Simi Ivan Seminarski rad Obradni Procesi
Simi Ivan Seminarski rad Obradni Procesi
VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD
Seminarski rad
- Obrada Struganjem -
Student: Profesor:Simi Ivan Aleksandar Rankovicbr. indeksa:
125/2011
SADRAJ:Obrada
struganjem................................................................
3Proizvodne operacije u obradi struganjem....4 Alati u obradi
struganjem..... 6 Delovi strugarskog noza.10 Geometrija strugarskog
noza...11 Elementi reima obrade pri struganju..12 Maine u obradi
struganjem.14 Literatura..18
-Obrada Struganjem-
Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih
delova (vijaka,navrtki, osovina, vratila, aura, remenica,
...).Ostvaruje se tako to predmet obrade izvodi glavno obrtno
kretanje, a alat pomono pravolinijsko kretanje (slika
4.1).Relativna kretanja alata i predmeta obrade uslovljavaju i
vrstu proizvodne operacije u obradi struganjem (uzduna i poprena
obrada, izrada konusa i sl.).
Glavno kretanje (1) je definisano brzinom rezanja (V, m/min) -
brojem obrtajapredmeta obrade (n, o/min). Pomono kretanje (2) je
odreeno korakom (S, mm/o - aksijalno pomeranje alata za jedan obrt
predmeta obrade) i brzinom pomonog kretanja (Vp, mm/min).
PROIZVODNE OPERACIJE U OBRADI STRUGANJEM
Proizvodne operacije obrade struganjem se, prema kvalitetu
obraene povrine,razvrstavaju na proizvodne operacije: grube i fine
obrade, odnosno proizvodneoperacije: prethodne i zavrne obrade,pri
emu su proizvodne operacije prethodne obrade operacije grube
obrade, aproizvodne operacije zavrne obrade operacije grube ili
fine obrade.Obradom struganjem (slika 4.4) se realizuje veliki broj
operacija kao to su: uzduna obrada (spoljanja i unutranja - a),
poprena obrada (spoljanja i unutranja, usecanje, prethodno i
zavrnoodsecanje - b), izrada konusa (spoljanjeg i unutranjeg - c),
izrada profila (profilnim alatom i kopiranjem - d), nerotaciono
struganje (prizmatinih delova i leno struganje - e), izrada navoja
(spoljanjeg i unutranjeg - f), izrada i obrada otvora i rupa
itd
ALATI U OBRADI STRUGANJEM
Strugarski noevi su raznovrsni po obliku, dimenzijama i vrsti
alatnog materijala.Prema vrsti obrade razlikuju se strugarski noevi
za spoljanju obradu (uzdunu ipoprenu), unutranju obradu, usecanje i
odsecanje, izradu navoja i sl. Prema kvalitetu povrine strugarski
noevi se razvrstavaju na strugarske noeve za grubu (prethodnu) I
zavrnu (finu) obradu.Prema obliku strugarski noevi mogu biti pravi,
savijeni i krstasti (slika 4.5), a prema obliku poprenog preseka
drke pravougaoni, kvadratni i kruni.
Prema smeru kretanja u toku obrade strugarski noevi se dele na
leve, desne i eone(slika 4.6). Orijentacija se odreuje poloajem
palca ruke.
Prema vrsti alatnog materijala razlikuju se strugarski noevi od
brzoreznog elika, sa lemljenim ploicama od tvrdog metala i mehaniki
privrenim ploicama savremenih alatnog materijala.Za izradu
strugarskih noeva danas se uglavnom koriste tvrdi metali , rezna
keramika i super tvrdi materijali u vidu okretnih (izmenjivih)
ploica.Ploice se mehaniki vezuju za nosae alata, tako da se
formiraju razliiti tipovistrugarskih noeva (slika 4.7). Strugarski
noevi sa okretnim ploicama se ne otre, ve se ploica okree sve dok
se ne iskoriste sve rezne ivice. Iskoriene i pohabane ploice se
prikupljaju i upuuju na reciklau.
Strugarski noevi sa lemljenim ploicama (slika 4.8) se retko
koriste u savremenoj Industriji. To iz razloga to je njihova izrada
skuplja, a i trokovi eksploatacije su vei zbog potrebe preotravanja
alata (trokovi otrenja i obrade).
Brzorezni elici se koriste za izradu profilnih noeva namenjenih
obradi sloenih I profilisanih povrina na jednovretenim i
vievretenim automatskim strugovima (slika4.9).
DELOVI STRUGARSKOG NOZA
Strugarski no (slika 4.10) se sastoji od:
1. tela alata na kome se nalaze rezni elementi (rezni klin) i2.
drke preko koje se izvodi postavljanje i privrivanje na nosa
alata.
GEOMETRIJA STRUGARSKOG NOZA
Reznu geometriju strugarskog noa (slika 4.13), pored uglova
reznog klina : grudni ugao, - leni ugao i - ugao klina, odreuju:
napadni ugao - ugao izmeu projekcija glavne rezne ivice i
pravcapomonog kretanja na osnovnu ravan, 1 - pomoni napadni ugao -
ugao izmeu projekcija pomone rezne ivice ipravca pomonog kretanja
na osnovnu ravan, - ugao vrha - ugao izmeu projekcija glavne i
pomone rezne ivice naosnovnu ravan, - ugao nagiba rezne ivice
(seiva) - ugao koji zaklapa glavna rezna ivica saosnovnom ravni i r
- radijus vrha noa.
ELEMENTI REZIMA OBRADE PRI STRUGANJU
Reim obrade u obradi struganjem (slika 4.16) je odreen brzinom
rezanja:
odnosno brojem obrta predmeta obrade:
korakom: S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt predmeta
obrade, a ree ibrzinom pomonog kretanja:
Na osnovu parametara reima obrade definie se i glavno vreme
obrade:
gde su, pored poznatih veliina: i = /(2 a) - broj prolaza; , mm
- dodatak za obradu; a u mm - dubina rezanja;L = l +e, mm - hod
alata; l, mm - duina obrade i e = 2 - 5 mm - prilaz alata.
MAINE U OBRADI STRUGANJEM
Maine u obradi struganjem (strugovi) se, u zavisnosti od obima
proizvodnje,razvrstavaju na strugove za: pojedinanu proizvodnju,
serijsku proizvodnju i masovnu proizvodnju.
Strugovi za pojedinanu proizvodnjuStrugovi za pojedinanu
proizvodnju su strugovi koji se lako mogu prilagoditi prelazu
sajedne konfiguracije predmeta obrade na drugu, sa jednih dimenzija
na druge. To su:- univerzalni strugovi, - strugovi sa vunim
vretenom, - strugovi sa vodeim vretenom,- strugovi za leno
struganje, - strugovi za poprenu obradu i sl.
Univerzalni strugovi su strugovi namenjeni realizaciji razliitih
proizvodnihoperacija. Osnovu gradnje ine pogonski elektromotor (1),
prenosnik glavnog kretanja(2), izmenjiva grupa zupanika (3),
prenosnik pomonog kretanja (4), glavno vreteno(5), vuno vreteno
(6), vodee vreteno (7), nosa alata (8) i konjic (9). Obrtno
kretanjese od elektromotora prenosi na glavno vreteno i predmet
obrade (10), a preko izmenjivegrupe zupanika, prenosnika za pomono
kretanje i mehanizma za pretvaranje obrtnogu pravolinijsko
kretanje, nosa alata dobija pomono pravolinijsko kretanje. Na
nosaalata se postavlja rezni alat. Vodee vreteno se, umesto vunog,
ukljuuje pri izradinavoja na strugu.
Strugovi za serijsku proizvodnjuStrugovi za serijsku proizvodnju
se koriste za izradu veeg broja istih delova iliizvoenje veeg broja
operacija na istom predmetu obrade. To su: vieseni strugovi,kopirni
strugovi, revolver strugovi sa horizontalnom i vertikalnom revolver
glavom i sl.Vieseni strugovi imaju nosa alata sa veim brojem reznih
alata. Time jeobezbeena istovremena obrada veeg broja povrina
(slika 4.35.a).Kod kopir strugova na nosau alata se nalazi i ablon.
Strugarski no se, u procesuobrade, kree u skladu sa kretanjem pipka
ablona (slika 4.35.b) i kopira oblik ablonana predmetu obrade.
Osnovu konstrukcije revolver strugova ini revolver glava (1-
slika 4.36) sa veim brojem alata poreanih prema redosledu izvoenja
operacija - zahvata. Pored revolver glave strugovi imaju i dodatne
nosae alata (2). Time je obezbeena kompletna izrada delova razliite
konfiguracije.Osnovne eksploatacijske karakteristike strugova za
serijsku proizvodnju obuhvataju, pored karakteristika strugova za
pojedinanu proizvodnju, i broj nosaa alata i broj alata koji
prihvata revolver glava.
Strugovi za masovnu proizvodnjuStrugovi za masovnu proizvodnju
su strugovi koji obezbeuju smanjenjekomadnog vremena i smanjenjem
pomonog vremena. To su strugovi namenski projektovani i izgraeni za
konkretne proizvode (slika 4.37) ili grupu slinih proizvoda:
automatski strugovi, automati za dugake delove, revolver -
automatski strugovi i sl Literatura:
1. Lazi, M., Tehnologija obrade metala rezanje, Mainski
fakultet, Kragujevc, 2002.
2. Lazi , M., Nedi , B., Mitrovi, B. Tehnologija obrade metala
rezanjem, Izbor reimaobrade, Mainski fakultet, Kragujevac,
2002.
3. Nedi, B., Tadi, B., Obrada metala rezanjem, proraun elemenata
reima obrade,Zbirka zadataka, skripta, Mainski fakultet,
Kragujevac, 2000
18 | Page
