medj.bankarstvo seminarski

8/7/2019 medj.bankarstvo seminarski

1/13

2

FAKULTET MEGATREND

VALJEVO

Seminarski rad

Medjunarodno bankarstvo


2/13

3

Meunarodno bankarstvo

Uvod

Istorija meunarodnog bankarstva poinje antikim bankama", kree se od francuskih Templara, preko

razvoja italijanskih banaka kasnog Srednjeg veka, kolonijalne panije, pa sve do XVII veka, amsterdamske

i jo nekih engleskih banaka koje su tada osnovane i do danas posluju, i konano do XX veka, Londona,

Tokija i Njujorka kao glavnih medunarodnih finansijskih centara.

Kroz ovaj dugi period desila se znaajna evolucija bankarske industrije koja podrazmeva veliki napredak

raunovodstva, naina transfera novca, nuenja usluga i moda najvanije razvoj tehnologije.

Medunarodno bankarstvo je sve to vreme vrlo tesno bilo povezano sa razvojem svetske trgovine,

procesom urbanizacije i, naravno, regulativom nadlenih institucija. Za medunarodno bankarstvo se

moe rei da se najznaajnije razvilo tek 60-ih i 70-ih godina, kada su finansijske institucije SAD

dominirale u svetskom bankarstvu ekstremno brzo se irei na inostrana trita. Do kraja 90-ih godina

meunardnim bankarskim vodama su vladale velike finansijske institucije i to ne samo iz SAD, ve i iz

drugih razvijenijih zemalja - Japana, Nemake, Velike Britanije, Francuske, Italije i Kanade. Dakle, pored

zakljuka da je re o istorijski izuzetno starom vidu poslovanja, namee se neizbeno pitanje: ta lei u

sri odluke da se nastupi van granica matine zemlje? Ipak, obiaji, mentalitet, pa i regulativa su u

mnogome drugaiji od zemlje do zemlje. Ko su ciljna trita, koje se usluge nude i konano ta je i u kojoj

zemlji zakonima dozvoljeno? Sama odluka da banka pone da nastupa u inostranstvu obino je doneta

sa ciljem da se uslue multinacionalni komitenti koji trae fmansijske usluge na novim tritima.

Naravno, banke ovde oekuju profit od ulaska na novo nesaturisano trite tako to e postati prvi veliki

igrai na trinom terenu i poinju da otvaraju, veoma rano i veoma brzo, ekspoziture na stranim

tritima. Ova tendencija profitiranja iz prednosti dobijene brzinom dolaska banke prve na tritu"

najbolje se oslikava u sluaju zapadnoevropskih banaka koje su ule na trite Istone i Centralne Evrope

90-ih godina. Kao se iriti" po inostranstvu? Kada jedna banka odlui da proiri svoje delovanje van

matine zemlje, sledee pitanje na koje nailazi je kako e strukturirati svoje poslovanje u inostranstvu.

Mogu je veliki broj scenarija, tj. moe se nastupiti sa razliitim organizacionim reenjima.

Korespodentska banka (correspodent banking). Ovo je najmanji mogui nivo izloenosti banke na

inotritu. On podrazumeva korienje neke lokalne banke koja e pruati usluge stranoj banci. Lokalne

banke korespodenti obezbeuju itav niz usluga stranim bankama koje nemaju svoje filijale u toj zemlji,ili koje imaju filijale ali je tim filijalama npr. zabranjeno nuenje odredenih vrsta usluga. Dobra strana

ovakvog poslovanjaje to je stranoj banci omogueno prisustvo na tritu neke zemlje, tj. pruanje

usluga bez postavljanja svoje mree filijala. Za neke banke u SAD, pruanje korespodentskih usluga za

banke van SAD je najvaniji i najprofitabilniji deo posla (npr. neke banke obezbeduju platni promet po

izvozno/uvoznim operacijama za strane banke iz Tajlanda i Peraa, tako da one posluju preko amerikih

banaka, pri tom nemajui trokove postavljanja i odravanja svojih poslova u SAD). Predstavnitvo


3/13

4

(representative office). Korespodentske banke su svakako vrlo jednostavan nain bankarskog

poslovanja, mada radei na taj nain banke rtvuju veliki deo profita koji bi mogle ostvariti nudei svoje

meunarodne bankarske usluge.

Sledei nivo izloenosti su predstavnitva preko kojih banke obezbeuju svoje fiziko prisustvo na

nekom tritu i u nekoj zemlji, mada sa vrlo malim ovlaenjima. Predstavnitva ne mogu radititradicionalne bankarske poslove, u smislu primanja depozita ili davanja kredita.

Kada se radi o promenema na medjunarodnom nivou, relevantnim za ekspanzijumedjunarodnih aktivnosti banaka, moe se govoriti o sui generis regulaciji namedjunarodnom planu,koja je u funkciji globalizacije medjunarodnih finansijskih ibankarskih trista. Sredinom 60-tih godina povean je znaa j medjunarodnih aktivnosti uposlovnoj strategiji razvojno orjentisanih banaka. Radi se o procesu internacionalizacije ubankarstvu koji je rezultat profitne motivnosti trino orjentisanih banaka , kojim je domae

tritepostalopreusko.

Medjunarodno bankarstvo sa svim svojim determinantama, kao deo opste svetskefinansijske infrastructure, krajem 20 veka najzad je pobedilo pogresno uvrezeno misljenje oneprofitabilnosti bankarskih institucija koje je vladalo u zemljama socijlistickog bloka, tako iu nas i otvorilo nam mogucnost siroke konzumacije suficitnih medjunarodnihfinansijskih resusursa, njihovog plasmana u privredni razvoj i izlaskaiz. jednog teskog i bolnog tranzicionog ciklusa.Medjunardne finansijske institucije su su ogromna sansa za nasu dugorocnu impementacijukvalitetnih razvojnih programa i ulazak u svet evropskih i interkontinentalnih integracijaKompatibilni, pravno sigurni i ekonomski zdravo utemeljeni propisi nude pristup

medjunarodnim centrimima kapitala.

1. Interni faktori razvoja medjunarodnihaktivnosti banaka

Teei da maksimiraju profit kao sopstvenu funkciju cilja, poetkom 60-tih godinanastaju promene u okviru nacionalnih bankarskih sistema koje su nuno dovele dopoveanog znaaja medjunarodnih finansijskih transakcija u poslovmoj politici veihbanaka.

1.1.Koncetracija banaka

Najpre je uoen dugoroni trend koncetracija poslovnih banaka, koji je praen sve


4/13

5

veom difersivikacijom poslovnih jedinica i ostalih organizacionih delova u okvirusloenih poslovnih bankarskih sistema. Proces integracije je heterogenog karaktera,jer se odigrava ne samo kod istorodnih banaka, ve i izmadju razliitih tipovabanaka, kao i izmadju banaka i tedionica i nebankarskih finansijskih institucija.Moe se rei da je proces integracije u savremenom bankarstvu uslovljen

afirmacijom sve raznovrsnijih privrednih tokova , ekspazivnim razvojemmedjunarodne trgovine, raznolikou investicionih ulaganja, kao i povremeniminflacionim udarima. U takvim uslovima jedino snane banakarske institucije mogugarantovati finansijsku sigurnost.Kindelberg namee zakljuak da je realna opcijaintegrisano jedinstveno svetsko trite roba, usluga i kaptala sa jedinstvenimsvetskim novcem, monetarnim institucijama i kordiniranom monetarnom politikom.Kada je zapoeo proces koncetracije banaka, nastale krupne banke su ugrozileopstanak mnogih malih banaka, koje su se inae oslanjale na altersko poslovanje.Zbog toga je veina banaka pristupila formulisanju strategija medjusobnogintegrisanja i preuzimanja.

1.2. Univerzijalizacija banaka

U nekim zemljama je poetkom 80-tih godina zapoeo process univerzijalizacijebanaka(SAD), dok u evropskim bankarskim sistemima ovaj proces je ubrzan. Doloje do preorjentacije sa specijalizovane na univerzalnu banku.Velike banke postaju univerzalne banke kod kojih nestaje strikno bilansno ifunkcionalno razgranienje izmedju komercijalnih banaka, koje kreiraju novac itednih i drugih finansijskih institucija koje vre distribuciju postojee likvidnosti

sistema. Zapravo, univerzalno koncipirana savremena poslovna banka vrikratkorono i dugorono kreditiranje, kofinansiranje, potroako kreditiranje,finansiranje i promovisanje izvoznih aktivnosti, projektno finansiraje, nauno-struneekspertize, tehnoloko-informativne funkcije, sve u cilju podizanja nivoa efikasnosti,uz mogunost disperzije rizika i poveanja likvidnosti i sigurnosti. Osnovnakarakeristika velikih univerzalnih banaka da im domae trite postaje preusko, sjedne strane i da im se smanjuju tradicionalne banakarsko-kreditne aktivnosti ukorist novih oblika mobilizacije, plasmana i prometa novanih sredstava, s drugestrane.

1.3.Deregulacija nacionalnih bankarskih sistema

Postoje razliita shvatanja o pojmu regulacija. Najpre, to je politika koja treba daispravi propuste trita donoenjem i sprovodjenjem pravila koja ograniavajuponaanje svih ili nekih uesnika na tritu. Regulacija moze biti i odluka da se izodreenih razloga intervenie na tritu. U osnovi regulacije je oekivanje da e seadekvatnim akcijama i korienju predvidjenih mera i instrumenata uticati napoveanje efekata u bankarstvu.


5/13

6

Formalna deregulacija u amerikom bankarstvu zapoinje marta 1980. godinedonoejem bankarskog akta DIMCA (deregulacija depozitnih institucija i Monetarnukontrolni akt), kao i donoenjem Garn-St-Germain Akt (1982.).Sutina ovih promenaje deregulacijaaktivne kamatne stope (Reg Q) i ukidanje seperacije bankarskihposlova na pojedine institucije. Dolo je do homogenizacije finansijske uslune

industrije i do opte konkurencije bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija.Moe se rei da su prvi oblici medjunarodne aktivnosti banaka bili usvojenipokuajem prevazilaenja domaih rigidnih ogranienja u njihovom poslovanju, a sveu cilju maksimizacije profita.Otvaranjem procesa formalne deregulacije u okvirunacionalnih bankarskih sistema jo vie je ubrzana internacionalizacija bankarskihaktivnosti. Zbog medjusobne upuenosti i povezanosti svetskih finansijskih tritanastala je potreba specifine regulacije na internacionalnom nivou, o emu e bitirei u okviru podtake eksternih faktora.

1.4. Marketizacija bankarstva

Deregulacja u bankarstvu 80-tih godina dovela je do tada, do nevidjene konkurencijeunutar industije finansijskih uslova i do tada trino orjentisane banke u novimuslovima su se potpuno okrenule tritu. Dolo je do opte marketezacijefinansijskog sektora, ime je marketing strategija postala sastavni deo poslovnepolitike svake one banke koja rauna na vei profit na poboljanje kokurentskepozicije, a ponekat i na opstanak. Sve institucije finansijske usline industrijepoveavaju broj zaposlenih marketing specijalista, razvijaju marketing funkciju, kao imarketing organizacionu strukturu. Neke banke sprovode marketing kampanje, kojeim omoguuju lidersku poziciju na nekom segmentu trita finansijskih usluga, kaoto je deja tednja, ili kreditiranje mladih branih parova.

1.5. Homogenizacija bankarskih institucija

Povezano s predhodnom tendencijom javlja se proces homogenizacije u bankarstvu.Bankarska usluna industrijska revolucija postala deo ire finansijske usluneindustrije. Tradicionalne podele izmedju finansijskih institucija u pogledu vrsteposlova i odvojenih trita relativiziraju se pod uticajem napred navedenih tendecija.Veliki lanci robnih kua velike industrijske korporacije i njihove finansijske kompanijei osiguravajua drutva preobrazili su se u kompleksne finansijske institucije spretenzijom da obuhvate celokupno finansijsko poslovanje svojih klijenata.

1.6. Sekjuritizacija u bankarstvu

Povezano sa homogenizacijom moze se razmatrati i sekjuritizacija u bankarstvu.Radi se o tome da su i pre zvanine deregulacije konverzijalne banke poele saemitovanjem vrednosnih papira i pretvaranjem svojih zajmova u trine oblike , a toje u osnovi sekjuritizacije (securitzation).Smanjuje se priliv finansijske tednje preko banaka i sve vea masa novanogkapitala je izvan bankarske intermedijacije, a poveava se intermedijacija


6/13

7

nebankarskih finansijskih institucija.

1.7. Prodor finansijskih konglomerata

Kao odgovor na dezintrmedijaciju banaka su izvrile protivudar, najpre u perioduregulacije irenjem vanbiilansnih stavki to im omuguava ponovni prodor u oblastdirektnog finansiranja, a nakon deregulacije poveanim ueem na tritu hartija odvrednosti. Time se bankarstvo ponovo penje na lestvicu intermedijacije, ime sezapravo, odvija proces reintermedijacije u bankarstvu. U osnovi stvaranjakonglomerata su velike prisilne ili dobrovojne integracije ili akvizicije. Organizacionastruktura je razliita i moze obuhvatiti komercijalne banke itd.

1.8. Tehnologizacija bankarstva

1.8.1.UlogaI znaaj tehnologije u bankarstvu

U bankarstvu razvijenih trinih privreda tehnika opremljenost je neophodan faktorsvih finansijskih inovacija. Najznaajinija inovacija je otvaranje novih trita, to jeomogueno deregulacijom finansijskog poslovanja, tj. oslobadjanjem finansijskihtrita od prevelike zakonske u dravne kontrole. Postoji udna veza izmedjufinansija i tehnologije.Ima se utisak da finansijske ustanove trguju vremanom,odnosno trokovima i dobicima koje ono donosi. Moglo bi se rei da se sve vietrguje buducnou, jer finansijski posrednici pospeuju tednju, obezbedjuju od

nezavisnosti, smanjuju rizik. Razvoj tehnologije i njena praktina primena, naroitotelekomunikacijskih sistema, u znatnoj meri menjaambijent u kome poslujufinansijske institucije, kao i oblike njihove aktivnosti , prostor zaaktivnostnacionalnih i medjunarodnih trita kapitala. Opti zahtev prema informacionojtehnologiji je integralna obrada mnotva informacija i sve bre i jeftinije obavljanjefinansijskih transakcija.U buduem periodu banke oekuju od informacione tehnologije da rei neke veispoljene probleme.

1.8.2.Nacionalni i medjunarodni oblici elektronskog bankarstva

Primena savremene tennologije u bankama motivisana je potrebom vrenja sveveeg broja operacija, za to krae vreme, uz to manje trokova, uz smanjenjeuea ivog rada i sa visokim stepenom tanosti. Elektronsko bankarstvo prestavljanajznaajniju finansijsku inovaciju, koja je omoguila informaciona kompjuterskatehnologija.Elektronsko bankarstvo predstavlja sistem elektronskog prenosasredstava i automatizaciju bankarskog poslovanja. Dominanatan oblik elektronskognovca je elektronski transfer sredstava na taki prodaje (electonik funds transfer atpoint of sale, EFT\POS, pomou instaliranih kompijuterskih terminala u velikim


7/13

8

robnim kuama. Drugi oblik korienja elektronskog novca mogu je zahvaljujuiinstaliranim bankomatima(Automated Teller Machines- ATM).Za integracioni uticaj elektronskog bankarstva na unutranjem planu karakteristianje sluaj SAD. Naime, sve vea upotreba ATM je ubrzavala inovacione procese ubankarstvu. Jedan vid elektronskog bankarstva svetskih razmera, koji je nastalo na

tlu Evrope, s tendencijom irenja na ostale kontinente, jeste Society for WorldwideInterbank Financial Telecommunication SWIFT.SWIFT komunikaciona mrea sastoji se od dva operativnacentra(Holandija i SAD ).Krajem 80-tih godina mreza SWIFT-a je poela da zastareva, a krajem 90-tih godinazapoeo je proces planske obnove sistema, ije je konani cilj prelazak na tehnolokii funkcionalno efikasniji sistem SWIFT II. Danas SWIFT I i SWIFT II rade paralelnotako da banke uesnice nee primetiti konani prelazak sa jednog na drugi sistem.

2. Eksterni faktori razvoja medjunarodnih aktivnosti banaka

2.1.Medjunarodna regulacija bankarskih aktivnosti

Medjunarodna regulacija bankarskih aktivnosti imala je zacilj harmonizaciju odnosaizmedju zemlje osnivaa banaka i zemljama gde je osnovana banka, u pravcuizjednaavanja statusa inostranih banaka sa domaim bankama, a time i ukidanjaranije diskriminacije inostranih banaka. Radi se o svojevrsnom procesuinternacionalizacije kontrole u odnosu na medjunarodne banane aktivnosti. Pritome, finansijsku regulaciju u internacionalnim okvirima treba shvatiti u smisluotklanjanja elemenata konflikta koji mogu proizii iz razliitog stepena deregulacijeunutar pojedinih finansijskih sistema, to bi na svetskom nivou dovodilo do konfliktanacionalnih interesa.Trino orjentisani autori , osetljivi na kvalifikaciju, umesto

medjunarodne regulacije koriste izraze kordinacija i konvergencija.Cilj je da se na svetskom planu institucionalizuje standardno harmonino i stabilnofunkcionisanja banaka u medjunarodnom finansijskom sistemu, minimizuje rizik istvore jedinstveni uslovi kompetitivnosti.

2.2 Globalizacija finansijskih trita

2.2.1.Tokovi globalizacije finansijskih trita

Sutina globalizacije finansijskog trita jeste denacionalizacija finansijskihtransakcija, koje ne poznaju vremenske i prostorne barijere, jer se medjunarodne

finansijske transakcije javljaju u vidu elektrinskog implusa, to znai da je brzinanjihovog odvijanja jedino ograniena propusnom moi kompjutera.S obzirom na ovu polaznu premisu, mogue je uoiti etiri perioda relevantnih zaanalizu globalizacije finansijskih trita. Prva faza zapoinje sredinom 6o-tih godinaXX veka kad su nastale sledee promene :1.Formirane su ekonomske integracije izmedju homogenih grupacija zemalja ;2.Ekspanzivno su se razvijali madjunarodni trgovinski odnosi;3.U razvijenim trzisnim privredama krupne korporacije internacionalizaciju svoje


8/13

9

poslovanje;4.Relativiziraju se ogranienja u funkcionisanju medjunarodnog finansijskog sistemauz veu katalizatorsku ulogu medjunarodnih finansijskih organizacija.Druga faza globalizacije se vezuje za70- te godine tokom kojih su intenziviranifinansijski odnosi, naroito preko medjunarodnog bankarstva. Dok se trea vaza

odvija 80-tih godinama. Prvo, eskalirao je problem prezaduenosti zemalja u razvoju(ZUR), drugo tada se intenziviraju procesi ka izgradnji evropskog monetarnog ifinansijskog sistema(EMS). Tree formiraju se novi finansijski centri sveta(azijskitigrovi). etvrta vaza globalizacije finansijskih trita zapoinje pocetkom 90-tihgodina i moe se reci da se i danas odvija. Nekadanja EEZ je prerasla u Evropskuuniju s osnovnim ciljem da zemlje lanice ostvare potpunu integraciju ekonomskih ifinansijskih odnosa od 1999.godine na osnovu jedinstvene valute euro.

2.2.2.Karakteristike globalnog finansijskog trita

Do saznanja o osnovnim karakteristikama globalnog finansijskog trita moe se doi

analizom: 1.obima i strukture finansijskih resursa, 2.strukture uea osnovnihgrupacija zamalja na tritu, 3.institucionalne i sektorske strukture 4.stepenpovezanosti domaih sa medjunarodnim trzistem (osmoza), 5. pozitivnih efektarizika i kontrole.Pod sektorskom strukturom globalnog finansijskog trita podrazumevaju seprivredni sektori koji dominantno formiraju finansijske vikove, s jedne strane isektori koji dominantno povlae sredstva sa globalnog trita, s druge strane.Medjunarodno finansijsko trite je jedan od najvanijih delova globalnogfinansijskog sistema i funkcionie na bazi kompleksnih relacija trinih snaga imehanizama, regulativnih sistema drava, monetarnih i finansijskih aranmananadnacionalnih institucija i aktivne uloge banaka i ostalih finansijskih subjekata.

Znaajna karakteristika globalnog finansijskog trita jeste njegova povezanost sadomaim finansijskim tritima. Stepen njihove povezanosti je poznat kao osmoza,pri emu se pod ovim pojmom podrazumeva fleksibilno i fluidno povezivanje sloenei slojevite strukture trita.

2.2.3. Specifini aspekti globalizacije finansijskih trita

Globalizacija finansijskih trita je veoma dinamina jer se ogleda kako uekspanzivnom rastu obima finansijskih resursa na finansijskim tritima, tako i urealnom rastu, nakon sto se iskljue efekti promene deviznih kurseva, dvostrukog

raunanja i deleminog prekrivanja izmedju pojedinanih trita. Prva i najznaajnijakarakteristika globalizovanog finansijskog trita jeste progresivno irenjemultinacionalnog bankarstva, to je posledica medjunarodnog poslovanja banaka. Zanivo globalizacije finansijskog trita naroito su bitni odnosi izmedju medjunarodnogdrutvenog proizvoda, medjunarodne trgovine i obima finansijskih transakcija.Najpre su zabeleene vee stope rasta medjunarodne trgovine(7%) u odnosu nastope rasta medjunarodnog drutvenog proizvoda(5%). Navedena razlika u stopamaimala je za posledicu vei porast tranje za finansijskim resursima i plaanjima u


9/13

10

medjunarodnim okvirima.Time su nastale promene i u medjunarodnom poslovanjubanaka, koje je pre toga bilo neposredno povezano sa trgovinskim medjunarodnimtransakcijama. Trea karakteristika globalizovanog medjunarodnog bankarstvaodnosi se na sve vee uee tzv.automatskog trinog prelivanja finansijskihresursa medju zemljama u odnosu na klasine bankarske metode i instrumente.

Uvodjenjem trinih modela u prelivanju medjunarodnih finanijskih resursa,globalizaciji medjunarodnih finansijskih trita i medjunarodnog bankarstva doprineoje i opti trend liberalizacije finansijskih i kapitalnih tokova izmedju zemalja.Znaajna osobina globalizovnog finansijskog trita i medjunarodnog bankarstvajeste masovna primena sve savrenije informacione tehnologije, koja je omoguilaintegrisanje, evrovalutnog kreditnog i kapitalnog trita sa ostalim svetskimberzanskim organizacijama.Da bi se ouvala stabilnost medjunarodnog bankarskog sistema i ograniili riziciizvreno je nadnacionalno institucionalizovanje monitoringa i supervizorstvaposlovanja banaka na madjunarodnom finansijskom tritu, zatim izvrena jeharmonizacija poslovne politike i unifikacija bankarskih bilansa i finansijskih

izvetaja.Veoma znaajan faktor globalizacije finansijskog trita bilo je finansijskointegrisanje zemalja nekadanje Evropske ekonomske zajednice u okviru Evropskeunije, gde su garantovane slobode kretanja kapitala, pruzanja finansijskih usluga iformiranja finansijskih institucija.

3.Indikatori ekspanzije medjunarodnog bankarstva

Za procenu stepena ekspanzije medjunarodnog bankarstva postoje dva pristupa:institucionalni i funkcionalni.Institucionalni pristup podrazumevaanalizuinstitucionalne strukture i mree banaka na svetskom finansijskom tritu.

Funkcionalni pristup se zasniva naanalizi bilansnih pokazatelja obima i struktureprelivanja finansijskih resursa na medjunarodnom trzistu.

3.1.Institucionalni pristup

Imajuci u vidu institucionalni pristup, moe se uoiti izraena tendencija irenjamedjunarodnne mree institucija za preusmeravanje finansijskih resursa. Ovaj oblikekspanzije je dominirao u poetnom periodu medjunarodne ekspanzije banaka ismatra se klasinim oblikom ekspanzije.Usled vee primene sve savrenijeinformacione tehnologije u bankarstvu ,klasini razvoj mree banaka dolazi u drugiplan. Naime, relativizira se znaaj formiranja banaka i njihovih organizacionih delova

u inostranstvu, uz istovremeno uvodjenje elektronskog i kompijuterskog bankarstva.Time se menjaju klasini obrasci poslovanja medjunarodnih banaka, uzstandardizaciju i drastino smanjenje trokova medjunarodnih bankarskih transakcijakoje se zasnivaju na potpunoj kompjuterizaciji transfera finansijskih resursa izmedjuzemalja.

3.2.Funkcionalni pristup


10/13

11

Kod funkcionalnog pristupa razmere ekspenzije se sagledavaju na osnovu analizabilansnih pokazatelja obima i strukture prelivanja finansijskih resursa na tritu, kaosto su: 1.bruto medjunarodne obaveze banaka, 2. bruto medjunarodni plasmani,3.neto bankarski krediti na medjunaronom trzistu, 4. neto obim Evrovalutnog trita.

Prva dva indikatora su zasnovana na bruto metodologiji, koja se zasniva nadvostrukom evidentiranju i redepozitiranju.Kao globalni pokazatelj ekspanzijemedjunarodnog banakarstva koriste se stope uea inostranih aktiva i pasiva uukupnoj aktivi i pasivi banaka na globalnom finansijskom tritu. Podaci pokazuju dase ovaj indikator kree na nivo od 24- 26% ukupne aktive i pasive, uz istovremenodinamine stope rasta medjunarodne aktive i pasive banaka na prosenomgodinjem nivou od 27 28%.

4.Razvoj bankarskih aktivnosti od bankarstva na maloi bankarstva na veliko domedjunarodnog bankarstva

Osnovu za razvoj medjunarodnih aktivnosti banaka prestavljaju bankarstvo namalo(retail banking) i bankarstvo na veliko(wholesale banking).

4.1. Bankarstvo na malo

Bankarstvo na malo se odlikuje mnotvom transakcija male pojedinane vrednosti,kako na strani aktive, tako na strani pasive. Pod pretpostavkom da postoje potpune ipravovremene informacije, finansijski suficitni transaktori kao zajmodavci bi dralihartije od vrednosti koje izdaju finansijski deficitni transaktori, kao zajmoprimci. Sobzirom da to najee nije sluaj, finansijski suficitni transaktori daju prednost

dranju potraivanja od finansijskih posrednika, prenosei im ovlaenja da u njihovoime donose odluke o plasmanu njihove tednje u razliite svrhe.Mikro i makro ekonomski efekti asimetrinosti informacija, s jedne strane ikatalizatorska uloga banaka u prikupljanju, obradi i u ravnomernom transferisanjuinformacija i investitorima i finansijski suficitnim transaktorima s druge strane.Ekonomija u obimu u bankarstvu na malo se postie preko razliitih organizacionihformi. Na primer, ekonomija obima u bankarstvu na malo u evropskim zemaljmaostvaruju se preko manjeg broja veih banaka koje imaju mnotvo filijala,to imomoguuje dominaciju u platnom prometu.Za razliku od toga , u SAD ne postojebanke sa filijalama, zbog ega se ekonomija obima postie preko razvojamedjubankarskih aramana.

4.2. Bankarstvo na veliko

U okviru bankarstva na veliko banke imaju veliki broj komitenata, kao sto sumultinacionalne kompanije,vlada i drzavna preduzeca.Naime, banke na velikostvaraju likvidnost time sto vecina ulagaca obezbecuju sigurnost da se ulozi mogupovuci uz najavu na kratak rok, uprkos tome sto drze sredstva koje dospevajumnogo kasnije.Banke na veliko se obezbedjuju od rizika nelikvidnosti primenom


11/13

12

principauskladjivanja.Kod banaka na veliko problem je i kako diversifikovati rizikod gubitka na velike zajmove tj. kako otkloniti rizik svojih bilansnih rauna.Ipak,smatra se da su banke i druge finansijske institucije efikasniji organizatoridisperzije rizika, tj.da to obavljaju efikasnije i uz manje trokova.

4.3.Medjunarodno bankarstvo

Kao i svaka druga banka, tako i medjunarodne banke mobiliu slobodna sredstvapreteno na kratkoronoj osnovi,da bi ih transferisale u vidu zajmova na drugimmestima i u drugim valutama,esto i na mnogo due rokove.Ono to je zajedniko zabankarstvo na malo, bankarstvo na veliko i medjunarodno bankarstvu to je daobezbedjuju ulagaima da se ulozi mogu povuci uz najavu na kratak rok i u punojvrednosti.I kod medjunarodnih banaka postoji princip da se veliki rizici mogu pokritilake i jeftinije kada ih snose mnogo nezavisnih nosilaca rizika. Medjunarodne bankesu prve primenile sada vec univerzalne aranmane kojima se rizici od kamatnih stopau potpunosti transferiu na teret zajmoprimaca i to na dan potraivanja zajma(rool-

over date). Medjunarodno bankarstvo teilo je grupisanju rizika na bazi procenerizika od strane centralnih banaka i specijalizovanih agencija.Uporedo sa rastomuoenog kreditnog rizika, mnoge banke, naroito u SAD, smanjile su nivo svojihmedjubankarskih aktivnosti, uz paljivu kontrolu.

2. MEUNARODNA FINANCIJSKA TRITA3. Glavni zadatak banke u meunarodnim transakcijama jest da prati svog klijenta i da mu pomae

u svim situacijama u kojima mu je potrebna financijska pomo. Tradicionalni bankovni poslovi u

meunarodnim financijskim transakcijama su :1) financiranje izvoza i uvoza, 2) posredovanje u

plaanjima uz proviziju, 3) financiranje ino investicija, 4) transakcije na deviznim tritima, 5)

informativno-savjetodavni poslovi, 6) kreditiranje inozemnih vlada i kompanija, itd.

Glavni razlozi razvitka meunarodnog bankarstva, pored spomenutih tradicionalnih poslova, su:

1) tenja za izbjegavanjem domae stroge regulacije centralne banke ( obvezna

rezerva ),

2) tenja za izbjegavanjem poreza na odreene transakcije i poreza na profite.

Na temelju tih tenji razvilo se off shore bankarstvo i IBF centri.

Meunarodna financijska trita openito dijelimo na:

1) eurotrite

2) off shore financijske zone

3) zone financijskih povlastica

Ako je rije o financijskim instrumentima tada internacionalna financijska trita

mogu biti trita internacionalnih kredita, vrijednosnica, osiguranja, hipoteka, deviza itd.


12/13

13

RE Z I M E

Jedno izuzetno turbulentno vreme, vreme koje nam je doneo 20 i vek je za nama,desile su se ogromne promene na geografsko politikom, ekonomskom i socijalnokulturnom planu ,strana razaranja, ljudske rtve,materijalne tete bile su epilog 2balkananska, 2 svetska i niz lokalnih, ogranicenih ratova na raznim meridijanima ovenam zasad jedine planete. Porazno iskustvo nateralo je svet da krene u drugompravcu.Krenulo se u izgradnju svetskog mira i demokratije, u evropske iinterkontinentalne integracije u medjunarodne i medjudravne poslovne ugovore uinteresu dobre saradnje na nacionalnom i internacionalnom planu u cilju ekonomskogi drutvenog razvoja. Svet je postao blii, interes je ujedinio suprotnosti iglobalizovao njegove potrebe. Primarni ekonomski interes kreirao mnogemedjunarodne institucije, asocijacije,unije i otvorio nove pespektive ljudsakog

progresa.Kapital u svom imanentnom kretanju i razvoju izlazei iz nacionalnihgranica bogatih zemalja institualizovao je medjunarodno bankarstvo saciljemplasmana finansijskih resursa na prostorima na kojima je on potreban i na kijima eostvariti svoju osnovnu funkciju a to je profit.

PROFIT I SAMO PROFIT JE OSNOVNA FUNKCIJA KAPITALA, NJEGOVA INICIJACIJA, NJEGOVO

FLUKTUIRANJE I NJEGOVO KRAJNJE VALORIZOVANJE.


13/13

14

LITERATURA

1. MONETARNE FINANSIJE Prof.dr. Melenko Deletovi FABUS 2008 god.2. GLOBALNO BANKARSTVO Dr.Aleksandar GraanacFABUS3. MEUNARODNE FINANSIJE Dr.Kostadin Puara Megatrejd 2003 god.4. BANKARSTVO Dr. Borko .Krsti Ekonomski fakultet u Niu 2003 god.

Documents

medj.bankarstvo seminarski