FUNCTIONAL RESUME (Arial)

seminarski rad

UNIVERZITET UNION U BEOGRADU

Fakultet za preduzetniki biznis

Predmet: Menadersko raunovodstvo Seminarski rad

Tema rada: Podela trokova u preduzeu Mentor: Student:

prof. Jugoslav Anii Olivera Kostadinovi, 41/09Decembar, 2009.

S A D R A J

3U V O D

4PODELA TROKOVA U PREDUZEU

4Vrste trokova

5prema funkcijama u preduzeu:

5prema obraunu u ceni kotanja:

5prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje:

6prema mogunosti vezivanja za uinak:

6prema nainu evidentiranja:

6prema potrebama upravljanja:

7prema mogunostima otklanjanja:

7FIKSNI I VARIJABILNI TROKOVI

9ZAKLJUAK

10LITERATURA

U V O D

Trokovi oznaavaju sloenu ekonomsku kategoriju. Oni su jedna od najvitalnijih i najdinaminijih oblasti kategorija preduzea i poslovanja u svakoj privredi. Trokovi i troenje predstavljaju kljune odrednice kvaliteta ekonomike poslovanja svakog preduzea. U koncepciju preduzea kao ekonomskog subjekta ugraen je princip ostvarivanja maksimalnih rezultata uz minimalne trokove.

Najoptije definisani, trokovi predstavljaju vrednosno izraeno troenje ekonomskih dobara, odnosno proizvoljnih inilaca u cilju proizvodnje i prodaje uinaka preduzea i ostvarivanja dobitka po tom osnovu.

U uslovima sve veeg stepena tehnolokog razvoja i automatizacije proizvodnih procesa, trokovi, njihova visina, struktura i njihova dinamika dobijaju centralnu ulogu i znaaj u poslovanju savremenog preduzea. Izuavanje trokova ima poseban znaaj za utrvivanje cene kotanja odreene proizvodnje ili usluga, voenje poslovne politike i kontrolu poslovanja preduzea.

Da bi uspeno upravljali preduzeem, rukovodioci (menaderi) moraju u svakom trenutku znati iznose trokova. To je kao kada sednete u taksi i tokom vonje posmatrate taksimetar kako otkucava cenu. Ali da biste poneli dovoljno novca za prevoz morate prvo isplanirati trokove prevoza. A poto je osnovna funkcija menadera planiranje, oni pre svega moraju planirati trokove koji e nastajati u budunosti. Da bi smo uspeno planirali dobit preduzea, a samim tim i trokove, potrebno je pre svega poznavati njihovu strukturu i dinamiku.

PODELA TROKOVA U PREDUZEU

Pojam i definicija trokova- Razni autori definiu pojam trokova u zavisnosti od sopstvenog pristupa i cilja istraivanja, potujui pritom teorijska saznanja, praktina iskustva i obeleja konkretnog privrednog sistema. Zaetnik prvih naunih radova iz oblasti trokova je nemaki autor Eugen malenbah (Eugen Schmalenbach), a znaajnija istraivanja trokova su nastupila izmeu dva svetska rata.

Trokovi prema malenbahu predstavljaju one vrednosti kojima se u kalkulaciji izraava potronja dobara, prouzrokovana proizvodnjom novih proizvoda ili uinaka.

Prema D. Peroviu trokovi predstavljaju u novcu izraenu vrednost utroenog rada, svih sredstava i dobara koja su u preduzeu utroena u cilju proizvodnje novih proizvoda ili ostvarivanja novih uinaka.

VRSTE TROKOVA

Postoje brojne klasifikacije trokova, u zavisnosti od svrhe i cilja istraivanja autora. U literaturi je uobiajena sledea klasifikacija i podela trokova u preduzeu:

1. prema poreklu (komponentama procesa rada):

trokovi predmeta rada;

trokovi sredstava za rad;

trokovi rada;

trokovi tuih usluga.

Podela trokova prema komponentama procesa rada predstavlja prirodnu podelu trokova koja sledi proces rada, obavljanja poslova i operacija preduzea i troenje njegovih komponenata. Osnovni elementi svakog radnog procesa su: predmeti rada, radna snaga i sredstva za rad. Shodno tome postoje tri kategorije ovih trokova ali su u ovu klasifikaciju pored njih svrstani i trokovi tuih usluga.

2. prema funkcijama u preduzeu:

proizvodnje;

prodaje;

upravljanja.

Ukupni trokovi koji nastaju u preduzeu mogu se izraziti i kao zbir trokova koji nastaju u pojedinim funkcionalnim delovima ili jedinicama preduzea. Podela trokova prema funkcijama oznaava njihovo grupisanje i sistematizaciju prema tome u kojoj se funkciji, odnosno delu preduzea stvaraju. Ova klasifikacija trokova odraava unutranju organizacionu emu preduzea sa formiranim odgovarajuim funkcijama.

3. prema obraunu u ceni kotanja:

direktni i

indirektni.

U postupku obrauna i analize trokova, na svaki proizveden proizvod ili uslugu treba preneti trokove koje je prizvodnja istih prouzrokovala. Zadatak obrauna trokova je da utvrdi realnu cenu kotanja svakog proizvoda i udeo svih utroenih komponenata u toj ceni.

Direktni ili pojedinani trokovi su oni trokovi koje je mogue direktno vezivati za proizvode ili usluge ostvarene u preduzeu i neposredno ih ukalkulisati u cenu kotanja proizvoda. U direktne trokove se ubrajaju: materijal za izradu, zarade zaposlenih koji su neposredno uestvovali u procesu izrade proizvoda i posebni pojedinani trokovi.

Opti ili indirektni trokovi se ne mogu direktno uraunati i ugraditi u cenu kotanja proizvoda, niti se mogu neposredno alocirati na pojedine prizvode ili usluge. U ove trokove se ubrajaju: zarade radnika koji ne rade neposredno u proizvodnji, pogonski materijali, trokovi propagande i promocije, trokovi osiguranja, PTT trokovi, trokovi zakupnine, unutranjeg transporta, trokovi odravanja.

4. prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje:

varijabilne i

fiksni.

Ova podela trokova izvrena je sa stanovita njihove reagibilnosti odnosno elastinosti na promenu stepena zaposlenosti.

Varijabilni su oni trokovi koji se menjaju pod uticajem promena obima proizvodnje. To su na primer: trokovi materijala za izradu ili zarade radnika na poslovima izrade.

Fiksni trokovi predstavljaju onu vrstu trokova koji ne reaguju na promene obima proizvodnje. To su oni trokovi iji je ukupan iznos uslovljen veliinom kapaciteta preduzea. Oni u kratkom roku ostaju ne promenjeni.

5. prema mogunosti vezivanja za uinak:

pojedinani i

zajedniki.

U preduzeu koje proizvodi vie vrsta proizvoda deo ukupnih trokova moe se u momentu nastanka vezati za svaku vrstu i jedinicu proizvoda posebno, a drugi deo se javlja kao zajednika komponenta vie vrsta i jedinica proizvoda, ili je vezan za funkcionisanje preduzea kao organizacione sredine.

Pojedinani ili direktni trokovi su oni trokovi koji nastaju kao posledica utroaka elemenata procesa proizvodnje, pojedinano vezanih za odreeni proizvod odnosno uinak. U ove trokove spadaju trokovi materijala za izradu, trokovi pomonog materijala za izradu, trokovi rada izrade i trokovi sredstava za rad.

Zajedniki ili indirektni trokovi nastaju kao rezultat zajednikih utroaka kompnenata procesa rada za proizvodnju u odreenom vremenu i prostoru. U ovu vrstu trokova spadaju trokovi reijskog materijala, trokovi pomonog materijala i usluga, trokovi unutranjeg transporta i odravanja, trokovi usluga drugih preduzea, trokovi utroene energije, trokovi rada na reijskim poslovima.

6. prema nainu evidentiranja:

ukupni i

proseni.

Ukupni trokovi predstavljaju zbir svih trokova komponenata proizvodnje koji se odnosi na odreenu koliinu proizvodnje. Vei ukupni trokovi pri istom obimu ostvarivanja prihoda smanjuju finansijski rezultat i obrnuto.

Proseni trokovi predstavljaju trokove po jedinici proizvoda ili usluge. Ova kateorija je znaajna za analizu i poreenje sa istovrsnom, konkurentskom proizvodnjom istog proizvoda.

7. prema potrebama upravljanja:

stvarni;

planski i

standardni.

Planski trokovi su oni koji se predviaju odnosno planiraju za odreeni budui vremenski period, najee godinu dana. Trokovi se planiraju na osnovu stvarnih trokova prethodnog perioda kao i faktora ije dejstvo predviamo u buduem vremenskom periodu.

Stvarni trokovi su izraz stvarnih utroaka komponenata i stavrnih cena tih utroaka. Utvruju se na kraju obraunskog perioda u iznosu u kome su stvarno nastali.

Standardni trokovi predstavljaju projektovane trokove i izraavaju meru koliko treba da iznose stvarni trokovi. Moraju biti utvreni na osnovu naunih metoda, standarda i iskustva prakse.

8. prema mogunostima otklanjanja:

otklonjivi i

neotklonjivi.

Neotklonjivi trokovi predstavljaju onu kategoriju trokova u procesu rada i poslovanja preduzea koja ne moe da se otkloni variranjem obima proizvodnje.

Na neotklonjive trokove preduzea ne moe uticati, ve svoje poslovanje mora prilagoditi njihovom poslovanju.

Otklonjivi trokovi su trokovi koji se mogu izostaviti i otkloniti variranjem obima proizvodnje. Ako se na primer, obustavi proizvodnja, tada proporcionalni trokovi padaju na nulu. Zato oni predstavljaju otklonjive trokove. Na njih se moe delovati merama poslovne i trine politike preduzea.

FIKSNI I VARIJABILNI TROKOVI

Varijabilni trokovi su veoma sloena kategorija. Nazivaju se jo i promenljivi trokovi jer su u svom ukupnom iznosu uslovljeni stepenom korienja kapaciteta. Dakle, oni su direktna funkcija promena obima proizvodnje i reaguju na svako poveanje i smanjenje obima proizvodnje. Na osnovu njihovog kretanja u odnosu na korienje kapaciteta, odnosno stepena zaposlenosti varijabilni trokovi se dele na:

1. proporcionalne;

2. degresivno varijabilne i

3. progresivno varijabilne.

Proporcionalni varijabilni trokovi se menjaju istim smerom i intenzitetom kojim se menja obim delatnosti. Oni su direktno srazmerni promeni stepena korienja kapaciteta. Kada se pomene kategorija varijabilnih, odnosno proporcionalnih trokova, onda se obino posegne za trokovima materijala izrade, ugraenih poluproizvoda i delova, pogonske elektrine energije, gasa i drugih energetskih fluida, materijala za pakovanje, zarade zaposlenih na poslovima izrade, spoljih usluga obrade i sl.

Iz navedenog primera moemo izvesti sledee zakljuke:

kad nema obavljanja delatnosti, odnosno proizvodnje, nema ni proporcionalnih varijabilnih trokova,

ovi trokovi rastu u istoj proporciji kao i obim proizvodnje,

proporcionalni trokovi po jedinici uinka (proizvoda) su konstantni i nepromenljivi bez obzira na stepen zaposlenosti,

kod proseno varijabilnih trokova diferencijalni troak jednak je prosenom troku.

Ispodproporcionalni (degresivno varijabilni) trokovi se sa promenom proizvodnje menjaju u manjem procentu nego to je promena obima proizvodnje, odnosno zaposlenosti. U ove trokove ubrajamo: trokove pogonske energije, trokove pomonog materijala, trokove sitnog inventara, putne trokove itd.

Iznadproporcionalni (progresivo varijabilni) trokovi su oni trokovi gde je procenat (srazmera) u kojoj se menjaju ovi trokovi vei od procenta u kojem se menja obim proizvodnje, odnosno stepen zaposlenosti. Primer ovih trokova su: trokovi odravanja preoptereenih maina i opreme, dodatni trokovi reklame, putni trokovi, istraivanje trita, trokovi uvoenja prekovremenog rada i dr.

Ukupni varijabilni trokovi u odreenom vremenskom periodu predstavljaju zbir proporcionalno varijabilnih, degresivno varijabilnih i progresivno varijabilnih trokova. U zavisnosti od relativnog uea i dominirajuih uticaja nekih od ovih vrsta trokova na odreenom stepenu korienja kapaciteta i zaposlenosti, ukupni varijabilni trokovi mogu imati degresivni, proporcionalni ili progresivni karakter.

Degresivni i progresivni trokovi imaju dominantan uticaj na dinamiku kretanja ukupnih varijabilnih trokova, dok proporcionalno varijabilni trokovi utiu samo na nivo, odnosno masu ukupnih varijabilnih trokova, a ne na njihovu dinamiku.

Fiksni trokovi predstavljaju vrstu trokova koji se ne menjaju sa promenama obima delatnosti. Po svojoj prirodi ovi trokovi spadaju u trokove pripravnosti ili nune trokove. Trokovi pripravnosti su svi trokovi koje preduzee ima bez obzira na to da li funkcionie ili ne, da li manje ili vie koristi svoje radne kapacitete i raspoloive resurse. Zbog svoje neelastinosti ovi trokovi se nazivaju fiksni, konstantni ili stalni. Fiksni trokovi su uslovljeni samim postojanjem preduzea, pa se zbog toga nazivaju i trokovi kapaciteta. Moemo ih podeliti na:

apsolutno fiksne trokove

relativno fiksne trokove

Apsolutno fiksni trokovi se ne menjaju u masi sa promenama obima proizvodnje ili prometa. Oni su u okviru datog kapaciteta uvek isti. U apsolutne fiksne trokove ubrajamo:

trokove amortizacije,

osnivake trokove,

trokove osiguranja,

kamate na kredite za osnovna sredstva,

trokove zakupnine,

trokove istraivanja i razvoja,

trokove rada i materijala pripreme proizvodnje.

Relativno fiksni trokovi imaju karakter fiksnih trokova samo u okviru pojedinih zona delatnosti, odnosno zaposlenosti kapaciteta. Oni su nepromenljivi u okviru iste zone zaposlenosti, dok sa pomeranjem iz nie u viu zonu ovi trokovi skokovito rastu. U relativno fiksne trokove ubrajamo:

trokove materijala za odravanje;

trokove zarada zaposlenih na poslovima odravanja i pomonim radnim mestima;

trokove tehnike kontrole;

trokove rada i pripreme i zavrne faze procesa proizvodnje;

trokovi uvoenja smenskog rada.

Ukoliko, na primer, preduzee eli da uvede jo jednu dodatnu smenu, potrebno je organizovati pripremu proizvodnje, zagrevanje prostorije, osvetljenje, ienje prostorije.

ZAKLJUAK

Upravljati trokovima mogue je na razne naine i primenom raznih modela. Da bi se mogao oekivati bilo kakav pozitivan rezultat procesa upravljanja trokovima organizacije, potrebno je detaljno poznavati postojeu strukturu ukupnih trokova. To bi trebalo da bude prvi korak u svakom planiranju upravljanja trokovima u organizaciji. Upravljanje trokovima ne znai "tednju" u njenom primitivnom obliku, ve poseban nain upravljanja organizacijom i voenja poslovanja koji najveu vanost u postizanju organizacijskih ciljeva poklanja optimizaciji trokova.

Trokovima se najefikasnije upravlja kroz upravljanje poslovnim procesima. Optimizacija poslovnih procesa je skup postupaka kojima se primenom metoda i tehnologija odvijanje procesa dovodi u granice dozvoljenih odstupanja, to dovodi do optimizacije ukupnih trokova samog procesa.

LITERATURA

Dr Stevanovi N., Dr Malini D., Dr Milievi V., Upravljako raunovodstvo, Beograd, 2008.

Prof. dr ivkovi M, Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd, 2007. www.efbl.org Prof. dr ivkovi M, Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd, 2007.

Prof. dr ivkovi M, Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd, 2007.

Dr Stevanovi N., Dr Malini D., Dr Milievi V., Upravljako raunovodstvo, Beograd, 2008.

Dr Stevanovi N., Dr Malini D., Dr Milievi V., Upravljako raunovodstvo, Beograd, 2008.

Prof. dr ivkovi M, Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd, 2007.

PAGE 10