POJAM I ZADACI RACUNOVODSTVA

RAUNOVODSTVO III

POJAM I ZADACI RAUNOVODSTVARaunovodstvo je sluba (aktivnost) u preduzeu koja evidetira, sumira i intepretira ekonomske promene u vezi sa preduzeem. Cilj je da obezbedi finansijske informacije neophodne za donoenje ekonomskih odluka od interesa za aktivnost preduzea.

Raunovodstvo priprema i analizira podatke o poslovanju preduzea za:

a) korisnike u preduzeu ( za potrebe kontrole, analize, planiranja i odluivanja) i te podatke obezbeuje upravljako raunovodstvo.

b) za korisnike izvan preduzea(akcionari, poreski organi, poverioci, dravni organi i dr.) te podatke obezbeuje tzv. finansijsko raunovodstvo.

Raunovodstveno planiranje podrazumeva predvianje budueg poslovanja.

Podaci plana se koriste prilikom ocene uspenosti poslovanja, kada se ostvareni rezultati uporeuju sa planiranim itd.

Kontrola poslovanja predstavlja nadzor nad upotrebom i utrokom sredstava i izvora sredsava preduzea.

Analizom poslovanja ispituju se upotreba I nain obavljanja funkcija preduzea.

KNJIGOVODSTVO I SISTEMI KNJIGOVODSTVA

Knjigovdstvo je deo raunovodstva koje se vodi radi evidencije o poslovanju preduzea. Evidencija se vodi u naturalnim i novanim pokazateljima radi kontrole i pruanja informacija neophodnih za poslovanje preduzea.

Knjigovodstvo se deli na:

1. 1.finansijsko knjigovodstvo i

2. 2.knjigovodtsvo trokova.

U finasijskom knjigovdstvu evidetiraju se:

pribavljanja i vraanja finansijskih sredstava

nabavke sredstava za rad i predmeta rada

prodaja proizvoda i usluga

utvrdjivanje rezultata poslovanja

obracun obaveza prema drutvu

Knjigovodstvo trokova obuhvata:

elemente procesa rada

trokove poslovanja poslovanje po radnim jedinicama

rezultate poslovanja radnih jedinica.

ZADACI KNJIGOVODSTVA

U najvanije zadatke knjigovodstva spadaju:

1. utvrivanje rezultata poslovanja tokom jednog vremenskog perioda

2. utvrivanje sredstava i izvora sredstava imovine i obaveza) po obimu i strukturi.

3. obezbeivanje podataka neophodnih za kontrolu rukovanja imovinom preduzea,

4. obezbeivanje podataka za planiranje i analizu poslovanja preduzea

5.obezbeivanje podataka za kontrolu dravnih organa.

PREDMET KNJIGOVODSTVA

Predmet knjigovodstva je utvrjivanje stanja ukupne imovine i svih promena koje su poslovanjem na njoj nastale. Knjigovodstvo treba da prui podatke iz kojih se vidi ta se desilo sa imovinom: da li je ona poveana ili smanjena, kakve su se promene desile u strukturi imovine i kako su prihodi i rashodi uticali na imovinu.

Imovina se moe podeliti na: bruto i na neto imovinu. U bruto imovinu preduzea spadaju ukupna sredstva preduzea.

Neto imovina se dobija kada se od bruto imovine oduzmu obaveze(dugovi preduzea).

Sredstva preduzea mogu se podeliti prema obliku:na stvari, prava i novac.

Prema kriterijumu obrta sredstva se mogu podeliti na: osnovna i obrtna sredstva.

U osnovna sredstva spadaju: zemljite, zgrade, oprema, ureaji, transportna sredstva, viegodisnji zasadi

U obrtna sredstva spadaju : sirovine , material, poluproizvodi, gotovi proizvodi, roba, potrazivanja i dr.

Izvori sredstava preduzea mogu biti: sopstveni i tui.

Sopstvene izvore ine ulozi osnivaa.Tue izvore ine razne vrste zajmova i tekuih obaveza.

SISTEMI KNJIGOVODSTVA

Razlikuju se tri sistema knjigovodstva:

knjigovdstvo paualnih obveznika,

prosto knjigovodstvo I

dvojno kjnigovodstvo.Paualni obveznici (vlasnici malih radnji) nisu obavezni da vode ni prosto, ni dvojno knjigovodstvo. Oni vode evidenciju naplata, evidenciju ulaza robe i eventualno evidenciju o platama radnika. Poreska obaveza utvruje se u jednom odreenom (paualnom) iznosu i ne zavisi od obima poslovanja.

Prosto knjigovodstvo predstavlja sistem nepotpunih knjigovdstvenih instrumentata koji ne obuhvata sve poslovne promene.

Dvojno knjigovdstvo predstavlja potpun i univerzalan sistem knjigovodstvene evidencije iji je osnovni princip dualitet(dvojnost) kontiranja i knjienja poslovnih promena.

POJAM I PODELA KNJIGOVDSTVENIH DOKUMENATA

Svaka promena na sredstvima i izvorima sredstava preduzea naziva se poslovni dogaaj. Knjienje poslovnog dogadaja mora se sprovesti samo na osnovu knjigovodstvenih dokumenata.

Dokument je dokaz tanosti i ispravnosti knjienja.

Knjigovodstvena dokumenta se mogu podeliti prema :

-mestu nastanka

-sadraju i

-nameni.

I Prema mestu nastanka, knjigovodstvena dokumenta mogu biti:

a)strana dokumenta -preduzee prima od svojih poslovnih partnera i tu spadaju ulazne fakture za kupljenu robu, otpremnice

b) sopstvena dokumenta -formiraju se u preduzeu i mogu biti- izlazna dokumenta -alju se izvan preduzea (izlazne fakture)-interna dokumenta- nastaju,krue i ostaju u preduzeu (npr trebovanje)

II Prema sadraju dokumenta mogu biti:A) orginalna (izvorna) dokumenta njima se dokazuje nastanak poslovnog dogaaja (npr. faktura za prodatu robu )

B) izvedena (zbirna) dokumenta to su spiskovi, pregledi ili specifikacije orginalnih dokumenataIII Prema nameni knjigovodstvena dokumenta se dele:

A) pravdajua dokumenta njima se dokazuje nastanak nekog poslovnog dogaaja( npr. priznanica)

B) neposredna dokumenta njima se olakava I ubrzava rad u knjigovodstvu(npr nalog za knjienje).

KONTROLA KNJIGOVODSTVENIH DOKUMENATA

Knjigovdstvena dokumenta se konroliu(pregledaju) pre evidentiranja nastalog poslovnog dogaaja, Tu kontrolu u preduzeu obavlja posebno lice, koje se naziva kontrolor ili likvidator.

Vrste kontrola: a)formalna kontrola

b)raunska kontrola

c)sutinska kontrola

Formalna kontrola- da bi dokument mogao biti osnov za knjienje, mora se sastaviti na vreme, mora da sadri datum izdavanja, opis poslovnog dogaaja, iznos, naziv preduzea, potpis i peat. Dokument mora biti popunjen po naelima urednosti.

Glavna naela urednosti su sledea:-dokument mora biti popunjen pisaom mainom, mastilom ili mastiljavom olovkom;

-prazan prostor na dokumentu se mora ponititi;

-pogreno ispisani brojevi ili tekst moraju se precrtati tankom crtom, a iznad se ispise tana cifra ili tekst.

Dokumenta kojim se dokazuje kretanje novanih sredstava (uplate i isplate) ne ispravljaju se, ve se ponitavaju i ispisuju nova.

Raunska kontrola- njom se proveravaju matematike radnje koje su obavljene na dokumentu (sabiranje i oduzimanje, mnoenje i deljenje)

Sutinska kontrola- ovom kontrolom se proverava da li je zista nastao poslovni dogaaj koji se dokazuje dokumentom.

POJAM I ORGANIZACIJA INVENTARISANJA

Pre nego to pone da radi svako preduzee napravi popis svih sredstava i izvora sredstava kojima raspolae. Postupak popisa naziva se inventarisanje. Rezultati popisa unose se u tabelu koja se naziva inventar.Zadatak popisa je da se utvrdi stvarno stanje sredstava i izvora sredstava u jednom trenutku. Stvarno stanje dobijeno popisom uporeuje se sa knjigovodstvenim stanjem radi kontrole. Neslaganja stvarnog i knjigovodstvenog stanja iskazuju se postojanjem manjkova i vkova na pojedinim delovima imovine.

Invetarisanje moze biti:

1) redovno 2) vanredno

3) delimino 4) potpuno

Redovno invetarisanje obavlja se na kraju poslovne godine.

Vanredno inventarisanje obavlja se prilikom statusnih promena preduzea, prilikom likvidacije, promene cena, primopredaje dunosti itd.

Potpuno inventarisanje predstavlja popis svih sredstava preduzea i njihovih izvora.

Delimino invetarisanje predstavlja popis samo dela sredstava i izvora.

Invetarisanje u preduzeima je obiman i odgovoran posao pa je potrebno obaviti odgovarajue pripreme.

U pripreme za popis spada:

-odreivanje popisnih komisija

-napraviti plan inventarisanja

-obezbediti popisni material itdRad na invetarisanju obuhvata:

-utvrjivanje stvarnog stanja imovine i obaveza(merenjem,procenom, prebrojav)

-unoenje podataka u popisne liste

-unoenje knjigovodstvenih podataka u popisne liste

-obraunavanje vrednosti imovine i obaveza

-utvrivanje eventualnih razlika

-sastavljanje izvetaja

INVENTAR ILI POPISNIK

Na osnovu popisnih lista sastavlja se poseban obrazac-inventar. U inventar se unose sva sredstva i izvori sredstava iz popisnih lista po grupama i odreenim redosledom I to: prvo osnovna sredstva, zatim obrtna i na kraju rezervna sredstva i sredstva zajednicke potronje.

Inventar sadri aktivu,pasivu i rekapitulaciju.

Aktiva obuhvata sve oblike sredstava (zemljite, oprema, ureaji, roba, novana sredstva)

Pasiva obuhvata obaveze preduzea prema treim fizikim i pravnim licima.

U treem delu inventara- rekapitulaciji uporeuju se vrednosti izmeu aktive i pasive. Utvrena razlika predstavlja istu imovinu.

OBRACUN REZULTATA POSLOVANJA NA OSNOVU

INVENTARA

Za utvrjivanje finansijskog rezultata u prostom knjigovodstvu slui inventar (popisnik). Uporeivanjem vrednosti sopstvenih sredstava iz krajnjeg inventara sa vrednosu sopstvenih sredstava iz poetnog inventara obraunava se finansijski rezultat poslovanja za taj obraunski period.

S2 S1 = FP

Ako su sopstvena sredstva na kraju perioda vea od sopstvenih sredstava na poetku perioda finansijski rezultat je pozitivan dobitak.

S2> S1 = FPpAko su sopstvena sredstva na kraju perioda manja od sopstvenih sredstava na poetku perioda, finansijski rezultat poslovanja ne negativan-gubitak.

S2 < S1 = FPn

BILANS STANJA

Rec bilans je latinskog porekla i znaci vaga sa dva tasa(bi-dva, lanks-tas)

Na levoj strani bilansa nalaze se sredstva-aktiva preduzea, a na desnoj strani izvori sredstava-pasiva preduzea.

Sredstva-aktiva

izvori sredstava- pasiva

_________________________________________________________

1.osnovna sredstva

1.sopstveni kapital

2.obrtna sredstva

2.tuji (pozajmljeni) kapital

Oba tasa vage moraju biti jednaka- to je naelo bilansne ravnotee.

Bilans stanja sastavlja se na osnovu glavne knjige i sadri samo globalne, sintetizovane podatke o imovinskim delovima.

Bilans se sastavlja u formi dvostranog rauna, gde se na levoj strain prikazuje aktiva, a na desnoj pasiva. Razlika (saldo) izmeju aktive i pasive, odnosno imovine i dugova predstavlja sopstveni kapital i unosi se u bilans stanja na stranu pasive jer se time postie ravnotea i jer sopstveni kapital predstavlja izvor sredstava koji nema rok dospea.

Sredstva preduzea (aktiva) mogu se podeliti u dve grupe: osnovna sredstva i obrtna sredstva.

Osnovna sredstva obuhvataju imovinske delove koji imaju veliku vrednost i dugo traju. Mogu se podeliti na svari, prava i novac.

U obrtna sredstva spadaju ona koja imaju malu pojedinacnu vrednost I koja kratko traju. Tu spadaju material, proizvodnja, gotovi proizvodi, roba, kupci,tekuci racun, blagajna, I ostala novcana sredtstva.Izvori sredstava- pasiva mogu biti sopstveni I tui.

Sopstveni izvori sredstava javljaju se kao: akcijski kapital,udeli drutva sa ogranienom odrovornou,dravni kapitalTui(pozajmljeni kapital) javlja se u obliku dugoronih finansijskih i kratkoronih finansijskih obaveza.

U dugorone finansijske obaveze spadaju: dugoroni krediti u zemlji i inostranstvu

U kratkorone finasijske obaveze spadaju: kratkoroni krediti, primljeni avansi, dobavljai

POJAM I VRSTE KONTA

Dvojno knjigovodstvo predstavlja potpun i univerzalan sistem knjigovodsvene evidencije. Osnovni princip dvojnog knjigovodstva je princip dualiteta (dvonosti) kontiranja i knjienja poslovnih promena. Prema ovom postupku, svaka poslovna promena se kontira i knjii tako to u istom iznosu menja stanja najmanje na dva konta.

Sam izraz konto potie od latinske rei contus i znai broj ili raun.

Grafiki, konta se prikazuju na razne naine.

Najjednostavniji nain je u obliku slova T, leva strana konta obeleava se sa Duguje a desna sa Potrazuje dok se u sredini nalazi naziv konta.

Konto po foliju ima dve naspramne strane sa indentinim kolonama: datum, opis, iznos.

DUGUJE

POTRAUJE

datumopisiznosdatumopisiznos

Konto po pagini (jednostrani konto) ima sledee kolone: datum, opis, iznos, stim to je kolona iznos podeljena na kolonu duguje i potrauje Prednost ovog konta to iziskuje manje prostora.datumopis Iznos

Duguje Potrauje

Beleenje poslovnih dogaa na kontima nazivamo knjienje ili evidentiranje. Ovo knjienje mora tei hronoloki, tj redom kako su se poslovni dogaaji deavali.

POSLOVNE KNJIGE DVOJNOG KNJIGOVDSTVAGLAVNA KNJIGA- SISTEMSKA EVIDENCIJA

U glavnoj knjizi se vodi sistemska evidencija na kontima. Ona moe biti povezana ili je u pojedinanim listovima katicama. Nepovezani listovi kartice ine kartoteku glavne knjige.

Ona predstavlja osnovnu evidenciju u dvojnom knjigovodstvu. Svi poslovni dogaaji koji dovode do promena na jednoj kategoriji imovine ili obaveza obuhvataju se jednim kontom.

Raun je potpun(integralan) ako su na njemu obuhvaene sve promene u vezi sa konkretnim sredstvima ili izvorom, prihodom ili rashodom.

Raun je homogen ako sadri samo ekonomske promene koje su se dogodile na sredstvima, izvorima, prihodima i rashodima koji se na njemu vode.

Osnovu za otvaranje poslovnih knjiga ini poenti bilans, koji je sastavljen na poetku poslovanja na bazi imovine kojom raspolae preduzee.

PROBNI BILANS

To je tabelarni pregled svih rauna glavne knjige. Sastoji se iz bruto bilansa koji slui raunskoj kontroli i saldo bilansa koji se izrauje tako to se za svaki raun glavne knjige utvrdi saldo (razlika). Saldo rauna se utvruje takoto se od zbira vee strane konta oduzima zbir manje strane konta.PROBNI BILANS

Redni brojNaziv kontaBruto bilansSaldo bilans

dugujepotraujedugujepotrauje

Probni bilans se sastavlja po pravilu svakog meseca da bi se skratilo vreme istrazivanja i otklanjanja uinjenih greaka pri knjienju.

DNEVNIK-HRONOLOKA EVIDENCIJA

Dnevnik je knjiga u dvojom knjigovodsvu u kojoj se hronolokim redom evidentiraju nastale poslovne promene.

U praksi se primenjuju razliite vrste dnevnika i to: italijanski, ameriki, registar dnevnik itd.Italijanski dnevnik se najese primenjuje jer je vrlo pregledan.

Red.brdatumopispoziv Iznos

DugujePotrauje

Sve poslovne promene knjie se u dnevniku i glavnoj knjizi u istom iznosu, te je ukupan promet obeju knjiga isti, odnosno zbir prometa dnevnika jednak je zbiru prometa glavne knjige.POJAM, VRSTA I VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA

Prema nameni koju imaju u procesu rada, sva sredstva preduzea mogu se podeliti na osnovna i obrtna sredstva. Osnovna sredstva su ona koja ne menjaju svoj oblik i postepeno se troe u procesu rada.

Osnovna sredstva preduzeca mogu biti u obliku svari, prava i novca.

U osnovna sredstva u obliku stvari spadaju: zgrade, oprema, ureaji, poslovni inventar, transportna sredstva itd

Novcana sredstva osnovnih sredstava namenjena su kupovini osnovnih sredstava.

Prava su: patenti, licence i osnivaka ulaganja.

Da bi se mogla voditi evidencija osnovnih sredstava, potrebno je poznavati koje se vrednosti razlikuju kod osnovnih sredstava. Vrednosti mogu biti:

_fakturna vrednost, tj. vrednost po kojoj je osnovno sredstvo kupljeno od dobavljaa i nalazi se na fakturi isporuioca

-nabavna vrednost, koja se sastoji od fakturne vrednosti, trokova dopreme, troskova montae, osiguranja itd.

-otpisana vrednost, tj deo nabavne vrednosti koji je prenet na novi proizvod ili usluge, a odreen je visinom otpisa kooji je utveen u predraunu na poetku godine

-sadanja ili neotpisana vrednost, koja predstavlja razliku izmeu nabavne i otpisane vrednosti

-trina vrednost, tj. ona po kojoj bi se osnovna sredstva mogla prodati na tritu.

EVIDENCIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

U knjigovodstvu osnovnih sredstava primenjuje se vie oblika aevidencije I to:

- knjiga osnovnih sredstava

- kartoteka osnovnih sredstava ( pojedinana analitika evidencija)-zbirna (sintetika) evidencija

Knjiga osnovnih sredstava- Svako pribavljeno osnovno sredstvo mora se evidentirati u knjiyi osnovnih sredstava hronoloki, onako kako su pribavljena. Ona se po pravilu, vodi za itavo preduzee. Pribavljeno osnovno sredstvo obeleava se odmah inventarskom ploicom na kojoj se nalazi redni broj pod kojim je to osnovno sredstvo upisano u knjigu osnovnih sredstava.

PRIMER KNJIGE OSNOVNIH SREDSTAVA

Red.

Br.Datum

nabavkeNaziv I opis

Osnovnih sredst.Nabavna

vrednostNaziv

dobavljaaStopa

amortizacijeIzlaz

Pojedinana (analitika) evidencija vodise tako to se za svako osnovno sredstvo otvara posebna, pojedinana kartica. Skup svih kartica ini kartoteku. Pojedinane kartice sadre ekonomske i tehnike podatke o osnovnom sredstvu.Zbirna (sintetika) evidencija osnovnih sredstava vodi se u finansijskom knjigovdstvu na kontima klase O.

BLAGAJNIKO POSLOVANJE

U preduzeu se svakodnevno javlja potreba za isplatama i naplatama u gotovom novcu. Sve isplate i naplate u gotovom novcu obavljaju se preko blagajne.

Blagajna je deo preduzea u kojem se obavljaju blagajniki poslovi.

U blagajnike poslove spadaju primanje, uvanje i izdavanje gotovog novca. Ove poslove obavlja blagajnik odgovorno, struno i savesno.

U preduzeima poslovi blagajane mogu biti tako organizovani da pored glavne blagajne postoje i pomone koje olakavaju rad glavne.

Pomone blagajne su:

-blajna prodavnica

-blagajna za otkup poljoprivrednih proizvoda

-porto blagajna

-transoprtna blagna

BLAGAJNIKA DOKUMENTACIJA

Sve naplate i isplate gotovog novca blagajnik sme dobavlja samo na osnovu uredno popunjenih i kontrolisanih dokumenata. Kontrolu blagajnike dokumentacije obavlja za to ovlaeno lice, koje se naziva likvidator ili kontrolor.Dokumenta koja se javljaju prilikom naplate gotovog novca su:

-nalog blagajni da naplati,

-priznanica,

-raun za prodatu robu,

-komisijski zapisnik o visku novca u blagjni

Nalog blagajni da naplati je dokument koji se popunjava uz svaki orginalni knjigovodstveni dokument na osnovu kojeg treba izvriti naplatu gotovog novca.

Priznanica je pravdajuci dokument koji se javlja pri naplatama i isplatama gotovog novca, a sastavlja ga lice koje prima novac. Obino se sastavlja u tri primerka od kojih jedan ostaje u knjizi priznanica, drugi se alje na knjienje, a trei primerak se izdaje licu koje je novac uplatilo.

Komisijski zapisnik o viku novca u blagajni se sastavlja kada se utvrdi da je stvarno stanje novca u blagajni vee od raunskog stanja.

Raun za prodatu robu je dokument koji se naziva izlazna faktura ili prodajna faktura.Izdaje se u vie primeraka, jedan se izdaje kupcu, drugi primerak se alje na knjienje, a trei ostaje u bloku.

Dokumenta koja se javljaju pri isplati gotovog novca su:

-nalog blagajni da isplati

-putni nalog

-isplatna lista zarada

-priznanica

-komisijski zapisnik o manjku novca u blagajni

-raun za kupljenu robu

Nalog blagajni da isplati se izdaje uz orginalni knjigovodstveni dokument na osnovu kojeg treba izvriti isplatu gotovog novca

Putni nalog je dokument koje se javlja kada je potrebno slubeno otputovati u drugo mesto. U njemu se navodi ime lica koje putuje, svrha putovanja, nain prevoza I broj dnevnica.

Platni spisak je dokument u kojem se jednom meseno obraunavaju I iskazuju zarade zaposlenih radnika. U platnom spisku se za svakog radnikaobraunava i iskazuje bruto zarada, porez na zaradu, doprinosi i neto zarada.

DNEVNIK- IZVETAJ BLAGAJNE

Za dan

Red.

Br.temeljnicaOpisUlazIzlazBroj

rauna

Promet blagajne

Specifikacija

komapoeniukupnoSaldo..

Uk.naplaeno

Uk. Isplaeno

Saldo od.

Slovima====================================

==========================================

==========================================

___________________

___________________________

Kontrolisao

Blagajnik

Evidencija o isplatama I naplatama preko blagajne void se u knjizi blagajne, ili blagajnikom izvetaju.

EVIDENCIJA POSLOVANJA PREKO IRO RAUNA

Prema naim zakonskim proisima, veina plaanja koja nastaju na osnovu duniko-poverilakih odnosa moraju se obaviti bezgotovinskim putem.

Da bi mogla da izvre tu svoju obavezu, sva preduzea moraju imati iro raun otvoren kod banke.

Novano polsovanje preko iro rauna obavlja se tako to se novana sredstva prenose sa rauna jednog preduzea (nalogodavca) na raun drugog preduzea (korisnika) direktnim preknjiavanjem.

Da bi preduzee moglo poslovati na ovakav nain, obavezno je da odmah posle osnivanja podnese zahtev za otvaranje iro rauna kod ovlaene banke. Uz zahteva za otvaranje iro rauna preduzee podosi i dokumentaciju kojom dokazuje svoj identitet i uslove za otvaranje i to:

-reenje o upisu u sudski registar

-obavetenje nadlenog statistikog organa o razvrstavanju po delatnostima

-zahtev za deponovanje sredstava kod banke

-kakrtone deponovanih potpisa lica ovlaenih za potpisivanje

-overu potpisa lica ovlaenih za zastupanje -dokaz o poreskom identifikacionom broju (PIB).

Broj iro rauna sastoji se od tri grupe brojeva. Svaka od grupa ima tano odreeno znaenje. Na primer:

150-8332-71

I grupa brojeva sastoji se od tri cifre I oznaava banku kod koje je otvoren iro raun

II -//-

broj rauna preduzea

III -//-

kontrolni brojDOKUMENTA U VEZI SA NAPLATOM I ISPLATOM PREKO IRO RAUNA

- INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA

Za isplate i naplate preko iro rauna koriste se razni propisani obrasci. Ovi obrasci moraju se itko I tano popuniti, a ispravke nisu dozvoljene. Ukoliko se pogrei prilikom popunjavanja, dokument se mora ponititi i ispisati novi.

Gotovinski instrumenti:

1. nalog za uplatu

2. nalog za isplatu

Bezgotovinski instrumenti:1.nalog za prenos i

2. nalog za naplatu.

Nalog za isplatu je gotovinski instrument platnog prometa kojim klijent podie sa svog rauna sredstva u gotovom novcu.

Nalog za uplatu predstavlja gotovinski instrument platnog prometa koji se koristi ya uplatu gotovog novca kada klijent vri uplatu na svoj iro raun kao I u sluaju kada graani plaaju obaveze u gotovom novcu.Nalog za prenos predstavlja instrument bezgotovinskog platnog prometa koji se koristi kada dunik nalae banci kod koje ima raun da na teret tog rauna prenese sredstva u korist poverioca.

Nalog za naplatu je bezgotovinski instrument koji izdaje poverilac I kojim inicira zaduenje rauna dunika I odobravanje sredstava svom raunu.

EVIDENCIJA POSLOVNIH PROMENA NA IRO RAUNUSva preduzea su duna da u svom knjigovodsvu evidentiraju nastale poslovne promene na iro raunu. Zbog toga se u knjigovodstvu otvara poseban konto, ili raun koji nosi naziv iro raun. Na ovom kontu se na osnovu dnevnog izvoda banke knjie nastale poslovne promene.

Dnevni izvod je obrazac koji sadri podatke o stanju novanih sredstava od prethodnog dana, zatim promene nastale tog dana (uplate i isplate) i stanje posle nastalih promena.

POTRAIVANJA OD KUPACAKupci su dunici za primljenu, a neplaenu robu, ili uinjene,a neplaene usluge. U kupoprodajnom ugovoru kupac se obavezuje da e kupljenu robu platiti u za to naznaenom roku.

Vreme koje protekne od trenutka isporuke robe do trenutka plaanja naziva se vreme potraivanja.Poslovne promene na konima kupaca evidentiraju se na osnovu sledeih dokumenata:

rauna ili fakure

dnevno izvoda banke sa iro rauna

komisijskog zapisnika o prijemu robe

pisma o bonifikaciji

knjige izlaznih fakura

Raun ili fakura je dokument koji sasavlja dobavlja u vezi sa prodatom robom ili pruenim uslugama. Faktura je dokaz da je dobavlja prodao robu kupcu.

Naziv firme_____________

mesto i datum..

Adresa_________________

Matini br.______________

PIB________iro raun_____

Kupac.

Mestoulica i broj

Matini brojPIB

RAUN BR.

r.

b.ifVrsta robej.

m.Koli-

inaCena

Po j.m.rabatFakturna

cenaStopaPoreska

osnovicapdvUk.

naknada

Ukupno po optoj stopi...

Ukupno po poseb.stopi...

Napomena o poreskom osloboenju:____________________________________

Fakturisao:

robu primio

robu izdao

____________

_______________

_______________

Komisijski zapisnik o prijemu robe se sastavlja pri utvrivanju koliine I kvaliteta robe bez prisustva jedne od stranaka, kupca ili prodavca.Sadri podatke o vrsti robe, danu prispea,dokumentima koja se alju uz robu, odstupanjima u koliini ili kvalitetu, potpisi lanova komisije.

Pismo o bonifikaciji je pismo kojim dobavlja obavetava kupca da su njegovi navodi iz reklamacije prihvaeni i da se navedena umanjenja odbijaju, odnosno da se odobrava popust.Knjiga izlaznih faktura je knjiga u koju se zavode sve ispostavljene fakture.

KNJIGA IZLAZNIH FAKTURA

Redni

brojNaziv kupcaBroj

raunaDatum

izdavanjaIznos

EVIDENCIJA POTRAIVANJA OD KUPACA

Evidencija potraivanja od kupaca void se zbirno (sintetiki) i pojedinano (analitiki).Zbirna evidencija pokazuje stanje i promene potraivanja prema svim kupcima.

Pojedinana (analitika) evidencija pokazuje stanje I promene potraivanja plrema jednom kupcu. Ukoliko preduzee ima vie kupaca, za svakog otvara poseban konto I na taj nain se formira kartoteka kupaca.

Prometni list kupaca.- Na kraju meseca usaglaava se knjienje na pojedinanim kontima sa knjienjem na zbirnom kontu kupaca. Ovo usaglaavanje se vri preko prometnog list kupaca.

EMATSKI PIKAZ PROMETNOG LISTA KUPACA

Naziv

kupcaDuguje Potrauje Saldo

DugujePotauje

U prometni list unose se podaci o prometu na pojedinim kontima kupaca.

OBAVEZE PREMA DOBAVLJAIMA

U poslovnim odnosima izmeu preduzea pojavljuju se razne obaveze. Obaveze nastaju po osnovu kupljene robe, po osnovu usluga koje je jedno preduzee pruilo drugom, po osnovu uzetih kredita

Dobavljai su poverioci za kupljenu robu ili pruene usluge.Ako je u momentu isporuke robe izvreno plaanje, dobavlja se ne pojavljuje kao poverilac.Dokumentacija o evidenciji obaveza prema dobavljaima je sledea: raun ili faktura

knjiga ulalznih aktura

komisijski zapisnik o prijemu materijala ili robe

pismo o bonifikaciji

dnevni izvod sa iro rauna

Raun ili fakturu za kupljenu robu dobavlja alje kupcu odmah posle isporuke robe. U fakturi dobavlja navodi koliko iznosi njegovo potraivanje za robu koju je isporuio. Ova faktura naziva se kupovna ili ulazna faktura.

Kada kupac primi fakturu od dobavljaa evidentira je u knjizi ulaznih faktura.KNJIGA ULAZNIH FAKTURA

Redni

brojNaziv

dobavljaaBroj

raunaDatum izdavanjaIznos

Evidencija obaveza prema dobavljaima vodi se pojedinano (analitiki) za svakog dobavljaa, a u finansijskom knjigovodstvu zbirno (sintetiki).Usaglaavanje obaveza i potraivanja izmeu preduzea vodi se na obrascu koji se naziva izvod otvorenih stavki. Izvod otvorenih stavki poverilac alje duniku. Dunik je obavezan da ovaj obrazac vrati poveriocu, uz saglasnost da prihvata ili ne iznose iz izvoda.

POJAM I FUNKCIJE AMBALAE

Ambalaa podrazumeva sud, omot, okvir ili material u koji je roba upakovana.

Ona u savremenoj prodaji ima brojne i raznovrsne funkcije kao to su:

da titi robu

da privue panju potroaa

da omogui lak izbor I pepoznavanje robe

da stvara pozitivne asocijacije o kvalitetu

da odgovara ekolokim zahtevima

da informie

PODELA AMBALAE

Ambalaa se moe podeliti:

prema materijalu od koga je napravljena (papirna, kartonska,plastina, drvena i dr. vrsta ambalae) prema osnovnoj funkciji ( transportna i komercijalna ambalaa)

prema obliku i konstrukciji (najee se koriste kutije, vree, kese, boce, baloni,limenke, kante)

prema vlasnitvu ( povratna i nepovratna)

Povratnom ambalaom naziva se ambalaa koju vlasnik moe viekratno upotrebiti.

POJAM I PODELA SITNOG INVENTARAU sitan inventar spadaju alat i pribor iji je vek trajanja krai od jedne godine bez obzira na vrednost. Sitan inventar mogu initi i sredstva za rad iji je vek trajanja dui od godine dana ako im je pojedinana nabavna cena manja od iznosa uvrenog posebnim propisima.U sitan inventar ubrajaju se radna odea i obua, noevi, kleta, makaze, testera itd.

Za svaku promenu na sitnom inventaru mora se izdati odgovarajui dokument.Dokumenta prilikom nabavke sitnog inventara su : otpremnica, raun, prijemnica, komisijski zapisnik

Prilikom izdavanja sitnog inventara vode se sledea dokumenta: trebovanje, alatne knjiice, alatne markice, bon za rashodovanje I povratnica

KALKULACIJA CENE ROBE U RGOVINI

Roba je rezultat rada proizvodnih preduzea namenjen tritu. Da bi trgovinsko preduzee moglo da zna po kojoj ceni e robu da proda, ono mora da sasavi kalkulaciju cene te robe.

Kakulacija je raunski postupak izraunavanja nabavne i prodajne cene robe.

Elementi kalkulacije su:

1 fakturna cena bez PDV

2.+ zavisni troskovi nabavke---------------------------------------

3. = nabavna vrednost

4. + razlika u ceni robe

---------------------------------------

5. = prodajna cena bez PDV

6. + porez na dodatu vrednost

--------------------------------------

7. prodajna cena sa PDV

Fakturna cena je cena po kojoj je roba kupoljena od dobavljaa. Ona je upisana u fakturu i mora se platiti dobavljau.

Nabavna cena se dobija kad se na fakturnu cenu dodaju zavisni troskovi nabavke.

U zavisne troskove nabavke spdaju: utovar, istovar I pretovar robe, carina osiguranje I dr.

Prodajna cena bez pdv dobija se kada se na nabavnu cenu doda razlika u ceni.

Razlika u ceni robe u trgovinskim preduzeima slui za pokrie svih trokova, za isplatu plata, za akumulaciju I za doprinose preduzea.

Razlika u ceni u trgovini pojavljuje se u tri oblika:

slobodna razlika u ceni,

mara,

rabat.

Slobodna razlika u ceni dobija se kada se prodajna cena robe odruje prema stanju na tritu, a na osnovu ponude I tranje.

Mara kao razlika u ceni javlja se za robu kojoj je nadleni organ unapred odredio cenu. U ovom sluaju mara se zaraunava prema unapred propisanoj stopi.Rabat je razlika u ceni koja je ve uraunata u maloparodajnu cenu. Ova razlika u ceni se javlja za robu kojoj je cenu unapred odredilo proizvodno preduzee ili nadleni organ. Rabat se po pravilu rauna u procentu od prodajne cene I uvek se od nje odbija.

PDV- je porez na dodatu vrednost koji zaraunava svaki uesnik u prometu, (uvoznik ili proizvoa, trgovina na veliko, trgovina na malo) na iznos svoje razike u ceni. Postoje dve stope 8% i 18%.

Po stopi od 8% pdv se zaraunava na:

-hleb i pecivo

-mleko i mlene proizvode

- voe i pove

- ulje, eer, brano,

-lekovi

-kolski pribor I uila

Svi ostali proizvodi oporezuju se po stopi od 18%.

Prodajna cena sa pdv se dobija kada se na prodajnu cenu doda pdv.

DOKUMENTACIJA U EVIDENCIJI KROBE

Sve promene koje nastaju na robi moraju se u knjigovodstvu trgovinskih preduzea evidentirati na osnovu knjigovodstvenih dokumentata.

Dokumenta u vezi sa nabavkom robe su:

zakljunica

otpremnica

prijemnica

komisijski zapisnik o prijemu robe

ulazna faktura ili raun

kalkulacija cene trgovinske robe

Zakljunica predstavlja ugovor o kupoprodaji. U njoj jee tano naznaena vrsta, koliina, cena, vrednost robe.

Otpremnica je dokument koji ispostavlja prodavac za prodatu robu. U njoj je naznaena vrsta I koliina poslate robe.

Prijemnica slui kao dokument na osnovu kojeg roba ulazi u magacin. U nju se unose podaci o stvarno prispeloj robi

Faktura ili raun sastavlja dobavlja na osnovu otpremnice I zajedno uz robu alje kupcu.

Dokumenta u vezi sa prodajom robe su:

otpremnica,

prodajna faktura

komisijski zapisnik

pismo o bonifikaciji

EVIDENCIJA ROBE

Evidencija robe vodi se u magacinskom knjigovodstvu, robnom , finansijskom knjigovodstvu i u prodavnici.U magacinskom knjigovodstvu se roba evidentira po vrsti i koliini i za svaku vrstu robe otvara se kartica. Skup svih kartica ini kartoteku.

MAGACINSKO KNJIGOVODSTVO

Prodajna cenaNaziv___________________________

Robe____________________________

____________________________

Br.artBr.rauna_______

strana

red.

Br.datumTemeljnica Koliina

UlazIzlazstanje

U robnom knjigovodstvu roba se evidentira po vrsti koliini i vrednosti. Roba se moe voditi po nabavnoj i po prodajnoj ceni. Obino se vodi po nabavnoj ceni u trgovini na veliko, a po prodajnoj ceni u trgovini na malo.

U finansijskom knjigovodstvu roba se vodi samo po vrednosti i to zbirno na jednom kontu.Evidencija robe u prodavnici vodi se samo po vrednosti i to zbirno.

POJAM I EVIDENCIJA PRIHODA I RASHODA

Cilj poslovanja svakog preduzea je proizvodnja dobara ili vrenje usluga. Da bi se ostvario taj cilj preduzee troi delove imovine kojom raspolae, zatim elektrinu energiju, radnu snagu itd. Iz ove potronje rezultat su proizvodi ili usluge ijom prodajom preduzee ostvaruje odreene prihode.

Cilj knjigovodstva je da uporedi prihode koji su dobijeni prodajom proizvoda ili usluga sa rashodima koji su uloeni u njihovo stvaranje.

Uporeivanjem prihoda i rashoda izraunava se finasijski rezultat poslovanja. On se utvruje za odreene vremenske periode npr. meseno, tromeseno, polugodinje i godinje .

Rashodi mogu biti redovni i vanredni. Redovni rashodi nazivaju se troskovi I oni nastaju kao rezultat redovne aktivnosti preduzea. To su npr. Troskovi elektrine energije, troskovi zarada, troskovi reklame i propaganda

Vanredni i neposlovni rashodi su rashodi koji nastaju od sluaja do sluaja ili koji nastaju kao rezultat nepredvienih okolnosti. To su npr. kazne za privredne prestupe, penali plaeni zbog neizvrenja obaveza, manjkovi, gubici

Prihodi takoe mogu biti redovni i vanredni.

Redovni prihodi nastaju prodajom robe i pruanjem usluga.

Neposlovni i vanredni prihodi nastaju neplaniranim i nepredvienim aktivnostima preduzea. To su vikovi, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od naknade tete

UTVRIVANJE STVARNOG REZULTATA U DVOJNOM

KNJIGOVODSTVU

Stvarno stanje imovine utvruje se popisom svih sredstava i izvora sredstava.

Pored toga sastavlja se pregled svih obuhvaenih i neobuhvaenih prihoda i rashoda koji ekonomski pripadaju obraunskom periodu za koji se inventar sastavlja.

Popisom potraivanja dolazi se do podataka o kupcima koji nisu izmirili svoje obaveze, a popisom obaveza prema dobavljaima dolazi se do informacija prema kojim dobavljaima obaveze nisu izvrene.

Zakljuni list predstavlja proireni probni bilans, koji pored kolona bruto i saldo bilansa, sadri i kolone bilansa stanja i bilansa uspeha. On se sastavlja na kraju godine, kao i svaki put tokom godine kada se ele dobiti knjigovodstveni podaci o bilansu stanja i uspeha.

Bilans uspeha predstavlja tabelarni prikaz prihoda i rashoda u jednom obraunskom periodu. Moe biti u obliku dvostranog ili jednostranog pregleda.

Osnovni razlog izrade bilansa uspeha sastoji se u izraunavanju ostvarenog finansijskog rezultata.

Ako su nastali prihodi u posmatranom obraunskom periodu vei od nastalih rashoda dobija se pozitivan finansijski rezultat ili dobitak.. Ako su nastali prihodi manji od nastalih rashoda dobija se negativan finasijski rezultat ili gubitak.

Ostvareni finasijski rezultat preduzea za odreeni obraunski period je pokazatelj efikasnosti i uspenosti poslovanja.