DR IVOTA RADOSAVLJEVI

MENADMENT ZNANJA I(LI) ZNANJE U MENADMENTU (OD PREDVODNITVA DO MAESTRALNOSTI I DALJE ...)

Novi Sad, 2012.

2

Autor dr ivota Radosavljevi, red. prof. Fakulteta za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodee kadrove u Novom Sadu

Recenzent: dr Vojislav Vuenovi, red. prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Kompjuterska obrada: Zoran R. Kuzmanovi

Odlukom Nastavno naunog vea br. 263-1/12 od 06.09.2012. godine odobreno na Fakultetu a obrazovanje diplomiranih pravnika i

diplomiranih ekonomista za rukovodee kadrove u Novom Sadu za kolsku 2012/2013. godinu.

3

SADRAJ 1. UVOD 6 2. ODREENJE I GENEZA MENADMENTA ZNANJA 7 2.1. Odreenje menadmenta znanja 7 2.2. Menadment znanja nije prolazni trik 9 2.3. Razlika izmeu podatka informacije - znanja - mudrosti 10 2.4. Geneza menadmenta znanja 13

2.4.1. Menadment znanja u Staroj Grkoj i Rimu 14 2.4.2. Menadment znanja u Srednjem veku 16 2.4.3. Prelazak iz tampanog u digitalno doba 17

2.5. Rezime 18 3. EVOLUCIJA ZNANJA U USMERAVANJU ZAJEDNIKIM RADOM 19 3.1. Predvodnitvo 19 3.2. Vostvo 20 3.3. Preduzetnitvo 20 3.4. Rukovoenje 22 3.5. Poslovoenje 24 3.6. Menadment 25 3.7. Rezime 27 4. ZNANJE KAO RESURS 29 4.1. Znaaj znanja kao resursa 29 4.2. Znanje kao specifian resurs 30 4.3. Rezime 32 5. MENADMENT PROCESA ZNANJA 33 5.1. Kreiranje znanja 34 5.2. Uenje 37

5.2.1. Naini uenja 38 5.3. Pamenje 43

5.3.1. Mozak kao skladite znanja 45 5.4. Raspored znanja 46 5.5. Transfer znanja 49

5.5.1. Proces transfera znanja 49 5.5.2. Jaz izmeu znanja i primene 51 5.5.3. Preduslovi uspenog transfera znanja 52 5.5.4. Naini transfera znanja 59 5.5.4. Strategija transfera znanje 63 5.5.5. Uloga interneta u transferu znanja 67 5.5.6. Implikacije transfera znanja 71

5.6. Iskoriavanje znanja 71 5.7. Upravljanje sistemom znanja 74

5.7.1. Karakteristike u upravljanju znanjem 74 5.8. Organizacija koja ui 78 5.9. Strategija upravljanja znanjem 79 5.10. Rezime 81

4

6. MENADMENT KAO REZULTAT AKUMILIRANOG ZNANJA 82 6.1. Znaaj menadmenta 82 6.2. Menadment kao multidisciplinarna nauka 85 6.3. Menadment kao interdisciplinarna nauka 86 6.4. Menadment kao transdisciplinarna nauka i prakselogija 88 6.5. Menadment kao profesija 88

6.5.1. kolovanje menadera 89 6.6. Menadment kao vetina 91 6.7. Tipologija menadmenta po tehnolokoj osposobljenosti 92 6.8. Specijalna ideologija, obuavanje i treniranje menadera 93 6.9. Rezime 96 7. UPRAVLJANJE INOVACIJAMA 97 7.1. Logino linearno i nelinearno zakljuivanje 98 7.2. Invencija 100 7.3. Inovacija 102 7.4. Vrste inovacija 104 7.5. Inovativni i inovacioni menadment 106 7.6. Zakonitosti u razvoju inovacija 108 7.7. Upravljanje tehnolokim inovacijama 110

7.7.1. Alternativne strategije 110 7.7.2. Dve kljune strategije razvoja tehnolokih inovcija 112 7.7.3. Dilema: liderstvo ili sledbenitvo 113 7.7.4. Vrsta inovacionog proizvoda 114 7.7.5. Visina ulaganja i trokova 114 7.7.6. Postojanje tehnikih standarda 115

7.8. "Kreativna imitacija" 116 7.8. Otkrivanje i zatita inovacija 118 7.9. Rezime 120 8. MAJSTORSTVO U MENADMENTU 122 8.1. Osnove majstorskog menadmenta 123 8.2. Rezime 128 9. MAESTRALNI MENADMENT 129 9.1. Maestralnost u menadmentu 129 9.2. Karakteristike maestralnog menadmenta 133 9.2.1. Kreativnost 133

9.2.2. Inventivnost 134 9.2.3. Inovativnost 134 9.2.4. Obuenost 134 9.2.5. Upornost 135 9.2.6. Genijalnost 135 9.2.7. Naunost 136

9.3. Sprega maestralnosti i nauno tehnikog progresa 136 9.4. Novi zahtevi maestralnog menadmenta 138

9.4.2. Ponaanje naunog menadmenta 139 9.4.2. Sukobi u maestralnom menadmentu 140

10. SAVREMENE TEHNIKE I TEHNOLOGIJE U MENADMENTU 142 10.1. Znaaj tehnika i tehnologija u menadmentu 142 10.2. Kvantitativno kvalitativne tehnike 143 10.3. Tehnike totalnog kvaliteta (TQM) 146

10.3.1. Filozofija totalnog kvaliteta 147

5

10.3.2. Implementacija 149 10.3.3. Delegiranje ovlaenja 150 10.3.4. Odreivanje referentne take 151

10.4. Brainstorming 151 10.4.1. Tehnologija brainstorminga 152

10.5. Reinenjering 155 10.5.1. Efekti reinenjeringa 158

10.6. Benchmarking 161 10.6.1. Potrebe za benchmarkingom 161 10.6.2. Efekti benchmarkinga 163

10.7. Rezime 165 11. STANJE MENADMENTA ZNANJA U SRBIJI 167 11.1. Kvalitet menadera Srbije 168 11.1.1. Strunost direktora u Srbiji 168

11.1.2. Starosna i polna struktura 170 11.2. Prisustvo ideologizacije i amaterizma 172 11.3. Zapostavljenost profesionalizacije 173 11.4. Potreba profesionalizacije 174 11.5. Mogunost profesionalizacije 175 11.6. Mogui koncept (super) profesionalizacije 176 11.7. Mogua efekti od (super) profesionalizacije 179 11.8. Rezime 180 LITERATURA 182 ISPITNA PITANJA ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

6

1. UVOD

Stalni rast elja i potreba ljudi i njihovih zajednica u svakoj novoj vremenskoj dimenziji uslovljava poveanje uspenosti ostvarivanja sve brojnijih, raznovrsnijih i sloenijih ciljeva. Ograniene mogunosti pojedinaca u svim oblastima ivota i rada, nameu potrebu da ljudi iznalaze nove naine i organizacione forme, odnosno naine usmeravanja, kako bi mogli da poveaju svoju mo i uticaj u prirodnom i drutvenom poretku. Sve vei uticaj na promene stanja u prirodi i drutvu, omoguilo je oveku da poveava resurse i sa istima zadovoljava sve vee potrebe, koje se stalno poveavaju.

Iz navedenog proizilazi da su pitanja manje vie bila uvek ista, ali su odgovori u svakoj novoj vremenskoj dimenziji bili drugaiji i po pravilu efikasniji, saglasno steenom iskustva, vetini, odnosno znanju, koje je ovek sticao.

Tako su ljudi jo u svom prvobitnom, odnosno primitivnom obliku ivljenja, posmatrali prirodne pojave, procese i ponaanja divljih ivotinja. Oni su ve tada uoili da se krdo ivotinja esto grupie, kako bi u oporu poveao svoju snagu u borbi sa drugim ivotinjama. ovek je takoe uoio da u svakom krdu divljih ivotinja postoji predvodnik, koji artikulie ponaanje opora. To je najee bila najjaa, najbra, ili najvea ivotinja, koja se izdvajala od ostalih po odreenim karakteristikama. Ovde je fizika snaga, odnosno jaina ivotinja bila odluujua, da bi u krdo, postojao predvodnik.

U isto vreme, ljudi su uoili da pojedinac, odnosno ljudska jedinaka, daleko tee opstaje u prirodnom poretku, a posebno u borbi sa drugim ivotinjama, jer ovek ne raspolae ni velikim eljustima, ni jakim kandama, ni velikom brzinom, da bi se mogao suprotstaviti ivotinjama, od kojih je vrebala svakodnevna opasnost. Saglasno navedenom, ovek je obezbedio sopstveni opstanak, zahvaljujui druenju sa drugim ljudima i udruivanjem, kako bi se suprotstavio pojedinanim ivotinjama, kao i oporima..

Kada je ovek, u meusobnim druenjima, poveao ansu za sopstveni opstanak u borbi sa ivotinjama, nastojali su da olakaju tu borbu, ili da sebe uine to efikasnijim. U toj borbi, ljudi su uoili da se zajednikim lovom, ili sakupljanjem plodova, ostvaruju daleko vei efekti u odnosu na pojedinani lov, pa su se stvarale lovake druine kako bi taj efekat uveavali. Time je ovek doao do saznanja da se kroz zajedniki rad i zajednike aktivnosti daleko uspenije ostvaruju ciljevi i u prvi plan usvojio stav da je zajednitvo spasonosno reenje ne samo za opstanak, ve i za razvoj, odnosno progres.

Zajedniko obavljanje radnih aktivnosti, ali i zajedniki ivot, namee potrebu da se zajednike aktivnosti usmeravaju, tj. da svi lanovi grupe deluju u jednom smeru i potuju odreeni reim ivota i rada. Ljudi su jo u lovakim skupinama zakljuili, da je lov bio efikasniji, kada je druina postupala po zamisli, jednog, za to najvetijeg lovca i kada su lanovi lovake skupine, tu zamisao manje vie sprovodili. To je dovelo do potrebu imenovanja nekog od lanova grupe da obavlja usmeravanje i artikulisanje interesa, kako to inae radi i predvodnik u stadu, ili oporu divljih ivotinja. Tako je nastao predvodnik, u modernom argonu voa ili lider. On je bio najvaniji, jer je od voe, odnosno njegove zamisli u najveoj meri zavisila efikasnost usmeravanja zajednikog rada. Lovaka skupina se zahvaljujui voi razvijala, poveavala svoju snagu i svaki put bila uspenija u lovu, to je olakavalo sopstveni opstanak.

7

Tokom razvoja, ovek je doao do spoznaje da se pre otpoinjanja odreenih aktivnosti i delatnosti, treba prethodno postaviti cilj, a potom osmisliti i nain njegove realizacije. Navedeni zakljuci su bili znaajni i kao takvi su se sprovodili u praktinom delovanju od lovake, do savremene organizacije. To je uz potovanje, prethodnih saznanja, oveka inilo jo uspenijim u obezbeenju pre svega opstanka, kao prvog i osnovnog cilja u funkcionisanju svakog ivog bia.

Povezano sa prethodnim je i ovekovo saznanje da se svaki cilj moe ostvariti na razliite naine i da se retko, ili gotovo nikada ne mogu poslovi, ili aktivnosti realizovati na potpuno isti nain. U isto vreme je utvreno, da jedino alati i maine koje je ovek stvorio, mogu da funkcioniu po principu determinizma, odnosno onako kako ih je ovek napravio, odnosno konstruisao.

Shodno navedenom, utvreno je da svaki nain obavljanja odreenih aktivnosti, iziskuje manje ili vee napore, manji ili vei utroak resursa i da je ovek u svakoj novoj vremenskoj dimenziji pronalazio efikasnije i efektivnije naine u radu i poslovanju. Razloge treba traiti u poveanju ovekovih saznanja i primeni savrenijih orua i oruja, koja su opet rezultat poveanja ovekovih znanja, a pre svega praktinih znanja.

Ve navedeno ukazuje na predmet istraivanja kojim e se baviti ova studija. Analizom i istraivanjem, treba ukazati i dokazati zakonitosti usavravanja, odnosno poveanja efikasnosti obavljanja zajednikog rada, putem profesionalizacije aktivnosti usmeravanja, odnosno rukovoenja.

Utvrivanje navedene zakonitosti se moe obaviti istraivanjem razvoja oveka i njegovih orua i oruja, odnosno kroz drutveno ekonomske formacije, ali i putem pojedinih modaliteta i tehnika usmeravanja, od predvodnitva, vostva, preduzetnitva, rukovoenja do menadmenta kao posebnog modaliteta usmeravanja, odnosno rukovoenja. Kvalitet istraivanja se poveava, ukoliko se istom pristupi sa oba stanovita, jer su i zakljuci, odnosno zakonitosti objektivniji.

Studijom Menadment znanja i (li) znanje u menadmentu upravo za predmet svog istraivanja ima utvrivanje objektivnih injenica i zakljuaka profesionalizacije aktivnosti usmeravanja zajednikog rada do vieg nivoa, odnosno superprofesionalizma kao najvieg, ali ne i krajnjeg dometa osposobljavanja oveka za postizanje postavljenih ciljeva.

2. ODREENJE I GENEZA MENADMENTA ZNANJA

Menadment znanja je u poslednjoj deceniji dvadesetog veka evoluirao od prakse i konsultanstva do akademske nauke. On je poput drugih granskih nauka postao specijalizovano podruje upravljanja putem znanja, vetina i sposobnosti, odnosno mudrosti, kako organizacionim, tako i drutvenim i drugim sistemima.

2.1. Odreenje menadmenta znanja

Menadment znanja se esto poistoveuje sa informacionim sistemima, ili sa menadmentom ljudskih resursa. U stvarnosti, on ima korene u irokom mnotvu disciplina poput filozofije, biznis menadmenta, antropologije, informacionih nauka, psihologije i kompjuterskih nauka.

8

Znanje, i nain na koji se ono koristi, prate oveanstvo jo od poetka civilizacije.

U postindustrijskoj ekonomiji, koja se nekad naziva i ekonomija znanja (Bel 1973; P.Draker 1992), menadment znanja je postao nova disciplina koja zadobija ogromnu popularnost meu akademskim svetom, konsultantima i ljudima iz prakse. Zagovara se da tradicionalne industrijske tehnologije, ili zanatske vetine vie nisu ono to pokree konkurentsko delovanje, ve je to znanje koje je postalo kljuna vrednost i preimustvo koje pokree organizacioni opstanak i uspeh privrede i drutva.

Menadment znanja je relativno mlada disciplina koja ima korene u brojnim disciplinama. Neka literatura o menadmentu znanja je veoma orijentisana na informacione sisteme, ostavljajui utisak da je to malo ta vie od menadmenta informacija. Druga literatura posmatra vie ljudsku dimenziju stvaranja i deljenja znanja, ime je tema slinija menadmentu ljudskih resursa. Ovo su dve najee dimenzije i esto postoji malo preklapanja izmeu njih. Svaka od njih ne razume onu drugu, jer se jezici i pretpostavke svake discipline znaajno razlikuju. Ipak, upravo ove interdisciplinarne veze obezbeuju najbolja napredovanja na polju upravljanja znanjem.

Usled interdisciplinarne prirode ovog novog polja, nee pomoi uobiajena akademska razgranienja tradicionalnih podruja tematika. Na primer, relativno retko je da e diplomirani strunjak iz kompjuterskih ili informatikih nauka stei dovoljno osnova u menadmentu ljudskih resursa a obratno vai za studente tradicionalnog biznis menadmenta. Ovaj orsokak je esto zasnovan na strahu obeju strana zasnovanom na prirodi i relativnim vrednostima njihovih vetina i strunosti. Pored ove dve dominantne dimenzije, postoje neke dodatne perspektive u literaturi o MZ1

Od mnotvo definicija i odreenja menadmenta znanja Devenport i Prusak su 1998 godine integrisali odreenje koje je proizilazilo iz perspektive informacionih sistema i ljudskih resursa i definisali menadment znanja kao integraciju menadmenta informacionih sistema, menadmenta organizacionih promena i prakse menadmenta ljudskih resursa.

, koje su u opsegu od strategijskog do menadmenta kulturne promene. Ne iznenauje da postoji malo usaglaenosti izmeu ove ponude, jer mnogi autori usmeravaju svoje teme na njihovu jednodisciplinarnu perspektivu.

Svon i njegovi sledbenici pod menadmentom znanja podrazumevaju: bilo koji proces ili praksu stvaranja, pribavljanja, deljenja i korienja znanja, bilo gde da se ono nalazi, radi poboljanja uenja i performansi u organizacijama.

Niveli definie menadment znanja sa strateke perspektive. Po njemu menadment znanja je: Unapreivanje naina na koji se firme suoavaju sa visoko turbulentnim okruenjima i putem koga se moe pokrenuti njihove baze znanja (ili poduprti njihovu imovinu znanja) u cilju obezbeivanja neprekidne inovaci

Iz datih definicija jasno je da ni jedna ne uvaava interdisciplinarnu strateku perspektivu. Uvaavajui navedeno menadment znanja se moe definisati kao efektivan proces uenja povezan sa istraivanjem, iskoriavanjem i deljenjem ljudskog znanja (skrivenog i eksplicitnog) koji koristi odgovarajue tehnologije i kulturno okruenje radi poboljavanja intelektualnog kapitala i performansi neke organizacije.

1 menadmentu znanja

9

2.2. Menadment znanja nije prolazni trik

Kao i u svakom novom polju razmatranja, menadment znanja ima svoje kritiare i protivnike. Najglasniji do sada dolaze od informacionih naunika koji su izgleda ugroeni izgledima da to moe marginalizovati njihovu sopstvenu disciplinu (Ponzi i Kenig 2002; Vilson 2002). Ovo strahovanje je neopravdano, jer je informaciona nauka jedna od osnovnih komponenti menadmenta znanja, iako nije jedina. Dati su brojni argumenti radi pokazivanja da menadment znanja nije nita vie od starog vina u novoj boci, poput Alise iza ogledala, termini mogu znaiti ta god neko odabere da znae.

Prvi argument je da menadment znanja nije nita drugo do moda ili hir. Razlika izmeu mode ili hira je u vremenskom trajanju. Hirovi dobijaju veliki interes tokom kratkog vremena, a zatim nestaju. Ipak, mode imaju mnogo due trajanje zainteresovanosti. Usvojene su bibliometrijske tehnike radi istraivanja obima bibliografskih zapisa kao jednog indikatora popularnosti teme tokom vremena. Pretpostavka je da je menadment znanja slian ostalim menaderskim hirovimai pomodarijama, poput ciklusa kvaliteta, menadmenta totalnog kvaliteta i reininjeringa biznis procesa. Ipak, empirijski dokazi govore protiv ovih argumenata. Bibliometrijske studije (1991-2001) pokazuju da je menadment znanja imao skoro eksponencijalan rast u prethodnih nekoliko godina i da ne pokazuje znake smanjenja (Ponzi i Kenig 2002).

Drugi argument koji daju kritiari je da menadmet znanja ne izdrava rigorozne analize, jer se pojavio iz prakse konsultovanja (Vilson 2002). Ovo jasno nije sluaj, jer znanje ima korene u literaturi o organizacionom uenju i strategiji sa mnogo duim poreklom strogosti prilaza. Organizacija znanja je razmatrana od nekih naunika jo od ranih 1960-ih (Etcioni 1964). Znatno skorije, naunici su polemisali o pogledu na firmu zasnovanom na znanju (Grant 1996; Spender 1996) koje nasleuje pogled na firmu zasnovan na resursima (Barnej 1991; Barnej 2001) i institucionalnu teoriju (Penrouz 1959; Selznik 1957). Na nivou strunjaka u praksi, postojale su studije koje su istraivale strategije i pristupe menadmenta znanja u eminentnim asopisima poput Hardvard Biznis Rivju (Hansen i os. 1999; Novaka 1991). Na ovom polju se pojavljuje predstavnici rigoroznog znanja, ukljuujui kritike analize literature kao i alternativnih uvida poput postmodernistikih orjentacija (Kaling i Stir 2003; Stir 2003).

Trei argument protiv menadmenta znanja je da mnoge vrhunske biznis kole nisu uspele da reaguju na ove napretke u menadmentu znanja u svojim nastavnim programima (Vilson 2002). Neke biznis kole mogu ukljuiti materijale povezane sa menadmentom znanja u razliitim nastavnim modulima poput stratekog menadmenta, menadmenta ljudskih resursa i strategije informacionog menadmenta. Bilo bi znaajno ukoliko ijedna biznis kola bude ignorisala nastavnu osnovu povezanu sa menadmentom znanja. U nekim kolama u V.Britaniji, poput Otvorene univerzitetske biznis kole, postoje specijalizovani moduli o menadmentu znanja i oni privlae znaajan broj studenata. Disciplina menadment znanja je stara oko 10 godina i nije udno to su neke biznis kole pioniri na ovom polju, dok druge procenjuju njen uticaj.

Krajnji argument je da menadment znanja nije nita drugo do zamena marketinga (Vilson 2002). Ovo znai da mnoge softverske kue jednostavno predeklariu svoje proizvode ubacivanjem oznake znanje ili menadment znanja negde

10

na svom brendu. Zasigurno postoji neki element toga. Takvim organizacijama se moe oprostiti to zarauju na popularnosti menadmenta znanja na korporativnom tritu. Jedan primer toga je Lotus Notes softver koji je sebe predeklarisao sa Knowledgeware (softver za znanje) umesto Groupware (deljivi softver). Ipak, menadment znanja je vie od softvera i sistema, ak i ako postoje njegovi vani aspekti. Odreena zabuna moe nastati kada kritiari pogreno pretpostave da je menadment znanja razvio potpuno novi komplet alata u prethodnih nekoliko godina, umesto to je izgraivao i prilagoavao postojee informacione sisteme koje e iskoristiti do kraja. Budue MZ tehnologije e verovatno istraiti puteve ukljuivanja u ogroman rezervoar podrazumevanog znanja u organizacijama.

Jedan ubedljivi kontra-argument protiv mnogih kritiara je jasan empirijski dokaz koji pokazuje da je menadment znanja postao jedan prihvaeni deo korporativnog planiranja, posebno meu velikim firmama. Pojavila su se specijalistika radna mesta ija se popuna trai putem interneta, kao to su: direktor menadmenta znanja, menader odeljenja za znanje, ekonomista znanja, administrator znanja, menader projekta znanja, itd. Istraivanje izvreno od strane KPMG Konsaltinga u 1999-oj (KPMG Konsalting 2000) na 423 organizacije u V.Britaniji, ostatku Evrope i SAD-a pokazalo je da je 81% velikih kompanija razmatralo neki program MZ, od kojih je 38% ve imalo jedan aktivan program znanja. Ovo istraivanje je izvedeno pre svega meu rukovodiocima i elnim rukovodiocima velikih organizacija sa prometom od preko 200 miliona dolara godinje. Istraivanje je potvrdilo da 64% ovih firmi ima strategiju MZ i da su glavni pokretai MZ strategije bili top menaderi, ili ljudi iz upravnih odbora. Najei MZ problemi koji su zabeleeni su informaciono preoptereenje, nedostatak vremena za deljenje znanja i nemogunost efektivne upotrebe znanja. Glavni uzrok neuspeha MZ poduhvata se nalaze oko pitanja ljudskih resursa. Ovo ukljuuje nedostatak razumevanja korisnika usled nedovoljne komunikacije, nesposobnost integrisanja MZ praksi sa normalnim praksama rada, nedostatak vremena za uenje i nedostatak adekvatnog treninga. Pored ovog istraivanja, postoje brojni dobro dokumentovani primeri firmi angaovanih u MZ strategijama i praksama, poput Bakmen Laboratorija i BP (Briti Petroleuma) u privatnom sektoru i Svetske Banke i UN u javnom sektoru.

2.3. Razlika izmeu podatka informacije - znanja - mudrosti Definicija iz renika kae da podatak predstavlja "poznate injenice, ili stvari koriene kao osnova za zakljuivanje ili raunanje." Mi dobijamo podatke iz spoljnog sveta kroz naa ula i pokuavamo da damo smisao tim signalima pomou naeg iskustva. Ovi spoljni podaci postaju interna injenica. Pretpostavka o injenicama je da su tane. Ali naa ula mogu da nas zavaraju. Jedan od primera je optika iluzija Eerove slike koja se moe videti na dva razliita naina. Eer je nainio jedno lukavstvo stvaranjem nemoguih slika, poput ljudi koji se penju i sputaju stepenicama u isto vreme, to je kontradiktorno. Mi takoe moemo iskljuiti podatke na brojne naine koji utiu na nae zakljuivanje ili izraunavanje. Prvi je da se ne fokusiramo na podatke, poput efekta zabave kada smo bombardovani sa mnogo podataka ali smo u stanju da ih veinom ignoriemo (pozadinski um) i skoncentriemo se na podatke osobe sa kojom priamo. Mi takoe iskljuujemo podatke, jer naa ula nisu u stanju da reaguju na signale poput ultraljubiastog svetla,

11

ili ultrazvuka, a moemo iskljuiti namerno podatke stavljanjem zatite na oi ili zapuaa za ui (Midovs 2001) ili nenamerno tokom preoptereenja podacima.

Postoje razlike izmeu kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Na primer, brojevi 72% i 83% su primeri podataka koji mogu imati viestruka znaenja i veoma su zavisni od konteksta. Oni mogu ukazivati na srednje rezultate ispita ili karakteristike novog karburatora koji se testira. Stoga, podaci su bez znaenja van konteksta i zahtevaju povezivanje sa neim drugim.

Kvalitativni podaci su jo problematiniji, jer zavise od percepcije poiljaoca i primaoca podatka. Deset uesnika na nekom sastanku e verovatno dati deset razliitih miljenja o njemu zavisno od njihove percepcije i njihovog selektivnog ukljuivanja i iskljuivanja podataka. U ovom smislu, podaci su vrednosno optereeni. Jedan primer ovoga su dva umetnika, jedan evropski i jedan kineski, koji su slikali "verne predstave" istog krajolika u Engleskoj (Gombri 1960). Za Evropljaninove oi, slika kineskog umetnika je bila tipina kineska slika. Ovaj primer pokazuje karakter konceptualne zasienosti opaanja i podataka pri emu je teko razluiti ta je opaeno (empirijski) a ta je neopaeno (teorijski ili konceptualno). Mi moemo imati opaaje u naim oima bez koncepata, ali nemamo percepciju podataka bez koncepata (O'Konor i Kar 1982).

Renika definicija informacije je neto izreeno' ili 'in informisanja ili saoptavanja'. Ipak, ovo nam ne pomae da razlikujemo podatak i informaciju. Informacija moe biti smatrana kao 'sistematski organizovani podaci' (Midov 2001). Termin sistematski ukazuje na mogunost predvianja ili zakljuivanja iz podataka, pretpostavljajui da su oni zasnovani na nekom sistemu. Ukoliko nam se da neki niz neparnih brojeva poput 7,9,11,13 mi moemo predvideti iz informacije da e sledei broj u nizu biti broj 15. Da bi informisali, podaci moraju da budu organizovani. Ovo se moe uraditi preko neke vrste eme klasifikovanja radi obezbeivanja okvira za nae razmiljanje. Na primer, biblioteke klasifikuju njihove knjige koristei bibliografsku klasifikacionu emu. esta je Divijeva decimalna klasifikacija koja je zasnovana na podeli svog znanja u deset polja u opsegu od 0-999. Divij je u osnovi sledio Darvinov model u kome su razliiti aspekti i delovi znanja povezani jedni sa drugim bilo preko direktnog nasleivanja, ili preko sluajne slinosti. Svo znanje je podeljeno u rodove (genera) i vrste (specie) korienjem pristupa slinog Darvinovom. Deset obuhvatnih klasa (000, 100, ...900) su dalje izdeljene, najpre u 401,402, ... zatim 410, 411, a zatim dodavanjem dodatnih brojeva nakon decimalne take, to je povezano sa brojem koji se moe pojaviti pre take (primer je da broj nakon decimalne take bude isti za odreene periode koji su pokriveni u povezanim oblastima tema poput engleske istorije i engleske literature).

Druga koncepcija informacije je podatak koji nosi neko znaenje, relevantnost i cilj. Ovo znaenje ne mora da bude nauno znaenje poput Divijovog sistema klasifikacije ali moe imati subjektivno znaenje dato od strane primaoca podataka ili poruke. Informacija daje oblik podatku i pravi razliku u gleditu ili uvidu primaoca podatka. U ovom smislu, primalac podatka je onaj koji odreuje da li je poruka podatak ili informacija. Neki konsultanski izvetaj moe biti napisan da informie vie menadere o kritinim stavkama ali se od strane primaoca moe proceniti kao preopirno i nekorisno tivo (Dejvenport i Prusak 1998). Znaenje u podacima se esto javljaju kroz neki oblik povezivanja sa iskustvom ili povezivanjem sa ostalim podacima.

U praktinom smislu, znanje moe biti posmatrano kao primenjiva informacija, kao to je pokazano u hijerarhiji podataka, informacija i znanja na sledeoj slici:

12

Primenjiva informacija omoguava nam da bolje odluujemo i daje nam efektivan input za dijalog i kreativnost u organizacijama. Ovo se odvija preko obezbeivanja informacije na pravom mestu, u pravo vreme i na pravi nain (Tivijana 2000).

Znanje omoguava da delujemo efektivnije u poreenju sa informacijom ili podatkom i daje nam veu sposobnost predvianja buduih ishoda. Ipak, znanje je mnogo sloenije od ovog jednostavnog pojma. Ne postoji jo uvek koncenzus o prirodi znanja, sem da je ono zasnovano na percepciji koja moe dati racionalno opravdanje za sebe. Takve percepcije su zasnovane na naim ontolokim i epistemolokim pretpostavkama o stvarnosti.

Da pojednostavimo, mi svi nosimo 'naoari razliitih boja' bez obzira da li smo toga svesni ili ne. Ove naoari imaju pretpostavke o stvarnosti, poput toga da li je ona objektiva ili subjektivna (ontologija) i pretpostavke o tome ta moemo spoznati (epistemiologija). Nastavljajui ovu analogiju, znanje o odreenoj pojavi e verovatno biti razliito ukoliko neka osoba nosi plave a druga osoba ute naoari. Stoga, na primer, nije iznenaujue da znanje o trokovima i prednostima organizacionog restruktuiranja se esto veoma razliito sagledava od strane zaposlenih s jedne, i vieg menadmenta, s druge strane. Tumaenje istih podataka i informacija e varirati u znaajnoj meri zavisno od ovih percepcija i polazne osnove znanja pojedinaca.

Najea napomena o znanju u postojeoj MZ literaturi ima korene u ideji o logikom bihejviorizmu zasnovanom na radovima Gilberta rajla i Majkla Polanija. Sa ove perspektive, znanje postoji zajedno kontinuumom izmeu preutnog (podrazumevanog) znanja (know how znati kako) i eksplicitnog znanja (znati ta). (Polani 1967; Rajl 1949). Jedan od glavnih izazova u MZ je istraivanje kreativnih naina da pretvaranje osnove preutnog znanja u organizacijama u eksplicitno znanje (Nonaka 1994). Organizacione rutine, prakse i norme takoe mogu delovati kao deo ove osnove preutnog znanja. Uprkos tome to je trenutno perspektiva logikog bihejviorizma dominantna na polju preutnog i eksplicitnog znanja, postoje brojne alternativne perspektive o prirodi znanja. Kako literatura dobija na zrelosti, verovatno

ISTINA PAMET ZNANJE INFORMACIJA PODATAK

ISTINA PAMET ZNANJE INFORMACIJA PODATAK

13

e ostale perspektive poput postmodernizma, kritike teorije i realizma moda dati nove prodore na ovom polju.

Pamet (mudrost) i istina su prikazane da imaju vie kvalitete negoli znanje. Ovi pojmovi su jo neuhvatljiviji negoli znanje. Pamet je sposobnost da se deluje kritiki ili praktino u datoj situaciji. Ona je zasnovana na etikim sudovima vezanim sistem uverenja neke osobe. Pamet je esto iskazana poznatim citatima, poslovicama i izrekama. Neki primeri poslovica irom sveta ukljuuju sledee:

Deca trebaju vie da oponaaju a ne da se kritikuju (Francuska) Ne moe se celo nebo sagledati kroz bambusovu cev (Japan) Postoji mnogo zvuka u upljoj bavi (Rusija) Veruj u Alaha, ali vezuj svoju kamilu (Arapska) Zapitanost je poetak mudrosti (Grka)

Istina je jo problematinija, jer postoji sve razumevanje da je ovaj drutveni fenomen optereen teorijom, kako je ilustrovano primerom kineskog i evropskog umetnika. Ne postoje opaanja koja su neutralna u odnosu na teoriju, jer nae preutne teorije, ili koncepcije sveta utiu na nae opaaje. Pojmovi istina i objektivnost izgledaju besmisleno ukoliko se svet drutva moe razumeti jedino kroz posebne naine sagledavanja. Ovo implicira da postoje viestruke istine umesto jedne apsolutne istine drutvenih fenomena.

2.4. Geneza menadmenta znanja

Jedan od najstarijih oblika menadmenta znanja je usmeno prenoenje predanja sa kolena na koleno. Ovde nalazimo i prve korene upotrebe ljudskog pamenja za skladitenje znanja. Ovaj usmeni prenos znanja se odvijao kao proces prenoenja poruka pomou govora tokom vremena, to se nalazi kod mnogih pesnikih tradicija irom sveta. Proces prenoenja poinje kada se poruka ponavlja tokom vremena a zavrava se kada ona nestaje zbog mnotva razloga. Poruka moe predstavljati vesti poput izvetaja oevidaca, glasine ili vizije, sna i halucinacija u nekim drutvima. Ostale grupe poruka su tumaenja poput priseanja na detinjstvo, objanjavajuih komentara i istorijskih pria, poezije, pesama i kazivanja. Epske pesme se mogu zapamtiti radi ostvarivanja saglasnosti tokom svakog recitovanja, ali injenica je da su se stvarne rei verovatno menjale tokom vremena.

Jedinstvena karakteristika usmene tradicije je da je poruka neopipljiva i akumulira tumaenje tokom prenoenja. Uzastopno akumuliranje i biranje tumaenja mogu dovesti do toga da su poruke iz usmene tradicije postale izmenjene prethodnim tumaenjima. ak i ako pouzdanost poruka iz usmene tradicije moe biti pod sumnjom, one pruaju sadrajno znanje o vestima ili tumaenjima neke zajednice ljudi.

Usled ogranienja usmene tradicije, prvi znaci uvanja znanja kroz pisanje datiraju oko 3000 godine p.n.e. Sumeri nastanjeni u junoj Mesopotamiji su imali velike koliine trske i gline oko svojih reka. Oni su uobliavali glinu u ploice, a trske u trougaone oblike za pisanje ili pera, i usavrili su nain pisanja nazvan klinasto pismo koji se sastojao iz prostih linija i utisnua. Kombinacija ovih jednostavnih utisnua (na latinskom cunei) predstavljao je mnogo stotina rei i glasova.

Pisari ili dubsar-i su provodili mnoge godine obuke kao egrti kod majstora ili ummia-a. Pisari su bili visoko cenjeni u drutvu, i po statusu su bili jedva ispod

14

visokog svetenika. Znanje koje je zabeleeno na ovim glinenim ploicama je bilo u opsegu od administrativnih zapisa, Hamurabijevih zakona i branih ugovora, pa sve do legendi i mitologije.

Davno, oformljene su kolekcije ovih glinenih ploica i izazov je postalo organizovanje znanja u tablicama u nekom obliku sistema katalogizacije. Godine 1980-e, arheolozi su otkrili jednu prostoriju punu glinenih ploica u davnoj kraljevskoj palati Ebla u Siriji, koji su datirali oko 2300 godine p.n.e.

Ovo nam je dalo primitivan oblik kataloga u obliku duge liste rei, objekata, imena mesta i vrsta. Biblioteka u palati je bila mesto obuke za pisare i pospeivala je stvaranje i ouvanje znanja koje je bilo slino po prirodi dananjim univerzitetima (Lerner 1998).

Jedan od najveih rezultata znanja u antikom svetu obuhvatao je preko 10,000 radova koji su sadrani na 30,000 glinenih ploica naenih u biblioteci Asurbanipalove palate (oko 650 gdoina p.n.e.) u Ninevi. Ova Asirska kolekcija je u osnovi bila arhiva stvorena kao javna arhiva za dravu. Pisari i uenjaci su bili angaovani na sastavljanju, prepravkama i ureivanju razliitih vrsta znanja.

U antikom Egiptu, medijum za prenos i uvanje znanja je bio papirus. On je pravljen od stabljike obine trske koja je bila svuda u delti Nila. Papirus je imao prednost u odnosu na glinene ploe u tome to je bio mnogo laki, lake prenosiv i mnogo manje lomljiv. Papirus je korien za manje formalne zapise. Formalniji zapisi su zapisivani u kamenu, i jo uvek se mogu videti na mnogim egipatskim spomenicima. Najpoznatija biblioteka faraonskog Egipta je bila kompleks izgraen od strane Ramzesa II koji se nazivao 'svetom bibliotekom' i koji je bio ispisan reenicom 'Mesto izleenja due' (Lerner 1998). Biblioteka je sadravala tekstove o poeziji, astronomiji, istoriji, ininjerstvu, poljoprivredi i mati o tome ta eka kralja u njegovom zagrobnom ivotu.

2.4.1. Menadment znanja u Staroj Grkoj i Rimu

Iako je pismenost bila iskljuivi domen pisara i naunika u drevnoj Mesopotamiji i Egiptu, ona je bila znatno razvijenija u staroj Grkoj. Knjige su pisane na papirusu, iako je takoe bio raspoloiv i pergament. Centralni istorijski dogaaj u staroj Grkoj su bili Trojanski ratovi, opisani od strane Homera u epovima Ilijada i Odiseja. Ovi stihovi su recitovani i usmeno prenoeni preko generacija pesnika. Jedno od prvih pitanja je bilo ustanovljavanje kompletnog teksta Homerovih epova. Ovo je pokuano u estom veku pre n.e. od strane tiranina Pejsistratusa koji je takoe osnovao i prvu javnu biblioteku u Atini (Lerner 1998).

Prenoenje znanja preko knjiga je posebno dola do izraaja u vreme Sokrata (400 godini p.n.e.) Nekoliko decenija posle, sakupljanje knjiga je postalo rairenije i najverovatnije su Platonova Akademija i Aristotelov Licej posedovali njihove sopstvene privatne biblioteke. Aleksandar Makedonski, je shvatio doprinos koji knjige i biblioteke imaju u klasinoj helenskoj kulturi, koju je osvojio. Ipak, tek nakon njegove smrti 323 godine p.n.e, Ptolomej I, jedan od Aleksandrovih generala, postaje kralj Egipta i pokree najveu biblioteku starina u Aleksandriji. Ova biblioteka, poznata kao Muzej, cvetala je tokom vie stotina godina, privlaei mnoge poznate pisce, pesnike, naunike i uene ljude i imala je vie od 600,000 spisa. Muzej, ili

15

mesto Muza, ukljuivalo je radove iz istorije, filozofije, muzike i vizuelnih umetnosti. Pored toga, ono je prualo studije jezika i literature i viestruke komentare, renike i osnove o poznatim tekstovima poput Ilijade i Odiseje. Retke i arhaine rei u Homerovim tekstovima su objanjavane u jednoj Filitasovoj kompilaciji nazvanoj Ostali radovi. Ovaj renik tekih ili metaforinih rei je doiveo ogroman uspeh meu strastvenim itaocima Homera. Velika biblioteka u Aleksandriji je unitena 48 godine p.n.e. Tada je uniteno 400,000 spisa u poznatom Cezarovom kratkom Aleksandrijskom ratu.

Glavni rival Aleksandrijskoj biblioteci je bio u Pergamonu, izgraen u vreme Atalusa I (247-197 g.p.n.e). Ona je posedovala oko 200,000 spisa i fokusirala se vie na istraivanja Homera, geometriju i umetnike kritike. Postojalo je ogromno rivalstvo izmeu Pergamona i Aleksandrije oko uenosti i njihovih kolekcija. Ipak, ovo je zavreno 41 g.p.n.e. kada je Pergamon potpao pod vlast Marka Antonija koji je Kleopatri dao itavu kolekciju od 200,000 spisa, verovatno kao kompenzaciju za gubitak koji je Julije Cezar naneo Aleksandrijskoj biblioteci.

Iako su Rimljani pokorili Makedoniju 168 godine p.n.e., osvajake snage su bile pod znaajnim utiskom bogatstva grke kulture i njihovih kolekcija knjiga. Mnoge od ovih knjiga su se obrele u Rimu kao ratni plen. Uenja iz ovih knjiga su bila visoko cenjena od mnogih generala poput Polusa Emiliusa koji je izgradio jednu od prvih poznatih rimskih biblioteka (Haris 1995). Julije Cezar je zapoeo gradnju javne biblioteke u Rimu koja bi nadmaila biblioteku u Aleksandriji, ali ovaj plan nikada nije ostvaren usled njegove prerane smrti.

Prva javna biblioteka u Rimu je osnovana 39. godine p.n.e. od strane politiara i generala Gaja Asinija Polija. On je stekao lino bogatstvo u osvajanju Dalmacije i koristio je deo toga da prikupi brojne privatne kolekcije i oformi biblioteku u Hramu slobode (Atrijum Libertatis) koja je sadrala knjige i na grkom i na latinskom. Tradicija osnivanja javnih biblioteka se nastavila tokom rimske ere, iako su privatne biblioteke bile takoe rairene u ovom periodu, a njihova veliina je bila esto srazmerna bogatstvu vlasnika. Jedna od najveih rimskih biblioteka je bila verovatno Ulpijanska biblioteka koja se nalazila u Forumu Trajana i koju je izgradio car Trajan 114 godine p.n.e. To je bila javna biblioteka velikog obima, sa dva velika odeljka, jednog za kolekcije na grkom, a druga za knjige na latinskom. Iskljuiva svrha odeljaka je bila da slui itaocima njihovih kolekcija u prostranom i raskonom okruenju. Odeljci su bili dekorisani velikim skulpturama, sa obilatom upotrebom kamena i mermera. Knjige su bile lako dostupne itaocima i nisu bile naslegane u ogromnim redovima, kao to je bilo uobiajeno u grkim bibliotekama. Organizovanje biblioteke je zahtevalo usluge specijaliste za katalogiziranje, preslaganje i opravku oteenih knjiga. Odreeni ostaci Trajanovog Foruma postoje i danas u Rimu blizu ulice Via dei Fori Imperiali (Kason 2001).

Znanje sadrano u spisima u rimskim bibliotekama je bilo izloeno brojnim rizicima. Ovo je ukljuivalo este poare, napade insekata na akte kao i vlagu u bibliotekama. Razliiti uenjaci i pesnici su mogli da padnu u nemilost te su itava njihova dela sklanjana sa polica. Ovo se desilo Ovidiju pod carem Avgustom i Liviju i Virgiliju pod carem Kaligulom (Vegand i Dejvis 1994). Stoga, selektivnost znanja iz usmene tradicije se moe primeniti i na znanje koje nastaje iz pisanih izvora.

16

2.4.2. Menadment znanja u Srednjem veku

Uspon hrianstva u IV veku n.e. je imao dramatian uticaj na prirodu znanja koje se skupljalo i uvalo u bibliotekama. Religija je uzdignuta iznad ostalog znanja i biblioteke su postale povezane sa mnogim crkvama i manastirima. Najee zapadne biblioteke su se mogle nai u manastirima, gde su monasi bili ukljueni u itanje zapisa, prepisivanju teolokih tekstova (skriptorium) i pisanju komentara na kljune tekstove. Ovo je bila glavna forma uenja za ovaj period. Biblija je naravno bila osnovni tekst i uvale su se razne verzije i oblici ovog dela. Ostali tekstovi u ovim kolekcijama su ukljuivali radove raznih crkvenih otaca, ivot muenika i svetaca, crkvene slubene knjige, tekstove na latinskom i klasinim jezicima i lokalnu literaturu i istoriju (Haris 1995). Mnoge od ovih kolekcija su uvane u kovezima za knjige, ili malim ormanima i bile su paljivo uvane i drane pod kljuem. Monasima je bilo dozvoljeno da koriste samo po jednu knjigu u datom trenutku.

U XII veku, intelektualni ivot se pomerao iz ruralnih manastira u urbane centre, jer je postojala potreba za obrazovanjem i obukom ljudi u rastuim i sve sloenijim ekonomijama i vladavinama u Evropi. Katedrale su tradicionalno sluile kao teren za obuku monaha u teologiji, muzici i kanonskom pravu. One su preuzele novu ulogu i uveale svoje kolekcije knjiga da bi obuhvatile i sekularnije interese poput aritmetike, retorike i astronomije. Neke katedralske biblioteke, poput Kanterberijske su oko 1300-te godine sadrale oko 5,000 knjiga. Ovo je dovelo do gaenja mnogih manastirskih biblioteka. Vladavina Henrija VIII u Engleskoj je dovela do daljeg pada u skolastikim kolekcijama prilikom rasputanja manastira u 1530-tim prilikom ega su mnoge zbirke razgrabljene ili unitene (Haris 1995). Uprkos gubitku hiljada manuskripta, relativno malo znanja je izgubljeno u poreenju sa gubitkom u V i VI veku kada su razliita germanska plemena razorila zapadno Rimsko carstvo.

U isto vreme sa pojavom katedralskih kola, odreeni gradovi su postali poznati po grupama uitelja sa specijalnostima u odreenim predmetima poput prava, ili teologije. Ovo je poelo da privlai brojne studente i uskoro su se uitelji i studenti poeli organizovati i regulisati svoje aktivnosti. Na primer, univerzitet u Parizu je osnovan oko 1200-te i bio je poznat po teologiji. Njemu su priznata odreena prava i privilegije kroz povelju kralja Filipa II. Godine 1167-e, neki engleski studenti su se povukli sa univerziteta u Parizu i vratili se u Englesku da bi osnovali univerzitet u Oksfordu. Redovni studenti su bili stariji od 12 godina, a njihov 6-godinji program uenja se sastojao od 7 liberalnih predmeta (Lerner 1998). Iznenaujue, klasina literatura iz Grke i Rima nije bila obuhvaena programom, jer je posmatrana sa velikom sumnjom. Trivijumi (trivium) su pomogli obuavanju studenata u rezonovanju i argumentovanju: gramatika, retorika, logika. Kvadriviumi (quadrivium) su pomagali obuavanju studenata u prirodnim zakonima univerzuma: aritmetika, geometrija, muzika, astronomija.

Rani univerziteti su podseali na manastirske biblioteke. Oni su obino bili formirani kao legati crkvenih ili svetovnih pokrovitelja, poput Roberta de Sorbone koji je pomogao osnivanju Sorbone 1257-e godine. Dominantni delovi kolekcije su bili religiozni radovi, zatim klasici, a najzad prirodni zakoni (matematika, medicina, astronomija i pravo). Postojala su striktna pravila i propisi o lanstvu u bibliotekama i redu u njima. Na primer, studenti na Oksfordu su mogli da koriste biblioteku jedino ukoliko su studirali filozofiju tokom 8 godina, a postojala je kazna na Sorboni za

17

ostavljanje otvorenih knjiga (Haris 1995). Knjige su bile skupe, a znanje je bilo namenjeno samo privilegovanima.

2.4.3. Prelazak iz tampanog u digitalno doba

Dramatina promena u uvanju i irenju znanja je dola sa pojavom tampe 1455-e. Johan Gutenberg iz Majnca se obino oznaava kao ovek koji je izmislio tampu na Zapadu, iako je verovatnije da je to bilo kinesko otkrie iz osmog veka n.e. Prve tampane knjige u Evropi je bila Gutenbergova Biblija koja je podseala na fini manuskript. Manuskripti su bili skupi za izradu, dok su tampani tekstovi smanjili cenu knjiga i omoguili mnogo bre irenje. Uskoro su hiljade knjiga izlazile iz tampe, a posebno je velika potranja bila za latinskim i grkim klasicima. Ove knjige su nale put do privatnih kolekcija, kao i do javne upotrebe u manastirima, katedralama i prvim univerzitetima koji su se pojavljivali.

Posledica tampe je bio nagli skok veliine biblioteka i njihove sloenosti. Ovo je utrlo put modernom bibliotekarstvu tako da su mogle da budu izvravane osnovne funkcije sakupljanja, organizovanja, ouvanja i pristupa ovom sveprisutnom znanju.

Konrad Gesner, otac moderne bibliografije, objavio je 1545-e godine svoju knjigu Bibliotheca Universalis da bi pomogao voenju evidencije o sve veem broju knjiga. Jedan rani pokuaj popisivanja i nalaenja odgovarajue klasifikacione eme u bibliotekama je nainjen sa Indeksom zabranjenih knjiga (Index Librorum Prohibitorum) iz 1559-e godine. Ovo je doprinelo privlaenju novih italaca i poveavanje nivoa pismenosti meu obinim ljudima. Uvoenje tampanih tekstova je takoe omoguilo svetovnim ljudima da privatno itaju Bibliju koja je bila u prolosti u domenu manastirskih i katedralskih biblioteka. Oko XVII veka, postojala je eksplozija uenja i znanja koje se odnosilo na nauku i zabeleeno je osnivanje mnogih uenih udruenja koja su poela da ire najnovije misaono i specijalistiko znanje u njihovim oblastima kroz magazine (Ejsentajn 1979; Vigard i Dejvis 1994).

Sledei veliki kvantni skok je bilo uvoenje kompjutera krajem XX veka to je dovelo do eksplozije naina na koje se znanje prikuplja, organizuje, skladiti, deli i ocenjuje. Digitalni kompjutri rade pomou pretvaranja simbola, slika i rei u binarne jedinice koja se naziva bit (i predstavlja se pomou 0 ili 1). Niz od 8 bitova se naziva bajt. Napredovanje kompjuterske tehnologije je znailo da svake godine sve vee koliine znanja mogu biti sauvane na kompjuterima po niim trokovima. Jedan megabajt (milion bajtova) kompjutrskog kapaciteta skladitenja je prilino est za pojedinane korisnike, a velike organizacije imaju zalihe znanja koje se mere u terabajtovima (1 trilion bajtova). Poveavanje procesorske snage je znailo da neki moni kompjuteri mogu obraditi jednu mainsku naredbu u nanosekundi (milijarditom deliu sekunde).

Glavi uticaj kompjutera je doao kroz telekomunikacije, omoguavajui kompjuterima da se povezuju i da znanje bude deljeno preko mrea irom sveta. Ovo se moe vriti preko mrea lokalnog podruja (LAN) u nekoj organizaciji ili globalnijih mrea poput informacionog autoputa (interneta). Tehnologija je takoe razvila beinu komunikaciju u kojoj se znanje moe prenositi preko mobilnog telefona ili preko linih digitalnih pomonika (PDA-ova). Najea forma prenosa

18

znanja je elektronska pota (e-mejl). Fizika razdvojenost ljudi na velikim rastojanjima je postala manja. Grupe ljudi se mogu susresti elektronski preko telefona korienjem telekonferencija ili mogu istovremeno modifikovati podatke kroz dejta konferencije ili se susretati jedno sa drugim vizuelno na video ekranima korienjem videokonferencija. WWW je srce ove eksplozije znanja, sa posledinim rastom publikovanja znanja na internetu. Poveani ritam tehnolokog razvoja e obezbediti nove i uzbudljive izazove za budui menadment znanja.

2.5. Rezime

Ovo poglavlje je razmatralo 5 kljunih podruja mendmenta znanja:

Razliite postojee definicije menadmenta znanja sa prevshodne perspektive informacionih sistema ili menadmenta ljudskih resursa. Razliite dimenzije menadmenta znanja su objedinjene u jednoj integralnoj definiciji sa jedne interdisciplinarne perspektive.

Argumente koji pruaju antitezu novom polju debate o tome da li je ono (MZ) ita vie od starog vina u novoj boci.

Razluivanje izmeu podatka, informacije i znanja, posebno razjanjavajui ulogu poiljaoca, primaoca i medijuma poruke i signala.

Pesnike usmene tradicije date u najranijim oblicima upravljanja znanjem u civilizacijama i njihove prednosti i ogranienja. Objanjeno je prenoenje znanja sa usmene rei na pisane klinaste znakove na glinenim ploicama.

Centralnu ulogu biblioteka u stvaranju i irenju znanja od antike Grke do formiranja univerzitetskih biblioteka. Razmatran je kvantni skok u prenosu znanja koji se javio pronalaskom tampe i razvojem kompjutera i internet tehnologija.

19

3. EVOLUCIJA ZNANJA U USMERAVANJU ZAJEDNIKIM RADOM

Svaka organizovana struktura, bilo da se radi o prirodnom ili drutvenom

poretku ima proces usmeravanja, odnosno upravljanja i rukovoenja. Ovi procesi su uslovljeni kvanutumom i kvalitetom znanja i vetina koje je ovek imao u svakoj drutveno ekonomskoj formaciji. Ispostavlja se da je ovek u svakoj novoj vremenskoj dimenziji imao efikasniju organizaciju i proces usmeravanja, odnosno upravljanja. Tako su nastajale i nestajale pojedine metode. U prvobitnim primitivnim drutvima i organizacijama je postojalo predvodnitvo, kao prvi oblik usmeravanja grupe ka odreenim ciljevima, koje predstavlja imitaciju iz ivotinjskog sveta. Vremenom se predvodnitvo transformisalo u vostvo, a vodjstvo u preduzetnitvo, odnosno rukovodjenje sa razliitim modalitetima, do menadmenta kao novog kocepta koji takodje ima svoje modalitete.

3.1. Predvodnitvo

Usmeravanje je verovatno najstarija profesija kojom se ovek poeo baviti. Ona je nastala onog trenutka kada su iva bia (ivotinje i ovek) poela da se meusobno drue i da kroz zajedniki ivot i rad obezbeuju sopstveni opstanak. Tada se pojavljuje potreba da jedinka predvodi opor ivotinja, kako bi se celo stado lake odbranilo od drugih ivotinja. Svoje izvorne oblike, usmeravanje i upravljanje nalazi u predvodnitvu koje postoji u ivotinjskom svetu, odnosno u oporu ivotinja, jatu ptica, roju mrava, roj pela, itd.

ovek je doao do zakljuka, da u roju mrava postoji usmeravanje i organizacija, esto savrenija, nego to to ovek misli. Takoe je utvreno da i u jatu ptica, postoji visok nivo grupnog delovanja, kao i pravila njihovog funkcionisanja kada su u pitanju dugi letovi. Angels Arien preporuuje ljudima da ue iz prirode, odnosno od gusaka i za to daje brojne primere koji se mogu primeniti i na zajedniki rad kod ljudi.

Time se moe zakljuiti da u ivotinjskom svetu postoji organizacija i predvodnitvo. Zahvaljujui predvodnitvu i zajednitvu, odnosno prirodnoj sposobnosti percepcije od strane ivotinja, a posebno predvodnika da utvrdi opasnosti koje ih vrebaju na odreenom lokalitetu, pojedine vrste ivotinja su opstale, dok one, poput dinosaurusa su odavno nestale. Zato i kaemo, Da je bolje krdo jelena koje predvodi lav, nego krdo lavova koje predvodi jelen. To je i prirodno, jer predvodnik uvek ima veu specifinu teinu od drugih lanova opora, ili krda, zbog svoje jaine, vetine, ili prirodne obdarenosti da artikulie pravila u oporu, ili jatu.

Saznanja iz predvodnitva u ivotinjskom svetu, ovek je implementirao u usmeravanje, odnosno upravljanje ljudskim skupinama. Taj zakljuak je vaio u prolosti, vai danas, a vaie i u budunosti. Medjutim i predvodnitvo nije statian fenomen. I ono se vremenom razvijalo, to je dovelo do njegove transformacije u vodjstvo, kao kvalitetniji nain usmeravanja ljudskih skupina.

20

3.2. Vostvo

Pojavom prvih ljudskih organizacija se moe smatrati poetkom konstituisanja drutvenog poretka. U organizovanim drutvenim skupinama, predvodnitvo nije moglo da ispunjava svoje ciljeve, pa se javlja potreba za transformaciju predvodnitva u vostvo.

Transformacijom predvodnika u vou, predstavlja razvojnu fazu drutvenog poretka u kojoj se javlja potreba za stalnim programiranjima, organizovanjima i usmeravanjima zajednikih svesnih delatnosti svesno organizovanih drutvenih zajednica, odnosno organizacionih sistema. Ta potreba u svakoj novoj fazi drutvenog razvoja sve vie i sve potpunije se ispoljava.

Tako nastaje kvalitativno nova razvojna faza, kako u drutvenom, tako i u upravljanju zajednikim radom. Novi kvalitet nastaje pojavom, uslovno reeno prvim profesionalnim zanimanjem i pojavom prvih ljudi koji su se bavili iskljuivo poslovima upravljanja zajednikim radom i ivotom. Tako je vostvo postalo stalno zanimanje za one koji su se tim poslom bavili, ali i stalna potreba u svakoj ljudskoj skupini, nezavisno da li se radi o organizovanju ivota (naselja, lokaliteti, itd), ili organizovanju ili usmeravanju zajednikih radnih aktivnosti.

Dok je predvodnik najee bio najsnaniji i najvetiji pojedinac u grupi na izvrnim poslovima (pri lovu, obavljanju ceremonijalnih i drugih aktivnosti), dotle voa svoje kvalitete iskazuje kroz umee i vetine u organizovanju i usmeravanju zajednikog rada. Vetine kojima je voa raspolagao, postaju i osnova za odravanje autoriteta, ali i za irenje moi pojedinaca.

Poveanjem linog autoriteta voe i irenje njegove dominacije na ostale lanove grupe, stvara uslove da voe stiu jo vee poverenje za programiranje, organizovanje i usmeravanje zajednikih aktivnosti.

Istovremeno poinje da se primenjuje pravilo da se raspodela zajednikih efekata ostvaruje u zavisnosti od doprinosa pojedinaca u njihovom ostvarenju. Shodno navedenom, utvreno je nepisano pravilo (obiaj), da onaj koji organizuje i usmerava zajedniki ivot i rad, najvie doprinosi ostvarenju zajednikog efekta, pa je i logino da on i najvie dobije od ostvarenih efekata. Meutim, pojedinac sa najviim autoritetom, pored toga to je imao najvei udeo u raspodeli, je esto odreivao i nain, pa i udeo svakog pojedinca u ostvarivanju zajednikog efekta.

Osnovu za ovo pravilo naeno je u injenici da su poslovi organizovanja, programiranja i usmeravanja grupe najsloeniji i najnaporniji i da od njih u najveoj meri zavisi i uspenost grupe. Kako su voe vodile grupe u duem vremenu, stvarali su se uslovi i za raslojavanje, to dovodi do privatne svojine i prvih antagonistikih drutava. Koja su diferencirala klasu povlaenih i potinjenih. Ona su u osnovi promenila status voe, ali i njegov izbor, odnosno imenovanje, kriterijume po kojima se oni imenuju, do korienja razliitih instrumenata u ostvarivanju ciljeva, itd.

3.3. Preduzetnitvo

Sa stanovita evolucije usmeravanja i rukovoenja, vano je shvatiti da je u novo uspostavljenom transformacionom procesu preduzetnitvo postalo novi moni instrument u poveanju uspenosti. Bez obzira to postoje razliiti pristupi ovom

21

pitanju, osnova ovog prilaza mora biti preduzetniki duh, koji je nepomirljiv, promenljiv, inovativan u traenju novih proizvoda i usluga, novih trinih nia i uopte novih izazova. Shodno navedenom, kada se govori o preduzetnitvu, treba imati u vidu pre svega matovitost, inovativnost, inicijativnost, znanje, obrazovanje, dinamiku, procenjivanje i predvianje, moral, motivisanost i rezolutnost.2

Preduzetnitvo u prethodnom kontekstu se ne sme shvatiti kao vlasnitvo nad biznisom, to se esto u teoriji i praksi ini. Vlasnitvo nije uslov za postojanje preduzetnitva. Transformacijom voenja u preduzetnitvo, nastao je novi kvalitet koji nema veze sa vlasnitvom, to znai da ove funkcije postoje i kada je preduzetnik vlasnik svog malog porodinog biznisa, ali i kada nema svojine. To potvruje i prof. Vaji konstatacijom: Nije vano da li je u pitanju proizvodna ili usluna organizacija, privatno preduzee, ili vladina institucija, u svim tim sluajevima nalazi se bitno obeleje preduzetniko upravljanje preduzeem, iako su problemi, norme i ogranienja od sluaja do sluaja razliiti.

3

Shodno navedenom, preduzetnik i kapitalista nisu sinonimi iako obojica funkcioniu po principima kapitala. Preduzetnik je ekonomski akter, ija je sutina insistiranje na buduim oekivanjima, to podrazumeva nesigurnost i rizik. Zbog toga, preduzetnitvo nije ideoloki pojam, koji je vezan za kapitalizam, razvijene trine privrede, ve za sve drutvene sisteme, odnosno sve organizacione oblike nezavisno od vlasnikog odnosa, struktuiranja, itd.

Drugo je pitanje intenziteta motivacije preduzetnitva u razliitim vlasnikim odnosima, koji sigurno imaju bitnog uticaja na razvoj.

Preduzetnitvo se takoe esto vezuje za male biznise, odnosno za one sisteme koji daju inovacije. Zbog toga se smatra da su preduzetniki oni sistemi koji inoviraju i stvaraju uslove za nastanak novatorija. I ovaj prilaz nije prihvatljiv, jer ga je praksa demantovala. P. Drucker navodi da postoji mnogo velikih kompanija, koje su se pokazale i dokazale kao veoma dobri preduzetnici i inovatori. Takvi sluajevi postoje u SAD, Nemakoj, u starim, kao i mladim kompanijama.4

Zato preduzetnitvo kao razvojni koncept usmeravanja treba shvatiti pre svega kao filozofiju biznisa i nain operativnog voenja i funkcionisanja preduzea. Pri tom treba biti objektivan i realan. Ono nije ni prirodno, ni kreativno. Ono je kako to kae P. Drucker rad, trud, napor... to je preventivna obaveza preduzetnika.

Objektivna posmatranja nastajanja i razvoja naina upravljanja zajednikim radnim aktivnostima ukazuju da predvodnitvo nastaje osamostaljivanjem specijalizovanih proizvoaa koji angauju nekoliko obuenih pojedinaca iz svoje porodice, ili onih koji se nalaze na tritu rada. Tako konstituisana poslovna organizacija, kada uspeno ostvaruje poslovanje, postupno se iri i u svoju strukturu ukljuuje sve vei broj najamnika.5

Transformacijom voenja u preduzetnitvo nastaje novi kvalitet. Dok voa predvodi i usmerava radne aktivnosti uesnika u obavljanju zajednikog rada i sam uestvuje u realizaciji tih procesa, dotle nevlasnik (u predvodnitvu prim. .R.) za sebe zadrava samo pravo upravljanja iznajmljenim radom i angaovanim drugim

2 Dostani M, Preduzetnitvo i menadment u malom biznisu, Svjetlost, Sarajevo, 1996. str. 7 3 ire o navedenom: Ivan Vaji (redaktor), Preduzetniki menadment, Institut za mala preduzea, Beograd, 2004. str. 48 4 P. Drucker, Moj pogled na menadment, Adies, Novi Sad, 2003. str. 115 5 V. Vuenovi, ampionski menadment, Obrazovni informator, Beograd, 2004. str. 77

22

resursima radi ostvarivanja onih ciljeva koje su oni utvrdili. Time se intenzivira raslojavanje drutva na dve osnovne drutvene klase.

Sa novim raslojavanjem drutva, zapoinje i razdvajanje regulacionog procesa na dve osnovne funkcije, koje u ovom kvalitetu dobijaju sve karakteristike preduzetnikog procesa. Preduzetniki proces po svom statusu i kvalitetu, ali i mestu i ulozi u ostvarivanju efekata organizacije, se razlikuje od procesa voenja, to ga razdvaja na dve faze ili dela, i to:

prvu skupinu ine one funkcije, aktivnosti i zadaci koji se odnose na usmeravanje zajednikih aktivnosti ka odreenom cilju, a koje se formalizuju kroz donoenje upravljake odluke.

drugu skupinu ine izvrni poslovi, odnosno onaj deo upravljakog procesa koji se odnosi na operacionalizaciju, odnosno sprovoenje upravljake odluke kako bi se ostvario odreeni efekat, ili izvrila operacija koja e direktno ili indirektno dovesti do konanog efekta (proizvod, uslugu, itd).

Ralanjavanjem upravljakog procesa na donoenje upravljakih i izvrnih poslova, nametnulo je potrebu da se za svaku od njih odrede posebni nosioci, sa jasnim razgranienjem njihovog delokruga rada i aktivnosti. Nosioci ovih funkcija i poslova su preduzetnici.

Transformacijom voenja u preduzetnitvo nastaje nov kvalitet u kome se sada voe posveuju samo usmeravanju, tj. postavljanju ciljeva i upravljanjem najamnim radom, a ne i njenom deliminom, ili potpunom realizacijom. U isto vreme se izvrnim poslovima bave nevlasnici, koji sada postaju autonomni, sa vie slobode u realizaciji preduzetnike odluke. U preduzetnitvu se integrie vie funkcija u jednu, a samo jedan i to po pravilu preduzetnik obalja menadersku funkciju. Realnost veliine firme i realnost poslova koji se u njoj obavljaju, prisiljava vlasnika da samostalno donosi upravljake i operativne poslovne odluke6

To znai da preduzetnici preuzimaju sve elemente upravljanja, to stvara uslove za specijalizaciju u ovoj oblasti, a time i za konceptualizaciju kvalitetnijih upravljakih odluka. Na taj nain preduzetnik ne troi vreme i energiju na izvrnim, kao manje vrednim delovima preduzetnikog procesa, ve na njegovim kreativnijim i produktivnijim fazama, to je poboljalo kvalitet i uspenost zajednikog rada i organizovanja.

.

Transformacija voenja u preduzetnitvo, dovelo je do novog kvaliteta koji je otelotvoren u preduzetnikoj organizaciji i usmeravanju.

3.4. Rukovoenje

Preduzetnitvo kao biznis je dalo znaajan doprinos u razvoju savremene civilizacije. Meutim, ono je znaajno i kao razvojna faza usmeravanja. Sa tog stanovita, preduzetnitvo se moe opisati kao dinamian proces neprestanog menjanja kako ekonomske strukture i njene efikasnosti u kojem se preuzimaju rizici od strane pojedinaca, za postizanje rezultata u odreenim poslovnim akcijama.7

6 M. Dosti, Navedeno delo, str. 57

7 I. Vaji, Ibidem, str. 49

23

Razvojem usmeravanja zajednikog rada i usloavanje upravljanja poslovnim biznisom, ispoljava se tendencija da u tako sloenim uslovima, preduzetnici nisu vie bili spremni da se izloe naporu i riziku u vezi donoenja upravljake odluke. Oni na drugoj strani nisu eleli da gube dominaciju, ve naprotiv da je i dalje zadravaju, odnosno ire. Da stvar bude potpuno jasna i zaokruena, vlasnici su sve to eleli, ali uz manji rad i ulaganja energije, vremena i itd. Izlaz je naen u novim organizacionim formama usmeravanja, uvodjenjem tri faze u obavljanju poslovnih aktivnosti u organizacijama, umesto dve koje su postojale u preduzetnitvu. Ta tri podsistema u sistemu regulisanja celokupnih odnosa u organizacijama su:8

nosioci donoenja upravljake odluke. Ova organizaciona celina ima primarno mesto u sistemu i njeni nosioci su vlasnici sredstava za proizvodnju. U ovom organizacionom delu, vlasnici kroz upravljake organe, a na bazi vlasnitva, donose upravljake odluke. Ova skupina je najmanja od svih navedenih, ali ista ima najveu ekonomsku mo, koja proizilazi iz vlasnitva u raspolaganju.

realizatori upravljake odluke. Ovi podsistemi regulacionog sistema imaju zadatak da na to efikasniji i efektivniji nain realizuju upravljaku odluku koju je doneo organ upravljanja, odnosno vlasnici. Ta funkcija u novo komponovanom organizacionom procesu se naziva rukovoenje, a njeni nosioci rukovodioci, iako je mogue da ovi nosioci nose i druge termine. Ova skupina je brojnija od upravljake, ali po snazi i uticaju slabija, jer se i ona nalazi u najamnom odnosu sa vlasnicima. U isto vreme, ova skupina je manje brojnija od izvrne, ali u isto vreme i ekonomski snanija od ove funkcije i njenih nosilaca.

treu organizacionu skupinu ine nosioci izvrne funkcije, iji je zadatak da transformiu upravljaku, odnosno rukovodilaku odluku u delo. Ova skupina, zapravo efektira rezultate prethodnih nosilaca i faza u regulacionom procesu. Nosioci izvrne funkcije su najbrojniji, ak i u savremenim uslovima, u kojima postoji visok nivo robotizacije i kompjuterizacije i u kome je minuli rad u najveoj meri zamenio ljudski rad. Meutim, po ekonomskoj snazi i uticajima ova grupacija je najslabija, najmanje vrednovana, jer se nalaze u podreenom poloaju, a ispod ove funkcije ne postoji ni jedan drugi nivo, ve se ista angauje iskljuivo na izvrnim poslovima.

Iz navedenog proizilazi da se u novo uspostavljenom organizacionom obliku pojavljuje funkcija upravljanja, funkcija rukovoenja i funkcija izvravanja, koje su istim redosledom i hijerarhijski postavljene. Time dolazi do razdvajanja funkcije upravljanja od rukovoenja, odnosno izvravanja, a za njihovo obavljanje se imenuju posebni subjekti.

Vlasnici su kao i u ostalim organizacionim formama, zadrali funkciju upravljanja i to onaj deo koji se odnosi samo na donoenje upravljake odluke. Ova funkcija je najvia i ona odreuje druge, odnosno funkcije nieg ranga, kao to su rukovoenje i izvravanje. Realizaciju upravljake odluke, upravljai dodeljuju posebnim najamnicima koji se nazivaju rukovodioci i na koje delegiraju ovlaenja da u ime njih obavljaju poslove realizacije. Oni u konkretnom sluaju dobijaju svoj funkcionalni autoritet, odnosno vlast po osnovu dodeljene funkcije, koja ima presudnu ulogu u organizacionim sistemima kojima rukovode.

8 A. Markovi i drugi, Izvorita majstorstva menadmenta, str. 37

24

Unajmljene rukovodioce vlasnici, odnosno upravljai, posebno stimuliu i ovlauju, da u njihovo ime i za njihov raun organizuju, odnosno angauju neophodne ljudske i ostale resurse koji su uslov za realizaciju utvrenih ciljeva, da tako angaovane ljudske i ostale resurse tako meusobno rasporede i poveu da se tok procesa ostvarivanja odreenog cilja obavlja sa to manje utroka i tako obezbede to povoljniji efekti u ostvarivanju utvrenog cilja.9

Da bi rukovodioci mogli da obave svoj zadatak, pored ovlaenja, vlasnici moraju rukovodiocima staviti na raspolaganje odreena sredstva za rad i druge materijalne i nematerijalne resurse. Na taj nain, vlasnici prenose i deo autoriteta na rukovodioce, kako bi mogli da konstituiu rukovodilaku odluku o realizaciji upravljake odluke, ali i mo da prisile ili pridobiju izvrioce da realizuju projektovanu zamisao rukovodilaca.

Iz navedenog proizilazi da je funkcija rukovoenju nieg hijerarhijskog ranga od funkcije upravljanja, odnosno da je podreena u odnosu na upravljanje, to znai da je zavisna od ove funkcije. Shodno navedenom, rukovoenje je u isto vreme i nadreeno u odnosu na izvravanje, odnosno izvravanje je zavisno od rukovoenja. To je proizvelo novi kvalitet koji se razlikuje u odnosu na preduzetnitvo u kome je postojao samo odnos izmeu onih koji su donosili upravljake odluke i onih koji su ih realizovali.

Ralanjavanjem preduzetnikog procesa i imenovanje nosilaca funkcije donoenja preduzetnikih odluka i njihovog izvravanja, napravljen je znaajan korak u unapreenju preduzetnitva. Ono je omoguilo specijalizaciju nosilaca preduzetnike funkcije, kao znaajnog faktora poveanja uspenosti.

3.5. Poslovoenje

Rukovoenje je dinamiki sistem sa intenzivnim razvojem. Ono je oduvek predstavljalo instrument za postizanje vee uspenosti organizacija. U tom smislu se u praktinoj realizaciji primenjuju razliiti modaliteti. Neki od modela su manje ili vie profesionalizovani, drugi su ideologizirani, ili proglaavani za ciljeve, itd. Poseban razvojni model ili modalitet rukovoenja je poslovoenje, koje je pokuano da se operacionalizuje na prostorima bive SFRJ.

Uvoenjem poslovoenja, kao posebnog modaliteta rukovoenja, umesto dugo prihvaenog termina direktora, u jugoslovenskoj praksi je egzistirao poslovodni organ. Na politiku strukturu i zakonodavstvo nisu uticali ni trendovi sa Zapada, zbog ega su negirali menadment i menadere i ak su ove fenomene smatrali za najvee neprijatelje humanom socijalistikom samoupravnom drutvu.

Na navedeni nain je funkcija rukovoenja u samoupravljanju ideologizirana i politizirana. Ona se nije shvatala kao profesionalna i odgovorna profesija, ve kao funkcija, uz ije odreenje je po pravilu dolazio prefiks da je ona specifina. Kako je poslovoenje shvatano u odnosu na menadment sredinom osamdesetih godina od strane jugoslovenske nauke o organizaciji moe se videti iz sledeih stavova ljudi iz nauke: Funkcija rukovoenja, kao bitna poluga za realizaciju ciljeva kapitaliste kao vlasnika ili suvlasnika firme, decenijama je razvijana i odnegovana dotle da menaderi kao njeni nosioci uivaju poseban status u kapitalistikim zemljama.

9 B. Lekovi i drugi, Menadment tehnologija i filozofija, elnid, Beograd, 1995. str. 106

25

Nauka i praksa posebno su doprinele uobliavanju menaderstva, kao izuzetne vetine, za koju se posebnim postupkom biraju najsposobniji ljudi. Sistem njihovog izbora i usavravanja posebno je razraen i on dobro funkcionie. Od menadera se mnogo trai zato su oni najuspeniji, posebno cenjeni i priznati, kako drutveno, tako i materijalno...

U samoupravljanju, rukovoenje ima specifinu fizionomiju, koja samo u nekim elementima ima karakter koji proistie iz samoupravnih drutveno ekonomskih odnosa. Koliko elemenata i kojih treba da se preuzme iz menaderstva, a koliko ima elemenata specifinih za samoupravne odnose i kakva je njihova fizionomija, nije ni danas, posle 35 godina od uvoenja samoupravljanja, ni delimino razjanjena. Moe se pak rei da su miljenja veoma razliita, od tvrdnje da rukovoenje u samoupravljanju nema nita zajedniko sa menaderstvom (pa se menaderstvo koristi kao pogrdni izraz za rukovoenje, koji nije za nas prihvatljiv, pa do tvrdnje da je rukovoenje zanat, odnosno tehnologija koja skoro uopte ne zavisi od vladajuih drutveno ekonomskih odnosa. Istina je sigurno, negde na sredini, ali gde je, naa nauka to treba da razjasni.10

Jasno je da se u konkretnom sluaju i nauka ogreila o naune principe, to znai da je i ona bila zahvaena ideologijom, a esto i bila u slubi ideologije. Nastala je situacija u kojoj je rukovoenje, odnosno poslovoenje bila osnovna funkcija za odravanje nesposobnog politikog establimenta. Dok se u razvijenim trinim privredama razvijao menadment, kao poseban modalitet rukovoenja, u jugoslovenskoj samoupravnoj praksi je dolo do marginalizacije, pa u nekim elementima i do zloupotrebe funkcije poslovoenja. Ekstremnost zloupotrebe je dola do izraaja u: deprofesionalizaciji, amaterizmu, volonterizmu i uvodjenju moralno polike podobnosti kao najvanijeg kriterijuma za imenovanje pojedinaca na mesta top menadera.

3.6. Menadment

Za P. Druckera, jednog od najpoznatijih teoretiara menadmenta na svetu menadment je: Vetina upravljanja ljudima, specifina samostalna oblast aktivnosti i znanja. Iako je prethodno odreenje menadmenta bazirano u njegovim ranim radovima, u kasnijim preciznim analizama, a posebno danas, P. Drucker smatra da je menadment nauka i to jedna od najznaajnijih i najsloenijih nauka, kojom se ovek moe baviti.

Pored navedenog, on smatra da se menaderstvo odnosi samo na poslovna preduzea, odnosno ona koja ostvaruju profit, dok ne i za druge, a posebno ne za neprofitne organizacije. I ovde se kasnije Drucker koriguje i insistira na razlikovanju vlasnika, odnosno boss od menadera, pri emu istie da je menadment specifian organ drutva, to znai da ga razmatra kao drutveno istorijsku pojavu.

10 iri citat preuzet iz rada M. Milivojevia, Funkcija upravljanja, rukovoenja i izvravanja i njihovi odnosi u OUR, koji je prezentiran na naunoj raspravi na temu Nauka i organizovanje udruenog rada, koju je organizovao Centar za marksizam univerziteta u Beogradu i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, u vremenu od 31. oktobra do 1. novembra 1985. Zbornik radova, Izdava FON, 1985, str. 212

26

Ne ulazei u dalja razmatranja ovog pitanja, pod ovim pojmom treba podrazumevati nauku i vetinu upravljanja procesom donoenja i realizacije upravljakih odluka, zarad postizanja odreenih ciljeva.

U okviru ovog pitanja postoji dilema, da li ima neto novog u menadment konceptu, ili je to novi trik vlasnika, odnosno staro vino u novom pakovanju. Ukoliko se na postavljeno pitanje odgovori pozitivno, postavlja se pitanje zbog ega je nastao novi koncept, ta je to kvalitativno novo u menadment konceptu, itd.

Usloavanjem poslovanja i brze promene nastale uvoenjem savremenijih sredstva za rad je dovodilo u pitanje opstanak onih organizacija koje su se na amaterski nain bavile najvanijim delom upravljakog procesa, a to je donoenje strategijskih odluka. Da bi odrali sopstveni biznis, vlasnici su pronali reenje i novom dizajniranju upravljake funkcije.

Ispostavilo se da je vlasnika elita imala imovinu, vlast i mo, ali ne i dovoljno znanja i sposobnosti da reava probleme u promenjenim okolnostima. Takvo stanje je dovodilo u pitanje i njihov opstanak, jer su trita postajala mesta na kome su se odvijale stalne trine borbe u kojima su pobednici bili oni koji su znali, a ne koji su bili bogati. Tako su ishodi trinih borbi zavisili pre svega od pameti profesionalnih upravljaa nevlasnika, a ne od resursa i bogatstva vlasnika.

Imajui u vidu navedeno, bilo je nuno da se promeni infrastruktura, odnosno organizacioni dizajn upravljake funkcije. Odnosno, nasledna prava nad materijalnim dobrima, s jedne strane, i poveanje sloenosti upravljanja i rukovoenja zajednikim radnim aktivnostima, druge strane, utiu da vlasnici sve vie funkcija ukupnog procesa upravljanja prenesu na profesionalne rukovodioce. Ta tendencija predodreuje da razvojnost rukovoenja oznaava postupno preuzimanje komponenti procesa donoenja upravljakih odluka, od vlasnika na profesionalne rukovodioce.11

Tako je konstituisan novi model usmeravanja, odnosno rukovoenja zajednikim radom i uopte poslovanjem. Njegova sutina, odnosno osnovni sadraj na najbolji nain objanjava sledea konstatacija: Dalje kvalitativne promene u oblicima privatnog vlasnitva.......... uslovljava kvalitativne promene u odnosima upravljanja i rukovoenja organizacionim sistemima. Vlasnici kapitala kao nosioci funkcija upravljanja zadravaju po pravilu za sebe, samo donoenje odluka o dividendama, dok sve ostale funkcije upravljanja delegiraju profesionalno osposobljenim najamnicima. U toj transformaciji, nosioci funkcija rukovoenja poprimaju kvalitativno nova obeleja, jer se sve potpunije ispoljavaju kao nosioci funkcije upravljanja.

12

Ovaj modalitet rukovoenja se zasniva na stvarnom, odnosno profesionalnom autoritetu, koji za osnovu ima strunost, odnosno sposobnost poveanja efikasnosti i efektivnosti organizacija. Ovo je znaajna kvalitativna razlika u odnosu na ranije modalitete usmeravanja, jer se ukida pozicioni autoritet koji se zasnivao na snazi kapitala i koji je bio u nadlenosti vlasnika.

U takvoj situaciji vlasnici koji raspolau velikim kapitalom, prenose pravo upravljanja organizacijama kvalifikovanim i izuzetno sposobnim strunjacima u razliitim nazivima kao to su: predsednici, direktori, izvrni direktori, generalni

11 A. Markovi i drugi: Ibidem, str. 43 12 B. Lekovi i drugi, Menadment, elnid, Beograd, 1995. str. 110

27

menaderi, komisije, kolegijalni organi, itd. Sva ova lica manje vie se nazivaju menaderi.

U menadment konceptu se primenjuju drugaiji instrumenti motivisanja u odnosu na ranije modalitete rukovoenja. Umesto prinude i fizike prisile, koriste se pravila struke za poveanje profita i ostvarenje ciljeva. Time se samo delimino reavaju suprotnosti izmeu drutvenog karaktera proizvodnje i privatnog prisvajanja efekata proizvodnje.

Dok je voa u svojoj delatnosti i pri donoenju odluka imao u vidu interese drutvene zajednice, odnosno irih ljudskih skupina, dotle se upravljanje vezuje za ostvarivanje linih interesa vlasnika. Shodno navedenom, razlikuju se ciljevi, nain donoenja upravljake odluke i nain njenog ostvarenja u menaderskom kapitalizmu, u odnosu na ranije ekonomske sisteme.

Za donoenje upravljakih odluka je neophodno posedovanje odreenih znanja, vetina, kao to je to potrebno i za svaku drugu aktivnost i delatnost. Znanje se stie svesnim delovanjem ljudi, jer se niko nije rodio sa znanjima i umeima. Potrebe za znanjem se takoe poveavaju u svakoj novoj vremenskoj dimenziji, to znai da se i znanje u menadmentu treba shvatati kao dinamiki sistem.

Klasni karakter i meusobno suprotstavljeni interesi, nametali su potrebu da se nevlasnici organizuju kako bi se oslobodili zavisnosti i tiranije vlasnika, posebno u delu raspodele zajedniki ostvarenih efekata. Oni se organizuju u neformalne organizovane otpore, kako bi se suprotstavili organizovanoj formaciji koja ih prisiljava na rad za drugoga.

U monopolskom kapitalizmu, proces razdvajanja svojine nad kapitalom od funkcije upravljanja, doivljava svoj vrhunac. To dovodi do situacije da vlasnici sredstava i imovine postaju rentijeri, a da kapitalom upravljaju menaderi. Time ekonomska vlast sa vlasnika prelazi u ruke posebne elite, koja potie iz klase najamnih radnika i koja ima sve uslove da i sama preraste u povlaenu klasu, odnosno da se iz najamnih radnika transformie u kapitaliste.

U kvalitativno novim uslovima izvrena je praktina denacionalizacija od vlasnika i pravo upravljanja u celosti povereno profesionalcima za upravljanje. Oni moda ne znaju da izvre ni jednu operaciju na proizvodu koga proizvodi njihova fabrika, ali su profesionalci za upravljanje. Eksperti za upravljanje su osposobljeni pre svega da upravljaju ljudskim, ali i drugim resursima i da u turbulentnim uslovima poslovanja obezbeuju uspeno poslovanje kompanija koje su im poverene na upravljanje.13

Iz navedenog prikaza se moe jasno zakljuiti da su eksperti ljudi koji raspolau specijalizovanim znanjima i vetinama, i to onima koja se odnose na upravljanje zajednikim radom, odnosno kompanijama i organizacijama.

3.7. Rezime Proces ovladavanja i upravljanja je kroz celu ljudsku istoriju menjao svoje modalitete. Evidentno je da je evolutivni razvoj usmeravanja iao od predvodnitva,

13 . Radosavljevi, Menadment menadmenta, DP Pronalazatvo, Beograd, 1992. str. 19-20

28

prema voenju, preduzetnitvu, rukovoenju i poslovoenju, do menadmenta kao modernog koncepta u upravljanju organizacionim sistemima.

Svaki od navedenih metoda je imao neke svoje opte, ali i niz posebnih karakteristike. To se odnosi i na njihove nosioce. injenica je da su nosioci navedenih modaliteta koristili razliite metode i alate za ostvarivanje vee uspenosti. Za predvodnitvo je karakteristian relativno demokratski metod u kome je dominirao konsenzus u donoenju vanih odluka, a posebno kada je u pitanju bio izbor i smenjivanje predvodnika. Voenje kao modalitet je imalo najvii nivo prinude, a bi je bio osnovni alat za postizanje vee uspenosti. Preduzetnitvo je koristilo demokratinije metode ostvarivanja uspenosti, kao to su porezi, radne rente, kuluci, itd, da bi menadment koristio nauno tehniki progres i profesionalna znanja iz upravljanja za ostvarenje vee uspenosti.

Razvojni ideogram u transformaciji pojedinih modaliteta usmeravanja i upravljanja, pokazuje zakonitost da je svaki naredni modalitet upravljanja bio efikasniji i efektivniji od prethodnog, to je i logino, jer da to nije bilo, novi modalitet ne bi ni zaiveo. To ukazuje da je kriterijum uspenosti osnovna za vrednovanje svakog pojedinanog modaliteta.

Takoe se pokazuje da je svaki naredni modalitet upravljanja bio demokratiniji, jer se fizika prisila i maltretiranje po pravilu smanjivalo, a uvodile su se demokratinije metode. Meutim, ideogram pokazuje da ni jedan modalitet upravljanja nije eliminisao prinudu, ve je ona samo menjala svoje oblike i naine izraavanja. To ukazuje da prinuda u upravljanju, pa i u menadmentu nije eliminisana i da se to nee desiti ni u budunosti, jer bilo koji koncept upravljanja ne moe biti uspean bez hijerarhije i nekog oblika prinude. U budunosti se hijerarhija nee zasnivati na vlasti, ve na znanju, koje e se i koristiti u pridobijanju ljudi za realizaciju postavljenih ciljeva.

Analiza pokazuje da do dananjih dana i dalje postoje svi koncepti upravljanja i usmeravanja zajednikog rada, koji su navedeni u ovom radu, samo to su postali marginalni i zastupljeni u pojedinim i po pravilu u neuspenim organizacijama, ili dravama.

Takoe je evidentno da je ivotni vek svakog sledeeg modaliteta usmeravanja i upravljanja do dananjih dana imao krai ivotni vek. Tako je predvodnitvo kao dominantan oblik usmeravanja imao najdui ivotni vek, voenje krai ivotni vek od predvodnitva, kao i preduzetnitvo od voenja. Pretpostavka je da e i menadment koncept takoe imati za krai ivotni vek od preduzetnitva.

29

4. ZNANJE KAO RESURS

Znanje kao resurs ima znaajan uticaj na sve segmente privrede i drutva. Meutim, ono se razliito definie, to izaziva este nedoumice i u sferi upravljanja. Ipak najvei broj autora se slau da znanje ine kontekstualne informacije, koje se nazivaju eksplicitno znanje, odnosno znanja koja se mogu kodifikovati i zabeleiti za kasniju primenu ili transfer i tzv. tacit znanja u koje spadaju: intuicija, iskustvo, vetine, stavovi i kreativnost. Prema miljenju veine autora, ovu vrstu znanja nije mogue zapisati, kodifikovati. Meutim, ozbiljni pokuaji kodifikovanja tacit znanja, obavljaju se u najrazvijenijim svetskim kompanijama.14

Analize pokazuju da ni jedan resurs nije ispoljio toliki uticaj na nacionalne i globalne nivoe, kao to je to znanje.

4.1. Znaaj znanja kao resursa Znaaj i uticaj znanja na privredu i drutvo svake nacionalne zajednice, ali i na

globalnom nivou se moe sagledati kroz nekoliko sledeih injenica, i to:

znanje utie na nivo demokratije, odnosno demokratija i znanje stoje u upravnoj proporciji. to vie znanja, to vie demokratije. Danas su najrazvijenije zemlje na svetu, u isto vreme i najdemokratinije. Ovde na znaaju dobijaju ekonomske slobode, polazei od toga da su one primarne i da esto opredeljuju i nivo politikih sloboda i demokratije. U isto vreme najnedemokratinije zemlje na svetu su po pravilu nerazvijene zemlje u kojima postoje diktature i oligarhije, visok nivo raslojavanja drutva u kome ima mnogo siromanih i malo bogatih.

znanje poveava efikasnost privrede i drutva. to u nekoj organizaciji ili drutvu postoji vei kvantum znanja, to e i njena efikasnost biti vea. Poznato je da su prvobitna drutva bila neefikasna, upravo zbog malog znanja. Kako se nivo znanja poveavao, odnosno uvoenjem tehnikih sredstava, kao primenjenog znanja, tako se i efikasnost poveavala. Zato je svaka sledea drutveno ekonomska formacija bila naprednija, u odnosu na prethodnu i zato je svaka drutveno ekonomska formacija u svom okrilju u svojoj najvioj fazi znanja stvarala uslove za njeno propadanje.

nivo znanja utie na stil upravljanja. U drutvima i organizacijama, koje neguju stil prinude, odnosno autokratski metod upravljanja po pravilu nedostaje znanje. U ovim sistemima, se nedostatak znanja pokuava nadoknaditi snagom vlasti i moi koju neko ima zahvaljujui pozicionom autoritetu. I obrnuto. U intelektualnim organizacijama se primenjuje stil pridobijanja ljudi za ideje menadmenta. Ovde bi svako uvoenje prinude, proizvelo konflikte, to je i prirodno, jer svaka neprimerena, a posebno sankcije na intelektualce, proizvodi reakcije, to poveava entropiju funkcionisanja organizacije i u krajnjem dovodi do haosa.

znaaj znanja je i u tome, to se putem prodaje znanja daleko vie zarauje, nego prodajom drugih resursa. Zarade se kreu na milijarde dolara, a da se ne prodaje ili rasprodaje prirodno bogatstvo u sirovinama, materijalima, sredstvima, itd. Znanje koje je ugraeno u projekte, softvere, inovacije i novatorije, danas postaje

14 Vie o znanjima kojima se mora upravljati i objanjenje zbog ega je to potrebno u: Z. Lovrekovi, Upravljanje znanjima-izazov novog doba, Zbornik radova, FM, Novi Sad, 2003. str. 9-17

30

primarno, u odnosu na radnu snagu koja se prodaje jeftino i koja ne moe da stvori profit. Drutva i organizacije koje preferiraju znanju imaju najvei ivotni standard, ali one ostvaruju i najbri rast.

trite menadmenta znanja se brzo razvija i u skoroj budunosti, ono e pretei trita roba, kapitala. Zbog toga e ono biti glavni elemenat poslovnih strategija. Ono se intenzivno razvija. Primera radi, trite za softvere koji se koriste u menadmentu znanja u 1999. godini iznosilo je oko 515 miliona dolara, dok je ta cifra u 2004. godini porasla na 3, 5 biliona dolara. U isto vreme trite za pruanje usluga menadment znanju e porasti sa 2, 6 na preko 8, 8 biliona dolara. Cifra od 8. 8 biliona dolara predstavlja samo informacione tehnologije i usluge menadmenta znanja. U stvari, postojae niz ostalih delatnosti i aktivnosti koje namee trite znanja, a koje je teko proceniti. Ovo se odnosi na kadrove, pravnu slubu, konsalting, slubu obuke i obrazovanja, koji su presudni za trite menadmenta znanja. Ako su ova trina predvianja tana, a malo je razloga koji ukazuju na suprotno, da li bilo ko na svetu moe da ignorie ovu izuzetno znaajnu temu i pitanje.

znanje stavlja tehnologiju u pravi kontekst, odnosno na mesto na kome zaista i treba da bude. Tehnologija omoguava da pojedinci, kompanije i uopte drutva razvijaju sisteme procese koji su bitni za njihovu efikasnost. Ljudski faktor u tome ima presudnu ulogu. Ono to ograniava razvoj mnogih kompanija nije nedostatak finansija i zahteva potroaa ve to nemaju kvalitetne ljude.

znanje je promenilo i odnos prema ljudima koji znaju. Danas se fokus panje menadmenta usmerava na uvanje ljudskog kapitala, kao suvog zlata. Prema Veru i Ferenu, kompanije u Silikonskoj dolini procenjuju da svaki put kada ih jedan zaposleni napusti kompaniju u proseku kota 125, 000 dolara. Bil Gejts je takoe komentarisao da bi njegova kompanija bankrotirala da iz nje ode 20 kljunih ljudi Microsofta.

Iz navedenog proizilazi da znanja ima veliki znaaj i ispoljava bitan uticaj na sve segmente privrede i drutva. Ovaj zakljuak vai na mikro, mezo i makro, odnosno globalnom nivou.

4.2. Znanje kao specifian resurs

Znanje je proizvod tri razliita elementa. To je neto to je kupljeno, neto to je stvoreno kroz razmiljanje i neto to je dobijeno kroz praksu i uenje. Sve navedeno je potrebno da bi ovek sklopio uspenu sliku o znanju. Alati, kao to su najpraktinija baza podataka su vani, ali to nije sve. Pored navedenog, potrebni su ljudi koji e uiti nove stvari, nove tehnologije i postavljati nove i izazovne ciljeve. To je konstantan krug gde se pojedinci preispituju i nastoje da stvore intelektualni prostor da bi mogli da ue i olakaju postizanje uspeha.

U savremenim uslovima javljaju se dileme oko razlikovanja znanja i intelektualnog kapitala. Mnogi posebno razmatraju znanje, a posebno intelektualni kapital. Ne ulazei u detaljniju raspravu po ovom pitanju neophodno je ova dva fenomena posmatrati kao dve strane istog novia, kako je konstatovao Robert Reich:

31

"U ekonomiji zasnovanoj na znanju, novi novi tog kraljevstva je uenje".15

Intelektualni kapital, je sve ono to postoji u ljudima, ili proizilazi od ljudi. U ovaj resurs spadaju individualna znanja i vetine, norme i vrednosti, kultura i ponaanje zaposlenih, baze podataka, metodologije, standardi i procedure, licence, brendovi. esto se naziva nevidljivim kapitalom, elei da se na taj nain napravi razlika u odnosu na vidljivi, odnosno materijalni kapital.

Znanje u sebe ukljuuje istraivanje i razvoj, zatitne znake i patente i intelektualno vlasnitvo, E-komerc (elektronsko poslovanje) i Internet.

Intelektualni kapital se nalazi u glavama ljudi. On nije svojina organizacije, odnosno nije pod kontrolom menadmenta i ne moe biti predmet prometa. Navedena injenica je logina, jer je znanje jedina privatna svojina koju ovek ima. Intelektualni kapital je ono to odlazi iz organizacije, nakon zavretka radnog vremena, a to je najvredniji deo organizacije.

Intelektualni kapital se razlikuje od drugih resursa. Znanje u odnosu na materijalne resurse ima sledee specifinosti, i to:

dualnost vlasnitva. Dok kod materijalnih resursa nema mogunosti da postoje dva, ili vie vlasnika nad jednim predmetom, kod znanja je to mogue. Kada se znanje daje, ili prenosi na drugoga, davaoc ne ostaje bez znanja, ve ono i dalje ostaje u vlasnitvu davaoca, ali i kod primaoca, koji sada postaje takoe vlasnik.

to se znanje vie deli, ono se uveava, dok se kod materijalnih resursa ono smanjuje. To poveanje je prisutno kod davaoca, ali i kod primaoca.

poveanje kvantiteta znanja, dovodi i do poboljanja njegovog kvaliteta, posebno ukoliko znanjem raspolae vei broj ljudi.

dok je neznanje univerzalna kategorija, znanje je raznovrsno. Kada ljudi neto ne znaju, svi ne znaju na isti nain, ali kada znaju, svi znaju na razliite naine. Time znanje postaje zamajac za pokretanje brojnih aktivnosti, jer e postojei fond znanja, svaki ovek poveati, dodati neto novo, ili eliminisati neto to je ometalo poboljanju.

znanje je danas najvredniji resurs. On je mnogo vredniji od bilo kog drugog resursa, jer se za njega moe kupiti bilo koji drugi resurs. To znai da je on transverzibilan. Zbog toga razvijeni svet prodaje znanje i po tom osnovu ostvari daleko vei profit, dok zemlje u razvoju prodaju sirovine i po tom osnovu jo vie siromae.

procesi i tokovi znanja u drutvu i organizaciji koja ui su vaniji, od tokova novca. Protok znanja mora biti tako organizovan da taj proces dobije karakteristike krvotoka u organizaciji, a to znai shvatiti potrebu da znanje mora dotei do svakog dela organizacije. U protivnom, svuda tamo gde ne dosee znanje doi e do umiranja dela privrednog organizma.

Ovde se negira klasina organizacija i menadment, koji su se zasnivali na hijerarhijskoj podeljenosti, subordinaciji, jedinstvu uprave, potinjavanju, itd. Upravljanje znanjem se ne moe obavljati na klasian nain, odnosno na nain na koji smo navikli.

15 Citirano u Von Krogh et al., 2000, str. 3

32

Znanje kao sistem je povezano i sa okruenjem. Bez ove povezanosti, ovaj sistem ne bi mogao da opstane, da se razvija i ostvaruje svoju misiju. Ova napomena je posebno znaajna za znanje, jer se ono kristaliziralo tokom cele ljudske civilizacije, od pojedinaca i grupa, prenoenjem sa kolena na koleno i uvek nadopunjavalo novim saznanjima. Zato je ovaj sistem izuzetno dinamian, jer ono to je bilo znaajno i epohalno jue, danas predstavlja moda prevazieno saznanje.

4.3. Rezime

Menadment znanjem je proces profesionalnog sticanja, transfera, korienja i skladitenja znanja, kako bi se stekla prednost, mo i presti u odnosu na konkurenciju, ili druge subjekte. Posedovati prednost je isto to i imati pitolj u borbi noevima. Intelektualni kapital jeste najefikasnije oruje u poslovnom biznisu.

Stara ekonomija pripada prolosti. "Informacije i znanje su termonuklearno konkurentno oruje naeg vremena, konstatovao je Tomas Stjuart. Znanje je vanije i monije od prirodnih resursa, velikih fabrika i debelih bankovnih rauna.

Intelektualni kapital ima dva nivoa, i to gornji i donji. Gonji nivo obuhvata upravljanje ljudskim resursima, procesima i racionalnim korienjem znanja, kao to je organizacija uenja, inovacije, itd. Nii nivo u menadmentu znanja i intelektualnog kapitala obuhvata tehnike i postupke kojima se operacionalizuje strategijska zamisao top menadmenta. Na ovim nivoima se upravo materijalizuje znanje.

Menadment intelektualnog kapitala je esto povezan sa razvojem znanja, a nekada sa moima znanja. Koncept organizacije uenja izgleda da je u Velikoj Britaniji bio prethodnik upravljanja znanjem. Japanske kompanije stalno poveavaju trinu vrednost svojih akcija, putem menadmenta znanja. Za Japance znanje znai mudrost.

Fosto