Metodologija Istrazivanja.(Knjiga)B5

Embed Size (px)

Text of Metodologija Istrazivanja.(Knjiga)B5

1.0. ULOGA ISTRAIVANJA1.1. NAUKA I METODOLOGIJA Svako istraivanje doprinosi da se sistematizuje i proveri nauno ili neko drugo saznanje o nekim pojavama i ponaanjima. Tako se dobijaju i nauni rezultati koji se uzimaju iz poznatih i nepoznatih injenica i utvruje pravilnost i zakonitost pojava koje se dogaaju u prirodi, drutvu i samom oveku. ovek stalno pomera svoje ciljeve i granice svojih htenja. Nauka pored logikih principa ukljuuje i pravila koja se podrazumevaju pod metodologijom istraivanja. Tako, nauka ujedinjuje teoriju i praksu i jedinstvo teorije i metode, stvarajui puteve za dolazak do naunih saznanja. Nauka je pozvana da obezbedi rastue materijalne i duhovne potrebe oveka. Ona stavlja oveka u prvi plan, polazi od oveka i vraa se oveku. Analiza svake nauke pokazuje da je nauka sistem uenja, teorija, teorema, principa i osnovnih pojmova u odreenoj oblasti predmeta ili pojava koji se isrtrauju odreenim naunim metodama, a oslanjaju se na izvesne praksom utvrene injenice. U osnovi svake nauke krije se izvestan broj osnovnih pojmova koji su toj nauci nedefinisani i neprotumaeni. Recimo, u kvantnoj fizici osnovni pojmovi su kvantum dejstva , mikro estica itd. Drugi osnovni faktor svake nauke jeste izvestan broj osnovnih stavova koje shvatamo bilo kao principe bilo kao aksiome [ 26 ].

3

Iz osnovnih pojmova principa i aksioma izvode se teoreme. Teoreme su sloeniji stavovi koji se mogu izvesti iz osnovnih stavova. Nauka je disciplina koja ne miruje, neprekidno se u njoj deavaju promene: otkrivaju se nove materije, novi objekti, nove osobine postojeih materija, novi zakoni, ali ni tako retko da neki zakoni koji su bili u primeni decenijama, ne vae ili samo delimino vae [ 25 ]. Svaka nauka nosi u sebi deo filozofije. A. Ajntajn oznaava nauku kao neprekidni vievekovni rad da se pomou odreenog sistema misaono poveu uoene pojave realnog sveta . Od znaaja za nauku i naune pojmove naeg sveta je znanje kako se ui i kojim se ui, koje se moe izraziti iskazima. Uz pomo jezika subjektivno znanje se moe uiniti eksplicitnim, moe se ispitati i revidirati. Jezik je u biti intersubjektivan, to znai da razni ljudi jednog jezikog podruja priznaju jeziko izraavanje sa istim znaenjem [ 19 ]. Statiko stanje nauke karakteriu: sistem akumuliranog znanja i iskustva predhodnih generacija, proverljivost injenica, i mogunost reprodukcije injenica.

Dinamiko stanje nauke karakteriu: nauka kao dinamiki sistem ( razvojnost, vek ivota odreenog sistema znanja i drugo ), istraivanje kao aktivnost ljudskog duha na unapreenju nauke, i nauno saznanje kao rezultat ili proizvod istraivanja.

4

U daljem tekstu daje se ema objanjenja est naunih glavnih grupa ( slika 1.1. ), odnosno krai opis tehnikih nauka.

NAUNE

GRUPE

1. Formalne nauke

- matematika - mat. logika - teoretska kibernetika

2. Prirodne nauke - sociologija - antropologija - objasniti - razumeti

3. Socijalne nauke

4. Duhovne nauke

5. Iformatike nauke

6. Tehnike nauke Slika 1.1. Glavne naune grupe Tehnika je umee znanja, koje je upravljeno na stvaranje i proizvodnju, ali nije puko nauena, nego predstavlja ogled u osnovu, u zato i kako. Po Arisotelu tehnika se nalazi izmeu iskustvenog znanja i empirija i osnovnog znanja odnosno nauke koja nije potkrepljena iskustvom, epistem. Savremeno shvatanje tehnike sadri duplo znaenje izmeu teoretske nauke i prakse. Tehnika se oznaava kao primenjena prirodna nauka. S jedne strane je savremena tehnika nauna, a s druge strane nauka sve vie postaje tehnikom. Nauni eksperimenti postali su sveobuhvatni tehniki projekti. 5

Metodologija kao deo logike, ima svoj predmet, a to je metod naunog saznanja, tj. put dolaska do tog saznanja. Ona treba da otkrije, opie i objasni metode naunog saznanja. Metodoloka saznanja se razvijaju na osnovu metodolokih iskustava sprovedenih istraivanja. Metodologiju ( kao nauku o metodi ) ine sledei delovi: logiki deo ( bavi se logikim pravilima, kriterijumima, kategorijama, normama i dr. ), epistimoloki deo ( inioci naune discipline i odgovarajui instrumenti ), i nauno strategijski deo ( potrebe, mogunosti i problemi naunog razvoja ). Metod je nain istraivanja koji se moe primenjivati u nekoj nauci. On moe biti samo zamiljen, projektovan, a ne realizovan. Obino se shvata kao nain na koji se u nauci dolazi do saznanja o predmetu koji on prouava. 1.2.. ZADACI I CILJEVI ISTRAIVANJA Rezultati nauke treba da budu dostupni svim ljudima. Naravno da to nije uvek sluaj, jer postoje i zloupotrebe naunih rezultata. Istraivanja moraju, pre svega, preko svojih rezultata da postanu saveznik ljudskog drutva i oveka samog u postizanju najvanijih ljudskih eljenih ciljeva. Ona treba da se raaju iz ljudskih problema za boljim, zdravijim i srenijim ivotom na planeti. Za sprovoenje istraivanja treba da postoji i ljudska sklonost da probleme reava. Istraivanje nije nikad zavreno, to je traenje istine, to je podstrek koji ini oveka jedinstvenim.

6

Znai zadaci istraivanja su mnogostruki i sloeni, jer treba, pored svega, da koriste i irinu ljudskog iskustva, a da im ciljevi budu usmereni ka blagostanju oveka. Naravno, ostvarenje elja pojedinaca, podrazumeva da te elje nisu u suprotnosti sa eljama drugih. Progres je, takoe, cilj istraivanja i manifestuje se ovekovim nastojanjima da vie razume, da vie zna, da bude osloboen tekog posla, da povea zadovoljstva i drugo. Potpuna ( integralna ) istraivanja su ona koja treba esto primenjivati, jer ona u punom smislu tog pojma, imaju njegovu logiku, epistimoloku i tehniku dimenziju. Prema cilju i ulozi istraivanja mogu biti: 1. ona koja proveravaju ( verifikatorna ), 2. ona koja otkrivaju ( heuristika ), i 3. ona koja otkrivaju i proveravaju ( meovita ). Pored ovoga, istraivanja mogu biti teorijska ( sadraj im je teorijske prirode ) i empirijska ( reavaju konkretne probleme i doprinose saznajnoj moi nauke ).

7

1.3. MODEL ISTRAIVANJA Istraivanje kao funkcionalni model moe imati vie faza. Jedan od modela koji se najee sree u praksi dat je na ( slici 1.2. ). Detaljnij opis bie dat u poglavlju 3.11. Upravljanje projektima.MODEL ISTRAIVANJA 1. Indentifikacija pojave ili problema istraivanja; cilj projekta 2. Projektovanje istraivanja i priprema upravljanja projektom 3. Formiranje istraivakog tima 4. Terminsko planiranje i resursi 5. Procena i budetiranje trokova 6. Datoteka 7. Obrada podataka 8. Kontrola projekta 9. Okonanje projekta 10. Kriterijumi uspeha projekta 11. Iznoenje rezultata projekta 12. Predaja projekta i uvoenje u praksu

Slika 1.2. Model istraivanja Istraivanje kao usmereni proces ljuskog duha na otkrivanju novih saznanja, injenica i odnosa meu pojavama, karakteriu svojstva [ 20 ]: 8

-

jedinstvenost i neponovljivost ( ukoliko rezultati istraivanja, koji predstavljaju naviku, nisu pravovremeno jedinstvenost i neponovljivost ), i objavljeni gube

-

neizvesnost

( ponavljanje istraivanja sa istim predmetom

istraivanja poveava verovatnou uspenog ishoda ). 1.4. NARUIVANJE ISTRAIVANJA U veini sluajeva istraivanje zapoinje njegovim naruivanjem, a to naruivanje polazi od pretpostavki da su prisutni odreeni problemi, sredstva i elje da se problemi ree. Zadatak se prenosi na istraivaku instituciju ili na istraivaa u pravcu realizcije istraivanja. Naruilac treba da definie ta hoe i ta moe, a ponekada moe da predloi i predvidi put , nain i radnje kojima e se doi do reavanja problema istraivanja ( da predloi projektovanje istraivanja ). Naravno, prilikom projektovanja istraivanja, istraivai nailaze na vie problema koje treba da razree, a to su: materijalni problemi, drutveni problemi ( potekoe koje pred projektanta stavljaju kulturna, politika i druga socijalna obeleja pojedinca ili grupe na kojima se vri prikupljanje podataka), saznajni problemi ( postojei nauni fond ) i psiholoki problemi ( podaci se prikupljaju od ispitanika pa je potrebno uspostaviti mentalne komunikacije ). 1.5. INTELEKTUALNO MAJSTORSTVO Bavljenje nauno istraivakim radom predstavlja intelektualno majstorstvo , pri emu, prema Rajt Milsu, svi istraivai ( i naunici ) ne treba svoj rad da odvajaju od svoga ivota. To znai, da treba koristiti svoj 9

sopstveni rad da bi se kroz njega obogatio sopsvteni ivot, a ivot treba koristiti da bi se obogatio sopstveni rad. Istraiva treba da ima i kreativnost, odnosno sposobnost intrapsihikih procesa, kao stil ivota. Treba da poseduje originalnost i adaptivnost problemima ( produkti miljenja treba da budu novi i vredni za mislioce i za drutvo ). Prilikom razvoja kreativnog procesa treba prvo poi od kreativnog ina, odnosno od uvianja problema. Nakon toga, treba dozvoliti da prikupljene informacije sazru . Zatim sledi osvetljenje problema ( nekada do srene ideje ), a na kraju do verifikacije ( provere ) kreativnog rada. Neki svetski sociolozi imaju obiaj da kau: Uspean je ovek koji vidi au vode do pola punu , a neuspean ovek je onaj koji je vidi do pola praznu . Treba se osloboditi straha negativne energije jer je strah jai od potrebe da se neki problemi prevaziu, vrsta mehanizma odbrane. Da bi smo nauili da se borimo sa strahom od neuspeha, vano je da sebi, pored ostalog postavimo i pitanje: Plaim li se da neu uspeti ? Vaan segment uspeha je i lina komunikacija. Matanje o istraivanju moe biti san na javi i da ponekada poslui kao klju za nau pojedinanu duu. Ona potiu iz nae kreativnosti - mate, i povezuju nae svesne i nesvesne svetove. Po definicije matarije nisu stvarne , ali put mate jeste pokuaj da se razume meuigra stvarnog i izmiljenog, svesnog i podsvesnog. Put ka istini moe da lei izmeu ravni mate i stvarnosti. Ovaj na svet vremena i prostora koji nazivamo stvarnost - je veo privida koji skriva izvor vanvremenske, vanprostorne stvarnosti. Sve sloene stvari su kao san, matarija, mehur i kao senka, kao kap rose i munja, i stoga 10

ih treba uvaavati. Kada nezna nita o protivniku , a