VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: Osnovi marketingaTema: Marketing u turizmuMentor: Studenti: Prof. Dr Bratislav Prokopovi Milica Janiijevi 12020

Stefan Anelkovi 12011Leskovac 2013.Sadraj:Uvod................................................................................................3

1. Pojam i karakteristike turistikog marketinga.......................4

2. Vrste turistikog marketinga....................................................6

3. Planiranje turistikog marketinga...........................................8

4. Sredstva turistikog marketinga..............................................9

5. Zakljuak..................................................................................10

Literatura......................................................................................11

Uvod

Turistiko trite ima niz specifinosti koje proizilaze iz specifinosti njegovih konstitutivnih elemenata i njihovog meudejstva (tranja sezonskog karaktera, neelastinaponuda, kretanje tranje ka ponudi, naglaena uloga posrednitva zbog velike udaljenosti ponude itranje itd ), a time je i marketing u turizmu u mnogim elementima drugaiji nego u drugimuslunim delatnostima

1. Pojam i karakteristike turistikog marketinga

Prvi oblici irenja odreenih ideja u smislu propagande mogu se sresti jo u starom veku tj. Rimskoj imperiji. Meutim, tek u 17. veku dolazi do pojave i samog termina ''propaganda''. Naziv propaganda se vezuje za latinski glagol ''propare'', to oznaava irenje, tj. rasprostiranje ili razmnoavanje. 1622. godine, na osnovu naredbe Grgura XV, osnovana je posebna organizacija za irenje vere. Zvala se Sacra Congregatio De Propagande Fide, a kasnije je oznaavana skraenicom propaganda. Ovaj izraz je starijeg datuma, a propaganda u dananjem smislu rei je pojava novijeg vremena i u iroj je upotrebi izmeu dva svetska rata, a posebno u periodu posle Drugog svetskog rata.Propaganda nastaje sa pojavom robne proizvodnje i njen razvojni put se posmatra sa razvojem ovog oblika proizvodnje. Osnovu svakog propagandnog delovanja predstavlja uticaj na individuu u cilju irenja, tj. rasprostiranja odreenih ideja, odnosno podsticanja na konkretnu akciju. Ovo delovanje je pre svega psiholoko, s ciljem da se izazove promena koja e inicirati odreenu konkretnu akciju. Propaganda se koristi u razliitim oblicima drutvenih pojava i odnosa, u cilju irenja raznih vrsta politikih, kulturnih, ideolokih, obrazovnih, humanitarnih i raznih drugih ideja, ili pak na ekonomskom polju, u cilju ostvarenja odreenih ekonomskih rezultata. Ona se koristi i u ekonomskoj i vanekonomskoj oblasti.Turistika propaganda u osnovi koristi ekonomsku oblast, mada se u odreenim sluajevima koriste i ostali oblici propagande. Ekonomska propaganda na turistikom tritu se u osnovi ne razlikuje od ekonomske propagande namenjene nekom drugom tritu. Budui da je turizam u poetnoj fazi, mnogi problemi ostaju nedoreeni, pa se propagiranje na turistikom tritu ini jednostavno. Meutim, s obzirom na visoke trokove koje ima turista, potrebna je jaka motivisanost da bi se aktivno moglo uticati na turistiko trite.Znaaj turistike propagande treba posmatrati pre svega sa trinog stanovita, tj. sa stanovita borbe velikog broja turistikih zemalja i preduzea na strani tranje turistikog trita, u cilju pridobijanja potroaa. Nosioci turistike propagande u turizmu su po pravilu oni subjekti koji su neposredno ili posredno zainteresovani za razvoj turizma. To mogu da budu razna preduzea turistike privrede, nosioci turistike politike u turistikim mestima, regionima i zemljama, a u nekim sluajevima i odreene organizacije ili organi na irem meunarodnom planu. Zakljuak je da je ekonomski interes nosilaca turistike propagande osnova za odreivanje njihovog kvalitativnog i kvantitativnog uea u voenju politike i finansiranju turistike propagande. Gotovo sve zemlje ulau velika materijalna sredstva u propagandu turizma, jer turizam uz kulturnu i socijalnu misiju predstavlja znaajan ekonomski faktor privredne delatnosti. Kao svaka industrija, i turizam radi ostvarenja dobitka angauje celi niz delatnosti, poevi od turistikih drutava, agencija, organizacija, ugostiteljskih, transportnih i drugih uslunih organizacija do kulturnih ustanova i drugih drutvenih organizacija. Ali, bez obzira na raznovrsnost turistikih atrakcija i znamenitosti, propaganda svake zemlje mora biti jedinstvena i celovita, jer tada stvara povoljnije i pozitivnije raspoloenje turista u inostranstvu i delotvornija je. Strani turista mora stei utisak dobro smiljene i usklaene propagandne kampanje. To naravno ne iskljuuje samostalne propagandne akcije pojedinih mesta, hotela i dr.Sveobuhvatno definisanje pojma turistike propagande, bez obzira ko se javlja kao njen nosilac, oteano je i tekoama koje se javljaju u definisanju privredne propagande uopte.

Specifinosti turizma kao delatnosti i turistike, odnosno poslovne politike na makro i mikro nivou, isto tako utiu na odreivanje sadraja i pojma turistike propagande.Delovanje ekonomske propagande namenjene turistikom tritu i delovanje u smislu propagiranja turizma zajedno oznaavaju pojam pod imenom turistika propaganda.Turistika propaganda svaka je delatnost koja pomou dobro organizovanih i smiljenih propagandnih akcija ima svrhu da pridobije i privlai turiste da posete neku zemlju, podruje, mesto. Ona, nije nikada sama sebi cilj, nego je uvek instrument za postizanje ciljeva odreene politike. Da bi se mogla smatrati propagandom u pravom smislu, ona mora biti smiljena delatnost, koja posebnim metodama i sredstvima nastoji da najpre privue panju na njihovu odluku da se poslue ovim uslugama ili dobrima koja nudi spomenuta ponuda. Predstavlja jedan od instrumenata poslovne ili turistike politike za ostvarivanje odreenih ciljeva koje nosioci politike treba prethodno da definiu. To znai da su akcije turistike propagande prethodno smiljene, tj. svesno odreene u odnosu na ciljeve. Sredstva i metode kojima se slui turistika propaganda zajedniki su svim oblicima privredne propagande, ali su prilagodjeni specifinim zahtevima nosilaca poslovne i turistike politike da se privue panja to ireg kruga potencijalnih turista, tj. onog dela stanovnitva koje ima objektivne uslove da se ukljui u turistika putovanja.Turistika propaganda deluje, pre svega, na razvijanje sklonosti i elja za turistikim putovanjima, a zatim utie i na donoenje odluka o realizovanju elja, tj. o preduzimanju konkretnih akcija od strane potencijalnih turista, kako se to i elelo postii turistikom propagandom. Ona mora da se posmatra integralno sa ostalim instrumentima turistike odnosno poslovne politike (politika cena, politika razvoja turistike ponude, politika organizacije prodaje i dr.).Osim svoje osnovne funkcije (pridobijanje ili privlaenje turista), turistika propaganda ima neke posebne ciljeve za poveanje dolazaka turista a to su:a) produenje boravka turista,b) produenje sezone, propagiranje prolene i jesenje sezone; s tim u vezi, dunost je savremene propagande da menja ve ustaljene navike ljudi da putuju u glavnoj, letnjoj sezoni,c) propagiranje specifinosti pojedinih turistikih podruja ( planine, banje, srednjevekovna umetnost u Srbiji).Osnovni ciljevi turistike propagande mogu biti oznaeni kao:a) injenje sastavnih delova turistikog proizvoda opipljivim, kako bi potencijalni potroa mogao shvatiti ta je sadraj ponude,b) obeanje koristi koja moe biti isporuena i/ili moe omoguiti reenje problema potroaa,c) diferenciranje proizvoda u odnosu na konkurenciju,d) uticaj na zaposlene koji moraju ispunjavati obeanja data propagandom,e) ostvarivanje efekata kroz usmenu propagandu.2. Vrste turistikog marketingaU zavisnosti od nasilaca turistike propagande, razlikuje se sledee njene vrste:

a) turistika propaganda na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili vienacionalnom nivou ib) turistika propaganda na nivou pojedinih preduzea turistike privrede.Prva grupa turistike propagande odlikuje se time to se kao njeni nosioci javljaju odgovarajue dravne ili drutvene organizacije, odnosno organi. Ovi nosioci turistike propagande, kao instumenta turistike politike, treba po pravilu da obezbede i sredstva za finansiranje ove aktivnosti. Ona se najee naziva opta turistika propaganda, a ogleda se u tome to je njen cilj da se privue panja potencijalnih turista u odnosu na odreena podruja u celini. To znai da se kroz turistiku propagandu istiu opte karakteristike i atraktivnosti datog turistikog podruja, s ciljem da se privue panja ireg kruga ljudi na ta podruja i da se tako obezbedi poveanje turistikog prometa i turistike potronje na tim podrujima. Koliko je vana ova vrsta turistike propagande, vidi se i po tome to sve vanije turistike zemlje ulau velika sredstva u organizaciju promocionih aktivnosti svog turizma u inostranstvu.Druga grupa turistike propagande, propaganda u okviru pojedinih preduzea, se orijentie na tano odreene turistike objekte ili razne vrste turistikih usluga. Njen cilj je da direktno povea tranju domaih i stranih turista. Zbog toga se naziva i komercijalnom ili poslovnom turistikom propagandom. Ovde se radi o propagandi kao instrumentu poslovne politike raznih preduzea turistike privrede, kao to su : ugostiteljska, turistika, saobraajna, trgovinska i ostala. Ovu propagandu u ime pomenutih preduzea mogu organizovano da vode putnike agencije ili specijalizovane institucije za privrednu propagandu. Ova vrsta propagande ima za neposredni cilj da se na krai ili dui rok ostvare direktni efekti za konkretnog nosioca po osnovu propagandnih akcija (poveanje broja turista, ukupnog prihoda i dobiti).U osnovi, opta turistika propaganda utie na ekonomske rezultate poslovanja preduzea turistike privrede, to znai da ove organizacije treba da nau i svoj ekonomski interes sa stanovita finansiranja, ne samo komercijalne propagande ve i finansiranja akcija opte turistike propagande, pored sredstava koja se u ove svrhe obezbeuju iz dravnog budeta. To su vrlo znaajna pitanja koja zadiru u osnovne postavke turistike politike, kao i osnova na kojima ona poiva.Postoje takoe razlike izmeu propagande za razvoj domaeg i propagande za razvoj inostranog turizma. To je veoma bitno sa stanovita ciljeva turistike politike u domenu razvoja jednog i drugog turizma, kao i instrumenata, odnosno organizacionih oblika voenja turistike politike u jednom ili drugom sluaju. Sledea podela turistike propagande zavisi od toga da li se propagandne akcije preduzimaju u sklopu poslovnih mera nosilaca turistike i poslovne politike ili pak neko drugi, van nosilaca politike, vodi turistiku propagandu. Poto je turistika propaganda instrument nosioca politike, obezbeuje se i odgovarajui budet za finansiranje turistike propagande, tj. troe se odgovarajua sredstva u oekivanju odreenih efekata od preduzimanja tih mera dugoronije ili kratkoronije posmatrano. Propagandu neke zemlje, podruja ili regiona mogu da vode dnevna tampa, magazini ili asopisi konkretne zemlje, publikovanjem odreenih lanaka i reportaa o toj zemlji ili podruju. Putnike agencije i kompanije vazdunog saobraaja ili ostalih saobraajnih grana isto tako odvajaju znaajna sredstva za propagandu datih turistikih zemalja, polazei od svog interesa obezbeujui istovremeno i propagandne efekte za zemlje ili regione koji su u pitanju. Takoe su jako bitne reportae na televiziji i radiju o odreenim zemljama, koje vre znaajan propagandni uticaj na stanovnitvo tih zemalja.Ovi oblici propagande u osnovi se mogu svrstati u grupu neplaene propagande, i pored toga to postoje odreeni izdaci vezani za stimulisanje predstavnika javnosti na ukljuivanje date zemlje u ovakve neplaene propagandne programe. Najee se ovakvi oblici unapreenja poslovanja nazivaju oblici unapreenja na bazi odnosa sa javnou(Public Relations).Za pojam propagande su vezana dva pojma, a to su informacije i reklama. Propaganda koja eli privui panju i uticati na odluku potroaa, mora pre svega, obavestiti o nekim svojstvima onog to propagira. Prema tome, propaganda mora ili neposredno sadrati informaciju, ili joj informacija mora ve prethoditi, ili pak ui uporedno s propagandom. Informacija u turizmu moe biti bez ikakve propagandne primese. No, najee su u turizmu propaganda i informacija u tesnoj vezi.Vrlo srodna propagandi, je i reklama, ali je po nainu i obliku napadnija i agresivnija. Reklama slui pojedinanom preduzeu, dok propaganda ima esto iri znaaj. Odnos izmeu reklame i propagande je obino takav da reklama sadri i komercijalnu propagandu, a esto je to ak poistoveeno, dok opta propaganda u pravilu ne obuhvata reklamu.

Ulaganja u turistiku propagandu imaju znaajno uee u drutvenom proizvodu i ostvarenim prihodima od turizma. SAD je u ove svrhe u 1988. godini utroile 706 miliona, a kompanije pomorskog saobraaja 167 miliona dolara. Razne turistike zemlje su utroile preko 80 miliona dolara.

3. Planiranje turistikog marketinga

Planiranje na turistikom tritu je posebno znaajno. S obzirom na to da je turistiko trite podlono frekvencijama, da je sezonskog karaktera, planiranje na turistikom tritu, a pogotovu planiranje turistike propagande, koja na osnovi istraivanja trita treba uklanjati i ublaavti navedene specifinosti, zahteva posebnu suptilnost i studioznost. ak se moe utvrditi da je planiranje turistikog trita, odnosno njegova odgovarajueg instrumenta propagande zaetak modernog kompleksnog i dinaminog planiranja. U dananjoj, poetnoj fazi razvoja turizma to se planiranje moe donekle i zanemariti, naravno na utrb kvaliteta trita, ali u budunosti ono e od svih uesnika na turistikom tritu koji mu pruaju usluge i tamo prodaju svoju robu traiti posebno vet nain planiranja. Planiranje turistike propagande u skladu s navedenim injenicama zahteva naroito struno znanje, jer turistiko trite, kao veoma fleksibilno, trenutno reaguje na svaki promaaj nastao iz bilo kog razloga.Prva stvar koju treba analizirati je ta eli turista. Pre svega eli videti ono to nije video ili to retko via, eli udoban smetaj, voli udobno putovati i dobro se hraniti, zanimaju ga domaa jela i pia. Takoe eli razonodu, odmor, ugodno poznanstvo, iskrenost, srdanost, gostoljubivost i dobrodolicu. Voli istou i urednost, voli detaljnu informaciju. Turista voli komfor, osloboenje od sitnih briga, voli specijalitete, romantiku, suvenire, izlete.Postavlja se pitanje da li ugostiteljski objekti, mesta i ljudi mogu udovoljiti tim zahtevima. To je prvo pitanje i temelj za planiranje propagande, izbor propagandnog sredstva. Potrebno je upoznati objekat koji se propagira, bilo to mesto, pokrajina, hotel, kupalite ili cela zemlja.Planovi propagande moraju biti razraeni godinje, polugodinje, kvartalno.Vii stupanj planiranja predvia i viegodinje planove. Izbor propagandnih sredstava zavisi od zemlje, istraivanja trita i uspenosti pojedinog sredstva.

4. Sredstva turistikog marketingaSredstva turistike propagande predstavljaju nain na koji se propagandna poruka prenosi na potencijalne potroae, i u osnovi se ne razlikuju od sredstava koja se koriste u privrednoj propagandi uopte. Turistika propaganda deluje na potencijalne turiste preko njihovih organa za sluh i vid. Na osnovu toga se razlikuju:a) vizuelna sredstva - prenoenje propagandne poruke tekstom i slikom,

b) auditivna sredstva prenoenje propagandne poruke govorom i zvukom,

c) kombinovana (audio-vizuelna) sredstva prenoenja propagandne poruke zajednikimdelovanjem na ulo vida i sluha (film).

U konkretnom sprovoenju turistike propagande koriste se istovremeno kombinacije jednog i drugog sredstva.Najznaajnija podela sredstava turistike propagande moe da se izvri sa stanovita tehnikih sredstava koja slue za prenoenje propagandnih poruka. Polazei od ovog stanovita, za turistiku propagandu se koriste sledee grupe sredstava:

a) grafika,b) oglasna, c) projekciona,d) prostorno-plastina sredstva,e) propaganda na mestu prodaje i f) direktna propaganda (direktni marketing).5. ZakljuakProblematika turistike propagande je veoma obimna i sloena i zato je treba posebno i svestrano izuavati. Znaaj propagande u oblasti turizma, sa stanovita borbe izmeu velikog broja zemalja i preduzea na strani tranje turistikog trita u cilju pridobijanja potroaa je naroito veliki. U okviru ovog rada smo pokuali da damo osnovu propagande i njen uticaj na turistika kretanja.

Turizam je najvea svetska industrija. Svaka osma osoba u svetu radi direktno ili indirektno u ovom sektoru. Turizam danas predstavlja svetski proces, a turistika potreba se pribliava granici primarnih potreba. Upravo iz tih razloga gotovo sve zemlje ulau velika materijalna sredstva u propagandu turizma, jer turizam takoe predstavlja kulturnu i socijalnu misiju kao i znaajan faktor privrede. Turizam radi ostvarenja svojih ciljeva angauje veliki broj delatnosti kao to su privredna drutva, agencije, organizacije, ugostiteljska, saobraajna i druga usluna preduzea pa sve do kulturnih ustanova i drugih drutvenih organizacija. Sve ove delatnosti zajedno uestvuju u poboljanju turistike propagande. Propaganda svake zemlje mora biti jedinstvena i celovita, jer tada stvara povoljnije i pozitivnije miljenje turista i u zemlji i u inostranstvu. S obzirom na to da turistika potreba spada u red tzv. sekundarnih potreba, uticaj turistike propagande je vaan i iz razloga to se pomou nje mora uticati na turistu da smanji sve ostale potrebe da bi mogao da uestvuje na turistikom tritu. Sve ovo zahteva detaljnije i svrsishodnije planiranje turistike propagande.

Planiranje turistike propagande zahteva naroito struno znanje jer je turistiko trite podlono frekvencijama, ima sezonski karakter i veoma je fleksibilno. Sve specifinosti turistikog trita utiu na sloenost definisanja turistike propagande. U ovom radu je obraena ova problematika, koristei dela i definicije svetskih i domaih turistikih strunjaka. Uloga propagande kao faktora razvoja turizma je veoma znaajna i direktno utie na ostvarene rezultate odreene zemlje. Upravo zbog toga je bitno njeno izuavanje da bi se pozitivna iskustva u organizovanju, finansiranju i funkcionisanju ovog instrumenta poslovne i turistike politike koristila u razvoju turizma svake konkretne zemlje. U ovom radu je upravo iz ovog razloga dat kratak osvrt na turistiku propagandu i na njen uticaj na odluku potroaa o izboru turistike destinacije.

Literatura Borislav B. Mitrovi, Prirunik za upravljanje propagandom

Dr. Jovan Popesku, Marketing u turizmu

Dr. Slobodan Unkovi, Dr. Bojan Zeevi, Ekonomika turizma

Philip Kotler, Upravljanje marketingom 2

Prof. Dr. Ognjen Baki, Marketing u turizmu

Prof. Dr. Josip Sudar, Promotivne aktivnosti

Prof. Dr. Ognjen Baki, Dr. Vladan Boi, Dr. Slavica Gavrilovi, Dr. Stipe Loureta, Dr. ivota Risti, Dr. Dragutin Vraar, Marketing uslunih delatnosti

Prof. Dr. Ognjen Baki, Upravljanje marketingom u poslovnoj i turistikoj politici

Borislav B. Mitrovi, Prirunik za upravljanje propagandom

Borislav B. Mitrovi, Prirunik za upravljanje propagandom

PAGE 2