Mladi i potkultura.doc

8/17/2019 Mladi i potkultura.doc

1/14

Висока школа струковних студија заваспитаче

Шабац

Тема:

Млади и поткултура

Предмет:Социологија образоваа

Професор: Студент:!р Мира Видакови" ТамараМајсторови"

Индекс: 76/15


2/14

Шабац# $%&'(

2


3/14

Садр)ај:

1. Увод................................................................................3

2. Млади и поткултура......................................................4

2.1. Поа! културе...........................................................4

2.2. Поткултура...............................................................5

2.4. Ути"а поткултуре на !ладе...................................6

3. #ак$у%ак......................................................................12

&итература......................................................................13


4/14

1. Увод

Друштво је увек било предмет проучавања многих теоретичара из различитих

области пре него што се појавила социологија као комплексна научна дисциплина.

Када је социологија заснована, убрзо су се појавиле и њене гране као посебне

социологије. Једна од тих социолошких наука је социологија образовања.

оциологија образовања истра!ује друштвене појаве везане за образовање и

законитости "ункционисања образовања као социјалне институције.

вет у коме !ивимо карактерише изванредна динамика укупних друштвених

промена, веома брзо преобра!авање свих видова човекове друштвене

егзистенције. # том контексту, друштвено$економски процеси заслу!ују посебну

па!њу, јер промене у овој с"ери, несум%иво, дају ва!ан печат и свим другим

друштвеним променама &'идакови(, 2))*+2-.

/


5/14

2. Млади и поткултура

2.1. Појам културе

0од културом се подразумевају различити садр!аји. 1на се односи на све области

човековог рада, стваралаштва и на човеков !ивот уопште. ако се говори о

техничкој култури, о материјалној култури, о духовној култури, о култури

становања, одевања, културном понашању, о култури рада, о политичкој култури,

о култури народа и слично. Дакле, видимо да се иза речи култура крију различити

појмови и садр!аји. 3есто се реч култура употреб%ава да би се њоме изразио неки

вредносни став, у смислу да је нешто бо%е од нечега другог, или да нечије

понашање и деловање није у складу са нормама цивилизованог света или дате

средине. 1во нам указује на тешко(е са којима се сусре(е онај ко !ели да схвати

шта стварно значи појам култура и како се он мо!е схватити, разумети и

објаснити.

Класичну де"иницију културе је дао 4двард ејлор, а она гласи+ 5Култура је такав

склоп који ук%учује знање, веровање, уметност, морал, право, обичаје и било којудругу способност коју је човек стекао као члан друштва6 &'идакови(, 2)-2+2/-.

Култура обухвата све области човекове делатности и човековог !ивота уопште.

1вако широко схва(ена култура обухвата материјалну &гра7евине, машине,

инструменте, оде(у и духовну културу &уметност, науку, музику, игру моду,

језик, образовање. Култура не ук%учује само поједине поменуте делове, ве( је то

и мера напретка и развоја појединог друштва и човека у том друштву. Култура се

мо!е схватити као однос човек према природи, друштву и другом човеку. 1на је

истовремено индивидуални и социјални чин.

8


6/14

2.2. Поткултура

Као друштвена категорија, култура подразумева историјску димензију која се

прати кроз појам традиција &културна традиција. Култура подразумева историјскиконтинуитет, разноврсност, иновацију, напредак. 9ез познавања традиције и

наслањања на традицију не би се могао остварити напредак у култури, нити

превладавање одре7ених културних традиција и праваца, јер најзначајнији делови

културе, па и културни инструменти &језик, писменост, уметност, народна

предања, психологија, карактери, менталитети чувају се у традицији и одатле

користе у садашњости и просле7ују у буду(ност човековог стваралаштва. 0рема

томе, без традиције скоро да се не мо!е говорити о култури, али треба нагласити,да остајање само на традицији и ослањање само на њу, мо!е значајно да спута

културни напредак једног друштва. радицију треба посматрати као једну основу

из које се узимају они делови који се могу да%е развијати, догра7ивати,

транс"ормисати и унапре7ивати, а изостав%ају и одбацују они делови који су

истрошени и превази7ени.

# једном друштву постоји доминантна култура &неки аутори то називају владају(а

култура, која је испреплетена са друштвом и налази се у односу узајамног дејства.

:ли у сваком друштву постоје и поткултуре. 0откултура представ%а скуп

вредности, норми, стила и начина !ивота, понашања, опхо7ења, које усвајају,

следе и проду!авају чланови одре7ене групе. 0откултура мо!е да обухвата и

одре7ене социјалне слојеве и да изра!ава њихове посебности у друштву, њихов

поло!ај, значај и утицај &млади, образовани, богати. е посебности се могу

изразити преко одевања, луксузне потрошње, музике, хобија, слободног времена,

!аргона, украсних предмета, одре7ених активности. 0откултура мо!е бити у

коегзистенцији са главном културом. 1на не мора бити изолована од главне

културе. 3ак мо!е представ%ати и одре7ену заокру!ену целину која допуњава

неке делове главне културе.

ако се под појмом поткултуре мо!е подразумевати скуп норми, вредности и

културних образаца, миш%ења и понашања неке друштвене групе по којима се

она разликује од других друштвених група. ;ли, поткултура представ%а скуп


7/14

одре7ених норми, вредности и образаца миш%ења по којима се неке друштвене

групе разликују од других друштвених група, или чланова друштва. Као пример

мо!емо навести разлике изме7у радничке и слу!беничке поткултуре, разлике

изме7у поткултуре неке рок групе и поткултуре музичара класичне музике, изме7у

поткултуре неке сеоске групе и поткултуре групе из града, омладинске поткултуре

и поткултуре средње генерације итд. &'идакови(, 2)-2+2*.

.

.

Када поткултура почиње да се сукоб%ава са главном културом, она тада прелази у

поло!ај контракултуре. Док поткултура настоји да се разликује од доминантне

културе без сукоб%авања, контракултура се супротстав%а доминантној култури,

отворено или прикривено, изазивају(и често и политичке импликације.

2.4. Утицај поткултуре на младе

Када говоримо о поткултури, мо!е се ре(и да су њој најподло!нији млади.

0откултура младих "ормира се под утицајем општег стања у друштву, па према

томе, са променама у друштву настају и различите поткултуре код младих, која

"ормира специ"ичан начин размиш%ања и понашања, стил облачења,

опреде%еност за одре7ену врсту музике и сл.

тил је веома ва!ан код припадника поткултурне групе. 1н за њих представ%а

мани"естацију њиховог идентитета, тако проналазе свој начин сагледавања света

и проблема. 1но што је тако7е ва!но када је реч о припадницима ових група јесу

и спо%ашњи индикатори њихове припадности једној групацији. ?изички изглед,

одевање, "ризуре, мани"естације понашања, др!ање, побуњенички ими@,

A


8/14

ритуали... карактеристике су великог броја поткултура младих. о је њихов начин

да се представе као другачији, да пру!е отпор и пока!у своју индивидуалност,

непонов%ивост. Колективни идентитети као што су етнички или национални не

могу да им пру!е толики степен различитости. 0осебан стил на неки их начин

обликује.

0откултурни стилови представ%ају најбо%у мани"естацију културне

различитости, припадају алтернативи и они су средишта у којима углавном

омладина гради стилове !ивота. 0откултурне групе постају по%а омладинског

груписања у којима се "ормирају различити облици алтернативног културног

!ивота. Bајчеш(е је реч о врсти пасивног отпора, од презира, пркоса, подсмеха,ироније, пародије до сарказма &CDDE+FFGHDIJ.KL.JMFNIIHOPF>$HQODQJGFEJRSD$>T>)$JIISUI$

VG$WIHMDXL$RV$MXGHLYSIXRKI.CDZO .

0рипадници поткултура одувек су те!или да се по нечему одвоје од других. а

чињеница омогу(ава свима да их лако могу препознати. Bа пример, актере панк

поткултуре карактерише нападан изглед [ накострешене "ризуре, црне ко!не

јакне украшене привесцима, бе@евима, ланцима, симболима анархије, мајицама са

порукама и ликовима њихових идола.

\азличити историјски периоди са собом увек носе одре7ене друштвене

&неприлике, које се одра!авају и на ставове и понашање младих. ако,

посматрано по периодима, имамо специ"ичне поткултуре везане за младе, као

што су+ панкери, шминкери, хеви метал, рокери, даркери, техно$рејв, турбо$"олк,

али и навијачке поткултуре, поткултуре духовног развоја итд.

вака од ових поткултура има своје специ"ичности, које су најочигледније у

стилу облачења, али се огледају и у начину размиш%ања и стилу !ивота уопште.

П а нк настаје крајем седамдесетих година појавом групе екс 0истолс. Bастанак

панк поткултуре одвија се прихватањем звука, ими@а и вредности. ]лавне

вредности панк поткултуре су ^анархија^, ^предаја^, ^пропадање^ &_ебдиге, -T*)+

T. 0рипаднике панк поткултуре карактерише нападан изглед+ ^ирокез^ и

накострешене "ризуре, поцепане црне ко!не јакне украшене привесцима,

*

http://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.htmlhttp://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.htmlhttp://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.htmlhttp://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.html


9/14

бе@евима, ланцима, симболима анархије, раднички комбинезони, мајице са

порукама и ликовима идола.

Поткултура ш минкера јав%а се седамдесетих година и означава стилски

неопреде%ене %уде. :ктерима шминкерске поткултуре изглед је на првом месту

интересовања, а потом музика. `ихов основни начин размиш%ања је 5ин6 и 5аут6

"илозо"ија.

T


10/14

0рави шминкери носе скупу маркирану оде(у, окуп%ају се на ексклузивним

местима, чиме покушавају да избегну сивило свакодневице. 1бузети су масовним

медијима који им диктирају стилове облачења, музике, па чак и миш%ења.

=минкери се не дру!е са сваким, у своје &елитно друштво ретко примају нове

чланове, који морају бити проверени. :лкохол се конзумира у умереним

количинама, као и лакше дроге. =минкери имају негативан став према

припадницима осталих поткултурних група, сматрају их пр%авима, неуреднима,

^ни!им^ и недостојним њихове па!ње. 'ластити ими@, утисак високе моде и

високог друштва, високог &доброг укуса, сугерирање &високог социјалног стања

уз плес, пи(е, проводе и сексуалне активности биле су њихове средишње

преокупације &0ерасови(, 2))-+-A-..

Хеви метал има корене у хард року. # музици га обеле!авају бендови као aед

bеппелин, Дип 0арпле, 9лек абат, :bFДb. #з дугу косу, ими@ карактеришу

разне апликације на трапер јакнама, црне ко!не јакне, ремење, наруквице, мајице

с именом бенда и сл.

Карактеристике поткултуре даркера су+ специ"ичан начин одевања $ црна оде(а

и шминка, сребро, крстови, пентаграми, пудер, cвампd изглед, "асцинираност

чудним појавама, депресивност, атеизам, интерес за окултно и древне религије,

песимизам. Даркерску поткултуру карактерише и слободан избор религије &иако

су ве(ина припадника атеисти и музичког стила.

-)


11/14

Хипстери су тренутно мо!да најактуелнија поткултура. Карактерише их боемски

!ивот, у!ивање у лаким дрогама, !е%а да се занемари порекло и статус, покушај

да се изгледа ле!ерно у избледелом @инсу, @емпери(има и ле!ерним мајицама, а у

ствари су опседнути ими@ом и стварањем посебног уникатног стила.

Данас су веома популарне и навијачке групе или навијачка поткултура. 1ве

групе настају организованим бодрењем одре7еног клуба &углавном "удбалског и

употребом навијачких реквизита. Bајпознатији симболи навијачке поткултуре,

осим капа, шалова, застава и осталих навијачких реквизита, јесу и 5пит"ајер6

јакне. #главном су политички анга!овани, јер је политика уско везана уз

навијачку поткултуру. :ктери навијачке поткултуре поистове(ују су с клубом закоји навијају, масовно се окуп%ају на утакмицама, неретко изазивају туче и сукобе

с припадницима других навијачких група. Карактеристике те поткултуре су

агресивност, алкохол и 5му!евност6, а ве(ина чланова је мушког пола.

Bасилност ових поткултурних групација младих мо!е испровоцирати, сматрају

социолози, лоша и неартикулисана друштвена ситуација, као што се дешавало код

нас деведесетих година. ада је код младих дошло до дезоријентације у систему

вредности. увишна "рустрација и инверзија вредности испунили су појединце

агресивним ставом, припремају(и на тај начин пораст криминализације друштва.

ваки поткултурни модел у основи чијег вредносног система стоји наси%е

подразумева да је агресија облик решавања проблема који се подразумева.

0откултурни тип који се заснива на наси%у као стилу !ивота указује да је

--


12/14

склоност ка наси%у ограничена на чланове изабране мањине, који !иве у складу

са насилним обрасцем. ;дентитет насилничких поткултурних група, нарочито

оних које се "ормирају око спорта, препознат%ив је по ими@у који оне не

скривају+ по оде(и коју носе и предметима којима се слу!е, особеној насилничкој

гестуалности и по !аргону којим комуницирају. :гресивни хулигани, који себе

воле да зову навијачима, сврставају се у навијачке таборе који се антагонистички

односе према таборима навијача других клубова. 3ини се да и једни и други имају

армијску структуру &9о!илови(, 2)-2+8**

Групе за духовни развој развијају се шездесетих година у :Д као потрага за

духовнош(у. еме%иле су се на источњачким религијама, интересу за медитацију,астролигију, окултно. 0остоје многе групе за духовни развој, а све су повезане

постојањем упута за понашање, ширим учењима &тра!ење истине, смисла !ивота

и сл., самоосмиш%авањем. 1д посебног значаја за младе су тзв. мале верске

заједнице или верске секте. о су алтернативни облици верских удру!ивања где

је изра!ен осе(ај групног идентитета. Делују изван црквене институције, а од

стране цркве су често проглашаване контракултуром. 0рограми се углавном

односе на мла7е чланове којима је узор ;сус _рист, исказују негативне ставове

према сличним верским сектама, а позитивне према покретима за %удска права и

мировним покретима.

Bа нашим просторима је веома присутна верска заједница Јеховиних сведока.

ваки верник се сматра проповедником. матрају да је 9иблијом забрањена

транс"узија крви, одбијају и(и у војску, одбацују све хриш(анске празнике.

Bајновија поткултура је виртуелна. =ирењем друштвених мре!а настаје посебнапоткултура којој припадају %уди који у великој мери користе те мре!е и посве(ују

им ве(ину свог времена. 1ни у виртуелном свету тра!е излаз из само(е,

несигурности, сраме!%ивости, правих ме7у%удских односа. Bа интернету имају

своје виртуелне пријате%е, могу се представити у светлу које њима одговара и

себи створити свет који немају у реалном !ивоту.

-2


13/14

. !ак"учак

0откултура подразумева скуп норми, вредности и образаца понашања који

разликују културу једне групе %уди од културе шире заједнице којој та група

припада. eа све припаднике одре7ене поткултуре заједничко је да чланови деле

иста уверења, обичаје, вредности а често и начин облачења, исхране, понашања и

моралних норми.

0откултура је нарочито изра!ена код младих, који често своје незадово%ство

стањем у друштву изра!авају на специ"ичан начин, који се огледа у стилу

облачења, понашања, говора, врсти музике, уверењима.

'е(ина младих %уди током свог сазревања обично про7е бар једну "азу

одрастања у којој почиње да усваја вредности неке поткултурне групе.

Доминантна култура почиње да губи вредност коју је некада имала, постаје мање

ригидна и отворенија, и чини се да је у данашње време све успешније

преплав%ују различите поткултуре.


14/14

#итература

-. 'идакови(, . 0ерасови(, 9. &2))-. Урбана племена, социологија субкултура у Хрватској.

eагреб+ веучилишна наклада.

/. _ебдиге, Д. &-T*). Поткултура: значење стила. 9еоград+ 0ечат.

8. =ијакови(, ;. &2))*. оциологија [ #вод у разумевање глобалног друштва.

9ања aука+ 4кономски "акултет.

. 9о!илови(, B. &2)-2. Поткултурни бумеранг: између толеранције и насиља,

у+ бразовање и савремени универзитет. Bиш+ ?илозо"ски "акултет,

доступно на+ NNN .gROgGH .SR .GK .JM F

A. CDDE+FFGHDIJ.KL.JMFNIIHOPF>$HQODQJGFEJRSD$>T>)$JIISUI$VG$WIHMDXL$RV$

MXGHLYSIXRKI.CDZO

-/
http://www.filfak.ni.ac.rs/http://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.htmlhttp://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.htmlhttp://www.filfak.ni.ac.rs/http://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.htmlhttp://akter.co.rs/weekly/36-kultura/print-3930-reenje-za-bekstvo-iz-svakodnevice.html

Documents

Mladi i potkultura.doc