Metodologija istraivanjaMetod Svako istraivanje odvija se po odreenim etapama. Prikazivanje ovog sleda daje predstavu o jednom celovitom istraivakom radu. Na svakom poetku istraivanja postavlja se pitanje na koje treba dobiti odgovor. Pitanje treba postaviti jasno, nedvosmisleno i tano, da bi se dobio i takav odgovor. Vrlo je bitno razlikovanje prividnih ili lanih problema od pravih koji su znaajni za nauno-istraivaki rad. U istoriji nauke poznati su uzaludni pokuaji reavanja problema. U skupu vlastitih odgovora na dato pitanje, ako postoji makar jedan pravilan ili istinit odgovor, to znai da je pitanje pravilno postavljeno. Izbor, definisanje i formulisanje naunog problema predstavlja najdelikatniji deo istraivanja i na taj nain se odreuje cilj. Kada smo definisali problem prelazimo na prouavanje literature koja se odnosi na problem koji elimo da istraimo i taj deo predstavlja vrlo znaajnu etapu, jer pomae istraivau da jasnije sagleda, odredi i formulie problem. Pregled literature moe utedeti vremena i truda, jer je mogue da je ve neko izveo odgovarajue istraivanje. Svaki istraivaki rad namee potrebu da se upozna stanje u nekoj naunoj oblasti ili saznanje o nekom odreenom problemu, da se prati rad drugih istraivaa kao i nauna kretanja uopte i da se izvodi i komparativna analiza spostvenih i tuih rezultata istraivanja. Da bi mogli da prate novine i kretanja u nauci, nauni radnici moraju da prikupljaju dokumentaciju, odnosno itaju, belee, sreuju izvore i beleke i da ih ponovo pronalaze kada su im potrebne. Postoji samo jedan izvor naunih informacija, a to je ovek stvaralac. Prenosioci informacija su dokumenti koji predstavljaju njihov materijalizovani oblik. esto se informacije stiu usmenim putem, kao lina saoptenja. Sve vei broj naunih skupova koji se odravaju u svetu i kod nas govori u prilog direktnih kontakata kao efikasnog sredstva informisanja. Dokumenti kao izvori naunih informacija su mnogobrojni i raznovrsni. Broj publikacija koje treba redovno pratiti zavisi od stepena sveobuhvatnosti koja se postie i od osobenosti strune literature u datoj oblasti. Prouavanje izvora informacija pomae da se otkriju eventualne zablude koje se nalaze na putu naunog istraivanja. Za dobro informisanje doprinosi da se objasne injenice zapaene u toku vlastitog istraivanja i njihovo povezivanje sa injenicama koje su registrovali drugi istraivai. Pri kritikoj proceni informativnog materijala, treba pre svega odrediti ta je od znaaja za odreeni problem, a takva se odluka ne donosi lako. Ona zahteva duboko unoenje u sadraj dokumenta i sagledavanja povezanosti meu opisanim i u vlastitom radu zapaenim pojavama. Na osnovu prouavanja literature, moe se po nekada doi i do zakljuka o potrebi za reformulacijom problema, ali ma koliko je vana i nezaoblilazna ova etapa, potrebno je imati na umu mogunost nepovoljnog uticaja dosadanjih istraivanja na sveinu, nezavisnost i originalnost novog pristupa u istraivanju.

Preporuljivo je voditi i beleiti najznaajnije izvode i podatke o knjizi ili asopisu na malim karticama, jer to moe istraivau utedeti mnogo vremena. Sve publikacije dostupne naunoj javnosti, knjige, asopisi, novine, bilteni i dr. obuhvataju se pojmom nauna i struna literatura. Iako se najee nalazi tampana na papiru, sve ee se nalazi i na kompjuterskim diskovima i disketama, na filmovima itd. Najvanije je da korisnik literature moe saznati gde se nalaze dokumenti koji su mu potrebni i koji sadre potrebne informacije. Literatura potrebna za nauno-istraivaki rad je mnogobrojna i viestruka. Potrebne informacije mogu se nai u asopisima, izvetajima o istraivanjima, kongresnim materijalima, bibliografijama, pregledima, enciklopedijama, prirunicima, statistikim podacima, renicima, leksikonima, vodiima, itd... Hipoteza slui kao kompas u nauno-straivakom radu i omoguije orijentaciju u prouavanju odreenog problema, pa prema tome i optimalan rezultat itavog istraivanja. Hipoteza se lako postavlja ako problem nije sloen. Postavljanje i formulisanje hipoteze zahteva, pored solidnog i potpunog poznavanja odgovarajue naune discipline, odnosno odreene naune problematike i visok nivo istraivakog duha. Hipoteza se razmatra kao proverljivi iskaz koji predstavlja mogui privremeni odgovor na pitanje kojim je izraen dati problem. Ona se postavlja onda kada je poznat deo injenica i njihovih odnosa ali nisu dovoljno jasno objanjene druge injenice i njihove veze iako se i one nalaze u okviru obima izabranog naunog problema. Pretpostavka se oslanja na poznato, od njega polazi i slui saznanju nepoznatog ili nedovoljno poznatog. U sluaju kada hipoteza ima ogranien domet njene saznajne vrednosti, pored radne hipoteze, postavlja se i pomona hipoteza kojom se koriguje ili dopunjava radna hipoteza. Hipoteza je u stvari nauno predvianje postojanja neke zakonitosti koju treba potvrditi ili odbaciti posle sumiranja rezultata istraivanja. Osnovni uslovi mogu biti sutinski i formalni. Sutinski uslovi pri formulisanju hipoteze su da formulacija ima deduktivni karatkter, tj. da je formulacija primenljiva na sluajeve koje obuhvata teorija i praksa postavljenog pitanja i retroaktivan karakter, odnosno da formulacija omoguije dalje istraivanje posle postizanja postavljenog cilja. Formalni uslovi pri formulisanju hipoteze su da formulacija bude jasna, tj. da bude iskazana adekvatnim terminima. Ne treba biti preuska niti preiroka u odnosu na predmet koji se istrauje.

Osnovni znaaj i funkcija hipoteze je u usmeravanju istraivanja, dopunjavanju saznanja i olakavaju organizacije istraivakog rada i stvaralakog procesa. Usmeravanje istraivanja pomou hipoteze je kretanje po trasi projekta, dopunjavanje saznanja odnosno uklanjanje praznina u poznavanju oblasti iz koje je postavljeno pitanje koje je predmet prouavanja i olakkavanje organizacije rada. Hipotezu potvrujemo ako rezultati istraivanja pokazuju odreenu vezu izmeu pojava koje se u istraivanju dovode u metodoloki proporcionalan odnos. Hipotezu odbacujemo ako rezultati istraivanja ne pokazuju odreenu vezu ili se ak ukljuuju izmeu pojava koje su istraivanjem dovedene u metodoloki proporcionalan odnos. Indukcija je metodski postupak zakljuivanja od pojedinanog ka optem, odnosno izvoenje opteg stava iz vie posebnih stavova. Zakljuivanjem indukcijom moe se vriti pomou metoda potpune indukcije i pomou metoda nepotpune indukcije. Svako pojedinano istraivanje nuno je ogranieno na odreeni podskup uzorak ispitanika, na odreene varijable ukljuene u istraivanje na odreene uslove pod kojima se istraivanje vri, na odreene tehnike i instrumente koji se u istraivanju koriste i sl. Pod obimom studije podrazumeva se nivo uoptljivosti nalaza dobijenih na odreenom uzorku ispitanika, uslova, varijabli, i dr. i taj nivo bi trebao biti unapred odreen. U istraivanju je neophodno tano odrediti populaciju, to predstavlja osnovni skup, iz koga se uzima uzorak na kome se izvrava istraivanje. Tano odreene populacije je neophodno za tumaenje i uoptavanje razultata dobijenih istraivanjem. Izvoenje istraivanja mora da bude paljivo pripremljeno do najsitnijih detalja. Mora jasno i precizno da bude predvien tretman ispitanika, mora da budu pripremljena jasna, tana i dovoljno podrobna uputstva ispitanicima i saradnicima u istraivanju. Da bi bilo sve na svom mestu, mora biti odreen nain prikupljanja i beleavanja podataka koje se bija istraivanjem. Plan analize podataka mora da bude unapred odreen do pojedinosti i razraen i kao takav predstavlja sastavni deo nacrta istraivanja. Plan ukljuuje i izbor odgovarajuih postupaka statistike analize podataka pri emu sredinje mesto zauzimaju postupci statistikog proveravanja hipoteze. Nalaz dobijen istraivanjem se uoptava na odgovarajuu populaciju ispitanika, uslova pod kojima je izvedeno istraivanje, varijabli, korienih postupaka i sredstava i dr... Moralna je dunost istraivaa da naui i strunu javnost obavesti o problemu istraivanja, upotrebljenom metodu istraivanja, rezultatima istraivanjima i zakljucima izvedenim iz rezultata.Statistiki aspekti nacrta istraivanja Istraivanja ne moraju biti eksprerimentalna ni kada se preduzimaju sa ciljem provere naune hipoteze ni kada ukljuuju stroga i precizna merenja. U istraivanja iji su nacrti neadekvatni u tom smislu to ne vode odgovarajuoj kontroli nezavisnih promenljivih, koja se nazivaju pre-eksperimentalni i koja se najee koriste u drutvenim naukama spadaju: istraivanje sa nacrtom ''jedna grupa posmatrana samo jednom''; istraivanje sa nacrtom ''jedna grupa, pretest posttest''; istraivanje sa nacrtom ''dve grupe, samo pottest''. Pod eksperimentom se podrazumeva prikupljanje dokaza koji pokazuju efekat jedne promenljive na drugu, pri emu izvrilac eksperimenta manipulie najmanje jednom nezavisnom promenljivom, kontroliui ostale uslove i opaa i belei efekte manipulisanja (promene zavisne promenljive). Faktorski nacrti se razvijaju na osnovu uvoenjem veeg broja tretmana, eksperimentalnih promenljivih, sa ciljem da se proue njihovi nezavisni i interakcioni efekti na zavisnu promenljivu. Postoji vie faktorskih nacrta kao npr.: potpuno randomizovani faktorski nacrt, faktorski nacrt randomizovanih blokova, Latinski kvadrat, Grko-latinski kvadrat, itd... Nacrti istraivanja, kojima se mogu odrediti ispitanici, vreme i nain merenja promenljivih, ali kojima nedostaje puna kontrola eksperimentalnih uslova, nazivaju se ''kvazi-eksperimentalnim'' nacrtima. Oni su u pogledu kontrole izvora nepoeljnih uticaja na valjanost istraivanja bitno bolji od pre-eksperimentalnih nacrta. Tamo je pravi eksperimentalni nacrt nemogue primeniti, primena kvazi-eksperimentalnih nacrta daje zadovoljavajue rezultate. Ex post facto istraivanje je istraivanje kojim istraiva nastoji da na zavisnoj promenljivoj ispita efekte nekog tretmana koji je ve prirodno nastupio, a nije bio proizveden ili izazvan od strane istraivaa. Ovo istraivanje ne ukljuuje aktivno manipulisanje nezavisnom promenljivom, niti ukljuuje sluajno rasporeivanje ispitanika i tretmana. Za razliku od pravog eksperimentalnog istraivanja, ovo istraivanje nema odgovarajuu kontrolu i postoji opasnost pogrenog tumaenja. U ovom istraivanju se zakljuivanje o povezanosti izmeu promenljivih zasniva na zajednikim promenama nezavisne i zavisne promenljive. Istraivanje pregledom (survey research) podrazumeva istraivanje preduzeto sa ciljem da se ispitivanjem podskupa neke populacije otkriju svojstva i odnosi sociolokih, psiholokih i drugih promenljivih u toj populaciji, pri emu nema manipulisanja promenljivom, niti stroge kontrole uslova. Ova istraivanja mogu obuhvatati i celu populaciju, a ne samo uzorak, ali to je retko mogue i neisplativo. Istraivanje pregledom se obino razvrstavaju prema metodu upotrebljenom za prikupljanje podataka: intervju, upitnik, panel studija, posmatranje, itd... Studija sluaja je poznata i kao kliniki metod, metod ivotne istorije, metod istorije sluaja i sl. Ovim izrazima se obino oznaava intenzivno prouavanje jednoga sluaja, pri emu ne mora da bude jedna osoba ve i grupa osoba i dr. Ova studija se najee primenjuje u psihologiji, psihijatriji, sociologiji, itd... Studija sluaja ima dvostruku ulogu i to da doprinese unapreenju znanja u nekoj oblasti i da doprinese uspenom reavanju nekog problema. Najee se koristi u pruanju pomoi pojedincu i tada se prikupljaju podaci o svim aspektima ivotne istorije neke osobe iz svih raspoloivih izvora.

Promenljive Pod promenljivom se obino podrazumeva neko svojstvo objekta, uslova, dogaajka, procesa, ljudi, ponaanja i dr. koje se menja, odnosno moe uzeti razliite vrednosti u razliito vreme pod uticajem nekih okolnosti. Promenljive ukljuene u istraivanje moraju da budu jasno i precizno definisane. Istraiva mora briljivo razmotriti sve promenljive koje mogu imati znaajan uticaj na zavisnu promenljivu i koje svojim delovanjem mogu da iskrive rezultate istraivanja. On predvia nain na koji e nadzirati te promenljive: dranje situacionih uslova neizmenjenim, upotreba randomizacije i statistika kontrola. Promenljive se dele na nezavisne i zavisne, gde nezavisna promenljiva je promenljiva kojom istraiva manipulie, kojom varira ili je meri da bi odredio efekat te promenljive na neku pojavu. Zavisna promenljiva se podrazumeva promenljiva koja se posmatra i meri da bi se odredio efekat nezavisne promenljive, a naziva se takoe pod imenom kriterijumskom promenljivom.

Pored ove podele vano je pomenuti i podelu na: - kontinuirane promenljive, koje mogu uzeti bilo koju matematiku vrednost, ukljuujui i razlomak (telesna teina ispitanika) - diskretna promenljiva, koja moe bilo koju vrednost iz diskontinuiranog skupa (broj dece u porodici) Podela promenljivih na kontinuirane i diskretne veoma je znaajna za izbor postupaka koji e se upotrebiti pri proveravanju hipoteze.

Tehnike prikupljanja podataka Posmatranje posmatranje je jedan od najstarijih postupaka u istraivanju i primenjuju se u svim drutvenim delatnostima. Svrha je otkrivanje fenomena i njihovo snimanje radi daljeg prouavanja. Putem posmatranja naune injenice mogu se prikupiti direktno, dok se posredstvo ostalih postupaka do takvih injenica dolazi indirektno. Istraivaka funkcija pravilno koncipiranog posmatranja kao eventualne tehnike zavisi od sadraja posmatranja, od metodoloke pripremljenosti posmatraa i od naina registrovanja posmatranih pojava. Sadraj posmatranja mogu biti sve pojave u vidu manifestacija reakcija karakteristika ivih bia predmeta ili fenomena. Metodoloke propozicije predpostavljaju da se posmatra odreena situacija u odreeno vreme uz odreene uslove. Intervju tehnika prikupljanje podataka kroz razgovor pojedincima ili grupom, esto se primenjuje i vrlo je efikasan. Odgovori na pitanje mogu se odmah upisivati ili snimati, ili se to ini naknadno. Ovaj metod ima iroku primenu u prikupljanju podataka sa ciljem istraivanjem pojava i povezanosti izmeu promenljivih. Najee se rade dve vrste intervjua: struktuiran, koji ima unapred osmiljena pitanja i pripremljena za razgovor i nestruktuiran kada se razgovor vodi sasvim spontano. Intervju je tehnika koje daje iroke mogunosti, ali istovremeno zahteva iskusnog istraivaa. Popis nain da se prikupe podaci o jednoj statistikoj masi u kritinom momentu. To je stari nain dolaenje do podataka. Principi koji se moraju potovati su: Popisom se mora obuhvatiti na isti nain i istim upitnikom cela statistika masa i to neposredno i istovremeno. Registracija je stari nain prikupljanje podataka i sastoji se u neprekidnom evidentiranju podataka, onako kako se neto dogaa. Ovaj nain daje uvid u kretanje jedne pojave od poetka voenja registra, pa do dana kada se ta pojava posmatra. To je skup nain prikupljanje podataka, pa ga treba uvoditi kada su neophodni podaci koji se ne bi mogli obezbediti na drugi nain.

Anketa sutina anketnog istraivanja je da se odreeni broj vrsta i kvalitet potrebnih podataka prikupe putem posebno napravljenog upitnika. Njime se moe obuhvatiti itava statistika masa ili samo jedan deo. Odvija u nekoliko faza. Plan prikupljanja podataka je vrlo znaajan i treba mu posvetiti panju. Anketni upitnik treba da sadri samo pitanja koja su potrebna. Vei broj pitanja daje vie odgovora i vie osnova za zakljuivanje. Pitanja moraju biti jasna, precizna, nedvosmislena i postavljena odreenim redosledima. Testiranje veoma popularna tehnika objektivnog istraivanja. Test ili merni instrument je specifian nain kvantitativnog merenja pomou kojeg se dobijaju objektivni pokazatelji o pojedinim svojstvima osobinama sposobnostima. Testovi merni ili usmeni, treba da budu valjani i pouzdani. Delfi metoda predstavlja najsofisticiraniju intuitivnu metodu koja je razvijena radi eliminisanja face to face konfrontacije putem individualnih ispitivanja eksperata upitnicima. Takva ispitivanja ukljuuju i povratne informacije i miljenje izmeu eksperata. Delfi metoda se primenjuje za predvianje naunog i tehnolokog razvoja u biologiji, fizici, medicini, itd. Delfi metoda je set postupaka sistematskog traenja ishoda pojave bez neposredne grupne diskusije. Ova se postie upitnicima kojima se anketiraju i rafiniraju miljenja grupe eksperata upotrebom anonimnosti, interaktivnosti i u odgovorima putem serija upitnika. Karakteristike delfi metode: 1. Anonimnost je nain smanjenja posledica uticaja dominantne individue2. Kontrola povratnom spregom je in smanjenja rizika u miljenjima o ishodu nameravane akcije.3. Statistiki grupni odgovor je nain smanjenja grupnog pritiska za konformizmom

Uzorak statistiki uzorak je po specijalnom metodu izabrani deo osnovnog skupa pomou kojeg se otkrivaju nepoznate karakteristike tog skupa. Posebno svojstvo je reprezentativnost koje se postie nainom izbora jedinica u uzorku. Uzorak nas moe zadovoljiti ukoliko je represent osnovnog statistikog skupa, a ovo se postie ako su jedinice posmatranja izabrani na sluajan nain. Mere karakteristika osnovnog skupa daje rezultate odnosno parameter kao to su aritmetika sredina, modus, medijana, varijacija, standardna devijacija, itd. Mere koje se dobijaju iz uzorka su ocene osnovnog skupa. Ocene iz uzorka pokazuju manja ili vea kolebanja oko prave vrednosti. To znai da se pomou uzoraka moe izraunati granica intervala koja sadri i pravu vrednost prouavane karakteristike osnovnog skupa. Ove granice nazivaju se granice poverenja ili preciznosti. Greka uzoraka je razlika izmeu vrednosti parametara osnovnog skupa i odgovarajue veliine ocene parametara osnovnog skupa iz uzorka.

2