1. Šta izučava nauka o bankarstvuPojmovno bankarstvo obuhvata izučavanje bankraskog sistema i bankarske prakse, kao i izučavanje opštih pitanja kreditnog sistema i kreditne prakse. Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke, i ona obuhvata: izučavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji; kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje sa stanovišta načela, strukture i sadržaja tih poslova; refleksiju teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno bankarski sistem, sa stanovišta uticaja na ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose. Nauka o bankarstvu daje objašnjenje sadržaja i strukture bankarskog sistema i bankarskog poslovanja. Ona objašnjava i princip i način obavljanja bankarskih transakcija i operacija, funkcionalne odnose u poslovanju banke koje imaju odraza na finansiranje potreba komitenata banke i celokupne reprodukcije. Nauka o bankarstvu je i posebna disciplina nauke o finansijama i povezana je sa ostalim finansijskim disciplinama.2. Šta je bankarsko poslovanjeBankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u privrednom životu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvene reprodukcije. Pošto je pribavljenje i usmeravanje sredstava osnovna posrednička funcija, delokrug poslovanja banke određuju sledeći poslovi: mobilizacija slobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca investiranje, alokacijska funkcija i upravljenje posredovanje na finasijskom tržištuPostoje dve osnovne vrste transakcija: 1.finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih subjekata – transaktora (tekuće finansiranje) 2.finasijske transakcije kojima se prenosi finansijka štednja od suficitarnih do deficitarnih privrednim subjektima – transaktorima (razvojno finansiranje)Finansijski sistem ima bitnu ulogu u funkcionisanju svake novčane i tržišne privrede. Finansijski sistem je deo ukupnog privrednog sistema i predstavlja skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje, koncentracija, transferi i alokacija finansijskih resursa. 3. Šta je banka pitanje i u drugoj grupiPojam reči banka je dosta star, potiče od italijanske reči banco = klupa, tezga, danas šalter na kojoj se vršila razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi sa prometom koji se obavljao na trgovima, vašarima, sajmovima. Banke se definišu kao organizacije koje u svojoj glavnoj aktivnosti bave primanjem i davanjem sredstava tj.posredovanjem u davanju kredita. Ova definicija ima nedostataka jer se njome obuhvata velika većina banaka, ali ne i sve vrste banaka. Banka je specijalizovana privredna organizacija, finansijsji posrednik, koja prikuplja slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim vidovima, kroz odobravnje kredita i kupovinu hov, odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima ili obavlja finansijske transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda tj.profita po tom osnovu.4. Kako se razvijalo bankarstvo

5. Koje su osnovne vrste banaka i njihove karakteristike-esejsko pitanjePostoji više kriterijuma za razvrstavanje banaka, ali najčešće se primenjuje kriterijum za podelu banaka koji vodi računa o tome na koji način banke dolaze do sredstava odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi. Banke mogu biti: Centralne ili emisione – zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom

sistemu, predstavlja banku banaka. Najvažniji poslovi koji karakterišu rad centralne banke ubrajaju se pravo emisije novca i kredita, sprovođenje monetarno-kreditne politike, stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti i obavljenje poslova za račun države.

Komercijalne ili depozitne – primarni posao ovih banaka je prikupljanje pretežno kratkoročnih sredstava iz depozita sektora privrede, vanprivrede i stanovništva i njihove usmeravanje uglavnom za komercijalne namene kao što je finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok.

Investicione – raspolažu dugoročnim kreditnim potencijalom, do sredstava dolaze oročavanjem na duže rokove depozita, uzimanjem kredita od drugih banaka ili izdavanjem vlastitih akcija ili obveznica. Bave se pretežno dugoročnim kreditiranjem, a mogu biti specijalizovanog ili univrezalnog tipa.

Granske ili specijalizovane – odobravaju kredite isključvo pojedinim privrednim granama npr. poljoprivreda, indutrija, trgovina. Kreditni potencijal formiraju na osnovu uloga ili depozita članova koji pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. Posebnim vidom ovih banaka mogu se smatrati hipotekarne i lombardne banke.

Razvojne banke imaju za osnovnu funkciju finansiranje programa razvoja i strukturnog prilagođavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od njenih sektora (npr.infrastruktura) pod povoljnim usovima u pogledu roka i kamatne stope nego što su standardni komercijalni uslovi.

Regionalne Univerzalne – bave se svim tipovaima bankarskih polova bez obzira na rok.

Ove banke nude kompletan asortiman bankarsih usluga svojim komitentima i fizičkim i pravnim licima. Slične su depozitnim bankama, ali mogu pružati sve vrste usluga (poslovanje sa hov, investiciono bankarstvo) i preovlađuje određena vrsta bankarskih poslova.

Medjunarodne (multinacionalne) banke karakteriše bankarsko poslovane u više zemalja preko mreže filijala i afiljacija koje su osnovane u raznim zemljama sa osloncem sa sofisticiranoj informacionoj tehnologiji.

Mega poslovne 6. Koje je mesto i uloga centralne bankeZauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, predstavlja banku banaka. Najvažniji poslovi koji karakterišu rad centralne banke ubrajaju se: pravo emisije novca koji predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja; CB

davanjem kredita odnosno kupovinom nedospelih potraživanja od banaka stvara primarni novac koji će bankama poslužiti za odobravanje kredita

sprovođenje monetarno-kreditne politike preko eskontne politike, politike operacija na otvorenom tržištu, politike aktiviranja i dezaktiviranja depozita, politike obavezene rezerve

stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti – podrazumeva da CB stalno prati platni bilans i putem mera devizne politike i drugih mera, povećava izvoz tj.usklađuje uvoz i izvoz, odnosno uskljađuje priliv i odliv kapitala; obavljenje poslova za račun države – poslovi u vezi sa zaključivanjem i srevisiranjem državnih zajmova, naplate poreskih i drugih prihoda u koris države, kreditiranje države za potrebe javne potrošnje.

7. Šta je to univerzalna bankaOvo je banka opšteg tipa. Bave se svim tipovaima bankarskih polova bez obzira na rok. Ove banke nude kompletan asortiman bankarsih usluga svojim komitentima, i fizičkim i pravnim licima. Slične su depozitnim bankama, ali mogu pružati sve vrste usluga (poslovanje sa hov, investiciono bankarstvo) i preovlađuje određena vrsta bankarskih poslova. Po pravilu posluju preko razgranate mreže filijala na celoj teritoriji jedne države, šireći se i preko granica.8. Koji su osnovni bankraski sistemiBankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja u smislu strukture, funkcija, vlasništva i međusobne povezanosti.Dva su osnovna modela finsijskih sistema: Nemačko-japanski – bankarski sitem u kome banke i njihovi krediti imaju

dominantnu ulogu pri finansiranju preduzeća. Banke su veliki akcionari preduzeća. Za nemački model bankarsta karakterističan je model univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju komercijalni i investicione banke i predstavlja glavni izvor finansiranja firmi svih veličina.

Anglo-saksonski – model sa razvijenim finansijskim tržištem, primarna uloga u finansiranju preduzeća pripada finansijskom tržištu, uglavnom na osnovu emisije akcija i obeznica, ali i drugih fin.instrumenata. U Americi 1999. donet je zakon kojim se ukida obaveza razdvajanja komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajućih društava.

9. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema SADCentralna banka Sad osnovana je kada je donet federal Reserve Act kojom je osnovan federalni rezervni sitem sa 12 federalnih rezervnih banaka. Fed u Vašingtonu objedinjuje rad federalnih banaka i vrši funkcije cetralne banke (kreira i sporvodi monetarnu politiku, kontroliše polovanje banaka članica, obavlja poslove za vladu Sad-a). Fed emtiuje novac preko državne blagajne koji se tranferiše na federalne rezervne banke koje u svojim oblastima snabdevaju komercijalne banke. Fed ima veliki stepen samostalnosti. Komercijalne banke su najbrojnija vrsta banaka.10.Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema NemačkeCentralna banka je Savezna banka (Bundesbank) – predstavlja centralnu banku koja emituje novac, vodi monetarnu politiku, vodi finansijsko i blagajničko polsovanje za Saveznu vladu. U svom poslovanju imala je veliki stepen autonomimije koji je sada ograničen Evropskom monetarnom unijom i Evropskom centralnom bankom. Dominira model univerzalne banke. 11. Šta je offshore bankarstvoSuština offshore poslovanja se zasniva na korišćenju offshore kompanija, osnovanih sa relativno malim sredstvima, za različite transakcije sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaćanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet

pravih vlasnika kompanije. Offshore kompanije osnivaju se u zemljama gde su porezi vrlo niski ili ih nema (poreski rajevi), a svoje poslovne aktivnosti u celosti obavlja van nje. Postoje tri osnovna uslova koja mora ispuniti offshore kompanija: Vlasnici offshore kompanija moraju biti stranci u odnosu na državu/teritoriju u

kojoj se ova kompanija osniva Offshore kompanija mora biti osnovana sredstvima koja potiču van

države/teritorije u kojoj je osnovana Sav prihod koji ostvari off.kompanija mora biti ostvaren u inostranstvuOve kompanije se uglavnom osnivaju u formi Doo ili akcionarskih društava. Najčešće su trgovačke kompanije, ali tu su i finansijske, investicione, bankarske kompanije itd.12. Šta je islamsko bankarstvoIslamsko bankarstvo je deo ekonomskog modela koji svoje principe zasniva na Kuranu i drugim tekstovima islama. Islamsko bankarstvo se realizuje u nekoliko vidova pružanja bankarskih usluga. Tekući računi na koje se ne plaća kamata i banka garantuje povraćaj sredstava u svakom trenutku, štedni računi koji garantuju povraćaj sredstava, ali ne donose učešće u profitu banke, s tim da uprava može da odluči da se isplati poklon kao znak zahvalnosti što su sredstav bila na raspolaganju. Investicioni računi dge deponent deli sa bankom profit i gubitak od investicija, pa garancija za povraćaj sredstava u celosti nema.

1. Kako se ostvaruje bankarsko polsovanjeBanke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita, pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca), investiranje i alokaciju sredstava tj.upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika) i posredovanje na fin.tržištu (platni promet). Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata kojima ta sredstva u odredjenom vremenu nisu potrebna, ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu prinos u vidu kamate – pasivna kamata, i njih banka usmerava uz aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu i da banci donese profit onim subjektima kojima su ta sredstva potrebna. Postoje aktivni bankarski poslovi - kreditni i nekreditni plasmani, neutralni ili uslužni bankarski poslovi – inkaso, depo poslovi, menjački, garancijski poslovi, specifični bankarski poslovi (dopunski, pomoćni polsovi) – faktoring, lizing, osiguranje, konsalting.2. Koja su osnovna načela bankarskog poslovanjaU svom poslovanju banka se mora pridržavati odredjenih načela ukoliko želi da se racionalno poluje i da se obezbedi od mogućih potencijalnih rizika, to su: Načelo likvidnosti – likvidnost banke je njena sposobnost da u roku izmiri

sve dospele obaveze. Indikatori likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima. Likvidnost banke pored poštovanja određenih načela bazira se na rezervama likvidnosti. To su primarne rezerve likvidnosti – gotovina, depozitne rezerve kod CB u formi obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti, depozita po viđenju, sekundarne rezerve –kratkoročni lako unovčivi kamatonosni plasmani u državne hov, hov koje emituje CB, komercijalni zapisi, tercijalne rezerve - kreditni plasmani.

Načelo efikasnosti ulaganja i sigurnosti plasmana – odnosi se na mogućnost plaćanja obaveza ili naplatu potraživanja o roku i na način utvrđen između komitenata.

Načelo rentabilnosti – da se ostvari što veća dobit kao razlika između prihoda i rashoda banke, na razlici između aktivne i pasivne kamate, odnosno po osnovu provizije za pružanje bankarskih usluga i troškova poslovanja banke.

3. Koje vrste depozita postoje i koje su njihove osnovne karakteristikeDepozitni poslovi su pasivni bankarski poslovi, sa kojima se banka pojavljuje kao dužnik prema širokom krugu poverilaca iz različitih sektora (privreda, neprivreda, stanovništvo). Banka na depozite ima obavezu da deponentima isplati kamatu – za banku to je pasivna kamata. Položeni depoziti mogu biti različitog kvaliteta i to su: Depoziti po viđenju – komitenti deponuju svoja kratkoročna sredstava sa

neograničenim pravom raspolaganja u pogledu roka i iznosa plaćanja, po pravilu banka na ova sredstava ne plaća kamatu ili je ona veoma niska. Ova sredstva za banku su najnestabilniji izvor sredstava ali i najjeftiniji.

Oročeni depoziti (investicioni depoziti) – imaju rok dospeća tj. rok nakon kog deponenti mogu raspolagati svojim sredstvima. Na ove depozite plaća se kamata. Oročeni depoziti mogu biti na određeni rok ili depoziti sa otkaznim rokom. Posebna kategorija oročenih depozita su depozitni certifikati.

Sa ograničenim rokom – sredstva se mogu koristiti po isteku određenog roka npr. 3,6 meseci, 1 godina.

Specijalni depoziti – posebna vrsta depozita koji nastaju po osnovu obaveze komitenta banke da izdvajaju određena sredstva, bilo po osnovu poslovnih aranžmana (depozit za kredit) ili u skladu sa zakonom (sudski depozit). Kamatna stopa na ove depozite je niža nego kod oročenih depozita. Ovo je relativno kvalitetan izvor sredstava.

Transakcioni depoziti nalaze se na tekućim, žiro računima. Sa aspekta subjektiviteta deponenata depoziti mogu biti: depoziti stanovništva, privrede, neprivrede.Sa aspekta valute razlikujemo: depozite u domaćoj i stranoj valuti.4. Koji su nedepozitni izvori sredstavaKreditni izvori – banke mogu pribavljati sredstva uzimanjem kredita ili zaduživanjem kod centralne banke, domaćih ili stranih banaka. Krediti CB su standardni, uglavnom kratkoročni, dopunski izvor kreditnog potencijala banaka. Krediti CB uglavnom su krediti za likvidnost, eskontni krediti, relombardni, selektivni.Poslovne banke mogu povećati poslovni potencijal putem emisije hov na domaćem i stranom fin.tržištu. Ove hov su uglavnom blagajnički zapisi i obveznice.Na tržištu novca se vrše bankarske operacije sa dnevnim i terminskim novcem, na njemu se pojavljuju poslovne banke i CB preko svojih dilera koji u ime banke nude i traže viškove novca. Aranžmani o rekupovini sredstava su superkratkoročni krediti koje mogu da koriste banke i drugi učesnici u fin,tržišnim transakcijama, pri čemu se prodaja

fin.aktive vrši uz obavezu prodavca da tu istu aktivu mora da kupi po unapre dogovorenoj ceni u roku od jednog polsovnog dana do nekoliko meseci. Državne obveznice se koriste kao obezbeđenje. 5. Koja je uloga kapitala banke i kako se on formiraUloga kapital banke je specifična jer pasivna strana bilansa ne egzistira isključivo da bi se finansirale poslovne aktivnosti banke tj. plasmani, već sama po sebi predstavlja deo poslovne aktivnosti banke tj. prikupljanje sredstava. Akcijski kapital banke je vlasnički kapital uložen u banku i nema ročnost tj. u opticaju je sve dok banka postoji, a banke prikupljaju sredstva po ovom osnovu emisijom akcija koje mogu biti osnivačke i one u funkciji dokapitalizacije, obične ili prioritetne akcije – konvertibilne ili nekonvertibilne za obične akcije.Postoji i mogućnost internog povećanja kapitala u banci koji proističe iz politike dividendi. Odlukom o tome koliki deo neto profita (posle plaćanja poreza i troškova) će biti zadržan za razvoj i proširivanje polsovanja, a koliki će se isplatiti akcionarima kroz dividendu. 6. Kako se formira cena bankarskih sredstavaKod formiranja cene bankarskih sredstava moguća su dva pristupa: Istorijski prosečni troškovi sredstava – dobijaju se sabiranjem svih rashoda

banke u vezi sa depozitima i drugim zaduženjima, s tim da se taj iznos deli sa zbirom sredstava koje je banka pozajmila (primljeni depoziti plus dobijeni kredit).

Marginalna cena bankarskih sredstava – primeranije je da banka koristi sadašnje cene raznih izvora sredstava tj. reprodukcionu cenu bankarkih sredstava – cena po kojoj bi u sadašnjoj situaciji na finansijskom tržištu banka mogla pribaviti zadati obim izvora sredstava. Reprodukciona cena bankarskih sredstava može se posmatrati i kao marginalna cena – cena dodatne jedinice sredstava

7. Šta je to finansijski potencijal banke i kako se on formiraFinansijski potencijal kojim banka raspolaže u svom bilansu stanja izražava volumen ukupnih sredstava koji je banka prikupila kao depozita, kreirala multiplikacijom svojih sredstava, pribavila iz kreditnih izvora i drugih izvora zaduženja (emisijom hov) i stekla kao osnovni kapital banke.

1. Šta je kreditKredit je najčešći bankarski posao plasmana bankarskih sredstava. U pravnoj teoriji on se definiše kao formalni obligacioni ugovor, kod koga se poverilac obavezuje da dužniku stavi na raspolaganje određenu vrednost izraženu u novcu, a dužnik se obavezuje da ovu vrednost upotrebi pod ugovorenim uslovima, da je vrati u određenom roku i da plati ugovorenu naknadu. Kredit u najširem značenju predstavlja imovinsko pravni odnos koji zasnivaju dva subjekta na taj način što jedan (poverilac) daje , a drugi (dužnik) prima određeni iznos novca, robe ili drugih vrednosti za određenu nameru ili bez namere uz obavezu da to vrati u određenom roku i pod određenim uslovima, sa kamatom ili bez nje.

Kamata je ugovorena naknada za korišćenje određene količine zamenljivih stvari, najčešće novca, a zatezna kamata je sankcija za neblagovremeno ispunjenje novčane obaveze. 2. Koje vrste kredita postoje1) Prema obliku u kome se daju: robni, robno-novčani, novčani2) S obzirom na nemenu: namenski i nenamenski3) Prema rokovima otplate: kratkoročni, srednjoročni, dugoročni4) Prema načinu povlačenja kredita: jednokratni krediti i sukcesivni odnosno

revolving i kreditne linije5) Prema načinu otplate: mogu se otplaćivati u celini, u ratama i putem anuiteta6) Prema subjektu koji ga daje: privatni i javni; prema dužniku: industrijski,

poljoprivredni, bankarski, državni, zadružni itd.7) Prema rezidentnosti poverioca: domaći i strani8) Prema obezbeđenju: realan i ličan, odnosno pokriven i nepokriven9) S obzirom na obavezu vraćanja: kamatonosan i beskamatan10)Oblik u kome banke daju kredite: menični, lombardni i kredit po tekućem

računu11)Banke daju kredite: u novcu ili daju garancije za kredit (garantovani), u obliku

akcepta, rembrusa, avala, žiriranja, garantnih pisama12)U bankarskoj preksi postoje i: stalni i povremeni13)Sa statističkog aspekta: odobrene i iskorišćene, kao i planirani i neplaniraniPostoje i mikro krediti od 100 do 20.000 USD na rok do 12 meseci, mali krediti do 125.000USD na rok do 3 godine.3. Koji su principi kreditiranjaPri odobravanju kredita banka se mora pridržavati osnovnih pravila bankarskog poslovanja, koji su zajednički za sve banke i sve kredite – likvidnost, sigurnost i rentabilnost. Opšti principi kreditne politike banaka su:1) Banka treba da izbegava preteranu koncentraciju kredita na pojedine

komitente, industrijske ili privredne grane2) Kredite treba odobravati samo komitentima koji zadovoljavaju utvrđene

kriterijume kreditne sposobnosti3) U zavisnosti od kreditne sposobnosti tražiti komitentu odgovarajuće

obezbeđenje4) Odobravanje kredita se vrši u skladu sa utvrđenom procedurom u pogledu

namene, cene, uslova, načina otplate...5) Banka treba da prati finansijsko stanje komitenta nakon odobravanja kredita6) Mora kontrolisati namensku upotrebu kredita4. Kakav je postupak kreditiranjaPostupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje koje preduzima zajmotražac, odnosno koje čini banka da bi se odobrio kredit, a ovaj postupak zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita, ročnosti kredita, iznosa kredita itd. Po pravilu postupak kreditiranja ima sledeće faze:1) Podnošenje zahteva za kredit2) Razmatranje i obrada kreditnog zahteva3) Rešenje po kreditnom zahtevu i izveštavanje tražioca kredita4) Zaključivanje ugovora o kreditu

5) Korišćenje kredita6) Vraćanje kredita7) Monitorig kredita5. Kako se utvrđuje ugovorena kamatna stopaUgovorena kamatna stopa, ako cena kredita predstavlja samo jedan od parametara u ugovoru koji pokazuje koliko je korisnik kredita u obavezi da plati za korišćenje kredita. Prilikom odobravanja kredita banka vrši klasifikaciju korisniks kredita prema stepenu kreditnog rizika, na osnovu kojeg se određuje i kamata. Prvoklasnim dužnicima banke naplaćuju najnižu kamatnu stopu tzv.primarnu kamatnu stopu (prime rate). Ostalim korisnicima bankanaplaćuje kamatnu stopu koja se formira dodavanjem riziko premije na primarnu stopu.Fiksna kamatna stopa – utvrđuje se u procentualnom iznosu na iznos glavnog duga i ne može se menjati u toku trajanja kreditnog odnosa.Promenljiva kamatna stopa – određuje se na osnovu neke bazne kamatne stope na tržištu kapitala uz dodavnje fiksne kamatne marže.6. Šta je referentna kamatna stopa i koje su osnovne referentne kamatne

stopeReferentna kamatna stopa je kamatna stopa na kredit koju ugovaraju zajmoprimac i zajmodava, a koja se određuje prema uslovima koji vladaju na određenom finansijskom tržištu i menja se u zavisnosti od kretanja ponude i tražnje na tom tržištu. Osnovne referentne stope su: LIBOR – kamatna stopa na kratkoročnom međubankarskom tržištu u

Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna drugoj nude novac (depozite, depozitne certifikate)

LIBID - kamatna stopa na kratkoročnom međubankarskom tržištu u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna od druge traže novac

LIMEAN – predstavlja srednju vrednost izmedju LIBOR I LIBID. EURIBOR – kamatna stopa po kojoj se nude terminski depoziti od strane

jedne prvoklasne banke drugoj i objavljuje se u 11h za spot vrednosti (u zoni eura)

EONIA – efektivna referentna stopa za overnajt depozite u eur.FFR, PIBOR, FIBOR,SPV7. Šta je efektivna kamatna stopaEfektivna kamatna stopa uključuje sve troškove koji su direktno vezani za uzimanje kredita, npr.razne naknade, provizije, oportuitetne troškove garantnog depozita, poreze. To je stvarna cena bankarskog kredita.8. Koje vrste bankarskih provizija postojePored redovne kamatne stope, kod bankarskih kredita bi trebalo računati i sa provizijama za obradu kreditnog zahteva i odobrenje kredita, odnosno njegovo puštanje u tečaj. Tu je i provizija za neiskorišćeni deo kredita, odnosno provizija za angažovana sredstva za period njihovog rezervisanja do korišćenja. Pravni troškovi izrade fin.aranžmana, razne takse i porezi koje banke na jedan ili drugi način prevaljuju na zajmoprimce.9. Kako cena kredita utiče na profitabilnost bankeOdređivanje cene kredita je glavna determinanta profitabilnosti banke, pri čemu analiza profitabilnosti se vrši ex post, a određivanje cene kredita ex ante, tj. u

momentu zaključivanja ugovora o kreditu što znači da se mora razviti odgovarajući mehanizam njenog formiranja. Cena kredita treba da bude takva da banka u celosti pokriva svoje troškove i ostvaruje ciljnu stopu prinosa na akcionarski kapital. 10.Kako se može vršiti obračun kamate na kreditZa izračunavanje kamate upotrebljava se prost i složen interesni račun. Prost interesni račun upotrebljava se u slučajevima kada se kamata izračunava na istu sumu (glavnicu) za svaki period kapitalisanja.Složeni interesni račun upotrebljava se za izračunavanje kamate na glavnicu koja je uvećana za prethodno obračunate kamate posle svakog unapred utvrđenog vremenskog razmaka tj. ako se u periodu glavnica veća za kamatu iz prethodnog perioda. 11.Kako se kredit može otplaćivatiAmortizovati kredit znači postepeno ga otplatiti po unapred utvrđenom planu (amortizaciji). Otplata (rata) je deo kredita koji se postepeno vraća. Zbir otplata kredita i interesa na dug zove se anuitet. Amortizacija se može vršiti jednakim otplatama ili promenljivim otplatama gde otplate rastu ili opadaju ili zaokruženim anuitetima.Konverzija kredita nastaje kada se u toku otplate promeni ili vreme otplate ili kamatna stopa, a može i jedno i drugo. To je najčešće na zahtev zajmoprimca. Konverziju kredita banka vrši obračunom novog anuiteta na osnovu ostatka glavnog duga. Konsolidacija predstavlja spajanje više dugova u jedan. 12.Koji su bitni elementi ugovora o kreditu13.Koji su bitni elementi ugovora o međunarodnom kreditu14.Šta je sindicirani kreditKada je traženi kredit suveše veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svog kreditnog potencijala, grupa banaka se može obavezati da učestvuje u njegovom finansiranju na bazi jednog fin.aranžmana, s tim da se utvrdi učešće svake pojedine banke u ovakvom finansijskom paketu. Sindicirani krediti se obično koriste za velike projekte, koje realizuju zajmoprimci sa visokim kreditnim bonitetom. Najznačajnija prednost sindiciranih kredita je što se putem njih mogu relativno brzo obezbediti veliki iznosi u više valuta, a smanjuju se valutni i kamatni rizik kao i dodatni troškovi. 15.Koji su nekreditni plasmani Najznačajniji nekrditni plasmani banaka su oni u razne hov na fin.tržištu. Plasmani u hov imaju dva osnovna motiva: Povećanje profitabilnosti – ulaganja u srednjoročne i dugoročne hov Formiranje sekundarne rezerve likvidnosti – ulaganja u kratkoročne hovSpecifičan oblik nekreditnih plasmana su: poslovi izdavanja bankarskih garancija, poslovi avaliranja i akceptiranja.

1. Koji su uslužni bankarski posloviUslužni bankarski poslovi su specifični poslovi koji nemaju karakter ni aktivnih ni pasivnih bankarskih poslova, već su neutralni sa aspekta banke, a u funkciji su operativnog poslovanja i ostvarivanja prihoda po sosnovu pružanja jednog broja usluga komitentima. U ovu vrstu bankarskih poslova spadaju:

Trezorsko poslovanje Poslovi depoa Blagajničko poslovanje Devizno-valutni i menjački poslovi Poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom2. Koji su specifični bankarski posloviSpecifični bankarski poslovi (subsidijarni) predstavljaju dopunske poslove kojima se banke bave kako bi što celovitije zadovoljile potrebe svojih komitenata i na taj način ih još više vezale za sebe ali i ostvarile značajne prihode, pošto su ovi poslovi često profitabiliniji od tradicionalnih bankarskih poslova. U ove poslove spadaju: konultantski poslovi, poslovi u vezi sa emisijom hov, brokerski poslovi, poslovi osiguranja, faktoring, lizing, posredovanje u prometu nekretnina. 3. Koje poslove banke obavljaju u vezi sa emisijom i plasmanom u hovBanke se pojavljuju kao savetodavci kompanija (emitenata) koje nameravaju da izvrše emisiju hov, ali i kao operativni učesnici u celokupnoj transakciji. Banke prižaju pomoć oko izrade prospekata i drugih dokumentata da bi se dobila dozvola za emisiju, daju garancije za uspešnost emisije, organizuju neposrednu prodaju na primarnom fin.tržištu, izdaju potvrde o upisu i uplati akcija, čuvaju akcije... Banke se na sekundarnom fin.tržištu pojavljuju u ulozi brokera odnosno dilera. Kod emisije hov banke mogu preko RUF aranžmana preuzeti rizik plasmana tj. obavezu da otkupe sve neprodate hov ili da u tom iznosu odobre kupcu kredit, a za to se naplaćuje upisana provizija. 4. Šta je lizingLizing predstavlja poslovni aranžman između davaoca lizinga i korisnika lizinga pri čemu davalac lizinga ustupa na korišćenje sredstava sa zadržavanjem prava vlasništva nad njima i uz naplatu zakupnine, a korisnik lizinga stiče samo pravo korišćenja sredstava do utvrđenog roka ili eventualnog njihovog otkupa.Prema statusu davaoca lizinga razlikuje se: Direktan - davalac lizinga je istovremeno i proizvođač opreme – proizvođački

lizing Indirektan – davalac lizing i finansijer posla je specijalizovana institucija,

kompanija koja kupuje opremu od proizvođača i daje lizing pod određenim uslovima.

Finansijski lizing je transakcija u kojoj jedna strana (davalac lizinga – lizing kompanija ili banka) na osnovu specifikacije druge strane (korisnik) zaključuje ugovor sa trećom stranom (isporučilac) na osnovu koga nabavlja opremu koje je odobrio korisnik lizinga i zaključuje ugovor sa korisnikom lizinga, prenoseći na korisnika pravo da koristi opremu u zamenu za plaćanje lizing naknade. 5. Šta je forfetiranjeUgovorom o forfetiranju, posebna vrsta eskonta, prenosi se uz dogovorenu cenu potraživanje sa dotadašenjg imaoca (običnio izvoznika) na forfetera (banka ili specijalizovana institucija) uz odricanje prava forfeteru na povratni zahtev u slučaju da potrživanje o dospelosti ne bude plaćeno od strane dužnika.Prednosti – za izvoznika jer dobija odmah gotovinu za isporučenu robu i usluge, poboljašava svoju likvidnost, oslobađa se kreditnog, valutnog rizika i fluktuacija kamatne stope, rizika izvoznog posla.

Osnovni nedostatak skup način finansiranja izvoznih poslova 6. Šta je faktoringFaktoring se bazira na ugovoru kojim se faktor tj.faktoring institucija (banka ili specijalizovana isnstitucija koju osniva banka) obavezuje se da će pruzeti potraživanja koja komitent ima prema nekom trećem licu uz odgovarajuću naknadu (kamata, provizija i troškovi), stim da će se iznos potraživanja isplatiti komitantu pre njegovog dospeća.

1. Šta predstavlja upravljanje rizikom u bankrskom poslovanjuRizici u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla. Upravljenje rizikom se razvilo iz delatnosti osiguranja jer se tradicionalnim procesima osiguranja nisu mogli efektivno i ekonomično rešavati problemi rizika u svim situacijama. Upravljanje predstavlja deo poslovne politike banke, a saglasno tome upravljanje rizikom se može definisati kao bančina funkcija osiguranja od rizika odnosno pod upravljanjem se podrazumeva skup aktivnosti: identifikaciju izloženosti riziku za sve kategorije sredstava uz procenu potencijalnih gubitaka, procenu rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u prošlosti, kontrolu rizika, finansiranje rizika, upravljanje rizikom. Generalni cilj upravljanja bankrasim rizicima je optimizacija odnosa rizika i prinosa. Upravljanje rizikom u bankarstvu ima 2 osnovna cilja: prvi je da se izbegne insolventnost banke, a drugi da se maksimizira stopa prinosa na kapital uz korekciju za rizik.2. Koje su osnovne vrste bankarskih rizika1) Kreditni rizik2) Likvidonosni rizik3) Rizik plaćanja4) Kamatni rizik5) Devizni ili valutni rizik6) Rizik zemlje7) Tržišni rizik8) Operativni rizik3. Šta je kreditni rizik i kako se njime upravljaKreditni rizik se definiše kao rizik neizvršenja obaveze po osnovu nasatalog duga tj.neplaćanja glavnice i kamate od strane dužnika. Kreditni rizik je najvažniji rizik, jer je glavni uzrok nesolventnosti banke. Kada se ulazi u kreditne aranžmane sa novim komitentima sa kojima se do sada nije poslovalo mora se proveriti kreditna sposobnost komitenta. Kada je kredit odobren treba i dalje pratiti kreditnu sposobnost zajmoprimca tj.pratiti stanje i razvoj kreditnog rizika u periodu kada je kredit odobren i iskorišćen, a pre nego što je započeta njegova otplata. Za merenje kreditnog rizika na nivou ukupnog kreditnog portfelja mogu se koristiti modeli: KMV model, CreditMetrics, CreditRise+. Pored ovih modela postoji i Altmanova ZETA analiza, Chesser-ov credit scoring system.4. Kako se određuje kreditni rejtingVećina kreditora danas koristi sisteme kriterijuma sa zbirom poena za razmaranje zahteva za odobrenje kredita. Sistem kriterijuma sa zbirom poena ima prednost zbog toga što može brzo da obradi veliki broj kreditnih zahteva uz minimalni rad, čime se smanjuju operativni troškovi, a ovi sistemi mogu biti i

efikasna zamena za odlučivanje za odobravanje kredita. Neki od faktora za određivanje kreditne sposobnosti su: profesija klijenta, stambeni status, depozitni računi, broj izdržavanih lica. Menadžment struktura u bankama koristi razne strategije u cilju zaštite od kreditnog rizika. Bonitet, zažtitne klauzule, odgovarajuće obezbeđenje.5. Kako se utvrđuje kreditna sposobnostKreditna sposobnost zajmoprimca može se utvrditi modelom 5 K kredita 1) Character (karakter) – karakteristike tražioca kredita – moralni rizik2) Capacity (kapacitet) – sposobnost plaćanja (poslovni rizik)3) Capital (kapital) – veličina kapitala tražioca kredita (imovinski rizik)4) Collateral (obezbeđenje) – uslovi obezbeđenja kredita (rizik zaloge)5) Conditions (uslovi) – uslovi poslovanja tražioca kredita (tržišni rizik)Pored 5K koriste se i akronimi CAMPARI i PARSAR, kao i ocena kreditnog rejtinga.6. Šta je likvidonosni rizik i kako se njime upravljaLikvidonosni rizik predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih obaveza ili da dođe do neočekivanih odliva likvidnih sredstava. Kod ovog rizika banka se suočava sa dva problema: manjkom likvidnih sredstvava ili nemogućnošću da na tržištu mobiliše likvidna sredstva. Uspešno poslovanje banke pretpostavlja upravljanje depozitima sa različitim rokovima dospeća i njihovo plasiranje sa različitim rokovima dospeća, pri čemu se mora voditi računa da se rokovi dospeća prikupljenih i plasiranih sredstava slažu tj. da su usklađeni. Cilj upravljanja likvidonosnim rizikom treba da bude izbegavanje situacije da banka ima negativnu neto likvidnu aktivu, pa proističe upravljanje aktivom i pasivom.7. Šta je rizik zemlje i kako se njime upravljaRizik zemlje je mogućnost da dođe do neizvršenja obaveze prema banci usled postupaka vlasti ili događaja u zemlji dužniku. Upravljanje rizikom zemlje se sastoji u usvajanju formalnih politika vezanih za upravljanje rizikom zemlje, internog monitoringa i mehanizma izveštavanja rukovodstva banke. Upravljanje rizikom zemlje je obično integrisano sa upravljanjem kreditnim rizikom, a u nekim slučajevima uključeno je u proces ukupnog upravljanja rizikom.8. Šta je operativni rizik i kako se njime upravljaU bazelskom sporazumu iz 2001. operativni rizik se definiše kao rizik direktnog ili indirektnog gubitka koji proističe iz neadekvatnih ili pogrešnih internih procesa, ljudi i sistema ili iz eksternih događaja. U širem značenju ove definicije može se reći da je banka izložena operativnim rizicima zbog niza činilaca i faktora kao što su ljudski faktor, tehnički faktor, procesne radnje i informaciona tehnologija. Meriti operativni rizik znači oceniti koja je verovatnoća da se desi nepoželljan slučaj kao i koji je trošak koji ga prati, a trošak operativnog rizika u raznim vidovima može biti veoma veliki.9. Koji su rizici u elektronskom bankarstvu i kako se njima upravaljaGlavni rizici koji su povezani sa elektronskim bankarstvom su: strateški rizik, operativni rizik (uključujući rizik sigurnosti i pravni rizik), kreditni, tržišni i likvidonosni rizik. Banke trpe velike konkurentske pritiske da spreme nove poslovne aplikacije u kratkom vremenskom periodu. Ova konkurencija intenzivira

poteškoće u upravljanju. Elektronsko bankarstvo povećava zavisnost banaka od informatičke tehnologije. Internet kao otvorena mreža povećava u velikoj meri značaj kontrole sigurnosti, tehnika autenfikovanja komitenata, zaštite podataka, procedura vođenja dnevnika i standarda privatnosti komitenata.10.Kako se ostvaruje prudencionalno regulisanje banakaPrudencionalno regulisanje je uspostavljenje zahteva i limita u odnosu na poslovanje banaka sa ciljem da se obezbedi sigurnost i pouzadnost bankarskog sistema. Ovo je ključni element sprečavanja, ograničavanja ili prestanka gubitaka nastalih zbog lošeg upravljanja bankom od strane njenog rukovodstva.Banke moraju poštovati sledeće prudencijalne zahteve:1.održavanje minimalne likvidnosti 2.ograničavanje kreditnog rizika 3.ograničavanje koncentracije rizika 4.ograničavanje tržišnog rizika 5.ograničavanje operacionog rizika 6.obezebđenje adekvatne visine kapitala.11.Koji su osnovni elementi Bazelskog sporazuma o adekvatnosti kapitalaBazelski sporazum je indentifikovao ključnu ulogu kapitala prihvatljivog nivoa kreditnog rizika, postavio zajedničku definiciju kapitala, identifikovao pondere rizika bilansnih pozicija, faktore kreditne konverzije vanbilansnih pozicija i precizirao način izračunavanja adekvatnosti kapitala.12.Šta je IRB pristupIRB – prisup zasnovan na internom rejtingu banaka za ocenu kreditnog rizikaKoncept IRB pristupa bazira se na tri osnovna elementa: Komponentama rizika za svaku klasifikovanu aktivu Ponderima rizika za svaku klasifikovanu aktivu i kategoriju dužnika Skupu minimalnih zahteva koje banka treba da ispuni da bi bila prihvaćena za

IRB tretman, uključujući i obavezu javnosti podataka kao i kontrolu pridržavanja usvojenih kriterijuma.

IRB pristup poznaje 4 komoponente rizika: 1.verovatnoća neizvršenja obaveze od strane dužnika 2.verovatnoća mogućeg gubitka 3.izloženost gubitka u momentu neizvršenja 4.ročnost

1. Šta je finansijsko tržišteFinansijsko tržište u širem smislu postoji svuda gde se obavljaju fin.transakcije. U užem smislu finansijsko tržište je organizovano mesto na kome se sreću ponuda i tražnja za različitim oblicima aktive i fin.instrumenta. Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se traže tj.nude finansijsko-novčana sredstvana kome se zavisno od ponude i tražnje formira cena tih sredstava. Fin.tržište se prema predmetu svog poslovanja uobičajano deli na novčano tržište, tržište kapitala i devizno tržište. Tu je i tržište finansijskih derivata, kao i Evrovalutno tržište. 2. Šta je tržište novca i koji su njegovi osnovni instrumentiNovčano tržište je tržište na kome se traže i nude kratkoročna novčana sredstva i ono predstavlja ukupnost novčanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije iz osnova ponude i tražnje kratkoročnih slobodnih novčanih sredstava izraženih u različitim vidovima bilateralnih i multilateralnih fin.instrumenata. U savremenim tržišnim privredama, pojam tržišta obuhvata pojam nacionalnog i internacionalnog tržišta novca, odnosno novčanih transakcija na njemu. Osnovni

instrumenti ovog tržišta su: kratkoročne državne obveznice, blagajnički zapisi komercijalnih banaka i CB, depozitni certifikati, bankarski i komercijalni zapisi.3. Šta je tržište kapitala i koji su njegovi osnovni instrumentiTržište kapitala predstavlja specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim hov, odnosno vrednosnim papirima i onim fin.instrumentima čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Osnovni instrumenti ovog tržišta su: obveznice, akcije i druge dugoročne hov.4. Koje vrste obveznica postoje Državne obveznice – izdaje i garantuje savezna država-vlada. Cilj emisije

ovih obveznica je obezbeđivanje pokrića deficita u investicionom i razvojnom delu državnog budžeta iz koga se finansira infrastruktura i drugi projekti razvojnog karaktera.

Korporativne obveznice – emituju ih velike i finansijski jake korporacije i akcionarska društva.

Hipotekarne obveznice – su obveznice kod kojih se prilikom njihove emisije stavlja hipoteka na imovinu emitenata. Ukoliko emitent u roku ne izmiri svoju obvavezu po emitovanim obveznicama, investitor će je naplatiti prodajom nekretnina na koje je stavljen ahipoteka.

Evroobveznice – su obveznice koje se istovremeno prodaju u više zemalja, posredstvom međunarodnog sindikata banaka – potpisnica i veoma su efikasan način prikupljanja sredstava na međunarodnom tržištu kapitala uz angažovanje banaka i fin.posrednika iz više zemalja.

Ostale obveznice:o Srednjoročneo Osigurane i neosiguraneo Založneo Certigikati o opremio Obveznice bez kuponao Obveznice sa indeksiranom kamatom i obveznice sa varijabilnom

kamatnom stopomo Obveznice bez dospeća – konsolio Samuraj, Jenki, Rembrant, Buldog obvezniceo Obveznice sa varantomo Obveznice sa pravom opcijeo Obveznice sa pravom učešča u dobitio Prihodne obveznice o Lyon

5. Šta su obične akcije, a šta preferencijalne akcijeObične akcije su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog vlasnika i jedina klasa akcija sa pravom glasa, zbog varijabilnosti prihoda smatraju se najrizičnijim hov. Preferencijalne akcije su akcije koje svom vlasniku garantuju određeni godišnji prihod, one ne donose pravo glasa, ali se može predvideti njihova zamenljivost u obične akcije. Velika pogodnost je prioritet pri isplati u odnosu na obične akcije.

6. Šta je devizno tržište i koje su osnovne vrste transakcija na ovom tržištuDevizno tržište je deo finansijskog tržišta na kome se vrši kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja, usklađuje ponuda i tražnja deviza i utvđruje kurs za devize koje su predmet poslovanja. Prema najširoj definiciji devizni kurs je svako susretanje ponude i tražnje deviza. Osnovne vrste transakcija na ovom tržištu su: kupoprodaja, špekulativne transakcije, spot devizne transakcije.7. Šta je deviza, a šta valutaPo teoriji devize u užem smislu obuhvataju sva kratkoročna potraživanja u inostranstvu po bilo kojoj osnovi u bilo kojoj valuti i nezavisno od načina rapolaganja, a u širem smislu obuhvataju i inostrane valute, efektivan strani novac koji se nalazi kod domaćih rezidenata, pošto je posednik efektivne inostrane valute imalac potrživanja prema inostranoj monetarnoj instituciji koja je emitovla inostranu valutu. Valuta je novčana jedinica koja ima prinudni kurs u jednoj zemlji i kao takva služi kao zakonsko sredstvo plaćanja.8. Šta je devizni kursDevizni kurs je cena strane valute izražena u domaćem novcu. Devizni kurs je cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. Osnovne vrste deviznog kursa su: fiksni (čvrsti) i fluktuirajući (promenljivi).9. Šta je Evrotržište i koji su njegovi osnovni instrumentiEvrotržište (sa centrom u Londonu) se sastoji od raznih specijalizovanih tržišta na kojima se realizuju transakcije bankarskih zajmova i emisije obveznica u evrovalutama. Na njemu se trguje valutama i zajmovima emitovanim izvan zemlje njihovog porekla. Prema nekim podelama evrotržište se sastoji od tržišta evrovaluta, evrozapisa, evroobveznica i evrokredita.10.Šta je berzaBerza je institucija finansijskog tržišta vezana za tačno određeno mesto na kome se trguje standardizovanim materijalom, po utvrđenim pravilima trgovanja.Berza je deo finansijskog tržišta koje se uobičajeno deli na tržište novca i tržište kapitala.11.Kakve uloge mogu imati banke u berzanskom poslovanjuU berzanskom poslovanju banke mogu imati više uloga: 1) Mogu samo davati uz naknadu savete u vezi sa kupovinom određenih hov2) Mogu upravaljati sredstvima svojih komitenata kroz ulaganje u hov3) Mogu trgovati na berzi u svoje ime i za svoj račun direktno (preko svog

brokera) ili preko brokersko – dilerske firme, u cilju plasmana raspoloživih viškova slobodnih likvidnih sredstava i ostavarivanja zarade, odnosno održavanja tekuće likvidnosti kroz prodaju ranije kupljenih hov.

4) Mogu organizovati emisiju hov za svoje komitente5) Mogu emitovati sopstvene hov i prikupiti sredstva za sopstveno poslovanje 12.Kako posluju investicione banke na finansijskim tržištima – str.23513.Šta su fin.derivati i koji su njihovi osnovni obliciVelika grupa hov koje se pojavljuju poslednjih 30.godina na finansijskim tržištima širom sveta spada u kategoriju izvedenih hov tzv. Derivati. Derivati se koriste u finansijskom polsovanju kako za ostvarivanje zarade tako i za zaštitu od finansijskih rizika pre svega rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope kroz tzv.

hedžing. Osnovni oblici fin.derivata su: svop, forvard, fjučers, opcija, strukturne menice.14.Kako se osvtaruje bankarski portfolio menadžmentPortfolio u najširem ekonomskom smislu reči znači kombinaciju različitih vrsta aktive. Portfolio menadžment predstavlja upravljanje izborom različite aktive u okviru portfolija. On predstavlja kontinuirano procenjivanje, menjanje i prilagođavanje portfolia postavljenim ciljevima investitora. Sastavni deo ovog kontinuiranog i dinamičnog procesa su portfolio analiza i portfolio selekcija. Ovim aspektima portfolio menadžmenta se u bankama bave specijalizovana odeljenja i posebno obučeni bankarski stručnjaci.15.Šta su investicioni fondovi i koji su njihovi osnovni obliciInvesticioni fond je vrsta institucionalnog investitora koji privlači sredstva manjih individualnih investitora kojima za njihova investirana sredstva izdaje akcije ili ređe udele u finansijskoj aktivi fonda. Prema tome u koje hov investicioni fondovi ulažu, postoje 4 osnovne grupe: 1) Fondovi za ulaganje u akcije2) Fondovi za ulaganje u obveznice3) Fondovi za ulaganje u akcije i obveznice4) Fondovi za ulaganje u instrumente novčanog tržištaPrema ročnosti fondovi se mogu podeliti:1) Investicione fondove na tržištu novca2) Investicione fondove na tržištu kapitalaPostoje i otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi.

1. Šta predstavlja bilans stanja bankeBilans stanja u formalnom smislu predstavlja dvostrani račun, na čijoj jednoj strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine (na strani aktive), a na drugoj strani stanje obaveza, odnosno fondova (na strani pasive).2. Šta predstavlja bilans uspeha bankeU bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku određenog perioda, kao i finansijski rezultat – neraspoređeni profit ili nepokriveni gubitak. Bilansijranje pozicija u bilansu uspeha vrši se prema osnovnim vrstama prihoda i rashoda koje se svrstavaju u tri pod bilansa:Poslovni prihodi i rashodi i rezltata bankeNeposlovni i vanredni prihodi ii rashodi i rezultat bankeRevalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke.3. Kakav je analitički značaj bilansa bankeBilans banke ima anlitičku vrednost jer omogućava brojne analize strukture i odnosa između relevantnih pozicija i na taj način obezbeđuje informacionu osnovu za donošenje finansijskih odluka na mikro i makro finansijskom planu. Analiza bankarskog bilansa se zasniva na fundamentalnoj računovodstvenoj identičnosti aktive i obaveza plus kapitala gde je, aktiva = obaveze + kapital ili neto vrednost4. Koji su bankarski agregati – pitanje i u drugoj grupiNajznačajni bankarski agregati su finansijki potencijal i finansijski plasmani. Finansijski potencijal se može definisati kao ukupnost izvora sredstava koje

banka transferiše u različite vrste plasmana – finansijke plasmane. Finansijski potencijal i finansijski plasmani predstavljaju dve strane bilansa banke, pošto se finansijski potencijal može poistovetiti sa sa ukupnom pasivom, dok se finansijski plasmani identifikuju sa ukupnom aktivom.Uži bankarski agregati su kreditni potencijal i kreditni plasmani. Kreditni potencijal se definiše kao kvantum raspoloživih sredstava banke, koja ona može plasirati u vidu kredita ili drugih plasmana, a da pri tom ne ugrozi svojulikvidnost i solventnost, održavajući stopu obaveznih rezervi.5. Šta je to ALM konceptBanka je u tržišnom okruženju primorana da permanentno održava dnevnu likvidnost u svom poslovanju kao i solventnost koja predstavlja dugoročni aspekt likvidnosti strukturnog karaktera. Cilj upravljanja rizikom likvidnosti jeste da se izbegne situacija da banka ima negativnu neto likvidnu aktivu, što se u savremenim uslovima postiže kroz upravljanje aktivom i pasivom – ALM. Upravljanje aktivom i pasivom podrazumeva analiziranje i planiranje gepa u likvidnosti kako bi se on blagovremeno anticipirao i preduzele se na vreme odgovarajuće radnje od kupovine sredstava preko noći do dugoročnijih aranžamana.6. Kako se meri profitabilnost bankeKod izračuanavanja prinosa banke tj. njene profitabilnosti u međunarodnoj praksi se iskristalisalo korišćenje šest ključnih pokazatelja koji akcenat stavljaju na različite aspekte profitabilnosti i to: 1.prinos na akcionarski kapital - ROE 2. prinos na aktivu ROA 3.kamatna marža 4.nekamatna proviziona marža 5.operativni profit 6.prihod po akciji - EPS 7. Šta su ROA, ROE i EPSPrinos na akcionarski kapital ROE dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa akcionarskim kapitalom, najvažniji je pokazatelj za akcionare banke, jer pokazuje koliki prinos mogu očekivati na knjigoodstvenu vrednost investiranog kapitala u datu banku.Prinos na aktivu ROA dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa ukupnom aktivom i on pokazuje u kojoj meri su menadžment i zaposleni u banci efikasni u upravljanju aktivom banke u smislu ostvarivanja neto profita posle oporezivanja.Prihod po običnoj akciji EPS se dobija kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa brojem običnih akcija.8. Kako se određuje cena bankarskih sredstava – ista lekcija kao i na

pocetku knjige

1. Šta je bankarski menadžmentBankarski menadžment je upravljanje bankom, njenim poslovanjem (bilansom, agregatima, poslovnim funkcijama, bankarskim proizvodima/uslugama, organizcijom) odnosima sa poslovnom sredinom, a sve u funkciji što boljeg pozicioniranja banke na tržištu i makimizacije profita uz podnošljivi nivo rizika.2. Kako se vrši strateško planiranje u bankmaU savremenom bankarskom menadžmentu strateško planiranje je sredstvo za pozicioniranje banke u konkurentnom tržišnom okruženju i traženju najboljeg

modela za jačanje svoje tržišne pozicije u budućem periodu. Stateško planiranje u bankama se sastoji od kreiranja vizije, izbora strategije i razrade akcionih programa. Strateški plan se donosi za period od 3 do 5 godina, ali takođe i na 10 godina. Pri tome se analiziraju različite opcije kao što su orjentacije na nove proizvode, nova tržišta, često uz korišćenje SWOT analiza. 3. Koja je uloga informacionog sistema u bankmaZa uspešan savremeni bankarski menadžment je od vitalne važnosti finansijski informacioni sitem. Bez informacionog sistema nema elektronskog prenosa podataka i sredstava, elektronskog bankarstva, on line poslovanje, internet bankarstva tj.nema savremenog i sofisticiranog poslovanja koje je poslednjih decenija ključni faktor konkurentnosti i diferencijacije bankarske ponude na tržištu u cilju zadržavanja postojećih komitenata i pridobijanja novih koji postaju sve zahtevniji u pogledu zadovoljavanja svojih potreba.4. Kakva je organizacija savremene banke5. Koje su perspektive bankarskog menadžmentaBanke koje žele visoke stope rasta uz održavanje profitabilnosti i likvidnosti moraju permanentno da uvode nove proizvode/usluge kojima će zadržavati stare i prilvalčiti nove komitente. Perspektiva bankarskog menadžmenta u najvećoj vezi sa evolucijom primene računara i informacione tehnologije u bankrastvu a posebno donošenju odluka u bankarstvu.

1. Šta je bankrski proizvodBankarski proizvod sa gledišta cilja je kategorija bankarskog marketinga , a sa gledišta njegovog ostavarivanja predstavlja izuzetno složenu operativnu i organizacionu skupinu mera, postupaka, radnji i odlučivanja, koja podrazumeva međusektorsku saradnju u samim bankama i određene oblike međubankarske saradnje. 2. Šta je novi bankarski proizvodDobri pozanavaoci bankarskog poslovanja mogu uspešno dokazivati da u suštini nema ničeg novog u savremenom bankarskom poslovanju što nije poznato u bankarskoj teoriji i praksi već mnogo decenija unazad. Novi bankarski poslovi i proizvodi predstavljaju neprestano odgovaranje banaka na promene u okruženju i jedinu alternativu za očuvanje njihove konkurentske pozicije na tržištu finansijskih usluga. Bitno je ukazati na pojavu da se mnogi bankarski proizvodi koji su već više godina prisutni na tržištima razvijenih zemalja, za zemlje u razvoju i tranziciji to su novi proizvodi.3. Šta je elektronsko bankarstvo i koji su njegovi vidoviPojava elektronskog novca nametnula je novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava koja je pojmovno određena kao elektronsko bankrastvo. Elektronsko bankarstvo se može odrediti i kao pružanje proizvoda za građane i proizvoda malih vrednosti i usluga kroz elektronske kanale, kao i elektronskih plaćanja velike vrednosti i drugih bankarskih usluga u privredi koje se pruža elektronski.4. Šta je bankarsko osiguranje i kako se ono ostvarujeBankarsko osiguranje predstavlja strategiju prema kojoj banke i osiguravači sarađuju na manje ili više integrisan način, u nastupu na finansijskim tržištima i

ovo uključuje distribuciju proizvoda osiguranja od strane banaka. Postoji više načina na koji se može ostvariti bankarsko osiguranje, ali 4 osnovna su: distribucioni aranžman, strateška alijansa, zajedničko ulaganje, stvaranje grupe kompanija za pružanje finansijskih usluga. 5. Kako se ostvaruje koncentarcija u bankarstvuKoncentracija u bankarstvu se odvija kroz proces preuzimanja i spajanja banaka, ali i kroz druge manje ili više institucionalizovane načine povezivanja na poslovnoj osnovi. Fuzija je vlasnička integracija, dve ili više bankarskih institucija približno jednake veličine, dok akvizicija predstavlja vlasničko preuzimanje manje banke od strane veće i finansijski jače, i tada manja banka pravno prestaje da postoji.6. Šta je finansijski konglomeratFinansijski konglomerat je bilo koja grupa pod zajedničkom kontrolom, čija se isključiva ili predominantna aktivnost sasatoji u pružanju značajnog obima usluga u najmanje dva finansijska sektora.7. Šta je bankarska grupaBankarske grupe su rezultat precesa spajanja i pripajanja. Bankarske grupe imaju razuđenu mrežu afilijacija, filijala i organizacionih sektora kojom dominira jedna holding kompanija kao strateški centar grupacije. Preko ove kompanije formuliše se poslovna strategija, koordinira i kontroliše poslovanje operativnih segmenata grupacije, a posebno u sprovođenju planiranih ciljeva obima poslovanja, njegove efikasnosti i profitabilnosti.8. Šta je bankraski konzorcijumBankarski konzorcijumi su specifičan vid bankarskog poslovnog povezivanja. On se može osnovati na trajnijoj osnovi ili prema prirodi i trajanju konkretnog posla koji banke zajedno kreditraju ili kada kao dužnici preduzimaju određene kreditne aranžmane za svoje komitente prema poveriocima iz zemlje i inostranstva.9. Šta su berzanske krizeSavremena teorija koja objašnjava bankarske krize je teorija asimetričnih informacija koja ukazuje da u kontekstu povećanja tržišne neizvesnosti i nestabilnosti dolazi do pogrešne selekcije kreditnih zahteva tj. pogrešne selekcije rizika i do povećanja moralnog hazarda. 10.Da li tradicionalno bankarstvo u poslednje vreme gubi na značajuDa. Porastom Efikasnosti finanskih trzista, ali i usled razvoja tehnologije i sposobnosti klijenata da pronalaze i druge nacine da dobijaju sredstva , a ne samo putem kredita od banaka (na primer , prodajom hartijom od vrednosti na otvorenom trzistu), izgleda da tradicionalne banke postaju sve manje znacajne kada je u pitanju efikasno funkcionisanje finansijskog sistema.

11.Koji su efekti privatizacije banaka u zemljama u tranziciji U mnogim zemljama u tranziciji po uspostavljanja zadovoljavajuceg nivoa makroekonomske stabilnosti, uz privredni rast i priliv stranog kapitala doslo je do velike kreditne aktivnosti (kreditnog buma) koji ima svoje dobre

i lose strane. Generalno u svim zemljama u tranziciji doslo je do privatizacije drzavnih banaka i dolaska domacih istranih banaka .Vracanjem poverenja stanovnistva i privrede u bankarski sistem povecava se traznja za bankarskim uslugama raznih profila.

1. Šta je medjunarodni monetarni sitemMonetrani sitem može se definasati kao skup institucionalnih i organizacionih rešenja koja opredeljuju naročito: 1. šta od instrumenata koji se koriste kao prometno i platežno sredstvo treba smatrati novcem 2.položaj privrednih subjekata, njihove nadležnosti u odlučivanju o pitanjima privređivanja vezanim za novac i motive njihovog ponašanja 3.mehanizam regulisanja emisije, cirkulacije i povlačenja novca 4.okvire za korišćenje monetarne politike, kao načina usmeravanja privrednih tokova 5.ulogu tržišnog mehanizma u monetarnoj oblasti. Subjekti, institucije, mehanizmi i pravila međunarodnih monetarnih odnosa čine međunarodni monetarni sistem.

2. Šta je Bretonvudski međunarodni monetarni sistemOvaj sistem se zasnivao na sistemu fiksnih pariteta i kurseva nacionalnih valuta i Medjunarodnom monetarnom fondu čiji je zadatak bio da nadzire sistem fiksnih deviznih kurseva i konvertibilnost valuta u tekučim transakcijama između zemalja članica, kao i da kratkoročnim sredstvima pomaže finansiranje i prilagođavanje platnobilnsnih neravnoteža.3. Koja je uloga Foruma za finansijsku stabilnostCilj FSF je da unapredi međunarodnu finansijsku stabilnost kroz proširenu razmenu mišljenja i međunarodnu saradnju i praćenje razvoja, a njegov mandat je da procenjuje ranjivost međunarodnog monetarnog sistema , da identifikuje, predviđa i pokeće akcije koje su potrebne da bi se ove kritične tačke otklonile da bi se poboljšala koordinacija među organima odgovornim za finansijku stabilnost. FSF je osnovan 1999. sa ciljem da doprinese međunarodnoj finansijskoj stabilnosti kroz širu koordiniranu aktivnost velikog broja relevantnih međunarodnih organizacija i institucija na utvrđivanju standarda.4. Koja je uloga i značaj MMF-aOsnovni ciljevi MMf su: unapređenje i razvijanje međunarodne monetarne saradnje, širenje i ravnomerno razvijanja međunarodne trgovine, održavanje stabilnosti deviznih kurseva, multilateralizacija međuanrodnih plaćanja po tekućim transakcijama, ukidanje deviznih ograničenja koja sprečavaju rast obima međunarodne trgovine i pomoć zemljama članicama u cilju smanjenja platnobilansne neravnoteže.5. Koja je uloga i značaj BISZadatak BIS je da obezbedi saradnju između centralnih banaka zemalja članica i da brine o stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema. U radu BIS učestvuju centralne banke i međunarodne finansijske institucije, tako da mnogi tretiraju BIS kao centralnu banku centralnih banka. BIS predstavlja instituciju u kojoj se organizuju istrazivanja o razvoju međunarodnog monetranog i finansijskog sitema, prikupljaju, analiziraju finansijske informacije i pruža tehnička pomoć.

6. Koje su najvažnije međunarodne razvojne institucijeNajvažnije razvojne institucije su: Međunarodna banka za obnovu i razvoj Međunarodno udruženje za razvoj Međunarodna finansijska korporativaZa područje Evrope: Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska investiciona bankaOstali regioni takođe imaju svoje razvojen banke: Azijska, Afrička, Interamerička, Karipska banka za razvoj, arapska banka za razvoj afrike, Fond OPEC, Međunarodna banka zemalja Zaliva itd.7. Kako se razvijala evropska monetarna saradnjaPrvi i trajniji oblik monetarne saradnje u evropi bila je Evropska platna unija.(EPU). Naime ,posle Drugog svetskog rata najveci deo evropskih zemalja imao je velike uvozne potrebe , ali i ogranicene kolicine devize za placanje, pri cemu su kursevi bili fiksni, ali one nisu bile konvertabilne i pogodne za medjunarodno poslovanje.Zbog toga su se medju zemljama sklapali bilateralni sporazumi sa placanjem u nekonvertabilnim valutama. 1958 drzave clanice uvodenjem slobodne konvertabilnosti valuta poza tekuce transakcije , odlucile da ugase EPU. Umest Epu rad je nastavio Evropski monetarni sporazum EPA, koji je olaksavao placanje izmedju centralnih banaka u zlatu ili dolarima , a iz posebnog fond akoji je bio u sklopu EMA, mogli su se u slucaju potrebe dobiti z aove namene krediti.EMA je bio nasledjen marta 79 od strane EMS evropski monetarni sistem, centralne banke 8 zemalja EEZ su potpislale ugovor o operativnim procedurama , a poseban segment je bio mehanizam odrzavanja deviznih kurseva.8. Koja je uloga Evropske centralne bankePrimarni cilj ESCB jeste da obezbedi cenovnu stabilnost na principima otvorene tržišne privrede sa slobodnom konkurencijom, uz afirmaciju efikasne alokacije resursa. Osnovni ciljevi ESCB su: 1.definisanje i sporvođenje monetrane politike 2.rukovođenje deviznim poslovima 3.držanje i upravljenje deviznim rezervamazemalja članica 4.omogućavanje što efikasnijeg platnog prometa 5.sprovođenje prudencialnog nadzora nad kreditnim institucijama.Ostali ciljevi su: organizovanje platnog prometa u zoni eura i emisija novčanica i kovanica eura.9. Na koji način se vrši usklađivanje bankarske regulative u EUUslkadjivanje bankarske direktive u EU se vrsi preko propisa o jedinstvenom finansijskom trzistu EU.Propisi Eu su se sastojali od prve i druge bankarske direktive kao i drugih direktiva vezana za pitanja iz ove oblasti.

Direktivom iz 73 su ukinuta ogranicenja na slobodu formiranja banaka i drugih finanskih institucija na teritoriji EZ. Prva Bankarska direktiva utvrdila je uslove pod kojim se banka moze osnovati, slobodu pruzanja usluga i osnivanje nadzornih organa. Druga bankarska direktiva sa jos dve

direktive je dodatno regulisala pitanja otvorena u prvoj bankarskoj direktivi. Odredila je minimum osnivackog kapitala, kao i da se depozitnim poslovima mogu baviti samo kreditne institucije. Uvedena je jedinstvena bankarska licenca. Direktiva o garancijama depozite je garantovala depozite klijentima do odredjene svote cak i iakoje banka nesolventa.10.Koja je uloga Pariskog klubaPariski klub poverilaca je neformalna i neinstitucionalna grupa javnih kreditora koja ima ulogu da kreira održiva rešenja za problem servisiranja otplate spoljnih dugova od strane zemlje dužnika i sastaje se desetak puta godišnje. Preduslov za regulisanje obaveza prema Pariskom klubu je sticanje statusa prezadužene zemlje. Predmet regulisanja su samo dugovi javnog sektora ili dugovi garantovani od strane javnog sektora.11.Koja je uloga Londonskog klubaLondonski klub je neistitucionalizovano udreženje komercijalnih banaka koje se formira na ad hoc osnovi, sa ciljem da razmara pitanja od interesa za zajednički nastup prema pojedinim zemljama dužnicima. Predmet regulisanja su samo komercijalni kredit zemalja dužnika i to isključivo glavnica, za razliku od Pariskog kluba koji uključuje i kamatu.

1. Koji su osnovni oblici i motivi međunarodnog kretanja kapitalaKretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima od kojih su dva osnovna i to međunarodno kretanje privatnog kapitala i međunarodno kretanje javnog kapitala.Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne banke) kreće se prvenstveno u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i depozita. Javni kapital (državni budžet i centralne i državne banke) kreće se u obliku bilateralnih zajmova i kredita portfolio investicija i u formi bespovretne eknomske pomoći. Medjunarodni tokovi kapitala dele se i po ročnosti na: kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Osnovni motiv izvoza kapitala je ostvarivanje što većeg prihoda (kamata, dividenda), dok su ostali motivi najčešće u funkciji glavnog motiva. Motiv korišćenja bogatih i jeftinijih resursa u inostranstvu nego što poseduje zemlja izvoznica kapitala: jeftina radna snaga, niže cene sirovina i energija. Takođe vrolo bitan motiv izvoza kapitala je i osvajanje tržišta određene zemlje, zatim obezbeđenje političkog uticja u nekoj zemlji.Osnovni motiv uvoza kapitala je obezbeđenje nedostajućih sredstava za poslovanje i razvoj. Na makro planu, uvozom kapitala se pokriva deficit platnog bilansa, povećava se zapolsenost i proizvodnja.2. Šta je to međunarodno bankarstvoDanas moderne međunarodne banke obavljaju veliki broj različitih finansijskih transakcija i poslova, od kojih su finansiranje međunarodne trgovine i međunarodna plaćanja samo jedan manji deo. Međunarodno bankarstvo podrazumeva uglavnom dva tipa operacija. To su tradicionalne poslovne veze sa stranim bankama u cilju obezbeđenja stranog kapitala za domaće potrebe, kao i ostvarivanja međunarodnih plaćanja, a drugo su transakcije u raznim stranim

valutama, uključujući i offshore bankarstvo. Prema širem pristupu, međunarodno ili internacionalno bankarstvo se definiše kao prekogranično bankrasko poslovanje i bankarsko poslovanje u različitim valutama. 3. Šta je to multinacionalno bankarstvoMultinacionalno bankarstvo posrazumeva bankarske operacije koje se izvode u više različitih zemalja i nacionalnih sistema. Polazeći od definicije multinacionalnog preduzeća ili kompanije, kao preduzeća koje poseduje i kontroliše aktivnosti u različitim zemljama, multinacionalno bankarstvo može se odrediti kao posedovanje i kontrola filijala i afiljacija u više od jedne zemlje.4. Kako se realizuje širenje međunarodnog i multinaconalnog bankarstvaSirenje medjunarodnog i multinacionalnog bankarstva moze da se vrsi na vise nacina: 1 ) mogu da izgrade svoju mrezu filijala u drugoj drzavi 2) da izvrse kupovinu neke lokalne banke 3) da izvrse kupovinu maninskog akcijskog paketa lokalne banke. Podpodela pri ulazu na novo trzist su: Predstavnistvo, Agencija Filijla, subsidijarna jedinica , zajednicko ulaganje , filijala zatvorenog tipa

5. Kako izgleda strategija i organizacija velike međunarodne banke Strategija velikih medjunarodnih banaka se zasniva na akviziji i sirenju u drge drzave bilo preko Direkne kupovine druge banke bilo preko fuzija.Time ostaruju siroku mrezu filijala koje mogu da opsluzuju klijente.Sama organizaja medjunarodne banke se razlikuje od banke do banke. U deutche Bank grupi podela je uradjena na 4 poslovna segmenta :Korporativno Bankarstvo, Investiciono bankarstvo bankarstvo za privatne komitente i Upravljanje sredstvima.1. Šta je to platni promet sa inostranstvom i koji su njegovi osnovni

instrumentiPlatni promet sa inostranstvom, odnosno međunarodni platni promet obuhvata sva plaćanja i naplate između fizičkih i pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u drugim zemljama, bez obzira na osnov po kom se vrši plaćanje i naplaćivanje. Osnovni instrumenti platnog prometa sa inostranstvom su: doznaka, dokumntarni akreditiv, menica, ček, dokumentarna naplata – inakaso, kreditna katra, kreditno pismo, efektivna valuta, i zlato.2. Koja je uloga banaka u platnom prometu sa inostranstvomposlovi p.p. koji se obavljaju preko poslovnih banaka,spadaju u grupu neutralnih tj. posrednickih bank. poslova gde se banka pojavljuje kao posrednik u svoje ime,a za racun komitenta.

3. Šta su korespodentski, a šta kontokoreniti odnosiKorespondirati u bankarstvu , u užem smislu znači nalaziti se u odnosu razmene informacija i pružanja olakšica, a u širem smislu znači i međusobno otvaranje kontokorenitih računa za platni promet. Prvi korak za banku koja želi da uspostvai korespodentske odnose sa stranom bankom jeste da prikupi potune i pouzdane informacije o toj banci. Zatim sledi upućivanje inicijative stranoj banci

za uspostavljanje korespodentskih odnosa, uz dostavljanje osnovnih podataka o banci koja pokreće inicijativu i dokumentacije. Ukoliko banka kojoj je bilo upućen poziv odgovori pozitivno, korespodentski odnos je uspostavljen.Što se tiče korespodentskih odnosa najčešće je da jedna banka ovlasti drugu da u svojim konjigama otvori tekući (kontokoreniti) račun na ime prve banke i da se sva buduća međusobna plaćanja izvrše u korist odnosno na teret tog računa – kontokoreniti ili direktni korespodentski odnos. Drugo rešenje je da svoja međusobna plaćanja banke izvršavaju putem tekućih računa kod neke treće banke, dajući ovćašćenje toj banci da vrši plaćanja u koris korespodentskih računa – indirektni korespodentski odnos. 4. Šta je bankarska doznakaDoznaka (bankarski platni nalog ili bankarska doznaka) koristi se kao instrument plaćanja u platnom prometu sa inostranstvom, kako kodisplata u inostranstvu ztako i kod naplata iz inostranstva. Kod doznake nalagodavčeva banka daje pismeni nalog svom korespodentu u inostranstvu da određenom fizičkom ili pravnom licu isplati određeni iznos naveden u nalogu. Zavisno od osnova plaćanja, bankarske doznake mogu da se podele na robne i nerobne doznake.

5. Šta je dokumentarni akreditivDokumentarni akreditiv predstavlja obavezu banke da plati prodavcu robe ili usluga određeni iznos, pod uslovom da ovaj podnese zahtevana uredna dokumenta kojima se dokazuje otprema robe ili izvršenje usluge u predviđenom vremenskom periodu. Dokumentarni akreditiv pruža pravnu sigurnost i prodavcu i kupcu robe ili usluga, što je u međunarodnim trgovinskim odnosima veoma važno za partnere koji ne poznaju dovoljno i nemaju međusobno poverenje. Ugovorena strana koja plaća putem akreditiva sigurna je da će plaćanje biti izvršeno tek kad druga strana izvrši svoje obaveze, što potvrđuju dokumenta koja ona mora podnese radi naplate akreditiva. Za ugovornu stranu koja izvršenje svoijh ugovornih obaveza naplaćuje akreditivom, akreditiv joj obezbeđuje da če cena biti plaćena.6. Koje su osnovne vrste dokumentarnog akreditiva – str4517. Šta je to dokumentarna naplata-inkasoPod dokumentarnim inaksom tj. pod ugovorom o dokumentarnom inkasu podrazumeva se takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da će po nalogu i za račun svog komitenta (prodavca, nalagodavca) naplatiti novčano potraživanjekoje ovaj ima prema trećem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju određenih dokumenta, dok se komitent (nalagodavac) obavezuje da će za to platiti banci proviziju i troškove koje je imala prilikom izvršenja dobijenog naloga i instrukcije.8. Koji su bitni elementi menice i osnovne vrste meniceOsam bitnih elementa menice su:1) Oznaka menice2) Bezuslovan nalog da se plato određeni iznos – isplatite ili platite3) Ime trasata4) Označenje roka dospelosti

5) Mesto plaćanja menice6) Ime lica kome se ili po čijoj naredbi se mora platiti - remitent7) Označenje mesta izdavanja8) Datum izdavanja menice9) Potpis lica koje je izdalo menicu – trasantaOsnovne vrste menice su: pored sopstvene i trasirane menice, razlikujemo:Blanko menica je menica kod koje u momentu izdavanja, voljom njenog izdavaoca, nedostaju neki bitni elementi, koje naknadno popounjava poverilac, a saglasno sporazumu sa izdavaocem menice.Robne menice izdaju preduzeća u vezi sa kupovinom i prodajom robe, a finansijske menice koriste za obezbeđenje novčanih potraživanja u vezi nekog postojećeg ugovora (najčešće kreditu).9. Koji su bitni elementi čekaČek je hov kojom njen izdavač (trasant) daje bezuslovan nalog drugom licu (trasatu) da iz njegovog pokrića isplati naznačenu sumu novca korisniku čeka (remitentu). Bitni elementi čeka su: naznačenje prometuda je to ček na jeziku na kojem je ček izdat, bezuslovan nalog da se isplati određena suma novca iz trasantovog pokrića kod trasata, datum i mesto izdavanja čeka, naziv trasata koji u većini zemalja može biti banka ili novčani zavod, mesto plaćanja čeka, potpis trasanta – izdavaoca čeka.10.Kako se realizuju elektronska plaćanja Smatra se da je najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva pojava elektronskog novca i elektronskog bankarstva. Elektronski novac predstavlja specifičnu monetarnu informaciju koja se putem elektronskih impulsa prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja. Elektronski novac omogućava kupovinu roba i usluga pomoću računara u okviru komercijalne računarske mreže (npr.internet) ili preko poslovnih bankarskih mreža (npr. SWIFT). Elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i čekove.11.Šta su bankarske garancije i koje su najčešće vrste bankrarskih

garancija u međunarodnom prometu Pod poslom bankraske garancije posrazumeva se pravni posao kojim jedno lice – garant, na zahtev drugog lica ili po njegovoj instrukciji, preuzima samostalnu i neopozivu obavezu da trećem licu – korisniku garancije isplati određeni iznos naveden u garanciji ako ispuni uslove navedene u njoj. Bankarska garancija predstavlja posebnu vrstu jemstva kojim banka preuzima odgovornost, za pravilno i uredno izvršavanje obaveze svog komitenta prema njegovom ugovornom partneru. Uglavnom su prisutne podele na garancije po poslovima sa inostranstvom od kojih su najznačajnije:činidbene (liticiona garancija, garancija za dobro izvršenje posla, garancija za vraćanje avansa) i platežne garancije (garancije za otlatu robnih i finansijkih kredita), zatim tu su i nostro i loro garancije, uslovne i bezuslovne garancije, direktne i indirektne, pokrivene i nepokrivene.

Esejsko pitanje: Bankarstvo u Srbiji (NBS i poslovne banke) – glava 13, jedino ucis te dve lekcije iz knjige u 13. glavi.

Napomena: Zelenim i rozim slovima oznacena su pitanja sa testa. Testovi iz junskog i septembarskog roka su identicni.