III-6

REPUBLIKO JAVNO TUILATVO U BEOGRADU primilo 26.marta 2010.godineREPUBLIKOM JAVNOM TUIOCU U BEOGRADUPodnosilac krivine prijave:

Liga za zatitu privatne svojine i ljudskih prava, PODNOSIK R I V I N U P R I J A V U

Protiv: NN lica na odgovornim slubenim poloajima u republikim organima, institucijama i drugim telima i organima lokalne uprave, koja su u svojstvu odgovornih lica uestvovala u svim fazama postupka privatizacije u Republici Srbiji, a posebno odgovornih lica u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije, Direkciji za imovinu Republike Srbije, Republikom javnom pravobranilatvu, odgovornih lica u subjektima privatizacijeZ B O G T O G A

to postoji osnovana sumnja da su u postupcima privatizacije u Republici Srbiji, iskoriavanjem svog slubenog poloaja ili ovlaenja, prekoraavanjem granica svog slubenog ovlaenja ili nevrenjem svoje slubene dunosti, sebi ili drugom fizikim ili pravnim licima pribavili korist, drugom naneli tetu i tee povredili prava drugog, tako to su postupali suprotno vaecim propisima, cime su naneli materijalnu tetu irokih razmera Republici Srbiji i njenim gradjanima u postupku privatizacije drutvenog kapitala na osnovu ZAKONA O PRIVATIZACIJI ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007 i 123/2007) i drugih zakonskih i podzakonskih akata kojima je utvren nain i postupak svojinske transformacije,-ime su izvrili krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja iz l.359 st.1 i st.2 i 3 u vezi st.1 KZ u produenom trajanju.

O b r a z l o e nj e

Tokom postupka privatizacije, koji traje i danas, primetili smo da je u velikom broju sluajeva kroz proces privatizacije nezakonito dravna imovina velike vrednosti otuena, a da nadleni u institucijama sistema nisu preduzimali zakonima propisane mere u cilju zatite dravni imovine, a takvim postupanjima je praktino naneta nenadoknadiva teta Republici Srbiji, kao i njenim graanima-poreskim obveznicima.Pri tome, najee se radi o nezakonitostima u pogledu nacionalizovane, konfiskovane i na drugi nain nasilno oduzimane imovine graanima, kojima bi trebalo vratiti tu imovinu, u skladu sa dugo najavljivanim Zakonom o restituciji. Graani Republike Srbije uveravani su ve dugi niz godina, od strane svih koalicija na vlasti od 2000 godine, a naroito od 2005 god. kada su graani i pozvani da prijave imovinu koju potrauju i koja im je nasilno oduzimana posle Drugog svetskog rata. Graani su prijave podnosili Republikoj direkciji za imovinu Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Sl.glasnik RS br.45/2005), do donoenja posebnog zakona ( Zakona o restiticiji ).

Smatramo da ste nadleni da ispitate brojne nezakonitosti u otuivanju ove imovine iz dravnog vlasnitva, utvrdite motive brojnih nezakonitosti, a ovom prilikom istiemo sledee primere:Primer 1

Na osnovu Zakona o privatizaciji iz1992.god. drutvena preduzea su emitovala akcije koje su podeljene zaposlenima. Akcije su prodavane, i kupovina akcija preduzea je bio nain da se dodje do vlasnitva brojnih poslovnih prostorija koje je preduzece posedovalo ili koristilo. Prilikom procene kapitala preduzeca (uglavnom se radilo o internim procenama) nije se vodilo racuna da li je preduzee vlasnik svake pojedinane nepokretnosti, ali je istu dobio na korienje od lokalne uprave, kao i to da li je postupak prenosa nepokretnosti sa lokalne uprave na drutveno preduzee samo iniciran reenjem, odlukom, zakljukom nekog od nadlenih organa lokalne uprave ili je postupak obavljen do kraja zakljkuenjem ugovora o prenosu prava korisenja koji bi morao biti i overen kod nadlenog suda. Drugim reima, procenjivana je i tretirana kapitalom i imovina koja nije u vlasnitvu subjekta privatizacije, u postupku privatizacije je takva imovina tretirana imovinom subjekta privatizacije, a nakon privatizacije kupac u postupku privatizacije je vrio promene vlasnitva u javnim knjigama iskljuivo po osnovu dokumentacije formirne u postupku privatizacije, bez kontinuiteta u odnosu na ranije upisane vlasnike imovinu u javnim knjigama i faktiki bez pravno valjanog osnova.U postupku privatizacije drutvenog kapitala na osnovu Zakona o privatizaciji drutvenog kapitala , prilikom procene kapitala preduzea nije obavljeno predhodno odvajanje nepokretnosti (objekti), koje je preduzece, predmet privatizacije, moralo prijaviti kao dravnu imovinu po Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995.g. te je kao takva morala biti knjiena. Umesto toga ona je uneta u imovinu preduzea koje e biti privatizovano bez dokumentacije koja dokazuje osnov sticanja vlasnistva.

Takva se imovina, i u tom periodu , nije mogla preknjiavati u korist kupca akcija preduzeca ili samih preduzea, ali su upisi uprkos tome vreni, a na promene u javnim knjigama nadleni Republiki javni pravobranilac nije reagovao, nije ulagao dozvoljena pravna sredstva na promene upisa, to je omoguavalo kupcima u privatizaciji, da dalje raspolau imovinom, koju nisu stekli na zakonom propisani nain. Sluaj drutvenog preduzeca Nipromet iz Nia ije je akcije kupila Modna kua TODOR iz Vrnjake Banje:

Reenjem Skuptine Optine Ni br.1486/1965 od 18.3.1965.godine prenete su nacionalizovane poslovne prostorije Trgovinskom preduzeu za tekstil i nametaj na malo Tekstil u Niu uz naknadu od 367.200.dinara,a izmeu ostalih je i lokal u Niu, u to vreme u ul.Pobede br.41,s tim da ovo preduzee naknadu uplati u korist odreenog rauna Optine.Ovom preduzeu je preneto samo pravo korienja, jer je to jedino ovlaenje iz prava drutvene svojine koje je moglo biti predmet prenosa. Nakon statusnih promena u ovom preduzeu, pravo korienja na ovom lokalu se upisuje u korist Trgovinskog preduzea Nipromet iz Nia i to Reenjem Optinskog suda u Niu Dn.br.1078/2004 od 2.9.2004.godine kojim sud konstatuje da se pravo korienja prenosi sa Optine Ni na Preduzee Nipromet a takoe konstatuje etana deoba zgrade u ul.Pobede br.41 na pomenuti lokal koji je na kopiji plana obojen plavom bojim i na ostali deo zgrade .

Reenjem Optinskog suda u Niu Dn.br.3929/2008 od 3.12.2008.godine dozvoljena je uknjiba prava korienja na ovom lokalu u korist Todor DOO drutvo za proizvodnju, usluge i promet Vrnjci Vrnjaka banja a po osnovu spajanja uz pripajanje TPD Nipromet DOO iz Nia u Todor iz Vrnjake banje. Ovo reenje doneto je na osnovu reenja Ministarstva za privatizaciju br.983-1/98-23 od 17.4.2001.godine, izvoda iz registracije privrednog subjekta kod Agencije za privredne registreza br.reg.uloka 1-1948 kod Trgovinskog suda u Niu od 16.10.2006.godine,reenja Agencije za privredne register BD 65229/2007 od 20.8.2007.godine, BD 12054/2008 od 10.3.2008.godine,BD 12055/2008 od 10.3.2008.godine. Reenjem Optinskog suda u Niu Dn.br.4491/2008 od 19.1.2009.godine se na osnovu istih isprava koje su pobrojane i u izreci reenja Dn.br.3929/2008 od 3.12.2008.godine,koje isprave su sluile kao osnov za upis prava korienja sa preduzea Nipromet na DOO Todor, sada vri uknjiba prava svojine na ovom lokalu u korist DOO Todor. Ostaje nejasno kako je Sud na osnovu istih isprava u predmetu Dn.br.3929/2008 izvrio uknjibu prava korienja a u predmetu Dn.br.4491/2008 uknjibu prava svojine na ovom lokalu a sve u korist DOO Todor.Meutim, reenje Optinskog suda u Niu dostavljeno je Gradskom javnom pravobraniocu i Republikom javnom pravobraniocu a isti iako su imali pravo albe istu nisu izjavili. U konkretnom sluaju Optina Ni, nije imala zakonsko ovlaenje da prenosi pravo korienja uz naknadu ili bez naknade samo na osnovu Reenja Skuptine Optine, jer je to u suprotnosti sa Zakonom o prometu zemljita i zgrada (Slubeni list FNRJ.br..26/54,19/55,48/58,30/62 ),koji je bio na snazi u vreme donoenja reenja.Naime,l.9 ovog Zakona bilo je propisano da ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korienja ili pravo svojine na zemljitu ili zgradi mora biti pismen.To bi znailo da ni Preduzee Nipromet , odnosno njegov pravni prethodnik Preduzee Tekstil nisu stekli pravo korienja jer je izostalo zakljuenje punovanog ugovora o prenosu prava korienja sa Optine Ni na ovo preduzee, a to je mogao biti jedini pravni osnov za prenos ovog prava. Naime, reenje Skuptine optine kojim je sporni lokal predat na korienje Preduzeu Tekstil, predstavlja akt raspolaganja i ono se moralo sprovesti zakljuenjem punovanog pravnog posla ugovora, prema napred navedenom l.9 Zakona o prometu zemljita i zgrada.Obzirom da to nije uinjeno, Skuptina optine je morala da ukine svoje reenje o prenosu prava korienja br.1486/65 od 18.3.1965.godine ili da Gradski javni pravobranilac izjavi albu na Reenje Optinskog suda u Niu Dn.br.1078/2004 od 2.9.2009.godine, kojim je uknjieno pravo korienja na ovom lokalu u korist Preduzea Nipromet .Ovo posebno stoga to se iz izreke ovog reenja utvruje da je upis prava korienja na lokalu izvren izmeu ostalog i na osnovu pomenutog reenja SO Ni od 18.3.1965.godine.

Pored toga i Republiki javni pravobranilac je morao reagovati na promenu uknjibe sa prava korienja u pravo svojine na lokalu u korist DOO Todor,jer ta obaveza proizilazi iz Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ( Sl.gl.RS 53/95,3/96,54/96,32/97i101/05), a koja uknjiba je izvrena Reenjem Optinskog suda u Niu Dn.br.4491/2008 od 19.1.2009.godine .Potpuno je nejasno kako je DOO Todor stekao pravo svojine na ovom lokalu i na osnovu koje isprave je pravo korienja prevedeno u pravo svojine.Ovo je od znaaja, jer uknjiba prava svojine na lokalu ima uticaja na reim zemljita na kome se zgrada nalazi.Naime, posle donoenja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije izgraeno gradsko graevinsko zemljite je postalo dravna svojina,odnosno u svojini je Republike Srbije.

Smatramo da Gradski javni pravobranilac u Niu i Republiki javni pravobranilac Odeljenje u Niu, a radi zatite dravne svojine moraju pokrenuti sudski postupak i podneti tubu kojom e traiti brisanje upisa prava svojine na spornom lokalu, koji upis je izvren Reenjem Optinskog suda u Niu Dn.br.4491/2008 od 19.1.2009.godine.Naime, Republiki javni pravobranilac ima zakonsku obavezu da titi dravnu svojinu te smatramo da je podnoenje tube za brisanje upisa jedan od naina da se zatiti dravna svojina ali i da se zatite prava bivih vlasnika te imovine koja je nacionalizovana, a u oekivanju da e uskoro biti donet Zakon o restituciji, koji u svakoj od do sada objavljenoj radnoj verziji kao jedan od naina restitucije predvia tzv.naturalnu restituciju.

Napominjemo, da je Duan Milovanovi, otac, pravnog sledbenika Dragane Milovanovi, ijim roditeljima je nacionalizovan sporni lokal u skladu sa Zakonom o prijavljivanju I evidentiranju oduzete imovine podneo prijavu o oduzetoj imovini o emu je izdata Potvrda Republike direkcije za imovinu br.462-8417/2006-02 od 12.6.2006.

Gradski javni pravobranilac koji titi imovinske interese grada Nia takoe mora podneti i tubu radi iseljenja lica koje koristi sporni lokal jer Todor isti koristi bez ikakvog pravnog osnova. Naime, on ne moe imati vea prava nego to je imao njegov pravni prethodnik, preduzee Nipromet, a Nipromet nije imao pravno valjan osnov za korienje ovog lokala. Bez obzira to je Skuptina optine Ni donela Reenje i nacionalizovan lokal ustupila pravnom prethodniku Niprometa izostalo je zakljuenje pisanog ugovora o prometu nepokretnosti, koji je morao biti zakljuen prema tada vaeem Zakonu o prometu zemljita i zgrada, koji bi jedino mogao predstavljati pravno valjan osnov za upis tog prava u ZK i za korienje lokala .

Pravni zastupnik Dragane Milovanovi, je u navedenom smislu podneo inicijativu Republikom i Gradskom javnom pravobraniocu u Niu za pokretanje zakonom propisanih mera, usled navedenog injeninog stanja, a u prilog ovom stavu dostavio i Presude Optinskog suda u Kraljevu ,Okrunog suda u Kraljevu i Vrhovnog suda Srbije,kao dokaz da su i najvie sudske instance zauzele stav koje isprave predstavljaju pravni osnov za korienje prostora i upis tog prava u ZK a u sluaju kada Optina isti daje na korienje a radi se o imovini koja je bila predmet nacionalizacije.

Posebno je napomenuto da e ovaj lokal biti predmet denacionalizacije te da je obaveza navedenih organa da zatitite za sada interese drave a u krajnjem i interese bivih vlasnika kojima e ta ista drava morati da vrati ono to je nekada uzela .To uostalom proizilazi iz odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima kojima je regulisano pravo na potovanje imovine kao i Protokolom 1.uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

PREDLOG: Pribaviti spise predmeta nadlenih organa, koji su donosili gore pobrojane

odluke, u cilju provere iznetih podataka.Primer 2U postupku privatizacije- aukcijske prodaje Preduzea HODd.o.o.Ni zakazane za 20.02.2009 god., odloene za 06.03.2009 god. ifra aukcijeske prodaje 200209-3266, nadlenim organima-Agenciji za privatizaciju, Direkciji za imovinu, Republikom javnom pravobraniocu, od strane punomonika pravnih sledbenika ranijeg je ukazivano na injenice u pogledu prijavljene imovine navedenog subjekta privatizacije i to:

Deo imovine, koji je naveden u postupku privatizacije, kua br.2 u ul.Boidara Adije, u Niu, kao imovina subjekta privatizacije, NIJE IMOVINA SUBJEKATA PRIVATIZACIJE, NITI JE SUBJEKTU PRIVATIZACIJE ISTA DATA NA KORIENJE, KAO I TO DA ISTA NIJE TANO OPISANA (netana povrina parcele i objekta, vreme izgradnje objekta).Opisana nepokretnost, upisana u Zk.ul.Optinskog suda u Niu br.5061, kao DRAVNA IMOVINA PO OSNOVU NACIONALIZACIJE, a ista je prijavljena do sada dva puta, kao imovina pravnog lica Preduzea za proizvodnju muke obue i galanterije HODd.o.o.Ni, u postupku privatizacije, koju vri Agencija za privatizaciju Republike Srbije i to:Dana 11.11.2005 god. u dnevnom listu Politika bio je objavljen javni poziv za prethodnu aukcijsku prodaju Preduzea za proizvodnju muke obue i galanterije HODd.o.o.Ni, mat.br.subjekta 17042777, ifra aukcijske prodaje 151205-1532 . Javno je objavljena najvanija imovina subjekta privatizacije, pri emu nije objavljena kua br.2 u ul.Boidara Adije, u Niu, a po saznanju pravnih sledbenika ranijeg vlasnika tog objekta, koji je nacionalizovan, ista je tretirana imovinom manje vrednosti iz kog razloga nije spomenuta u imovini subjekta privatizacije.

Kako je o navedenim imovinsko pravnim pitanjima, vezanim za predmetnu nepokretnost u to vreme, pored Republikog javnog pravobranioca, obavestili i Direkciju za imovinu Republike Srbije ( koja je reagovala i Agenciji za privatizaciju dostavila dopis, kojim je traila prekid postupka privatizacije) i Agenciju za privatizaciju Republike Srbije, aukcijska prodaja navedenog subjekta privatizacije je prekinuta.Po saznanju da je Agencija za privatizaciju Republike Srbije, ponovo zakazala aukcijsku prodaju Preduzea za proizvodnju muke obue i galanterije HODd.o.o.Ni, mat.br.subjekta 17042777, ifra aukcijske prodaje 200209-3266, za 20.02.2008 god., ponovo se pristupilo obavetavanju svih nadlenih organa, koji bi po slubenoj dunosti, morali da onemogue prodaju u postupku privatizacije, dravne imovine, kao imovine subjekta privatizacije.Napominjemo da je u drugom pokuaju privatizacije, predmetna nepokretnost, navedena u osnovnim podacima o subjektu privatizacije ( ranije tretirana imovinom manje vrednosti), sada kao upravna zgrada, sa pomonim objektima, izgraena navodno 1989 god. sa povrinama : glavni objekat-proizvodne hale, kancelarije 527 m2, radionica i magacin 155 m2, restoran, magacin i krojanica 195 m2 i portirnica i sanitarni vor 38 m2 sa pripadajueom povrinom zemljita 774 m2.Izneti podaci su netani, kako u pogledu vlasnitva na objektima i parceli na kojoj se nalaze, tako i u pogledu vremana izgranje i namene, pa tako:-ne radi se o imovini subjekta privatizacije, ve o dravnoj imovini, kui br.2 u ul.Boidara Adije (sada Dragie Cvetkovia), sa kuitem, dvema zgradama, dvoritem i vrtom, sve postojee na kp.br.2165/3 pov.8,63 ara KO Ni, sve upisano u Zk.ul.5061 Optinskog suda u Niu. Imovina do nacionalizacije vlasnitvo Takvorijan Artinovog Papkena, biv.iz Nia (pravnog prethodnika-dede Takvorijan Zorice i Dertakvorijan Radivoja, iz Nia, ul.Mavanska br.15), od nacionalizacije optenarodna imovina, data na korienje najpre Industriji za preradu pamuka "Ratko Pavlovi"iz Nia, a kasnije Preduzeu "Domaa radinost" iz Nia. Dakle, nikada nepokretnost nije bila u vlasnitvu subjekta privatizacije Preduzea "HOD" iz Nia, niti je ovo preduzee bilo korisnik ove imovine, a istu nudi na prodaju u postupku privatijacije, to Agnecija za privatizaciju prihvata, uprkos injenici da subjekt privatizacije ne poseduje dokaze o pravu svojine na imovini koju navodi u prodajnoj dokumentaciji;-u korist ranijeg vlasnika, Takvorijan Papkena, na navedenoj nepokretnosti, prilikom osnivanja zemljitnih knjiga 1940 godine, uknjieno je pravo vlasnitva na zemljitu u "A" listu Zk.ul.5061, isti je izgradio na zemljitu poslovni objekat, po graevinskoj dozvoli br.4725 od 12.12.1940 god., tako da je jasno da objekat koji se nudi na prodaju u postupku privatizacije subjekta privatizacije nije izgraen 1989 god. kako pie u prodajnoj dokumentaciji;

-objekat nije upravna zgrada subjekta privatizacije, dugi niz godina je bio naputen, a od 2005 god. u posedu je pravnih sledbenika ranijeg vlasnika, i to tako to su isti obezbedili ulaznu kapiju katancem ( jer je ista bila prethodno otvorena, u dvoritu i objektu se bacao otpad i u isti su ulazile skitnice i sl.). Inae i danas je objekat u istom stanju, van bilo kakve funkcije, a ranije vlasnici plaaju raune za elektrino brojilo u objektu, ali isti ne mogu koristiti na bilo koji nain, jer ne mogu da legalizuju svoju dravinu, upravo iz razloga, jer nadleni nisu odgovarali na obavetenja i inicijative vezane za predmetnu neporketnost.U prilogu dopisa, od 22.01.2009 god. Agenciji za privatizaciju dostavljeni su dokazi za prednje navode: podatke objaveljene na sajtu Agencije za privatizaciju, Zk.ul.5061 Optinskog suda u Niu od 13.01.2009 god., graevinsku dozvolu iz 1940 god, CD sa snimcima objekta o trenutnom stanju objekta, dokaz o plaenim raunima na ime obaveznog dela elektrine energije za instalirano brojilo u predmetnoj nepokretnosti, koje raniji vlasnici plaaju ED Jugoistok Ni (rauni glase na Klub mode "Deteks" koji nikada nije bio upisani korisnik nepokretnosti), potvrdu Republike direkcije za imovinu RS da su pravni sledbenici ranijeg vlasnika podneli prijvatu oduzete imovine.Napomenuto je i da je dopis iste sadrine dostavljan istovremeno i Republikom javnom pravobraniocu i Direkciji za imovinu Republike Srbije, sa predlogom da shodno l.25a Zakona o privatizaciji prekine ili obustavi postupak privatizacije, sa ciljem da se predmetna nepokretnost izdvoji iz prodajne dokumentacije.Oekivali smo da nadleni organi i odgovorna lica u njima preduzmu sve zakonom propisane mere u cilju zatite dravne imovine, to je posredno i u interesu pravnih sledbenika nacionalizovane imovine, koji pretenduju na restituciju. Poznato je da je u svim dosadanjim predlozima Zakona o denacionalizaciji predviena naturalna restitucija, kao oblik restitucije najpovoljniji za ranije vlasnike i dravu, u konkretnom sluaju naturalna restitucija bi bila mogua, jer nepokretnost nije pretrpela praktino nikakve promene.Pravni zastupnik ranijeg vlasnika je napomenuo i da e nadlenim organima podneti i krivinu prijavu protiv odgovornog lica u subjektu privatizacije, koji je dao lane podatke o imovini subjekta privatizacije, shodno l.63a Zakona o privatizaciji, kao i protiv svih lica, koja uprkos saznanjim o prednjem injeninom stanju nisu preduzeli mere iz svoje nadlenosti.Agencija za privatizaciju je upozorena i da ukoliko se opredeli, da uprkos svemu navedenom, odri zakazanu aukcijsku prodaju subjekta privatizacije, potencijalne kupce na aukciji upozna sa prednjim injenicama. PREDLOG: Pribaviti obimnu pismenu dokumentaciju u pogledu privatizacije

prodaje Preduzea HODd.o.o.Ni zakazane za 20.02.2009 god.,

odloene za 06.03.2009 god. ifra aukcijeske prodaje 200209-3266,

podatke u vezi iste privatizacije od Direkcije za imovinu Republike Srbije i

Republikog javnog pravobraniocaPozitivna sudska praksa govori u prilog nezakonitosti postupanja u gore navedenim primerima, o emu govore presude Optinskog suda u Kraljevu P.br.828/01 od 16.03.2004 god., Okrunog suda u Kraljevu G.br.1111/05 od 22.09.2005 god. i Vrhovnog suda Srbije Rev.br.3225/05 od 21.11.2006 god., koje dostavljamo u prilogu.Slucaj 3.Pok.Pavle Kurtovi, lien ivota dana 27.10.1044 god., u apcu, od strane pripadnika Partizanskog pokreta, bez odluke suda ili sprovedenog postupka, iz ideoloko politikih razloga, rehabilitovan je reenjem Reh.br.2/06 od 07.12.2006 god.

Njegov pravni sledbenik-oteeni Kosta Kurtovi, sin pok.Pavla, pokretnuo je parnicu radi utvrivanja prava svojine i predaju u dravinu, imovine koja je bila u vlasnitvu rehabilitovanog lica, parnica se vodi pred Optinskim sudom u Loznici pod brojem P.br.614/07.

Postupanje nadlenih organa i odgovornih lica u nadlenim organima u odnosu na imovinu na kojoj je izvrena sekvestracija, pravnosnanim zakljukom Sreskog suda u Loznici br.180/45 od 22.01.1947 god., koja je oznaena kao imovniska masa pok.Joce Kurtovia (Jedan deo imovine nalazi se u industrijskoj zoni epak u Loznici), je kriminalno, a detaljno je opisano u krivinoj prijavi oteenog Kurtovi Koste, iz Novog Beograda, ul.Mihaila Pupina br.207, koju je on predao Republikom javnom Tuilatvu u Beogradu i Okrunom javnom tuilatvu u abcu. PRILOG: Krivina prijava Kurtovi Koste, iz Novog Beograda, ul.Mihaila Pupina br.207

Izneti primeri su flagrantni, govore u prilog iznetim konstatacijama podnosioca prijave u pogledu injenica da je veliki broj odgovornih lica u nadlenim institucijama postupao nezakonito u postupcima privatizacije, oekujemo da utvrdite koja su to lica ispitate sve okolnosti, utvrdite njihove motive i protiv tih lica pokretenete adekvatne postupke.U uverenju da e te ispitati osnovanost i preduzeti zakonom propisane mere, za koje ste nadleni, molimo da budemo obaveteni o ishodu postupka, kao i da nas pozovete u postupku ispitivanja prijave, radi pruanja potrebnih informacija.

S potovanjem.

U Beogradu, dana 25.marta 2010.god. Za Ligu za zatitu privatne svojine i ljudskih prava dr Dragana Milovanovi, Predsednik Beograd, Jevrema Grujia 4

Br.l.k. 001033301 PU za Grad Beograd

JMBG 2306951715017 Kontakt:

Tel. 011/ 2668 514 Mob.tel. 065/30 30 909

Prilozi:1.Reenje o upisu u registar udruenja2.Presuda Optinskog suda u Kraljevu P.br.828/01

3.Presuda Okrunog suda u Kraljevu G.br.1111/5

4.Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev.br.3225/05

5.Krivina prijava Kurtovi Koste iz Novog Beograda,

Bul.Mihaila Pupina br.207