Metodologija Revizije II Kolokvijum (1)

5/5/2018 Metodologija Revizije II Kolokvijum (1) - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/metodologija-revizije-ii-kolokvijum-1 1/27

METODOLOGIJA REVIZIJE II kolokvijum

POSTUPCI ISPITIVANJA ISPRAVNOSTI SALDA GOTOVINE I CIKLUSAPRIHODA

1. CIKLUS PRIHODA obuhvata sledeće aktivnosti :

• Prodaju proizvoda, roba i usluga

• Izdavanje i otpremanje proizvoda i robe

• Fakturisanje proizvoda, robe i usluga

• Naplatu prihoda od prodaje.

2. U slučaju da prodaja nije korektno obavljena obuhvata i :

• Povraćaj robe i novca ili razne komisijske zapisnike

• Knjižna pisma

• Odobrenja.

3. Da bi upoznao strukturu unutrašnje kontrole za ciklus prihoda, revizor mora da uzme uobzir :

• Klijentovo kontrolno okruženje

• Računovodstveni sistem

• Kontrolne procedure prema tome u kakvom su odnosu sa ovim aktivnostima.

4. Šire komponente strukture unutrašnje kontrole : ( ne postoje za pojedinačne cikluse )

• Kontrolno okruženje preduzeća

• Procesi procene rizika

•

Sistem komunikacije• Program nadzora

5. Računovodstveni sistem definiše se informativna i komunikacijska komponenta ustrukturi unutrašnje kontrole za pojedine cikluse transakcija.

6. Prodajne transakcije :

• Prihvatanje i obrada porudžbine kupaca

•

Davanje kredita• Prosleđivanje porudžbine kupaca



• Fakturisanje kupcima

7. Korekcije prodaje :

• Odobrenje rabata i provizija

• Utvrđivanje nenaplativih računa

8. Naplata potraživanja:

• Naplata gotovinskih prodaja

• Primanje uplata za prodaju na kredit

• Davanje popusta na gotovinsko plaćanje

•

Uplata gotovine9. Poslovi prodaje počinju porudžbinom kupca koju može primiti lično prodajno osoblje

ili se može dostaviti poštom ili telefonom.Porudžbina kupca predstavlja osnovu za pripremu naloga za prodaju.Kada se priprema nalog za prodaju obično se jedna kopijašalje na odobrenje kreditnom odeljenju a druga kupcu.

10.Računar se može isprogramirati tako da uporedi porudžbinu sa utvrđenim kreditnimograničenjima, odredi da li se poručena stavka nalazi na zalihi i napiše nalog zaprodaju.

11.Kada nalog za prodaju dobije odobrenje za kredit, kopije overenog naloga šalju se umagacin na utovar i prevoznoj službi za transport.

12.Tovarni list sadrži stavke koje se prevoze, daje upustva prevozniku i služi kaopotvrda da je prevoznik primio robu.

13.Kada odeljenje za potraživanja dobije kopije naloga za prodaju i otpremnicezajedno ima dokaz da je prodaja obavljena i roba otpremljena.

14.U procesu prodaje otpreme i naplate realizacije tangiraju se najčešće sledeći računi

glavne knjige : račun prihoda od prodaje, odobrenih rabata i provizije, potraživanjaod kupaca, vanrednih rashoda po osnovu otpisa nenaplativih računa, troškovautuživanja i sudske takse, žiro račun, kasa skonta, zaliha robe, zaliha proizvoda iusluga, nabavne vrednosti prodate robe, neispravnih i osporenih proizvoda..

15.Porudžbina kupca porudžbina kupca za robu, obično u formi porudžbenice koju je pripremilo kupovno odeljenje kupca.

Dnevnik gotovinskih prodaja interni izveštaj koji sadrži naplate od kupaca zaprodaje na kredit i gotovinske prodaje.



Dnevnika prodaja interni izveštaj koji sadrži prodaje na kredit i gotovinskeprodaje

Mesečni izveštaj dokument koji se šalje kupcima svakog meseca i prikazujepočetni saldo; prodajne transakcije, regulisanje prodaje i naplatu u gotovom tokom

meseca i završni saldo

Doznaka opis stavki plaćenih čekom često spojen sa čekom preforiranom linijomradi lakšeg odstranjivanja pre uplate čeka

Izlazna faktura dokument koji se koristi za fakturisanje robe kupcima i u kome senavodi naziv, količina i cena prodate robe i datum i uslovi prodaje

Nalog za prodaju dokument pripremljen za internu upotrebu u kome se navodiroba iz porudžbine

Otpremnica ( tovarni list ) dokument u kome se navodi datum, naziv i kvalitet robekoja se transportuje kupcima

Dnevnik prodaje knjiga originalnih stavki za evidenciju prodajnih transakcija

Analitička evidencija kupaca evidencija prodaje i naplate u gotovom i saldapojedinačnih dužnika

Lista odobrenih kupaca lista kupaca koji dobro stoje

Evidencija porudžbina evidencija neispunjenih porudžbina

Standardni cenovnik lista ili katalog odobrenih cena u trgovini

16.Ovlašćenja su često obavezna za primanje porudžbina, davanje kredita,popunjavanje i prosleđivanje porudžbina i fakturisanje robe kupcima.

17.Česti primeri nezavisne provere obuhvataju :

• Proveru konzistentnosti porudžbina, naloga za prodaju, otpremnica i

izlaznih faktura• Preračunavanje podataka u fakturi i proveru tačnosti na izlaznim fakturama

• Proveru ovlašćenja za kredite, prevoz i fakturisanje

• Proveru starih probnih bilansa potraživanja

• Slanje mesečnih izveštaja kupcima

18.Preduzeća često ograničavaju pristup gotovini, robama u skladištu ili robama koje

čekaju transport određenim pojedincima.



19.Raspodela poslova kod prodajnih transakcija postiže se zaduživanjem odeljenja ipojedinaca za odgovorno nadgledanje prodajnih transakcija, evidentiranje prodajei čuvanje robe u skladištu ili one koja čeka transport.

20.Kada procenjuje rizik kontrole, revizor ocenjuje verovatnoću da se materijalne

greške provuku kroz elemente strukture unutrašnje kontrole za ciklus prihoda ikroz tvrdnje koje se odnose na transakcije u ciklusu prihoda i račune.

21. Tvrdnja o integralnosti prodajnih transakcija znači da su sve prodaje koje jetrebalo evidentirati i evidentirane.

22.Znanje o strukturi unutrašnje kontrole koje revizor koristi kod procene rizika kontroletvrdnji za ciklus prihoda dolazi iz tri glavna izvora :

• Prethodnih revizija

• Upoznavanja strukture unutrašnje kontrole koje mu služi za planiranjetekuće revizije ciklusa prihoda

• Posebno planiranih testova kontrole za procenu rizika kontrole nekih tvrdnjiza ciklus prihoda.

23.Tvrdnja o osnovanosti prodaje je da organizaciona strukura preduzeća , metodipodele ovlašćenja i odgovornosti i politika i praksa humanih resursa mogu uticatina verovatnoću da se transakcije prihoda evidentiraju u pravim količinama.

24. Tvrdnja o integralnosti prihoda je da analiza i odgovor rukovodstva na rizikebrzog širenja mogu uticati na sposobnost preduzeća da pravilno evidentira sveprodajne transakcije.

25.Tvrdnja o osnovanosti gotovinskih naplata je kada postoji unutrašnja revizija možese nadgledati prijem, uplata i čuvanje gotovinskih uplata i na taj način uticati namogućnost pronevere gotovine.

26.Tvrdnja o osnovanosti transakcija znači da se evidentirane prodajne transakcijezaista obavljene i da saldo potraživanja zaista postoji. ( ako preduzeće evidentira

prodaju a roba još nije otpremljena ili namerno evidentira neispravne prodaje,aktiva,obaveze i finansijski rezultat bice nerelani )

27.Pomoću reklamacije kupaca na iznose u mesečnom izveštaju mogu se ustanovitigreške u tvrdnji o osnovanosti prodaja i potraživanja.

28.Tvrdnja o integralnosti prodajnih transakcija podrazumeva da su sve prodajnetransakcije i salda potraživanja koje je trebalo evidentirati i evidentirani. ( ako

preduzeće greškom ne uvede transakciju prihodi i aktiva bice umanjeni )

29.Pomoću planova koje rukovodstvo koristi za poređenje planiranih sa ostvarenimprodajama mogu se ustanoviti greške u tvrdnji o integralnosti prodaja i



potraživanja.Kada su ostvarene prodaje značajno ispod planiranih uzrok za to mogu bitiprodajne transakcije i potraživanja koji nisu evidentirani.

30.Mesečni izveštaji nisu efikasni kada se odnose na tvrdnju o integralnosti kao kada seodnose na tvrdnju o osnovanosti. ( kupci se žale na prodaje koje nisu evidentirane, a ne

na one koje su neispravne ).

31.Tvrdnja o pravima i obavezama uglavnom nema značaja za prodajne transakcije i potraživanja.

32.Tvrdnja o oceni ili alokaciji prodajnih transakcija i povezanih potraživanja podrazumeva da su evidentirani iznosi za ispravne prodaje i potraživanja tačni. ( ako postoje greške aktiva i dohodak se povećavaju ili smanjuju )

33.Pošto prodaja na kredit može prouzrokovati greške u tvrdnji o oceni ili alokaciji

prodaja i potraživanja preduzeća često ocenjuju kreditnu sposobnost klijenta pre prodajena kredit.

34.Tvrdnja o prikazivanju i otkrivanju prodajnih transakcija i povezanihpotraživanja znači da se prodaje i potraživanja klasifikuju u odgovarajuće račune i da

beleške uz finansijske izveštaje sadrže prikaze o onim računima koji zahtevaju opšte prihvaćeni računovodstveni principi.

35.Pogrešne klasifikacije prodaje i potraživanja mogu se otkriti kada rukovodstvoispituje bitne razlike između planiranih i ostvarenih prodaja ili kada se kupci žale na

mesečne izveštaje.36.Regulisanje prodaje može obuhvatati sledeće : popuste za gotovinu, vraćenu robu,

olakšice ili koncesije, rabate na količinu, otpis nenaplativih računa i korekcijegrešaka kod fakturisanja i obrade podataka.

37.Tvrdnja o oceni ili alokaciji znači da su korekcije prodaje evidentirane u pravimiznosima.

38. Gotovina je najlikvidnije sredstvo.

39.Tvrdnja o osnovanosti gotovinskih naplata podrazumeva da su evidentiranegotovinske naplate zaista izvršene i da salda gotovine u finansijskim izveštajima koji iztoga proizilaze zaista postoje.

40.Tvrdnja o integralnosti najveći rizik odnosi se ne to da se ispravne gotovinskenaplate ne evidentiraju

Tvrdnja o osnovanosti gotovinske naplate koje nisu evidentirane obično uzrokujuumanjenje salda gotovine

41. Tvrdnja o integralnosti gotovinskih naplata znači da je sva naplaćena gotovinaevidentirana.



42.Testovi ispravnosti su procedure revizije koje se sprovode da bi se otkrile greške u prikazivanju u finansijskim izveštajima.

43.Testovi ispravnosti razlikuju se od testova kontole u tome što se testovi konrolekoriste za ocenu verovatnoće da će se greške u prikazivanju pojaviti u tvrdnjama u

finansijskom izveštaju.Testovi ispravnosti korise se za otkrivanje materijalnih grešakakoje su se pojavile.

44.Treći standard rada na terenu zahteva da revizor prikupi adekvatan dokazni materijalda bi rizik materijalnih grešaka u tvrdnjama iz finans.izveštaja smanjio na pihvatljivonizak nivo. Da bi to postigao mora da sprovede sledeće :

• Da proveri inherentni rizik i rizik kontrole za specifičnu tvdrnju u finans.izveštaju,

• Da izabere tehniku revizije koja će najefikasnije i najefektivnije obezbeditidokaz o ovim tvrdnjama,

• Da osmisli procedure testiranja ispravnosti pomoću navedenih tehnikarevizije.

45.Saldo gotovine obuhvata raspoloživu gotovinu, gotovinu na računima u banci, novacu porto blagajni i ostale račune za namenska sredstva u blagajni kao što je platnispisak.

46.Gotovina je rizična zbog svoje likvidnosti, poželjnosti, i velikog obima aktivnosti nagotovinskim računima.

47.Glavne tvrdnje koje uzrokuju rizik revizije gotovine jesu tvrdnje o osnovanosti,integralnosti, pravima i obavezama, izveštavanju i prikazivanju.

48. Najčešći testovi ispravnosti salda gotovine obuhvataju brojanje gotovine, zaključnestavke u bilansu i knjiženje u glavnoj knjizi, potvrde i izveštaje o razgraničenju sabankom, raspored bankarskih transfera i dokaze o gotovini.

49.Tokom brojanja gotovine revizor treba da uspostavi kontrolu nad svom prenosivom

aktivom, kao što su hartije od vrednosti, investicije i potraživanja.

50.Jedan od uobičajenih testova revizije za gotovinu jeste zaključivanje blagajničkogdnevnika ili dnevnika priliva gotovine i dnevnika odliva gotovine i poređenje saknjiženjem na računu gotovine u glavnoj knjizi.

51. Najčešći testovi ispravnosti žiro računa u reviziji obuhvataju usaglašavanje s bankomna kraju godine.

52.Ako je nivo rizika nizak, revizori često odlučuju da ne šalju zahteve za izdavanjepotvrda, kada je nivo rizika srednji ili visok revizori obično šalju ove zahteve .



53.Standardni zahtev za izdavanje potvrda sadrži dve glavne komponenete, prva se tičesalda gotovine ( uplata ) i služi kao dokaz o gotovinskim računima iz evidencijefinansijske institucije i kamatnim stopama na uloge koji se ukamaćuju.Drugapredstavlja potvrdu o iznosima kredita, prispeloj kamati, rokovima i postojanju

pokriću.54. Uobičajeni postupci koje sprovodi revizor na usaglašavanju s bankom obuhvataju

sledeće:

• Proveru aritmetičke tačnosti usaglašavanja sa bankom

• Poređenje stanja u banci sa izveštajem iz banke i odgovorom banke nazahtev za potvrdom

• Poređenje stanja u knjigama sa računom glavne knjige

• Proveru dokumenata

• Pregled izveštaja iz banke zbog promena ili brisanja.

55.Izveštaj o razgraničenju sa bankom predstavlja izveštaj za vremenski period obično odkraja godine do nekog datuma nakon kraja godine, obično od 7 do 14 dana.

56.Poređenje primljenih čekova i izveštaja o razgraničenju sa izveštajem o usaglašenosti s bankom ima dva cilja : utvrđivanje čekova koji su prošli ali nisu nedospeli iutvrđivanje koji čekovi su izlistani kao dospeli,a još uveki nisu prošli.

57.Osnovni cilj testiranja bankarskog transfera jeste potvrda da se ista uplata neprikazuje na oba računa istovremeno.

58. Namerno uvećanje predstavlja nepravilnost poznatu pod nazivom KITING – načinuvećanja stanja u banci bilo u nameri da se sakrije manjak gotovine ili da se uvećagotovina navedena u bilansu stanja.

59.Do kitinga obično dolazi kada je slaba struktura unutrašnje kontrole, uglavnom kad jedna osoba može i da izdaje i da evidentira čekove ili kada postoje tajni dogvori

među radnicima, odnosno kada dolazi do odvajanja dužnosti.

60. Provera gotovine predstavlja zapravo četiri usaglašavanja :

• Usaglašavanje stanja u banci sa stanjem u knjigama na početku meseca

• Usaglašavanje gotovinskih uplata prema evidenciji u banci sa gotovinskimuplatama prema evidenciji u knjigama

• Usaglašavanje gotovinskih plaćanja prema evidenciji u banci sa gotovinskimplaćanjima u knjigama

• Usaglašavanje stanja u banci sa stanjem u knjigama na kraju meseca.



61.Provera gotovine ne daje ubedljiv dokaz o celovitosti gotovinskih transakcija, njenglavni cilj je da obezbedi dokaz o osnovanosti i pravima.

62.Odnos prodaje sa potraživanjima i gotovinom u sistemu dvojnog knjigovodstva i niskinivoi rizika kontrole tvrdnji o prodaji omogućavaju revizoru da ograniči testove

ispravnosti prodaje.

63.Usaglašavanje prodaje sa transportom preduzima se da bi se potvrdila osnovanost prodaje.

64.Ispitivanje razgraničenja prodaje osmišljeno je tako da se utvrdi da su evidentirane prodaje tokom godine obavljene u tom računovodstvenom periodu ( osnovanost ) i da su prodaje evidentirane posle kraja godine prodaje u sledećem knjigovodstvenom periodu( integralnost ).

65.Razgraničenje prodaje obuhvata ispitivanje dokumenata pre i posle datuma završnogračuna.Revizor treba da :

• Ispituje izlazne fakture da bi utvrdio da je otprema pravilno obavljena

• Ispituje otpremnice da bi utvrdio da su prodaje uredno evidentirane i dauslovi transporta potvrđuju utvrđene prodaje

• Usaglašava otpremnice sa izlaznim fakturama i evidencijom zaliha

66.Računskom proverom podataka u izlaznim fakturama revizor množi količinu na

fakturi sa cenom da vidi da li je kupcu fakturisan pravi iznos.

67.Računi potraživanja predstavljaju zahteve prema kupcima koji su nastali usled prodajerobe ili usluga u redovnom toku poslovanja.

68.Glavni naglasak na račune potraživanja stavlja se na testiranje tvrdnji o osnovanosti,oceni i pravima i obavezima.

69. Najrasprostranjeniji uobičajeni postupak ispitivanja ispravnosti u reviziji obuhvataračunsku kontrolu pomoćnog knjigovodstva i potvrđivanje ukupnog iznosa u

glavnoj knjizi, dobijanje i ocenu knjige izlaznih faktura za potraživanja i primenuanalitičkih postupaka.

70.Računska kontrola pomoćnog knjigovodstva sadrži potražni saldo svakog kupca ipoređenje ovog ukupnog iznosa sa sintetičkim kontom za račune potraživanja.

71.Pregled dospelih potraživanja ili probni bilans računa potraživanja jeste prelomračuna svakog kupca pojedinačno koji prikazuje koliko dugo je svaki račun ili njegovidelovi nenaplaćen.

72. Revizor može da odustane od potvrde računa potraživanja ukoliko se ispuni jedan od

sledeća tri uslova :



• Računi potraživanja su nevažni za finansijske izveštaje

• Korišćenje potvrda ne bi bilo efikasno

• Potvrde nisu potrebne da bi se smanjio rizik revizije na prihvatljivo nizak

nivo za tvrdnje koje se tiču računa potraživanja.

73.U pozitivnom zahtevu za potvrdom revizor želi da kupac odgovori bez obzira da li jestanje prikazano na potvrdi tačno, dok u negativnom zahtevu za potvrdom revizor želida kupac odgovori SAMO ako su informacije prikazane u potvrdi netačne.

74.Pošto negativne potvrde predstavljaju manje pouzdan dokaz trealo bi ih koristiti samokada su ispunjena sva tri sledeća uslova :

• Nivo unutrašnjeg rizika i rizika kontrole je nizak

• Uključen je veliki broj malih pojedinačnih bilansa

• Revizor nema razloga da veruje da će primaoci potvrde uzeti u razmatranje.

75.Vremensko planiranje testiranja predstavlja najpouzdaniji dokaz revizije pošto se potraživanja koja se prikazuju u finansijskim izveštajima slažu sa datumom završnog bilansa.

76.Revizor može utvrditi obim potvrda pomoću statističke analize ili razumnimutvrđivanjem veličine uzorka.

77.Održavanje kontrole podrazumeva uspostavljanje komunikacije između kupca irevizora da bi se smanjila mogućnost prekida ili promene zahteva za potvrdama iodgovora.

78. Da bi izvršio ocenu rezultata postupka potvrđivanja revizor uzima u obzir sledećefaktore:

• Pouzdanost potvrda i dodatnih postupaka

• Prirodu svakog izuzetka uključujući i kvantitativne i kvalitativne implikacije

• Dokaz dobijen drugim postupcima revizije koji se odnose na tvrdnje računapotraživanja

• Da li je potreban dodatni dokaz.

79. Obično se sprovode sledeći anačitički postupci za račune potraživanja :

• Starost računa potraživanja

• Postotak naplativosti potraživanja

• Sumnjiva potraživanja kao procenat od prodaje



• Odnos zastarelih u odnosu na ukupna potraživanja

• Odnos otpisanih u odnosu na ukupna potraživanja

• Poređenje sumnjivih i spornih potraživanja sa predviđenim otpisima.

80.Jedan uobičajen tip prevare u vezi sa računima potraživanja predstavlja peglanje :da bi pokrio krađu gotovine službeno lice odlaže evidentiranje uplate gotovine od jednogkupca i pokriva manjak uplatama drugih.

REVIZIJA PROIZVODNJE I ZALIHA

81. Prema MRS 14 računovodstvo se organizuje za iskazivanje finansijskih rezultata po profitnim centrima u :

• Preduzećima čijim se HOV javno trguje

• Preduzećima čiji je nivo prihoda, dobitka, imovine ili zapošljavanja značajanza zemlju u kojoj posluje.

82.MRS 14 definiše profitni centar kao segment preduzeća za koji se može :

• Utvrditi prihod koji je nastao prodajom učinaka eksternim kupcima i prihod

koji je nastao internom isporukom učinaka drugim profitnim centrima uokviru preduzeća

• Utvrditi rashod koji je nastao po osnovu troškova prodatog učinka kupcimaodnosno isšoručenog učinka drugim profitnim centrima u okviru preduzeća.

83.MRS 14 daje dva kriterijuma za identifikaciju profitnog centra u sastavu preduzeća:

• Identifikacija profitnih centara po kriterijumu proizvodne delatnosti

•

Identifikaciju profitnih centara po geografskom kriterijumu.84. Cilj utvrđivanja i iskazivanja rezultata po profitnim centrima je :

• Da uprava firme dođe do saznanja o efikasnosti poslovanja svakog profitnogcentra

• Da uprava firme dođe do saznanja o rentabilnosti odnosno profitabilnostipojedinih delatnosti po geografskom kriterijumu u funkciji vođenja politikerazvoja



• Da uprava firme dođe do saznanja o efiksanosti poslovanja svakog profitnogcentra da bi vodila politiku raspodele i nagrađivanja rukovodilaca profitnihcentara u skladu sa dostignutim rezultatima poslovanja.

85.Troškovni centri su organizacioni delovi preduzeća za koja računovodstvo može

obuhvatiti na kompetentan način troškove i saglasno tome utvrditi odgovornost zanastale troškove.

86.Troškove delimo u dve grupe : standardni ( normirani ) i diskrecioni troškovi.

87. Set uobičajene poslovne dokumentacije u vezi sa obračunom proizvodnje :

• Narudžbenica za proizvodnju dokument kojim prodaja na baziistraživanja tržišta inicira potrebe za proizvodnjom određenihproizvoda.Sadrži sledeće elemente : naziv proizvoda, šifra proizvoda,

količina, cena, posebni proizvodni aranžmani i ostale napomone.

• Radni nalog ( individualni ) izdaje se na bazi odgovorajuće narudžbenice

• Radni nalog ( zbirni ) izdaje se na bazi individaulnih naloga.

• Radni nalog ( kolektivni ) izdaje se za sva odstupanja koja nastanu uproizvodnji u vezi : korišćenja radne snage, korišćenja sirovina, prerađenesirovine, nedovršenog učinka, učinka, poluproizvoda, proizvoda i sl, i promena uodnosu na redovne radne naloge.

• Izveštaj o izvršenju radnog naloga se sastavlja za svaki zbirni radni nalog uzkoje idu indivudalni radni nalozi kao prilozi ili obračunska podloga.Obaveznosadrži podatke o kvantitetu i kvalitetu učinka, odstupanjima, razlozima i faktorimaodstupanja, utrošenim radnim časovima izrade i da sadrži druge potrebne podatkeu vezi zaključka.

• Izveštaj o obračunu amortizacije dokument koji u novim uslovima sastavljaorganizacioni deo koji se bavi osnovnim sredstvima i dostavlja gaorganizacionom delu pogonskog knjigovodstva.Treba da sadrži : naziv

dokumenta, datum izdavanja, iznos ukupno obračunate amortizacije, iznosamortizacije po organizacionim delovima, potpis sastavljača..

• Izveštaj o promenama na zalihama materijala dokument kojim poslovnoknjigovodstvo svakodnevno obaveštava finansijsko knjigovodstvo o promenamana svim pozicijama zaliha materijala, sitnog inventara, ambalaža, autoguma i sl.( vrsta prometnog lista ) . Treba da sadrži : naziv dokumenta, datum izdavanja,iznos ukupno nabavljenog materijala po planskim cenama, iznos izdatogmaterijala po profitnim centrima po planskim cenama po organizacionimdelovima, potpis sastavljača..



• Izveštaj o odstupanjima u cenama za nabavljeni materijal dokument kojimfinansijsko knjigovodstvo izveštava pogonsko o nastalim odstupanjima od

planskih cena materijala.Treba dasadrži : naziv dokumenta, datum izdavanja,iznosukupno nabaljenog materijala po planskim cenama i po stvarnim cenama.iznos

odstupanja po vrstama materijala, potpis sastavljača i sl..• Izveštaj o dovršetku i o prodaji gotovih proizvoda sastavlja se u pogonskom

knjigovodstvu i dostavlja finansijskom knjigovodstvu.

• Izveštaj o obračunatim i isplaćenim zaradama i drugim naknadama dostavlja se od strane službe za obračun poslovnom knjigovodstvu.Treba dasadrži : naziv dokumenta, datum izdavanja, iznos ukupno obračunatih zarada,obračunatih naknada, poreza i doprinosa, iznos zarada i naknada poorganizacionim delovima,potpis sastavljača.

• Izveštaj o realizovanim prihodima i rashodima i utvrđenom rezultatu finansijsko knjigovodstvo izveštava poslovno o : nastalim finans.

prihodima,poslovnim prihodima, vanrednim prihodima, finans. rashodima, poslovnim rashodima, vanrednim rashodima u periodu i ostvarenom rezultatu posle oporezivanja.

88. Kod nedovršenih učinaka znaju se izvesno samo DIREKTNI troškovi. Na bazi togavrednost nedovršenih učinaka jednaka je : troškovi materijala izrade + tr. pogonskeenergije + tr. plata izrade + tr. pakovanja + ostali direktni tr. = vrednost

nedovršenih učinaka.89. Vrednost dovršenih učinaka je : tr. materijala izrade + tr. pogonske energije + tr.

plata izrade + tr. pakovanja + ostali direktni tr. = direktni troškovi dovršenihučinaka

90. FAKTOR KONTRIBUCIONE MARŽE = PRODAJNA VREDNOST ( CENA )DOVRŠENIH UČINAKA ( GOTOVIH PROIZVODA )

91. Prihodi od prodaje – Direktni ( varijabilni ) troškovi = Marginalni rezultat

Fiksni troškovi = Poslovni finansijski rezultat

92. Polazna relacija za utvrđivanje prodajnih vrednosti ( cena ) je :

PRODAJNA VREDNOST = ( SUMA DIREKTNIH TROŠKOVA ) * FAKTOR POKRIĆA FIKSNIH TROŠKOVA

93. Vezivanje opštih troškova nije opravdano iz sledećih razloga :

•

Nepostojanje jakih i očiglednih uzročno posledičnih veza između stvaranjaučinka i nastajanja opštih troškova



• Nepostojanje poželjnog stepena korelacije između poslovnih aktivnosti ivisine troškova

• Slabosti „ ključeva za alokaciju opštih troškova „

• Troškova koje izaziva sistem obračuna pune cene koštanja.

94. Najbitniji aspekti računovodstvene kontrole :

• Kontrola ispravnosti poslovne dokumentacije

• Kontrola dogovorenih postupaka i procedura

• Kontrola normativa, utrošaka i prihoda

• Kontrola poslovanja u smislu poslovanja po pozitivnoj zakonskoj regulativi

• Kontrola tačnosti utvrđivanja obaveza i korektnost njihovog izvršavanjaodnosno plaćanja

• Pružanje pomoći u vršenju eksterne revizije.

95.U varijabilne troškove spadaju : direktni tr. materijala izrade, tr. pogonske energije,goriva i maziva, tr. plata izrade, tr. pakovanja i ostali direktni tr.

96. Prelomna tačka = fiksni troškovi / 1 – varijabilni troškovi / prihod od prodaje

97.Marža sigurnosti je iznos rezerve u prihodima koji se saglasno mogućem poslovnomriziku procenjuje i inkorporira u obračun i analizu prelomne tačke.

98. Promene u strukturi prelomne tačke su :

• Promene u apsolutnom obimu fiksnih tr.

• Promene varijabilnih tr.

• Promene prodajnih cena

• Promena asortimana proizvoda

99.Promene u apsolutnom obimu fiksnih troškova moguće su usled promene stopeotpisa,usled nabavke nove opreme ili drugih kategorija stalnih sredstava koja seotpisuju, rashodovanjem, prodajom ili drugim vidom otuđenja postojećih otpisivihrealiteta stalnih sredstava.

100. Promena u prelomnoj tački na bazi promene u apsolutnom iznosu fiksnih tr. =fiksni troškovi * X % / 1 – varijabilni troškovi / prihodi od prodaje

101. Ako je pre promene vrednost fiksnih troškova izjednačen sa 100 % ili 1 onda posle prmene ona iznosi X % od početne vrednosti.



102. Promena u prelomnoj tački na bazi promene u delu varijabilnih troškova = fiksnitroškovi / 1 – varijabilni troškovi * V% / prihodi od prodaje .

103. Promena u prelomnoj tački na bazi promene u delu cena proizvoda = fiksnitroškovi / 1 - varijabilni troškovi / prihodi od prodaje * M%

104. Promena asortimana proizvoda posledica je potrebe za maksimalizacijom ostvarenihili ostvarivih rezultata poslovanja.Različite poslovne mere :

• Favorizovanje proizvoda koji imaju višu stopu marginalnog rezultata

• Favorizovanje proizvoda ili postupaka koji povećavaju rezultat krozpostupak sniženja troškova

• Revizija prodajnih cena.

105. Rizik internih kontrola se procenjuje na odgovarajućem nivou koji je : manji od prihvatljivog, u zoni prihvatljivosti i viši od prihvatljivog.

106. Ako je rizik internih kontrola, dakle kontrolni rizik prihvatljiv planira se i primenjujestandardni obim i procedure revizije.

107. Na procenu rizika sistema internih kontrola nadovezuje se procena inherentnog rizikakoja obuhvata :

• Rizik koji proističe iz same prirode računovodstva

• Rizik koji proističe iz delatnosti kojom se preduzeće bavi

• Rizik koji proističe iz proklamovanih računovodstvenih politika

• Rizik koji proističe iz drugih inherentnih ograničenja.

108. Inherentni rizik zajedno sa kontrolnim rizikom opredeljuje rizik detekcije.

109. Tvrdnja o osnovanosti transakcija znači da su evidentirane proizvodne aktivnostizaista nastale, da proknjižene i iskazane zalihe zaista i postoje.

110. Svrsishodnost i ispravnost knjiženja je jedan od aspekata kontrole ispravnostitvrdnje o osnovanosti transakcija u vezi sa proizvodnjom.

111. U ovom delu najčešće se može :

• Neispravno preuzeti početno stanje

• Prikazati veći stepen dovršenosti od stvarno postignutog

• Prikazati neke fiktivne poslove pokrivene lošim papirima kojima se menja

efekat proizvodnje



• Prikazti fiktivna transakcija sa povezanim i zavisnim preduzećima kao da seposlovni klijenti koji nisu povezani, nisu zavisni ..

112. U segmentu zaliha moguće je da nastanu brojne situacije kao što su :

• Knjiženje nepostojećih zaliha

• Knjiženje i prikazivanje tuđih zaliha kao svojih

• Prikazivanje lažnih prodaja zaliha

• Iskazivanje zaliha neispravnih materijala, gotovih proizvoda i roba kaoispravnih

• Prikazivanje robe u konsignaciji kao svoje robe

• Duplo iskazivanje stanja robe u popisnim listama i sl.

113. Tvrdnja o integralnosti proizvodnih transakcija i informacija o zalihama podrazumeva da su sve proizvodne transakcije i salda zaliha koje je trebalo evidentirati ievidentirane.

114. Najbolja provera tvrdnje o integralnosti posebno u delu zaliha se postiže prisustvovanjem popisa i učešćem u popisu.

115. Tvrdnja o pravima i obavezama : Sve pozicije zaliha koje se prikazuju u okviru

finansijskih izveštaja trebale bi biti u svojini preduzeća.116. Tvrdnja o oceni ili alokaciji proizvodnje i zaliha podrazumeva da su evidentirani

iznosi za ispravne zalihe i vrednosti troškova tačni.

117. Tvrdnja o prikazivanju i otkrivanju prodajnih transakcija i povezanih potraživanjaznači da se proizvodnja i zalihe klasifikuju u odgovarajuće račune i da beleške uzfinansijske izveštaje sadrže prikaze o onim računima koji zahtevaju opšte prihvaćeniračunovodstveni principi.

POSTUPCI ISPITIVANJA ISPRAVNOSTI RAČUNA AVR

118. Aktivna vremenska razgraničenja su pozicije nastale, najčešće, usled nesklada izmeđutrošenja i plaćanja.

119. Tvrdnja o osnovanosti transakcija podrazumeva da su evidentirane pozicije AVR imaju logičku osnovu da se smatraju za pozicije AVR.

120. Tvrdnja o integralnosti obuhvata AVR može biti posledica jedne od grešaka :



• Propust da se proknjiži deo nedospelih troškova umesto na troškove AVR

• Duplo knjiženje korekcije troškova na teret AVR

• Knjiženje pogrešnog iznosa na AVR

• Propust da se knjiže određenje korekcije u AVR nastale posebnim knjžnimodobrenjima ili ugovorima sa poslovnim partnerima i sl.

121. Provera tvrdnje o integralnosti može se sprovesti i proverom adekvatnostiračunovodstvenih politika i konsekventnosti njihovih primena u praksi.

122. Tvrdnja o pravima i obavezama nema značaj za AVR, sem kod pozajmicaradnicima

123. Tvrdnja o oceni ili alokaciji AVR podrazumeva da su ispravno evidentirani iznosi za pozicije koje su AVR i da slučajno na AVR nije knjižen neki iznos koji se odnosi naneku drugu poziciju bilansa stanja ili uspeha. ( povreda tvrdnje – loš ili netačan obračun

pripadajćeg dela isplate koji se odnose na AVR )

124. Umanjenje vrednosti AVR nastaje po osnovu prenosa pripadajućeg dela vrednosti natroškove tekućeg izveštajnog perioda ili na neke druge pozicije.

125. Tvrdnja o prikazivanju i otkrivanju AVR znači da se pozicije AVR klasifikuju uodgovarajuće račune i da beleške uz finansijske izveštaje sadrže prikaze o onimračunima koji zahtevaju opšte prihvaćeni računovodstveni principi.

REVIZIJA FINANSIJSKIH ULAGANJA I PLASMANA

126. Finansijska ulaganja i plasmani su sredstva koja se plasiraju u vidu dugoročnihkredita, kupljenih obveznica, kupljinih akcija ili uloga.

127. Dugoročni finansijski plasmani su učešće u kapitalu drugih društava i svi plasmani sa

rokom dospeća preko godinu dana od nastanka plasmana.To su dugoročno imobilisanasredstva i sastoje se od :

• Učešća u kapitalu povezanih pravnih lica

• Dugoročnih kredita povezanim pravnim licima

• Dugoročnih kredita u zemlji

• Dugoročnih HOV

• Otkupljenih sopstvenih akcija



• Ostalih dugoročnih plasmana

128. Finansijska ulaganja i plasmani u smislu kontrole i procene rizika revizijskogangažmana interesantna su u delu :

• Donošenje odluke da se uloži kapital u osnivanje novog društva

• Procene rizika investiranja u druga preduzeća ili dugoročne HOV

• Vrednovanje finansijskih ulaganja i plasmana

• Otuđenja finansijskih ulaganja i plasmana.

129. Iza svakog investiranja treba da stoji plan investiranja i odluka nadležnogorgana.Odluka mora biti ne samo izglasana već i pisana.Svaka odluka treba da sezasniva na odgovarajućim analizama rizika investiranja, utvrđivanju opravdanosti isigurnosti investiranja i procenjivanja najlošijeg scenarija.

130. U fazi pribavljanja finansijska ulaganja i plasmani se procenjuju po nabavnimvrednostima.Za procenu po nabavnoj vrednosti koristi se odgovarajuća originalnadokumentacija o nabavci : faktura, izveštaj o prometu HOV, izvodi, polisa osiguranja,odluka o nabavci, zapisnici itd.

131. U fazi korišćenja preduzeća mogu da procenjuju svoja sredstva po nabavnimvrednostima ili da koriste postupak revalorizacije – ponovne procene od straneovlašćenih procenitelja i veštaka.Ponovna procena se primenjuje u slučajevima kada je

došlo do značajnih promena u odnosu na inicijalnu nabavnu vrednost.

132. U fazi otuđenja finansijskih ulaganja i plasmana kontrolni proces obuhvata proveru dali se procedura otuđenja odvija u skladu sa proklamovanom politikom na bazi odlukaorgana upravljanja.Otuđenje može biti na berzi, tenderu ili licitaciji u zavisnosti odkaraktera finansijskih ulaganja i plasmana.

133. Kada procenjuje rizik kontrole revizor ocenjuje verovatnoću da se materijalne greške provuku kroz elemente strukture unutrašnje kontrole za segment finansijskih ulaganja i plasmana i kroz tvrdnje koje se odnose na transakcije u vezi segmenta finansijskih

ulaganja i plasmana i račune segmenta stalnih sredstava.

134. Znanje o strukturi unutrašnje kontrole koje revizor koristi kod procene rizika kontroletvrdnji za segment finansijskih ulaganja i plasmana dolazi iz tri glavna izvora :

• Prethodnih revizija

• Upoznavanja strukture unutrašnje kontrole, koje mu služe za planiranjetekuće revizije finansijskih ulaganja i plasmana,

•

Posebno planiranih testova kontrole za procenu rizika kontrole nekih tvrdnjiza segment finansijskih ulaganja i plasmana



135. Pravilno razumevanje politika i procedura strukture unutrašnje kontrole obuhvatasaznanje o formiranju politika i procedura strukture unutrašnje kontrole relevantnih za

planiranje revizije finansijskih ulaganja i plasmana i o tome da li se sprovode u praksi.

136. Tvrdnja o osnovanosti finansijskih ulaganja i plasmana znači da evidentirana

finansijska ulaganja i plasmani zaista i postoje. ( problem – ako se kao finans. ulaganje i plasmani vodi inicijalna vrednost ulaganja u preduzeće koje je u stečaju ili postupkulikvidacije ili su ti postupci okončani )

137. Tvrdnja o integralnosti finansijskih ulaganja i plasmana podrazumeva da su svamaterijalna stalna sredstva koja su u svojini preduzeća prikazana u finansijskimizveštajima.

138. Provera integralnosti se obezbeđuje :

•

Izjavama rukovodstva

• Odgovarajućim izveštajima nadležnih organa u preduzeću

• Izvodima iz Centralnog registra HOV

• Izvodima iz zemljišnih knjiga

• Posedovnim listovim

• Finansijski izveštaji povezanih i zavisnih društava

• Ugovorima i aneksima ugovora o ulaganju ili kreditiranju

• Ugovorima o kupovini ili sticanju odgovarajućih prava nad udelima

• Proverom zbira pozicija i poređenjem sa stanjem u finansijskim izveštajimaitd.

139. Tvrdnjom o pravima i obavezama se iskazuje kvalitet prava preduzeća, tj. pravoraspolaganja ili vlasništva nad finansijskim ulaganjima i plasmanima.

140. Prava se mogu prikazati na sledeće načine :

• Kao pravo raspolaganja – puna svojina

• Pravo upravljanja

• Kao pravo ubiranja plodova itd.

141. Svi tipovi ovih prava moraju se dokumentovati.Drugi dokazi nisu validni.Prednostimaju „ potpuni dokazi „ kao što su :

• Izvodi iz registara HOV



• Finansijski izveštaji povezanih i zavisnih društava

• Izvodi iz zemljišnih knjiga

• Posedovni listovi

142. Preduzeće može imati zasnovane stalne ili potencijalne obaveze nad stalnimsredstvima.Te obaveze mogu biti :

• Data založena i hipotekarna prava za vraćanje kredita ili neke druge obaveze

• Date garancije za odgovarajuće poslove u formi izdavanja i rentiranjafinansijskih ulaganja i plasmana pri određenim uslovima itd.

143. Tvrdnja o oceni ili alokaciji finansijskih ulaganja i plasmana podrazumeva da suevidentirani iznosi za stalna sredstva tačni i iskazani po fer vrednosti.

144. Tvrdnja o prikazivanju i izveštavanju o finasijskim ulaganjima i plasmanima znači dasus stalna sredstva iskazana na adekvatnim pozicijama finansijkih ulaganja i plasmanana bazi uvida u prava nad njima, njihovom stanju i funkcionalnosti.Takođe znači da

beleške uz finansijske izveštaje sadrže prikaze o računima stalnih sredstav akojezahtevaju opšte prihvaćeni računovodstveni principi.

REVIZIJA STALNIH SREDSTAVA

145. Stalna sredstva karakterišu sledeće performanse :

• Nastaju investiranjem

• U načelu imaju visoku vrednost

• U načelu imaju dug rok trajanja

• Osnova ili kapacitet za poslovanje preduzeća

• Ne troše se nestajanjem materije već se amortizuju prenosom vrednosti nanove učinke itd.



146. Klasifikacija stalnih sredstava prema : funkciji, korišćenju sredstva i pojavnom obliku.

147. Stalna sredstva sa stanovišta materijalnog oblika razvrstavaju se na : stalna sredstva umaterijalnom obliku, stalna sredstva u nematerijalnom obliku i dugoročne finansijske

plasmane.

148. Osnovna sredstva u materijalnom obliku su : stalna sredstva u upotrebi, u pripremi ivan upotrebe.

149. Stalan sredstva u upotrebi : zemljište, šume, građevinski objekti, oprema, alat iinventar sa kalkulativnim otpisom, višegodišnji zasadi, osnovno stado i ostala stalnasredstva.

150. Nematrijalna osnovna sredstva:

• Osnivačka ulaganja

• Ulaganja probnu proizvodnju

• Ulaganja u istraživanje i razvoj

• Koncesije, patenti i licence

• Ulaganja iznad knjigovodstvene vrednosti – goodwill

• Ostala nematerijalan ulaganja

• Nematerijalan ulaganja u pripremi

151. Tvrdnja o osnovanosti stalnih sredstava znači da evidentirana stalna sredstva zaista i postoje.Materijalna stalna sredstva u fizičkom smislu treba da postoje i da se toneposrednim revizorskim uvidom može utvrditi.Kod nematerijalnih sredstava dokaz onjihovom postojanju je dokumentacija ili evravanje.

152. Tvrdnja o integralnosti stalnih sredstava podrazumeva da su sva materaijalna sredstvakoja su u svojini preduzeća prikazana u okviru materijalnih sredstava a da su svanematerijalna stalna sredstva evidentirana kao nematerijlna stalna sredstva na bazi

činjenice da preduzeće ima pravo korišćenja ili neko drugo pravo u vezi sa timnematerijalnim dobrima.

153. Provera integralnosti se obezbeđuje :

• Izjavama rukovodstva

• Odgovarajućim izveštajima nadležnih organa u preduzeću

• Izvodima iz RGZ

• Izvodima iz zemljišnih knjiga



• Posedovnim listovima

• Ugovorima o kupovinu ili sticanju prava

• Proverom zbira pozicija i sl.

154. Tvrdnja o pravima i obavezama sa njom se iskazuje kvalitet prava preduzeća nadkonkretnom stalnom imovinom.

155. Prava se mogu prikazati na sledeći način :

• Kao pravo raspolaganja – puna svojina

• Kao pravo korišćenja bez naknade

• Kao pravo korišćenja po osnovu zakupa

• Kao pravo korišćenja po osnovu licenci

• Kao pravo korišćenja po osnovu lizinga

• Kao pravo ubiranja plodova itd.

156. Potpuni dokazi su :

• Izvodi iz geodestkih zavoda

• Izvodi iz zemljišnih knjiga

• Posedovni listovi

157. Obaveze mogu biti :

• Dato pravo korišćenja po osnovu uzdavanja u zakup

• Data založena i hipotekarna prava za vraćnaje kredita ili neke druge obaveze

• Date garancije za odgovarajuće poslove u firmi nekorišćenja stalnog sredstva

pri određenim uslovima i sl.

158. Tvrdnja o oceni ili alokaciji stalnih sredstava podrazumeva da su evidentirani iznosi zastalna sredstva tačni i iskazani po fer vrednosti.

159. Kada su u pitanju pokretna stalna sredstva treba obaviti uvid u korektnost na bazi dveglavne komponente :

• Poređenjem sa sličnim dobrima na tržištu

• Poređenjem funkcionalnog stanja i održanosti stalnog sredstva.

160. U slučaju da posumnja u nekorektnost iskazanog stanja revizor ima nekoliko opcija :



• Da posle dodatnog uveravanja i proveravanja i poređenja u odnosu na drugeprihvati vrednost

• Da zahteva korekciju na bazi sopstvenog uverenja

• Da zahteva novu procenu

• Da u slučaju odbijanja ponuđenih rešenja iskaže rezervu

• Ili da se uzdrži od izražavanja mišljenja u slučaju značajne materijalnostiodstupanja od realnosti.

161. Tvrdnja o prikazivanju i izveštavanju o stalnim sredstvima znači da su stalna sredstvaiskazana na adekvatnim pozivcijama stalnih sredstava na bazi uvida u prava nad njima,njihovom stanju i funkcionalnosti.

POSTUPCI ISPITIVANJA ISPRAVNOSTI NABAVKI I OBAVEZA IZPOSLOVANJA

162. Ciklus nabavki obuhvata aktivnosti na :

• Nabavka proizvoda, robe i usluga

• Preuzimanje i prijem proizvoda i robe i usluga

• Prijem faktura i preprema za plaćanje obaveza

• Plaćanje obaveza po osnovu nabavki.

163. Tvrdnja o osnovanosti nabavnih transakcija znači da su evidentirane nabavnetransakcije zaista obavljene i da saldo obaveza stvarno postoji. ( greška – da seevidentiraju nabavne transakcije dok još inputi nisu preuzeti ili namerno evidentiratineispravne nabavke. U oba slučaja aktiva, obaveze i finasnijski rezultat biće nerealni )

164. Tvrdnja o integralnosti nabavnih transakcija podrazumeva da su sve nabavnetransakcije i salda obaveza koje je trebalo evidentirati i evidentirani. ( greška – da se neuvedeu evidenciju prijem robe ili namerno ne želi da evidentira nabavne transakcije iobaveze.U svakom slučaju obaveze će biti umanjene )

165. Tvrdnja o pravima i obavezama uglavnom nema značaja za nabavne transakcije iobaveze.

166. Tvrdnja o oceni ili alokaciji nabavnih transakcija i povezanih računa oabveza

podrazumeva da su evidentirani iznosi za ispravne nabavke i obaveze tačni.Konstatovani propusti :



• Odstupanja u ceni, u količini, u sortimentu ili kategoriji kvaliteta

• Greške u obračunu NV, u roku plaćanja, u načini i dinamici plaćanja, ustavu za knjiženje, u računu koji duguje, u računu koji potražuje itd..

167. Tvrdnja o prikazivanju i otkrivanju nabavnih transakcija i povezanih računa obavezaznači da se nabavke i obaveze klasifikuju u odgovarajuće račune i da beleške uzfinansijske izveštaje sadrže prikaze o onim računima koji zahtevaju opšte prihvaćeniračunovodstveni principi.

168. Ispitivanje razgraničenja nabavke osmišljeno je tako da utvrdi da su evidentiranenabavke tokom godine obavljene u tom računovodstvenom periodu ( osnovanost ) i dasu nabavke evidentirane posle kraja godine nabavke u sledećem knjigovodstvenom

periodu ( integralnost ).

169. Razgraničenje nabavki obuhvata ispitivanje dokumenata pripremljenih neposredno prei posle datuma završnog računa.Revizor treba da :

• Ispituje ulazne fakture da bi utvrdio da su kvantitativni i kvalitativniprijem pravilno obavljeni

• Ispituje prijemnice da bi utvrdio da su nabavke uredno evidentirane

• Usaglašava otpremnice sa ulaznim fakturama i evidencijom zaliha da biutvrdio koje stavke su evidentirane u odgovarajućem knjigovodstvenom

periodu.170. Glavna naglasak na računima obaveza stavlja se na testiranje tvrdnji o osnovanosti,

oceni i pravima i obavezama.

171. Najrasprostanjeniji postupak ispitivanja računa obaveza je računska kontrola pomoćnog knjigovodstva i potvrđivanje ukupnog iznosa u glavnoj knjizi, dobijanje iocenu Knjige ulaznih faktura za obaveza i primenu analitičkih postupaka.

172. Pregled dospelih obaveza ili probni bilans računa obaveza jeste presek računa svakogdobavljača pojedinačno koji prikazuje koliko dugo je svaki račun ili njegovi delovi

neplaćen.

173. Revizor može da odustane od potvrde računa obaveza ukoliko se ispuni jedan odsledeća tri uslova :

• Računi obaveza su nevažni za finansijske izveštaje

• Korišćenje potvrda ne bi bilo efikasno ili

• Potvrde nisu potrebne da bi se smanjio rizik revizije na prihvatljivo nizak

nivo za tvrdnje koje se tiču računa obaveza.174. Pouzdanost pozitivnih zahteva nije apsolutna.



175. Najpouzdaniji dokaz revizije, pod uslovom da su priroda i obim testiranja konstantni jeste vremensko planiranje testiranja.

POSTUPCI ISPITIVANJA ISPRAVNOSTI RAČUNA PVR

176. PVR – nisu ni imovina, niti obaveze, nisu ni kapital budući prihodi koji sekalkulišu a nisu dospeli

177. Tvrdnja o osnovanosti transakcija podrazumeva da su evidentirane pozicije PVR imajulogičku osnovu da se smatraju za pozicije PVR.

178. Tvrdnja o integralnosti PVR je posebno aktuelna kod firmi koje imaju problema sa

rezultatima poslovanja.Može biti posledica jedne od grešaka :

• Propust da se proknjiži deo dospelih prihoda umesto na prihode PVR

• Propust da se proknjiži u korist PVR umesto u korist obaveza

• Duplo knjiženje korekcije prihoda u korist PVR

• Knjiženje pogrešnog iznosa na PVR

• Propust da se knjiže određene korekcije u PVR nastale posebnim knjižnim

odobrenjima ili ugovorima sa poslovnim partnerima itd..

179. Tvrdnja o pravima i obavezama uglavnom ima malog značaja za testiranje PVR.

180. Tvrdnja o oceni ili alokaciji PVR podrazumeva da su ispravno evidentirani iznosi za pozicije koje su PVR i da slučajno na PVR nije knjižen neki iznos koji se odnosi naneku drugu poziciji bilansa stanja ili uspeha. ( povreda tvrdnje – loš ili netačan obračunkamata ili kursnih razlika koje se odnose na pozicije iskazane na kontu PVR )

181. Tvrdnja o prikazivanju i otkrivanju PVR obavezuje da se pozicije PVR klasifikuju u

odgovarajuće račune i da beleške uz finansijske izveštaje sadrže prikaze o onimračunima koji zahtevaju opšte prihvaćeni računovodstveni principi.

REVIZIJA DUGOROČNIH OBAVEZA

182. Dugoročne obaveze nastaju po osnovu ugovora o dugoročnim aranžmanima ikreditiranju.Svi dugoročni aranžmani su pokriveni odgovarajućim ugovorima preduzeća

i njegovih poverilaca : banke, države, poslovnih partnera ili po drugim osnovama.



183. Tvrdnja o osnovanosti postojanja dugoročnih obaveza znači da su evidentiranedugoročne obaveze zaista dugoročne obaveze nastale u skladu sa zakonom i ugovorimaimeđu klijenta i države, njegovih poslovnih partnera ili drugih pravnih lica i institucija.

184. U vezi sa tvrdnjom o osnovanosti dugoročnih obaveza uvek postoji rizik:

• Da su kao dugoročne obaveze prikazane neke situacije koje nisu dugoročneobaveze u skladu sa uobičajenim tretmanom dugoročnosti obaveza i

• Da su dugoročne obaveze iskazane u pogrešnom iznosu.

185. Tvrdnja o integralnosti dugoročnih obaveza podrazumeva da su sve dugoročne

obaveze koje preduzeće ima prikazane kao takve obaveze u finansijskim izveštajima za pripadajući period.

186. Rizik da će tvrdnja o integralnosti dugoročnih obaveza biti povređena proističe izmogućnosti :

• Da se propusti evidentirati neka nova dugoročna obaveza

• Da se obaveza prikaže u narednom periodu

•

Da se obaveza evidentira po nižoj vrednosti od stvarne• Da se obaveza prikaže na nekom drugom računu u finansijskim obavezama

• Da se devizne obaveze ne iskažu po ispravnim kursevima.

187. Tvrdnja o pravima i obavezama uglavnom nema značaja za dugoročne obaveze.

188. Tvrdnja o oceni ili alokaciji dugoročnih obaveza podrazumeva da su evidentiraniispravni iznosi dugoročnih obaveza na prave račune dugoročnih obaveza.

189. Tvrdnja o prikazivanju i izveštavanju znači da se podrazumeva da se dugoročneobaveze iz poslovanja klasifikuju u odgovarajuće račune i da beleške uz finansijskeizveštaje sadrže prikaze o onim računima koji zahtevaju opšte prihvaćeniračunovodstveni principi.

REVIZIJA KAPITALA

190. Imovina preduzeća u formi : nematerijalnoj, stalnih sredstava, zaliha, novca, potraživanja.



191. Posmatrano iz ugla vlasništva nad kapitalom postoje tri osnovna tipa preduzeća : jednočlano društvo, partnersko društvo i akcionarsko društvo ( korporacija ).

192. Slabosti jednočlanog društva : limitiran vek trajanja životom osnivača i neograničeneobaveze iz poslovanja i otežan i usporen rast kapitala.

193. Prednosti jednočlanog društva :lako formiranje i početak posla, kontrola poslovanja,nema podele profita, jednostavnost i oporezivanje.

194. Ako ne postoji dogovor u partnerskom društvu profit se deli srazmerno sledećimfaktorima : prema učešću osnivačkog udela, prema dužini provedenog vremena u

biznisu, prema ugledu svakog od partnera za taj biznis, prema sposobnostima i iskustvusvakog od partnera itd.

195. Prednosti partnerskog društva : relativna lakoća ulaska u biznis i formiranje firme,

opravdsnost kombinovanja kapitala, iskustva i radnih potencijala dva ili više lica i poreske olakšice.

196. Slabosti partnerskog društva : ograničen vek postojanja, neograničene ili ograničeneobaveze, uzajamni odnosi i teškoće u prirastu kapitala.

197. Korporacija je „ ... u suštini veštačka, nevidljiva, nedodirljiva i postoji samo u pravnom smislu .“

198. Prednosti korporacije : ograničena odgovornost, nedefinisano trajanje, nemameđusobne kontrole, lako pribavljanje dodatnog kapitala, lako se prenosi vlasnički

interes i odvojeno pravno lice.

199. Slabosti korporacije : dvostruko oporezivanje, više državne kontrole, više procedura zaosnivanje, menadžment kontrola je na višem nivou, manji uticaj pojedinačnog akcionara.

200. Kapital nastaje u zavisnosti od tipa preduzeća : unošenjem osnivačkog uloga, upisomakcija iz odobrene emisije kapitala i dodatnim emisijama kapitala iz dobiti ili novim

pribavljanjem kapitala.

201. Akcije treba da budu odobrene od strane regulatornog tela : Savezna komisija za

HOV.Akcije mogu biti prioritetne ili neupravljačke i obične ili upravljačke.202. Tvrdnja o osnovanosti postojanja kapitala znači da evidentirani kapital preduzeća

zaista postoji.

203. Tvrdnja o integralnosti svih pozicija kapitala podrazumeva da su sve pozicije kapitalakoje preduzeće ima prikazane kao kapital u finansijskim izveštajima za pripadajući

period.

204. Rizik da će tvrdnja o integralnosti obaveza iz poslovanja biti povređena proističe izmogućnost :

• Da se kao kapital iskaže nešto što nije kapital



• Da se iskazivanjem nerealnog dobitka iskaže deo prirasta kapitala koji to u stvarii nije

• Da se kao kapital prikazuje deo kapitala iz poništenih akcija

• Da se kao deo kapitala prikazuje deo povučenog kapitala

• Da se iskazivanjem gubitaka sakrije prirast kapitala

205. Tvrdnja o pravima i obaveza odnosi se na vlasništvo nad kapitalom.Ovaj segmenttvrdnji je najbitnije.Osnova kapitala je vlasništvo nad njim koje daje sva druga prava :upravljanje preduzećem, raspodelu dividende i raspolaganje akcijama i kapitalom uokviru datih prava.

206. Tvrdnja o oceni ili alokaciji kapitala podrazumeva da su evidentirani ispravni iznosi

kapitala na prave račune kapitala.207. Tvrdnja o prikazivanju i izveštavanju znači da se podrazumeva da se pozicije kapitala

klasifikuju u odgovarajuće račune i da beleške uz finansijske izveštaje sadrže prikaze oonim računima koji zahtevaju opšte prihavećeni računovodstveni principi.

Documents

Metodologija Revizije II Kolokvijum (1)