Logistika Preduzeca - Master Rad -Master Saobracaja Nikola Simic rs

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU

Nikola Simi

RACIONALIZACIJA PROCESA LOGISTIKE NABAVKE U PREDUZEU "MLEKARA KU KOMPANY D.O.O"MASTER RAD

Novi Sad, 2012 godina

Nikola Simi

MASTER RAD

ZahvalnicaPosebnu zahvalnost za izradu ovog zavrnog rada dugujem gospodinu Milou Jeliu, referentu slube nabavke, u preduzeu Ku Kompany D.o.o koji je svojim zalaganjem uspeo da za relativno kratko vreme obezbedi me gotovo sa svim potrebnim informacijama. Zahvalnost dugujem i predmetnom asistentu gospoi Svetlani Nikolii koja je uspela da mi pomogne da ovaj rad sastavim u odredjenu formu , koja je najprihvatljivija. I na kraju elim posebno da se zahvalim predmetnom profesoru, gospodinu Vladeti Gajiu, koji me je na pravi nain uputio i vodio kroz ceo postupak istraivanja, i koji je naroitim razumevanjem pomogao da na kraju uspeno i zavrim zapoeto istraivanje. Ovaj zavrni rad posveujem mojoj porodici: ocu Vladanu, majci Vidi, dedi Miodragu, babi Milanki, dedi Milomiru, i babi Milunki , na ponos, za sva zajednika odricanja koja su bila neophodna da bih zavrio zapoeto kolovanje. sa velikim potovanjem sin i unuk, Nikola

Saetak diplomskog radaU ovom zavrnom radu obraena je problematika procesa nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o" - Kragujevac i njima pripadajuih logistikih trokova. Na osnovu sprovedene analize kao osnovni cilj koji se postavlja, pred ovaj zavrni rad, je racionalizacija navedenih logistikih procesa nabavke. Primenom odgovarajuih metoda sprovoenja analize postojeeg stanja dat je uvid u kompletan proces. Na osnovu konkretnih podataka logistikih trokova pristupilo se iznalaenju mera kojim bi se dati proces unapredio. Nakon izvrenog postupka unapreenja postojeeg stanja, izvren je uporedni prikaz cene kotanja postojeeg i unapreenog stanja i na osnovu tih podataka pristupilo se davanju konanog-zakljunog razmatranja. Kao krajnji rezultat pojavilo se smanjenje logistikih trokova, odnosno uspeno je izvrena racionalizacija procesa logistike nabavke.

Kljune reiLogistika, nabavka, preduzee, transport, racionalizacija

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

2

Nikola Simi

MASTER RAD

SADRAJ:SPISAK SLIKA.................................................................................................................................................. 5 SPISAK TABELA.............................................................................................................................................. 6 1.UVODNE NAPOMENE .................................................................................................................................... 7 1.1 UVOD ............................................................................................................................................................ 7 1.2 DEFINISANJE OSNOVNIH HIPOTEZA I CILJEVA RADA ...................................................................................... 8 1.3 METODE ISTRAIVANJA ................................................................................................................................. 8 1.4 OSNOVNI PODACI O PREDUZEU- SUBJEKTU ISTRAIVANJA ........................................................................... 8 2. POLAZNE OSNOVE RADA ......................................................................................................................... 12 2.1 OSNOVE LOGISTIKE PREDUZEA .................................................................................................................. 12 2.1.1 Opte napomene o logistici preduzea, istorijski osvrt ....................................................................... 12 2.1.2 Ciljevi logistike preduzea .................................................................................................................. 13 2.1.3 Definicija logistike preduzea............................................................................................................. 15 2.1.4 Poslovi logistike u uem smislu ........................................................................................................... 15 2.1.5 Poslovi logistike u irem smislu .......................................................................................................... 15 2.1.6 Zadaci nabavke ................................................................................................................................... 17 2.2 SISTEM LOGISTIKE PREDUZEA .................................................................................................................... 18 2.2.1 Karakteristike sistemskog pristupa ..................................................................................................... 18 2.2.2 Logistiki sistem preduzea ................................................................................................................ 18 2.2.3 Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema ................................................................................ 20 2.3 SKLADINI SISTEM I SISTEM ZA KOMISIONIRANJE ........................................................................................ 21 2.3.1 Blok skladite i skladite u redovima .................................................................................................. 23 2.3.2 Sistem komisioniranja ......................................................................................................................... 24 2.4 TRANSPORTNI SISTEM .................................................................................................................................. 27 2.4.1 Pomona transportna sredstva ........................................................................................................... 27 2.4.2 Sistemi za spoljni transport ................................................................................................................. 28 2.4.3 Sistemi za unutranji transport ........................................................................................................... 31 3. SISTEMSKA ANALIZA POSTOJECEG STANJA ULAZNIH TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA U PREDUZEU SUBJEKTU ISTRAIVANJA........................................................................ 32 3.1OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTOJEEG STANJA ........................................................................................ 32 3.1.1 Organizacija procesa nabavke u preduzeu "Ku Kompany d.o.o" Kragujevac ................................ 32 3.1.2 Podruje delovanja logistike nabavke ................................................................................................ 35 3.1.3 Strategija i konkurentska prednost preduzea .................................................................................... 38 3.1.4 Postupak ulaska i kontrole sirovina, ambalae i ostalog repromaterijala ......................................... 39 3.1.5 Proces skladitenja materijalnih dobara ............................................................................................ 40 3.2 IDENTIFIKACIJA KLJUNIH AKTIVATORA ROBNIH TOKOVA ......................................................................... 43 3.2.1 Izdvajanje materijalnih dobara ABC analizom................................................................................... 44 3.2.2 Struktura materijalnih dobara u nabavci............................................................................................ 45 3.2.3 Struktura materijalnih dobara u grupi repromaterijal za proizvodnju ............................................... 46 3.2.4 Postupak odreivanja najvanijeg skupa materijalnih dobara u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju .................................................................................................................................................. 49 3.3 KRITIKA ANALIZA PROCESA KRETANJA MATERIJALNIH DOBARA KLASE A I B ........................................... 54 3.3.1 Iniciranje tokova materijalnih dobara (naruivanje) ......................................................................... 55 3.3.2 Organizacija i realizacija tokova materijalnih dobara( tereta) na relaciji od isporuioca do primaoca ...................................................................................................................................................... 56 3.3.3 Prijem ulaznih tokova materijalnih dobara (tereta) ........................................................................... 62 3.3.4 Prijem tereta u prijemno skladite ...................................................................................................... 66 3.3.5 Trokovi skladitenja .......................................................................................................................... 70 3.3.6 Trokovi posedovanja zaliha............................................................................................................... 71 3.3.7 Struktura ukupnih logistikih trokova ............................................................................................... 72 3.4 Identifikacija problemskih taaka u relevantnim tokovima materijalnih dobara ...................................... 74 4. MOGUNOST UNAPREENJE POSTOJEEG STANJA U PROCESIMA NABAVKE ................... 76 4.1 OSNOVNE TEORIJSKE POSTAVKE ZA UNAPREENJE POSTOJEEG STANJA ..................................................... 76 4.1.1 Trokovi eksploatacije drumskih transportnih sredstava (osnovne napomene).................................. 76 4.1.2Klasifikacija trokova u preduzeima koja poseduju vozni park ........................................................ 76


3

Nikola Simi

MASTER RAD

4.1.3 Ocena kvaliteta drumskih transportnih sredstava .............................................................................. 77 4.1.4 Upravljanje kvalitetom tehno-eksplatacionog stanja drumskih transportnih sredstava ..................... 78 4.1.5 Odreivanje transportnog puta (rutiranje) ......................................................................................... 79 4.2 PREDLOG MERA I REENJA ZA UNAPREENJE POSTOJEEG STANJA ............................................................. 80 4.2.1 Izdvajanje referentnih pravaca dopreme za uvoenje sopstvenog voznog parka, na osnovu trokova transporta, primenom ABC analize ............................................................................................................. 81 4.2.2 Dimenzionisaje transportnih kapaciteta ............................................................................................. 85 4.2.3 Odreivanje transportnog puta (rutiranje) ......................................................................................... 87 4.2.4 Odreivanje redosleda vonji i eksplatacionih izmeritelja rada voznog parka .................................. 88 4.3 TROKOVI VOZNOG PARKA .......................................................................................................................... 96 5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA ............................................................................................................... 100 5.1 OCENA KOMPLETNOG ISTRAIVANJA ......................................................................................................... 101 5.2 PRAVCI DALJEG ISTRAIVANJA .................................................................................................................. 102 PRILOZI ......................................................................................................................................................... 103LINA KARTA PREDUZEA .............................................................................................................................. 103 PRIKAZ POJEDINIH DOKUMENATA KOJI PRATE PROCESE LOGISTIKE NABAVKE ....................... 108

LITERATURA ................................................................................................................................................ 109


4

Nikola Simi

MASTER RAD

SPISAK SLIKASlika 1.1: Makro- organizaciona ema preduzea Ku Kompany d.o.o Kragujevac, 9 Slika 1.2: Organizaciona ema sektora proizvodnje i razvoja, 10 Slika 1.3: Organizaciona ema sektora kvaliteta, 11 Slika 2.1: Celovito posmatranje logistike , 13 Slika 2.2: Komponente uspeha na podruju logistike, 14 Slika 2.3: Poslovi logistike preduzea u uem smislu, 15 Slika 2.4: Poslovi logistike u irem smislu, 16 Slika 2.5: Zadaci nabavke, 17 Slika 2.6: Osnovni sistemski pojmovi logistike preduzea, 18 Slika 2.7: Sistemski prikaz logistikog sistema preduzea, 19 Slika 2.8: ematski prikaz meusobnog odnosa tokova materijala i informacija, 19 Slika 2.9: Diferenciranje logistike preduzea prema fazama protoka materijalnih dobara, 20 Slika 2.10: Struktura i tok materijala u sistemu skladita i komisioniranja, 21 Slika 2.11: Pregled vrsta skladita, 22 Slika 2.12: Prikaz strukture vrsta skladita, 22 Slika 2.13: Podno skladitenje u blokove ili redove, 23 Slika 2.14: Vrednovanje skladitenja u blokovima u odnosu na skladitenje u redovima, 24 Slika 2.15: Razliiti oblici komisioniranja porudbina, 26 Slika 2.16: Ocena statikog sistema komisioniranja, 27 Slika 2.17: Struktura pomonih transportnih sredstava, 28 Slika 2.18:Pprikaz vrednovanja drumskog transporta u odnosu na ostale vidove transporta,29 Slika 2.19:Saet prikaz vrednovanja ostalih transportnih metoda, 30 Slika 2.20: Sredstva za unutranji transport, 31 Slika 3.1: Dijagram toka procesa nabavke, 34 Slika 3.2: Organizaciona ema slube za nabavke, 35 Slika 3.3:Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljai ambalae i ostalog repromaterijala, 36 Slika 3.4:Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljai dominantne sirovine za proizvodnju, 37 Slika 3.5: Tok prijema i kontrole sirovina, ambalae i ostalog repromaterijala, 39 Slika 3.6: Dijagram toka procesa skladitenja materijalnih dobara, 42 Slika 3.7: Procentualno uee pojedinih grupa u nabavci, 45 Slika 3.8: Grafiki prikaz uea podgrupa (ambalae i hemijskih proizvoda) i dominantne sirovine za proizvodnju u grupi repromaterijal za proizvodnju, 49 Slika 3.9: Pareto-ABC dijagram za grupu repromaterijal za proizvodnju, 52 Slika 3.10: Grafiki prikaz odnosa pojedinih logistikih trokova, 73 Slika 4.1: Uproeni grafiki prikaz metode "klatno", 81 Slika 4.2: Pareto-ABC dijagram za trokove transporta osnovne sirovine (mleka), 83 Slika 4.3: Mapa mesta nabavke osnovne sirovine (mleka), 87 Slika 4.4: ematski prikaz redosleda vonji, 88 Slika 4.5: Itinerer kretanja vozila na ruti 1, 89 Slika 4.6: Itinerer kretanja vozila na ruti 2, 89 Slika 4.7: Itinerer kretanja vozila na ruti 3, 90 Slika 4.8: Itinerer kretanja vozila na ruti 4, 90 Slika 4.9: Itinerer kretanja vozila na ruti 5, 91 Slika 4.10: Itinerer kretanja vozila na ruti 6, 91 Slika 4.11: Itinerer kretanja vozila na ruti 7, 92 Slika 4.12: Itinerer kretanja vozila na ruti 8, 92 Slika 4.13: Itinerer kretanja vozila na ruti 9, 93 Slika 4.14: Itinerer kretanja vozila na ruti 10, 93 Slika 4.15: Itinerer kretanja vozila na ruti 11, 94 Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

5

Nikola Simi

MASTER RAD

SPISAK TABELATabela 3.1: Prikaz izdvojenih novanih sredstava za nabavku, 45 Tabela 3.2: Blii prikaz grupe repromaterijal za proizvodnju, 46 Tabela 3.3: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 1 , 46 Tabela 3.4: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 2 , 46 Tabela 3.5: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 3 , 47 Tabela 3.6: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 4 , 47 Tabela 3.7: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 5 , 47 Tabela 3.8: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 6 , 47 Tabela 3.9: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 7 , 47 Tabela 3.10: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 8 , 48 Tabela 3.11: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 9 , 48 Tabela 3.12: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 10 , 48 Tabela 3.13: Izdvojena novana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 11 , 48 Tabela 3.14: Granine vrednosti za pojedine grupe, 50 Tabela 3.15: Izdvojena novana sredstva za nabavku u grupi repromaterijal za proizvodnju, 50 Tabela 3.16: Razvrstavanje materijalnih dobara u klase (A,B ili C) na osnovu odreenih granica pojedinih klasa prikazanih u tabeli 3.14, 51 Tabela 3.17: Razvrstavanje materijalnih dobara na osnovu rezultata Pareto-ABC analize, 53 Tabela 3.18: Naruivanje materijalnih dobara iz klasa A i B, 55 Tabela 3.19: Granice odgovornosti i rizika, 56 Tabela 3.20: Nain transporta, 57 Tabela 3.21: Prikaz rastojanja izmeu preduzea i i-te farme, 60 Tabela 3.22: Ukupni trokovi transportovanja tereta, 60 Tabela 3.23: Ukupni trokovi dopreme po jedinici mere, 62 Tabela 3.24: Pojavni oblici tereta, 63 Tabela 3.25: Doprema tereta do mesta istovara, 63 Tabela 3.26: Mesto istovara, 64 Tabela 3.27: Vrsta vreme i trokovi istovara, 65 Tabela 3.28: Tehnika baza istovara, 65 Tabela 3.29: Vrsta i kapacitet skladita, 67 Tabela 3.30: Tehnika baza skladitenja, 68 Tabela 3.31: Proseno vrem protoka tereta kroz skladite i trokovi skladitenja, 69 Tabela 3.32: Trokovi skladitenja po jedinici mere, 70 Tabela 3.33: Trokovi novanih sredstava vezanih u zalihama, 71 Tabela 3.34: Ukupni logistiki trokovi nabavke, 72 Tabela 4.1: Trokovi transporta mleka po pravcima dopreme, 81 Tabela 4.2: Granice izmeu pojedinih grupa, 82 Tabela 4.3: Razvrstavanje pravaca dopreme u klase (A,B ili C) na osnovu ve odreenih granica prikazanih u tabeli 4.2 , 83 Tabela 4.4: Razvrstavanje po pravcima dopreme na osnovu rezultata Pareto-ABC analize, 84 Tabela 4.5: Prikaz prosenih dnevnih koliina mleka koja se dopremaju, 85


6

Nikola Simi

MASTER RAD

1.UVODNE NAPOMENE1.1 UVODSvako preduzee koje se bavi proizvodnom ili preraivakom delatnou, odnosno transformacijom predmeta rada sa ciljem stvaranja nove vrednosti, mora posvetiti posebnu panju optimalnom korienju raspoloivih resursa. Optimalnost korienja resursa podrazumeva sprovoenje, kontrolu i upravljanje procesima u preduzeu uz ostvarivanje minimalnih ukupnih trokova.Pojam logistike preduzea vezuje se se za prostorno-vremensku transformaciju materijalnih dobara od izvora (isporuioci) do ua (kupci) na ukupno optimalan nain. Iz navedenog moe se rei da je logistika preduzea instrument poveanja profitabilnosti celokupnog sistema preduzea, posmatrajui tok materijalnih dobara i sirovina, i njima pripadajue logistike trokove. Osnovni cilj ovog zavrnog rada je racionalizacija procesa logistike nabavke repromaterijala i dominantne sirovine (mleka) za proizvodnju preduzea Mlekara Ku Kompany, analiziranjem strukture i vrste logistikih trokova i predlogom mera i reenja za njihovo smanjenje. Imajui u vidu da se u trinoj ekonomiji vodi velika konkurentska "borba" da bi se doprelo do kupca koji je karika koja finalizuje sve one radnje koje su prethodile da se jedan artikal proizvede i u pravo vreme stavi na raspolaganje, ali po pravoj ceni i odgovarajueg kvaliteta, posebno je bitna optimizacija poslovanja jednog preduzea. U cilju sagledavanja celokupnog poslovanja, kako u organizacionom smislu tako i u ekonomskom jednog preduzea poseban prostor za optimizaciju nudi upravo podruje "logistike preduzea" koja se prouava na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Logistika preduzea je, po mom miljenju, neizostavna materija svakog budueg inenjera bilo kog usmerenja na tehnikim fakultetima. Ona povezuje usko struno znanje iz izabrane oblasti i konkretne aktivnosti u privredi gde se ta steena znanja i primenjuju, dajui jednu ukupnu sliku poslovanja i procesa koji se deavaju u jednom privrednom subjektu ukljuujui predlog mera i reenja za racionalizaciju i unapreenje tog poslovanja. Upravo tu mogunost, koja nam prua logistika kroz odreene naune metode i pre svega kroz sistemsko sagledavanja veza i odnosa pri prostorno-vremenskoj transformaciji materijalnih dobara od isporuioca do pa do korisnika odreenog proizvoda, iskoristili smo da bi pre svega: Deo 1: Izneli uvodne napomene; Deo 2: Prikazali osnovne teorijske postavke logistike preduzea; Deo 3: sagledali celokupan proces nabavke potrebnih materijalnih dobara za funkcionisanje preduzea; izvrili inicijalnu selekciju onih materijalnih dobara na koje treba obratiti panju; snimili proces prostorno-vremenske transformacije materijalnih dobara od isporuioca do procesa proizvodnje i sa njima pripadajue informacije; ustanovili kroz koje instance preduzea se taj proces odvija; ustanovili odgovornosti i zaduenja subjekata koji se time bave; utvrdili trokove koje generiu materijalna dobra pri prostorno-vremenskoj transformaciji kroz ceo proces nabavke; izvrili odabir dominantne grupe materijalnih dobara (na osnovu izabranog kriterijuma); detaljno utvrdili logistike trokove i mesta nastajanja trokova za posmatranu dominantnu grupu;Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

7

Nikola Simi

MASTER RAD

kritiki analizirali postojee stanje realizacije logistikih procesa; indentifikovali i izdvojili problemske take uoene u toku istraivanja; izvrili odabir referentne problemske take kao mesta potencijalnih rezervi za racionalizaciju i unapreenje; Deo 4: odabrali konkretnu oblast u okviru logistikih trokova gde e se pokuati izvriti racionalizacija i unapreenje; dali teorijski "put" za unapreenje postojeeg stanja; izvrili unapreenje postojeeg stanja realizacije logistikih procesa i Deo 5: dali zavrno miljenje i izvrili uporednu analizu postojeeg i unapreenog stanja.

1.1 Definisanje osnovnih hipoteza i ciljeva istraivanjaOsnovna polazna pretpostavka je da e se na osnovu analiziranja postojeeg sistema logistike nabavke, pronai potencijalna mesta (problemske take) za racionalizaciju postojeih trokova logistike. Stoga je osnovni cilj ovog zavrnog rada je racionalizacija procesa logistike nabavke repromaterijala, odnosno dominantne sirovine preduzea Mlekara Ku Kompany d.o.o Kragujevac. Pri tom se analizira struktura i vrste logistikih trokova i utvruje predlog mera i reenja za unapreenje postojeeg stanja. Drugim reima, cilj je iznalaenje optimalnog odnosa izmeu logistikih efekata i logistikih trokova nastalih pri realizaciji procesa nabavke.

1.2 Metode istraivanjaU treem delu ovog rada prikazani su rezultati do kojih se dolo na osnovu: sistemskog pristupa snimanju prostorno vremenske transformacije materijalnih dobara i nastalih trokova kroz sve delove preduzea u okviru procesa nabavke , odabira dominantne grupe materijalnih dobara na osnovu Pareto-ABC analize. U etrtom delu prikazani su rezultati do kojih se dolo na osnovu: odabira referentnih pravaca dopreme uz uvoenje sopstvenog voznog parka, na osnovu Pareto-ABC analize odabira transportnih puteva (rutiranje) na osnovu metode "klatno" i postupka za utvrivanje transportnih kapaciteta, pri emu je broj vozila izraunat na osnovu prevoznih zahteva ( C1 ) i prevozne sposobnosti jedinice voznog parka (Wq ).

1.3 Osnovni podaci o preduzeu Ku Kompany D.o.o KragujevacOSNOVNI PODACI D.o.o. Ku Company poinje sa radom 1992 godine kao porodina mlekara i jedna je od prvih mlekara na podruju umadije. KuCompany proizvodi su tradiconalnog porekla i ukusa i predstavljaju krunu viegodinjeg rada i iskustva u proizvodnji i preradi mlenih proizvoda. Viegodinje iskustvo, praenje savremenih trendova u tehnolokim procesima i neprekidno ulaganje u savremenu tehnologiju rezultiralo je paletom od 40 proizvoda. Mleko se proizvodi u selima centralne umadije i svakodnevno se u mlekaru dopremi preko 40.000 l mleka.


8

Nikola Simi

MASTER RAD

Kvalitetu proizvoda se poklanja velika panja jer se na osnovu kvaliteta proizvoda sagledava kvalitet preduzea. Potvrda dobrog kvaliteta su mnogobrojne medalje osvojene na Novosadskom sajmu. Savremeno trite zahteva od svojih isporuilaca ne samo dobar kvalitet ve i odreeni dokaz o dugoronoj doslednosti tog kvaliteta.Bitna podrka uzajamnog poverenja izmeu proizvoaa i kupca su meunarodni standardi kvaliteta. Zato se mlekara Ku Company opredelila i uvela prvi u nizu ISO 9001 : 2000 kao i HACCP koji je preduslov za poslovanje na svetskom tritu. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEA Kompanija trenutno ima 120 zaposlenih, od toga 60 % radi u proizvodnji dok ostatak ine menaderski tim i administrativna sluba. Osniva, vlasnik i generalni direktor je Jezdimir Ku. Menaderski tim ine pomonik direktora za prozvodnju i razvoj, zamenik direktora za ekonomiku i finansije, rukuvodilac komercijalne slube ,rukovodilac laboratorije, rukovodilac odravanja i rukovodilac finansijske slube. Od ukupnog broja radnika njih 15 je sa visokom strunom spremom, dok su ostali zaposleni na administrativnim poslovima sa viom i srednjom strunom spremom1. Na slici 1.1 dat je ematski prikaz organizacione strukture preduzea.Vlasnik preduzea

Ku Kompany d.o.o Kragujevac Sektor ekonimike i finansija Zamenik direktora 03 Direktor 01 Poslovni sekretar 02

Sektor komercijalnih poslova

Farma za proizvodnju mleka Ku - Lapovo

Sektor kvaliteta

Sektor proizvodnje i razvoja

Sluba kadrovskih, pravnih i optih poslova

Slika 1.1: Makro-organizaciona ema preduzea Ku Kompany d.o.o Kragujevac

Na osnovu makro-organizacione eme preduzea nije mogue stei uvid u mesto logistike nabavke u organizacionoj strukturi preduzea. Poslovi logistike nabavke povereni su referentu za nabavku, ija se sluba nalazi u okviru sektora za proizvodnju i razvoj. U preduzeu ne postoji poseban organizacioni deo koji se bavi logistikom preduzea. Zadaci iz domena logistike preduzea su, u organizacionom smislu, diversifikovani na razliite slube po pojedinim sektorima. Potrebno je odmah na poetku naglasiti da se poslovi iz oblasti logistike preduzea ne sprovode sistemski vec na osnovu potreba. U preduzeu ne postoji svest o primeni logistikih principa. Nakon razgovora sa nadlenima stekao se utisak da ne postoji ni dovoljna zainteresovanost za implementaciju logistike u celosti u poslovanje preduzea. Nivo logistike kompetencije je na nivou pred-logistiar, odnosno zadaci iz oblasti logistike preduzea se izvode nekordinirano, ne postoji zainteresovanost za sistematsko praenje tokova materijalnih dobara i sa njima vezanih logistikih trokova. Utisak koji se namee je da, iz razloga to preduzee posluje profitabilno, ne postoji potreba1

Lina karta preduzea data je u prilogu 1.


9

Nikola Simi

MASTER RAD

za produbljivanje znanja i vetina iz oblasti logistike preduzea i njihovu primenu u poslovanju. Na slici 1.2 dat je ematski prikaz sektora za proizvodnju i razvoj.

Sektor proizvodnje i razvoja Rukovodilac 01

Proizvodnja i razvoj dnevnih proizvoda

CIP

Proizvodnja i razvoj trajnih proizvoda 05 Rukovodilac 11

Sluba odravanja

Sluba za nabavku

Sluba za sirovine

RRRukovodilac 02 Predradnik Rukovodilac 15 Rukovodilac 20 Rukovodilac 23

Poslovoa 03

Pakovanje dnevnih i trajnih proizvoda Poslovoa 06

Regler bravarzavariva Poslovoa 12 16

Skladitar ambalae i repromaterijala 21

Predradnik za prijem mleka

24

Predradnik 04

Predradnik 13

Regler mehaniar 17

Transportni radnik 22

Predradnik 07

Skladitar u proizvodnji 10


Regler elektriar 18

Paker 08 Skladitar rezervnih delova i opreme 19


Slika 1.2: Organizaciona ema sektora proizvodnje i razvoja

Na osnovu organizacione eme sektora za proizvodnju i razvoj moemo utvrditi taan poloaj slube za nabavku. Sluba za nabavku na ijem je elu referent nabavke u organizacionom smislu podreena je rukovodiocu sektora za proizvodnju i razvoj2. U okviru slube rade, pored referenta za nabavku, skladitar ambalae i repromaterijala i transportni radnik3. Za nabavku dominantne sirovine za proizvodnju odgovorna je sluba za sirovine, nju ine referent za sirovine i predradnik na prijemu mleka4.2 3

Rukovodilac sektora za proizvodnju i razvoj ima i funkciju pomonika direktora. Na organizacionoj emi sektora proizvodnje i razvoja sluba nabavke obeleena je crvenom bojom. 4 Na organizacionoj sluba nabavke dominantne sirovine (mleka) obeleena je ljubiastom bojom.


10

Nikola Simi

MASTER RAD

U nastavku, iz ostalih organizacionih celina, bie izdvojeni neposredni uesnici u procesu nabavke. Na slici 1.3 bie prikazana organizaciona ema sektora kvaliteta.

Sektor kvaliteta Rukovodilac 01

Saradnik za kvalitet 02 Hemijska i mikrobioloka laboratorija Rukovodilac 04

IT Menader 03

Laborant za mikrobioloka ispitivanja 05

Laborant za hemijska ispitivanja 06

Slika 1.3: Organizaciona ema sektora kvaliteta

Na organizacionoj emi sektora kvaliteta vidimo sastav laboratorije za kontrolu i proveru ispravnosti dominantne sirovine za proizvodnju. U okviru sektora ekonomike i finansija smeten je robno-materijalni knjigovoa, a u okviru sektora komercijalnih poslova nalazi se sluba za transport koju ine dva vozaa.


11

Nikola Simi

MASTER RAD

2. POLAZNE OSNOVE RADA2.1 Osnove logistike preduzea 2.1.1 Opte napomene o logistici preduzea, istorijski osvrtLogistika preduzea, kao posebna poslovna funkcija, prvi put je uvedena u privredu pedesetih godina i to u preduzea za proizvodnju i distribuciju robe iroke potronje, gde su se i razvili prvi logistiki principi. Naime, veliko uee trokova transporta i skladitenja u tim preduzeima pokrenulo je istraivanja i iznalaenje efikasnijeg naina transporta proizvoda od mesta proizvodnje do mesta potronje. Pred kraj pedesetih godina sve se vea panja posveuje raspoloivosti proizvoda u mestima prodaje. ezdesetih godina razvoj trita dostie najviu taku. Trite je jo uvek bilo prodajno orjentisano, ali su ve postojali jasni znaci zasienja. Kupci su postali probirljiviji, kako sa aspekta cene tako i kvaliteta proizvoda. Period izmeu 1960. i 1980. godine karakterie preduzimanje sve intenzivnijih mera i akcija u pravcu unapreenja prodaje i marketinga u preduzeu. U to vreme prodaja i marketing su se nalazili u sreditu interesovanja preduzea. Pri tome se nije u dovoljnoj meri vodilo rauna o poveanju trokova prouzrokovanih porastom zaliha u skladitima, kao i trokova nastalih poveanjem asortimana i uvoenjem sve kraih rokova isporuke robe. U to vreme dolazi i do sve veeg izmetanja proizvodnje pojedinih komponenti finalnog proizvoda iz matine fabrike, odnosno poslovi su se prebacivali na komponentae. Samim tim dolo je do porasta obima pretovara i transporta. Sedamdesetih godina, u proizvodnim preduzeima, se sve vie panje posveivalo logistikim problemima. Mnoga preduzea, proizvoai trajnih potronih dobara, nala su se u situaciji da posle brzog razvoja trita, dok je postojao kontinuirani porast tranje, treba da ostanu konkurentni i u uslovima trita sa relativno niskom stopom rasta i intenzivnom konkurencijom. Da bi odgovorili novim zahtevima preduzea se reorganizuju. Do tog trenutka preduzee je uglavnom bilo skocentrisano na proizvod, kvalitet, cenu i obim proizvodnje. Tako od izrazite koncentracije na proizvodne aktivnosti, sa ciljem da se tu izvri odreena racionalizacija, panja se sve vie prenosila na aktivnosti vezane za zadovoljenja potreba potroaa. Te potrebe se ogledaju prvenstveno u logistikim faktorima kao to su:vreme isporuke, nain isporuke i stepen raspoloivosti proizvoda. U periodu posle 1980. godine u veini preduzea preovladava miljenje da se ba na podruju logistike nalaze rezerve za racionalizaciju poslovanja, tako da logistika postaje podruje meusobne konkurentske utakmice preduzea. Odnosno, zahteva se odgovor na pitanje: Kako racionalno postupati sa materijalnim dobrima? Taj odgovor upravo daje funkcija logistike, i ona dobija ravnopravno mesto sa ostalim funkcijama u proizvodnom preduzeu. Logistika, prvenstveno definie, kojim se funkcionalnim, organizacionim, kadrovskim i materijalnim sredstvima mogu racionalizovati i unaprediti tokovi materijalnih dobara u preduzeu. Dok je sedamdesetih godina u centru panje menadera bilo rcionalizacija i unapreenje procesa proizvodnje u industriji, kasnije se dolazi do saznanja da se jo znaajniji potencijali racionalizacije mogu ostvariti sa celovitom optimizacijom funkcije logistike i njenih podsistema: logistike nabavke, logistike proizvodnje, logistike skladitenja i logistike distribucije (sl.2.1).


12

Nikola Simi

MASTER RAD

Nabavka Dobavja/ isporuilac

Proizvodnja

Promet/ prodaja

Trgovina

Postproizvodnja (pranjenje)

Krajnji potroa

LOGISTIKA

Slika 2.1: Celovito posmatranje logistike5

2.1.2 Ciljevi logistike preduzea Posle dueg perioda brzog i kontinualnog rasta, mnoga preduzea su se nala u uslovima otre konkurencije na tritima sa relativno niskom stopom razvoja tih trita. Nova situacija u kojoj su se nala preduzea potencirala je i razvijala je one aktivnosti koje bi trebalo da poveaju stepen zadovoljenja potreba klijenata i da poveaju efikasnost tokova materijalnih dobara na svim nivoima upravljanja, uz posebnu panju na kretanje logistikih trokova i zarobljena sredstva u zalihama. Takav zadatak poveren je funkciji logistike. Logistika preduzea je funkcija upravljanja preduzeem koja ima za cilj da ve tradicinalnim vrednostima kao to su: tip proizvoda ,kvalitet, cena itd., dodao novu vrednosti kao npr. raspoloivost traenih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potroaa za tim dobrima. Kada se potencijalni kupac uputi u prodavnicu sa namerom da kupi odreenu robu (odreene marke) i ako ta roba nije na raspolaganju u toj prodavnici niti u drugim prodavnicama u blizini, kupac se moe opredeliti za kupovinu odreene zamene za traenu robu. U tom sluaju, proizvoa traenog proizvoda gubi dobit od prodaje tog proizvoda ali ako kupac bude zadovoljan zamenjenim proizvodom, to preduzee e definitivno izgubiti i dotinog kupca kao svog potencijalnog klijenta. Vrednost traene robe, sa tehnikog i aspekta kvaliteta mogue je realizovati na tritu pod najpovoljnijim uslovima, smanjuje se u oima potroaa ako se ista ne nalazi na mestu potranje u momentu kada kupac formulie svoj zahtev. Iz svega ovoga proistie da se cilj logistike preduzea moe, uopteno, definisati kao:zadovoljenje potreba kupca isporukom traenog proizvoda, zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme i po minimalnoj ukupnoj ceni. Odavde se moe izvui zakljuak da je cilj logistike preduzea ustvari eficijentna6 realizacija tokova materijalnih dobara i pripadajuih informacija. Ralanjavanjem ovako uopteno definisanog cilja mogue je definisati dva osnovna podcilja: -cilj efikasnosti :zadovoljavanje potrebe klijenta za traenom robom na odreenom mestu i u odreenom trenutku i u odreenom roku; -cilj efektivnosti :zadovoljenje potrebe klijenta za traenom robom sa minimalnim ukupnim trokovima realizacije te potrebe. Definisanje logistikih ciljeva preduzea podrazumeva uspostavljanje delikatne ravnotee izmeu eljenog nivoa pruanja usluga i njemu odgovarajuih trokova. Pri tome je cilj

5

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Osnove logistike preduzea (str.4).6

Pod eficijentnom realizacijom tokova materijalnih dobara podrazumevamo njihovu racionalnu prostornu i vremensku transformaciju, u svemu saglasnu sa zahtevima kupca, sa optimalnim trokovima realizacije.


13

Nikola Simi

MASTER RAD

logistike preduzea da garantuje adekvatan nivo usluga po niim ukupnim trokovima upravljanja. Cilj svake logistike aktivnosti je optimizacija logistikih efekata sa svojim komponentama:logistikim uslugama i logistikim trokovima(sl.3.2)

Logistiki uspeh

Logistike usluge

Logistiki trokovi

vreme isporuke

sigurnost isporuke

tanost isporuke

fleksibilnost

zalihe

rukovanje

transport

sistem

skladitenje

Slika 2.2:Komponente uspeha na podruju logistike7

Kupac doivljava logistiku uslugu kao rezultat logistike aktivnosti. Elementi logistike usluge preduzea su: vreme isporuke8 pouzdanost isporuke9 fleksibilnost isporuke10 kvalitet isporuke11 informaciona sposobnost12 Trokovi logistike su druga komponenta logistike efektivnosti, odnosno logistikog uspeha, i mogu se podeliti u pet grupa: sistemski trokovi i trokovi upravljanja trokovi zaliha trokovi skladitenja transportni trokovi manipulativni trokovi(trokovi rukovanja teretima) Pod sistemskim trokovima se podrazumevaju trokovi oblikovanja,planiranja i kontrole tokova materijala. Trokovi upravljanja obuhvataju deo trokova funkcije planiranja proizvodnog programa, disponiranja, upravljanje proizvodnjom itd. Trokovi zaliha nastaju7

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Osnove logistike preduzea (str.7).8

Vreme isporuke predstavljavremenski interval izmeu trenutka dobijanja porudbine (ulaz porudbine) do trenutka raspoloivosti robe kod kupca. 9 Pod pouzdanou isporuke podrazumeva se (tanost isporuke, odravanje utvrenih rokova) se podrazumeva verovatnoa ostvarivanja utvrenog roka vremena isporuke poruene robe. 10 Fleksibilnost isporuke oznaava sposobnost sistema da odgovori na posebne elje kupca. 11 Kvalitet usluge karakteriu:tanost isporuke po vrsti i koliini robe kao i stanje isporuene robe. 12 Sposobnost davanja informacije predstavlja mogunost brzog i tanog odgovaranja na pitanja kupca.


14

Nikola Simi

MASTER RAD

zbog dranja odgovarajueg nivoa zaliha i sadre, izmeu ostalog, trokove kapitala za:finansiranje zaliha, osiguranje, umanjenje vrednosti i gubitke. Trokovi skladitenja se sastoje iz fiksnog dela, koji proizilazi iz posedovanja skladinih kapaciteta i promenjljivog dela vezanog za proces uskladitenja i iskladitavanja. U transportne trokove, u optem smislu, spadaju trokovi unutranjeg i spoljnjeg transporta. Pod manipulativnim trokovima se podrazumevaju trokovi pakovanja, rukovanja (pretovara i sl.), i komisioniranja. Uee logistikih trokova, u preduzeu, u zavisnosti od delatnosti se kreu od 9.8% do 32.6%. 2.1.3 Definicija logistike preduzea Logistika preduzea, bazirana na ciljevima preduzea, predstavlja skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera za obezbeenje optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzea, poev od njegovih isporuilaca, preko proizvodnje pa do krajnjeg potroaa. Ili krae moemo rei: Logistika preduzea ostvaruje prostornu-vremensku transformaciju materijalnih dobara od izvora do ua (od dobavljaa do kupca), na ukupno optimalan nain. 2.1.4 Poslovi logistike u uem smislu Osnovni cilj logistike preduzea, dakle, sastoji se u optimiziranju tokova vrednosti, materijala i informacija u preduzeu. Za realizaciju ovog cilja definisane su dve grupe logistikih poslova u uem smislu i to: poslovi planiranja i poslovi transporta i skladitenja (vidi sl. 2.3).

Logistika

PLANIRANJE

TRANSPORT I SKLADITENJE

Planiranje nabavke i materijala

Planiranje proizvodnje

Snabdevanje finalnim proizvodima

Centralna skladita i skladita na podruju proizvodnje

Spoljna skladita

Vozni park

Slika 2.3:Zadaci logistike preduzea u uem smislu13

Navedeni poslovi logistike realizuju se na podruju obuhvaenim reprodukcionim ciklusom preduzea, poev od isporuke robe klijentu-kupcu, pa sve do nove nabavke materijala kod dobavljaa. 2.1.5 Poslovi logistike preduzea u irem smislu Aktivnosti na utvrivanju secita izmeu razliitih delatnosti u okviru preduzea, dobijaju na svom znaaju, posebno u sluaju proirivanja ciljeva logistike preduzea. Logistika se u tom sluaju, po znaaju, u hijerarhiskoj lestvici u preduzeu izdie na vii nivo. Sa tim u vezi,13

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Organizaciona struktura logistike (str. 153).


15

Nikola Simi

MASTER RAD

naroito u funkcijama razvoja, konstrukcije i projektovanja mora se voditi rauna o logistikim aspektima. Prilikom strukturiranja proizvodnje ili pri organizaciji opsluivanja otkrivaju se znaajni potencijali racionalizacije i poveanja konkurentske sposobnosti preduzea. Tek na taj nain obezbeuje se usklaivanje ciljeva logistike sa parcijalnim interesima pojedinih celina preduzea. Uticaj i saradnja logistike u realizaciji poslova u oblasti istraivanja i razvoja, proizvodnje i marketinga odnosno prodaje prikazani su na slici 2.4.Poslovodna uprava

Istraivanje i razvoj

Proizvodnja

Marketing Prodaja

LOGISTIKALogistika na hijerarhiskom nivou glavne funkcije u preduzeu: - izbor dobavljaa, - Make or Bay odluka, - stepen iskorienja i zalihe u skladitu, - trokovi usluga isporuka, - zahteve u odnosu na informacioni sistem preduzea itd.

Logistika uticaj na: -formiranje proizvoda, -konstrukciju proizvoda, -parcijalni asortiman

Logistika uticaj na: -strukturu proizvoda i proizvodnje, -sisteme za manipulisanje

Logistika uticaj na: -broj varijanata, -pakovanje, -isporuku gotovih proizvoda

- mesta dodira logistikih aspekata i parcijalnih interesa pojedinih celina preduzea Slika 2.4:Poslovi logistike preduzea u irem smislu14

Poslovi logistike u irem smislu, imaju zadatak da poslovodnom rukovodstvu ukau na razliite uzajamne veze i odnose tokova materijala, vrednosti i informacija. Specijalni poslovi logistike nabavke su: Praenje i istraivanje trita15; Pribavljanje ponuda, komparativna analiza, definisanje cena i uslovi nabavke; Zakljuenje sporazuma i ugovora; Kontrola faktura. Logistici nabavke su uglavnom dodeljeni: Make or Buy razmatranje (zajedno sa proizvodnjom i nabavkom); Snabdevanje robom; Utvrivanje dopreme, vreme i mesto, transportno i skladino pakovanje; Utvrivanje vrste transporta; Kontrola ulaska robe (kvalitativna, kvantitativna i vremenska kontrola)14 15

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Organizaciona struktura logistike (str. 153).

Uobiajeni naziv: International Sourcing.


16

Nikola Simi

MASTER RAD

2.1.6 Zadaci funkcije nabavke Ukupni zadaci nabavke se po pravilu ralanjavaju na (videti sl.2.5): zadatke orijentisane na trite i zakljuivanje ugovora o nabavci (kupovina) kao i administrativne i fizike zadatke vezane za tokove materijala i robe.

Menadment nabavke

Kupovina (nabavka)

Logistika nabavke

Sadraj funkcije: -Istraivanje trita nabavke -Prezentacija i ugovaranje nabavke -Analiza cena i analiza vrednosti -Upravljanje nabavkom

Sadraj funkcije: -Prijem i kontrola prispele robe -Skladitenje i upravljanje skladitem -Skladina dispozicija -Unutar pogonski transport -Planiranje, upravljanje i kontrola tokova materijala i informacija

Slika 2.5:Zadaci funkcije nabavke16

Prilikom kupovine (nabavke) vri se neprekidno istraivanje trita i izbor dobavljaa neophodnih repromaterijala. Od posebnog znaaja je i kontaktiranje i pregovaranje sa dobavljaima, izrada i zakljuivanje ugovora. Nabavka se odlikuje permanentnom analizom cena, to za posledicu ima sniavanje trokova kupovine (nabavke). Uskladitenje materijalnih dobara i upravljanje skladitem kao zadatak logistike nabavke, odnosi se po pravilu samo na prijemno skladite preduzea. Unutranji transport u preduzeu je deo zadatka logistike nabavke i to samo u fazi pripreme materijala za naredne instance preduzea. U okviru dispozicije (predaje) utvruju se potrebne koliine. Osnovna uloga nabavke je, da obezbedi proces proizvodnje odnosno prerade sa svim potrebnim repromaterijalom. I to u odgovarajuim koliinama, i u odgovarajue vreme a na predvienom mestu.

16

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Logistika nabavke (str. 83).


17

Nikola Simi

MASTER RAD

2.2 Sistem logistike preduzea2.2.1 Karakteristike sistemskog pristupa Sistemski pristup, slino matematikim metodama, pripada optenaunim metodama istraivanja i vodi svoje poreklo iz biologije i iz nje je prenet u nauku o privrednom poslovanju. U tesnoj je vezi sa konkretno naunim odnosno sveoptim metodama poznavanja upravljanja sistemom, pri emu se pod sistemom podrazumeva skup elemenata koji su u meusobnoj vezi. Karakteristino za sistemski pristup je jedinstven nain posmatranja kao i saznanje da za objanjenje celine nije samo dovoljno objanjenje njenih elemenata, ve da mora da se objasne odnosi izmeu ovih elemenata. Sistemski pristup podrazumeva da se izuavani objekat tretira kao sistem ( sistem logistike preduzea ) i da se pri njegovom prouavanju koriste saznanja teorije sistema. U skladu sa tim moramo ugraditi odgovarajui sistemski pojmovni aparat (sl. 2.6).Osnovni sistemski pojmovi Sistem Struktura formiranja Integrativna komponenta,elementi sistema,granice sistema,sastav sistema Sistemske veze i odnosi Tehnike,tehnoloke,ekonomske,drutvene,specijalne, inforacione,materijalne,energetske Karakteristike sistema Veliki,vetaki,otvoren,tehniki,drutveni,celovit, samostalan,centralizovan,decentralizovan,stohastiki, dinamiki,samoorganizujui,samousavravajui Slika2.6:Osnovni sistemski pojmovi logistike preduzea17

Na tim temeljima se formira nov pristup iznalaenja optimalnih reenja u tokovima materijala, vrednosti i informacija. 2.2.2 Logistiki sistem preduzea Sistem je sloen mehanizam ili proces koji se sastoji iz vie meusobno povezanih delova pri emu karakteristike i ponaanje jednog dela utiu na ponaanje i karakteristike drugih delova, a odnosi koji meusobno povezuju pojedine delove mogu da se shvate i opiu. Optimalno funkcionisanje sistema, gledano pojedinano, ne mora da zavisi od optimalnog funkcionisanja svakog njegovog dela. Iz definicije pojma sistema proizilazi sledee: delovi sistema(podsistemi) utiu na formiranje konane karakteristike sistema, pojedinani delovi sistema ne zahtevaju zasebnu optimizaciju poto je teite na njihovom meusobnom povezivanju unutar sistema, izmeu delova sistema postoje sistemski odnosi koji mogu da se opiu i shvate, svi delovi sistema(podsistemi), meusobno povezani u sistem, daju povoljniji krajnji rezultat od onog koji bi se postigao pojedinanim delovanjem svakog dela sistema(podsistema). Sistemskim pristupom, koji nastoji da meusobno povee odgovarajue podsisteme, mogue je izbei suboptimizaciju18 stavljajui vei akcenat na ostvarivanje ciljeva preduzea kao celine a ne samo proizvodnog ili samo komercijalnog podsistema. Na osnovu opte definicije sistema i ematskog prikaza jednostavnog logistikog sistema preduzea datog na slici 2.7 mogue je dati sledeu definiciju: Logistiki sistem preduzea podrazumeva globalno upravljanje fizikim kretanjem materijala i proizvoda, od faze nabavke materijala kod isporuioca do mesta proizvodnje, kroz proces proizvodnje pa do isporuke gotovih proizvoda kupcima, kao i upravljanje17 18

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Sistem logistike preduzea (str. 25).

Optimalno funkcinisanje samo jednog dela sistem.


18

Nikola Simi

MASTER RAD

kretanjem informacija, vezanim za te fizike tokove a koje su usmerene od kupca ka prizvoau.

tokovi informacija ______ tokovi materijala

slika 2.7: ematski prikaz logistikog sistema preduzea

Navedena definicija stavlja akcenat na dve osnovne komponente logistikog sistema: fiziki tok i tok informacija. Fiziki tok se odnosi na operacije kretanja i uskladitenja materijalnih dobara poev od isporuioca, preko proizvodnog preduzea pa do kupca. Tokovi materijala se odvijaju uporedo sa tokovima informacija, ali u suprotnom smeru od fizikog toka, odnosno u smeru od kupca ka isporuiocu-dobavljau (sl.2.8).

Slika 2.8:ematski prikaz meusobnog odnosa tokova materijala i informacija Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

19

Nikola Simi

MASTER RAD

Osnovna komponenta koja meusobno povezuje elemente logistikog sistema je materijalni objekat premetanja odnosno materijali i robe kao integriua komponenta sistema (integrator). Osnovne karakteristike logistikog sistema preduzea, odnosno njegova opta obeleja, su da je to: otvoren, dinamiki, vremenski zavisan, prostorno razgranat i materijalni sistem. 2.2.3 Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema Funkcionalno dekomponovanje stavlja u prvi plan razliite funkcije logistike u preduzeu i to saglasno izvrenoj podeli rada. Prva mogunost za funkcionalno diferencijaciju prua se pri praenju razliitih faza toka materijalnih dobara od trita nabevke, preko proizvodnog preduzea do trita prodaje, kao to se to moe videti na slici 2.9.L ogistika pr eduze} aLogistika materijala Logistika nabavkeSi rovi ne, pomo}ni i pogonski mat erijali , nabavlj eni delovi , rezervni del ovi

Logistika proizvodnjeSirovine, pomo}ni i pogonski materi jal i, nabavl jeni delovi , pol uproi zvodi, gotovi proizvodi i rezervni del ovi

Logistika distribucuj eG ot ovi proizvodi, trgova~ka roba, rezervni del ovi (pol uproi zvodi)

Tr` i{te nabavke

Skladi{te isporu~ioca

Skladi{te nabavke

Proizvodni proces Me| uskladi{te

Skladi{te prodaje

Skladi{te isporuke

Tr`i{te prodaje

Reciklirana roba

Otpadni materijal

Prazna ambala`a

Razmena agregata

Rever zibilna logi st ikaTok materijalnih dobara

Slika 2.9: Diferenciranje logistike preduzea prema fazama protoka materijalnih dobara

Saglasno tome, moe se izvriti segmentiranje nadlenosti funkcije logistike preduzea nad pojedinim fazama protoka materijalnih dobara,i na taj nain, sitem logistike preduzea ralaniti na: podsistem logistike nabavke, podsistem logistike proizvodnje i podsistem logistike distribucije. Podsistem logistike nabavke:Prva faza protoka materijalnih dobara (sirovine, pomoni i pogonski materijali, delovi i komponente, rezervni delovi) obuhvata prostor od isporuioca (dobavljaa) na tritu nabavke, pa do prijemnog skladita nekog industrijskog preduzea (primaoca). Podsistem logistike proizvodnje:U drugoj fazi protiu sirovine, pomoni i pogonski materijali, rezervni delovi i komponente od prijemnog skladita do odgovarajuih radnih mesta, i izmeu radnih mesta u proizvodnom procesu i dalje do skladita gotovih proizvoda.Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

20

Nikola Simi

MASTER RAD

Podsistem logistike distribucije:U treoj fazi se tokovi materijalnih dobara (robe) sastoje iz protoka gotovih proizvoda ili poluproizvoda i rezervnih delova. Protok dobara se odvija od skladita gotovih proizvoda u mestu proizvodnje, eventualno preko regionalnog skladita i skladita isporuke do kupca na tritu prodaje. Logistika postproizvodnje:U etvrtoj fazi, tokovi dobara imaju suprotan smer u odnosu na navedena tri podsistema:oteene ili pogreno isporuena roba vraa se od kupca prema isporuiocu, povraaj prazne povratne ambalae, agregati za razmenu, otpadni materijali kao i dobra koja se mogu ponovo upotrebiti (materijali za reciklau).

2.3Skladini sistem i sistem za komisioniranjeNa slici 2.10 dat je ematski prikaz strukture poslova i tokova materijala od ulaska do izlaska u sistema skladitenja i komisioniranja. Pri tome ulazak i izlazak tj. prispee i odprema robe predstavljaju sistemske granice kao polazinu odnosno zavrnu taku ovog sistema.Prispee (ulazak) robe Uskladitenje Iskladitenje Priprema

Indetifikaciono mesto

Komisioniranje

Izlaz robe (odprema)

Slika 2.10:Struktura poslova i tok materijala u sistemu skladita i komisioniranja

Prilikom definisanja skladitenja posebno treba obratiti panju na sledee odluke: izbor opreme skladita i nain upravljanja skladita (tehnika i tehnologija skladitenja), obim centralizacije skladita, izgradnja sopstvenog sladita ili korienje skladita u tuem vlasnitvu, izbor lokacije skladita i utvrivanje visine skladinih zaliha. Osnovni zadatak nekog skladita se sastoji u ekonomskom usaglaavanju razliito dimenzionisanih tokova tereta sa kapacitetom tog skladita. Motivi za posedovanje sopstvenog skladita mogu biti sledei: Ostvarivanje funkcije usklaivanja ponude i potranje, to je posebno znaajno u sluaju odstupanja potreba za materijalom; Ostvarivanje funkcije sigurnosti to je znaajno u sluaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje, oscilacija na tritu prodaje, zakanjenja isporuke dobavljaa itd., Ostvarivanje funkcije razvrstavanja robe:prema asortimanu robe, oblikovanja robnih tokova prema vrsti proizvoda itd.; Ostvarivanje pekulativna funkcije, to je znaajno u sluaju kada se oekuje poveanje cena na tritu nabavke ili tritu prodaje i Ostvarivanje funkcije dorade, to je znaajno u sluaju kada kod uskladitenih tereta dolazi do promene kvaliteta ,odnosno promene osobina i karakteristika tereta, (kao npr. zatita od kvarenja,starenja,sazrevanja,isuivanja...). Prema itavom nizu razliitih karakteristika,sladita se prema svom mestu u procesu stvaranja vrednosti mogu klasifikovati na: ulazna (nabavna) skladita za uvanje rezervi prispelog materijala, meuskladita za zalihe izmeu razliitih procesa proizvodnje (na mestima dodira radnih mesta sa razliitim kapacitetom), prodajna skladita formirana radi usklaivanja vremenske razlike koja se javlja izmeu realizacije proizvodnog procesa i trinih zbivanja (potranja i sl.).1919

U daljem tekstu kroz dve slike (2.11 i 2.12) bie prikazane vrste i strukture vrsta skladita.


21

Nikola Simi

MASTER RAD

VRSTE SKLADITA Faze procesa stvaranja vrednostiulazno meuskladite prodajno

Stepen centralizacije

Sortiranje

Broj potencijalnih potoaaopte

Zatita od atmosferskog dejstvaskladite u zatvorenom prostoru skladite na otvorenom prostoru

Lokacija

Upravljanje skladitem

decentralizovano

skladite materijala skladite gotovih proizvoda

spoljno unutranje

sopstveno tue

centralizovano

pripremno pomono

Slika 2.11:Pregled vrsta skladita

Tipovi skladita

Regalno skladitenje -Regali sa policama

Podno skladitenjeSkladitenje u redovima Blok skladitenje

Nepomini regali Pokretni regali -Sa niskim policama -Sa pominim policama -Sa visokim policama -Sa okrtnim policama -Sa protonim policama (vertikalni i horizontalni)

-Paletni regaliNepomini regali Pokretni regali -Niski regali sa paletama -Pomini regal sa paletama -Visoki regali sa paletama -Okretni regal sa paletama -Jednostavni regali sa pal. -Protoni regali sa pal.

-Niski regali -Specijalni regali

Slika 2.12:Prikaz strukture vrsta skladita20

U pogledu mogunosti u oblikovanju skladita, moe se konstatovati da postoji veliki broj raspoloivih skladinih sistema. Jednostavniji oblik skladitenja je podno skladitenje, kod koga se skladine jedinice uskladitavaju i uvaju na jednom nivou na podu skladita. Kod regalnih skladinih sistema skladitenje se izvodi u vie visinskih nivoa uz pomo odgovarajueg regalnog sistema.20

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Skladini sistemi (str. 63).


22

Nikola Simi

MASTER RAD

2.3.1 Blok skladite i skladite u redovima Kod skladitenja u blokovima skladina dobra se uvaju na podu u tzv. blokovima koji obuhvataju vee povrine. Kada su skladina dobra rasporeena u obliku redova,tada govorimo o skladitenju u redovima. Pri tome se moe praviti razlika izmeu skladitenja u slojevima i neslojevitog skladitenja (uporedi sl.2.13).

Po redovima Neslojevito skladitenje

Po blokovima

Po redovima Slojevito skladitenje

Po blokovima

Slika 2.13:Podno skladitenje u blokove ili redove

Pri skladitenju dobara neosetljivih na pritisak dobra za skladitenje mogu se odlagati u redove, pri emu se ostvaruje i bolje iskorienje prostora (koristi se i trea dimenzija). Maksimalna doputena visina slaganja zavisi od: raspoloive transportne tehnike, raspoloive visine skladinog prostora, izdrljivosti najnjiih skladinih jedinica kao i nosivosti poda. Blok skladite je pogodno za odlaganje istih, odnosno relativno homogenih artikala koje karakterie velika koliina, poto je direktan pristup mogu samo skladinim jedinicama u prednjim redovima nekog bloka. Meutim, ako se radi o skladitenju razliitih artikala, praktikuje se njihovo odlaganje u redove, jer im se na taj nain bre i lake prilazi. Za ocenu odnosno vrednovanje blok skladitenja i skladitenja u redove videti sliku 2.14.


23

Nikola Simi

MASTER RAD

Blok skladite/skladitenje u redovima

Prednosti: -Visoka fleksibilnost(sposobnost prilagoavanja kod promene strukture artikala) -Manji investicioni trokovi(obeleavanje bojom blokova i mesta za odlaganje na podu) -Manje potrebe za kadrovima -Zadovoljavajua iskorienost povrine -Zanemarljiva pojava smetnji

Nedostatci:-Manja mogunost automatizacije(mehanizacije) -Potrebno je kontinualno utvrivanje zauzetosti skladinih mesta -Mogue je direktan pristup robi samo iz perifernih podruja blokova -Nepovoljno je voenja i kontrole zaliha u sluaju veeg broja artikala -Princip uskladitenja "first in first out" mogue samo kod homogenih blokova ili redova

Primena: Skladitenje u blokovima: -Kod manjeg broja razliitih artikala -Velike koliine po artiklu -Prosean obrt -Sposobnost slaganja dobara za uskladitenje(planiranje pokrivenih povrina) Skladitenje u redove: -Prosean broj razliitih artikala -Prosena koliina robe po artiklu -Visok obrt -Sposobnost slaganja robe

Slika 2.14:Vrednovanje skladitenja u blokovima u odnosu na skladitenje u redovima21

2.3.2 Sistem komisioniranja 2.3.2.1 Funkcionisanje sistema za komisioniranje Komisioniranje predstavlja spajanje odreenih delova(artikala) u definisanim koliinama izdvajanjem iz jedne pripremljene ukupne koliine(asortimana) na osnovu informacije o potrebama za tim artiklima. Pri tome se vri transformacija poetnog stanja, specifinog sa aspekta skladitenja u jedno novo stanje, specifino sa aspekta potronje. Po pravilu, funkcija skladitenja prethodi komisioniranju a za skladitenje ova funkcija predstavlja potronju(bilo da se radi o proizvodnji, odnosno montai ili distribuciji u prodaju). U okviru komisioniranja mogu se izdvojiti sledee osnovne funkcije: priprema informacija o potrebama(nalog za komisioniranje), pripreme grupe traenih artikala, kontrolisano uzimanje traenih koliina artikala iz pripremljene ukupne koliine, planska realizacija izuzimanja i predaje artikala, predaja traenih koliina artikala narednim instancama i potvrda izvrenja isporuke. 2.3.2.2 Elementi sistema komisioniranja Komisioni sistem se sastoji iz sledeih elemenata: komisiono skladite, transportno sredstvo, ovek i nalog za komisioniranje. 2.3.2.3 Skladite za komisioniranje U komisionom skladitu se uskladitavaju artikli koji su predmet naloga za komisioniranje. U komisionom skladitu mogu se formirati zone skladita koje sadre delove ukupnog asortimana. Formiranje skladinih zona moe se izvriti na osnovu osobina artikala koji se skladite, strukture porudbina ili strukture kupaca. Jo jedan bitan parametar predstavlja nain dodeljivanja skladinog mesta za artikle u skladitu. Kao alternativne mogunosti nudi se fiksan, slobodan ili haotian razmetaj u skladitu. Za sluaj fiksnog rasporeivanja, mesto svakog artikla je utvreno na osnovu utvrenih kriterijuma, na primer broja artikla ili21



24

Nikola Simi

MASTER RAD

alfabetsko sortiranje. Za razliku od prethodnog, naredni razmetaj nije vezan za unapred definisane kriterijume ve se razmetaj artikala vri slobodnim dodeljivanjem nezauzetih mesta u skladitu. Kod haotinog razmetaja mesto skladitenja nekog artikla se stalno menja, zavisno od situacije. Time se moe udedeti neko mesto, ali istovremeno je neophodan visok stepen podrke elektronske obrade podataka pri komisioniranju. Svi artikli se moraju memorisati zajedno sa svojim mestima u skladitu poto osoblje ne poznaje aktuelna mesta skladitenja. 2.3.2.4 Transportna sredstva Zadaci transportnih sredstava u komisionom skladitu su sledei: Dopremanje robe u komisioni sistem. Tu spadaju transport robe iz podruja rezervi do podruja za komisioniranje kao i izvoenje operacija premetanja unutar skladita; Pruanje podrke oveku - skladitaru; Dovoz i odvoz skladinih i komisionih posuda; Odvoenje poruenih komisionih delova odnosno odprema i realizacija porudbina. 2.3.2.5 ovek - skladitar Centralni zadatak komisionog osoblja je izuzimanje komisionih pozicija.Uprkos nastojanjima da se ova aktivnost automatizuje,jo dugo vremena e ljudska ruka biti nezamenjljiva za realizaciju funkcije izuzimanja robe. Ako se analiziraju aktivnosti koje mora da obavlja ovek u komisionim sistemima onda se mogu razlikovati tri hijerarhijska nivoa: dispozicioni, konrola i nadzor i fizika realizacija. Na nivou dispozicije vri se integracija komisionih sistema u celinu preduzea. Ovde se prvenstveno zahtevi ostalih oblasti preduzea pretau u komisioni sistem u vidu upustava o rukovanju a postavljaju se ciljevi za druga dva nivoa. Oni se sastoje u sledeem: planiranje i kontrola angaovanja osoblja, usklaivanje sa potrebama drugih oblasti, utvrivanje redosleda naloga da bi se osiguralo ravnomerno i visoko iskorienje pojedinih komisionih oblasti. U ravni kontrole i nadzora obuhvaene su aktivnosti fizike realizacije i njihov zavretak.Tu spadaju sledee funkcije: pokretanje obrade naloga - porudbina, obezbeenje povratne veze, ispitivanje celovitosti, obrada smetnji u komisionim tokovima, na primer,oteeni delovi robe ili pogreno naknadno snabdevanje, kontrola nad obradom hitnih naloga - porudbina. Fizika realizacija obuhvata: nadzor nad zalihama i ponovno snabdevanje, izvoenje popunjavanja robe (uskladitenje koliine ponovo naruenih koliina u odgovarajue police ili zone skladita), realizacija komisioniranja (delovanje), objedinjavanje razliitih delova naloga (odnosno razloenih), izvoenje operacija pakovanja i izdavanje otpremnica, predaja robe u druge oblasti (jedinice) preduzea. 2.3.2.6 Nalog za komisioniranje Porudbina kupca sadri najee niz komisionih pozicija(vei broj stavki). Pod kupcima u ovom sluaju podrazumevamo eksterne ili interne preduzetnike koji imaju potrebu zaRacionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

25

Nikola Simi

MASTER RAD

pojedinim pozicijama iz skladita. U skladu sa izabranom metodom komisioniranja, postoje tri mogunosti za transformaciju porudbine kupaca u nalog za komisioniranje: Najjednostavniji postupak se sastoji u tome da se eksterna porudbina kupca dopuni specifinim skladinim podacima. Po ovoj metodi postoji mogunost da dokument o komisioniranju istovremeno poslui kao otpremnica. Ova metoda rada je karakteristina za serijsko komisioniranje. Ako se u komisionom skladitu komisionira paralelno na vie mesta, onda to predstavlja raslanjavanje (razlaganje) porudbine kupca i izradu parcijalnih porudbina, koje uvek sadre samo poruene pozicije iz jedne konkretne zone skladita. Trea mogunost,u kojoj se porudbina kupca transformie u nalog za komisioniranje, sastoji se u izradi internih zbirnih porudbina objedinjavanjem porudbina kupaca. Ova metoda je najpogodnija kada se radi sa velikim brojem artikala (skladinih dobara),iz jednog irokog asortimana.Dokument za komisioniranje Porudbina kupca Porudbina za komisioniranje Deo porudbine kupca Interni zbirni nalog Metoda komisioniranja Serijsko komisioniranje Organizacione posledice

-

Paralelno komisioniranje Komisioniranje po vrsti artikla

Objedinjavanje Ralanjavanje i objedinjavanje

Slika 2.15: Razliiti oblici komisioniranja porudbina22

2.3.2.7 Oblikovanje sistema za komisioniranje Komisioniranje mogu da obavljaju radnici ili da komisioniranje bude automatizovano. U drugom sluaju, kod automatizovanog komisioniranja, nailazi se na niz nedostataka uz velike trokove samog sistema, odnosno retko gde se ovaj sistem pokazao kao ekonomian, stoga u daljem izlaganju zadraemo se na komisioniranju pomou radnika. U osnovi kod korienja ljudi kao radne snage za komisioniranje razlikujemo dve alternativne metode: "komisionar ide po robu" (statika metoda) Po ovoj metodi od celokupne koliine robe koja se nalazi u odreenoj zoni skladita komisionar uzima samo odgovarajui deo. Prethodnom odlukom o redosledu komisioniranja moe se, kao kriterijum optimalnosti koristiti minimiziranje preenog puta komisionara. Pored navedenog komisionar obavlja i itav niz drugih aktivnosti: inicira sledei nalog za komisioniranje, odluuje sa kog mesta u skladitu e uzeti materijal, pronalazi putanju do tog mesta u skladitu, vozi se ili ide peke do tog mesta u skladitu, identifikuje ona mesta (zone,police,regale itd) na kojima treba da uzme materijal. Za ocenu (vrednovanje) sistema komisioniranja videti sliku 2.16 .

22



26

Nikola Simi

MASTER RAD

"roba ide ka komisionaru" (dinamika metoda) Ovde se skladine jedinice (najee iz automatizovanih skladita) transportuju prema komisionaru. Komisionar uzima zahtevanu koliinu robe. Nakon toga se preostale koliine vraaju na svoje prethodne pozicije.

Statika metoda (komisionar ide po robu)

Prednosti:-Svi artikli su u neposrednom dohvatu ruku -Fleksibilan prema jakim oscilacijama u zahtevima -Kratko srednje vreme protoka porudbine -Mogua realizacija hitnih porudbina -Mogua realizacija uz male Investicione trokove

Nedostatci:-Smanjen uinak komisioniranja po komisionaru kod porudbina sa malo stavki zbog velikog uea vremena provedenog na putu -Nije mogue optimalno oblikovanje radnih mesta -Vei problemi kod ponovne dopune poiljke -Otean prevoz praznih pomonih transportnih sredstava

Kriterijum primenjljivosti: -Prosene koliine izdate robepo poziciji su manji deo pripremljenih koliina robe (x>5) -Mogue je idavanje robe bez pomonih sredstava -Mnogo redova po porudbini (n>10) -Kratko zahtevano vreme protoka porudbine -Zahtevi za realizaciju hitnih porudbina -Nii investicioni trokovi su vaniji od uteda na radnoj snazi

Slika 2.16:Ocena statikog sistema komisioniranja23

2.4 Transportni sistemTransport materijala i robe slui za savladavanje prostornih distanci. Razlikujemo: spoljni transport koji se obavlja u sferi promete od dobavljaa do naruioca i od proizvoaa do njegovih kupaca, kao i unutranji transport, koji slui realizaciji proizvodnje i obavlja prevoz materijala unutar preduzea (na primer, od ulaza robe do skladita, od skladita do proizvodnje odnosno montae, izmeu pojedinih radnih mesta, od finalnog mesta obrade ili pakovanja do mesta otpreme itd.). 2.4.1 Pomona transportna sredstva Samo u retkim sluajevima (na primer, ako se radi o kabastim delovima), artikli odnosno roba se transportuju ili skladite bez povezivanja. Po pravilu prilikom odvijanja fizikog toka materijala (transport, skladitenje, priprema na radnom mestu i sl.) preporuuje se angaovanje pomonih transportnih sredstava. Pod tim se podrazumevaju pomona sredstva koja objedinjuju vie artikala u snopove (svenjeve), odnosno tovarne jedinice. Pomona sredstva imaju pet funkcija: prijem i objedinjavanje (ukrupnjavanje) transportovane robe, zatita transportovane robe od oteenja,krae i sl., poveanje manipulativnih sposobnosti transportnih sredstava (jednostavno preuzimanje, pretovar i odlaganje pomonih transportnih sredstava), poveanje skladinih mogunosti, i nosioci informacija.23



27

Nikola Simi

MASTER RAD

Pod pomonim transportnim sredstvima podrazumevamo palete, posude (sanduci i kutije), ambalae sa nestabilnim oblikom i dr. Druga mogunost struktuiranja pomonih transportnih sredstava predstavlja razlikovanje, odnosno podela na: nosee (na primer ravne palete), obuhvatne (na primer ,boks-palete, sanduci, kutije), zatvorene (na primer, konteneri) i posebna pomona sredstva. Videti sliku 2.17.Pomona transportna sredstva

Palete

Ambalaa sa nestabilnim oblikom -Kese -Vree

Posude (sanduci i kutije)

Ostala pomona transportna sredstva

-Ravne palete -Ravna paleta -Ravna paleta sa obruem -Ravna paleta sa okvirom -Stubne palete -Palete sa stranicama -Boks-paleta sa reetkastim stranicama -Boks-paleta sa punim stranicama -Paletni rezervoar -Paletni silos -Stubne palete

-Sanduci -Sanduci sa reetkastim nosaima -Sanduci sa punim stranicama -Prozirni sanduci- -Sa reetkastim stranicama -Sa punim stranicama - Kartonske kutije -Ostala zatitna pakovanja

Slika 2.17: Struktura pomonih transportnih sredstava24

2.4.2 Sistemi za spoljni transport Spoljni transport vai za jedan od delova logistike na koji najvie utiu eksterni uslovi.Pri tome se u uticaje okruenja ubrajaju postojea infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa svojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni trokovi kao to su drumarine, takse za korienje luka, carinske dabine, learina odnosno trokovi parkiranja itd.. Osnovni zadatak spoljnog transporta je prevoz tereta na velike razdaljine. Taj prevoz se obavlja uz korienje transportnih sredstava. Svako transportno sredstvo moe da se oceni na osnovu trokova i kriterijuma uinka. Trokovi: trokovi prevoza, sporedni tansportni trokovi, trokovi rukovanja. Kriterijumi uinka: vreme transporta, frekvencija transporta, tehnika povoljnost vrste transporta, fleksibilnost, polazne i krajnje take vrste transporta i24

Gaji, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzea, Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi Sad, 2002. godina. Transportni sistemi (str. 42).


28

Nikola Simi

MASTER RAD

pouzdanost. Za prevoz robe na raspolaganju stoji vie nosilaca transporta (ujedno to su i metode transporta u sitemu spoljnog transporta): drumski transport, elezniki transport, vodni transport, vazduni transport, kombinovani transport, cevni transport. Za upoznavanje prednosti i nedostataka drumskog, u odnosu na ostale vidove transporta, pogledati sliku 2.18.Vrsta transporta Prednosti Nedostatci

-Uteda vremena i trokova u lokalnom -Nema vremenski taan red vonje. transportu i transportu na kratka rastojanja. -Zavisnost od vremenskih uslova. -Uteda vremena u transportu na velika -Zavisnost od stanja u saobraaju. rastojanja. -Ograniena, relativno mala, mogunost tovarenja. -Oblikovanje fleksibilnog plana vonje. -Iskljuenje prevoza odreenih vrsta -Pogodnost za transport specifinih tereta . tereta. -Prilagodljivost vremena pripreme. -Velika potronja pogonskog goriva po jedinici -Visoka manevarska sposobnost pri obavljanju prevoza. prevoza robe. -Niska produktivnost rada. -U mnogim sluajevima ima veu brzinu -U odnosu na vodni i elezniki transport ima visok Slika Drumski 2.18:Saet prikaz robe (kod drugih vidova transporta vrednovanja samo nekih karakteristika drumskog transporta i teine odnos teine transportnog sredstva transport nepotreban meupretovar ili dopunsko transportovane robe. uskladitenje), to ima za posledicu manje -Niska efikasnost iskorienja pogonske snage "rasturanje" robe. agregata transportnog sredstva. -Raznolikost u strukturi transportovane robe, -Na duim relacijama ima visoku cenu prevoza u kao posledica raznovrsnosti tipova korienih poreenju sa eleznikim, vodnim i cevnim transportnih sredstava, njihove specijalizacije transportom. Itd. i nosivosti. -Visoka mobilnost, koja omoguava brzu prostornu preraspodelu neophodnog broja drumskih transportnih sredstava na zadato mesto. - Velike mogunosti i prilagodljivost u vrenju dopunskih usluga klijentima. Itd.

Slika 2.18: Prikaz vrednovanja drumskog saobaracaja u odnosu na ostale vidove transporta

U nastavku na slici 2.19 bie dat saet prikaz vrednovanja ostalih alternativnih metoda transporta.Vrsta transporta Prednosti Nedos tatci

elezniki transport

-Vee pojedinane teine tereta nego kod -Potrebna privatna prikljuna inska veza drumskih transportnih sredstava. (koloseni prikljuak). -Taan red vonje. -Dodatni trokovi kod iznajmljivanja -Visoka pouzdanost. specijalnih kola. -Dozvoljen prevoz opasnih materija. -Mogunost obezbeenja visoke produktivnosti rada sredstava uz niske trokove prevoza po jedinici transportovane robe. -Izuzetno visok kapacitet (propusna mo) fiksnih i mobilnih postrojenja eleznice. -Pogodna za prevoz masovnih tereta (sirovina). Itd.


29

Nikola Simi

MASTER RAD

Reni transport tereta brodovima unutranje plovidbe

-Velike pojedinane teine tereta. -Veliki tovarni prostor. -Ponuda specijalnih brodova. -Povoljne cene prevoza.

-Ograniena mrea vodnih puteva. -Ograniena mrea pretovarnih stanica, zahteva kombinovani transport. -Zavisnost od vodostaja i vremenskih uslova

Pomorski transport Vazduni transport

-Velike pojedinane teine tovara. -Veliki tovarni prostor.

-Ogranienost na odreeni broj luka.

-Velika brzina transporta. -Korienje specifinih prednosti sredstava transporta koji se koriste u transportnom lancu.

-Visoki trokovi transporta.

Kombinovani (integralni) transport

Cevni transport

-Gubitak vremena prilikom realizacije pretovarnih operacija. -Vezanost za red vonje. -Mogunost ekanja na pretovarnim stanicama. -Kod kontinuirane dostave, odnosno dopreme -Visoke investicije u infrastrukturu i pogonskih sredstava ili tenih sirovina, premauje isplativ samo u sluaju kontinuirane sva ostala sredstva po povoljnosti u trokovima. dopreme ili dugorono osigurane prodaje. -Visoka pouzdanost. -Ekoloki povoljan. -Povoljan sa aspekta trokova. -Pored republike pote, na raspolaganju su i privatne slube za otpremu paketa. -Povoljan sa aspekta trokova. -Ogranienost na paketni transport.

Potanski saobraaj

Kurirska sluba (privatna)

-Ogranienost na paketni transport.

Slika 2.19: Saet prikaz vrednovanja ostalih transportnih metoda25

25



30

Nikola Simi

MASTER RAD

2.4.3 Sistemi za unutranji transport 2.4.3.1 Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko odreenog, nepromenjljivog transportnog puta obezbeuje kontinualni tok materijala.Po pravilu se za vreme kretanja obavlja prijem i predaja transportovanog tereta. Tovar se prevozi onoliko dugo dok se runo, mehaniki ili automatski ne preuzme sa krune transportne putanje. Prednosti transpornih sredstava sa neprekidnim (kontinualnim) dejstvom je u: permanentnoj spremnosti za transport, maloj potrebi za osobljem, visokoj mogunosti za automatizacije i mogunost iskorienja visine (kod transporta sa krova). Poto nema praznih vonji moe se, u poreenju sa periodinim transportom, postii vei protok. Investiciona potreba je kod kontinualnog transporta, po pravilu via nego kod drugih transportnih sredstava, pri emu sa druge strane trokovi rada esto znatno nii. Iskorienje koje treba ostvariti je kritian faktor uticaja na ekonominost kontinualnog transporta.Tipini kontinualni transporteri i transporteri sa periodinim dejstvom su prikazani na slici 2.20.Transportna sredstva za unutranji transport

Kotinualno dejstvo

Periodino dejstvo

-Pokretni stolovi -Transporter sa valjcima -Transporter sa kuglicama -Ploasti transporter -Trakasti transporter -Utovarni transporter -Konvejer -Postrojenja podzemnog transporta -Lanani transporter -Kliznice -Spiralna kliznica -Klizni transporter -Elevatori

Dizalice -Mostovska dizalica -Visea dizalica -Dizalina vozila -Obrtna dizalica -Portalna dizalica -Pokretna dizalica -Utovarna dizalica

Regalna manipulativna vozila: -Aparat za opsluivanje regala -Aparat za utovar regala -Visea dizalica -Utovarna dizalica

Liftovi -Lift za osoblje -Lift za teret -Pokretne stepenice

Podna transportna sredstva Bezinska -Kolica sa dizalicom -Kolica sa visokim dizanjem -Portalni viljukar -Teglja inska -Kolica sa platformom -Lukomobili -Kiperi Voena -Transportni sistemi bez vozaa

Slika 2.20:Sredstva za unutrnji transport26

26



31

Nikola Simi

MASTER RAD

3.SISTEMSKA ANALIZA POSTOJEEG STANJA ULAZNIH TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA U PREDUZEU SUBJEKTU ISTRAIVANJA3.1 Osnovne karakteristike postojeeg stanja3.1.1 Organizacija procesa nabavke u preduzeu Ku Kompany D.o.o, Kragujevac Procedura nabavke definie aktivnosti i njihove izvrioce za nabavku sirovina i materijala koji se koriste u samom procesu proizvodnje preduzea (reprodukcioni materijali). Proces nabavke zapoinje sagledavanjem potreba za sirovinama i materijalima nakon dobijanja plana proizvodnje. Naruioci mogu biti i drugi delovi preduzea odnosno njihovi rukovodioci. Na osnovu sagledanih potreba ostvaruje se preliminarni kontakt sa dobavljacima i pristupa se naruivanju. Preliminarni kontakt ostvaruje direktor ili referent nabavke stupajui u kontakt sa novim i starim isporuiocima. Isporuiocu se alje zahtev za dostavljanje ponude, na osnovu koga isporuioc/dobavlja dostavlja ponude u kojima su naznaeni: vrsta proizvoda, cena proizvoda, rok dostave, i mesto (paritet) isporuke materijala. Nakon preliminarnog kontakta pristupa se odabiranju najpovoljnijih ponuda. Referent nabavke, prilikom odabiranja najpovoljnijih ponuda, sagledava se da li su u pitanju stari ili novi isporuioci. Kod starih isporuioca uzima se u obzir prethodno iskustvo u smislu cene ili kvaliteta proizvoda i sl. Ako se radi o novim dobavljaima, pri odabiru se uzima u obzir kvalitet materijala, cena, rok isporuke i uslovi plaanja. Ovom prilikom se radi uporedna analiza cena novih i starih dobavljaa i odabrane ponude se dostavljaju pomoniku direktora na proveru i odluivanje. U sledeem koraku pristupa se ugovaranju nabavke sa odabranim dobavljaima. U sluaju da ne postoji ugovor sa isporuiocem ili su potrebne izmene ugovora pristupa se ugovaranju uslova nabavke. Referent nabavke na osnovu dokumentacije trai povoljnije uslove, kao na primer:skraenje roka isporuke, snienje cena, ugovaranje odgovarajueg pariteta isporuke i drugo. Na osnovu sklopljenog ugovora i utvrdjenih potreba pristupa se naruivanju. Ukoliko je dogovoreno avansno plaanje, isporuilac faksom alje Pro-fakturu27, ukoliko plaanje nije avansno referent nabavke sainjava spisak isporuioca sa prioritetom plaanja i dostavlja ga pomoniku direktora na odobravanje. Predloga plaanja za konkretni mesec sainjava pomonik direktora na nivou sektora i dostavlja ga direktoru na overu. Pomonik direktora na osnovu predloga plaanja, overenih od strane direktora, popunjava obrazac u kome se navodi predlog plaanja za naznaeni dan. Nakon analize ovog dokumenta on se dalje prosleuje direktoru sektora finansija na dalju realizaciju. Ukoliko je isporuka dogovorena po paritetu franco isporuioc onda referent nabavke angauje slubu transporta ili autoprevoznika sa kojim je zakljuen ugovor o prevozu. Meutim ako se isporuka realizuje po paritetu franco kupac onda isporuilac sopstvenim prevozom realizuje isporuku i dostavlja poruenu robu.27

Pro-faktura je dokument kojim se odreuje opcija uplate odnosno vremenski period kojim se odreuje rok uplate kupca i rok isporuke,vremenski period za koji je referent u obavezi da kupcu dostavi robu nakon obavljene uplate kupca.


32

Nikola Simi

MASTER RAD

Nakon pristizanja robe materijal se prima u prijemno skladite preduzea. Skladitar, odmah nakon prispea robe, obavetava referenta nabavke radi obavljanja kvantitativnog i kvalitativnog ispitivanja (kontrole) materijala odnosno robe. Pod kvantitavnim ispitivanjem robe se podrazimeva da li je roba pristigla u dogovorenim koliinama odnosno da li prispela roba odgovara po vrsti, broju ili koliini u odnosu na naruenu. Uporeuju se po stavkama podaci sa otpremnice i narudbenice ili drugog dokumenta i vri njihova vizuelna kontrola. Ukoliko roba odgovara po ovim parametrima, onda, prelazi se na sledei korak a to je kvalitativna kontrola isporuene robe. Pod kvalitativnom kontrolom robe podrazumeva se provera njenog stanje u pogledu kvaliteta i drugih svojstava robe kao na primer:da li je roba oteena, da li postoji potvrda o kvalitetu isporuioca (ukoliko ne postoji alje se u ovlaenu labolatoriju radi ispitivanja) i slino. Ukoliko je roba odgovarajue koliine i kvaliteta skladitar sainjava prijemnicu28 i o tome obavetava referenta nabavke. Dalje se odvija, ili uporedo sa ovim, sam fiziki proces uskladitenja robe. Ukoliko roba nije odgovarajueg kvaliteta ili ne odgovara koliinama navedenim na otpremnici referent obavetava isporuioca o nastaloj neusaglaenosti. Sainjava se spisak neusaglaenosti. Referent nabavke u konsultaciji sa rukovodiocima sainjava dopis isporuiocu u kome se navode uslovi prihvatanja robe sa priloenim zapisnikom o uoenim neusaglaenostima. Kod prijema robe ukoliko se sa isporuiocem postigne dogovor o reklamaciji fakturisana vrednost se moe umanjiti odmah nakon reavanja reklamacije za datu vrstu robe. Nakon reavanja reklamacije robe referent nabavke obavetava rukovodioce o nainu i efektima reene reklamacije. Izvetaj o realizaciji nabavke se dostavlja direktoru. Na slici 3.1 prikazan je dijagram toka procesa nabavke.Poetak Pregled nedostajuih koliina Upit isporuiocu

Referent nabavke Referent nabavke Pomonikdirektora

Sagledavanje potreba

Preliminarni kontakt sa isporuiocem

Referent nabavke

Odabiranje najpovoljnijih ponuda Analiza uslova u globalu Ugovaranje uslova nabavke 1

Referent nabavke

Referent nabavke Pomonik direktora

Dopis

28

U prilogu 2. , na kraju rada, dati su pojedini dokumenti koji prate sam proces nabavke materijalnih dobara od isporuioca do prijemnog skladita preduzea.


33

Nikola Simi

MASTER RAD

1 Referent nabavke nabavke Naruivanje Narudbenica

Avansno plaanje

Ne

Da

2 Isporuioc Ispostava Pro-fakture Sainjavanje spiska isporuioca sa prioriteetom plaanja

2 Pro-faktura Spisak isporuioca sa prioritetom plaanja Predlog plaanja na dan-nalog za uplatu

Pomonik direktora

Pomonik direktora

Realizacija plaanja

Prevoznik isporuioc

Isporuka

Prijemnica

Izvetaj o prispeu

Kraj

Slika 3.1:Dijagram toka procesa nabavke29

Da bi se ceo proces realizovao bez smetnji neophodno je izvriti podelu poslova i odgovornosti. Sluba nabavke je u organizacionoj emi preduzea smetena u okviru sektora proizvodnje. Organizaciona ema slube nabavke prikazana je na slici 3.2.

29

Na slici 3.1 pored samog procesa nabavke prikazani su i nosioci pojedinih operacija (sa leve strane oseneno) i dokumenta koja prate sam proces (sa desne strane oseneno).


34

Nikola Simi

MASTER RAD

Direktor Zamenik direktora

...Rukovodilac sektora proizvodnje i razvoja (pomonik direktora) Sluba nabavke

...

Sluba nabavke ambalae i repromaterijala

Sluba nabavke dominantne sirovine za proizvodnju (mleka)

Referent nabavke

Referent nabavke

Skladitar ambalae i ostalog repromaterijala

Predradnik na prijemu mleka

Transportni radnik

Slika 3.2:Organizaciona ema slube nabavke

3.1.2 Podruje delovanja logistike nabavke Preduzee Ku kompany d.o.o poseduje sisteme kvaliteta, kao to su ISO 9001:2000 kao i sistem kvaliteta HACCP, na osnovu kojih je tano definisan proces nabavke i to od poetnog iniciranja nabavke do prijema robe u skladitima, njenog uvanja (bilo da se radi o ambalai, pomonim sirovinama za proizvodnju ili dominantnoj sirovini za proizvodnju) i njenog ukljuivanja u proces proizvodnje odnosno eksploatacije. Ovim sistemom organizacije postie se jasno definisanje obaveza i zadataka.Svi zaposleni moraju ispunjavati obaveze. Ovakav sistem omoguava identifikaciju ne izvrenja obaveza i snoenje odgovornosti zapoljenih lica za eventualne propuste. Procesi sirovina i ambalaze se nabavljaju od internih i eksternih isporuioca.Pod internim se podrazumevaju domai isporuioci/dobavljai (iz zemlje), a pod eksternim strani isporuioci/dobavljai (van zemlje). Oekivanja preduzea u vezi realizacije procesa nabavke su blagovremena (u vremenskom smislu) i u kvalitativnom i kvantitativnom smislu tana (ili u odreenim granicama) opsluga procesa proizvodnje sa potrebnim sirovinama , ambalazom, pomonim materijalima i slino. I uz to odgovarajui proces informacija (vezano za definisanje naloga, ugovora, bilansa i slino).Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeu "Mlekara Ku Kompany D.o.o"

35

Nikola Simi

MASTER RAD

U nastavku bie dat prikaz nekih osnovnih karakteristika logistike nabavke. Za nabavku ambalae i ostalog repromaterijala30 preduzee koristi proizvode est preduzea partnera (isporuioca) i to: Al Pack (Subotica), Hipol (Odaci), KTB Metikoi (Kraljevo), Hemoprodukt (Kruevac), Bel Plast (Uice) i Plastika (Nova Varo).

Pushpins My Pushpins

Slika 3.3: Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljaci ambalaze i ostalog repromaterijala

Proseno (srednje) rastojanje jedne nabavke je: 158,66 [km].

30

Pod pojmom- ostali repromaterijal, podrazumeva se nabavka svih potrebnih materijalnih dobara sem dominantne sirovine za proizvodnju ( mleka).


36

Nikola Simi

MASTER RAD

Nabavka dominantne sirovine za proizvodnju vri se, u prostornom smislu, sa podruja blie okoline grada Kragujevca. Mleko se doprema sa 19 (devetnaest) lokacija, uglavnom seoskih i prigradskih naselja, i to: Varo Lapovo, Lepojevi, Guncati, Stragari, Bunari, Trnava, Dobraa, Brezovac, Velike Pelice, upanjevac, Topaonica, Botunje, atornja, Rudnik, Resnik, Jaruice, Bukorovac, Petropolje i Trska. Na slici 3.4 data je prostorna konfiguracija mesta nabavke dominantne sirovine za proizvodnju.

Slika 3.4: Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljai dominantne sirovine za proizvodnju

Proseno (srednje) rastojanje jedne nabavke je: 25,52 [km].


37

Nikola Simi

MASTER RAD

3.1.3 Strategija i konkurentska prednost preduzea Poslovna strategija preduzea ima za cilj ostvarivanje novih ,odnosno zadravanje ve steenih, konkurentskih prednosti i time trajno osiguranje odgovarajuih sposobnosti preduzea za opstanak na tritu. Objekti stratekog planiranja na nivou poslovnog podruja su: sopstveno preduzee, kupci i, konkurenti. Ov

Documents

Logistika Preduzeca - Master Rad -Master Saobracaja Nikola Simic rs