Moj Seminar Ski Iz Finansija

8/8/2019 Moj Seminar Ski Iz Finansija

1/6

Seminarski rad Finansijsko poslovanje

UVOD

Teorija kapitala je sastavni deo teorije imovine i ona predstavlja centralno pitanje i srpolitike ekonomije u okviru koje se detaljno i izuava.

Re kapital potie od latinske rei caput, to znai glava, odnosno od prideva capitalis-glavni. Kapital kao re se prvi put pojavljuje u srednjem veku sa irenjem trgovakog bogatstva ipojavom kredita. Ono to se obino tada, pa i danas podrazumevalo pod kapitalom jeste ukupnostdobara koja donose kamate.

Kao trgovina kapitala smatra se trgovina likvidnim novcem raspoloivim u roku duem odjedne godine. Drugim reima, trite kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sasvim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u tano odreenom vremenu,

kao i pravila i uzanse ponaanja uesnika.

Osnovan funkcija trista kapitala je upravo ta da vri stalno okupljanje imaoca i traiocakapital na odreenom mestu i u odreeno vreme.

U trino razvijenim zemljama nain funkcionisanja, bankarske operacije i tehnologija radana tritu kapitala odvijaju se na osnovu jasnog poslovnog kodeksa, morala i dobrih poslovnihoobiaja. Naime, uesnici na tritu kapital pri obavljanju raznih transakcija duni su da sepridravaju odreenih principa i karakteristika, kao to su: jednoobraznost, jedinstvenost,internacionalnost, efikasnost i korektnost itd.

Dragan Marjanovi


2/6


STRATEGIJSKI MENADMENT I PREDUZETNITVO

Konstatacija da ako ne znamo gde idemo, da su svi putevi dobri, svoj puni znaaj dobijakada se razmilja o nekom novom biznisu ili proirenju postojeeg. Bez precizno definisanogiterativnog postupka za evaluaciju strategijskih alternativa, svako novo ulaganje predstavljahazarderski posao sa veoma aleatornim ishodom. Da bi se smanjio rizik i sagledale sve okolnosti ifaktori koji imaju uticaj na budue odluke preduzetnika, N.Scarborough i T.Zimmerer sugeriu dasvako ulaganje mora da proe analizu koja se sastoji od deset koraka:

1. razvijanje jasne vizije i njeno transformisanje u misiju,

2. analiza snaga i slabosti,

3. skeniranje okruenja radi identifikovanja pretnji i ansi,

4. identifikovanje kljunih faktora uspeha u biznisu,

5. analiza konkurencije,

6. utvrivanje ciljeva i zadataka,

7. formulisanje strategijskih opcija i izbor sopstvene strategije,

8. prevoenje strategijskih planova u akciju,

9. utemeljenje precizne kontrole.

Mali broj potencijalnih preduzetnika je sposoban da samostalno izvri analizu svoje biznisideje kroz gore navedene korake, zato oni najee trae ekspertizu od strane samostalnihkonsultanata.Na raspolaganju im stoje i brojne agencije koje su se specijalizovale za pruanjetakvih vrsta usluga.

Takoe, znaajan izvor korisnih sadraja mogu biti vladini sajtovi ( npr: www.sme.sr.gov.yuili ameriki www.sbaonline.sba.gov ) koji su kreirani sa ciljem da pomognu novim preduzetnicimau otpoinjanju i razvijanju biznisa. Na njima se mogu nai i informacije u vezi legislative, fiskalnepolitike i konjukturne situacije.

Dragan Marjanovi


3/6


1. RAZVIJANJE JASNE VIZIJE NJENO TRANSFORMISANJE UMISIJU

Preduzetnik mora da bude vizionar. Uspeni preduzetnici su sposobni da svoju viziju inadahnue prenesu na zaposlene i da ih motiviu da uspeno obavljaju delegirane zadatke. Krozistoriju je prodefilovalo mnogo preduzetnika i politiara za koje se sa sigurnou moe rei da subili izuzetni vizionari. Jedan od njih je i Steve Jobs suosniva i vlasnik, a sada i CEO AppleComputer Company. Svoj prvi personalni raunar je konstruisao u garai zajedno sa prijateljemWozniakom jo 1976. godine kada je bilo iluzorno govoriti o malim raunarima za kunuupotrebu. Jedan autor je o njemu napisao sledee:

" Steve Jobs se moe smatrati briljantnim mladim ovekom u SilikonskojDolini (Silicon Valley), jer on je video buduu tranju u kompjuterskojindustriji. On je bio sposoban da izgradi personalni raunar i trite

proizvoda. "Personalni raunari su kreirani u hardverskoj revoluciji 70-tih,a sledea dramatina promena e doi od softverske revolucije ", rekao jeJobs jednom prilikom.(David Halliday: "Steve Paul Jobs ", 1985. ) ".

esto se kae da je vizija nadahnue lidera kojom se inspirie kolektiv. Ona mora da budedovoljno propulzivna i zato uvek treba da zahteva najbolje i najvie, jer je poznato da nizak nivoaspiracija dovodi do slabih performansi. Ukratko reeno, vizija je misao vodilja i polazna taka urazvijanju biznisa. Formulie se u pismenom obliku za dui vremenski period i njom suobuhvaene sve grupe koje imaju interes za uspeno poslovanje preduzea: potroai, dobavljai,investitori, kreditori, zaposleni, menadment i drutvo.

Misija proizilazi iz vizije kao njen logian nastavak i predstavlja kategoriju kojoj se ozbiljnomora pristupiti na poetku preduzetnikog ulaganja. Koontz i Weihrich misiju definiu kaoosnovnu funkciju ili zadatak preduzea, agencije ili bilo kog njihovog dela. Ona se moe shvatitikao najoptiji cilj ili kao svrha postojanja firme. Peter Drucker je sugerisao "da postoji samo jednasvrha postojanja, a to je da se kreiraju kupci ". Misija je osnova za formulisanje ciljeva, politike istrategije svakog novog poslovnog poduhvata. Mnoge firme su uspele da prevaziu krizu nakonto su uspeno definisale ili redefinisale misiju. Misija mora da bude:

kompatibilna sa okruenjem i aspiracijama glavnih stakeholdera,

realistina u smislu da odgovara prirodi biznisa i resursima preduzea,

distinktivna u smislu da je prepoznatljiva,

inspirativna,

podobna za formulisanje ciljeva i politike.

Dragan Marjanovi

Steve Jobs


4/6


Koristan konceptualni okvir za formulisanje misije dao je D. Abell koji u njenom definisanjupolazi od potreba kupaca, grupe kupaca i tehnologije:

Potrebe kupaca

Grupe kupaca

Tehnologija

Mogue su tri alternativne strategije za formulisanje misije poslovnog ulaganja:

1. strategija fokusa- misija se definie na osnovu tano odreenih potreba kupaca igrupa kupaca i korienjem tano odreene tehnologije,

ZAKLJUAK

Dragan Marjanovi

MISIJA


5/6


Razvoj trita kapitala u Srbiji je potpuno zaustavljen kako zbog krize tako i voljom nosiocaekonomske i finansijske politike. Sve ono to je ulagano u razvoj trita (kolovanje analitiara,brokera, portfolio menadera i sl) je potpuno bespotreban i suvian jer je danas sve ovonepotrebno. Na tritu danas ima ovih specijalizovanih profesija u izobilju to je jo jedna potrvrdastava da je Srbija zemlja neobjanjiva.

Znatan broj akcionarskih preduzea nema trgovinu svojih akcija na berzi tzv free float jeoko 10% izdatih akcija kompanija (u najboljem sluaju 20%) to je veoma malo i srpsko trite jeizuzento plitko. Na stranu to danas na berzi imate samo 100-tinak akcija sa kojima se netotrguje, ostale su totalno pasivne, veoma je teko ili skoro nemogue privui vee investitore kojidoprinose rastu i razvoju berze.

Moda drava to i ne eli, jer svojom politikom u ovoj oblasti je unazaeno sve ono to je napoetku tranzicionog perioda nagovetavano kao mogunosti.

LITERATURA I IZVORI

Dragan Marjanovi


6/6


[1] Jednak J., Osnovi ekonomije, BPS, Beograd, 2007.

[2] Jednak J.,Finansijska trzita, BPS, Beograd, 2007.

[3] Vukievi S.,Velimirovi M.,Brkovi R.,Poslovno pravo osnove radnog prava, Beograd, 2003.

[4] Micovi,Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Kragujevac, 1997.

[5] Pavievi, Micovi,Hartije od vrednosti, Beograd. 1994.

[6] Ratkovi - Abramovi M.,Ekonomika preduzea, BBS, Beograd, 2008.

http://www.ekonomija.org/...,0&cntnt01articleid=852&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54

Dragan Marjanovi
http://www.ekonomija.org/...,0&cntnt01articleid=852&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54http://www.ekonomija.org/...,0&cntnt01articleid=852&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54

Documents

Moj Seminar Ski Iz Finansija