Seminarski rad Krivicna dela protiv ivota i tela ivota i tela.

Krivicno delo ubistva spada u krivicna dela protiv

Zastavni objekat (objekat krivicnopravne za tite) krivicnih dela propisanih u ovoj oblasti jeste ivot i telo coveka. To ne znaci da se samo ovim inkriminacijama nastoji pru iti krivicno-pravna za tita ivotu i telu coveka, vec to da one imaju samo jedan za titni oblik, odnosno da se njime iskljucivo pru a za tita ivotu i telu. Naime postoje i druge inkriminacije koji ma se takoe pru a a tita ivotu i telu, ali one za cilj imaju pre svega za titu nekih drugih dobara (na primer u slucaju kvalifikovanog oblika razbojni tva krivicnopravna za tit a se pru a prete no imovini, dok se na primer u slucaju ubistva predstavnika najvi ih dr avni h organa za tita se pru a pre svega ustavnom ureenju i bezbednosti). Vecina krivicnih dela iz ove glave spadaju meu tzv. klasicna krivicna dela koja su odavno predmet krivicno-pravnog regulisanja, odnosno neka od njih su nastala sa nastankom same krivicno-pravne reakcije. ivot i telo coveka kao za titni objekat spadaju u dobra pojedinca i na skali vrednosti dobara koje krivicno pravno titi zauzimaju najvi e mesto. To narocito va i u pogledu ivota coveka koji je neprikosnoven. Nacelo neprikosnovenosti ivota coveka predvieno je kod nas i kao ustavno nacelo.

Seminarski rad Zakljucak Na subjektivnom planu za postojanje krivicnog dela iz stava l neopravdan je umi ljaj. Dovoljno je i postojasnje eventulanog umi ljaja tj. da je ucinilac pristao na nastupanje smrti pasivnog subjekta. Poseban problem u praksi u vezi sa utvrivanjem umi ljaja postoji kod poku aja krivicnog dela ubistva, a takoe i u vezi sa razgranicenjem sa krivicnim delom te ke telesne povrede kvalifikovane smrcu. Kod poku aja ubistva potrebno je da umi ljaj ucinioca obuhvata smrt kao posledicu krivicnog dela ubistva. U vezi sa tim u pra ksi nije, jednostavno postaviti granicu izmeu poku aja ubistva i poku aja telesne povrede. Izostajanje posledice komplikuje utvrivanje oblika krivice tj. vinosti u odnosu n a nju. Postojanje mi ljenja u odnosu na posledicu utvruje se preko objektivnih elemenata, odnosno radnje izvr enja. Tako, ako ucinilac iz neposredne blizine puca iz pi tolja na drugo lice u pravac odreenih vitalnih organa pa proma i postojece poku aj krivicnog dela ubistva, a ne poku aj telesne povrede. Umi ljaj se utvruje na osnovu svih okolnosti samog dogaaja. Osim umi ljaja na subjektivnom planu za ubistvo se ne zahteva i neki drugi elemenat. Pitanje posto janja odreenog motiva koji se u sudskoj praksi postavlja, nije od znacaja za postojanje krivicnog dela ubistva. Na utvrivanje motiva se ipak mora obratiti pa nja ali ne zb og toga to je on relevantan za postojanje obicnog ubistva, vec zato to se u slucaju postojanja odreenih motiva obicno ubistvo prerasta u te ko ubistvo. U nekim slucajevima pak motiv mo e ubistvu dati lak i vid. Tako. Ubistvo iz milosra (eutanazi ja) ne predstavlja osnovni oblik ubistva. Propisana kazna za osnovni oblik ubistva j este zatvor najmanje pet godina.

Seminarski rad Literatura Stojanovic Z., Meunarodno krivicno pravo, Beograd 2006 Aleksic, , kulic, M., arkovic, M.: Leksikon kriminalistike 2004. Bo kovic, M.: Kriminalistika metodika, Policijska akadenija, Beograd 2005. Petakovic, R.: Prirucnik za primenu krivicnog zakona Republike Srbije. Stojanovic, .: Krivicno pravo posebni deo, Srpsko Sarajevo 2001. Slu beni glasnik 6. oktobar 2005.godine.

Seminarski rad Sadr aj Krivicna dela protiv ivota i tela ............................................... ..................... 1 Pojam i oblici krivicnog dela ubistva .......................................... ................... 2 Primer za izvr enje osnovnog oblika krivicnog dela ubistva u Novom Pazaru ......................................................................... ................................. 3 Te ko ubistvo..................................................................... ............................. 4 Primer za izvr enje te kog oblika krivicnog dela ubistva u Novom Pazaru ................................................................. ......................... 7 Privilegovani oblici ubistva ................................................... ......................... 8 Ubistvo deteta pri poroaju....................................................... .................... 10 Nacini i sredstva izvr enja ...................................................... ...................... 11 Otkrivanje i razja njavanje ...................................................... ..................... 11 Li enje ivota iz samilosti......................................................... .................... 13 Nehatno li enje ivota.............................................................. ..................... 14 Sredstva i motivi izvr enja....................................................... ..................... 14 Nacini saznanja ................................................................ ............................. 16 Zakljucak....................................................................... ................................ 18 Literatura...................................................................... ................................. 19