Mehanizmi ucenja

MEHANIZMI UČENJA

04/17/23 ThepowerpointTemplates.com 1

Šta je učenje?

• Trajna ili relativno trajna promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti, a koja je rezultat prethodnog doživljavanja ili aktivnosti.

• Kognitivni proces putem koga se stiču znanja, veštine, navike, tj. Razna iskustva važna za prilagođavanje.

Vrste učenjaKriterijum podele Oblici (vrste) učenja

Prema sadržaju koji se uči

Verbalno, perceptivno, motorno

Prema nameri Namerno i nenamerno (nevoljno, slučajno)

Prema mehanizmu, principu kako se uči

Senzitizacija, habituacija, klasično uslovljavanje, instrumentalno,

učenje po modelu i učenje uviđanjem

* Ne morate učiti Ganjeovu podelu na 8 oblika učenja iz Hrestomatije!

Senzitizacija i habituacija

• Imaju izrazit adaptivni značaj

• Senzitizacija – Povećna osetljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja intenzivnih i opasnih draži– Primer?

• Habituacija – Prestanak reagovanja na određene, najčešće beznačajne, draži posle nekog vremena – Primer?

Klasično uslovljavanje

• Pavlovljev eksperiment s psom

• Princip: neutralna draž primenjuje se neposredno pre bezuslovne draži ; bezuslovna draž izaziva bezuslovnu reakciju, ali zbog vremenske bliskosti 2 draži, nekada neutralna draž počinje da izaziva istu (sad uslovnu) reakciju

Filmić – Pavlovljev eksperiment

• http://www.youtube.com/watch?v=CpoLxEN54ho

Neke pravilnosti u KU• Uslovljavanje je najjače kada se uslovna draž daje

nekoliko sekundi pre bezuslovne draži (uslovljavanje unapred).

• Uslovna reakcija se javlja i na draži slične uslovnoj draži – generalizacija (kod ljudi, čak i semantička generalizacija)

• Ako se produži izlaganje uslovnoj draži bez bezuslovne draži, dolazi do gašenja uslovne reakcije

Značaj KU

• Adaptivna uloga KU je u tome što ljudi i životinje uče šta znače pojedine draži u okolini i u skladu sa tim reaguju

• Umesto da se sredini prilagođava samo na osnovu urođenih refleksa, jedinka, zahvaljujući KU postaje sposobna da reaguje na signale iz okoline koji prethode biološki značajnim događajima

* Ne morate učiti šta je eksteroceptivno, a šta interoceptivno uslovljavanje iz Hrestomatije

Primeri KU

• Uslovni refleksi su zapravo razne navike koje čine veliki deo svakodnevnog ponašanja (higijenske, u ishrani itd.)

Emocionalno uslovljavanje

• Jedan od oblika klasičnog; Votsonov eksperiment s malim Albertom iz 1920.

• Refleksna reakcija straha na jak zvuk• Istovremeno prisustvo bezuslovne draži (jakog

zvuka) i neutralne draži (belog pacova) dovodi do javljanja straha i od belog pacova (sada uslovna draž)

• Brzo se javlja (posle nekoliko ponavljanja), lako generalizuje (na krznene igračke, bele predmete itd.), a teško gasi

Filmić – Votsonov eksperiment

• http://www.youtube.com/watch?v=9hBfnXACsOI&feature=related

Primeri EU• Putem emocionalnog uslovljavanja se stiču

simpatije, antipatije, ali i fobije

• Kada nas npr. muzika podseti na neku situaciju• Reklame

• Vaši primeri?• Domaći zadatak – primer iz školskog konteksta

Instrumentalno (operantno) učenje

• Torndajkovi eksperimenti – kako životinje rešavaju probleme – učenje putem pokušaja i pogrešaka

• Kad se ogled više puta ponavljao, broj pogrešnih reakcija se postepeno smanjivao

• Određena radnja je instrument da se dođe do cilja

• Dakle, da bi došlo do učenja neophodno je :-da organizam bude aktivan i motivisan-da neka od njegovih slučajnih akcija dovede do nagrade-da se takvo nagrađivanje ili potkrepljivanje određenih

reakcija više puta ponovi

Instrumentalno (operantno) učenje

• Zakon efekta – radnja biva učvršćena ili eliminisana u zavisnosti od efekta do koga dovodi, odnosno radnja se uči u zavisnosti od svojih posledica

• Mehanizam učenja koji se zasniva na povezivanju (asociranju) ponašanja s određenim prijatnim ili neprijatnim posledicama

• Ponašanje koje se želi učvrstiti treba dosledno nagrađivati, a ponašanje koje se želi oslabiti ili eliminisati treba kažnjavati (ili ne davati očekivanu nagradu).

Skiner o operantnom učenju

• Skiner – režimi potkrepljenja (stalno/ delimično: u promenljivom intervalu i u promenljivoj srazmeri)

• Pozitivno potkrepljenje = nagrađivanje koje treba da dovede do učvršćivanja nekog ponašanja

• Negativno potkrepljenje = uklanjanje neprijatne draži koje treba da dovede do učvršćivanja nekog ponašanja

• Kažnjavanje = prisustvo neprijatne draži koja treba da dovede do eliminacije nekog ponašanja

Nagrađivanje vs. Kažnjavanje

• Nagrađivanje je najbolje sredstvo za kontrolu ponašanja!• Zašto ne kažnjavanje:

• Ponašanje se “gasi” privremeno – samo dok je prisutan onak koji kažnjava (ne dovodi do samokontrole i samoregulacije)

• Izaziva negativna emocionalna stanja i može imati negativan efekat na razvoj ličnosti

• Ukazuje na to koje ponašanje je loše, ali ne i na to koje je poželjno

• Može biti izgovor za agresiju

Efikasno kažnjavanje

• Objasniti šta je razlog za kažnjavanje.• Naglasiti da se kažnjava ponašanje, a ne osoba.• Kazna treba da jasno i neposredno sledi nepoželjnu

reakciju.• Kazna ne treba biti prejaka ni preslaba.• Ne koristiti fizičku kaznu• Vrsta kažnjavanja treba da bude usklađena s

osobinama deteta (npr. introvertno – kažnjavanje u 4 oka)

Primeri IU

• Jedan od najvažnijih elemenata vaspitnih postupaka (važan način socijalizacije) – potkrepljivanje nestašluka, mirnog sedenja za stolom, učenja za pet, itd.

• Oblikovanje (modelovanje) – prvo se nagrađuju parcijalne reakcije, a potom se vrši njihovo objedinjavanje– Imate li ideju šta je Programirana nastava?

• Domaći zadatak – primer iz školskog konteksta

* Ne morate da učite o biofidbeku

Klasično i instrumentalno učenje – sličnosti i razlike

Sličnosti Razlike

Oba mehanizma učenja su asocijativna (učenje na osnovu dodira) i asocijacija se stvara refleksno

Kritike – zanemarivanje kognitivnih procesa

KU je dodir dve draži, a IU je dodir ponašanja i posledice

KU je učenje jednostavnijih reakcija, a IU složenijih reakcija

Kod KU se uči da uslovna draž najavljuje bezuslovnu, a kod IU se uči da će ponašanje biti nagrađeno ili kažnjeno

Kod KU nije potreban motiv, a za IU je potreban motiv

Kod KU se ne rešava problem, a kod IU se rešava

Učenje po modelu

• Bandura – ispitivanje učenja agresivnog ponašanja• Osoba pažljivo posmatra, zapaža i pamti

karakteristične osobine i postupke uzora, te se pod određenim uslovima, kada je za to motivisana, i ponaša kao uzor– Imitacija je podražavanje tuđeg ponašanja – uče se

specifično oblici ponašanja koji se prikazuju tokom ograničenog vremenskog perioda, ne mora da postoji emocionalna vezanost za model

– Identifikacija – poistovećivanje sa osobinama uzora, za koga je osoba emocionalno vezana

Eksperiment

• E1 – agresivni model biva nagrađen• E2 – agresivni model biva kažnjen• K – prema agresivnom modelu se ponaša

indiferentnoVariran je način prikazivanja sadržaja i pol modela, postojanje kazne i nagrade

Nalazi

• Deca iz E1 i K tukla su lutku onako kako su videla da to rade odrasli, a deca iz E2 su najmanje tukla lutku

• Kažnjavanje dovodi do toga da dete ne pokaže šta je naučilo, ali ne sprečava učenje.

• Agresivni muški model snažniji podsticaj za agresiju nego agresivni ženski model.

• Deca teže da se identifikuju sa nosiocem moći.

Specifičnosti učenja po modelu

• Stiču se novi oblici ponašanja• Dovoljno je posmatranje modela, radnja koja se uči ne

mora se izvoditi• Ponavljanje nije nužno• Ponašanje koje se uči nije nužno potkrepljivati;

nagrađuje se ili kažnjava ponašanje modela (vikarijsko potkrepljenje)

• Učenje se odvija bez namernog podsticanja modela ili bilo koga sa strane

Učenje uviđanjem• Keler – eksperimenti sa šimpanzama• Princip: prvo neuspešni pokušaji, potom povlačenje,

posmatranje i razmišljanje – uviđanje odnosa sredstva i cilja (iluminacija) i rešavanje problema bez greške– Odvija se “unutra”, nije vidljivo za posmatrača– Zasniva se na mišljenju (inteligentno rešavanje

problema)– Naglost, nepostojanje grešaka– Transfer (primena u sličnim situacijama)– Dominantan način učenja kod ljudi

Faktori od kojih zavisi učenje uviđanjem

• Motivacija (premala i prevelika motivacija otežavaju uviđanje)

• Upadljivost sredstava i načina rešenja u opažajnom polju

ŠKOLSKO UČENJE(iz L. Vučić)


Školsko učenje i umor

• Iznos rada u početku nije veliki, izvesno vreme raste (zagrevanje za rad), dostiže svoj maksimum, neko vreme se zadržava na njemu, a potom pada (javlja se umor)

• Koje implikacije možete izvući kada je reč o radu tokom školskog dana? Kako treba organizovati nastavu?

• A na nivou nedelje – kada je produktivnost najveća, a kad najmanja?

* Ne morate učiti o perseverativnosti iz Hrestomatije!

Činioci koji ometaju učenje

• Fizički: velika vlaga, visoke temperature, jačina osvetljenja, buka...

• Fiziološki: glad/sitost, uzimanje alkohola• Socio-ekonomski: nizak SES, loši porodični

odnosi, neprihvaćenost u odeljenju...• Psihološki: nerazvijenost radnih navika (mesta i

vremena), niska motivacija za učenje, primena površnih strategija učenja, anksioznost...

Metode učenja• Učenje raspodeljeno na vreme vs. Koncentrisano učenje• Globalno vs. Partitivno

– Efikasnost ovih metoda zavisi od prirode i težine gradiva , stepena naučenosti gradiva, uzrasta i osobina učenika

• Aktivno vs. Pasivno– Saveti:

• Pregled gradiva• Postavljanje pitanja• Čitanje i osmišljavanje• Preslišavanje• Završni pregled gradiva

Podsticaji za učenje

1. Cilj ili namera da se nešto nauči2. Blizak rok (ali svest da se nešto uči za duži rok pozitivno utiče

na zadržavanje naučenog!)

3. Interesovanje za predmet4. Prijatnost/Neprijatnost i stav prema gradivu (najslabije

se pamti gradivo prema kom smo ravnodušni!)

5. Poznavanje rezultata (fidbek treba da bude specifičan i treba ga dati što pre!)

...podsticaji za učenje

6. Pohvala i pokuda Šta smo beše rekli o nagrađivanju i kažnjavanju? Nagrada deluje povoljnije na siromašnu decu, devojčice i introvernu decuKuđenje pred grupom gotovo uvek ima negativno dejstvo, kao i sarkazam

7. Saradnja i takmičenje Takmičenje je jači podsticaj nego saradnja, ali opasnost da pređe u rivalstvo! Takmičenje sa samim sobom

...podsticaji za učenje

8. Uspeh i neuspeh (negativno dejstvo neuspeha na nesamopouzdane učenike)

9. Stepen aspiracije (prilagodljivi i rigidni stepen aspiracije)

• Zadatak za rad u grupama – odaberite 3 od navedenih 9 podsticaja za učenje i navedite implikacije prikazanih rezultata/savete za rad nastavnika!

TRANSFER UČENJA


Transfer učenja

• Prenošenje dejstva jednog učenja na drugo učenje• Korišćenje ranije stečenog iskustva prilikom

snalaženja u novim situacijama

• Ceo sistem vaspitanja i obrazovanja zasniva se na pretpostavci da postoji transfer

• Danas ne teorija formalne discipline, niti teorija identičnih elemenata, nego teorija generalizacije (prenošenje opštih principa)

Činioci koji utiču na transfer

• Inteligencija osobe• Metode nastave i učenja

– Preporuke (iz uloge nastavnika):• isticati najbitnije• iz više pojedinačnih slučajeva izvlačiti ono što je opšte,

zajedničko• navoditi mnoštvo primera • svesno povezivanje činjenica i principa iz jedne oblasti sa

činjenicama i principima iz druge• podsticanje navike traženja povezanosti između oblasti i

povezanosti između ranije naučenog i onog šo se sad uči

STILOVI UČENJA


Stilovi učenja

• Treba prilagoditi nastavu stilovima učenja različitih učenika!

• Stil učenja je kompozit kognitivnih, afektivnih i konativnih (motivacionih) faktora koji predstavljaju indikator toga kako će individua odgovoriti na zahteve učenja

• Površni i dubinski stil

VAK teorija• Vizuelni (teško pronalaze reči; govore:“To mi izgleda dobro...”, “Da

vidim...”, “Imam potpunu sliku.”; pamte detalje, mogu zaboraviti verbalna uputstva; ne ometa ih buka...)• Saveti: Pišite po tabli, koristite pp prezentacije i crtajte dijagrame,

smestiti ga dalje od prozora, gledajte u oči...• Auditivni (često koriste izraze: “Čujem šta mi govoriš...”, “Slušam

te...”, “To mi zvuči dobro...”; pričaju sami sa sobom za vreme izvođenja aktivnosti; vole raspravu; detaljni su u opisima...)• Saveti: Podstičite diskusije, tražite od njih da naglas pročitaju..

• Kinestetički (orijentirani su na telesnu aktivnost i često su u pokretu; koriste izjave: “Ne pratim te...“,“Vrati se-izgubio sam se...“; često koriste glagole u razgovoru ili opisima; dodiruju ljude da bi privukli njihovu pažnju; teško ostaju mirni; vole glumu...)• Saveti: Praviti pauze, dozvoliti im da prošetaju/izvedu nešto

MBTI (Mayers-Briggs Type Indicator)

• Četiri dimenzije (dihotomije) ukazuju na to kako osoba stiče energiju, kako prikuplja informacije, procenjuje informacije i donosi odluke (tj. zaključke).

• Svaka osoba preferira jedan od polova na svakoj od dimenzija. To znači da ukupno postoji 16 kombinacija, odnosno tipova.

...MBTINačin na koji se osoba ophodi prema drugima

Usmerena na spolja, dobija energiju od drugih

EKSTROVERZIJA

Fokus na unutra. Dobija energiju kroz mišljenje

INTROVERZIJA

Način na koji osoba prikuplja i obrađuje informacijeFokus na čulima i konkretno iskustvuOPAŽANJE, OSEĆANJE ČULIMA

Usmerena je na celinu slike, na obrasce i odnose

INTUICIJA

Način na koji osoba procenjuje informacijeFokus na činjenicama i odnosu uzrok-

posledicaMIŠLJENJE

Fokus na subjektivnom značenju i vrednostimaOSEĆANJE

Način na koji osoba dolazi do zaključakaFokus na uvremenjenim, planiranim

odlukamaSUĐENJE

Fokus na fleksibilnom, donošenju odluka „u hodu“

OPAŽANJE

Da li ti je važnija

logičnost i konzistentnost

ili odnosi sa drugima?

Da li se više

oslanjaš na

“sirove”

infor ili ih

tumačiš i

dodaješ

značenje?

Da li se više fokusiraš na spoljašnji ili

untrašnji svet?

Da li ti je važno da se opredeliš ili

ostaneš otvoren za

nove mogućnosti?

...Neki od tipova po MBTI• Ekstroverzija, Intuicija, Osećanje, Opažanje - Tople, kreativne i entuzijastične

osobe, otvorene za različite mogućnosti. Brzo razumeju odnose među ljudima i događajima, Potrebno im je priznanje drugih, ali su i spremne da pruže podršku. Spontane i fleksibilne, oslanjaju se na svoju sposobnost improvizacije i verbalnu fluentnost.

• Introverzija, Intuicija, Mišljenje, Suđenje – Originalni i spremni da se angažuju zarad implementacije svojih ideja. Sposobni da shvate obrasce i da dugoročno planiraju. Skeptični i nezavisni, imaju visoke standarde, kako za sebe, tako i za druge.

• Introverzija, Opažanje, Mišljenje, Opažanje – Tolerantni i fleksibilni, pažljivo posmatraju, a kada se pojavi problem brzo delaju. Dobro se snalaze sa obimnim podacima, iz kojih uspevaju da izvuku suštinu i da organizuju činjenice prema logičkim principima. Važna im je efikasnost.

• Ekstraverzija, Opžanje, Osećanja, Suđenje – Savesni, saradljivi, topli. Teže harmoniji u svom okruženju. Vole da rade sa drugima, lojalni, dobro opažaju potrebe drugih. Žele da budu poštovani za ono što jesu, a ne zbog onoga što postižu.

Izvor:http://www.myersbriggs.org/my-mbti-personality-type/mbti-basics/the-16-mbti-types.asp

Kolbova teorija iskustvenog učenja

• Stil je proizvod 2 pitanja – kako prilazimo problemu i šta mislimo i osećamo

Kontinuum procesa

...Kolbovi stilovi• Konvergentan (praktičari koji prvo uče; logičko mišljenje usmereno na

pronalaženje najboljeg rešenja problema, prija im rad u laboratoriji i vođenje od strane stručnjaka)

• “Treba biti praktičan! Daj da vidimo...ovo ne...ovo može...hajde ovako da uradimo!”

• Divergentan (sagledavanje konkretnih situacija sa različitih tačaka gledišta, maštovite emotivne, vole rad u grupi)

• “Čekaj da sagledamo to iz više uglova! Daj da pitamo nekoga!”

• Asimilirjući (nije toliko bitna praktična primena teorije, već njena logičnost i “elegantnost”, prija im čitanje i samostalan rad bez rokova)

• Daj da razmislim... Kada objektivno, racionalno sagledamo...”

• Akomodirajući (uče iz ličnog iskustva ili slušajući druge, ne oslanjaju se na logičku analizu – praktični su, aktivni, ali zato i greše; vole da vode, organizuju rad i idu na teren)

• “Akcija, akcija i samo akcija! Hajde odmah da probamo!”

Primeri

• Kada vam se pokvari neki uređaj, šta radite?• Kada odete u nepoznat grad, šta radite?• Kada spremate ispit, kako učite?

• Domaći zadatak – opišite ukratko svoj stil učenja!

akomodirajući divergentni

asimilirajućikonvergentni

Documents

Mehanizmi ucenja