. broj ukljuenih miinih jednica u

kontrakciji, izduenost miia,


66/71

66

zamorenost miia, zagrejanostmiia

122. a

123. a124. a125. a126. a127. a128. c129. a130. centralni, periferni i autonomni131. a132. a133. b

134. a135. a136. talamus, nucleus caudatus, putamen,

n. ruber, n. amygdalae.137. a138. a139. a140. motorni piramidni, ekstrapiramidni i

sistem spinalne kontrole141. a142. c

143. receptor, senzitivni neuron, refleksniventar, efektorni motorni neuron

144. a145. a146. c147. c148. a149. hipotonija, ataksija, dismetrija150. b151. a152. a

153. aktin filamenti, miozin flamenti, titinfilamenti, nebulin, vankulin.

154. a155. c156. umni, fiziki, emocionalni, senzorni157. b158. a159. oseaj pritiska u glavi, oseaj jaeg

naprezanja,vrtoglavice, nesvestice,treperenje miia

160. c

161. a162. mobilizacija, istezanje, jaanje,

oputanje

163. a164. a165. b166. a167. intezitete treniga, trajanje treninga,

frekvencija treninga168. a169. a170. c171. a172. a

173. a174. a175. horizontalna, sagitalna, frontalna

ravan176. a177. a178. a179. a180. a181. c182. b

183. Srednja frontalna ravan ide krozsredinu akromiona, ramena, kukova,kolena i kroz gornji skoni zglob

184. a185. c186. a187. a188. a189. c190. a191. brzine, poluge snage

192. a193. a194. a195. c196. a197. b198. b199. a200. c201. c202. c


67/71

67

203. b204. a205. b

206. a207. a208. a209. c210. a211. a212. a213. lumbalna lordoza, torakalna kifoza,

cervikalna lordoza214. a215. a

216. b217. b218. c219. a220. a221. a222. b223. b224. b225. a226. a

227. a228. a229. c230. c231. c232. a233. c234. a235. a236. c237. a

238. a239. a240. a241. vodjenje primarnih pokreta,

odravanje ravnotee, zatitapojedinih zglobova

242. a,b243. a244. a245. c246. b

247. a248. veliine ledjne krivine, nagiba rebara,

duine rebarnih rskavica, veliine

ugla koji zaklapaju rebra sa svojimrskavicama i ugla izmedju rebarnihrskavica i grudne kosti

249. a250. a251. a252. a253. a254. perfuzija, ventilacija, razmena

gasova255. a

256. a257. a258. a259. a260. a261. c262. a263. a264. a265. a266. c

267. b268. Articulatio sternoclavicularis.

Articulatio acromioclavicularis,Articulatio gleno-humeralis,Lopatino-ligamentatarna klizajuaveza

269. a270. b271. a272. a273. b

274. a275. pars. acromialis, pars. spinata, pars

deltoidea276. a277. b278. a279. a280. b281. a282. b283. a


68/71

68

284. a285. a286. a

287. a288. b289. articulatio humeroradialis, art.

humeroulnaris, art. radioulnaris290. a291. a292. a293. a294. a295. b296. a

297. a298. a299. a300. a301. os. multangulum majus, os.

multangulum minus, os triquetrum,os pisiforme

302. a303. a304. a305. a

306. b307. b308. c309. b310. a311. a312. a313. b314. a315. a316. a

317. a318. c319. a320. a321. a322. a323. a324. b325. b326. a327. a

328. a329. a330. b

331. b332. c333. ac334. b335. c336. b337. c338. b339. b340. b341. b

342. a343. c344. b345. b346. b347. a348. a349. b350. c351. b352. b

353. b354. a355. c356. a357. a358. c359. a360. c361. a362. b363. c

364. b365. a366. a367. a368. b369. c370. b371. a372. a373. a374. b


69/71

69

375. b376. b377. a

378. a379. b380. b381. c382. a383. b384. b385. b386. a387. b388. a

389. a390. a391. a392. a393. a394. postavljanje pete na podlogu, oslonac

na puno stopalo, srednja fazaoslonca, faza podizanja - odizanjepreko prstiju

395. ubrzanje, srednja faza, faza koenja396. a

397. a398. a399. c400. a401. b402. b403. a404. a405. c406. a407. a

408. a409. b410. b411. b412. (1) pomeranje jedne take unapred,

(2) pomeranje suprotne nogeunapred, (3) pomeranje druge takeispred prve, (4) pomeranje unapredsuprotne noge..

413. (1) istovremno se prenesu napred obetake, (2) bolesna noga se postavlja

do taka, (3) iskorak zdravom nogomdo taka

414. a

415. a416. a417. b418. a419. b420. a421. b422. c423. b424. b425. a

426. c427. a428. a429. c430. a431. b432. a433. b434. b435. b436. b

437. b438. a439. a440. Meriti uvek u isto doba dana

- Meriti uvek istom spravom

- Meriti uvek istom tehnikom

- Pri ispitivanju ispitanik mora bitibos i samo u gaicama

- Kontrolna merenja treba da izvodiuvek ista osoba, koja je obavila i prve

preglede441. b442. c443. Medicinska decimalna vaga,kaliper,

antropometar.kefalometar,

pelvimetar, santimetarska pantljika444. a445. c446. b447. c448. b


70/71

70

449. a450. Queteletov indeks, Kaupov indeks,

Brokov indeks, Lorenz-ov indeks,

miini indeks451. a452. b453. b454. b455. b456. b

457. Fugl-Meyer, Rivermead MotorAssesment, Motoricity Index, TimedUp & Go Test

458. c459. b460. c461. c462. a463. a464. b465. b466. c467. a468. a469. a470. a471. b472. b473. b474. c475. a476. b477. b478. povrni, duboki, bol479. b480. a


71/71

LITERATURA

1. Jevti M, Biomehanika lokomotornog sistema, Medicinski fakultet, Kragujevac, 2004.

2. Jevti M, Klinika kineziterapija, Medicinski fakultet, Kragujevac, 2001.3. Jevti M, Fizikalna medicina i rehabilitacija, Medicinski fakultet, Kragujevac, 1999.4. An KN, Morrey BF (1993) Biomechanics of the, Elbow. In: Morrey BF (ed) The elbow

and its disorders. Saunders, Philadelphia, pp 53725. Bullough PG (1981) The geometry of diarthro-dial joints, ist physiological maintenance,

and possible sinificance of age-related change in geometry-to-load distribution and thedevelopment of osteoarthitis. Clin Orthop. 156: 6166

6. Eckstein F, Merz B, Muller-Gerbl M, Holzknecht N, Pleier M, Putz R (1995b)Morphomechanicsof the humero-ulnar joint: II. Concave in-congruity determines thedistribution of loadand subchondral mineralization. Anat Rec

Documents

Klinicka kineziologija