1.Pojam I uloga medjunarodnog poslovanjaMedjunarodno poslovanje je naucna disciplina koja izucava pravila kojima se regulisu medjunarodni privredno ekonomski odnosi, I ima sve znacajniju ulogu medju ekonomskim disciplinama.Savremeni ekonomski tokovi objedinjuju poslovne procese na mikro I marko nivou, tezeci stvaranju konkurentske prednosti.Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na trzistu I koji konkurancija ne moze tako lako dostici, sem putem stvaranja sebi vecih troskova I u duzem vremenskom periodu.“Trgovina je trajna društvena aktivnost koja u tržišnoj privredi organizuje i reguliše robne tokove (fizičkih proizvoda, usluga i hartija od vrednosti) u prometnoj fazi društvene reprodukcije.”“Poslovanje je aktivnost usmerena na tržište i komercijalno-finansijsku politiku, uzetu u najširem smislu: razvoj tržišta, razvoj proizvoda i proizvodnih kapaciteta, finansiranje razvoja, investicioni krediti, kratkoročni krediti itd.”Trgovina se odvija na:-Domaćem tržištu – unutrašnja trgovina-Inostranom tržištu – spoljna trgovinaPredmet izučavanja trgovine:-Razmena roba i uslugaUnutrašnja trgovina po obimu veća od spoljne trgovinePredmet izučavanja međunarodnog poslovanja:-Razmena roba i usluga-Međunarodno kretanje rada-Međuanrodno kretanje kapitala-Direktne strane investicije-Portfolio investicije-Ulogu i značaj međunarodnih institucijaCilj izučavanja:Utvrđivanje mehanizama, pravila, načela, smernica, pretpostavki i instrumenata na kojima počivaju globalni ekonomski odnosi kojima će preduzeća izgraditi konkurentske prednosti, a države postati ključni katalizator te izgradnje.Faktori međunarodnog poslovanja:PRIRODNI FAKTORI:Prirodna bogatstva zemlje (sirovine, rude, klimatski uslovi, veličina i položaj zemlje)PROIZVODNI FAKTORI:Kvalitet i kvantitet sredstava, raspoloživost radne snage, kvalitet organizacije rada, primena savremenih tehnologijaPROIZVODNI ODNOSI:Efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faktora, način raspodele rezultata, visina životnog standardaNEEKONOMSKI FAKTORI:Uslovi razmene – Terms of Trade (odnosi između promene uvoznih i promene izvoznih cena) –primer cena sirovina i finalnog proizvodaFleksibilnost subjekata međunarodnog poslovanja –primer razvoja savremenih tehnologija i primene znanjaRazvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u

2.Subjekti I determinante medjunarodnog poslovanjaSubjekti medjunarodnog poslovanja:-Medjunarodna zajednica, cija je uloga posredstvom medjunarodnih institucija kao sto su STO, MMF, I sl. Veoma naglasena, direktno utice na medjunarodno poslovanje.-Drzava ima svoju teritorijalnu nezavisnost I suverenitet, pa Iz toga proistice I ekonomska nezavisnost koju drzava primenjuje u okviru ekonomskih teritorija I granica.Uloga drzave je naglasena u stvaranju multilateralnih I bilateralnih odnosa medjunardnog poslovanja.Bilateralizam su ugovorni odnosi izmedju dve drzave, najcesce u vidu privrednih dogovora, razmene I saradnje na drzavnom nivou.Multilateralizam su ugovorni odnosi izmedju dve ili vise zemalja.-Preduzece se kao subject medjunarodnog poslovanja posmatra sa mikro aspekta. Preduzece je u funkciji nosioca medjunarodnog poslovanja, dok drzava ima ulogu katalizatora.Determinante medjunarodnog poslovanja:-Medjunarodno okruzenje-Drzava-Preduzeca-Mobilnost roba I usluga-Mobilnost faktora proizvodnje3.Izvori medjunarodnog poslovanja -Medjunarodno javno pravo:-medjunarodni ugovori su dvostrani ili visestrani ugovori (sporazumi) koji su najcesce politickog karaktera.-medjunarodno obicajno pravo (prometni obicaji, zabrana piratstva, zabrana represalija,diplomatske preferencije I sl.)-opsti principi u medjunarodnom pravu omogucavaju zastitu prava I interes u drzavama koje su subjekti medjunarodnog poslovanja (pravila o zastiti stranih trgovaca, zastiti imovine stranaca, princip reprociteta)-Medjunarodno privatno pravo direktno I indirektino regulise odnose izmedju privrednih subjekata u medjunarodnom poslovanju, ili postavlja odredjene principe tih odnosa,-Domace zakonodavstvo:-zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju-zakon o deviznom poslovanju-zakon o slobodnim zonama-zakon o carini-zakon o preduzecima-zakon o obligacionim odnosima I dr.-Autonomno medjunarodno trgovinsko pravo:-tipski ugovori su rezultat trgovacke prakse na medjunarodnom trzistu.-opsti uslovi poslovanja predstavljaju skup prqavila koja regulisu odredjene poslovne odnose ukoliko oni nisu regulisani ugovorom.-obicaji I uzanse (opste uzanse za promet robom, posebne uzanse-poslovni I proizvodni standardi se najcesce regulisu strogom intervencijom drzave putem podzakonskih pravnih akata-INCOTERMS – kodifikovana pravila5.Pravila INCOTERMS su medjunarodna trgovinska pravila za tumacenje najvaznijih trgovinskih izraza I transportnih klauzula. Izdala ih je

4.Medjunarodne konvencijeU međunarodnom pravu konvencije označavaju ugovorni odnos između dve ili više država zasnovan na bilateralnom ili multilateralnom metodu iz područja međunarodne trgovine i razmene. Konvencija UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe (Becka konvencija) 1980. godineJe kodifikovala pravila u oblasti medjunarodnog poslovanja i to ona koja se ticu: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zakljucenje ugovora, pitanja opoziva ponude, ispunjenja ugovora, tumacenja sporazuma o medjunarodnoj prodaji, raskidanja ugovora i placanja odstete u slucaju stete, itd. Pravila ove konvencije primenjuju se i na teritorijama zemalja koje nisu potpisnice, a SFRJ je bila potpisnica od 01.01.1988. godine.Primenjuje se pod uslovima:-da je ugovor o prodaji robe sklopljen izmedju strana koje sediste imaju na teritorijama razlicitih drzava-da se vrsi transfer robe iz jedne zemlje u druguKonvencija pociva na nacelu NAMERE jedne ugovorne strane, a ne zajednickim nameramaBriselski sporazum o sudskoj nadleznosti odredjuje nadleznost suda u resavanju sporova u medjunarodnom poslovanju. Potpisan je 1968. godine a inicijator su bile clanice Evropske zajednice.Ovaj sporazum definise slobodno opredeljenje potpisnica ugovora, a u slucaju nepostizanje kompromisa oko arbitraze, pokretac spora ima pravo izbora izmedju sudova dveju zemalja.Rimski sporazum o zakonu koji ce se primenjivati potpisale su clanice Evropske zajednice 1980. godine, i on ustanovljava da ce se u medjunarodnim ugovonim odnosima primenjivati zakon zemlje na cijoj teritoriji se odvija delatnost koja je predmet ugovora ili ce se primenjivati nacela medjunarodnog trgovinskog zakona.Sporazumi o zastiti intelektulane svojine-Pariska konvencija 1883. (definise pitanje registracije i zastite prava intelektualne svojine)-Madridski sporazum 1891. (regulise pitanja u vezi sa medjunarodnim zastitinim znakom)-Minhenski sporazum 1973., Strazburski 1971., kao i Vasingtonski 1970., regulisu pitanja registracije patenta.-Haski sporazum 1934., itd.Sporazumi o prevozu robe:-Zenevski sporazum 1956. (drumski saobracaj)-Briselski sporazum 1924. (pomorski saobracaj)-sporazum iz Cikaga 1944. (vazdusni saobracaj)-sporazum iz Berna 1890. (zeleznicki saobracaj)

međunarodnim ekonomskim odnosima- bilateralni i multilateralni ugovori

medjunarodna trgovinska komora 1936. godine, Njihovu verodostojnost priznaju I medjunarodni sudovi. Uzrok njihovog nastanka nalazi se u razlicitosti privrednih sistema u kojima posluju dva ili vise subjekata koji se ukljucuju u medjunarodnu trgovinu. INCOTERMS pravila I termini primarnu funkciju imaju u tumacenju osnosa kupca I prodavca u medjunarodnim kupoprodajnim ugovorima.

6. Nacela medjunarodnog poslovanjaOpšteprihvaćeni principi: su principi nezavisnosti i suvereniteta država, ravnopravnosti država, principi odgovornosti i obaveza za učinjenu štetu, princip reciporicteta i slično. Načela:načelo slobodne trgovine:-Slobodan uvoz i izvoz roba, bez ograničenja i zabrana-Slobodno formiranje cena-Monopol, preferencijal, izjednačavanje uslova-Klauzula “Najvećeg povlašćenja” (STO)Načelo slobode saobraćaja i slobode plovidbe:Sloboda odvijanja transporta i plovidbe u međunarodnim relacijamaKonvencija o otvorenom moru, konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu, Konvencija o režimu plovidbe DunavomNačelo slobode transfera dobiti, novca i novčane vrednosti : Sloboda transfera novca, pa samim tim i slobodu trgovineNačelo najpovlašćenije nacije:Pod ovim načelom se podrazumeva unošenje u međunarodni ugovor da će svaka strana potpisnica ugovora (država) priznati drugoj strani potpisnici ugovora (državi) u određenim oblastima uzajamna prava kao što su povlastice i olakšice koje je ona dala ili će dati bilo kojoj trećoj državi Načelo reciprociteta:Načelom reciprociteta (načelo uzajamnosti) se omogućava uzajamno ponašanje država ugovornica, tako što jedna ugovorna strana daje određenu pogodnost odnosno povlasticu, da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajuće pogodnostiNačelo nacionalnog tretmana:-Ovo načelo podrazumeva izjadnačavanje stranih subjekata sa domaćim privrednim subjektima, tako što strani subjekat ne može imati lošiji pravni tretman od domaćeg privrednog subjekta, pri čemu država obezbeđuje stranim licima ista prava koja imaju i domaća lica. Načelo preferencijalnog tretmana:-Putem preferencijalnog sistema postiže se povlašćena odstupanja određene države odnosno njenih privrednih subjekata u drugoj stranoj državi, državi ugovornici. Ovo načelo se ogleda putem niza beneficija i pogodnosti (sniženje carinskih stopa, oslobođenje kod plaćanja carine, liberalni uvoz idr.), kojim se omogućava povečan pristup privrednih subjekata i roba u državi, strani ugovorniciSistem pravičnog tretmana: -Ovaj sistem se naziva i sistemom nediskriminacije odnosno podrazumeva jednak i pravičan postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte. Na ovaj način se u izvesnom smislu izjednačavaju privredne aktivnosti, bez obzira iz kojih država su privredni subjekti

7. Koncepti I ciljevi globalizacijeGlobalizacija je proces uspostavljanja globalnih vrednosti, koje prevazilaze okvire pojedinih drzava (Globus – lat. Lopta, kugla).Vec1200. god P.N.E. stari Feniani postaju svetski trgovci, prodajuci robu na Siciliji, Sardiniji, Kritu, Gibraltaru i Britanskim ostrvima.Cilj globalizacije su prvobitno bila civilizacijska ukrstanja, zatim kulturna I religijska, da bi danas naglasak bio na ekonomskom I politickom ujedinjenju I ukrstanju.Instrumenti koji su se koristili, a I danas se koriste su razliciti: od velikih osvajackih ratova, procesa kolonijalizma, hladnog rata, do danasnje informaticke I tehnoloske revolucije.8.Istorijsko shvatanje globalizacijeNastojanje bogatijih I jacih drzava da uvecaju bogatstvo tako sto ce eksploatisati prirodne I ljudske resurse drugih drzava.Globalizacija je prosla 4 globalna evolutivna razdoblja:-Protoglobalni poreci (univerzalne civilizacije I imperije)Globalizacija u ovom periodu koncipirana je kroz religijsko I duhovno povezivanje. 313. god nakon sto je Konstantin Veliki primio hriscanstvo, u Rimskom carstvu zvanicna religija je postala hriscanstvo. Put svile (200 god p.n.e.) moze se smatrati protoglobalistickim konceptom. Kineski trgovci su prenosili svilu preko pustinje Gobi I prodavali je jeftino u zamenu za zlato, srebro I vunu.U periodu Rimskog carstva I u vreme Starih Grka razvijale su se kultura, ekonomija I ostale institucionalne forme koje su vodile ekspanziji drustva ,da bi pojava neukih Nomada vratila civilizacijski tocak unazad. Tamne godine feudalizma su vratile Evropu nekoliko istorijskih koraka unazad, da bi Krstaskim ratovima Evropi bili vraceni stari trgovacki putevi, I dolazi do ekonomske ekspanzije.-doba renesanse (1350. – 1600.) – Kretanje radne snage odvijalo se kroz institucionalizaciju trgovine robljem. Portugalski istrazivaci su ovaj vid trgovine rasirili na sve kontinente. Ovaj vid trgovie moze da se tumaci kao princip dominacije jedne klase ljudi u odnosu na drugu.-kolonijalna osvajanja I ekspanzija industrijalizma doveli su do stvaranja ekonosmki mocnih drzava I transportne revolucije- megaglobalizacija (vreme hladnog rata I posle)9.Aktuelno shvatanje globalizacije-Hiperglobalisti posmatraju novi svetski poredak kao nuznost. Internacionalno je uvek iznad nacionalnog.-Transformacionalisti: globalizacija Ima dva predznaka: pozitivan (akomodacija predstavlja nuzan proces akomodacije nacionalne privrede u medjunarodnom okruzenju), negativan (stvaranje konflikata I jos veceg raslojavanja

10.Ekonomski aspekt globalizacije Podrazumeva stvaranje velikih korporacija, seobu kapitala, svetsku podelu rada, tehnoloski razvoj koji prevazilazi nacionalne okvire I ubrzava process integracija.Ekonomska globalizacija je primus inter pares aspekata globalizacije.11.Drustveni aspect globalizacijePodrazumeva uspostavljanje novih socijalnih I politickih vrednosti. Socijalni aspekt jednog drustva uvek se vezuje za odredjenu meru I vrstu pravednosti. Liberalizacija ljudskih sloboda uspostavlja novi nacin misljenja koji sa sobom nosi okvire novog socijalnog poretka. Drustveni aspekti globalizacije ogledaju se I kroz nove kulturne I moralne norme I vrednosti, Moralne vrednosti danas su bitno drugacije od ranije uspostavljenih I vazecih moralnih vrednosti.Politicke implikacije globalizacije u velikoj meri se ogledaju u moci razvijenih.12.TranzicijaTranzicija (Transitivus-lat. Prelazan) predstavlja savremeni proces koji se odvija u drustvu. Ekonomska tranzicija, kao deo globalne tranzicije, jeste proces kroz koji na odredjenom stepenu drustvene razvijenosti prolaze sve zemlje. Determinante tranzicije su: definisanje postojeceg ambijenta, definisanje kljucnih ekonomskih faktora, kreiranje infrastructure, predvidjanje ekonomskih I politickih posledica reformi.Sredstvima tranzicije smatramo: nova znanja, tehnologije, I stvaranje infrastrukturnih okvira.Cilj tranzicije je prelazak na nov ekonomski, politicki I socijalni poredak, tj. Ukljucivanje u globalne tokove.13.Razlozi zbog kojih drzave ucestvuju u medjunarodnoj trgovini

unutar nacionalnih drustava I na globalnoj sceni).-Skeptici – globalizacija je tvorevina najjacih (SAD, V. Britanija, Nemacka, Japan) . Globalizacija nije nista drugo nego licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja.Ekstremne struje su skeptici, I hiperglobalisti, dok transformacionalisti predstavljaju “zlatnu sredinu”.

14. Pojmovi:Oportunitetni trosak oznacava da proizvodnja jednog dobra uvek znaci trosak zbog neproizvodnje drugog dobra. Gubitak koji nastaje zbog neproizvodnje drugog dobra predstavlja oportunitetni trosak.Input su sva ulaganja u proizvodne faktore, odnosno proizvodnju neke preivrede.Dohodak je rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore, odnosno proizvodnju neke privrede.Medjunarodni odnosi razmene (Terms OF Trade) su cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze I uvoze proizvode I usluge.15.Pojmovi:Bruto nacionalni dohodak predstavlja zbir bruto domaceg proizvoda I neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta.Bruto domaci proizvod predstavlja finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne drzave I cini ga ukupna vrednost dobara I usluga proizvedenih na teritoriji jedne drzave u toku jedne godine.Izvoz je prodaja u inostranstvu dobara I usluga proizvedenih u domacoj drzavi.Uvoz je prodaja na teritoriji domace drzave proizvoda I usluga proizvedenih u inostranstvu.16.Pojmovi:Marginalna stopa transformacije je kolicina proizvoda od cije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda povecala za jedinicu.Granica proizvodnih mogucnosti je maksimalna kolicina jedinica jednog proizvoda, koja se moze proizvesti pri bilo kojoj datoj kolicini jedinica drugog proizvoda.Relativna ponuda I traznja predstavljaju kolicnik ponude ili traznje, u svetskim razmerama, broja jedinica jednog proizvoda sa ponudom ili traznjom broja jedinica drugog proizvoda u funkciji formiranja relativne cene.Relativna cena je tacka preseka krive relativne ponude I krive relativne traznje.17.Zatvorena privreda-u zatvorenoj privredi input je jednak dohotku-sve što je proizvedeno u datoj privredi uravnoteženo je sa dohotkom te privrede-budući da u zatvorenoj privredi rezidenti date države ne mogu da kupe output druge države niti svoj output da prodaju strancima sav nacionalni dohodak se raspodeljuje a domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije

D = P+ J +I

D – OUTPUT , P - PRIVATNA POTROŠNJAJ – JAVNA POTROŠNJA, I - INVESTICIJE18.Otvorena privreda*U otvorenoj privredi postoje dva potencijalna izvora dobara i usluga:-lokalna proizvodnja-uvoz*U otvorenoj privredi postoje četiri potencijalne upotrebe proizvoda i usluga:-privatna potrošnja- javna potrošnja- investicije- izvoz

19.Teorija apsolutnih prednostiAdam Smit, polazi od pretpostavke drustvene podele rada izmedju dve zemlje I prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojedinih delatnosti , baziranih na takvoj podeli.Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odredjeni proizvod sa nizim troskovima inputa od neke druge zemlje, odnosno da pri takvoj specijalizovanoj proizvodnji ostvari najnize oportunitetne troskove.Pretpostavke:-dve zemlje: domaca I strana-dva proizvoda: A I B-faktor proizvodnje: rad-isti faktor proizvodnje I u domacoj I u stranoj zemlji-ukusi potrosaca isti I u domacoj I u stranoj zemljiModel koji se formira na osnovu datih pretpostavki:-domaca zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje-strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji prozivoda B od domace zemljeZakljucak:-Domaca zemlja prizvodi proizvod A-Strana zemlja prizvodi proizvod B-Obe zemlje su se specijalizovale u proizvodnjiNedostaci ove teorije ogledaju se u tome da po njoj ne postoje razlozi za medjunarodnom trgovinom u slucaju da zemlja nema nize oportunitetne troskove ni kod jednog proizvoda u odnosu na druge ucesnike na medjunarodnom trzistu.Nedostatke ove teorije otklonila je teorija Komparativnih prednosti.21.Teorija opste ravnoteze-autor: BERTIL OLIN-u objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su : koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene između zemalja -Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti određenim faktorom proizvodnje. -Ukoliko neka zemlja ima obilje u radu, kao faktoru proizvodnje, a druga obilje u kapitalu, kao faktoru proizvodnje, onda će se one specijalizovati u proizvodnji onog dobra kojeg imaju u obilju, odnosno prva zemlja će se specijalizovati u proizvodnji radno-intenzivnih dobara, a druga zemlja u proizvodnji kapitalno-intenzivnih dobara.-Na toj osnovi odvijaće se tokovi međunarodne razmene, odnosno uvoza - izvoza proizvoda. -U slučaju da zemlja raspolaže kapitalom kao obilnim faktorom, a sa druge strane nedostaje joj radna snaga kao drugi faktor

proizvodnje, ona će se specijalizovati u

proizvodnji kapitalno intenzivnih proizvoda i izvoziti ta dobra, što će usloviti povećanu tražnju za kapitalom (faktorom u obilju), što će za posledicu imati povećanu tražnju ovog faktora i rast

njegove cene. -Sa druge strane, ovakva specijalizacija značiće manju tražnju za drugim faktorom

proizvodnje ( u ovom slučaju radnom snagom), što će za posledicu imati pad cene tog faktora

20. Teorija komparativnih prednostiDejvid Rikardo ističe da iako zemlja nema apsolutne prednosti i niže proizvodne troškove u proizvodnji nekog dobra u odnosu na stranu zemlja, ona ipak ima interes da učestvuje u međunarodnoj trgovini sa drugim zemljama na bazi komparativnih prednosti.Rikardo je smatrao da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja, bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojima ima komparativne prednosti, odnosno u proizvodnji onog proizvoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne troškove.Pretpostavke:-dve zemlje: domaca i strana-dva proizvoda: A i B-faktor proizvodnje: rad-isti faktor proizvodnje u domacoj i stranoj zemlji-ukusi potrosaca isti u domacoj i stranoj zemlji-kvalitet svih radnika je isti-mobilnost radne snage izmedju sektora, sto obezbedjuje jednakost zarada-operiše se u režimu konstantnih prinosa- bilo kakve promene broja angažovaih radika u određenoj proizvodnji ne menjaju troškove po jedinici proizvodaModel koji se formira na osnovu datih pretpostavki je sledeći:-domaća i strana zemlja proizvode dva proizvoda,-domaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, dakle domaća zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda -Domaća zemlja je dva puta produktivnija u proizvodnji proizvoda «A» od strane zemlje, a tri puta produktivnija u proizvodnji proizvoda «B» od strane zemlje.-Strana zemlja nema apsolutnih prednosti ni kod proizvodnje proizvoda «A» ni kod proizvodnje proizvoda «B». -Domaća zemlja će se specijalizovati za proizvodnju proizvoda «B» jer u toj proizvodnji ostvaruje tri puta veću produktivnost sa istim faktorima proizvodnje u odnosu na stranu zemlju, dok je kod proizvoda «A», dva puta produktivnija. To znači da su njene komparativne na strani proizvoda «B». -Strana zemlja ima relativno manju razliku u produktivnosti kod proizvodnje proizvoda «A» u odnosu na domaću zemlju, pa se stoga može reći da ona ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda «A». Korist od međun a rodne trgovine ost v aruju obe zemlje: -autarhične cene konvergiraju i

D + U = P + J + I + E Ili D =P + J + I +

(E- U )

D – OUTPUT- DOHODAKP -- PRIVATNA POTROŠNJAJ – JAVNA POTROŠNJA , I - INVESTICIJEE – IZVOZ, U – UVOZ

Razlika izvoza i uvoza predstavlja trgovinski bilans

proizvodnje i vće obilje. -Dakle, dolazi do konvergencija u količini

raspoloživih faktora i putem međunarodne trgovine dolazi do izravnjavanja cena faktora proizvodnje. -Olin ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i

kvaliteta međunarodne trgovine i da to kretanje predstavlja, u izvesnom smislu,

supstituciju u kretanju proizvoda.

uspostavlja se jedinstvena relativna cena u obe zemlje, -povećava se obim trgovine u obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.

22. Teorija troskova supstitucije - Tvorac ove teorije Gortfird Haberler u teorije medjunarodne trgovine uvodi sva tri proizvodna faktora: rad, capital I zemljiste.-On takodje po prvi put uvodi termin “zrtvovanja” jednog proizvodnog faktora u korist drugog.-Da bi se povecala proizvodnja jednog proizvoda , istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda , usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora , uz nepostojanje drugih ogranicenja. -Dolazi do troskova supstitucije jer dodatna jedinica nekog proizvoda uslovice pojavu marginalnih troskova , pa ce cena proizvoda porasti za onaj iznos, koji predstavlja cenu zrtvovanog proizvoda.23. Nekonvencionalne teorije međunarodne trgovine Teorija rasprodaja viškova – postojanje viškova proizvodnih kapacitetA ( PROIZVODA), koji su u prethodnom periodu stvoreni, pa trenutno ne postoji proporcinalnost u kapacitetima i tražnji. Zemlja bi međunarodnom trgovinom mogla da plasira višak proizvoda a da dođe do proizvoda za koje ima povećanu tražnju. Time se omogućava održavanje zaposlenosti predimenzioniranih kapaciteta, mogućnost za zemlje u razvojuProduktivitetna teorija –međunarodna

trgovina proširuje tržišta i podstiče podelu rada, što utiče na povećanje produktivnosti, podstiče tehnološke inovacije, automatizaciju i dovodi do povećanja svetskog dohotka.24.Teorije međuzavisnosti trgovine i razvojaTeorija dominirajuce privrede:-Autor: Fransoa Perua-Polazna pretpostavka: dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi-Razloge za znacajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju u odnosu na razvijene zemlje Perua vidi u:-moci i prinudi-pregovarackoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja-razlici u veličini zemalja tj. ekonomskoj dimenzionalnosti-razlici u vrstama privredne aktivnosti zemalja-Dominacija moze biti namerna ili nenamerna.-Namera se ocenjuje prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u medjusobnoj medjunarodnoj trgovini.Teorija periferne privrede:-Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije)-Zemlje centra imaju slabiju cenovnu elastičnost tražnje za primarnim proizvodima (proizvodi zemalja periferije)

u međunarodnoj trgovini, dolazi do pada cene pomenutih proizvoda i pogoršanja opšte ekonomske pozicije zemlje periferije, jer se smanjuju izvozni prihodi zemlje periferije.-Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu

elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost,

sto dovodi da zemlje povećani dohodak usmeravaju u potrošnju u zemlje centra

25.Kejnzovo shvatanje medjunarodne trgovine-Kejnz smatra da je profit glavna pokretacka snaga medjunarodne trgovine.-Kejnzove teorije zasnovane sun a stavovima raznih vidova ravnoteze, sa posebnim akcentom na punu zaposlenost.-Kejnz tumaci nivo medjunarodne trgovine zavisnoscu nivoa zaposlenosti od investicija kako u zemlji, tako I u inostranstvu.-Aktivni trgovinski bilans implicira smanjenje kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanih sredstava iz inostranstva i obrnuto-Međunarodna trgovina po Kejnzu je spoljni odraz kompromisa između suprotstavljenih težnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže i pune zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutrašjnim stanjem spoljna trgovina još može da postigne.-Formula za ravnotežu jedne privrede jeste: dohodak je jednak zbiru vrednosti finalne robe za domaću potrošnju i investicija i izvoza umanjenih vrednošću uvoza.27.Komparativni pregled teorije komparativnih I konkurentskih prednosti-Osnovna razlika izmedju ove dve teorije jeste u koriscenju sredstava. Dok teorija komparativnih prednosti pociva na principima fizickih sredstava, teorija konkurentskih prednost ipociva na principima socijalnih sredstava, pre svega znanju I kvalifikovanosti ljudskog resursa.-Teorija komparativnih prednosti zasniva se na velikim preduzecima I autarhicnom okruzenju, teorija konkurentskih prednosti zasniva se na zajednickoj viziji privatnog I javnog sektora I preduzetnickom modelu izgradnje nacionalnog ekonomskog rasta.-Prvobitna teorija je bila bazirana na nizim troskovima, dok se teorija konkurentske prednosti primarno bazira na kvalitetnijim proizvodima.28. Pojam I uloga klastera-Klasteri predstavljaju privredne grupacije iste, slicne ili povezane delatnosti.-Klastere definisu nacionalni saveti formirani na nivou vlade zemlje u ciji sastav ulaze vladini predstavnici, privrednici, I intelektualni potencijal drzave.-Klasteri se definisu u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogucnost kreiranja dijamantski stabilnog poslovnog okruzenja.-Pri odredivanju klastera osnovna vodilja jeste produktivnost.-U strategji konkurentnosti klasteri imaju trojaku ulogu:*povecavaju produktivnost *povecavaju mogucnost inovacija*stimulisu I omogucavaju nove

26.Porterova teorija konkurentske prednosti-Komparativne prednosti zasnovane na prirodnim resursima i jeftinijoj radnoj snazi izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima -Po Majklu Porteru, osnivacu teorije, konkurentsku prednost odredjuje nekoliko faktora:-faktori uslova proizvodnje-priroda i uslovi traznje-srodne i pratece industrijske grane -strategija, struktura i rivalstvo preduzeca-uloga vlade-sanse iz okruzenjaFaktore uslova proizvodnje mozemo klasifikovati na:-Ljudski resurs čini raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu (kvalifikovanost).-Fizički resursi u jednoj zemlji predstavljaju kvantitaivni i kvalitativni pokazatelj raspoloživošću obradivim zemljištem, saobraćajnicama, rudnim bogatstvo, energetskim izvorištima itd. -Resursi znanja danas se smatraju jednim od najvažnijih ulaznih resursa. Efikasnost prilagođavanja nastalim promenama uslovljeno je kvalitetom znanja. U uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljati neizvesnošću i rizikom. -Resursi kapitala su snaga društava u izgradnji konkurentske prednosti za uključivanje u međuanrodnu trgovinu i predstavljaju raspoloživa finansijska sredstva, ako i njihovu cenu. -Infrastrukturni resursi predstavljajukvantiet i kvalitet raspoložive infrastrukturne podrške neke zemlje. Pod infrastrukturnom podrškom smatraju se razvijenost saobraćajnica (drumskog, železničkog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja), zatim postojeća komunalna infrastruktura, telekomunikacioni sistemi, poštansko-telegrafski saobraćaj itd.-Priroda i uslovi tražnje jeste bitan faktor u izgradnji konkurentske prednosti. Uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na potencijal tražnje na međuanrodnom tržištu, pod uslovom izgrađenih sličnih ukusa potrošača. Smatra se da je domaća tražnja resprezentativna u kreiranju inostrane tražnje. Podstiče se razvoj konkurentske prednosti u industrijama gde se ostvaruje ekonomija obima jedne privrede. -Srodne i prateće delatnosti su važni činioci u izgradnji konkurentske prednosti jer određuju korišćenje finalnog proizvoda ili su dopunjujući faktor u korišćenju domaćeg proizvoda. To su delatnosti sa kojima preduzeće u koordinaciji ili kooperaciji koje izgrađuje međunarodnu konkurentsku prednost -Strategija, struktura i supraništvo preduzeća je uslov pod kojim se u zemlji određuje način stvaranja preduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem. Strategija preduzeća treba da je zasnovana inovativnim processima, koji će održati stabilan rast i razvoj preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.- Uloga vlade smatra se bitnim faktorom u izgradnji konkurentnosti n ameđuanrodnom nivou.Teorija

-Cene primarnih proizvoda sporije rastu

od cena sekundarnih proizvoda u uzlaznoj liniji svetskog privrednog ciklusa, a sa druge strane brže opadaju u silaznom

periodu razvoja svetskog privrednog ciklusa-SPONTANI FENOMEN PRIVREDNOG RAZVOJA- stanje u ekonomskim odnosima

zemalja periferije i zemalja centra

poslovne forme I sirenje postojece lepeze klastere

konkurentske prednosti podrazumeva sinhronu aktivnost na makro i mikro nivou. -Šanse iz okruženja trebaju biti podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti. procesi restruktuiranja, reformi, nepostojanje jasno izgrađenje potrošačke kulutre mogu biti stimulativni faktori okruženja, koji će inicirati izgradnju međunarodne konkurentske prednosti.

29. Instrumenti I sredstva konkurentske prednosti Instrumentima I sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski I institucionalni okviri poslovanja preduzeca u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije.Instrumenti stvaranja konkurentske prednosti su: inovativna konkurencija, sofisticirani potrosac, kvalitet I partnerstva izmedju kompanija.Sredstva mogu bii u fizickom ili

socijalnomObliku.Fizicki kapital su: finasijski,

infrastruktura,prirodna bogatstvasocijalni kapital su: znanje, informacija,podatak, intitucionalni okviri I kultura.Dzon Babiek smatra da je prosperitetdefinisan kroz 7 oblika kapitala I dve

globalnegrupacije: fizicki I socijalni kapital.Fizicki: finansijski, infrastrukturni,

prirodnabogatstvaSocijalni: kulturni, ljudski, analiticki,Institucionalni

36.Medjunarodno kretanje kapitala zavisi od pravnih I fizickih subjekata (preduzeca, fizicka lica, finansijske organizacije, medjunarodne organizacije, I svi oni koji imaju pravni legitimitet nastupanja na medjunarodnom trzistu).Uslovljeno je ponudom I traznjom kapitala na trzistu. Na strani ponude je korist koja se ostvaruje plasiranjem kapitala, a na strani traznje su razvojne potrebe drzave.Kretanje kapitala prema poreklu:-kapital iz privatnih izvora je sav onaj kapital koji je vlasnistvo privatnih pravnih I fizickih lica. Moze se plasirati kroz direktne I portfolio investicije, ventura I joint.-kapital iz zvanicnih multilateralnih izvora, medjunarodnih institucija – javni kapital (medjunarodni zajmovi I krediti, kompenzaciono finansiranje od strane MMF-a, finansiranje putem emisije obveznica od strane zvanicnih institucija I dr.)Kretanje kapitala prema vremenskom kriterijumu:-kratkorocni zajmovi su zajmovi sa vremenom trajanja do dve godine.-srednjorocni zajmovi – od 2-5 godina – srednjorocno plasiranje javnog kapitala- dugorocni zajmovi – duzi od 5 godinaKretanje kapitala prema

ekonomskomkriterijumu:-Zajmovni kapital je kapital koji se u

oblikutrasnferise iz jedne zemlje u drugu. Zaposledicu ima izjednacavanje ponude Itraznje kapitala na medjunarodnom

trzistu.Razlikujemo robrni I novcani transfer.-Investicioni kapital ima za cilj sticanje Iuvecanje profita. Inostrane direktneinvesticeije I portfolio investicije su

jedan odnajcescih oblika medjunarodnog

kretanja

32.Definisanje nacionalne strategije razvojaUslovi trzista diktiraju strategiju nacionalnog razvoja. Savremeni globalni tokovi ekonomije fokusiraju izgradnju konkurentnosti u uslovima velike mobilnosti kapitala.Efekti takve strategije ogledace se u stvaranju konkurentne privrede, sto ce usloviti povecanje produktivnosti.Nacionalna strategija predstavlja sinhronizovane aktivnosti drzave, preduzeca, drzavnih I drugih institucija u cilju stvaranja konkurentske prednosti I prilagodjavanja poslovanja u uslovima globalizacije.Nacionalna strategija omogucice preduzecima da lakes odgovore na pitanja:-Sta proizvoditi?-Kome prodati?-Kako prodati?Definisanjem klastera u nacionalnoj strategiji delimicno se specificirala I ciljna potrosacka grupacija. Klasteri su definisani na osnovu potreba I mogucnosti, pa se u njima I nalazi odgovor na prva dva pitanja.Prodavati podrazumeva izgradnju sopstvene distributivne mreze.Definisanje nacionalne strategije podrazumeva:-restruktuiranje I reforme koje je potrebno sprovesti na svim nivoima drustvenog zivota, a pre svega ekonomskog, I istovremeno na mikro I makro nivou. Reforme podrazumevaju promene finansijskog, bankarskog, I trzista kapitala.-izgradnja ambijentalnih uslova podrazaumeva ulaganje fizickog kapitala kroz investicije, infrastrukturu I koriscenje prirodnih resursa. Socijalni kapital dace odgovor na pitanje kome prodati I kako.Efekti mogu biti u izgradnji nacionalno prepoznatljive marke.-definisanje kljucnih faktora – nacionalna strategija je zasnovana na globalistickim ciljevima. Maksimalan podsticaj treba dati malim I srednjim preduzecima koja kao fleksibilni poslovni sistemi omogucavaju brzo prilagodjavanje uslovima nametnutim globalizacijom.-Formiranje nacionalnog saveta konkurentnosti u koji treba da udje sva intelektualna snaga drustva-definisanje klastera, sredstava I sistema -koordinacija, monitoring I kontrola kao baza efikasnosti I efektivnosti u uslovima neizvesnosi.

31.Institucionalni uslovi zaformiranje klastera

33.Medjunarodno kretanje faktoraRazlikujemo tri strategije u zavisnosti od raspolozivosti faktora proizvodnje:-strategija drzave koja obiluje radom, bice bazirana na proizvodnji I izvozu radon-intenzivnih dobara, auvozu kapitalno – intenzivnih dobara-strategija drzave koja obiluje kapitalom, proizvodice I izvoziti kapitalno – intenzivna dobra, a podsticace zaposljavanja radnika iz drugih drzava-strategija nedovoljno razvijenih drzava jeste ili uvoz proizvoda velikih firmi, ili stvaranje ambijenta za otvaranje filijala velikih kompanija na njenoj teritoriji34.Slicnosti I razlike izmedju medjunarodnog kretanja roba I usluga I medjunarodnog kretanja faktora proizvodnje jesu u ekonomskim I politickim efektima. Ekonomski efekti su da oba kretanja doprinose rastu bruto domaceg proizvoda, rastu svetskog outputa, jer za cilj imaju maksimalizaciju profita kompanija. Medjutim, trgovina robama I uslugama je sa mnogo manje poteskoca, u odnosu na kretanja faktora proizvodnje iz razloga postojanja velikog broja restrikcija u kretanju faktora proizvodnje, sto ima za posledicu politicku prihvatljivost takvog kretanja.35.Medjunarodno kretanje rada podrazumeva mobilnost radne snage na medjunarodnom trzistu.Ako domaca drzava obiluje zemljom, a strana drzava obiluje radom, cene najamnina u stranoj drzavi ce biti nize u odnosu na najamnine u domacoj drzavi. U slucaju potpune mobilnosti radne snage izmedju dve drzave, doci ce do kretanja radnika od strane ka domacoj drzavi.Efekti takvog medjunarodnog kretanja rada ogledace se u rastu realnih najamnina u stranoj drzavi, a pada realnih najamnina u domacoj drzavi.Ovakva tendencija ce postojati sve do izjednacavanja marginalnog proizvoda rada u obe drzave.Medjunarodno kretanje rada za posledicu ima:-smanjenje ponude rada u zemlji koja obiluje radom-povecanje ponude rada u zemlji koja obiluje kapitalom-konvergencije realnih najamnina-porast svetskog outputa-promene na strani realnih cena drugog faktora proizvodnje (zemlje)

privatnog kapitala.

37. Inostrane direktne investicije Predstavljaju najcesci oblik savremenog privatnog finansiranja. To su investicije kada investitor, sa sedistem u jednoj zemlji, izvozi kapital u drugu zemlju, radi obavljanja poslovne aktivnosti I na taj nacin stice imovinu u inostranstvu.Osnovna karakteristika inostranih direktnih investicija je postojanje maticne kompanije I njenih filijala u inostranstvu. One se javljau u vidu akcijskog kapitala, kada investitor kupuje akcije neke druge firme u inostranstvu, ili kada investitor vrsi reinvestiranje vec stecene dobiti u inostranstvu.Realizacija inostranih direktnih investicija se moze izvrsiti na sledece nacine:-osnivanjem vlastitih preduzeca u inostranstvu, u obliku filijala, predstavnistva ili samostalnog preduzeca, sto je najcesci oblik direktnih inostranih investicija, I ima izuzetno vazan uticaj na medjunarodno poslovanje.-kupovinom preduzeca ili kupovinom kontrolnog paketa akcija preduzeca. Ovaj vid u osnovi ima efikasnost u investiranju, jer investitor moze veoma brzo da izvrsi restruktuiranje I reinzenjering poslovne aktivnosti kupljenog preduzeca I u najkracem roku izvrsi povrat investiranog kapitala.-dokapitalizacijom se vrsi direktno strano investiranje u kompaniju, u obliku povecanja kapitala u korist stranog investitora, do visine prava upravljanja. Ovaj vid stranog investiranja se najcesce vrsi kroz investiranje u opremu I tehnologiju.Pozitivni aspekti inostranih direktnih investicija reflektuju se na transfer tehnologije I znanja, tendenciju rasta svetske trgovine, zaposlenosti I privrednog razvoja.Negativni aspekti mogu biti eksploatisanje prirodnih resursa od strane mocnih investitora.38.Portfolio investicije Predstavljaju plasmane kapitala u inostrane akcije, obveznice ili druge hartije od vrednosti, kojima se ostvaruje fiksni prihod, pri cemu cilj nije kontrola nad preduzecem u inostranstvu.Prihodi koje portfolio investitor ostvaruje jesu dividenda po osnovu kupljenih akcija I rast cena akcija na trzistu hartija od vrednosti. Primarni motiv investitora ogleda se u sticanju stalnog prihoda sa manjim rizikom nego kod direktnih stranih ulaganja.Portfolio investicije se vezuju za diversifikaciju rizika.39.Pojam I uloga multinacionalnih kompanijaMultinacionalne kompanije su one u kojima se udruzuje kapital dve ili vise zemalja radi ulaganja u privrede zemalja koje ne raspolazu dovoljnim sredstvima za stvaranje komparativnih prednosti u procesu poslovnih aktivnosti.U multinacionalnim kompanijama kapital je poreklom iz jedne zemlje, a vrsi se transfer kapitala u druge zemlje. Osim direktnog transfera kapitala, vrsi se I indirektan transfer tehnologijom, know-how, licencama, patentima, itd.Kretanje direktnog stranog kapitala odvija

40. Faze razvoja multinacionalnih kompanija-Paternalizam je bio karakteristican za pojavu multinacionalnih kompanija u prvoj polovini XX veka . Inovativna aktivnost se vezivala za domicilnu drzavu, odakle su proizvodi distribuirani na inostrana trzista.Nejednaka razvijenost trzista I ukusa potrosaca dovela je do neujdenacene razvijenosti inovativnosti u maticnoj kompaniji I njenim filijalama.-Ekspanzionizam nastaje u drugoj polovini XX veka . U ovom periodu inovativna aktivnost se prosiruje van domicilne drzave.-Liberalizam se bazira na generisanju sve veceg broja ideja sa lokalnih trzista, uz istovremeno sve manji uticaj normi I standarda maticne kompanije.41.Klasifikacija multinacionalnih kompanija po kriterijumu upravljanja-Etnocentricne korporacije imaju sediste u domicilnoj dravi, afilijale sirom sveta. Upravljanje se vrsi iz centra.-Policentricne korporacije su one kod kojih se u domicilnoj drzavi definise globalna razvojna politika, a u zemljama u kojima se nalaze filijale rukovodjenje sprovode lokalni menadzeri.-Geocentricni tip korporacija u potpunosti oslikava kompaniju globalnog tipa. Karakterise ih velika fleksibilnost I pokretljivost rukovodeceg tima, ali I internacionalnost.43.Medjunarodna trgovinska komora je medjunarodna univerzalna nevladina organizacija osnovana 1919. godine u Parizu cije clanstvo cine hiljade kompanija, udruzenja, privrednih institucija I poslovnih ljudi iz preko 130 zemalja sveta.Osnovni ciljevi MTK su:-razvoj medjunarodne trgovine -jacanje trzisne eknonomije-razvoj privatnih preduzeca-povecanje direktnih stranih investicija-razvoj zemalja u razvoju-realizacija svetskih integracionih procesaNajvisi organ MTK je Kongres koji se odrzava svake druge godine, dok je najvazniji organ upravljanja Savet u koji ulaze predstavnici nacionalnih komiteta. Svoju delatnost MTK obavlja I preko brojnih komisija I odbora I specijalizpvanih institucija.Odbori I druga tela MTK su tokom vremena kreirali vrlo veliki broj normative I pravila medjunarodnog trgovinskog prava.Najpoznatija su Medjunarodna pravila za tumacenje trgovinskih termina (INCOTERMS), usvojena 1936. godine, a vise puta nakon toga revidirana.44.Konferencija UN o trgovini I razvoju(UNCTAD) odrzana je 1964. god u Zenevi u prisustvu predstavnika 122 zemlje.Danas su sve clanice UN I clanice UNCTAD. Sediste UNCTAD je u Zenevi. UNCTAD saradjuje sa brojnim vladinim I nevladinim organizacijama I sa nizom medjunarodnih organizacija(ECOSOC,MMF,UNIDO,STO,IBRD, I dr.)UNCTAD se zalagao za ravnopravnost medju drzavama, I prevazilazenje neokolonijalizma, da bi promenom polotockih I ekonomskih odnosa 90-ih

45.Organizacija UN za industrijski razvoj (UNIDO) osnovana je 1966. godine sa ciljem industrijalizacije nerazvijenih zemalja I zemlaja u razvoju I davanja medjunarodnog karaktera procesu industrijalizacije. Najvisi organ UNIDO je Generalna konferencija koja se odrzava svake druge godine. Sediste UNIDO je u Becu.Veoma znacajna je druga konferencija UNIDO odrzana 1975. godine u Limi, na kojoj su postavljeni ciljevi da zemlje u razvoju ostvare povecanje udela u svetdkoj industrijskoj proizvodnji sa 7% na 25% do karaja veka.Ne trecoj konferenciji 1990. u Nju Delhiju, postignut je dogovor za osnivanje Fonda Jug – Sever radi prikupljanja novcanih sredstava I ubrzanja procesa industrijalizacije zemalja u ravoju I nerazvijenih zemalja.Od 11.12.2008. UNIDO broji 173 drzave clanice.46.Organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj (OECD) je osnovana 1961. godine u Parizu od strane najrazvijenijih zemalja, kada su se razvijenim evropskim zemljama pridruzile SAD I Kanada.Politika OECD usmerena je ka ekonomskom razvoju demokratskih drava I trzisnih ekonomija, porastu zivotnog standarda zemalja clanica, porastu zaposlenosti I brzem razvoju. OECD broji 30 zemalja clanica, koje odrzavaju odnose sa drugih 70 zemalja, prosirujuci na taj nacin svoju globalnu ekonomsku politiku.Ciljevi OECD-a su:-postici sto veci privredni rast I zaposlenost-povecati zivotni standard u zemljama clanicama I neclanicama, uz ocuvanje finansijske ravnoteze-doprineti razvoju svetske privrede-pomagati zdrav ekonomski napredak u clanicama I neclanicama u procesu njihovog privrednog razvoja-doprinositi sirenju svetske trgovine na multilateralnoj osnovi, bez diskriminacije I u skladu sa medjunarodnim obavezamaPoslednjih godina OECD se bavi pitanjima koja se odnose na upravljanje medjunarodnim biznisom. U tom cilju kreiran je Multilateralni sporazum o investicijama,

se kroz kompleksne veze izmedju maticne kompanije I njenih filijala.Ove kompanije ostvaruju poslovne aktivnosti u vise zemalja, a upravljanje se sprovodi sa ciljem uspostavljanja globalne poslovne orijentisanosti preduzeca.Sustina funkcionisanja multinacionalnih kompanija jeste u njihovoj funkcionalnoj I geografskoj razudjenosti, koje proisticu iz finansijske snage.

godina, I nastankom STO doslo do problema u funkiconisanju ove institucije I napustanja od strane najrazvijenijih zemlaja.

47. Svetska trgovinska organizacija (STO) nastala je 1. januara 1995. godine. Usvajanjem zavrsnog akta, na Urugvajskoj rundi pregovora. STO je organizacija sa pravnim subjektivitetom, I trajna je organizacija.Pravila STO obuhvataju proizvode, komercijalne usluge I trgovinske aspekte prava intelektualne svojine.Sporazumi u okviru STO su opsti I obavezni su za sve clanice.Sediste STO se nalazi u Zenevi. STO danas broji 148 zemalja clanica, dok 32 drzave I 7 medjunarodnih institucija imaju status posmatraca.Najvazniji organ STO je Ministarska konferencija koju cine predstavnici svih zemalja clanica. MInistarska konferencija se odrzava svake druge godine.Generalni savet , koji takodje cine predstavnici svake zemlje clanice, obavlja ekuce poslove izmedju dve ministarske konferencije.Kljucni stav STO, prilikom prijema novih clanica iz reda zemalja u razvoju, jeste da se omoguci ulazak stranih investitora na trziste roba I usluga doticnih zemalja.Ulazak odredjene zemlje u razvoju u STO, najcesce je uslovljen politickim stavom vodecih clanica STO.STO priznaje da je na sceni marginalizacija perifernih trzista (trzista zemalja u razvoju).Osnovni principi STO su:-princip nediskriminacije-princip najpovlascenije nacije-princip nacionalnog tretmana-princip slobode tranzita I transparentnosti-princip liberalizacije trgovine, podsticanja konkurencije I dodatne pomoci nerazvijenim zemljama48.Grupa svetske banke SB je osnovana 1944. godine radi partnerske pomoci ekonomijama u razvoju I rastucim trzistima.Prve drzave pristupaju I potpisuju ugovor 1945. godine, da bi prvi zajam SB odobrila 1947. godine Francuskoj.SB je osnovana kao svetsko akcionarsko drustvo, gde svaka zemlja clanica ima svoj udeo, srazmerno jacini ekonomije te zemlje. Clanice G7 (SAD, Kanada, Francuska, Nemacka, Italija, Japan I Velika Britanija), imaju najveci procenat akcija – 45%.SAD sa najvecim udelom u okviru SB (17%) ima pravo veta na svaku odluku, jer je za sprovodjenje odluke potrebna saglasnost vlasnika 85 % akcija.Organi SB su: Direktor, Odbor guvernera, Izvrsni odbor. Najznacajniji organ je odbor guvernera koji zastupa jednom godisnje I sastavljen je od predstavnika zemalja clanica-ministara finansija I glavnih licnosti centralnih banaka.5 medjusobno povezanih institucija cine SB:-Medjunarodna banka za obnovu I razvoj (IBRD)

49.Medjunarodni monetarni fond (MMF) je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (SAD) sa ciljem kreiranja monetarne saradnje I medjunarodnog monetarnog sistema, stabilnosti deviznih kurseva… Navedeni ciljevi formulisani su u Articles of Agreement.Danas MMF broji 184 clanice, I sediste MMF-a je u Nju Jorku.Najvazniji organ MMF-a je Upravni odbor guvernera, koji cine predstavnici zemalja clanica I zastupaju interese vlada, I on zaseda jednom godisnje, a svoje predloge orenose Izvrsnom odboru.Izvrsni odbor 24 direktora sastaje se vise puta nedeljno I nadgleda sprovodjenje mera donetih od strane Upravnog odbora Guvenera, donoseci znacajan broj odluka konsenzusom.U pkviru MMF-a formirani su komiteti I grupe.Grupa 5 – zemlje cije nacionalne valute konstituisu specijalna prava vucenja (SAD, Francuska, Nemacka, Japan I Velika Britanija).Grupa 7 – sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja (grupa 5 + Kanada I Italija)Grupa 24 – predstavlja interese zemalja u razvoju u pregovorima oko pitanja iz oblasti medjunarodnog monetarnog sistema.Monetarna I fiskalna politika za koju se zalaze MMF, kao I prolongiranje otplate starih dugova uz uspostavljanje transparentnog vlasnistva nad kapitalom, omogucilo bi finansijsko restruktuiranje privrede.ZA preduzeca bi to znacilo ulazak u zonu stabilnosti kreditnog trzista, sto bi podstaklo razvojnu politiku I dovelo do povecanja zaposlenosti, a samim tim I socijalne stabilonosti, kao kljucnih determinanti razvoja drustva.50. Evropska investiciona banka (EIB) je osnovana 1958. godine, sa sedistem u Briselu, radi davanja doprinosa integraciji, balansiranom razvoju I ekonomskoj I socijalnoj koheziji, kao I resavanju problema finansiranja zajednickog trzista zemalja Evropske ekonomske zajednice.EIB definise sledece operativne prioritete:-regionalni razvoj unutar EU-zastitu okoline I poboljsanje kvaliteta zivota-pripremu zemalja koje se pripremaju da pristupe Evropskoj uniji-zajednicu razvoja pomoci I saradnje zemljama partnerima I dr,Dugorocnim prioritetima pretpostavlja:-transevropski transport-razvoj energetske mreze-finansiranje zajmova-finansiranje razlicitih operacijaEIB saradjuje sa bankarskim I medjunarodnim institucijama u skladu sa politikom Evropske Unije.53.Evropska centralna banka (ECB) je formirana od Evropskog monetarnog instituta, osnovanog 1994. god. U Frankfurtu.ECB je centralna banka za evropsku jedinicu evro, I njen glavni cilj je da zadrzi kupovnu moc valute I stabilnost cena u evro podrucju.

51.Evropska Unija (EU) nastaje zakljucivanjem Ugovora o osnivanju EU 1992. godine u Mastrihtu, dok je potpuna liberalizacija kretanja kapitala unutar EU izvrsena 1994. godine, kada sa radom zapocinje Evropski monetarni insitut (kasnije zamenjen Evropskom centralnom bankom).Ugovorm iz Amsterdama, iz 1997., otvoren je put za ukljucivanje zemalja Centralne I Istocne Evrope u EU.Jedinstvena valuta EURO u opticaju je u 12 zemalja EU od 01.01.2002. godine.Najznacajniji organi EU su:-Evropski parlament za koji se izbori odrzavaju u svim zamljama clanicama, a mandat poslanika traje 5 god. Najvaznije funkcije parlamenta su: usvajanje budzeta, zakonodavna funkcija, I nadzor nad izvrsnim organima EU.-Savet ministara koji cine ministri zemalja clanica iz oblasti za koje se donose odluke. Ovo je najvazniji organ vezano za spoljnu politiku I bezbednost zemalja clanica.-Evropski savet utvrdjuje prioritete EU I daje politicke smernice I uputstva drugim organima. Sastavljen je od sefova drzava ili vlada clanica, a u sastav ulazi I predsednik evopske komisije.-Evropska komisija je izvrsni organ EU koji predlaze I nadzire primenu propisa I sprovodi politiku EU.-Sud pravde sastavljen je od 15 sudija I 9 pravobranilaca imenovanih od drzava clanica, na mandate od 6 godina.Pored ovih organa, postoje I drugi od kojih je najvaznija Evropska investiciona banka.Radi smanjenja ekonomskog I socijalnog dispariteta izmedju zemalja clanica, osnivani su fondovi, od kojih su najznacajniji strukturalni fondovi:-Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF)-Evropski socijalni fond (ESF)-Evropski fond za vodjenje agrokulture I garancija (EAGGF)Danas EU ima 27 clanica sa tendencijom daljeg prosirivanja.52.Evropska banka za obnovu I razvoj (EBOR) je osnovana 1991. godine, I investra samo u zemljama koje su zasnovane na demokratskim principima.EBOR podrzava strukturne I sektorske reforme, privatizaciju I preduzetnistvo, razvoj pravnih sistema, infrastrukturni razvoj, itd.Akcijski kapital banke je podeljen medju clanovima, dok je glasacka moc srazmerna broju akcija.EBOR je u vlasnistvu zemalja clanica, ali I Evropske zajednice, I Evropske investicione banke.Organi EBOR su: -Direktor-Odbor guvernera -Izvrsni odborNajznacajniji organ je Odbor guvernera koji je sastavljen od predstavnika zemalja clanica – ministara finansija, donoseci glavne odluke, koje sprovodi Izvrsni odbor – Bord direktora.54.Ekonomski socijalni savet (ECOSOC) je organ UN formiran

-Svetska razvojna institucija (IDA)-Svetska finansijska korporacija (IFC)-Agencija za garantovanje multilateralnih investicija (MIGA)-Internacionalni centar az resavanje investicionih sporova(ICSID)

Organi ECB su:-Savet guvernera koji cine clanovi Izvrsnog odbora I guverneri nacionalnih centralnih banaka, Sastaju se jednom mesecno.-Generalni savet cine predsednik I potpredsednik ECB I guverneri nacionalnih centralnih banaka. Genrealni savet ima izvrsnu I savetodavnu funkciju.-Izvrsni odbor cine predsednik, potpredsenik I 4 clana eksperta u oblasti bankarstva. Izvrsni odbor je zaduzen za realizaciju monetarne politike banke I tekuce poslovanje banke.

prilikom osnivanja ove organizacije ciji je osnovni zadatak bavljenje svetskim ekonomskim I socijalnim problemima. U okviru ECOSOC formirani su Ekonomski komitet I Komisija za medjunarodnu trgovinu sirovinama.

55. Regionalna udruzenjaOrganizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) je osnovana 1960. god u Begdadu. Prvobitne clanice – osnivaci bili su: Irak, Iran, Kuvajt, Saudijska Arabija, I Venecuela, a kasnije su im se pridruzili Katar, Indonezija, UAE, Nigerija, Gabon, Libija, Alzir I Ekvador.Cilj OPEC-a je uskladjivanje I stabilizacija izvoza nafte I naftnih derivata I njene cene na svetskom trzistu Izmedju zemalja izvoznika I proizvodjaca nafte.

Azijsko-pacificka ekonomska grupacija (APEC) osnovana je 1989. sa ciljem povecanja trgovine, ekonomskog rasta I prosperiteta azijsko-pacifickog regiona. APEC obuhvata vise od 1/3 svetske populacije I oko 47% svetske trgovine, zabelezivsi preko 70 % ekonomskog rasta u prvih 10 godina postojanja.

Zajednicko trziste juznoamerickih drzava (MERCOSUR) nastalo je 1991. godine kao rezultat namere za uvecanjem medjusobne trgovine u spoljnotrgovinskoj razmeni, te uvecanjem spoljnotrgovinske razmene uopste.

Udruzenje zemalja jugoistocne Azije (ASEAN) osnovano je u Singapuru 1967. od strane 5 zemalja: Malezije, Indonezije, Tajlanda, Filipina I Singapura usvajanjem Bangkoske deklaracije kojom su formulisani glavni ciljevi udruzenja: unapredjenje ekonomskog, drustvenog I kulturnog razvoja regiona putem zajednickog programa.

Evropsko udruzenje slobodne trgovine (EFTA) je osnovano 1959. na inicijativu Velike Britanije kao odgovor na stvaranje Evropske Ekonomske Zajednice. Osnovano je od strane 7 zemalja: V. Britanija, Svajcarska, Austrija, Svedska, Danska, Norveska, Portugal, a kasnije su se pridruzile Grcka, Finska, I Island.Clanice EFTA su ukinule carine u mejusobnoj trgovini za industrijske proizvode, a imale su I fleksibilnu politiku prema zamljama neclanicama.U periodu 1972- 1975 7 zemalja clanica istupa iz Udruzenja I postaju clanice Evropske zajednice, tako da EFTA danas cine: Svajcarska, Norveska, Island, I Lihtenstajn.

Severnoamericki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) je regionalna integracija nastala 1993. u postupku pregovora o stvaranju slobodne trgovinske zone izmedju SAD I Kanade, kojoj se kasnije pridruzio I Meksiko.

Andsko zajednicko trziste (ANCOM) nastalo je postpisivanjem Andskog pakta 1969. Andsku grupu osnovali su Cile, Kolumbija, Ekvador, Bolivija, I Peru, da bi 1976. Cile istupio.Formirana je sa ciljemostvarenja ujednacenog ekonomskog razvoja zemalja clanica I povecanja stepena razvoja zemalja clanica.

56.Pojam I klasifikacija slobodnih zonaSlobodna zona je deo teritoriej neke drzave, posebno ogradjen I oznacen, u kome se obavljaju privredne I druge delatnosti pod garantovanim pogodnostima I olaksicama.Najcesce delatnosti koje se sprovode u okviru slobodnih zona su: proizvodnja robe, dorada robe, lon poslovi, skladistenje robe, I repromaterijala, poslovi osiguranja I reosiguranja, bankarski I drugi finansijski poslovi, turisticke usluge I dr.Posebne pogodnosti I olaksice koje drzava daje pretezno stranoj robi su: uvoz robe bez placanja carina I drugih dazbina, poreske olaksice, potpadanje pod blazi rezim propisa I druge privilegije.Razvojem slobodnih zona stimulisu se:-povecanje proizvodnje-zaposljavanja radne snage-razvoj pojedinih privrednih grana-razvoj novih profitabilnih programa-povecanje izvoza-angazovanje stranog kapitala-brzi ulaz I transfer inostranog kapitala I dr.Dva osnovna tipa slobodnih zona su:-ip potpuno slobodnih institucija – dozvoljeno je kako skladistenje , tako I prerada I obrada robe.-Tip institucija sa ogranicenim funkcijama – nije dozvoljena industrijska proizvodnja, vec sluze iskljucivo za smestaj I cuvanje robe pod carinskim nadzoromKjoto konvencija (1979.) razlikuje takodje dve vrste slobodnih zona:-Trgovacke slobodne zone-Industrijske slobodne zone57.Slobodne zone u nasoj zemljiU nasoj zemlji posluju 3 slobodne zone: Subotica, Zrenjanin I Pirot.Pozitivne karakteristike slobodnih zona kod nas:-slobodne zone su infrastrukturno bolje opremljene od ostatka teritorije-nalaze se na saobracajnim cvoristima-mogucnost proizvodnje I domacih preduzeca sa izvoznom orijentacijom-slobodne zone su proizvodne eksportne destinacije na koje su usmerene izvozno orijentisane strane direktne investicijePodrucje slobodne zone odredjuje se davanjem saglasnosti Vlade Republike Srbije, a po podnetom zahtevu za davanje saglasnosti za odredjivanje podrucja zone od strane privrednog drustva za upravljanje zonom.Slobodnom zonom upravlja privredno drustvo registrovano za upravljanje zonom.Korisnici zone mogu biti:-Osnivac zone-privredno drustvo za upravljanje zonom-druga domaca I strana pravna I fizicka licaShodno Zakonu o slobodnim zonama, zona mora biti ogradjena, vidljivo obelezena (na ulazima I izlazima, I sa recne strane ). U okviru uredjenja zone moraju se

58.Pojam I struktura platnog bilansaPlatni bilans je sistematsko evidentiranje svih ekonomskih transakcija u odredjenom vremenskom periodu , koje su se obavile izmedju rezidenata odredjene zemlje I nerezedinata. Rezidenti I nerezidenti, kao subjekti u ekonomskim transakcijama, predstavljaju sva fizicka I pravna lica na teritoriji domace, odnosno strane zemlje.Znacaj paltnog bilansa ogleda se u analizi I oceni uravnotezenosti ekonomskih odnosa domace zemlje I inostranstva.Diferencirala su se 4 koncepta:-prvi koncept su zastupali merkantilisti I neoklasicari, koji su smatrali da se ravnoteza zasniva na ravnotezi trgovinskog bilansa-drugi koncept podrzava tezu da se ravnoteza postize ravnotezom u trgovinskom bilansu I racunom treba obuhvatiti ona kretanja kapitala, koja se smatraju nepozeljnim, kao sto su zlato I devizne rezerve.-treci koncept je definisao MMF, vrseci podele transakcija na autonomne I kompenzacione. Autonomne transakcije su produkt trgovine I poslovanja I ne ralizuju se u funkciji odrzavanja ravnoteze platnog bilansa, za razliku od kompenzacionih transakcija.-Cetvrti koncept podrzava koncept slobodne trgovine, i medjunarodno poslovanje zasnovano o principima antiprotekcionistickih I antirestriktivnih mera, sto zahteva apsolutno neuplitanje drzave restriktivnim merama na racun platnog bilansa.Platni bilans cine osnovne kategorije ekonomskih transakcija I njihov unos je saglasan jednobraznoj semi koju je razvio MMF:A).Bilans tekucih transakcija-izvoz I uvoz robe I usluga-transakcije dohotka-tekuci transferiB).Bilans kapitalno-finansijskih transakcijaa.kapitalni racun:-kapitalni transferi-akvizicijeb.finansijski racun:-direktne investicije-portfolio investicije-ostale investicije-rezerve59.Bilans tekucih transakcija registruje promene vezane za uvoz I izvoz roba I usluga. Osnovni izvori podataka su statisticke I vladine institucije, poslovne banke I preduzeca.A) Izvoz I uvoz roba I usluga obuhvata sve medjunarodne promene vlasnistva nad robom koja u jednoj fazi prelazi carinsku liniju zemlje u odredjenom vremenskom intervalu izmedju rezidenata I nerezidenata zemlje, kao I pruzanje usluga nerezidentima.Usluge u platnom bilansu su klasifikovane u tri grupe: transportne usluge, putovanja, I ostale usliuge. Saldo trgovine roba predstavlja trgovinski bilans.B) Transakcije dohotka po semi MMF-a izrazene su u dve kategorije:

Karipska zajednica I zajednicko trziste (CARICOM) je integraciona zajednica 15 karipskih drzavana osnovana 1973. godine.

obezbediti prostorije za rad carinske sluzbe.Ispunjenost uslova za pocetak rada zone utvrdjuje ministar za poslove finansija, na predlog komisije.Roba koja se unosim I iznosi iz zone, kao I roba smestena u zoni, ima tretman carinske robe.Podrucje zone prestaje da vazi aktom Vlade.Korisnik zone zadrzava pravo svojine na izgradjenim objektima, stvarima I pravima koje je uvezao, odnosno uneo u zonu.

kompenzacije zaposlenima I dohodak od investicija.C) Tekuci transferi u vladinom sektoru ukljucuju donacije iz inostranstva, a u ostalim sektorima to cine posiljke “u” I “iz” inostranstva, novcani transferi, potrazivanja I premije osiguranja, ino penzije, I dr.

60.Bilans kapitalno – finansijskih transakcija registruje promene iz domena kapitalnih I finansijskih transakcijaA) Kapitalni racun ukljucuje kapitalne transfere u okviru sektora vlade I iz ostalih sektora I sticanje ili prodaju neproizvodne ili nefinansijske imovine, kao sto su posedi, patenti, fransize, itd. U kapitalnim transferima u sektoru vlade obuhvataju se zvanicna pomoc, otpis duga I drugo, dok kapitalni transferi kod ostalih sektora jesu transferi migranata.B) Finansijski racun ukljucuje direktne strane I portfolio investicije. Ostale investicije I rezerve, ulaganja u inostranstvo. U ostala ulaganja registruju se transakcije po osnovu trgovinskih kratkorocnih I dugorocnih kredita I zajmova. Rezerve cine devizne rezerve, monetarno zlato, rezervne pozicije kod MMF-a I specijalna prava vucenja.61. Pojam suficita I deficitaSuficit platnog bilansa je aktivan spoljnotrgovinski bilans, u kome su potrazivanja jedne drzave veca od njenih dugovanja prema inostranstvu u odredjenom vremenskom periodu.Deficit platnog bilansa je stanje platnog bilansa u odredjenom vremenskom periodu, gde su dugovanja prema inostranstvu premasila potrazivanja iz inostranstva u jednoj drzavi.62.Razvoj deviznog sistemaDiferencirala su se dva razdoblja:-Razdoblje slobodnog deviznog prometa (sve do svetske krize 1929. -1933. )-Razdoblje drzavnih intervencija u medjunarodnim placanjima U tim periodima, kako se razvijalo trzistem razvijali su se I modaliteti deviznih sistema:-sistem zlatnog standarda u kom je drzava odredjivala vrednost svoje vvalute zlatu I to po fiksnoj ceni, odredjujuci koliko grama zlata ima nacionalna jedinica novca. Osnovne karakteristike su:-svaka nacionalna novcana jedinica je izrazena u zlatu-zlato ima neogranicenu moc placanja-zlato ima neogranicenu zamenljivost za druge oblike novca-novcanice su konvertabilne za zlato-slobodan je uvoz I izvoz zlata u polugama I novcu-sistem zlatno-poluznog standarda Predstavlja modifikaciju zlatnog

63.Pojam devizaDevize su potrazivanja u stranim sredstvima placanja koja imaju domaci rezidenti ukljucujuci I banke u drugim valutnim podrucjima.Konvertabilnost deviza predstavlja zmenljivost jedne valute drugom, u odredjenom paritetu, bez odredjenih ogranicenja.Spoljasnja konvertabilnost je mogucnost zamene domace valute za stranu valutu I obrnuto, za nerezidente, po utvrdjenom paritetu monetarnih vlasti.Unutrasnja konvertabilnost jeste konvertabilnost za rezidente.Vrste deviza su:-Konvertabilne devize su one devize u kojima se mogu obavljati placanja I naplate sa drugim zemljama, kao I menjati u zlato ili neku drugu valutu u neogranicenim kolicinama I bez ikakvih ogranicenja.-Nekonvertabilne devize nemaju mogucnost zamene za zlato ili neku drugu devizu. Nazivaju se jos I meke devize.-Transferibilne devize su devize koje se mogu menjati za druge konvertabilne valute ali uz odredjena devizna ogranicenja.-Klirinske devize su devize kojima se vodi klirinski racun neke zemlje. One su po pravilu nekonvertabilne I netransferibilne I ne mogu se koristiti za placanje osim preko kliringa.-Promptne devize su devize cije je potrazivanje u inostranstvu dospelo.-Terminske devize su potrazivanja prema inostranstvu u kasnijem roku, najcesce u obliku hartija od vrednosti sa kasnijim dospecem.64.Pojam I karakteristike deviznog trzistaU uzem smislu, pod deviznim trzistem se podrazumeva organizovan sistem kupovine I prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne zemlje po utvrdjenim pozitivnim zakonskim propisima.U sirem smislu, devizno trziste predstavlja mesto gde se vrsi kupoprodaja deviza, odrzavanje deviznih pozicija, devizna arbitraza, I devizne spekulacije.Domaca I strana lica kupuju devize na deviznom trzistu ili kod ovascenih banaka, ili kod ovlascenih menjacnica.Na osnovu suceljavanja ponude I traznje deviznih sredstava, formiraju se devizni kursevi.

65.Pojmovi:Nominalni devizni kurs je odnos domace valute I valute strane zemlje.Konvertabilnost predstavlja zamenljivost jedne valute drugom, u odredjenom paritetu, bez odredjenih ogranicenjaNekonvertabilnost predstavlja nemogucnost zamene za zlato ili neku drugu valutu. 66.Sistemi deviznih kurseva:

67.Sistem fiksnog deviznog kursa podrazumeva utvrdjivanje cene strane valute izrazene u domacoj valuti u fiksnom iznosu. Zvanicni kurs odredjuje drzava I na taj nacin direktno utice na priliv I odliv deviza.Fiksni devizni kurs ne predstavlja realan odraz ponude I traznje deviza.U sistemu fiksnog deviznog kursa vrlo cesto dolazi do potcenjenosti ili precenjenosti domace valute. U sistemu fiksnog deviznog kursa pad vrednosti nacionalne valute u odnosu na stranu valutu zove se devalvacija, a rast vrednosti domace valute u odnosu na stranu valutu zove se revalvacija.Prednosti su:-odrzavanje poverenja u valutu-stvaranje cvrstih osnova za pojedine oblike proizvodnje-brzo prilagodjavanje privrednih subjekata devisnom kursu-lakse uocavanje potrebnih monetarnih intervencijaNedostaci su: -onemogucava samostalno kreiranje privredne I monetarne politike zemlje-ceste intervencije I ogranicenja vlasti na deviznom trzistu.Fiksni devizni sistemi su bili: Zlatni standard, zlatno-poluzni standard, zlatno devizni standard, I Bretonvudski sistem, posle cijeg je ukidanja vecina zemalja presla na fluktuirajuci devizni kurs.68.Sistem fluktuirajuceg deviznog kursa devisni kurs se formira u zavisnosti od ponude I traznje deviza bez intervencija monetarnih vlasti u jednoj zemlji.Fluktuirajuci kursevi nivelisu ralike izmedju domacih I svetskih cena. U sistemu fluktuirajuceg deviznog kursa pad vrednosti domace valute u odnosu na stranu valutu zove se depresijacija, a rast domace valute u odnosu na stranu apresijacija.Prednosti su:-trzisne snage najbolje utvrdjuju cenu pojedinih valuta-dobra zastita domace privrede-snizavanje uvoza I povecanje izvoza-pozitivan uticaj na platni bilans

standarda u kome se zadrzavala sloboda uvoza I izvoza zlata, ali je zamenljivost novcanica za zlato ogranicena na cele poluge zlata, kako bi se ogranicila domaca traznja zlata.-sistem zlatno-deviznog standardaNovcanice su zamenjivane ne samo u zlatne poluge, vec I u druge konvertabilne valute, kao sto su bile engleska funta, americki dolar I svajcarski franak.-Bretonvudski sistemJe uveden polse II svetkog rata sporazumom u Bretonvudsu 1944.god. Formirale su ga clanice MMF-a I bio je sistem fiksnog deviznog kursa. Sve clanice MMF-a utvrdile su vrednost svojih nacionalnih valuta u odnosu na americki dolar, dok je dolar bio zamenljiv u zlato, po fiksnoj ceni od 35 dolara za uncu zlata. Postojala je spoljna konvertabilnost ali ne I unutrasnja, jer je americkim gradjanima bilo onemoguceno da za dolar kupe zlato. To su mogli samo stranci

Stabilno devizno trziste podrazumeva stabilan devizni kurs.Devizni sistem predstavlja ukupnost deviznih mera koje drzava preduzima u ekonomskim odnosima sa inostranstvom, I on obuhvata:-regulisanje celokupnog prometa stranim valutama, kao I drugim vrednostima koje glase na stranu valutu;-regulisanje celokupnog prometa sa inostranstvom u domacem novcu, kao I drugim vrednostima koje glase na domacu valutu-regulisanje prometa sa inostranstvom koje za posledicu ima promenu u imovinskim odnosima sa inostranstvom-sprovodjenje odredjenih deviznih ogranicenja platnog prometa sa inostranstvom I svih drugih elemenata devizne politike

-omogucava autonomnu monetarnu politikuNedostaci su:-remeti se stabilnost domace privrede-pojacani su valutni rizici-moguce su spekulativne transakcijeIntervencije centralne banke usled velikih oscilacija nazivaju se rukovodjeno fluktuiranje.69.Sistem visestrukih deviznih kursevaVisestruki devizni kursevi predstavlja sistem diferenciranja deviznog kursa u zavisnosti od ciljeva ekonomske politike, razvoja odredjene privredne grane, izvoza, uvoza roba I slicno.Ovaj sistem kursa najcesce se primenjuje samo na rezidente jedne zemlje.70.Sistem pariteta kupovne snage valuteParitet kupovne snage valute je metod utvrdjivanja kupovne vrednosti nacionalne valute izrazene u kolicinama proizvoda koje se mogu kupiti za jedinicu nacionalne valute na domacem trzistu.

71. Pojmovi: U sistemu fluktuirajuceg deviznog kursa pad vrednosti domace valute u odnosu na stranu valutu zove se depresijacija. Cena domace robe u stranoj valuti pada, sto podstice izvoz roba I usluga, dok istovremeno cene strane robe u domacoj valuti raste, sto destimulise uvoz.Rast domace valute u odnosu na stranu apresijacija. U tom slucaju opadace izvoz a stimulisace se uvoz.U sistemu fiksnog deviznog kursa pad vrednosti nacionalne valute u odnosu na stranu valutu zove se devalvacija, a rast vrednosti domace valute u odnosu na stranu valutu zove se revalvacija.75.Pojam, namena I vrste carinaCarina je dazbina koja se placa prilikom uvoza strane robe na carinsko podrucje odredjene zemlje, ili u slucaju izvoza strane robe sa tog podrucja.Carina predstavlja novcani iznos u domacoj valuti koju placa uvoznik, ili izvoznik robe prilikom uvoza ili izvoza robe.Carina se obracunava I naplacuje u procentualnom iznosu od vrednosti uvezene robe, a u skladu sa carinskom tarifom.Najzancajnije karakteristike carine su:-carina je vrsta dazbine-carina predstavlja drzavni prihod-carina po pravilu tereti uvoznika-carina moze biti u funkciji zastite domace proizvodnje -carina moze biti u funkciji konkurentnosti domace proizvodnje radi omogucavanja prodora na inostrana trzistaVrste carina su:-prema pravcu kretanja robe: uvozne, izvozne, tranzitne-prema nacinu obracuna I njihovj naplati: carine ad valorem, specificne carine I kombinovane carine-prema ekonomskom I politickom dejstvu: fiskalne, zastitne, prohibitivne, sezonske, I dr.76.Oblici uvoza I izvoza

78.Pojam I sadrzaj carinske tarifeNa robu koja se uvozi u carinsko podrucje placa se carina po stopama utvrdjenim carinskom tarifom.Carinska tarifa je sastavni deo Zakona o carinskoj tarifi.79.Osnovni pojmovi u carinskoj regulativiCarinski status je status robe u carinskom postupku, kao domace ili strane.Carinski dug je obaveza lica da plati iznos carine I drugih uvoznih dazbina za odredjenu robu u skladu sa propisima.Uvozne dazbine su carina I druge dazbine koje se placaju pri uvozu robeCarinski nadzor je skup opstih mera I radnji Uprave carina u cilju sprovodjenja carinskih I drugih propisaCarinski organ je nadlezna organizaciona jedinica ili ovlasceni sluzbenik Uprave carina.Carinska kontrola je preduzimanje pojedinih radnji od strane Uprave carina.Strana roba je roba koja nije definisana kao domaca roba.Carinski postupak je postupak stavljanja robe u Slobodan promet, postupak tranzita, postupak carinskog skladistenja, postupak aktivnog oplemenjivanja, itd.Carinsko podrucje obuhvata teritoriju drzave I ono je ograniceno carinskom linijom koja je istovetna sa granicom drzave.Carinski pogranicni pojas je zakonom odredjen tako da na kopnu obuhvata 15 km od carinske linije Srbije, na granicnom jezeru obuhvata deo carinskog podrucja Srbije od carinske linije na jezeru I do 5 km kopna od obale jezera.Carinski prelaz je mesto odredjeno za uvoz, izvoz, I transit robe, kao I za prelaz lica I prevoznih sredstava preko carinske linije na granicnom prelazu.Carinska roba je roba koja se uvozi u carinsko podrucje, sa njega izvozi, ili je u tranzitu na tom podrucju.80. Medjunarodna carinska

82.Carine prema ekonomskom I politickom dejstvu-Fisklalne carine imaju za cilj ostvarenje sto veceg prihoda za drzavu. Uvode se najcesce na manji broj robam tj. Na robu siroke potrosnje ili luksuznu robu.-Zastitne carine imaju za cilj zastitu domace proizvodnje I kao takva danas se zastitna funkcija proklamuje kao najvaznija funkcija carine kao dazbine.-Prohibitivne carine imaju za cilj onemogucavanje uvoza ili izvoza roba sto se ostvaruje prvenstveno visinom carinske stope.-Sezonske carine imaju za cilj da u odredjenom vremenskom periodu smanje nestabilnost domace proizvodnje, odnosno domaceg trzista. Najcesce se uvode na uvoz poljoprivrednih proizvoda.Najvaznije uloge carina u privredi jedne zemlje su:-Zastitna uloga koja se ogleda u zastiti slabije domace industrije od konkurentnijih I snaznijih privreda-Fiskalna uloga koja se ogleda u pribavljanju fiskusa, tj. Drzavnog prihoda.83.Carine prema pravcu kretanja-Uvozne carine su osnovni oblik carinske zastite. One direktno uticu na konkurentnost uvozne robe na domacem trzistu, sam sistem uvoznih carina I na obim domace proizvodnje, opsti nivo cena, obim traznje, kurs valute, I dr.-Izvozne carine se u novijoj trgovinskoj razmeni uvode kada postoji ekonomski interes da se zabrani ili ogranici izvoz pojedinih proizvoda.-Tranzitne carine su u ranijem periodu placane na robu koja prelazi preko carinskog podrucja jedne suverene zemlje. Usvajanjem Barselonske konvencije (1921) prekinuta je ustaljena praksa naplate tranzitnih carina.84. Carinjenje robe u privremenom uvozuJedan od najcescih oblika privremenog uvoza robe jste unosenje uzoraka I

Spoljno trgovinsko poslovanje ima tri oblika trgovine:-Slobodan uvoz I izvoz robe podrazumeva uvoz I izvoz robe bez zakonskih ogranicenja I bez posebnog rezima.-Uvoz I izvoz pod rezimom kvota je zapravo kolicinsko ogranicenje uvoza I izvoza koje se uvodi pod posebno zakonom propisanim uslovima. Kvota je udeo u kolicinskom ogranicenju dodeljen odredjenom licu ili grupi lica, a raspodelu kvota vrsi Ministarstvo, a na osnovu javnog poziva za podnosenje zahteva za podelu kvota u skladu sa odredjenim uslovima.-Uvoz I izvoz pod rezimom dozvola – dozvola je isprava koja se izdaje za uvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe, a na zahtev podnosioca. Dozvole se izdaju samo pod zakonski propisanim uslovima.Dozvola se moza izdati za jednu ili vise vrsta roba I usluga, I moze da vazi najduze 6 meseci od dana izdavanja, dok broj isporuka za vreme vazenja dozvole nije ogranicen.77. Izvori carinskog sistema SrbijeCarinski zakon I Zakon o Carinskojtarifi najznacajniji su propisi koji regulisu pravne odnose u oblasti carinskog sistema.Carinskim zakonom je propisano da se carinski postupci sprovode u skladu sa principima slobodne trgovine, uz obezbedjenje efikasne carinske kontrole I uvazavanje principa procene rizika.

praksa zasniva se na tri osnovna nacela:-Nacelo oporezivanja proizvedene robe ili potrosene robe na njenoj teritoriji ne vazi I za robu u tranzitu.-Nacelo nepoklapanja fizickih I fiskalnih granica teritorije jedne zemlje -Nacelo oslobodjenja placanja carinskih dazbina u carinskim zonamaUvodjenje carina u drzavama ima trostruku namenu:-statisticku-fiskalnu-kontrolnu87. Klasicni spoljnotrgovinski poslovi-Uvoz je kupovina robe u inostranstvu u cilju njenog plasmana na domacem trzistu.-Izvoz predstavlja proizvodnju robe na domacem trzistu, sa ciljem plasmana na inostrano trziste.Uvoz I izvoz mogu da se obavljaju u rezimu slobodnog uvoza I izvoza, pod rezimom kvota I dozvola.

drugog profesionalnog materijala na fiskalnu teritoriju suverene zemlje, radi njihovog prikazivanja na sajmovima I izlozbama I on je u ustaljenoj medjunarodnoj carinskoj praksi oslobodjen od carinjenja I oporezivanja.Radi obezbedjenja kao I uslucaju tranzita, primenjuje se polaganje odredjene kaucije ili garancija kao sto je mehanizam medjunarodnih garancija za privremeni uvoz (ATA sistem).85.Carine prema nacinu obracuna-Carine ad valorem (prema vrednosti) su carine koje se naplacuju primenom odgovarajucih stopa iz carinske tarife na vrednost uvezene robe. Na taj nacin iznos carine je u direktnoj korelaciji sa trzisnom cenom robe.-Specificne carine se primenjuju na jedinicu mere obe koja se uvozi ili izvozi I to tako sto se iznos carine odredjuje u pausalnom iznosu od jedinice mere.-Kombinovane carine su nastale kao rezultat kombinovanja pozitivnih efekata carina ad valorem I specificnih carina, I nastojanja otklanjanja njihovih negativnih efekata .86.Carinjenje robe u tranzitu bilo je u primeni u ranijem periodu drustvenog razvoja, I ukinuto je usvajanjem Barselonske konvencije (1921.).Tranzitne carine su vrste carina koje se placaju na robu koja prelazi preko carinskog podrucja jedne suverene zemlje.Radi obezbedjenja od ostanka robe na fiskalnoj teritoriji tranzitne zemlje, neke zemlje primenjuju polaganje kaucije prilikom ulaska na tranzitnu teritoriju do njenog napustanja, kada se ista vraca.Kaucija se obicno polaze u gotovom novcu, ali I u vidu bankarskih garancija ili medjunarodnog sistema garancija za robu u tranzitu, kao sto su TIR ili TIF sistemi, kada se kaucije deponuju u zemlji porekla kod drzavne asocijacije prevoznika koja pruza globalnu garanciju za svoje clanove u slucaju povrede carinskog rezima.

88.Specificni spoljnotrgovinski posloviKompenzacioni poslovi su poslovi koji se na osnovu uvoza I izvoza robe naplacuju uvozom I izvozom robe.Specificna vrsta kompenzacionih poslova su Barter poslovi.Barter poslovi podrazumevaju posao uvoza I izvoza, vremenski nevezane jedan za drugi, I pretpostavljaju postojanje tzv. Barter lista uvoza I izvoza.Najcesce im prethodi potpisivanje detaljnog sporazuma, mada se mogu ugovoriti I obiznom razmenom dokumetacije I profaktura.Barter poslovi se obicno pojavljuju kao resenje za administrativne, fiskalne probleme, probleme prevoza I dr. I obuhvataju najrazlicitije mogucnoti razmene jedne robe za drugu.Barter I drugi kompenzacioni poslovi predstavljaju vid podsticanja izvoza u zemljama u razvoju I nerazvijenim zemljama, gde je prisutna

90.AkreditiviAkreditiv je instrument placanja kojim se akreditivna banka obavezuje da po nalogu nalogodavca, a na osnovu dogovorenih dokumenata podnesenih u skladu sa ugovorenim uslovima, obavi placanje ili ovlasti drugu banku da obavi placanje trecem licu po njegovom nalogu, il ida po nalogu nalogodavca sama ili uz pomoc druge banke plati, akceptira ili otkupi menicu vucenu od strane korisnika akreditiva, pod uslovima da je postupljeno u skladu sa uslovima otvorenog akreditiva banke izdavaoca.Dokumentarni akreditiv je vrsta akreditiva kod kojeg je isplata iznosa uslovljena obavezom predaje odredjenih dokumenata uz ispunjenje odredjenih uslova.Najcesce vrste dokumenatrnog akreditiva su:-sa stanovista cvrstine obaveze akreditivne banke: opozivi I neopozivi-sa stanovista karaktera obaveze

89.Visi obliciPoslovno – finansijske saradnje:Lizing je srednjorocno ili dugorocno ustupanje ili pribavljanje opreme I drugih dobara od strane lizing institucije, za primaoca (korisnika) lizinga, koji nema pravo ucesca u njihovom upravljanju.Lease-back lizing omogucava preduzecu u finansijskim teskocama (primaocu lizinga) da proda svoju opremu ili dobra finansijskoj lizing instituciji (davaocu lizinga) po razumnoj ceni , a da ih zatim uzme u zakup od iste lizing institucije, poboljsavajuci na taj nacin stanje likvidnosti.Production sharing je zajednicko ulaganje raspolozivih resursa dva partnera nejednake ekonomske snage, pri cemu razvijena strana plasira slobodna novcana sredstva I kapital, osvaja nova trzista, dok manje razvijeni partner dolazi do finansijskih sredstava, osvaja nove tehnologije I znanja,

administrativna kontrola privrednih I trzisnih tokova.Reeksportni poslovi su vrsta specificnog spoljnotrgovinskog posla koji se odvija tako sto se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenog izvoza u drugu zemlju, s tim da roba ne mora uci u carinsku teritoriju reeksportera.Poslovi reeksporta pretpostavljaju postojanje 3 ucesnika u pravnom poslu: prodavca, kupca I posrednika (reeksportera).Klasicni reeksport – kada roba dolazi pod carinski nadzor I reeksportuje se u nepromenjenom ili bitno nepromenjenom oblikuDirektni reeksport – kada roba ne ulazi u nase carinsko podrucje, vec se direktno isporucuje iz zemlje prodavca u zemlju kupca.Ramplasman je vrsta reeksporta prilikom koje se izvesna kolicina robe uvozi uz obavezu izvoza iste kolicine identicne ili slicne robe.Tranzitni poslovi su:-Direktni tranzitni posao obuhavata sve radnje koje po nalogu inostranog nosioca posla cini domaci resident na putu robe preko domaceg podrucja. Roba se ne zadrzava u zemlji trece zemlje, I ne ukljucuje u njenu spolju trgovinu.Indirektni tranzitni posao moze da obuhvati posao tranzita sa zadrzavanjem (prevoz I zadrzavanje robe preko teritorije trece zemlje u skladistima I slobodnim zonama), I posao tranzitnog posredovanja ( kada domace usluzno preduzece obavlja I izvesne komercijalne poslove za racun inostranog trgovca, pruzajuci odredjene usluge inostranom trgovcu).Ugovor o doradi I pireradi (Lohn Poslu) je takav ugovor kojim se proizvodjac iz jedne zemlje obavezuje da obavi poslove oplemenjivanja robe, koja je u svojini ugovorne strane iz druge zemlje, a sopstvenik te robe se obavezuje da plati za to oplemenjivanje I primi oplemenjenu robu.Ovi ugovori poticu iz nemackog prava I nastali su u periodu industrijalizacije.Ugovor o lonu je specificna vrsta ugovora o delu, sa elemntima ugovora o kupoprodaji, ugovora o razmeni, ugovoa o kooperaciji I dr.Obaveze narucioca: dostava robe, placanje cene oplemenjivanja, preuzimanje oplemenjene robe, daradnja pri izvrsenju lon posla I dr.Obaveze izvrsioca: oplemenjivanje robe, predaja oplemenjene robe, naknada stete zbog neizvrsenja posla I dr.

korespodentdke banke: potvrdjeni, nepotvrdjeni-sa stanovista karaktera obaveze korespodentske banke: gotovinski, akceptni, I otkupni- sa stanovista mogucnosti prenosa: prenosivi, neprenosivi.91.Menice Menica je hartija od vrednosti, sastavljena u zakonom propisanoj formi, kojom se njen izdavalac obavezuje d ace odredjenom licu ili po njegovoj naredbi, ili on sam isplatiti u njoj oznacenu sumu, ili ce tu sumu isplatiti lice na koje on menicu vuce I to u odredjeno vreme I na odredjenom mestu.Najcesce vrste menica su:- sa stanovista popunjenosti: popunjene, I blanko menace- sa stanovista pojavnih oblika: vucene (trasirane-poziv na placanje), ili sopstvene menace (obecanje placanja)-sa stanovista nacina odredjivanja dospelosti: po vidjenju, na odredjeni dan, na odredjeno vreme po vidjenju, na odredjen dan id dana izdavanja-sa stanovista osnova nastanka: robne, finansijske, ostale.Menica ima trojaku funkciju:-sredstvo placanja-sredstvo za obezbedjenje kredita-instrument obezbedjenja placanjaMenica po pravilu sadrzi tri lica: izdavaoca menace (trasanta), lice kome se daje nalog za isplatu (trasata), I korisnika menace (remitenta).Indosament predstavlja izjavu prenosioca menace (indosant), kojom ustupa menicna prava novom imaocu menace (indosatar).Protest menace je kada imalac menace na verodostojan nacin utvrdjuje da je njgov pokusaj izvrsenja odredjene menicne radnje ostao bezuspesan.

obezbedjuje plasman roba na nova trzista, I dr.Faktoring predstavlja posao naplate tudjih dugova. To je ugovor u kojem jedna strana (factor-specijalizovana finansijska institucija) preuzima od druge ugovorne strane (klijenta –najcesce izvoznika) obavezu da posreduje I finansira izvozne poslove u spoljnotrgovinskom prometu.Forfeting predstavlja oblik duogorocnog finansiaranja izvoza za razliku od faktoringa koji predstavlja oblik kratkorocnog finansiranja.Jedna strana (forfetor – specijalizovana finansijska institucija) preuzima od druge ugovorne strane (klijenta) obavezu da finansira izvozne poslove u spoljnotrgovinskom prometu.Poslovno – tehnicke saradnjeDugorocna proizvodna kooperacija je takav pravni posao putem koga ugovorni partneri obezbedjuju tehnicko- tehnolosku, sirovinsku, energetsku, I ekonomski optimalnu proizvodnju I razmenu proizvoda koji su predmet kooperacije.Ugovor o licenci I transfer tehnologije:Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimicno, pravo iskoriscavanja pronalaska, tehnickog znanja I iskustva, ziga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje dam u za to plati odredjenu naknadu.Postoje: iskljuciva licenca, podlicenca.Ugovor o transferu tehnologije je ugovor kojim davalac tehnologije ustupa pravo privrednog iskoriscavanja zasticenih prava industrijske svojine I nezasticenih prava, zajedno sa opremom I odgovarajucim postupcima proizvodnje koji su tehnoloski povezani sa ustupljenim znanjem, uz potrebnu tehnicku pomoc, a sticala c tehnologije se obavezuje da za to plati idredjenu naknadu.Know-how podrazumeva skup savremenih tehnickih I tehnoloskih znanja I iskustava I vestina koji se mogu primeniti u industrijskoj I drugoj proizvodnji. Posebnim ugovorom o pribavljanju I ustupanju know-how tehnologije mogu se preneti sva znanja I iskustva na drugo lice.Fransizing je ugovorni odnos izmedju davaoca I primaoca fransize u kome davalac fransize nudi ili se obavezuje da odrzi trajan interes u poslovanju primaoca fransize u takvim oblastima kao sto su know-how I obucavanje, dok se primalac fransize obavezuje da posluje pod zajednickom firmom, spoljim izgledom ili postupkom koji pripada davaocu fransize ili ga on kontrolise, kao I da iz svojih izvora ulozi osnovni investicioni kapital u poslovanje.Franchise – privilegije, povlastice, oslobodjenja.

94. Garancije za izvrsenje spoljnotrgovinskog posla izdaju solventne banke ili osiguravajuca drustva kao pokrice u slucaju nastupanja rizika,Rizici koji prate spoljnotrgovinske poslove su:-Komercijalni (koji zavise od volje I sposobnosti ugovoraca u spoljnoj trgovini, mogucnosti predvidjanja nastupanja situacija u buducnosti – kretanje cena na trzistu, I dr.)-Nekomercijalni (koji ne zavise od volje I sposobnosti ugovoraca – elementarne nepogode, krah valute I dr.)Garanciju za dobro izvrsenje posla izdaje banka na zahtev izvoznika I sluzi kupcu kao obezbedjenje da ce izvoznik isporuciti robu ili izvrsiti usluge prema ugovoru.3Garancijom za ucesce na licitaciji banka garant preuzima obavezu d ace ponudjac-ucesnik na licitaciji, u slucaju da na licitaciji bude odabran kao najpovoljniji, zakljuciti ugovor sa uvoznikom u skladu sa uslovima iz ponude.Garancijom za placanje banka potvrdjuje d ace uredno iziriti obavezu placanja ukoliko to ne uradi kupac.Garanciju za povracaj avansa se ugovora kao obezbedjenje u slucaju da isporucilac robe ne izvrsi svoje obaveze delimicno ili u celosti.Garancija za pokrice garantnog posla se ugovara kod isporuke opreme I izvodjenja investicionih radova velike vrednosti kod kojih se primenjuju posebne tehnologije.93.Medjunarodni poslovi osiguranjaUgovor o osiguranju u medjunarodnom prometu je ugovor kojim se osiguravac uz naplatu premije osiguranja obavezuje d ace osiguranom inostranom licu ili domacem licu za robu koju izvozi ili uvozi, platiti odredjenu sumu ako nastupi osigurani slucaj predvidjen u ugovoru.Polisa osiguranja je isprava o osiguranju koja predstavlja dokaz o zakljucenom osiguranju izmedju osiguraca I osiguranika.Kargo osiguranjem se osigurava rizik od gubitka ili ostecenja robe prilikom trasnporta.Osiguranje od rizika neplacanja faktura vrsi se zavisno od bankarske prakse najcesce na 4 na cina I to putem:-avala (menicno jemstvo) I bankarskih garancija-zadrzavanja prava raspolaganja-osiguranja medjunarodnog kredita-faktoringa I forfetingaZadrzavanje prava raspolaganja robom je institute koji omogucava smanjenje rizika od neplacanja faktura, koji se najcesce koristi kod prodaje na otplatu industrijske opreme.Osiguranje medjunarodnog kredita je oblik osiguranja u cilju zastite od insolventnosti kupca, koja se odnosi samo na trgovacki rizik, tj. Rizik od neplacanja faktura, bez obzira na to da li uvoznik ne moze ili nece da plati.Osiguranje placanja putem insttucije za factoring odvija se tako sto institucija za factoring isplacuje

92.Gotovinska placanja-Licni cek, je vrstaceka koji kupac izdaje prodavcu robe I cija naplata ide na teret tekuceg racuna koji kupac ima u banci, pri cemu je banka u obavezi da realizuje cek samo u slucaju da na tekucem racunu izdavaoca ceka ima dovoljno pokrica.-Bankarski cek je vrsta ceka koji izdaje banka kupca – uvoznika (trasant) dajuci nalog inostranoj banci (trasatu) da prodavcu-izvozniku (remitentu) isplati odredjeni iznos. Prilikom izdavanja ceka obavezno se navodi ime remitenta.Postoje Loro I nosto cekovi.-Inkaso bankarske doznake su najrasprostranjeniji vid placanja u spoljnotrgovinkom poslovanju.Bankarska doznaka je pravni posao u kome kupac, odnosno uvoznik daje nalog svojoj banci da doznaci (preknjizi sa racuna na racun) dogovoreni iznos novca na racun prodavca, osnosno izvoznika, uz obavezu placanja troskova doznake.Nostro I loro doznaka.-Nlog za isplatu ili inksao je bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu dap o nalogu I za racun svog komitenta izvrsi isplatu u gotovini prema trecem licu , dok se komitent obavezuje da plati banci proviziju za uslugu I troskove izvrsenja naloga.

prodavcu iznos ispostavljene facture I dobija procenar za finansijsku uslugu.Osiguranje placanja putem institucije za forfeting odvija se tako sto forfeting institucija prodavcu isplacuje isporucenu opremu I preuzima na sebe rizik naplate od kupca obezbedjujuci se bankarskim garancijama.