Medjukulturno - skripta

8/16/2019 Medjukulturno - skripta

1/34

MEĐUKULTURNO KOMUNICIRANJE – ISPIT1. Razni koncepti i s!atan"a k#$t#%e

Savremena teorija kulture prvim kulturologom smatra Herodota koji se interesovao za običaje, a formalnimosnivačem nauke o kulturi proglašava Tejlora. Sam termin kultura je upotrebljavan mnogo pre Tejlora, akoristio ga je Lajbnic na prelasku iz 1. u 1!. vek. "rajem 1!.veka #delung ga uvodi u svoj rečnik i timedobija mesto u naučnoj literaturi.

$ako postoji preko %&& definicija kulture čini se najva'nijim odrediti da li je kultura sveukupnost du(ovni( imaterijalni( delatnosti ljudi, samo ono što je du(ovno, ili ono što )arkuze podvodi pod pojam duše *duša nijeusmerena na kritičko saznanje istine+.#rnold s(vata kulturu kao intelektualnu radoznalost i čovekovu potrebu za usavršavanjem. na je za njegaono najsavršenije i najlepše što je čovek smislio, stvorio i izrekao.-tnolozi, kulturni antropolozi i sociolozi smatraju da se čovek od drugi( bia razlikuje po tome što je stvaralackulture *kultura se ne sastoji samo od ljudskog ponašanja, ve i od njegovi( proizvoda+.

$ako kultura kao termin veoma teško prodire u evropsku naučnu misao *Hegel i )arks su je ignorisali+,&%i'%i Ni(e) za(etnik *i$ozo*i"e k#$t#%e) koristi taj termin da označi ono što je jasno suprostavljeno

sredstvima civilizacije, koja po njegovom mišljenju vode sveopštem raspadu i dekadenciji. /pengler smatra da je kraj svake kulture upravo civilizacija. 0eberovo s(vatanje kulture je metaforično i suprotno je te(ničkomrazvoju civilizacije, pa on smatra da su u njoj sa'%+ane !e(ne !%e'nosti – #z!i,enost) $epota i 'o-%ota.

)nogi teoretičari kulturu dele na si-o$i(k# i nepos%e'n#. Lingvisti smatraju da je govor najstariji izvorsimboličke kulture. Les$i /a"t) osni!a( na#ke o k#$t#%i 0k#$t#%o$oi"e2) ka'e da je kultura nastala kada jenastao čovek kao primat koji mo'e da govori i upotrebljava simbole. 0ajt govori o tri podsistema kultureteni(ko *materijalna,me(anička, fizička oru2a i te(nike nji(ove primene+, socio$o,ko *interpersonalniodnosi i obrasci ponašanja+ i i'eo$o,ko *ideje, verovanja i znanja, mitologija, te(nologija, knji'evnost,nauka...+. 0ajt smatra da su ti podsistemi me2usobno povezani, ali daje primat te(ničkom jer i ljudski 'ivot ikultura počivaju na njemu *on ne %az$ik#"e k#$t#%# o' ci!i$izaci"e2. 3pravo iz ovog razloga 0ajt kulturu

pretpostavlja svemu ostalom, pa su i razlike me2u ljudima, celokupni društveni razvoj, pa čak i ratovi samokulturne posledice.

K#$t#%a # #+e) p%a!o zna(en"# p%e'sta!$"a 'oen !%e'nosti $i,eni p%akti(ne ko%isti) nese-i(noneo!ani i %az!i"ani s o-zi%o na #n#t%a,n"e 'o+i!$"a"e po!ezane s ti !%e'nostia. #utentičnekulturne vrednosti podstiču (umanitet, smatra )arkuze, pa za njega kultura ne podrazumeva bolji, ali svakako

plemenitiji svet. Sigmund 4rojd je smatrao da je čovekova najvea k#$t#%na po-e'a na%a'a za o'%ican"eo' naona. On zapa+a '!e osno!ne *#nkci"e k#$t#%e3 'a za,titi (o!eka o' p%i%o'e i 'a #%e4#"e o'nosee4# $"#'ia.

Savremena kultura, pak, nije samo merilo istinskog bogatstva, ve i granica koju treba prelaziti, jer je čestosredstvo za kroenje pojedinaca i nji(ovo usaglašavanje sa svetom rada i institucijama vlasti. "ada je kulturaafirmacija postojee stvarnosti, tada je ona njena ideologija. "ada je njena kritika i nastojanje da se prevazi2unjene granice, ona je ona (umanizam, sa ciljem oslobo2enja od potlačenosti. $z ovog vidimo da k#$t#%a iaa*i%ati!an i neati!an ka%akte%. #firmativna je kada je proces (umanizacije, a negativna kada jeinstrument kojim se čovek vezuje za pragmatični svet rada i parcijalne interese centara moi. Time kulturaispoljava jednu vrstu paradoksa pa je afirmativna kada je negativno odre2ena prema postojeoj realnosti, anegativna kada je pozitivno odre2ena prema njoj.

5. Rasa) etnos) naci"a

Rasa "e !e$ika i %asp%ost%an"ena %#paci"a $"#'i sa za"e'ni(ki p%ecia i za"e'ni(ki te$esni i'#o!ni s!o"st!ia) kao i soci"a$no o%anizaci"o +i!ota) ,to "e o'!a"a o' osta$i. 5oreklo reči rasa jenajverovatnije od arapske reči 6ras7, što znači glava, izvor, poreklo. "oncept rasa je ideja da se ljudi mogu

podeliti u različite grupe na bazi nasle2eni( fizički( karakteristika, razlika, kao i po interakciji sa okru'enjem.To je najčeše boja ko'e, kao i druga primarna i sekundarna obele'ja. 6%o* 7oze* – A%ti% 'e 6o-ino#, koga


2/34

neki nazivaju oce o'e%no %asiza, odredio je postojanje % rase bele, crne i 'ute. 5rema de 8obinou belarasa superiornija je zbog svoje inteligencije, moralni( načela i snage volje 9 upravo te nasle2ene osobine bilesu u osnovi širenja uticaja zapada u svetu. :a razliku od bele rase, crna rasa je manje sposobna, emocionalnonestabilna, karakterišu je 'ivotinjska priroda i odsustvo morala. :bog sve vee civilizacijske mobilnosti i

pro'imanja kultura, pojam o rasi kao determinanti sveukupni( osobina i ponašanja njeni( pripadnika gubitradicionalno značenje.

Etnos *reč grčkog porekla narod, pleme+ u najranijim upotrebama nije bila reč koja se koristila za srodne

grupe ljudi koji dele istu k#$t#%#) ia"# isto po%ek$o i "ezik. Tada je uglavnom označavala veliku,neizdiferenciranu grupu 'ivotinja ili grupu ratnika. ;eše je korišena da označi 'ivotinjsku skupinu *roj,jato,stado+, što je kasnije korišeno kao pore2enje za slično mnoštvo ratnika, kada su veličina, amorfna struktura i

pretea pokretljivost bili kvaliteti kojima se posveivala pa'nja. "roz istoriju su ga %az$i(ito #pot%e-$"a!a$i * Homer, Herodot,#ristotel,


3/34

)e2utim, inte%k#$t#%na '%#,t!a # p%a!o sis$# te %e(i "o, #!ek ne posto"e, ali se zato mo'e govoriti ointerkulturalizmu. To je k#$t#%na po$itika ko"a p%etposta!$"a #za"anost) %a!nop%a!n# i p#nop%a!n#%azen# e4# s!i k#$t#%aa ko"e s# # kontakt#.:a razliku od multikuturalizma, odnosno kulturnog pluralizma, koji je u osno!i stati(an,usmeren na paralelnukoegzistenciju kultura, interkulturalizam je 'inai(an. $nterkulturalizam, kao kulturna strategija na delu, zasada se primenjuje sao na o%ani(en, a ne na generalan način *integracija ekonomski( imigranata, koja ne

bi rezultirala u asimilaciji+. 5olitika interkulturalizma me2utim nije do sada bila primenjena na odnose izme2uglobalni( društava odnosno nacionalni( kultura.

>. Osno!ni ci$"e!i #$tik#$t#%ne po$itike

)ultikulturalizam je ideja ili ideal o skladnom su'ivotu različiti( etnički( i kulturni( grupa u okviru pluralističkog društva.3 oblasti politike, multikulturalizam označava eksp$icitn# '%+a!n# po$itik# ko"a ia '!a osno!na ci$"a3

1+ 5odr'avanje skladni( odnosa izme2u različiti( etnički( grupa i@+ Definisanje odnosa izme2u dr'ave i etnički( manjina.

=eop(odna pretpostavka multikulturnog društva jeste zajednička gra2anska kultura zasnovana na priznavanju

osnovni( institucija pravnog i ekonomskog sistema, ali i pravo na kulturnu različitost.

?. Inte%ati!ni #$tik#$t#%a$iza@. Se%eati!ni #$tik#$t#%a$iza

)anji stepen me2usobni( kulturni( razlika bi trebalo da olakšava asimilaciju i da vodi (omogenizaciji ioblikovanju slo'ene nacionalne kulture, ali to nije uvek slučaj. ;esto je na delu fenomen koji je još &%o"'nazvao narcizmom malih razlika, koji deluje u suprotnom pravcu, naglašavajui kulturnu različitost na računsličnosti susedni( kultura. To je osnova za razlikovanje segregativnog i integrativnog multikulturalizma, našta ukazuje A$eksan'a% Pa!ko!i8.Segregativni multikulturalizam na prostoru Ealkana počinje da dominira uporedo sa procesom stvaranja

nacionalni( dr'ava tokom 1F. veka. =u'na pretpostavka za njegovo nastajanje 9 kao što je to slučaj saetnonacionalizmom uopšte 9 jeste primordijalno *prapočetno, prvobitno+ jedinstvo krvi i tla.#ko ona nije ispunjena, ako se radi o imigrantskim grupama *istog etničkog porekla+ koje se susreu na tlu nakoje nijedna od nji( nema osnova za polaganje eksluzivnog prava 9 ima mogunosti za nastajanjeintegrativnog multikulturalizma koji preovladava u "anadi i #ustraliji. 3 te dve zemlje nema striktnodefinisani( Bostrva6 imigrantske kulture, ve samo manji( ili vei( koncentracija unutar gradova, za razlikuod -vropski( nacionalni( manjina koje su, po pravilu, teritorijalno utemeljene.

. Po"a instit#ciona$no %asiza


4/34

)anji stepen me2usobni( kulturni( razlika bi trebalo da olakšava asimilaciju i da vodi (omogenizaciji ioblikovanju slo'ene nacionalne kulture, ali to nije uvek slučaj. U noi etni(ki kon*$iktia i%a4anski %ato!ia # DD !ek# k#$t#%ne %az$ike ize4# s#ko-$"eni st%ana s# -i$e !eoa a$e."rvavi sukobi Srba, Hrvata i Eošnjaka tokom raspada Gugoslavije su jedan takav slučaj. vaj uvid je nekeistra'ivače vodio zaključku da nedostatak o-"ekti!ni k#$t#%ni a%ke%a ize4# %#pa o+e poo'o!atiiz-i"an"# nasi$"a3 ka'a se ($ano!i '!e %#pe te,ko %az$ik#"#) p%i-ea!a se nasi$"# 'a -i se st!o%i$ei'entitetske granice me2u njima. Gedna posebna verzija ove teorije poznata je pod imenom narcizam mali(razlika. To je fenomen na$a,a!an"a k#$t#%ne %az$i(itosti #p%a!o na %a(#n s$i(nosti s#se'ni k#$t#%a.

P%ipa'nici '%#,t!eni %#pa 8e !i,e 'okazi!ati %az$i(itosti # o'nos# na se-i s$i(n# %#p#) neo # o'nos#na nek# zap%a!o '%#a(i"# '%#,t!en# %#p#. Tako e se, na primer, Srbi znatno više truditi da poka'u svojerazlike u odnosu na Hrvate, nego što bi to bio slučaj sa nekim afričkim plemenom, upravo zbog velikesličnosti sa Hrvatima. =arcizam mali( razlika se mo'e javiti i na lokalnom nivou, pa e tako =išlija tvrditi dane postoje nikakve sličnosti izme2u njega i Leskovčanina ili 5iroanca.

vaj izraz potiče od Sigmunda 4rojda koji ga je primenjivao kako u in'i!i'#a$no" psio$oi"i) tako i #s!o"o" *i$ozo*i"i k#$t#%e. vaj koncept su u velikoj meri ignorisali psi(oterapeuti>praktičari, ali su ga tokom

poslednji( decenija otk%i$i no!ina%i i '%#,t!eni na#(nici i !i,e p%ien"i!a$i # o-"a,n"en"# ko$ekti!no

neo in'i!i'#a$no nasi$"a.

1B. O'$ike pat%iotiza) naciona$iza i ,o!iniza

Pat%iotiza ili rodoljublje i domoljublje *lat. 5atria, grč. 5atris I domovina+ jeste koncept (i"e zna(en"eo-#!ata %az$i(ita poziti!na ose8an"a i sta!o!e (i"i s# o-"ekti sopst!eni na%o') "ezik) '%+a!a) isto%i"a ik#$t#%a. 5atriotizam se odra'ava kroz oseaj ponosa prema dostignuima i kulturi svoje domovine, nastojanjuda se očuva njen karakter i identitet, odnosno identifikacija s ostalim pripadnicima zajednice koja tvoridomovinu. n po'%az#e!a %az!i"en# naciona$n# s!est) o*o%$"en naciona$ni i'entitet. 5atriotizam

pretpostavlja da domovina sama po sebi predstavlja moralnu vrednost, odnosno da po"e'inac !$astite inte%ese#!ek o%a po'%e'iti inte%esia ,i%e za"e'nice. U na"ekst%eni"e o-$ik# se pat%iotiza o'%a+a!a kao

sp%enost 'a se za 'oo!in# +%t!#"e !$astiti +i!ot.5od domovinom se podrazumeva šira zajednica koja mo'e biti grad ili regija, ali je najčeše nacija, nacionalnadr'ava. tuda se patriotizam često povezuje sa nacionalizmom, pa se ta dva pojma često navode kao sinonimi.Goš jedan razlog za to je i činjenica da se nacionalisti uvek izjašnjavaju kao patriote.

Naciona$iza je i'eo$oi"a i$i po$e' na s!et # koe "e naciona$ni i'entitet p%es#'an za *o%i%an"e iopsta"an"e "e'ne s#!e%ene '%+a!e. 5rema načelima pristalica nacionalizma za pripadnike jednog naroda jeodnos prema naciji va'niji od svakog drugog elementa ličnog ili grupnog identiteta i od svakog drugog odnosalojalnosti. :a %az$ik# o' pat%iotiza) naciona$iza o+e #k$"#(i!ati p%ist%asno i'ea$izo!an"e sopst!enenaci"e) #z nipo'a,ta!an"e i oa$o!a+a!an"e '%#i) te se on # "ezik# ko%isti # poziti!no i neati!nosis$#3

- 3 pozitivnom smislu, nacionalizam je isto što i patriotizam, te je taj pojam u evropskom 1!. i 1F.veku imao pozitivno političko, moralno i civilizacijsko značenje, jer nacije i nacionalizmi nastajurušenjem dogmi o svetosti careva, kraljeva i dinastija.

- 3 negativnom smislu nacionalizam je sličan šovinizmu. 5renositelji nacionalistički( ideja prečestosu pribegavali gradnjama neat!ni ste%eotipa o '%#i na%o'ia, kako bi motivisali

pripadnike svog na okupljanja radi stvarne ili izmišljene opasnosti od agresivnosti drugi( naroda.

/ovinizam je dobio ime po francuskom vojniku /ovinu *J(auvinu+, pokloniku =apoleonove imperijalističke politike i ekstremnog nacionalizma. o!iniza je uverenje u nadmonost ili superiornost sopstvene grupe ilinaroda nad drugima. /ovinizam je vid p%ete%ano i a%esi!no naciona$iza. /ovininisti se oseajaju

superiorni prema pripadnicima drugi( naroda i tako obezvre2uju druge ljude. o!iniza # ekst%enis$#(a"# o+e 'o!esti 'o po$itike p%oon"en"a) ist%e-$"i!an"a) #n"eta!an"a.

o!iniza "e i'eo$o,ka i po$iti(ka 'okt%ina) ko"# (ine isti*iko!ana naciona$na isto%i"a) iz%azitopoziti!ne p%e'%as#'e F !%e'nosti sopst!ene naci"e i neati!ne p%e'%as#'e F '%#i) pose-no s#se'ni


5/34

naci"aa) po!ezane sa %+n"o) p%ezi%o) neto$e%anci"o i a%esi!no,8# p%ea p%ipa'nicia '%#inaci"a. /ovinizam mo'e biti izuzetno opasna ideologija kada, spontano i$i po$iti(ko anip#$aci"o !$asti,za(vati mase, stvori ksenofobičnu klimu, pokrene iracionalne strasti i sna'ne afekte usmerene naBneprijateljsku6 naciju, čiji se pripadnici satanizuju. Eujanje šovinizma mo'e se oteti društvenoj kontroli, ačesto se završava etničkim ratom ili progonom i pogromom neke nacionalne manjine.

=astanku i razvoju šovinizma u jednom društvu doprinosi zat!o%enost naciona$ne ekonoi"e)ne'eok%atsko #st%o"st!o '%#,t!a) nep%os!e8enost) si%oa,t!o) naoi$ane soci"a$ne tenzi"e.#utoritarna ličnost je nosilac šovinizma.

3 širem smislu svako posmatranje jednog partikulariteta kao boljeg od svi( ostali( se mo'e smatrati oblikomšovinizma. 3 nekim društvima se pod izrazom šovinizam podrazumijeva seksizam, pa je tako 1F&>i( postala

popularno korištenje fraze muški šovinizam.

11. Ko$ekti!ni i'entitet i e4#k#$t#%no ko#nici%an"e

Osno!a za %az$iko!an"e e4#k#$t#%ne o' #n#ta%k#$t#%ne ko#nikaci"e "e stepen ooenosti)o'nosno ete%oenosti #(esnika # n"o". #psolutna (omogenost je nemogua *monolog+. :a komunikaciju je

neop(odan drugi, i to drugi koji se razlikuje, ma kako te razlike bile male. 3 svim slučajevima je zajednicaiskustva ono što predstavlja osnovu za uspostavljanje komunikacija. /to je zona zajedničkog iskustva vea uodnosu na ukupno iskustvo svakog od učesnika, to je komunikacija lakša, i obrnuto.Ako se o'nos ooenosti – ete%oenosti p%e'sta!i poo8# k%#o!a) #o(i8e se s$e'e8i o'a$itetiko#nikaci"e3

a+ "rugovi se skoro poklapaju 9 osobe pripadaju istoj kulturi *dva -ngleza 9 ista polna i klasna podkultura+

b+ "rugovi se delimično poklapaju 9 osobe pripadaju različitim kulturama *-nglez i "inez+c+ "rugovi se samo dodiruju 9 osobe se prepoznaju kao ljudska bia, ali nemaju nikakvo zajedničko

iskustvo *pripadnici plemena i članovi ekspedicije+.d+ "rugovi se ne dodiruju 9 nema me2usobne komunikacije, susret tree vrste *čovek 9 vanzemaljac+.

Teško je odrediti granicu izme2u unutarkulturne i me2ukulturne komunikacije. )aks 0eber ka'e da što jevea verovatnoa da e u istoj situaciji dve osobe ili grupe reagovati na različite načine, više je izra'enonji(ovo pripadanje različitim kulturama i manja verovatnoa nji(ovog me2usobnog razumevanja. 0erovatnoaidentičnog reagovanja na datu situaciju je najvea u slučaju jednojajčani( blizanaca, a najmanja u slučaju(ipotetičkog susreta sa vanzemaljcima.Svaka situacija u kojoj su dve ili više osoba uključene u razmenu poruka posredstvom bilo koje vrste znakovanaziva se transakcija.

P$#s 19 i 1>.

15. O'nos p%ea '%#o i '%#a(i"e

"ako bi se zaštitio od sopstvene prirode, čovek je stvorio dr'avu, pravo, moral i društvene institucije i snaivnim lakoverjem od nji( očekuje pravdu i poštenje. #li, eanizi '%#,t!ene za,tite s# za "e'ne -i$is%e'st!o ozakon"ene sao!o$"e) a za '%#e s%e'st!o p%in#'e. vaj drugi tip ljudi u tom slučaju gubi

poverenje u sebe i pada pod uticaj drugi(. Tak!i $"#'i %a'i"e i'# za t#4i %e(ia) neo za s!o"i is$ia. =edostatak sigurnosti umanjuje oseanje odgovornosti i uveava potrebu da se lojalnošu sačuvaju ili steknudruštvene pozicije. Psio$o,ki ne#tee$"eni po'anici (ezn# za ,to o8ni"i a#to%itetia) ko"i -i ia%anto!a$i ne,to si#%nosti za -ez%ani(nost n"io!e o'anosti) a nesi#%ni !$a'a%i +e$e ,to-espoo8ni"e ase) ko"ia -i -ez%ani(no !$a'a$i. Tako se u jednom času susreu 'elje podanika sa

za(tevima monika i tad se, zajedničkim nastojanjima, obrazuju monstruozni politički sistemi.

Ni!e$aci"a "e p%oces #"e'na(a!an"a) ko"i se #sk$a4#"# i -%i,# %az$ike # ie #p%ose(eno ea$ita%izaoi$e. 5rosek je imperative svake nivelacije, s kojim je dnevna politika veoma zadovoljna, jer i sama počivana mediokritetskim temeljima.


6/34

3 ovako niveliranom 'ivotu s!e ,to iska(e iz p%opisani ok!i%a os#4eno "e na ospo%a!an"e, koje se mo'eispoljiti kao podsme( i poruga, kao netrpeljivost, ali i u vidu izant%opi"e i a%esi"e. /to je društvenazajednica manja, primitivnija i ko(erentnija, to su nivelirajue stege sna'nije. )alogra2anska isključivostsvaki individualizam do'ivljava kao osobenjaštvo ili kao provokaciju, a tamo gde preovladava du(totalitarizma, te'iti različitosti je isto što i pljunuti u lice nasmejanog bratstva.

=ivelacija uvek nastaje iz normirani( o-$ika +i!ota) 'e no%e) kao na'in'i!i'#a$ne 'ete%inante)#sposta!$"a"# p%o%ai%ana i o(eki!ana pona,an"a. )e2utim, nji(ova regulativnost je često nefleksibilna idugotrajna, pa se zato ispoljava opstrukcija za sve ono što je novo i neočekivano. 3z to, nivelirajui modelnikada ne propisuju pojedinci, niti društvene grupe, koje bi u idealnoj kategorizaciji iskazivale najviševrednosne nivoe, ve oni koji su na"-%o"ni"i i na"o8ni"i. :ato "e ni!e$aci"a 'e$o p%oseka) a s!etina "epakosna i ne op%a,ta nikoe ko (ini ono ,to -i ona +e$e$a) a ne o+e.

5otreba da se sve strogo kontroliše posebno je izra'ena u tota$no" ni!e$aci"i "a!no n"en"a) ost!a%i!ano"pos%e'st!o "a!ni e'i"a i sa'%+a"ia aso!ne k#$t#%e. To pojedincima olakšava integraciju uzajednicu, a lokalnim zajednicama integraciju u globalne svetske tokove, što osna'uje stanja socio>psi(ološkesigurnosti, ali i doprinosi gubitku individualnosti i samostalnosti.)e(anizmi nivelacije danas su toliko sna'ni i dopiru čak i do fundamentalne sfere čovekove biologije.)ešavinom muški( i 'enski( sadr'aja, koja je sve vidljivija u modi, stavovima i oblicima društvenog

ponašanja, izvršena je simplifikacija i unifikacija modela i poruka. Time je olakšan proces komunikacije iusvajanja poruka, jer se nji(ovi odašiljaoci na podjednak način obraaju i muškarcima i 'enama, ali su na tajnačin uveane i mogunosti manipulisanja.

1


7/34

situaciju u bivšoj Gugoslaviji, 8uliver, d'in koji se umešao kako bi objasnio siušnost povoda rata, u našojstvarnosti se zove Torvald Stoltenberg koji je izrekao tvrdnju 9 BSrbi, Hrvati, )uslimani... ma sve su to Srbi6.Time se navodna civilizacijska provalija, koja tri naroda deli u toj meri da zajednički 'ivot čini nemguim, uiskustvu stranog, neutralnog posrednika, pretvara u interiorizovane razlike koje opa'aju samo strane u sukobu.# to je upravo ono što je 4rojd nazivao Bnarcizmom mali( razlika6.

Tako2e, 0olter, u svojoj B


8/34

Po"e'ina isk#st!a s# za"e'ni(ka s!i $"#'ia i o# 'a p%e'sta!$"a"# osno! za #sposta!$"an"eko#nikaci"e -ez o-zi%a na ni!o e4#k#$t#%a$nosti 0is%ana)sk$oni,te) s%e8a2. =eka iskustva su pakkarakteristična za pripadnike odre2ene kulture i mogu se s(vatiti samo ako se uključe i interpretiraju unutarnapred navedeni( opšti( iskustava. /to su učesnici u komunikaciji kulturno sličniji, nji(ovo opa'anje jesličnije.

;inioci koji utiču na nivo različitosti tokom komunikacije i koji odre2uju stepen njene interkulturalnosti sua+ Gezik

b+ 5redstava o svetu i ljudimac+ pa'anje odnosa izme2u učesnikad+ pa'anje namere drugog.

;esto se dešava da jedan est u odre2enoj kulturi znači jedno a u drugoj nešto drugo, pa čak i suprotno *Srbi iEugari 9 klimanje glavom+.Jezi(ke razlike me2u grupama su mo'da najuočljivije ali ne i jedine niti najznačajnije kulturne razlike.$nterpretacija iz$e'a '%#o i očekivanja na osnovu toga podjednako su značajni kao osnova interkulturnekomunikacije *evropske turistkinje u arapskim gradovima+.

Sledei skup od značaja za interkulturnu komunikaciju jesu !%e'nosti. =a njima nastaju no%e i o(eki!ane#$oe 9 predvi2eno ponašanje u zavisnosti od mesta ili statusa koji nekome pripada u okviru društvenogsistema *studenti u S#D>u i Tajlandu+.#ko osobe ili grupe počinju transakciju pretpostavlja se da imaju istipo$e' na s!et i no%ati!ni sste. 3koliko to nije slučaj, komunikacija nailazi na problem.5oseban značaj u transakciji imaju ve usvojene pretpostavke 9 stereotipi koji oblikuju naša ponašanja iočekivanja od drugi(. ni me2utim nisu nepromenjivi.


9/34

e$eentia potisn#te k#$t#%e. -vropljani su, tako, u M0$ i M0$$ veku kolonizovali #meriku i gotovo svusvoju kulturu preneli na novi kontinent, ali su i sami preuzeli od $ndijanaca, starosedelaca neke elementekulture, kao što su duvan, kakao i veliki broj ostalog bilja, indijanske opanke, ali i mnoge jezičke izraze.5rvu sistematsku definiciju akulturacije dali su američki autori koriste izraz Nt%ansk#$t#%aci"aN. =jime se ističe interakcijski odnos društveni( grupa ukontaktu, odnosno reciprocitet , dvosmeran tok dodira dveju kultura. 3 to smo se mogli uveriti na primeru-vropljana i nji(ovog američkog iskustva.

1@. K#$t#%ni 'i!e%zitet i E!%opska Uni"a

5roces evropske integracije zasnovan je na sve potpunijem #k$"#(i!an"# e!%opski instit#ci"a # s!e !i,eo-$asti 'e$o!an"a. 5ravnu osnovu takvog pravca razvoja predstavlja Uo!o% o E!%opsko" Uni"i kojim zemlje

članice izričito prepuštaju deo svoje nadle'nosti 3niji. 5ostoje me2utim si!e zoneH kod koji(, pravnogledano, nije jasno da li i u kolikoj meri institucije -3 imaju pravo odlučivanja ili je to još uvek isljučivdomen dr'ava članica. Tipičan primer takve Bsive zone6 jesu k#$t#%a kao i o-%azo!an"e.-3 je pak formulisala i sprovodila svoju kulturnu politiku tako da im je pok$an"a$a s!e !e8# pa+n"#. :ato ses velikom izvesnošu moglo očekivati da 3govor o -3 bar potvrdi, ako ne i proširi, dostignute kompetencije3nije u oblasti kulture. To se me2utim ni"e 'esi$o, površina beli( zona se nije poveala na račun sivi(. ;ak su

jasnije granice beli( zona bitno suzile o#8nosti aksia$isti(ki t#a(en"a o!$a,8en"a EU # o-$astik#$t#%e.

:a razliku od oblasti ekonomije i prava, o-$asti k#$t#%e o'o!a%a po$itika 'i!e%ziteta. 0iše zemalja članica-3 i to pogotovu oni( manji( *Holandija, Eelgija, Danska, $rska+ nasto"a$e s# 'a o%ani(e p%osto% za

'e$o!an"e Uni"e # o-$asti k#$t#%e još u vreme rasprava o konačnom tekstu 3govora. ne su širenje kulturni(kompetencija -3 videle kao p%etn"# n"io!o k#$t#%no i'entitet#. Da su u značajnoj meri ia$e #spea sa svojim restriktivnim nastojanjima mo'e se zaključiti na osnovu sledei( odlika konačne verzije 3govora o-3

1+ pšteg upuivanja na princip supsidijarnosti *sporednosti+ u vezi sa kulturom?@+ Definisanja akcija -3 u oblasti kulture kao dodatni(?%+ 5odre2ivanju svi( aktivnosti -3 razlozima koji se temelje na kulturi?A+


10/34

5itanje kulturnog diverziteta je neodvojivo od osobeni( *nacionalni( i regionalni(+ sociokulturni( tradicija. Tose jasno pokazalo u, samo naizgled trivijalnom, slučaju italijanskog sireta. $talija je osporavala pravo

proizvo2ačima iz drugi( zemalja da nazivom aceto označavaju i sire koje nije vinsko, jer to dovodi dozabune kod italijanski( potrošača. Sud je usvojio kompromisnu presudu odobrivši naziv za sve vrste sireta sauslovom da proizvo2ači na etiketi preciziraju njegovo poreklo.

:anas se evropska civilizacija suočava sa nepovratnim nestajanjem auto(toni(, autentični( oblika diverzitetakoji su, u izolovanim sredinama, do juče odolevali čak i vrlo burnim prirodnim i civilizacijskim izrazima uširem okru'enju. Tome -3 nastoji da se suprostavi afirmišui načelo kulturne raznolikosti kao središnjiaksiom svoje kulturne politike na početku treeg milenijuma.

1. Po"a i s#,tina Me$tin pota

M#$tik#$t#%no ozaik# koa (ine %#pe ko"e ia"# %az$i(ite k#$t#%ne oso-enosti) a$i s!e za"e'nop%e'sta!$"a"# s$o+en# ce$in# se) po p%a!i$#) s#p%otsta!$"a p%e'sta!a H$onca za p%etapan"e 0e$tin pot2)ko"a "e ozna(a!a$a '#oo'i,n"# po$itik# asii$aci"e etni(ki an"ina # SA:. )elting pot je metafora zaete%oeno '%#,t!o ko"e posta"e ooeno, različiti elementi se stapaju zajedno u a%oni(n# ce$in# saza"e'ni(ko k#$t#%o. Termin melting toget(er, zajedničko stapanje je prvo bio u upotrebi, a od 1F&&>ti(

melting pot.5okazalo se, me2utim, da o8 asii$aci"e ia tako%e8i *izi(k# %anic# – -o"# ko+e. Eeli immigrant ve udrugoj generaciji postaje neupadljivi američki gra2anin, dok crni zadr'ava boju ko'e koja ga izdvaja i locira ugeto. tuda nastojanja na stvaranju američke crne nacije 9 #froamerikanaca koji se ne samoodre2uju presvega bojom ko'e ve zajedničkom postojbinom. Time se proklamuju princip razlikovanja koji uvodi još i-vroamerikance, #merikance azijskog porekla i najzad, auto(tono stanovništvo 9 $ndijance. Time se S#Dredefiniše kao iz!o%no #$tik#$t#%no '%#,t!o) a ne !i,e kao naci"a nasta$a asii$aci"o. =eki zagovornicimultikulturalizma sada predla'u drugačiju metaforu za opisivanje trenutnog stanja u S#D>u, kao što jemozaik, kaleidoskop ili salad boCl *činija sa salatom+, u kojoj se razne kulture mešaju, ali ostaju

prepoznatiljive u odre2enim aspektima. Drugi, pak, smatraju da je kulturna asimilacija bitna u cilju odr'anja

nacionalnog jedinstva.

1. Po"a an"ina i o'nos p%ea an"inski za"e'nicaa

)anjina se sociološki mo'e definisati kao grupa ko"# ka%akte%i,e ne'ostatak o8i # o'nos# na !e8in#, makoji bio osnov njenog konstituisanja. )anjina se ne definiše samo svojom manjom brojnošu u odnosu naveinu. Po!ezanost -%o"nosti i '%#,t!ene o8i "e !eoa #o($"i!a *vojvo2anski )a2ari u odnosu naSlovake,


11/34

5B. P%ie%i p%a!a p%!enst!a # e4#k#$t#%ni za"e'nicaa

Li(na s$o-o'a) $i(no 'osto"anst!o) za-%ana *izi(ko #(en"a i pose-na za,tita 'ece i a$o$etnikapo-%o"ani s# # Uni!e%za$no" 'ek$a%aci"i o $"#'ski p%a!ia ko"# s# 19. 'one$e U"e'in"ene Naci"e iko"# s# p%i!ati$e s!e '%+a!e ($anice. :e,a!a se e4#ti 'a s# neke o' ti !%e'nosti # 'i%ektnos#ko-# sa k#$t#%ni !%e'nostia 0o-i(a"ia2 po"e'ini na%o'a. Ta" s#ko- !%e'nosti "e pooto!o#o($"i! # oko$nostia #$tik#$t#%no '%#,t!a ka'a se %az$i(iti sistei !%e'nosti s#o(a!a"# #n#ta% istosoci"a$no p%osto%a, kako je to danas slučaj sa 0elikom Eritanijom.Eritanski sudovi su se ve suočili sa multikulturnim izazovom koji predstavlja muslimanska zajednica.


12/34

procesa nije postignut ali je demokratija najbli'a tome i kako društvo postaje sve više demokratsko sve višeraste uloga medija u njemu.

)ediji mogu imati A različita sistemska polo'aja1. Deo dr'avnog aparata u funkciji Bdr'avnog interesa@. Deo poltički( pokreta i partija%. 5rivatan komerdijalni biznisA. Deo civilne sfere, autonoman u odnosu na dr'avu

3 modernim društvima naročito sa poveanjem globalni( komunikacija,mediji manjina imaju sve vei značaj.ni slu'e komunikaciji manjine mdjusobno, manjine i veine i manjine sa maticom dr'avom. #ko su previšeseparatisani od veine onda dovode u pitanje stablinost sistema, a ako su premalo onda dovode u pitanje svojopstanak kao manjina. =egde su podr'ani od dr'ave u kojoj su, negde nisu, a negde su ilegalni.

=ji(ova opredeljanja *koja se mogu menjati+ mogu biti a+ asimilacijska, b+ separativna i c+ integrativna. vdenajbitniju ulogu igra pluralizovanost društva koja je nu'na za pri(vatanje manjina.

5otrebno je praviti razliku izmedju medija manjina i manjina u medijima *jasna je razlika+, koja negde nijesasvim jasna. 3 doba kapitalizma mediji ne vide manjine kao krupan zalogaj *nema kinte+ ni ekonomski ali ni

kulturn ni demografski *mada u ameici ima sve više meksikanaca+. "od nas je još i problem to što veina uvek ima animozitet prema manjini i da se one samo politički instrumentalizuju na mnoge načine.

:a ovo najčeše slu'e stereotipi *koji su neop(odni kako bi smo s(vatili svet+. ni su opsani onda kada postanu negativno vidjenje neke manjine 9 p%e'%a#'e. 5ristrasno i negativno rasudjivanje o onima koji se odnas razlikuju. 5redrasuda prema grupi ne mora da bude i prema pojednicu *kad ti je ortak ciganin+. # to mo'e ida poslu'i kao ogradnja od predrasude *pa vidiš da mi ortak cigaR+.$zvor predrasuda ali i govora mr'nje je obrazovanje jer nas ono uši koje društvene vrednosti da pri(vatamo.)ediji dalje, forisrajui te društvene vrednosti čine situaciju još gorom. /esto moramo da bi smo s(vatili kosmo mi, da vidimo ko nismo, pritom dodavajui tom nekom negativne karakteristike.5ostoje i pozitivne disriminacije koji( nismo ni svesni.

@@. 5ojam asimilacije, separacije i integracije manjina

vo pitanje se provljači u pret(odnom, a na ovim adresama nema nista o tome. Gasno je sta znače ovi terminiali da bi moglo da se kenja izvlačim sledee

#$t#%$,ka i$i '%#,t!na asii$aciQa s dnsi na prcs kUi su usmrni ka utapanju manjinski( idrugi( marginalizvani( grupa u prvla2uUui kulturni mdl. VsimilaciUa pdrazumva gubljnj vlikgstpna autnmiU dk akulturaciUa vi naglasak daU na pri(vatanj kulturni( vrdnsti i mdla

pnašanja vinsk grup. Vutritarna društva i Udan i drugi prcs čst sprvd nasiln uslvljavaUui

pstanak manjinski( grupa stpnm nji(v asimilaciU dnsn akulturaciU. Wtpr asimilaciUi i akulturaciUimanjinsk grup naUčš pru'aUu rganizvanjm karaktristični( nacinaln bUni( aktivnsti ka št suučnj škla na matrnjm Uziku, flklrn aktivnsti, vrsk brd i sličn.

:%#,t!na int%aciQa U prcs m2usbng pvzivanja pUdinaca ili društvni( grupa i nji(vguklapanja u nku vu, rlativn skladnu društvnu clinu. Gačanj društvn intgraciU vdi d takvi(brazaca pnašanja kUi su primrni društvnim nrmama i d skladng i fikasniUg funkcinisanja grup, agldan subUktivn, d pvanja zadvljstva pUdinca, pri(vatanja zaUdnički( simbla i razviUanjaidntitta grup. Društvna intgraciUa s šir s(vata ka sl'ni impluzivni prcs.

Se%eaci"a je razdvajanje ljudi na osnovu različiti( kriterija koji se u pravilu kose sa načelima ljudski( pravai sloboda.


13/34

5.St!a%na se%eaci"a

Stvarna segregacija je ona segregacija koju susreemo svakodnevno u našim 'ivotima, a predstavlja izraznesnošljivosti izme2u ljudi, a koja se najčeše temelji na predrasudama.

;esta su pojava, ističu paraverski i kvaziverski sukobi sa izra'enom verskom dominantom koji nastaju kadase sprečava slobodno ispovedanje religije od strane nedemokratskog političkog poretka. To je u suštini, sukob

političkog re'ima i dela naroda odre2ene vere. 3 tim uslovima, etničke, verske i druge manjine oseaju potrebu da se zaštite od Bmajorizacije7 koju vrši ili mo'e da vrši Bvodea nacija7 i dominantna verskainstitucija. $zlaz se nalazi u zatvaranju u u'e nacionalno>verske (omogenizovane jedinice>područja. Toneizbe'no vodi jačanju veza sa matičnom crkvom i ra2anju separatistički( tendencija koje vuku kagra2anskom ratu.

@%. )anjinski mediji i dr'ava

)ediji manjina su integralan deo $"S dr'ave..d dra'ave zavisi da li e medij biti podstican, ignorisan ili suzbijan. Gako je bitna i uloga me2unarodni(vladini( organizacija *Savet -vrope 1FF@ 9 -vopska povlja o regionalnim imanjinskim jezicima+. 5rimer

ovoga su Jincari u makedoniji koji su, iako se činilo da su potpuno asimolivani u okvire )akedinije, otvoriliškolu i časopis na sopstvenom jeziku jer je makedonije potpisala ovu povelju o očuvanju jezika manjina.

Gako je bitna i analiza mesta i uloge manjinski( medija koje poma'e dr'ava *insta'ivanje manjine putem medija integriše u zajednicu i obes(rabruje te'nje ka političkoj nezavisnosti+ *SSS mediji je instrument ekonomskog aktiviranja manjina. Deluje zajedno saobrazovanjem na manjinskom jeziku, kako bi od nji( stvorila radnu snagu za ekonomsko jačanjedr'ave

%. Divizivni model> mediji kao orudje podizanja tenzija u zemlji i manetanje kontrole dr'ave kao

promotera ali i arbitra. *ali'ir kolonija francuza, forsira kabilski jezik da sjebe arape+A. 5reemptivni model> sai pokreu medije kako bi neutralisali nji(ove pokušaje za tako nešto. =ji(ovi

mediji bi bili nezavisni od dr'ave.O. 5rozelitski model> osnivanje medjija na nji(ovom jezku da bi im se nametnula kultura ili religija njima

strana *misionarski radio+

=isu svi mediji podjednako efikasni u funkciji medija manjina./tampa je medij sami( manjina *malo ljudi čita+. čiUi U izbr st!a% s#-Qkta 0pQ'inca) %#p 2 > u datm širm scikulturnm prstru


14/34

mgu idntifikvati ist tliki brU rgina. Drugi pristup, kUi bi s mga nazvati -Qkti!isti(ki,ukazuU na pr svga bUktivnu datst dlika na snvu kUi( s razaznaUu rgini.Xvrpskm kntkstu ali i za(tvima kulturn plitik mng U bli'a prativna dfiniciUa rgina, d kU

plazi J5L


15/34

@K .Tradicionalni i savremeni oblici istra'ivanja identiteta

/IKO 9 *kraj 1. početak 1!. veka+ prvi moderni mislilac koji je zapo(eo k#$t#%nop$#%a$isti(ko $e'an"e na(o!eka i $"#'sko '%#,t!o. dbacio je ideju društvenog ugvora i pošao od pretpostavke da je čovek po prirodidruštveno bie. "oncipirao je teo%i"# p%o%esa u % stepena -o+anski) e%o"ski i $"#'ski.$storijski razvojčovečanstva nije zamislio u cikličnim krugovima koji se ponavljaju, ve kao spiralno kretanje, u kome se nasvakom višem stupnju ostvaruje ukupni napredak i obogaivanje ljudskog 'ivota, iako se gube neka

postignua pret(odnog stadijuma.

/to se tiče kulturnog pluralizmaisti(e "e'ist!enost s!ako '%#,t!a, kao rezultat različiti( geografski(okolnosti, istorije i oblika samorazumevanja. U!eo "e po"a naci"e za različite kulturne zajednice koje surazvile različite ljudske sposobnosti, potrebe, ideale, oblike spoznaje, imaginacije i verovanja, umetnost. $pak,smatrao je da ne postoji zajednička ljudska priroda, iako su ljudi započeli svoj razvitak delei zajedničku

prirodu, menjajui je na različite načine. =jegov moralni monizam bio je daleko ispred njegovog vremena, aliipak ostao ograničen i protivurečan.

5rvo da bi uopšte mogao da sudi o različitim društvima 0iko je morao da prizna postojanje zajednički(sposobnosti pojedinca, na primer razum i maštu. Drugo, smatrao je da sva društva na istom stadijumurazvitka imaju ista opšta obele'ja, što isključuje da su sva jedinstvena.

$ako nije jasno razgraničio istorijske stadijume, izneo je jasne naznake da trei počinje iz pozici"e e!%ope ; p%os#4i!ao "e '%#e k#$t#%e)%e$ii"e) '%#,t!a i ce$e epoe.

MONTESKIJE 9 ljudi su društvena bia.Društvo se mo'e razumeti ukoliko se proučava na osnovu zakonadruštveni( odnosa, koji su po uzoru na prirodne zakone. Društvene strukture i prakse je objašnjavao fizičkim imoralnim uzrocima> koji se odnose na ljudsko delovanje i institucije, posebno oblike vladavine, zakone ireligiju.

klimatske osobenosti -vropeuslovljavali su Bgenij6 slobode. 3 #ziji pak vlada Bdu(6 sluganstva pa vlast mora biti despotska, zbog sličneklime isto va'i i za #friku. 3opšteno fizički uslovi, posebo klima, su ključni činioci u njegovom


16/34

objašnjavanju neevropski( društava u kojima su ljudi gotovo potpuno determinisani i javljau se kao pasivne'rtve prirodni( sila, za razliku od -vrope.

GER:ER > utemeljivač multikulturalizma, zagovornik individualne autentičnosti koji proširuje nanacijuilinarod. 5rema njemu svako na svoj način izra'ava ljudskost, odnosno ima svoju vlastitu meru 9 nova predstavao čoveku. Svako je pozvan da 'ivi svoj način 'ivota, a ako to ne čini promašie ono što je za njega ljudsko.

dbacivao je vladajue gledište prema kojem evropski kulturni obrascidostavljajustandarde koji bi ostalinarodi trebali dostii da bi imali dobar način 'ivota. 5olazei od klimatskogdeterminizma zaključuje Yrazličitood )ontesZuieuaY da s!aki na%o'ia k#$t#%# ko"a # "e s!o"st!ena i stoga neprimerena ijednom drugomnarodu.

5rema njemu kultura je umnogome proizvod nesvesni( kolektivni( napora nekog naroda i zato uvek ostajenivo misterije oko njenog nastanka i opstajanja. "ao izrazljudskog du(a, kulture su me2usobno neuporedive,ali se me2usobno dopunjuju i obogaujuju svet svojom raznovrsnošu. 3tvrdio je i da je moralnost neodvojivaod kulture u kojoj je nastala. Jezik je jedan od najva'niji( konstitutivni( elemenata kulture *monteskje je tozanemario+, on jeosnova i medij mišljenja Svaki narod govori na način na koji misli i misli na način svoggovora.

"ultura mnogostruko pri'ma svoje članove, nji(ov način mišljenja, oseanja i prosu2ivaja, is(ranu, oblačenje,govor tela, ideale, zadovoljstva, estetske, moralne i druge vrednosti. Svaka zajednica se čvrsto dr'i svojekulture i nastoji da je prenese na nove generacije. "ulturna zajednica ili nacija je neka vrsta proširene porodicekoja predstavlja jedan jezik,kulturu,narod i jedan nacionalni karakter te pret(odi dr'avi i podupire

je osiguranjemmoralnog jedinstva i solidarnosti.

[3činio najodlučniji i najoriginalniji iskorak naspram tradicionalni( koncepcija univerzalne ljudske prirode imonistički( predstava o dobrom 'ivotu.Y n ceni %az$i(itost e4# k#$t#%aa, ali je istovremneonep%i"ate$"ski nast%o"en p%ea n"io!ia #n#t%a,n"i ete%oenostia.

KELEN 9 Svojim konceptom kulturnog pluralizma, kojeg je suptorstavio vladajuem i sve agresivnijemameričkom modelu asimilacije *melting pot+, on je priznat kao preteča ae%i(ko #$tik#t#%a$iza."-L-= naglašava da demokratija uključuje ne eleiminaciju razlika nego nji(ovo usavšavanje i konzerviranje.#meriku ne vidi kao naciju>dr'avu *prema evropskom modelu+ nego pre kao ozaik na%o'a, a američkucivilizaciju kao višestrukost u jedinstvu, čiji glavni ci$" ni"e s"e'in"ena isto!etnost!e8 a%oni"a no,t!a .Po"a k#$t#%no p$#%a$iza sko!ao # s!o %a'# iz 159. K#$t#%a i 'eok%ati"a # SA:

n je nasuprot asimilacionistima tvrdio da )elting 5ot uopšte nije delotvoran, niti po'eljan kao ideal. -tničkeveze su po njemu nedobrovoljne i neizmenljive 6Ljudi mogu menjati odeu, politiku, 'ene, religiju, ali ne isvoje dedove7. -tnička raznovrsnost samo obogauje američku civilizaciju. #merička nacija nije jedan narod,osim u političkom i upravnom smislu ve je federacija ili zajednica nacionalni( kultura. =ije dalje razra2ivaokoncept kulturnog pluralizma, pa je ostao nerazra2en koncept društva, kao negativna reakcija na vladajue

konformističko s(vatanje )elting 5ota. n nije pokazivao interes za ekonomske i političke nejednakosti udruštvu.

@. =ekadašnji i sadašnji oblici interkulturalizmaTermini multikulturalizam i njegove pridevske izvedenice> multikulturan i multikulturalan pojavili su seodnedavno u raspravama o karakteru savremeni( društava. 3 manje od % decenije, multikulturalizam je

postala reč koju odma( priznaju političari, društveni komentatori, istra'ivači i opšta javnost, barem urazvijenim zapadnim dr'avama. T(e \ford Supplement iz 1FK. prvi put uvodi pridev multikulturalan, saobrazlo'enjem da se pojavio 1FA1. u =jujorku uzna(en"# p%oti!no po"o!ia naciona$iza i naciona$nap%e'%as#'a. 5rvenstvo upotrebe reči multikulturalizam pripisuje se kanadskom premijeru 5jeru Tridou, ugovoru iz 1F1. ;esto se lansiranje ovog pojma, bar u političkom smislu, ve'e uz promovisanje kanadske

politike me2uetnički( odnosa u vremenu kasni( K&>i( i početka &>i(. )anje je poznato da sumultikulturalizam izmislili kanadski Slaveni 1FKO. 5ostoje mišljenja da je njegova ranija povremena upotreba

počivala na bitno drugačijem odre2enju od onoga kog e dobiti kasnije.


17/34

#dler profil multikulturane osobe > psi(okulturalno adaptivna, svestrana, puna razumevanja]


18/34

ideje da se napravi pandan 3=>u, nešto kao forum civilni( društava, koji bi se sastajo jednom godišnje. n bi predstavljao odgovor rastuoj birokratizaciji nacionalni( i medjunacionalni( organizacija ali i samimnacijama.

%&. Trei sektor

Trostruka odredba =0 kao nevladini(, nepolitički( i neprofitni( je marginalizovana i u prvi plan je stavljano

samo nevladino. Ta sintagma zamagljuje pravi razlog nji(ivig postojanja i negativno i( karakteriše. vaudru'enja zapravo stoje nasuprot formalnoj organizaciji u vladi i partijama i ne odnose se samo na =-0L#D3 ve i na čitav spektar razlišiti( organizacija."ako bi se pozitivno odredili =0 neop(odno je da se drugačije nazovu a pojam je nadjen u sintagmi treisektor. na je dobra jer u sebi sadr'i razlikovanje od druga dva 9 dr'avnog i privatnog. Tako se pokazuje iodnos prema njima koji je do sada bio zapostavljan. vo ne predstavlja puko prilagodjavanje ili asimilacijuve redefinisanje uloge,pravila igre i modernizaciju civilnog društva.

vom, neprofitnom sekturu je takodje, kao i profitnom, potreban novac. 1FF& postojala klica civiliteta na ovim prostorima.


19/34


20/34

D'ord' )onbjo koji je vodio kampanju protiv supermarketa u Londonu opravdao je to ovako Supermarketismanjuju zaposlenost jer zatvaraju manje trgovine, onda ti ljudi moraju da 'ive u predgradju jer je jeftinije,gde 'ive u stambenim blokovima. ni moraju da tra' posao u različitim delovima grada do koji( moraju daidu kolima, što poveava zagadjenje okoline i pogoršava kvalitet 'ivota. "adkad neolidizam mo'e da dobije iagresivne oblike skvoteri koji zauzimaju napuštena skladišta i kue *jer je sve svačije+. =ekad je čak u pitanjui terorizam, a najbolji primer je 3=#E)E-bombi uzimala profesore nate(ničkim fakultetima *ispostavlio se da je i taj lik bivči prof+. =jegove ideje anar(izma su sa pojavominterneta počele da se šire i danas ima puno slični( pokreta.

Sve ove vrste otpora imaju za cilj da poka'u da je mogue 'iveti drugačije to jest da postoji alternativa.

%K. povlačenje iz spoljašnjeg sveta i usmerenja na naporan rad, štedljivost i pomo unutar ali i izanzajednice bez obzira na politička uverenja. Eili su nenasilni.@. Huterijanci 9 zagovaraju zajednicu dobara po ugledu na jerusalimsku crkvu. Pive u kolonijama od po K&>

1O& članoca a rad organizuju u okviru zajednički( domainstava%. #miši 9 tvrdokorni tradicionalisti, odbaciju sve električne uredjaje. =e koriste čak ni poljoprivredne mašine.ni nemaju čak ni molitvene domovee ve se mole po kuama, tako da kada zajednica poraste mora da se deli

jer ne mo' sve da stanu u kuu.

%.-kološki pokreti i religijska učenja

dnos religije kao oblika drustvene svesti i Jrkve kao društvene institucije sa jedne strane i ekološki( pokretasa drug slo'en je i na njega se mo'e gledati iz više uglova. #utor knjige se ovde bavi samo kako religije utišuna savremene ekološke pokrete, što je pogotovo interesantno na zapadu, gde postoji veliki broj ovakvi(

pokreta a smatra se da su te dr'ave sekularizovane ali su (rišanske.

Sve religije, pa i one primitivne imaju izvestan stav prema prirodi i načinu njegovog prisvajanja od stranečoveka. Ti stavovi se razlikuju i to uodredjenoj meri determiniše tip pojedinog društva. 5ostavlja se pitanje nakoji našin utiču religijski stavvoovi na savremenu civilizaciju u pogledu ekologije


21/34

vde autor naglašava da e analizirati samo jedan koncept u okviru zapadne civilizacije koji se sadr'i u protestantizmu a naziva se koncept o'%+i!o na(ina +i!ota. n predstavlja u isto vreme kritiku uz pomokoje se procenjuju učinci razvoja sav.civilizacije i njen odnos prema okolini. n je u


22/34

Raz$ika ize4# c%k!e i sekte jeste što su crkve inkluzivne grupe koje podstiču sve članove društva da im se priključe, dok su sekte ekskluzivne, i za(tevaju vei stepen privr'enosti. Sekti mogu pripadati samo odraslimuškarci i 'ene. :a razliku od sekte, crkvu karakteriše kompromisni odnos prema dr'avi, dok je sekta čestoindiferentna, ili pak u konfliktu.

5rd stari(, pstU i nv skt i kultvi zamnjni nazivm Nnvi rligizni pkrtiN, kUi s UavljaUu pčtkm pdsti( i kraUm Nludi( šzdsti(N, ka Nrzultat dmkratski( prcsa u zapadnU (misfriN. =ki d nji( s usl'njavaUu, rastu i pstaUu ali s zat pamt tragični incindnti, pput kulta NHrama nardaN imasvng samubistva ili skt NDst E'iUi( zapvstiN, kUa U prk dv sttin svUi( članva dvla usigurnu smrt spaljivanjm.5Uav nalik vim imaUu za rzultat sna'n antikultn pkrt, u kUimadbrvljn pristupaUu akadmski gra2ani. ErUni psi(lzi, scilzi, pravnici i advkati, ka i mngi drugi,svUim Uavnim nastupm tkrivaUu prav lic pUdini( kultva i nvi( skti. Vli i n sam t, ni praktičn

pma'u ljudima kUi su NprgramiraniN i rad na nji(vm dprgramranju i vraanju u NnrmalanN tk 'ivta. =aravn da U dma( zatim usldila pUava prkultni( pkrta, kUi sa svUim pristalicama viskgbrazvanja, tak2, sasvim lgitimn učstvuUu na UavnU scni u dmkratskim dr'avama.

A&. 0erski sukobi kroz istoriju

0erski sukobi, bilo da se manifestuju kao unutar ili me2ukonfesionalni konflikti i distance, zajedno saetničkim konfliktima predstavljaju najpoznatiju i najsporniju vrstu društveni( sukoba. 5roblem je štoopisivanje nekog sukoba kao etničkog ili verskog upuuje u velikoj meri na predrasude i stereotipe. 5olazi seod stava da su verski i etnički ratnici iracionalni, vo2eni motivacijama koje potiču iz magle istorije, zbog čegase verski sukobi smatraju ekstremnim i isključivim, te bi trebalo izbegavati intervencije u slučaju nji(ovogizbijanja.

"roz istoriju religija je bila najzapa'eniji element samoprepoznavanja, individualnog i kolektivnog. )e2utim,zloupotreba religije i verskog identiteta tokom minuli( epo(a dovodila je do najkrvaviji( ratova i pogromamnogi( naroda, $ako su tokom veeg dela istorije verski sukobi su bili preovla2ujui sukobi unutar pojedini(društava i izme2u dr'ava i uvek su imali iste uzroke interese, koji nisu bili isključivo verske prirode. )e2utim,

iza prepoznatljive du(ovne retorike, koja po pravilu prati verske sukobe, uvek su se skrivali i nelegitimni politički i ekonomski interesi *pljačke, trgovina robljem, teritorijalna osvajanja+.

Eez obzira odvojenost crkve od dr'ave u najveem delu savremenog sveta, me2uverski i unutarreligijskisukobi često prerastaju u političke. 5ostoje i čisto verski sukobi koji se vode u okvirima konkurencijerazličiti( konfesija, ali oni ne iziskuju intervenciju vlasti i nemaju političku dimenziju. Tako2e i borbe oko

pridobijanja vernika izme2u konfesija mogu se voditi i bez politički( pretenzija i politički( posledica.)e2utim, religija se politizira u uslovima kada se vernicima nameu odre2ena politička ube2enja, ili kadaverske institucije pokušavaju da arbitriraju o političkim pitanjima.

5olitizacija religije uslovila je da religijski faktor bude prisutan u svim sukobima s kraja MM veka. 5rimeraradi, u /ri>Lanki se vodi rat izme2u budista i (indutamilaca od 1FF&. godine. 3 =igeriji je 1FF1. godineubijeno na (iljade vernika u borbama izme2u muslimana i (rišana. 3 $ndiji je 1FF@. godine ubijeno više od @&&& vernika u borbama (indusa i muslimana, dok se 'u regionu "avkaza vode borbe izme2u (rišana imuslimana, a u Severnoj $rskoj izme2u rimokatolika i protestanata. 3 Sudanu se vodi dugogodišnji rat izme2u(rišana i muslimana, a u $stočnom Timoru izme2u katolika i muslimana. $zme2u jevrejski( i palestinski(fundamentalista sukobi traju više od pola veka, dok je 1FF1. godine 5akistan usvojio zakon kojim se uvreda)u(ameda ka'njava smru javnim vešanjem. Teroristički napad islamski( fundamentalista, sa nekoliko(iljada 'rtava u S#D @&&1. godine, za(teva temeljno preispitivanje dosadašnji( teorijski( paradigmi u smisluredefinisanja uloge verskog faktora u izazivanju konflikata u MM$ veku.

0erski sukobi su vo2eni izme2u pripadnika različiti( religijski( tradicija, ali i izme2u pripadnika iste religije,odnosno konfesije. vi sukobi su se manifestovali kao sukobi me2u religijama *(rišanstvo i judeizam,(induizam i islam, (rišanstvo i islam+ unutar jedne i izme2u više dr'ava, kao i izme2u vernika koji su

pripadali jednoj ili različitim konfesijama odnosno veroispovestima *izme2u rimokatolika i pravoslavaca ili protestanata unutar (rišanske crkve+. $ako su verski sukobi pojavno često sadr'ali ili izra'avali i čistoteološke razlike, nji(ovi glavni uzroci nisu bili u religiji, ve u njenoj zloupotrebi od strane verski( institucija


23/34

ili nosilaca vlasti i politički( funkcija, mada su o tom pitanju prisutna podeljena, pa i suprotna teorijskamišljenja

3 petom, jedanaestom i šesnaestom veku došlo je u istoriji (rišanstva do tri velika raskola. 1. na 0aseljenskom saboru u Halkidonu došlo je odvajanja crkve na dve grupe prva je zastupalastav o dve prirode u Hristu *bo'anska i ljudska+ dok je druga grupa zastupala stav o jednoj prirodi Spasitelja,koja je istovremeno i bo'anska i ljudska * kasnije su nazvani )=fizitima 9 zbog jedne prirode+ 9 vajsukob doveo je do petnaestovekovnog raskola izmedju rijentalne monofizitske pravoslavne crkve i $stočne

pravoslavne crkve.

1B>9. 9 Sukob izme2u pravoslavnog $stoka i katoličkog :apada 9imao dalekose'ne posledice 9 započeo kaoincident koji se ticao samo najvišeg sveštenstva, da bi u ;etvrtom krstaškom ratu kulminirao i doneo neopozivraskid ne samo dve crkvene sfere, ve i izme2u dve kulture i civilizacije. vaj raskol bio je uslovljen nizomkulturološki(, politički(, jezički(, ekonomski(,istorijski( i drugi( faktora. ozbiljnosti ovog sukoba govori ito što su anateme koje su crkve me2usobno bacile jedna na drugu 1&OA. ukinute tek 1FKO.


24/34

Pos$e niza k%staski %ato!a) Niko$a K#zanski "e pos$e pa'a Ca%i%a'a izneo p%!i zate! za to$e%anci"#ize'"# is$aa i %iscanst!a jer u medjusobnom sukobu nema pobednika vec samo zrtava. "asnije s

protestantizmom, sledbenici )artina Lutera smatraju 5apu laznim prorokom a katolicku crkvu zveri iz#pokalipse. 5eriod verski( ratova *1K. $ 1. 0ek+ koji su opustosili -vropu, pokazao je da je nemoguca

pobeda i unistenje druge strane.

Dzonatan Svift 9 knjiga o buretu Hi iao ono$iko !e%e ko$iko "e pot%e-no 'a se %zio a$i ne'o!o$"no'a !o$io "e'ni '%#e. 8uliverova putovanja *Svift+

Tokom brojni( ratova, povod rata se zaboravlja a ostaje mrznja i potreba da se protivnik istrebi *do te mere dase fizicki eliminis(u+.

A@. sobenosti verske komunikacije


25/34


26/34

3 svakodnevnom 'ivotu, čovek funkcioniše verujui u mnoge stvari, ideje, ljude, i razne verovatne ilineverovatne doga2aje. 3 teologiji, pod verom se obično misli na veru u Eoga.:a razliku od teologa, vernik mo'e da veruje u Eoga i bez naročitog znanja iz oblasti teologije. $pak, to mnogevernike ne sprečava da u svojoj veri budu fanatični. Tako2e, vera pojedinca se razlikuje od vereu religijskom smislu i po tome što vera pojedinca, takozvana filozofsko>utopijska, ne mora da bude usmerenaisključivo ka Eogu, ve ka nekim drugim idealima. Jrkva, me2utim, pru'a organizovanui institucionalizovanu veru. na predstavlja posrednika izme2u ljudi i bo'anstva, što posti'e na različitenačine, recimo preko verski( obreda i ceremonija. 3loga crkve je i da razmatra značajna pitanja vere, ali iodlučuje o svojim članovima, ko i na koji način mo'e da postane njen član, ali i da prestane to da bude usledkršenja nekog moralnogkodeksa koji je sama crkva propisala.1w 3 Svetom pismu, vera je definisana kao

proizvod ljudski( nada, ali koji je nedostupan čulima

6$o-a$izaci"a e'i"a i s!etske %e$ii"e – 9> pitan"eSve velike svetske religije sui male ključnu ulogu u uspostavljanju i odr'avanju me2ukulturne komunikacije u

prošlosti, pre pojave svetski( religija. * zvuči retardirano ali tako piše i bitno je + . 5re pojave svetski( religija preovladavali su paro(ijalni oblici društava koju si bili zatvorenog tipa. Gako va'na uloga jeste ulogamisionara, pripadnika religija koji su što svojom voljom a što prisilom raseljavani u druge delove sveta da biširili religiju. Gevreji su bili prisiljavani dok su (rišani, muslimani na to gledali kao na misionarstvo. Sveta

mesta ti( religija *Gerusalim za (rišane, meka za muslimane, ETH 8aja za budiste+ jesu komunikaciona'i'a u kojoj (odočasnici uspostavljaju globalnu komunkacionu mre'u koja uspešno funkcioniše (iljadamagodina.3nutar svake religije grupe nastaju specijalisti. Sveštenici koji tumače i prenose bo'ansku poruku, itekakova'ni za rasprostiranje religije. 0a'no je i odre2enje jezika religije kao što je Latinski za katoličku crkvurecimo. #r(itektura ima sna'nu ulogu u prenošenju religijski( poruka. 8otska katedrala svojim vertikalamastremi ka nebu i jasno saopštava stav svoje religije. 4reske kod pravoslavaca emituju tako2e verske poruke.Treba napomenuti i funkciju crkveni( zvona koja svojim javljanjem definišu društveno vreme zajednice iorjentišu je u vremenu i prostoru. "atolička crkva je radila na povezivanju svoji( vernika tako što jeuspostavila istovetni liturgijski sadr'aj koji se saopštava masi tokom nedeljne mise u svakoj od (iljadu crkavai na takav način oblikovala svest vernika.

Susret religije i globalni( medija u punom značenju te reči odigrao se kada je nastala štamparija *8utenberg+ .5rva knjiga koja je odštampana bila je 6Sveto pismo7 koje je kasnije prevedeno na @O& jezika a neki njenidelovi i na čak 1%O& jezika. /tamparija je omoguila masovno širenje neki( religijski( ideja koje je znatnoolakšalo stvaranje religija na svetskom nivou. $ u Srbiji se još od }irila i )etodija govori o va'nosti religijski(knjiga jer su i oni radili na prevodu 6=ovog zaveta7 kao na jednom od svoji( prvi( zadataka kod reformisanja

jezika u Srbistanu. 3prkos mnoštvu pozitivni( stvari koje je donela štampa po religiju, bilo je i negativni(.Gavljaju se institucije cenzure i inkvizicije. 0isoki zvaničnici stvarali su spiskove zabranjeni( knjiga, ljudenazivali jereticima i davali sebi za pravo da i( lišavaju imovine pa i 'ivota. Spisak zabranjeni( knjiga sadr'ao

je i O&&& knjiga. =eop(odno je i s(vatiti da pojam dr'avne religije pripada prošlosti. Savremena društvagarantuju slobodu veroispovesti i religijskog obrazovanja kao jednog od osnovni( ljudski( prava. =a krajumo'e da se priča o svakoj religiji ponaosob jer ovo nije konkretan odgovor na pitanje ali to je što je.

Kato$i(ka c%k!a i e'i"i – 9? pitan"eva crkva posveije veliku pa'nju komunikacijskoj dimenziji svog delovanja, ona nastoji da se prostire ikomunicira globalno te joj je potrebna takva mre'a. 5re masovni( medija koristila je misionare. Sa pojavommasovni( medija *tv i radio ne podrazumevaju pismenost+, pru'aju se nove mogunosti za širenje vere ali i zadelovanje medju vrencima.Eudui da je " crkva slo'ena, centralizovana i njen $"S ima slične odlike. =eki elementi su jako stari a nekimoderni1.


27/34

A. 1F!%. zadataj je informisanje o papi i stolici i verska propaganda. 5renosi u'ivo

praznike, papina putovanja. =jegovu produkciju preuzimaju drugi mediji, katolički i komercijalni. $ma velikuvideo ar(ivu kja je kompjuterizovana.5ored ovi( medija ima i niz drugi( van vatikana, a najznačaniji je 3=D#, internacionalna katolička asociacijaradija, televizija i slični( medija. Sedište je u Eriselu a čine je 1%% nacionalne i @@ medjunacionlne medijskemre'e. ;lan je uneska. Deluje u okviru katoličkog društva za versku propagandu i obavlja misionarsku uloguu #frici i #ziji.

Ink!izici"a – 9@ pitan"e$nkvizicija je bila ustanova, tokom srednjeg veka u "atoličkoj crkvi čiji je zadatak da isle2uje, sudi i ka'njavaljude koje je crkva smatrala jereticima * nevernicima+ .5očetak rada inkvizicije vezuje se za ličnost pape 8rgura $M. =ajzloglasnija je bila tzv. /panska inkvizicija.8odine 1@%@. on je poslao inkvizitore u 4rancusku pod izgovorom da tamošnji episkopi imaju suviše drugi(obaveza i zato ne mogu da se potpuno posvete borbi sa jereticima. $sle2ivanje jeretika, i uopšte osumnjičeni(,

pomagala je dr'avna vlast 5apa $noentije $0 je 1O. maja 1@O@. izdao papsku bulu pod nazivom #de\stirpanda koja je eksplicitno dopuštala upotrebu mučenja pri iznu2ivanju priznanja od navodni( jeretika

tokom inkvizicije, i eksplicitno praštala praksu ubijanja povraeni( Bjeretika6, spaljivanjem na lomači. Eula jeustupala dr'avi deo imovine, konfiskovane od osu2enika."ako izgleda process inkvizicije 3 prvo vreme suzbijanja jedna grupa redovnika, sastavljena od tri ili četiriinkvizitora, stigla bi u neko selo gde se u crkvi okupilo sve stanovništvo. 3 svečanoj propovedi zaklinjani susvi vernici da priteknu u pomo svojom saradnjom, a krivci *su pozivani+ da zatra'e oproštaj od Eoga...5ozivani su da se pojave pred sudijom u roku od petnaest dana do jednog meseca. Eilo je to vreme milosti. 3ovom roku mogao je jeretik doi i ispovediti svoju zabludu, sa sigurnošu da e se prema njemu blago

postupati.3koliko se u ti( mesec dana ne bi pojavio, postupalo bi se drugačije. )e2u najstrašnijim kaznama predvi2enesu tri vrste oduzimanje imanja, zatvor i smrt. Jrkva je predavala svetovnim vlastima jeretike koji se ne bi

pokajali ili bi se povratili i krivoverje, jer je bila bespomona pred tvrdokornim sektašima koji se nisu odricali

svoji( zabluda. "azna je bila lomača. Sem judaista i muslimana, progonjeni su i protestanti, franko>masoni, astrolozi. 0ršena je stroga cenzuraknjiga, škola, politike. =apoleon Eonaparta je ukinuo inkviziciju 1!&!. godine, ali je ponovo obnovljena 1!1A.godine. "onačno, 1!%A. godine, na intervenciju pape, inkvizicija je ugašena. 5o izvesnim statistikama, kojeipak nešto govore, učinak inkvizicije bio je sledei spaljeno je 'ivi( %A.K@! osoba, proterano je 1!.&AF, a nadruge načine ka'njeno je oko %&!.@1A ljudi.

Cenz#%a – 9 pitan"eSloboda govora ili štampe je u osnovi svake demokratije, pa nije čudno što su nji(ovi uzurpatori skrivalime(anizme kojima su i( uskraivali ili oduzimali. $nstitucija cenzure je nastala znatno pre pojave

organizovane štampe, kako bi se kontrolisala pisma, knjige i pozorišni komadi. =aziv potiče od latinske rečicensura i znači ocenjivanje, pregledanje, kritičko ispitivanje. Po 'e*inici"i) cenz#%a "e 9 akcija koju preduzima dr'avni autoritet da bi proverio pisma i ostale oblike komunikacije *tekstove, knjige, pozorišnekomade+ u cilju sprečavanja nji(ovog publikovanja, jer su u suprotnosti sa javnim interesom ili dr'avnimautoritetom. 5ronalaskom štampe stvara se mogunost masovnog reprodukovanja ideja što predstavljaopasnost za čuvare verski( i politički( doktrina..


28/34

politička vlast počela da se transformiše u javnu vlast ra2a se gra2ansko društvo koje s(vata značaj javnogmnjenja pokušavajui da ga kontroliše putem štampe.:ANAS; Eitka za dobijanje javnog mnjenja vodi se sve sofisticiranijim metodama zasnovanim na prividudemokratičnosti. Digitalizovana satelitska te(nika omoguila je da u'ivo posmatramo ulazak anglosaksonski(snaga u Eagdad i rušenje više od dve (iljade statua Sadama Huseina, ali ne i slike ubijeni( 'ena, dece i civila,koji su samo 6kolateralne greške7. 3 novom poretku totalna cenzira je mogua samo ako je komunikacijska

poruka sa unificiranim sadr'ajem simbola dominirajua u svim mre'ama. Do 11. sep. @&&1. novinari J==>asu glorifikovali rad arapske kue kao primer demokratičnosti i profesionalizma, ali onog trenutka kada suugrozili američke interese postali su 6glasogovornici terorizma7. Sedište ove kue u "abulu je 6greškom7

bombardovano, novinari ove medijske kue su proterani sa 0ol strita, dogodila se 6ogromna greška7 da je plotun američke Tree pešadijske divizije ispaljen na (otel 65alestinu7 u kome je bilo sedište strani( novinara,od koji( su mnogi ubijeni. Sve što bi moglo naškoditi moralu svoji( trupa i javnog mnjenja uklanja se izamerički( medija. Jenzura ne dopušta sliku druge strane istine, pa se sa otvorenim cinizmom komentarišu ili

preutkuju napisi iz evropske štampe koji ne odgovaraju američkoj politici 9 nakon bombardovanja Svetskogtrgovinskog centra 6)ond7 piše 6Svi smo mi #merikanci7, što svi citiraju, ali kada isti list objavljuje6#merički rat počeo7, niko nije objavio. Eombardovanje a tako2e predstavlja vid cenzure. na se u @1.veku temelji na snazi vojne moi i političkog uticaja, dok mediji preuzimaju ulogu filtera informacija koje edostavljati javnom mnjenju.

P%otestantiza i e'i"i – 9 pitan"eTek sa pojavom protenstantizma se ra_gradjuje katolički monopol nad zapadnom -vropom. 5ojava ptamparijei pevod Eiblije na nacionalne jezike bili su osnova za masovno širenje pismenosti i pojave velikog broja

publikacija. To omoguava luteru da brzo dopre do Bvodja mnjenja6 protestanske grupe i širi svoje učenje namnogo veem geografskom prostoru. )edjutim, ova pojava doprinosi i širenju rasprava i pafleta koji sudovodile u pitanje svaki centralini autoritet, pa i Luterov. :bog toga nastaju mnoge protestanstkedenominacije. 5rvi doseljenici u #meruku bili su pripadnici jedne tekve crkve. 3 S#D jr plurslizam religijazagarantovan 3stavom *1! vek+. Sve religijske organizacije odvojene su od d'ave i ni jedna ne u'iva posebnu

podršku vlasti. #li crkve često podr'avaju političke partije kako bi uticale na dološenje politički( odluka*martun luter king i savez crkava ju'ni( dr'ava, a """ i belačke crkve+

5ošto postoji sloboda izbora, u S#D ne postoji pojam sekte ve denominacije. =ji( ima puno, pa se mo'e reida postoji tr'ište denominacija na koje deluju zakoni ponude i tra'nje, ali i marketinga.d veštine

pripovedanja i pridobijanja vernika zavisi opstanak crkve. ne moraju da stvore svoj prepoznatljiv identitetkako bi se izdvojile. #meri često menjaju religiju.Ge(ovini svedoci *kao putujui prodavci robe+, svoju promociju zasnivaju na interpersonalnoj komunikaciji,dele besplatne publikacije koje podr'avaju nj(ovo učenje. =eke druge denominacije nastoje da iskoristekomercijalni $"S koji dominira u S#D *posredstvom masovni( medija+. Tu se najčeše koristi televizija, gdenema crkve ve tv programa, a gde su vodje T0 zvezde i voditelji. :a ovakve aktivnosti se koristi terminelektronska crkva. )nogi smatraju da ona nije samo tv prenos ve da daje neke dodatne dimenzije *iskustva+koje sama crkva ne mo'e. Gedan od najbolji( primera je T0>evangelizam.Eil 8ra(am je O&>i( stavljao kamare na svoje propovedi u skladu sa svim pravilima tv reklamiranja *on jeimao naklonost H-


29/34

stvore mre'u koja povezuje čitavju zajednicu u svetskim okvirima. va religija širi se jako brzo a zajednicemuslimana postoje i u neislamskom svetu popud S#Da i zapadne -vrope. $slam podjednako koristi modernasredstva masovnog komuniciranja kao što su radio, tv, sateliti i stvara globalnu islamsku mre'u. "orišenjesavremeni( medijski( te(nologija veoma utiče i na način prenošenja islama. Tradicionalno jaka mo )3L#* verski( učitelja koji su trezori znanja+ slabi jer to znanje postaje dostupno jednim klikom na internetu.$slamska zajednica zauzima veliki geografski prostor pa je od velikog značaja korišenje sredstavakomuniciranja. Svi radio, tv programi prekidaju se pet puta dnevno u vreme molitvi. 3 toku u. Da bismo razumeli ovo moramo identifikovati osnovne grupe

profesionalaca koji u njemu deluju. 5ostoje tri grupe profesionalni( komunikatora koje su suštinski različite.

ne su upuene jedna na drugu ali se i suprtostavljaju zbog različiti( etički( principa koji vladaju u njima.P%!# %#p# čine novinari čija je osnovna uloga prikupljanje, prerada i objavljivanje informacija . :%##%#p# čine oni koji se bave oglašavanjem, oni povezuju $"S sa ekomonskim podsistemom. 3nutar te grupe

postoji i posebna grupa ljudi koja se bavi odnosima sa javnošu. T%e8# %#p# čine istra'ivači koji izučavajumedije i nji(ovo delovanje na auditorijum. Da bi se razumela uloga ovi( ljudi mora se praviti razlika izme2u


30/34

zanimanja * ekonomska kategorija u cilju zarade podrazumeva nivo umea i kvalifikaciju+ i profesije* 3temeljuje se i etički radi vrednosti i opšteg dobra ali nije ni ona besplatna+. 3koliko je ovo malo onda senastavlja priča o novinarima i što je O% pitanje.

No!ina%i # i$"e# inte%k#$t#%ne ko#nikaci"e. 0 >< pitan"e2 "e-o # "e ke!# kako a "e naz!aoni se definišu kao profesionalna grupa a ne kao profesija, novinarstvo je meka profesija. Do sredinedvadesetog veka obuka novinarstva je bila stvar redakcije prakse* od potrcka+ , krajem devetnaestog neke

zemlje prave kurseve za novinare a posle drugog sv rata se otvaraju fakulteti. To se cini zbog toga sto se sveviše javljaju elektronski mediji koji su slo'eniji i postoji vea tra'nja za novinarima. 5ostoje teoretičari kojismatraju da je profesionalizacija novinara nepotrebna ili čak nepo'eljna.

=ovinarstvo je i ot!o%ena p%o*esi"a koja ne za(teva pret(odno formalno obrazovanje ni diplomu koji suzakonski propisani, ve se veoma vrednuje praktično iskustvo. =ovinari su univezalne neznalice koje treba daznaju "#" pa tek onda /T#. =isu specijalizovani, ako jesu onda nisu novinari.

=ovinarstvo je i zavisna p%o*esi"a zato što zavisi od profita, nisu samostalne. ;ak ni frilenseri nisu slobodni. =isu svi koji završe studije novinarstva novinari ve mnogi rade u reklamnim agencijama, 5< slu'bamaizdavačkim preduzeima...

=ovinari zadovoljavaju dva bitna uslova kojima se definiše profesija * iako nije profesija+ 1> 5ostoji etičkikodeks @> )ejnstrim novinari * idealisti, odgovaraju samo profesionalnoj normi+@> ni kojirade u interesu vlasnika, %> ni koji rade samo za javni interes


31/34

al ii nesvesno kršili sve mogue novinarske al ii moralne kodekse. Drugi su otkrivali korupciju u zdravstvu, pisali britke kolumne ili iznosili na videlo mnoštvo malverzacija i strpavali ozbiljne ljude iza rešetaka.Ealkan je zbog svi( nemira posetilo mnoštvo novinara. )oramo napraviti jasnu distinkciju izme2u oni( kojiovde do2u privremeno kao ratni izveštači i oni( koji su ovde ro2eni, nagledali su se svačega pa i koliko god setrudili da budu objektivni poseduju neko seme subjektivnosti.vi prvi 6novinari7 umeli su da Srbiju demonizuju. =a nji( ne treba trošiti reči jer je masa nji( poslata ovdeda spinuje, izveštava da bi Srbiju predstavila kao zemlju primitivaca koji siluju 'ene, ubijaju decu. 5ostojalo jei svetli( primera ali je masa strani( novinara pisala ono što im je unapred odre2eno jasno se priklanjajuinekoj odre2enoj strani. #merikancima, #lbancima, Hrvatima ili u maloj meri Srbima. Lobi koji su odre2enedr'ave forsirale dao je jasne rezultate koji se i dan danas oseaju na svakom koraku van Srbije kada ka'emoodakle smo.Treba napomenuti da su novinari umeli i da stvaraju paniku. Dešavalo se da Hrvati preuzmu frekvencijesrpskim radio stanicama i izmanipulisu masa. )anipulisalo se slikama, informacijama] 5ret(odni period u

balkanskom novinarstvu nije za po(vali a o današnjem postoji mnogo sporova. 0uči cenzura sns, ljaEekovi... $nformer ~ 5ink vs stali * 5redstavljanje migrantske krize... svaki čovek koji pro2e kroz Srbiju jeterorist+ *Danas, Bti si došao da prljaš moj Eeograd+

Rek$aa kao inte%k#$t#%na po%#ka – >> pitan"e

Eez uloge oglašavanja i reklamiranja nema tr'išne ekonomije. =ajvei broj reklama odnosi se na prodaju radizarade ali se one koriste i za javnu dobrobit* Eezbednost u saobraaju 9 pušenje+


32/34

%> Sve je vei broj osoba koje čine auditorijum masovni( medija * to podrazumeva da taj auditorijum nijemogue neposredno kontaktirati+

A> =eprekidna promena interesovanja i ukusa publike. Svet se menja pa se menjaju i interesovanja

:bog svega ovoga, agensi se oslanjaju na empirijska istra'ivanja. Eez toga bili bi neuspešni. $stra'ivanja procesa komuniciranja koja vrše istra'ivači javnog mnjenja mogu se podeliti u četiri grupe.

1> na čiji je predmet sam komunikator. tkrivaju koji su kvaliteti potrebni za uspešnog komunikatora. =a ta pitanja odgovara deontologija medija.

@> 5redmet je poruka koju prenose mediji, istra'uje se njena slo'enost, stil, razumljivost, cilj. 5osebno jeva'na analiza sadr'aja.

%> $stra'ivanje komunikacioni( kanala, od nji( zavisi forma u kojoj e se poruka oblikovati a sadr'ina iforma su u medjuodnosu. vde utiče izbor medija ali i geografskog i društvenog delovanja kanala.

A> Svr(a postojanaj $"s>a je komunikacija sa auditorijumom zato je neop(odno istra'ivanje auditorijumakoje donosi saznajja o ponašanju, 'eljama, ukusima oni( do koji( mediji dopiru. 0a'no je da se znakako te poruke utiču na ponašanje publike a podatak o veličini i osobinama auditorijuma je jako bitanza oglašivače.

#uditorijum, publika, masa, javnost 9 EG#S=$

0rlo je te'ak način saznavanja istra'ivača auditorijuma. ni imaju mnoge posebne te(nike za utvr2ivanjeobima i sastava auditorijuma. 5okušavalo se anketama što pismenim što pomou telefona ali nisu bili dovoljnodobri. Trei način jeste lično intervjuisanje a četvrti odabir ciljne grupe ispitanika * reprezent uzorak+ kojinekoliko dana, piše šta gleda i sluša.

=ajzad pojavila se direktna mogunost merenja elektronskog auditorijuma *5$5L)-T#


33/34

pojedinca pa i( to izla'e optu'bi da nemaju razumevanja za priznavanje neki( kulturni( posebnosti manjina. $kod levičara imamo drugu stranu, one koji priznaju integraciju različiti( i bivaju izlo'eni kritici ortodoksni(levičara. /to se tiče desnice, njen manji deo prilagodio se retorici zaštite identiteta i kulture manjinski(naroda. :a vei deo desnice multikulturalizam je antiamerički i antievropski pojam koji odbacuje svacivilizacijska dostignua. )ultikulutralizam tako više pripada teoriji levice. =a kraju šta god mislili omultikulturalizmu, pri(vatali ga ili odbijali, on je jedan od ključni( diskursa za razumevanje savremenogsveta. Je'an s!et – e#*o%i"a i a%oni"a. va paradigma zasnivala se na pretpostavci da je kraj (ladnog rata značio i

kraj sukoba u globalnoj politici. 4ukujama tvrdi da smo svedoci kraja istorije kao takve. Sukoba više nee biti.)o'da e i( biti u treem svetu ali su globalni sukobi završeni. čekivanje (armonije bilo je uveliko pri(vaeno. Eerlinski zid je pao a i komunistički re'imi. Eivši (ladnoratovski re'imi trebalo je da se anga'uju ustvaranju mira stvarajui odre2eno partnerstvo. Trenutak euforije na kraju (ladnog rata stvorio je iluziju(armonije. Te iluzije javljale su se na kraju svakog veeg rata. ``1 trebao je da dokrajči sve ratove i osigurademokratiju. B6@ je proizveo (ladni rat iz kog su izronili etnički sukobi pa čak i etnička čišenja.

@> :!a s!eta – Mi i oni. Ljudi se uvek u iskušenju dele na nas i nji(. Jivilizaciju i varvare... =aučnici analizirajusvet pojmovima sever i jug, istok i zapad, Dar al islam*boraviste mira+ 9 Dar al Harb * boraviste rata+.Dvodelna svetska slika u nekoj meri odgovara stvarnosti. =ajuobičajenija podela jeste izme2u bogati( isiromašni( zemalja. va podela jeste podela izme2u zapada i istoka. 19 '%+a!e) !i,e i$i an"e. vakva Bmapa sveta6 naziva se i realistička teorija me2unarodni( odnosa. Dr'ave jesu i ostae dominantni entiteti u me2unarodnim poslovima. Svoje interese dr'ave definišu pojmovima moi. P%a!i aos. Slabljenje dr'ava i pojava neuspeli( dr'ava mo'e dovesti do anar(ije. Slom autoriteta vlade, pucanje dr'ava, jačanje mafijaški( organizacija i umno'avanje nuklearnog i drugog oru'ja dovodi do a(ar(ije i(aosa u svetu. 5aradigma (aosa bliska je stvarnosti. va paradigma naglašava značajne promene u svetskoj politici krajem (ladnog rata koje su dovele do mnoštva etnički( ratova. Samo u SSS


34/34

promovisao mir ali znamo da je došlo do nemira na "rimu... =eke paradigme su se i ostvarile. =akon (ladnograta došlo je do razbijanaj SSS

Documents

Medjukulturno - skripta