Menadzment Monetarnih i Javnih Finansija

Prof. dr Slobodan KomazecProf. dr arko Risti

MENADMENT MONETARNIH I

JAVNIH FINANSIJA

Struni saradnici:

Natalija Komazec Kristijan Risti

Beograd, 2009.

MENADMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA

Autori:Prof. dr Slobodan Komazec Prof. dr arko Risti

Izdava:EtnoSTIL

Recenzenti:Prof. dr Bogdan IliProf. dr Duan Zdravkovi

Priprema za tampu:Aleksandar Kosti

Tira: 100

tampa:EtnoStil, Beograd, 2009.

CIP - ,

336.1/.5336.7

, , 1939- Menament monetarnih i javnih nansija / Slobodan Komazec, rako Risti. - Beograd: EtnoStil, 2009 (Beograd : EtnoStil). - 651 str. : graf. prikazi, tabele; 25 cm

Tira 100. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-87867-08-61. ,, 1944- ) )

COBISS.SR-ID 168645388

SADRAJ

Knjiga prvamonetarne nansije

PRVI DEOMONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA

GLAVA PRVA - FINANSIJSKI SISTEM I SAVREMENA PRIVREDA ............13

1. FINANSIJE I FINANSIJSKA EKONOMIJA ...............................................................................132. OSNOVE I PRIRODA FINANSIJA .........................................................................................163. MONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA ..........................................................................18

GLAVA DRUGA - FINANSIJSKA EKONOMIJA I NACIONALNI DOHODAK ...................................................................................20

1. NACIONALNI DOHODAK, NJEGOVA RASPODELA, NOVANI TOKOVI I MONETARNI IFINANSIJSKI INSTRUMENTI ...............................................................................................20

2. KLASINE NEUTRALNE I SAVREMENE FUNKCIONALNE FINANSIJE ......................................24

DRUGI DEOSAVREMENI NOVAC I VRSTE NOVCA

GLAVA PRVA - TEORIJSKE OSNOVE SAVREMENOG NOVCA ..................31

1. SAVREMENI NOVAC - KARAKTERISTIKE I RAZVOJ ...............................................................312. NOVANICA ILI BANKNOTA ............................................................................................353. PAPIRNI NOVAC I ISTO PAPIRNO VAENJE .......................................................................37

GLAVA DRUGA - DEPOZITNI NOVAC ..................................................................41

1. SAVREMENI DEPOZITNI ILI BANKARSKI NOVAC ..................................................................412. PAPIRNI NOVANI SISTEM ILI SLOBODNA VALUTA ..............................................................453. PAPIRNI NOVAC I ZLATO DANAS .......................................................................................49

GLAVA TREA - SAVREMENI NOVAC I PRIVREDNA AKTIVNOST .............511. DELOVANJE NOVCA NA EKONOMSKU AKTIVNOST ..............................................................512. NOVAC, MONETARNA TEORIJA I AGREGATNA EKONOMSKA TEORIJA .....................................54

TREI DEOINFLACIJA I DEFLACIJA

GLAVA PRVA - PROMENE UNUTRANJE VREDNOSTI NOVCA ...............59

1. KUPOVNA SNAGA NOVCA MONETARNA NESTABILNOST .......................................................592. EKONOMSKI RAZVOJ I FAKTORI KUPOVNE SNAGE NOVCA ...................................................61

GLAVA DRUGA - TEORIJE INFLACIJE I MEHANIZAM INFLACIJE............63

1. POJAM I VRSTE INFLACIJE U SAVREMENOJ MONETARNOJ TEORIJI..........................................632. HIPERINFLACIJA I HIPERINFLATORNI VRTLOG ....................................................................693. KLASIFIKACIJA INFLACIJE PREMA PRIMARNIM UZROCIMA NASTANKA INFLACIONOG

POREMEAJA .................................................................................................................71

GLAVA TREA - EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE ..............871. TEORIJSKI ASPEKTI I SHVATANJA O DELOVANJU INFLACIJE ..................................................872. EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE .......................................................................90

GLAVA ETVRTA - INFLACIJA I PRIVREDNI RAST .............................................961. TEORIJSKA SHVATANJA I PRIVREDNI RAST .........................................................................962. DELOVANJE INFLACIJE NA EKONOMSKI RAST.....................................................................983. DELOVANJE EKONOMSKOG RAZVOJA NA INFLATORNU NESTABILNOST.................................101

GLAVA PETA - INFLACIONO FINANSIRANJE I IZVLAENJEPRIVREDE IZ STAGFLACIJE ..............................................104

1. MOGUNOSTI INFLATORNOG FINANSIRANJA ....................................................................1042. DEFICITNO FINANSIRANJE, ELASTINOST TRANJE I POKRETANJE PRIVREDNOG RAZVOJA ......108

GLAVA ESTA - INFLACIJA I PLATNI BILANS .............................................. 111

1. DELOVANJE INFLACIJE NA PLATNI BILANS ....................................................................... 1112. DELOVANJE INFLACIJE U USLOVIMA FIKSNOG I FLUKTUIRAJUEG KURSA ............................ 112

GLAVA SEDMA - INFLACIJA, DEVIZNI KURS I KAMATA ............................ 114

1. INFLACIJA I DEVIZNI KURS ........................................................................................... 114

GLAVA OSMA - DEFLACIJA I DEFLACIONA POLITIKA ............................ 116

1. POJAM I PRIRODA DEFLACIJE......................................................................................... 1162. UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE ....................................................................................... 1173. POSLEDICE I OBLICI DELOVANJA DEFLACIJE .................................................................... 1194. DEFLACIJA I EKONOMSKI RAZVOJ ..................................................................................120

GLAVA DEVETA - MERE KONTROLE INFLACIJE I EKONOMSKE STABILIZACIJE .......................................................................122

1. MERE KONTROLE I STABILIZACIJE ................................................................................1222. HIPERINFLACIJA I VALUTNA REFORMA ...........................................................................1243. INFLATORNA INERCIJA I INDEKSACIJA .............................................................................1274. INDEKSACIJA - MEHANIZAM KUMULISANJA INFLATORNIH EFEKATA I TROKOVNE

INFLACIJE ...................................................................................................................129

GLAVA DESETA - MONETARIZAM I STABILIZACIJA ....................................131

1. NEOMONETARIZAM I MONETARNA POLITIKA ...................................................................1312. MONETARISTIKI MODEL STABILIZACIJE .........................................................................1333. ORTODOKSNI MONETARIZAM I RESTRIKTIVNA POLITIKA ...................................................135

ETVRTI DEOMONETARNI AGREGATI I MONETARNA POLITIKA

GLAVA PRVA - NOVANA MASA I DRUGI MONETARNI AGREGATI.................................................................................139

1. DEFINICIJA MONETARNIH AGREGATA ..............................................................................1392. STRUKTURA I SEKTORSKI RASPORED NOVANE MASE .....................................................1433. OPTIMALNA NOVANA MASA I SAVREMENI MONETARNI SISTEM ........................................1484. DINAMIKA NOVANE MASE ..........................................................................................1525. OPTIMALNA NOVANA MASA I NJENE DETERMINANTE .....................................................153

GLAVA DRUGA - BRZINA OPTICAJA NOVCA I MONETARNA POLITIKA ..................................................................................157

1. BRZINA OPTICAJA NOVCA - PRIRODA I KARAKTER ...........................................................1572. VARIJABILNOST BRZINE OPTICAJA NOVCA ......................................................................1593. BRZINA OPTICAJA NOVCA PO SEKTORIMA .......................................................................1634. FAKTORI BRZINA NOVANOG OPTICAJA ..........................................................................1655. BRZINA OPTICAJA NOVCA I NJEN ODRAZ NA EFIKASNOST MONETARNE POLITIKE .................168

GLAVA TREA - PRIMARNI NOVAC - MONETARNA BAZA .........................1691. PRIMARNA EMISIJA NOVCA ...........................................................................................169

GLAVA ETVRTA - MEHANIZAM EMISIJE I PONITAVANJE NOVANE MASE .....................................................................174

1. TOKOVI STVARANJA NOVANE MASE .............................................................................1742. BANKARSKI KREDIT KAO INSTRUMENT EMISIJE I POVLAENJA NOVANE MASE ...................1773. NEMONETARNI DEPOZITI KAO KANAL STVARANJA I POVLAENJA NOVANE MASE ...............1784. DEVIZNE REZERVE KAO KANAL STVARANJA I POVLAENJA NOVANE MASE ........................1795. KUPOVINA I PRODAJA HARTIJA OD VREDNOSTI KAO KANAL FORMIRANJA I POVLAENJA

NOVANE MASE ...........................................................................................................181

GLAVA PETA - STVARANJE I PONITAVANJE NOVCA U BANKARSKOM SISTEMU .....................................................182

1. PRETPOSTAVKE PROCESA MONETARNO-KREDITNE MULTIPLIKACIJE .....................................1822. ODVIJANJE I EFEKTI PROCESA MULTIPLIKACIJE ...............................................................1843. OGRANIAVAJUI FAKTORI MULTIPLIKACIJE ....................................................................1874. MONETARNI MULTIPLIKATOR ........................................................................................1895. MULTIPLIKACIJA NOVCA I MONETARNA POLITIKA ............................................................1926. NETO DOMAA AKTIVA CENTRALNE BANKE ....................................................................193

PETI DEOBANKARSKI KREDITI

GLAVA PRVA - KREDIT U SAVREMENOJ PRIVREDI .................................197

1. BANKARSKI KREDIT, POJAM I RAZVOJ ............................................................................1972. EKONOMSKE FUNKCIJE BANKARSKOG KREDITA ...............................................................1993. ROBNO-NOVANI ILI KOMERCIJALNI KREDIT ...................................................................2034. BANKARSKI ILI NOVANI KREDIT ..................................................................................205

GLAVA DRUGA - NOVAC I KREDIT U REPRODUKCIJI .................................209

1. BANKARSKI KREDIT U ROBNOM PROMETU ......................................................................2092. BANKARSKI KREDIT U SFERI FINALNE POTRONJE ............................................................2123. BANKARSKI KREDIT I TRITE NOVCA I KAPITALA ...........................................................2144. STRATEKE RAZLIKE AKCIONARSKOG I KREDITNO-BANKARSKOG FINANSIRANJA..................217

GLAVA TREA - KREDITNI SISTEM I KREDITNI POSLOVI .......................2191. TEORIJSKE OSNOVE MONETARNO-KREDITNOG SISTEMA ....................................................2192. KREDITNI POSLOVI ......................................................................................................223

GLAVA ETVRTA - KAMATA KAO CENA NOVCA ...............................................2291. CENA NOVCA KAMATA ..............................................................................................2292. FUNKCIJE KAMATE .......................................................................................................2303. VRSTE KAMATNIH STOPA ..............................................................................................2314. MEHANIZAM KAMATNIH STOPA .....................................................................................2315. OPERACIJE CENTRALNE BANKE NA OTVORENOM TRITU .................................................236

ESTI DEOMONETARNA POLITIKA

GLAVA PRVA - TEORIJA MONETARNE POLITIKE ....................................241

1. OSNOVNE KONCEPCIJE O ULOZI MONETARNIH FAKTORA U REPRODUKCIJI ...........................2412. TEORIJSKA SHVATANJA O PRENOENJU MONETARNIH EFEKATA U REPRODUKCIJI ...................2433. NOVAC I PRIVREDNA AKTIVNOST ...................................................................................2474. MONETARNA POLITIKA I FORMIRANJE OPTIMALNE KOLIINE NOVCA ..................................251

GLAVA DRUGA - ULOGA I CILJEVI MONETARNE POLITIKE ....................255

1. OSNOVNI CILJEVI MONETARNO-KREDITNE POLITIKE .........................................................2552. ULOGA MONETARNO-KREDITNE POLITIKE .......................................................................2593. FLEKSIBILNA I DUGORONA MONETARNA POLITIKA .........................................................260

GLAVA TREA - MONETARNA POLITIKA I MONETARNI MENADMENT .2631. MONETARNO UPRAVLJANJE I MONETARNA POLITIKA ........................................................2632. EKSPANZIVNA MONETARNA POLITIKA .............................................................................265

3. MONETARNA POLITIKA PROTIV INFLACIJE RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA .................2684. MONETARNI MENADMENT U EKONOMSKOJ KRIZI -EFIKASNOST MONETARNE POLITIKE ........270

SEDMI DEOEKONOMIJA NOVCA I MAKROEKONOMSKE MONETARNE TEORIJE

1. MONETARISTIKA, KEJNZIJANSKA I KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA .................................2752. MONETARISTIKI I KEJNZIJANSKI TRANSMISIONI MEHANIZAM ...........................................3163. MONETARNI INDIKATOR: NOVANA MASA, KAMATNA STOPA, PRIMARNI NOVAC I

BANKARSKI KREDIT ......................................................................................................3424. IZBOR STRATEGIJE MONETARNIH CILJEVA ........................................................................3475. STABILAN I NESTABILAN MONETARNI RAST - PRAVILO O STOPI RASTA NOVANE MASE .........358

K N J I G A P R V A

MONETARNE FINANSIJE

P R V I D E O

MONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA

13

GLAVA PRVA

FINANSIJSKI SISTEM I SAVREMENA PRIVREDA

1. FINANSIJE I FINANSIJSKA EKONOMIJA

Finansije kao puniji pojam javlja se dosta rano, jo u srednjem veku. Sam naziv nansije potie od latinske rei nantio, a oznaava plaanje uopte. Pored toga, potojao je i neto ui pojam i izraz nantia pecuniaria, u znaenju - novanaplaanja.

Nauka o nansijama se danas moe podeliti na nansije u irem smislu (obu-hva taju sve poslove koji se zasnivaju na novanim odnosima, dakle odnose kojima no vac slui kao osnova) i nansije u uem smislu (odnose se samo na jedan deo koji izuava sistem formiranja, prikupljanja i troenja novanih sredstava javno prav nih tela - drave - u zadovoljavanju potreba u vrenju njenih sve brojnijih funk cija).1

Pojam nansija u uem smislu se danas uglavnom odnosi na javne ili dru tve ne nan-sije. Kako je drava osnovni subjekt koji za vrenje svojih javnih funkcija prikuplja i formira odreena sredstva kojima rukuje, to se i celokupno poslovanje, vezano za ovu aktivnost drave, naziva javna privreda (za razliku od privatne privrede).

Nauna discplina kojoj je zadatak izuavanje svih pitanja vezanih za formiranje i zadovoljenje javnih potreba, odnosno prikupljanje, uvanje i raspodelu prikupljenih sredstava, zovu se drutvene ili javne nansije.

U naem privrednom sistemu, zbog brojnih dubokih promena, vezana za ekonomsko odumiranje drave, jaanje materijalne baze novog upravljanja kapitalom preduzea, te izmena u nansijskom sistemu i sve vee uloge privrede, (to sve vodi daljoj decentralizaciji i deetatizaciji prikupljania i usmeravanja

1 Problemi koji se izuavaju u okviru nansija (posebno u delu drutvenih nansija) sve do sredine prologa veka nisu se prouavali u okviru posebne naune discipline. Dosta disperzirano ovi problemi su izuavani u okviru niza drugih disciplina: politike ekonomije, nauke o upravi, ekonomske politike, kao i u nekim drugim pravnim disciplinama, s kojima je bila gotovo organski vezana te je predstavljala njihov sastavni deo. Tek u drugoj polovini prolog veka izdvaja se u zasebnu naunu disciplinu koja se pod tim nazivom i danas izuava (Finansije, Nauka o nansijama. Public Finance, Finanzwisscnschaft, Obeestveunie nansy).

14

MENADMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

drutvenih sredstava), ovu naunu disciplinu treba nazvati drutvene nansije, odnosno nansijska ekonomija.

Dravi su danas, kao i uim drutveno-politikim zajednicama, poverene odreene drutvene funkcije za ije je obavljanje neophodno pribavljanje i troenje sredstava. Takvu aktivnost savezne drave, i drugih javno-pravnih kolektiviteta, organizovanu na prikupljanju, raspodeli i tronju javnih nansijskih sredstava u ostvarivanju javnih, optekorisnih i zajednikih zadataka nazivamo javnim nansijama. Osnovni subjekti javnih nansija su: drava, drutveni organi i ostale ustanove, koje obavljaju javne ili drutvene funkcije, a ije izvrenje zahteva i odgovarajua nansijska sredstva.

Proces pribavljanja drutvenih sredstava i njihovo organizovano plansko troenje na javne i opte potrebe ini osnovu jedne nove privrede, koju danas nazivamo nansijska privreda. Ova privreda ima svoje instrumente, tehniku prikupljanja i troenja sredstava, a zatim i efekte koje postie, i koji se bitno razlikuju od efekata privatnog preduzea ili privrednih subjekata. Zbog toga se moraju posebno izuavatimikro nansije preduzea, a posebno, nazivamo ih, makro nansijske.

Javna privreda i nansije su samo sastavni deo ukupne privrede i nansija kao celina. To se moe prikazati kao sledei oblik povezanosti privrede i nansija:

Javna privreda javne nansije,1.Privatna privreda privatne nansije (mikro nansije),2.Meunarodna privreda meunarodne nansije3. 2Ukupni odnosi unutar privrede i meunarodni ekonomski i platni odnosi 4.- monetarne nansije. (Monetarne nansije se interpoliraju u sve oblike privrede, sve sektore i nansijske odnose, tako da istovremeno predstavljaju omota u okviru koga se odvijaju odreeni konkretni nansijski odnosi, delovanja, instrumenti i razvijaju odgovarajue institucije). Monetarne nansije predstavljaju osnovu svih uih i konkretnijih oblika nansijske aktivnosti.

Javna privreda, uglavnom kroz sistem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka, dolazi do potrebnih sredstava za ostvarivanje svojih funkcija. S druge strane, privatna privreda osigurava sredstva iz procesa proizvodnje i procesa stvaranja dohotka.

Dok je troenje prikupljenih sredstava u javnoj privredi vezano za obavljanje odreenih javnih funkcija (kolstvo, zdravstvo, osiguranje, sudstvo, vojska i dr.), i nije neposredno vezano za rentabilitet ulaganja, kod privatne privrede, odnosno privrednih subjekata koji rade sredstvima u privatnom vlasnitvu, troenje sredstava vezano je za ekonomske principe ulaganja i ostvarivanja odreenih materijalno- nansijskih rezultata (proizvodnja robe, usluga, izvoz, uvoz i dr.) u procesu proirene reprodukcije.

Kako javna privreda u kapitalizmu dolazi do potrebnih sredstava, stvorenih uglavnom u privatnom sektoru, to je ona neraskidivo povezana s ovom privredom i danas ini celinu s njom.2 Novac i kapital u meunarodnoj ekonomiji ovde neemo izuavati, jer je to posebno podruje. ire

istraivanje ovog podruja izvriili smo u knjizi Meunarodni nansijski mcnadment, igoja,Beograd. 1996.

15

prvi deo - Monetarna i nansijska ekonomija

Modernu kapitalistiku privredu karakterie sve razvijeniji oblik dravno-monopolistikog regulisanja celokupnih privrednih i nansijskih odnosa. Dok je ranije uloga drave u privredi bila gotovo neutralna (regulisanje opticaja novca, uvar reda, roira i poretka, borba protiv monopola i sl.), danas drava sve vie zahvata nacionalni dohodak i vri razne proizvodne i druge zahvate u privredi. U tom pravcu u potpunosti je sebi podredila centralnu banku, zloupotrebljava novac i kredit, vri esto odluujui uticaj na sve sektore privrednog ivota i razvoja. Snano se razvio dravni intervencionizam u privredi. Time drava danas uestvujene samo u raspodeli ve i u stvaranju i preraspodeli nacionalnog dohotka unutar privrede, uvozu i izvozu roba, novca, rada i kapitala.

Danas u kapitalistikom sistemu javna privreda dobija sve vie elemenata proizvodne funkcije (preko javnih preduzea, investicija, intervencija i dr.), tako da se nansijski odnos i javne i privatne privrede razvijaju u gotovo svim pravcima, organski se spajajui. Do sada je, meutim, nansijska teorija javnu privredu posmatrala uglavnom kao sistem izuavanja sredstava iz privatne privrede (porezi, takse, carine, doprinosi i dr.) te njihovo esto neproizvodno troenje.

U savremenoj nansijskoj literaturi danas se, uglavnom, iskristalisalo shvatanje da nansije treba da prouavaju:

Novac, kreditnu politiku i kreditni sistem;1.Banke i bankarski sistem;2.Meunarodne nansije;3.Probleme prikupljanja javnih sredstava za pokrie javnih rashoda;4.Odraz prikupljanja i troenja tih sredstava na narodnu privredu;5.Problem raspodele i preraspodele poreskog tereta na poreske subjekte i 6.principe oporezivanja;Javne prihode i rashode u celini, odnosno budet i budetsku politiku (Fiscal 7.Policy) i njen odraz na privredna kretanja, odnosno ciklinu nestabilnost privrede i sprovoenje anticikline ekonomske politike i dr.

Ovakvim razdvajanjima elemenata koje izuavaju monetarne i javne nansije svakako treba dodati i druga podruja, s kojima je ona neposredno vezana, kao: politiku ekonomiju, ekonomsku politiku, monetarnu i nansijsku statistiku, ekonomiku preduzea (mikro nansije), ekonomiku meunarodne razmene, teoriju i politiku ekonomskog razvoja i dr.

Sve to samo potvruje injenicu da u duboko izmenjenim odnosima javnog i privatnog sektora, kao i meunarodnim nansijskim odnosima, dosadanje teorije i de nicije nansija ne odgovaraju novoizmenjenim nansijskim i drugim odnosima u modernoj privredi, posebno u jednoj regulisanoj privredi od strane drave i monopola (dravno-monopolistiki kapitalizam). Stoga i pokuaji da se da jedna jedinstvena de nicija nauke o nansijama, koja bi ukljuila u sebe svu tako iroku i raznovrsnu problematiku, do sada nisu dali zadovoljavajue rezultate.

16


2. OSNOVE I PRIRODA FINANSIJA

Finansije u punom obliku, kao zaokruena nauna disciplina, nastaju u osnovi pojavom i razvojem robne proizvodnje i delovanja zakona vrednosti, odnosno postojanjem novca kao opteg ekvivalenta (prema poznatom obrascu N - R N

1, odnosno R - N R

1 ili proirenog oblika odnosa faktora reprodukcije:

S

1 1

P

PN R P R N

S!!

Poetak i kraj procesa reprodukcije je novac, odnosno novani oblik vrednosti sredstava reprodukcije. Svi oblici sredstava reprodukcije u odreenomtrenutku, dakle, poprimaju novani oblik. Iz Marksove analize krunog kretanja kapitala, koji se pojavljuje u novanom i robnom obliku, uoava se prisustvo novca u toj drutvenoj transformaciji robnog oblika kapitala u novani. Novac se javlja ne samo kao isto nansijski fenomen, ve i kao sasvim odreeni drutveni odnos.

To znai da je delovanje zakona vrednosti i ispoljavanje robne proizvodnje organski vezano za postojanje novca. Sve dok postoji novac i novani oblik vrednosti - imaemo nansije i nansijske odnose. Poto su organski vezane upravo za novac, time je i odreena priroda nansija. Priroda nansija je, dakle, novana, odnosno monetarna. Novac im je osnova, odnosno okosnica, na kojoj se razvijaju brojni nansijski odnosi. Bez novca i novanih odnosa u stvaranju i raspodeli nacionalnog dohotka - nema ni nansija. To znai da e nansije kao nauna disciplina postojati sve dotle dok budu postojali robna proizvodnja, zakon vrednosti i novac kao posebna ekonomska kategorija. Novac je, dakle, prvi preduslov za nansijsko delovanje drutva i svakog njegovog subjekta, odnosno sektora.

Finansije u savremenoj teoriji obuhvataju sve novane, odnosno nansijske odnose, ime imaju i odreeno ire znaenje, poto u sebe ukljuuju tri najue povezana podruja:

Monetarne nansije (novac, kredit, banke, berze i dr.), na kojima a)poiva najvei deo nauke o nansijama;Javne ili drutvene nansije (prikupljanje i troenje drutvenih b)sredstava za nansiranje javnih potreba u drutvu), ali i efekte takvih aktivnosti javno-pravnih tela i drugih kolektivieta u privredi;Meunarodne nansije, kao poseban deo, mada ga neki autori c)svrstavaju u monetarne nansije. Meutim, zbog specinosti ove problematike, adekvatnije ih je odvojiti u posebno podruje nauke o nansijama (jer se danas sve vie radi o paralelnom izuavanju istotekuih monetarnih problema i problema meunarodnog nansiranja i kretanja kapitala, tednje, akuraulacije).

Danas su sva tri dela integrisana u jednu jedinstvenu naunu disciplinu - nauku o nansijama. Meusobni odnosi i brojna, sloena delovanja na privredu i drutvo

17


svih navedenih podsistema nauke o nansijama kao celine obino se razmatraju u posebnoj disciplini ove nauke (funkcionalne nansije), disciplini koja danas u svim zemljama sve vie dobija na znaaju. Ova pojava je najue vezana za sve iri razvoj monetarne i skalne teorije i politike (Monetary and Fiscal Theory and Policy), imeje u osnovi i nestalo starog, prevazienog pristupa izuavanju nansija.

Prema tome, nansije kao nauna disciplina bave se svim pitanjima koja su vezana za probleme novca, za njegovo stvaranje, tokove, ponitavanje, brojna i sloena delovanja u privredi, tokove dohotka uopte, a, pre svega, za njegovu raspodelu, preraspodelu, oblike, instrumente i subjekte njegovog troenja, te brojna i sloena delovanja u savremenoj privredi.3

Sistem novanih tokova, odnosno raspodelu i preraspodelu dohotka u privredi, uz ukljuivanje eksterne privrede, moemo prikazati na sledei nain:

CIRKULACJJA NOVCA I DOHOTKA IZMEU SEKTORA4

Slika 1

3 Korienje novca u vrlo razvijenim odnosima u privredi i drutvu, kako u razreavanju odreenihodnosa, tako i u procesu reprodukcije, samo potvruje istinu - da je novac prolazna taka u nauci o nansijama i da ova sva razvijenija nauna oblast mora poeti od prouavanja nastanka i razvoja novca. Sve do nedavno kod velikog broja naih autora poetni korak u izuavanju nansija bio je usmeren na izuavanje javnih prihoda ili rashoda, to je, smatramo, nelogino, a odraz je prevazienog sistema u kojem se izuavanje svodilo uglavnom na budet kao instrument nansiranja drave i privrede. Novac, kredit, banke i drugi monetarni fenomeni i institucije bili su od malog znaaja i gotovo neutralni u tokovima reprodukcije. Tek razvojem drutvenog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju, razvojem robno-novanih odnosa i veom ulogom trinog mehanizma, u naoj nansijskoj teoriji novac i kredit dobijaju posebno na znaaju, postajui gotovo osnovni deo nauke o nansijama (i nerazdvojni deo javnih nansija).

4 U navedenom gra konu upotrebljeni simboli imaju stedee znaenje: R - proizvodna jedinica, preduzee;B -banka, bankanki sistem; Dr - drava, javni sektor; St - sektor sianovnitva; E - inostranstvo (eksterna ekonomija).

18


Jedan deo novanih tokova odvija se unutar sektora privrednih preduzea,a drugi oblik krunog kretanja odvija se u privredi kao celini. Kruno kretanje sredstava unutar kruga privrednih preduzea sastavni je deo kretanja sredstava celokupne privrede. Novana sredstva naputaju sektor privrednih preduzeaprilikom raspodele dohotka i odlivaju se u sektor stanovnitva, banaka i drave, odnosno u inostranstvo. Meutim, poto ovi sektori dobijena novana sredstva troe za kupovinu roba ili usluga, u prvom sektoru, to se novani dohodak, preliven u njih, ponovo vraa u sektor privrednih subjekata. Time se zavrava jedan ciklus krunog kretanja dohodaka u privredi. Posle prvog krunog toka, sledi drugi, ali sada na znatno viem nivou dohotka, saglasno proirenoj drutvenoj reprodukciji.

Prethodna shema daje prikaz uglavnom svih novanih tokova jedne otvorene nacionalne privrede. Jedan deo ukupnih novanih tokova, vidimo, vezan je za raspodelu, preraspodelu i troenje nacionalnog dohotka (u poslednje vreme u razvijenom dravnom intervencionizmu i njegovo stvaranje u javnom sektoru), to sve predstavlja predmet izuavanja javnih ili drutvenih nansija. Drugi tokovi, vezani za sistem stvaranja, cirkulaciju i ponitavanje novca, kako u nacionalnim, tako i u meunarodnim okvirima, postaju predmet izuavanja monetarnih nansija. Dakle, jasno se vidi da su to toliko povezani i meuzavisni tokovi - da ih je nemogueodvojiti, mada ih je mogue odvojeno izuavati, to se esto i ini. Meutim, bez poznavanja brojnih i sioenih tokova novca i dohotka u privredi, njihovog delovanja u privredi, ali i uzajamnog delovanja, nije mogue ni shvatiti sutinu savremenih nansija.

3. MONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA

U okviru nansijske ekonomije danas se mogu izdiferencirati dosta razvijene posebne discipline koje ulaze u sastav kompleksnih nansija. Danas se, uglavnom, posebno izdvajaju kao zaokrueni delovi sledei elementi:

Monetarna i nansijska teorija;1.Monetarna i nansijska politika;2.Finansijska statistika;3.Monetarno i nansijsko pravo;4.Budetsko pravo itd.5.

1. Monetarna i nansijska teorija.a) Monetarna teorija se u savremenim privrednim sistemima sve vie

orijentie na istraivanje delovanja novca i kredita na razliite privredne agregate, sve manje na istraivanja prirode, oblika i razvoja novca i novanih sistema. Sve do nedavno ona je probleme novca istraivala vie izolovano, to joj je postalo gotovo i osnovna svrha, bez neposredne veze s osnovnim tokovima privrede.

19


Otkrivajui sloene i povratne veze novca i drugih privrednih agregata, monetarna teorija stvara osnovu za svesno regulisanje novca i kredita u privredi i voenje odgovarajue monetarne politike. Time je monetarna teorija postala osnova za voenje monetarne politike.

Monetarna teorija, istina, izuava prirodu, oblike i razvoj novca, ali u sredite svog interesa postavlja prirodu i oblike delovanja novca i kredita na niz privrednih agregata, kao to su: nacionalni dohodak, potronja, platni bilansi, investicije, zaposlenost, cene, odnosno privredna stabilnost i dr.

b) Finansijska teorija prouava prirodu, nansijske odnose, instrumente i mehanizam, kao i oblike delovanja javnih rashoda i prihoda, odnosno budeta u nacionalnoj privredi.

2. Monetarna i nansijska politika su primenjene naune oblasti koje se bave istraivanjem monetarnih i nansijskih instrumenata i mera koje treba preduzeti u ostvarivanju odreenih, unapred postavljenih, ekonomskih, razvojnih, stabilizacionih i drugih ciljeva. Monetarna i nansijska teorija, otkrivaju prirodu i nain delovanja odreenih instrumenata, omoguavaju monetarnoj i nansijskoj politici optimalan izbor i kombinaciju odreenih instrumenata za najbre i naje kasnije ostvarenje predvienih ciljeva. Finansijska politika u socijalistikim privredama ima ire znaenje u odnosu na kapitalistike, s obzirom na to da ukljuuje u sebe i delovanje monetamo-kreditne politike. To postaje stvarna sinteza delovanja monetarnog i skalnog segmenta nansijskog sistema. Finansijska politika u kapitalizmu odvojeno tretira Finansijsku politiku (Fiscal Policy) od monetarmo-kreditne politike (Monetary Policy). Fiskalna politika se redovno koristi za ostvarenje odreenogdelovanja na raspodelu i preraspodelu nacionalnog dohotka, a sve se to ostvaruje preko odgovarajuih nansijskih mera i instrumenata.

Inae, danas je gotovo nemogue povui jasnu granicu izmeu delovanja i efekata monetarne te delovanja i efekata skalne politike. Efekti su najee rezultat istovremenog (sinhronizovanog) delovanja, kako jedne, tako i druge politike. Ovo se posebno osea kod njihovog povratnog delovanja na nacionalni dohodak, a posebno kod delovanja javnog duga (njegova monetizacija, demonetizacija i raznovrsni oblici delovanja u privredi).

3. Monetarna i nansijska statistika predstavlja sistematizovan pregled vremenskih serija u pogledu ponaanja i promena odreenih monetarnih i nansijskih agregata. Ona slui kao osnova za odreena operativna istraivanja u primeni i efektima preduzetih mera monetame i nansijske politike. U nansijskoj statistici se obino istrauju efekti preduzetih mera, dok manje slui kao osnova za operativna istraivanja, kao to je sluaj u drugim ekonomskim disciplinama.

4. Finansijsko pravo prouava nansijske norme, nansijske po-slove, odnosno nansijske odluke, odnosno tehniku, sprovedenu i reguli-sanu zakonskim aktima, koju treba primeniti pri prikupljanju i troenju drutvenih sredstava, kao uticaj koji na to kretanje imaju dravni ili poslovni organi.

20

GLAVA DRUGA

FINANSIJSKA EKONOMIJA I NACIONALNI

DOHODAK

1. NACIONALNI DOHODAK, NJEGOVA RASPODELA, NOVANI TOKOVI I MONETARNI I FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Finansije izuavaju odreene novane odnose koji su nastali i razvili se vepojavom novca i funkcionisanjem robno-novanih odnosa u privredi i organima drutveno-politike nadgradnje. Ovo su vrlo sloeni odnosi. Obino su dvojnog karaktera, jer s jedne strane, predstavljaju materijalne odnose i tokove u privredi i reprodukciji, a s druge strane novane odnose i tokove koje materijalna sredstva dobijaju u tokovima reprodukcije (novana strana reprodukcije je samo druga strana njene materijalne osnove i materijalnih bilansa). Isto tako, ovi odnosi su odraz odreenih drutvenih odnosa koji daju osnovna obeleja i karakter sistemu raspodele dohotka i novanim odnosima uopte.

Obe strane predstavljaju dijalektiku celinu koja proizlazi iz drutveno-ekonomskih odnosa i razvoja privrede odreenog drutva. Kako je materijalna strana nansija sadrana u tome da prouava novana sredstva koja se nalaze u rukama razliitih subjekata drutva, koji ih troe u vrenju svojih funkcija, to je stvaranje i raspodela ovih sredstava rezultat drutveno-ekonomskih odnosa u jednoj privredi. Na taj nain stvaranje, raspodela i troenje nansijskih sredstava postaje jedno dijalektiko jedinstvo, odreeno karakterom drutveno-ekonomskog sistema.

Pred nansije se stoga i postavljaju zadaci da u svom teorijskom delu izuavaju sve nansijske fenomene, njihove uzroke i efekte u jednoj nacionalnoj ekonomiji.

Iako monetarne, odnosno drutvene nansije, ne uzimaju i ne mogu uzimati uea u procesu proizvodnje, jer ne predstavljaju faktor proizvodnje, one su od

21


ogromnog uticaja na sve faktore proirene reprodukcije, posebno preko politike aktivnog novca. To delovanje se ostvaruje upravo kroz sistem raspodele nacional-nog dohotka i sistem emisije i ponitavanja novane mase. Raspodeljujui novanedoho tke i akumulaciju, nansije drutvenih organa istovremeno ostvaruju bitne pret-po stavke raspodele celokupnog drtvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. U tom pravcu one mogu delovati na ubrzavanje ili usporavanje tempa i brzine ekonomskog razvoja i njegove strukture, na proizvodnju i potronju, ponaanje subjekata u sistemu, uvoz i izvoz, platno-bilansnu situaciju, investicije i sve elemente u jednoj privredi kao celini. Nacionalni dohodak nije samo izvor sredstava, ve pre svega, agregat na koji se najvie odravaju efekti preduzetih mera i instrumenata monetarnih i javnih nansija (novac, kredit, porezi, javni rashodi, javni dug, budet, kamata i dr.).

Osnovna raspodela nacionalnog dohotka vri se na ve poznate osnovne oblike agregatne potronje: linu potronju (C), neto investicije (I) i optu potronju (G).

Finansijskim instrumentima i sistemom davanja i oduzimanja, odnosno delovanjem na nacionalni dohodak, esto se reavajue moe delovati na stabilnost privrede, raspodelu i ekonomski razvoj. Time je de nitivno odbaen stav o neutralnosti nansija (novca, kredita, prihoda, rashoda, i sl.) i neutralnoj i statikojjavnoj privredi.

Moderne nansije pretvorile su se u iroko nauno podruje, s nizom instrumenata, institucija i mera s mogunostima vitalnog delovanja na monetarno, razvojno, politiko i socijalno podruje. To je postao i njihov osnovni zadatak - u sklopu aktivnih javnih prihoda, javnih rashoda, novca i javnog duga.

U okviru nacionalnog dohotka, nansijski tokovi su sada vezani za njegov sistem formiranja, osnovnu raspodelu i troenje. Dakle, imamo:

Y = C + I + G

Svi tokovi nacionalnog dohotka i formiranje osnovnih oblika njegove nalne potronje (line, investicione i opte) slikovito su prikazani u sledeoj emi:

Ukljuivanjem ve navedene eksterne privrede i nansijskih odnosa s inostranstvom, dobija se poznata jednaina Y = C + I + G (X-M), ime se meunarodni nansijski odnosi (pomoi, pokloni, zajmovi, kamate i dr.) ukljuuju u domaetokove stvaranja i troenja nacionainog dohotka. Time se dakle i javna sredstva javljaju kao jedan od bitnih faktora u stvaranju, raspodeli i troenju nacionalnog dohotka.

Podruje delovanja javnih nansija nije vie, to se sve donedavno tvrdilo, ogranieno visinom i ponaanjem nacionalnog dohotka. Razvoj javnog duga kod centralne banke (koji u nekim privredama dostie gotovo visinu nacionalnog dohotka), zatim javni dug u inostranstvu i priliv dohotka iz inostranstva, sve razvijeniji de citni sistem nansiranja kroz kreditnu ekspanziju unutar nacionalnih privreda samo potvruju novi pristup. Time se i domen i delovanje javnih nansija ogromno proiruju i prelaze granice koje im stvara nacionalni dohodak. Istina, nacionalni dohodak i dalje ostaje osnovni agregat preko koga se ispoljavaju i na kome se oseaju delovanja monetarne i skalne politike.

22


KRUNO KRETANJE NACIONALNOG DOHOTKA

Slika 2

Uee javnih rashoda u nacionalnom dohotku u razvijenim dravama danas se kree od 34-52%, to je za 12-20% vie u odnosu na uee od pre deset god.

Istovremeno, posebno razvojem posebnih nansijskih sredstava, kao to je javni dug kod centralne banke, koji moe da pree visinu godinjeg nacionalnog dohotka, nansijski odnosi se proiruju i iznad i izvan kretanja nacionalnog dohotka. Tako nastaje organska veza izmeu monetarnih i javnih nansija koje postaju jedinstvena celina. Teko je sada povui granicu izmeu monetarnih i javnih tokova, kao i isto monetarnih i nansijskih mera i instrumenata.

Finansijski tokovi se ne odvijaju pod dominantnim uticajem zakona vrednosti i ostalih trinih odnosa i zakona. To bi se moglo uglavnom odnositi na privatni sektor i sektor privrednih preduzea. Istina, i tu se njihovo delovanje i znaaj oseau znatno manjem delu, a sve vie kroz vie ili manje razvijen javni sektor, i bolje ili slabije organizovan i podeen nansijski, bankarski i monetarno-kreditni sistem.

Finansijski tokovi, koji nastaju aktivnou javnog sektora, integriu se u ukupne nansijske tokove u drutvu i zavisni su od njihovog volumena, dinamike

23


i strukture. Meutim, oni vre veoma znaajno obratno delovanje, jer utiujednovremeno na ekonomske i socijalne odnose, posebno na alokaciju resursa, na nivo i strukturu globalne tranje, na redistribuciju dobara, na stanje likvidnosti i nansijske stabilnosti. Veina razvijenih drava i zemalja u razvoju veoma aktivno koriste monetarne i javne nansije u oblasti ekonomskog razvoja.

Zbog toga nansije kao nauna discplina imaju posebno mesto, integriu se u sve ostale ekonomske naune discipline, jer je vrednosni korelat (novac, novaniodnosi) organski ugraen u njih, ali i u najvei deo pravnih, sociolokih i drugih podruja i disciplina.

Postoji, dakle, uska povezanost nauke o nansijama i drugih ekonomskih disciplina (politike ekonomije, ekonomske politike, ekonomike meunarodnerazmene, ekonomike preduzea, politike ekonomskog razvoja i dr.), s jedne strane, i graanskog, imovinskog i obligacionog prava, s druge.

U novije vreme javlja se tendencija da se izdvoji posebna nauna disciplina - monetama ekonomija (koja bi ukljuivala u sebe i nansijsku ekonomiju kao ue podruje).

Delujui na ponaanje potronje i akumulacije, nansije kroz sferu raspodele vre i odgovarajua delovanja i na drutvenu reprodukciju u celini.

Razvoj nansija stvarno je usko vezan za razvoj politike ekonomije, posebno u novije vreme. Savremena nansijska teorija i politika sve veu panju posveuje ekonomskim efektima novca i kredita, javnim prihodima i rashodima, odnosno uopte ekonomsko-politikoj aktivnosti drave. Karakter i uloga drave u privredi se iz osnova izmenila: umesto statike, neutralne drave (drave uvarareda, mira i poretka, zatitnika granica, faktora borbe protiv monopola i ostalih neutralnih funkcija drave), ona se pretvorila u jedan od najsnanijih faktora dinamike, strukture i pravaca ekonomskog i socijalnog ravoja.

Nauka o nansijama, stoga, mora danas sve vie, pored prouavanja sutine nansijskih pojava, da prouava i sve organizacione oblike nansijskih odnosa i mera, jer su one jedno od najsnanijih orua ekonomske i razvojne politike.

Finansije u kapitalizmu su postale izuzetno znaajne, paralelno s novom ulogom i funkcijama drave, tako da se danas kapitalistika reprodukcija, odnosno reprodukcija kapitala, ne moe zamisliti bez aktivne uloge drave i njenih nansija. Intervencija drave, odnosno, danas razvijeni dravni intervencioznizam, obino se sprovodi u oblasti privrede preko dravnih ili javnih nansija.

Meutim, danas u nansijskoj teoriji ne postoji jedinstveno gledite - ta sve treba da bude zadatak (uloga) nauke o nansijama.

Osnovni zadatak nansija, sve donedavno, sastojao se u tome da osigura dovoljna sredstva kroz preraspodelu dohotka za pokrie javnih rashoda drave. Ravnotea javnih rashoda i prihoda, kao stalna ravnotea budeta, smatrana je najviim ciljem dobro voene nansijske politike i nansija drave.

24


Moderne drave iz osnova menjaju ulogu i znaaj nansija. Tako je u poslednjih pedeset godina rast javnih rashoda i prihoda znatno bri od rasta nacionalnog dohotka, a isto tako rast i emisija novane mase i javnog duga.

Dakle, mogli bismo zakljuiti da je osnovni zadatak nansija da prouavaoblike, instrumente, mere i njihovo delovanje, organizaciju institucija j dr. - vezano za novanu privredu i njeno ukupno funkcionisanje. Prema tome, radi se o jednoj vrlo irokoj i sloenoj naunoj oblasti.

Nauka o nansijama je stoga kompleksno podruje koje u sebe integrie niz nansijskih grana, ali uz prisustvo ekonomskih, pravnih, politikih, socijalnih i drugih elemenata.

2. KLASINE NEUTRALNE I SAVREMENE FUNKCIONALNE FINANSIJE

Problemi monetarnih i javnih nansija u novijem razvoju javljaju se kao novi i kvalitativno i kvantitativno bitno drugaiji, u odnosu na probleme nansija u 19. i poetkom 20. veka.

Od neutralnog novca i neutralnih javnih nansija, koje se zasnivaju samo na prikupljanju i redistribuciji dela nacionalnog dohotka, dolazi se do funkcionalnih nansija (znatno adekvatniji pojam) koje izuavaju kvalitativne i kvantitativne efekte u delovanju monetarnih i javnih instrumenata i mera u procesu drutveno-ekonomskog razvoja.

Javnim rashodima u periodu liberalizma nije pridavana stvaralaka uloga. Shvatajui ih kao nuno zlo i sistem stalnog oduzimanja dela nacionalnog dohotka privrede u korist drave, u teoriji se zapaalo zalaganje za njihovo svoenje na minimum. Teorija minimiteta javnih rashoda dominirala je u periodu liberalizma, zapravo inila je osnovu njihovog razvoja. O funkcionalnim nansijama gotovo da nije moglo biti ni govora. Novac je bio neutralan, a tu neutralnost osiguravao je automatizam novanog opticaja.

Poetak ere funkcionalnih nansija vezan je, pre svega, za izmenu karaktera i prirode javnih rashoda. O stvaranju novih ekonomskih osnova izuzetnog ekonomsko-politikog delovanja javnih rashoda i prihoda moe se govoriti tek u savremenoj nansijskoj nauci. Ekonomsko i socijalno delovanje instrumenata javnih nansija izbija u prvi plan. Tretiranje javnih prihoda i rashoda, kao iskljuivog sistema prikupljanja i samo distribucije tako prikupljenih javnih nansijskih sredstava de nitivno je naputeno.

Razloge naputanja tradicionalnih shvatanja moemo traiti u transformaciji mesta i uloga politikih institucija, pre svega, drave, u ekonomskom ivotu gotovo

25


svake savremene ekonomike. Nastanak dravnog intervencionizma5 dovodi i do celog niza novih i proirenja postojeih oblika rashoda, kao to su dravne (javne) investicije, stimulacija pojedinih privrednih grana, irenje javnog (dravnog) sektora i neposredna proizvodna funkcija drave, javni radovi, uticaj drave na podrujunovca, kredita, banaka, raspodele, potronje i dr. Sve to vodi poveanju dravnog aparata, javnih slubi i irenja javnih rashoda. Paralelno s proirenjem uloge drave, u privrednom ivotu javlja se tendencija rasta javnih rashoda, naroito transfernih i investicionih rashoda.

Mada se, po inerciji, zadralo shvatanje da je privatna privreda po e kasnosti i rentabilnosti superiornija od javne, negativan stav prema javnim rashodima od tada je, ipak, sve blai, da bi se danas gotovo izgubio.

Vreme posle velike ekonomske krize, kada je politika javnih rashoda veoma uspeno odigrala ulogu obnove privrede i ublaivanja posledica krize, nateralo je teoriju da potpuno preispita stav prema javnim rashodima i njihovoj ulozi u privredi. Javni rashodi su, porasli od 5-10% iz godina pre prvog svetskog rata, do danas u veini zemalja, od jedne treine, pa i preko 59% nacionalnog dohotka. Ako akumulaciju drave de niemo kao viak prihoda u odnosu na rashode, onda je u periodu 1952-1980. direktna, dravna akumulacija zahvatala 25% akumulacije u Nemakoj, Norvekoj i vedskoj i drugim razvijenim zemljama. Javne investicije u veini ovih zemalja uestvuju u bruto investicijama s gotovo 50%, a u nekim granama i 80-96% (avionska, raketna, telekomunikacije i dr.).6 Ovo neminovno dovodi do bitnih strukturnih i kvantitativnih promena u poveanju javnog sektora, pojaanju skalne presije i stalnom rastu javnog duga, a u nerazvijenim zemljama i estog de citnog nansiranja ekonomskog razvoja.7

S druge strane, porezi i drugi oblici javnih prihoda prestali su se javljati kao instrumenti kojim se samo osiguravaju dovoljna javna sredstva za pokrie javnih ili drutvenih rashoda.8 Oni postaju snaan instrument u voenju aktivne skalne politike. Neutralne nansije pretvaraju se u aktivne ili funkcionalne nansije.

U razvijenim privredama (od ukupne potronje) na javnu potronju opada danas esto preko 50%, na investicije 16-55% bruto investicija, zaposlenost u javnom sektoru u ukupnoj zaposlenosti 10-45%, u ukupnim zaradama 20-42%, a samo socijalna davanja u neto proizvodu 19,3% do 26%.

U novim odnosima postale su neodrive i teze klasinog leissez fairea o neutralnosti javnih nansija u odnosu na privredu, i o dravi kao nonom uvaru5 Posle velike ekonomske krize i Kejnzove Opte teorije zaposlenosti, kamate i novca, London, 1936.

(Videti o tome ire u knjizi: dr S. Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sistema, 1978, str. 83-108).

6 Uee drave u ekonomskoj aktivnosti, npr. u Nemakoj, u 1970. godini bilo je sledee: dobijanje uglja 98%; proizvodnja elektroenergije 70%; dobijanje aluminijuma 71%; proizvodnja automobila 43%, proizvodnja brodova41%; elezniki transport 93%; vazduni transport i veze 100%. (Izvor: Me i Mo, No 12,1971, str. 145).

7 U dugom periodu. 1939-1979. godine, budetski de cit se u SAD nije pojavio samo 6 puta, u V. Britaniji 4 puta, dok kod Francuske i Italije nije bilo godine bez budetskog de cita.

8 Prema klasinoj ekonomskoj teoriji, porezi se javljaju kao optereenje privatnih dohodaka, teret za potrebe nansiranja dravnog upravljanja. Iskustvo savremenog kapilalizma Amerike pokazuje, meutim, da su se porezi iz svih izvora poeli u najveoj meri koristiti za nansiranje privatnih preduzea. U periodu posla drugog svetskog rata vie od polovine poreskih prihoda SAD korieno je za nansiranje biznisa. (P. Crosser. State Capitalism in the Economy of United States. New York, 1961, str. 27).

26


mira i poretka (unutranjeg poretka i spoljne sigurnosti). Kada su vlade svih veihzemalja preuzele jednu etvrtinu ili treinu nacionalnog dohotka i kanalisala taj deo za izvrenje ekonomskih i socijalnih ciljeva po vlastitom izboru, izgleda nerealistikishvatiti odnos izmeu javnog i privatnog sektora privrede na taj nain kako je to inila ortodoksna teorija... proirenje javnih nansija poelo je u poveanoj meri da deluje i na obim rashoda privatne privrede.9

Razvojem dravnog intervencioznima, drava se pretvara u odluujui faktor u regulisanju privrede ,,ne samo svojim sistemom prihoda, odnosno oduzimaniem od privrede, ve i svojim rashodima odnosno davanjem privredi.10

Raniju gotovo potpunu apstinenciju u odnosu na razvoj privrede, iz perioda klasninog liberalizma, danas u potpunosti zamenjuje naglaeni dravni intervencionizam. Korigovanje negativnih posledica trinog automatizma,11 posebno na podruju snanih uktuacija konjunkture, nezaposlenosti, in acije, preterane tranje i de acije, postaje danas posebno podruje dravnog intervencionizma (anticiklina monetarna i skalna politika).

Sve vee irenje javnog sektora (dravnih preduzea) - naspram privatnog, mada i dalje privatni ostaje osnovna karakteristika savremenog kapitalizma, vodi dubljim strukturnim promenama (danas se u graanskoj teoriji govori uglavnom o dvojnoj, meanoj, socijalnoj privredi - Mixed Economy).

Finansijska politika savremene drave danas se u tom kontekstu smatra racionalnom upravo toliko, koliko je u stanju da doprinese ostvarivanju odreenihekonomskih ciljeva. Monetarne i javne nansije dobijaju novi karakter, postajuijedno od osnovnih podruja ekonomske i socijalne politike savremene drave. Politika javnih rashoda izbija u prvi plan nansijske teorije, i to kao osnovni instrument ekonomske i socijalne politike. Javni rashodi time postaju najoperativniji instrument ekonomske politike.

U okviru ovako nastalih novih saznanja o mestu skalne politike, posebno posle Velike ekonomske krize, razvio se princip anticiklinog (kompenzacionog) delovanja nansija. Taj princip u osnovi znai jaanje javnih rashoda u vreme krize i silaznog kretanja u konjunkturnom ciklusu, i, suprotno tome, njihovo suavanje u fazi prosperiteta kapitalistike privrede. To znai da bi, analogno tome, trebalo pristupiti stvaranju javnog duga i njegovom ponitavanju. Gotovo identina politika vodila bi se na podruju javnih prihoda12 samo u suprotnom pravcu, odnosno politici irenja ili suavanja monetarne mase u privredi.

U funkciju privrednih kolebanja postavljaju se gotovo svi elementi nansijskog sistema:

9 F. K. Mann: Novi pravci nansijske politike prema prevodu D. Adamovia, Beograd, 196210 Dr K. Bogoev, Fiskalna politika, Skoplje, 1964. str. 3.11 Do tada je postojalo ukorenjeno shvatanje da je privatna privreda i trini mehanizam uvek u sutnju

da vodi i odrava stalnu ravnoteu, dok drava treba da se uzdrava od intervenisanja, da bi ponovo prepustila pri vredne tokove privatnoj inicijativi i automatizmu zakona trita.

12 Fiskalni prihodi nisu samo sredstvo ostvarivanja odgovarajuih ciljeva, koji stoje pred politikom javnih rashoda, ve imaju daleko iru i samostalniju ulogu u privredi. Ovaj elemenat treba posebno imati u vidu. (Uporedi: J. K. Metha: Public Finance, Theory and Practice, Alahabad. 1960).

27


OSNOVNE CIKLINE FAZE I INSTRUMENTI FINANSIJA - bazna orijentacija delovanja -

u ciklusuInstrumenti nansija Prosperitet Recesija i krizaJavni prihodi Poveanje SmanjenjeJavni rashodi Smanjivanje PoveanjeMonetarna masa i kreditni volumen Suavanje ProirenjeDravni dug Smanjenje i otplata ProirenjeJavni radovi Suenje i prestanak Proirenje (otvaranje)Budetska politika Su cit De cit

Javni rashodi i prihodi postaju funkcija uktuiranja ekonomske aktivnosti. Monetarni i skalni segment nansija deluju na razvoj i strukturu ekonomske aktivnosti i ponaanje proizvodnje, raspodelu i potronju. Time monetarna politika i budet postaju esto osnovni instrumenti anticikline stabilizacione politike.13Zbog suprotnog kretanja javnih rashoda i prihoda u ciklinim fazama, normalno je da se redovno radi o njihovom nepoklapanju i stvaranju budeta sa su citom ili de citom.

Razvijenim intervencionizmom drave, javni radovi, rashodi, nacionalizacija, dravna participacija, uvoz i izvoz kapitala, kreditno-monetarna politika, subvencije, meudravni krediti, nabavke drave i stvaranje rezervi, carine, devizna politika i dr. uglavnom su orijentisani na reavanje danas najteih problema, nastalih i naraslih u protivrenostima savremenog drutva (nezaposlenost, in acija, depresivna faza ciklusa, monetarna kriza, reprodukcija kapitala i dr.).

Monetarni i skalni sistem kao celina slede razvoj pojedinih ekonomskih aktivnosti, odnosno razliito manifestovanje proizvodnje, raspodele i potronje. Time savremeni kredit, s jedne strane i budet i budetska politika, s druge, postaju gotovo osnovni instrumenti stabilizacione politike. Fiskalna politika pretvara se iz dopunskog, korektivnog faktora razvoja privrede, u osnovno podruje preko kojeg se deluje na ekspanziju i stabilnost privrede. Sada razvijene funkcionalhe nansije, znatno su proirene preko funkcije banaka i kredita i njihovog stavljanja u funkciju javnog sektora. Fiskalnom i monetarnom politikom savremena drava je u stanju da e kasno deluje na:

raspodelu nacionalnog dohotka;-formiranje tednje i formiranje kapitala za razvoj;-ponaanje potronje, ukupne i u strukturi;-kretanje investicija i zaposlenosti;-odnose u spoljnoj trgovini i platnom bilansu, i-gotovo sve sektore privrednog razvoja.-

Savremena drava je poela zahvatati javnim prihodima preko 40-55% nacionalnog dohotka, a javnim rashodima dostie 69% uea u drutvenom proizvodu, javnim investicijama 45-50% u bruto investicijama privrede. Drava

13 Mnogi postulati klasine teorije i politike jednostavno prestaju da vae u savremenoj privredi. Radi se o principu stalne budetske ravnotee, pokria rashoda poreskim prihodima, otpora javnom dugu i emisiji novca u svrhe de nicitnog nansiranja razvoja i dr.

28


time postaje sve snaniji faktor, koji kroz primenu odreenih mera monetarne i skalne politike moe, iz osnova, menjati stanje i ponaanje celokupne privrede.14

Radikalno su se promenili pojmovi o karakteru i znaaju novca i kredita, javnih rashoda, oporezivanja, javnog duga, budeta i budetske ravnotee, odnosno budetske politike. No, pri tome su se javila dva nova kvaliteta:

1) Prerastanje funkcije nansija s isto distributivnih na produkcione efekte sve je uoijivije. Konano, u gotovo svim razvijenim zemljama sve je veaorijentacija na ostvarenje privredne i monetarne stabilnosti. Novi ciljevi nansijske politike vezani su, pre svega, za ostvarenje optimalne stope rasta, punu zaposlenost, ravnoteu platnog bilansa, kao i nansijsku stabilnost.

2) Savremena nansijska teorija nalae kombinovanu primenu mera skalne i monetarne politike. To, na kraju, postaje predmet potpunijeg i ireg istraivanja meuzavisnosti i mogunosti o koordinaciji mera monetarne i skalne ( nansijske) politike.

Time se nova nauka o nansijama sve vie orijentie na to da preko odgovarajuih instrumenata monetarne i skalne politike deluje kao regulator osnovnih privrednih tokova i socijalne pohtike. Ne skalni, ekonomski i socijalno-politiki ciljevi izbijaju u prvi plan, za razliku od ranijih isto skalnih ciljeva. No, treba rei, da se i dalje izuava priroda, karakteristike, razvoj i oblici delovanja svih instrumenata monetarnih i javnih nansija, iako je sve to danas u drugom planu.

14 ire o navedenom problemu, odnosima i uzajamnom delovanju videti u knjizi: dr Slobodan Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sutema. NIP tampa, ibenik. 1978, str. 357-514.

D R U G I D E O

SAVREMENI NOVAC I VRSTE NOVCA

31

GLAVA PRVA

TEORIJSKE OSNOVE SAVREMENOG NOVCA

1. SAVREMENI NOVAC - KARAKTERISTIKE I RAZVOJ

Jedno od fundamentalnih pitanja, kako marksistike, tako i graanske,monetarne teorije, jeste pitanje prirode novca. Mnogo je istine u stavu Denizeta, kada kae: Osnova nae nemoi lei u slabom poznavanju monetarnih fenomena. Ovaj stav bi se mogao uopte primeniti u teorijskim istraivanjima, ali i u praktino-politikim merama savremene drave na ovom podruju. Dakle, osnovno je pitanje: ta je novac danas? Da bi se odgovorilo na njega, nuno je ukratko dati razvoj ili genezu novca, ali sa savremene teorijske platforme i najnovijih dostignuaekonomske misli. Reavanje brojnih fenomena savremenog novca i dilema koje i dalje postoje u savremenoj monetarnoj, i ire; ekonomskoj teoriji, znai olakanje reavanja mnogih vitalnih pitanja savremenih privrednih sistema u celini, te ekonomskog razvoja i njegove stabilnosti, posebno. Sva sloenost problema novca potie otuda to se on cesto posmatra izolovano, za sebe, bez organske veze s celinom sistema odnosa u proirenoj reprodukciji i drutvenih odnosa, iako bez njih nije mogue objasniti, niti shvatiti problem i prirodu novca.

Novac je drutveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu najue vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada - dakle za razvoj drutva u celini. Novac je, stoga, osnova monetarnog sistema svake privrede, te se zato i postavljaju pitanja prirode savremenog novca, njegovog stvaranja, funkcija i delovanja u privredi.

Obrazlaui nastanak i razvoj novca, Marks i marksistika teorija polaze od toga da je novac proizvod stihijskog razvoja drutva i robne proizvodnje, da se on nuno u njima stvarao i usavravao, paralelno s razvojem proizvodnih snaga, podele rada, razmene. Glavna tekoa u analizi novca savladana je im se shvati njegovo poreklo iz same robe.15

15 ,,Sve iluzije monetarnog sistema potiu otuda to se u novcu ne vidi da predstavlja drutveni produkcioni odnos, istina u obliku neke prirodne stvari, a s odreenim osobinama. (Marks).

32


1) POJEDINANI (PROST) OBLIK PROMETNE VREDNOSTI

Ali tu sad treba dati ono to buroaska ekonomija nije ak ni pokuala, treba dakle dokazati kako je posao novani oblik, valja, dakle propratiti razvitak izraza vrednosti koji se sadri u odnosu vrednosti roba, poevi od njegovog najjednostavnijeg, najneuglednijeg lika, pa do bljetavog novanog oblika. A s tim e ujedno Otpasti i zagonetka novca.16

U poetnim fazama razmene ona se odvijala na principu razmene roba za robu (R - R), to je tipian sluaj za naturalnu razmenu ili trampu.

Suprotstavljanjem korisnosti jednog proizvoda za drugi proizvod drugog vlasnika, u procesu razmene, stvara se prvi oblik vrednosti. To je pojedinani ili jednostavni oblik vrednosti. Proizvodi se, dakle, do pojave novca u modernom smislu rei, razmenjuju jedan za drugi, na osnovu njihovih upotrebnih vrednosti. Prost oblik vrednosti imamo kada postoji izraz X robe A = Y robe B. Ne postoji ekvivalentna razmena proizvoda, jer jo ne postoji sredstvo kojim se moe izmeriti stvarna vrednost proizvoda koji se razmenjuju. Jedna roba izraava svoju vrednost u odreenoj masi druge robe (npr. 4 para cipela - jedno odelo). Ve tu se javlja u robi sadrana protivrenost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti.

2) EKVIVALENTNI (PROIRENI) OBLICI VREDNOSTI

Daljnji razvoj naturalne privrede i razmene dobara unutar nje pokazao je da su se neka dobra poela vie ceniti u razmeni, te da se primaju za bilo koji drugi proizvod. Na taj nain se stvara proizvod kojim se moe meriti upotrebna vrednost vie drugih proizvoda.

Umesto prostog ili sluajnog oblika vrednosti, kao X robe A = Y robe B, sada imamo proireni oblik vrednosti: X robe A = Y robe B, Z robe S, V robe D.

Takvih proizvoda bilo je mnogo, u zavisnosti od teritorija, naroda, razvoja i dr. Meutim, redovno je neki proizvod bio taj koji se rado primao i nalazio, nasuprot niza drugih proizvoda. Radi se, dakle, o velikom broju pojedinanih oblika vrednosti, to znai da je ovaj relativni oblik vrednosti nezavren kod razliitih naroda, te da su njegovu ulogu preuzeli sledei proizvodi: krzno, stoka, koa, platno, roba, komad kamena, a kasnije obini komadi neobraenog metala.17

Roba A, koja se izdvaja iz ostalog robnog sveta, i suprotstavlja svim drugim robama, ije vrednosti izraava, poinje funkcionisati kao novac najprimitivnijeg robnog obiika - razvija se novi oblik prometne vrednosti.

16 K. Marks: Kapital, str. 14.17 Zapaa se da je stoka najvie koriena kao sredstvo u razmeni. ini se da odatle i potie naziv za novac

- pecunia (pecus - govedo). Mnogi predmeti su se i danas zadrali kao novac kod primitivnih naroda i plemena

33

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

3) RAZVIJEN OBLIK PROMETNE VREDNOSTI

Proizvodi koji poinju cirkulisati kao prvi oblici novca ,.gube izvesna svojstva svakodnevne upotrebne vrednosti ili dobra potronje, oni postaju posebne robe, vrednosti ili dobra potronje, oni postaju opti ekvivalent koji se sve vie upotrebljava iskljuivo u procesu razmene ostalih proizvoda.18 Sada se, nasuprot takvom proizvodu, optem ekvivalentu, postavlja celi niz drugih:

=

X robe A

Y robe B V robe D

Z robe S

Roba D je ovde opti ekvivalent kojim se mere vrednosti svih ostalih roba koje mu stoje nasuprot.

Roba D stoji u drutvenom odnosu prema ostalim robama, robnom subjektu. Tako nastaje razvijeni oblik vrednosti, a pojedinani ekvivalent postaje opti ekvivalent. Opti ekvivalentski oblik je samo jedan oblik prometne vrednosti i on moe pripasti svakoj robi.

4) NOVANI OBLIK PROMETNE VREDNOSTI

Izdvajanjem robe opteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta, stvara se osnova za nastanak i razvoj novanog oblika vrednosti. U procesu razmene ovaj opti ekvivalent dobija posebnu drutvenu funkciju, ili drutveno svojstvo, te svojim predmetnim sadrajem izraava vrednost drugih roba.

Roba opti ekvivalent dobija time karakteristike novca u kojem, i preko kojeg su izraene vrednosti svih ostalih roba. Kada je uloga opteg ekvivalenta pripala jednoj robi i rasla s njenim prirodnim oblikom specine robe (zlato i srebro), kada je stekla monopol kao opti ekvivalent - onda ona postaje novac. Time se razvija novani oblik vrednosti. Pored svoje upotrebne vrednosti, koju ima zbog prirodnih svojstava, ova roba dobija i novu, iru, posebnu drutvenu upotrebnu vrednost, svojstvo da se njome mere vrednosti svih ostalih roba. Takva roba dobija specinu drutvenu funkciju, drutveni monopol, da u okviru ostalog sveta roba igra ulogu opteg ekvivalenta.19 Drutvena funkcija ovoj robi pripada u procesu drutvenog razvoja i podele rada i razmene, jer ni jedna roba nije novac od prirode, ve joj je ta funkcija dodeljena od strane drutva, u procesu njegovog razvoja. Kada je, na primer, zlato dobito tu posebnu drutvenu upotrebnu vrednost, onda je postalo opti ekvivalent.20

18 Sada robe predstavljaju svoje vrednosti prvo jednostavno, jer jednom jedinom robom, a drugo jedinstveno, jer istom robom. Njihov oblik vrednosti jednostavan je i zajedniki, pa stoga i opti (K. Marks: Kapital, I, str. 30).

19 K. Marks, op. cit., str. 35.20 Prirodne prednosti plemenitih metala, u odnosu na druge robe u vrenju funkcije opteg ekvivalenta,

su sledee: velika vrednost, vetika specina teina, lakoa prenoenja, kovnost, lako raspoznavanje, zamenljivost, deljivost, korisnost i dr. Interesantno je ovde navesti Marksov stav o pojavi zlata kao novane robe. Zlato stupa pred druge robe kao novac samo zato to je pre pred njih ve istupalo kao roba.

34


Novac je, dakle, roba, ali istovremeno i opti ekvivalent svih drugih roba. Upotrebna vrednost te robe - opteg ekvivalenta - rezultat je odreenog konkretnog rada, utroenog u njenu proizvodnju; konkretni rad postaje oblik kojim se meri njegova suprotnost - apstraktni ljudski rad. Roba - opti ekvivalent postepeno se odvajao iz mase drugih roba i svojim konkretnim radom postao otelotvorenje i merilo optedrutvenog, apstraktnog rada.

Dobijajui monopol opteg ekvivalenta od strane jedne robe, ova postaje novana roba. Iz proirenog prometnog oblika vrednosti razvija se novani oblik vrednosti.

Tako je iz protivrenosti upotrebne vrednosti i vrednosti roba s jedne strane, odnosno konkretnog i apstraktnog rada s druge, nastala nunost stvaranja samostalnog oblika robne vrednosti, novanog oblika prometne vrednosti. Dakle, nastaju uslovi za razvoj opteg ekvivalenta ostalom robnom svetu - novca. Time novac nastaje kao neophodan proizvod razvijene robne razmene. Marksistikateorija de nie dakle, novac kao specinu robu, upravo polazei od geneze robnog oblika vrednosti. Evolucija oblika prometne vrednosti, od jednostavnog - preko opteg - do novanog, u osnovi predstavlja genezu novca.21 Time je i trebala da otpadne zagonetka novca, meutim, ona je i danas prisutna i nita nije manje aktuelna.

Dalje, evolucija novca u sve razvijenijem i masovnijem ostalom svetu roba gubila je iz vida njegovo poreklo, odnosno njega kao specinu robu, a pre svega u graanskoj monetarnoj teoriji, vezanoj za sledee nove pojave.

Osamostaljivanje odreenih funkcija novca,Dravni intervenciozniam na monetarnom planu (zloupotreba novca, uz

njegovo korienje za brojne druge ciljeve izvan normalnih novanih funkcija),Izvanredan razvoj pojedinih oblika novca, koji su u ranijoj fazi bili samo

u rudimentiranom obliku (depozitni novac, meunarodni novac - SPV, elektronski novac),

Nestanak ili zakrljvanje nekih, ve klasinih, funkcija novca (novac kao blago, novac kao mera vrednosti, transformacija svetskog novca) i dr.

Mogunost zamene novca njegovim surogatima i, kasnije, apstraktnim formama novca u gotovo svim novanim surogatima, ponovo jaaju tendenciju nominalizma, posebno razni razvijeniji oblici teorije dravnog novca.

Sagledavi u osnovnim crtama marksistiki pristup pojavi i prirodi novca, sada je potrebno da ire obradimo oblike novca22 i funkcionisanje pojedinih novanihsistema.

Postepeno, zlato je u uim i irim krugovima robnog sveta poelo funkcionisati kao opiti ekvivalenti. Cim je osvojilo monopol toga mesta, u izrazu vrednosti robnog sveta, postalo je zlato novanom robom, a tek od asa kada je ve postalo novanom robom... opti oblik vrednosti pretvorio se u novani. (K. Marks, op. cit. str. 35.)

21 Monetanta teorija ima pred sobom jedan od najsloenijih i istovremeno najvanijih zadataka - da objasni: kako evoluciju, tako i prirodu savremenog novca, posebno njegove novije i savrenije oblike i delovanja u privredi.

22 ira razmatranja u pogledu de nicija i prirode savremenog oblika novca data su u delu u kojem se razmatraju problemi komercijalnog (trgovakog, robno-novanog) i kreditnog (bankarskog) novca.

35


2. NOVANICA ILI BANKNOTA

Novanica predstavlja svaki oblik novca, ili surogat novca, koji se pojavljuje u obliku papirne cedulje, bez obzira na postanak, ekonomsko znaenje i pravnu normu. Surogati novca su zamenici novca koji, kao vrednosni papiri (menice, ekovii sl.), sadre pravo koje imalac tog papira ima na odreenu koliinu punovrednog novca (zlata).

Novanica nastaje postepeno u toku razvoju novanog sistema, kao posledica spontanog saznanja da nominalna vrednost novca u prometu ne mora odgovarati stvarnoj te da od nje moe, vie ili manje, odstupati. Novanica postaje surogat pravog novca, a razvija se zbog potreba prometa. Ovo se deava, pre svega, zbog nedastinosti novanog opticaja i nemogunosti njegovog irenja prema potrebama sve vee proizvodnje i prometa (posebno zlata u ulozi novane robe). Novanice(ire obrazloenje ovog problema dato je u delu o papirnom novcu) nemaju nikakvu unutranju ili materijalnu vrednost (osim neznatne vrednosti papira, boje i tampanja), ali zbog injenice da glase na odreeni iznos zlata, da reprezentuju zlato, da su surogat zlata - one u prometu zamenjuju punovredni kovani novac.

Materijalni zastupnik (surogat) se mogao lako pretvoriti u odgovarajuukoliinu novane robe - zlata ili srebra, zavisno od toga koji je od navedenih metala sluio kao novana roba, odnosno koji je monetarni sistem bio na snazi. Time je novani surogat u cirkulaciji zamenik pravog novca u funkciji sredstava prometa i plaanja, a rezultat je stihijskog razvoja robno-novanih odnosa i sve razvijenije (masovne) robne proizvodnje.

Na temelju deponovanog zlata, ili metalnog, kovanog, obino zlatnog novca, bankari su izdavali pismene cedulje koje su glasile na odreenog bankara u drugom udaljenom mestu. Njemu se na taj nain nareivalo da, po prezentaciji takve cedulje, isplati odreeni iznos zlatnog kovanog novca. Ovakve odredbe su se izvravale na temelju poverenja da e biti izvrena, od strane prvog bankara, ista protivusluga za depozit poloen - kod drugog bankara, uz izmirenje u gotovom eventualne razlike. Takve cedulje cirkuliu u odreenoj sferi prometa i zamenjuju pravi novac.

Iz ovakvih papirnih cedulja, koje izdaju banke, postepeno se razvija banknota (kao kombinacija vlastite menice banke i eka). Kod banknote, lice koje je izdalo cedulju - je trasat i trasant. Banknota se puta u promet u poetku samo u visini deponovanog zlata kod banke. Stoga je ona pravi surogat novca, potpuno i neogranieno konvertibilna svakog momenta u zlato, odnosno kovani punovredni novac.

S vremena na vreme se spoznalo da vlasnici konvertiraju (zameni) banknote u zlato, tako da uvek ostaje deo zlata kao neiskorisena rezerva. Na osnovu toga, banke putaju u opticaj vee koliine banknota od deponovanog zlata, a da se pri tome i dalje ne dovode u pitanje mogunosti konverzije banknote u zlato.

36


Banknota, istina, time ne predstavlja vie potpuni surogat novca, ona se osamostaljuje i sve dok se ne pretara sa emisijom, u odnosu na zlatno pokrie, ova delimina konvertibilnost se nee, najee, ni zapaziti.

Ekonomske i prometne prednosti, koje su joj svojstvene u odnosu na ek(obino glasi na okrugle iznose, lako se menja u zlatni novac, ne zastareva, lako se prenosi i dr.), omoguile su da se razvije celi sistem emisije i povlaenja banknota, uz odreivanje posebnih banaka koje imaju iskljuivo pravo da to ine (emisione banke). Pored toga, doneseni su i posebni propisi o sistemu pokria emitovanih novanica ili banknota u zlato. Obaveza izdavaoca novanice (banknote), da je u svakom momentu zameni za odgovarajuu koliinu zlata, ostala je, istina, i dalje, ali na sve manjem stepenu i obimu.

Surogati novca nastaju iz potreba prometa, pre svega zbog nedovoljnog irenja zlatnog novanog opticaja, saglasno porastu prometa, a, s druge strane, zbog sve vee nesigurnosti transporta zlata i kovanog punovrednog novca. Dugogodinje iskustvo i poverenje, koje se formiralo u odnosu na surogate novca (menica, ek i dr.), dovelo je do toga da banke poinju izdavati menice na sebe. Kombinacijom menice banke i eka razvila se novanica, ili banknota, pa ona predstavlja novu etapu u razvoju novca.23

Novanica nije nita drugo do samo menica na bankara, plativa donosiocu u svako doba, a kojom bankar zamenjuje privatne menice. Poslednji oblik kredita ini se laiku osobito frapantan i vaan, zato to ova vrsta kreditnog novca prelazi iz istog trgovinskog prometa u opti promet i tu funkcionie kao novac; zato to, u veini zemalja, glavne banke koje izdaju novanice, kao udnovata meavina nacionalne i privredne banke, u stvari imaju za sobom nacionalni kredit i njihove su novanice vie ili manje zakonsko sredstvo plaanja; zato to ovde postaje vidljivo da je ono ime bankar trguje sam kredit, poto novanica predstavlja samo kreditni znak koji cirkulie.24

U sluaju kada drava zakonski ukida ak i deliminu konvertibilnost banknota u zlato, banknota dobija prisilni teaj, te postaje zakonsko sredstvo plaanjai prometa. Banknota se pretvara u papirni novac, novas s prisilnim teajem.

Novanica se sve vie pribliava funkciji iskljuivog novca, jedinog zakonskog sredstva plaanja i prometa. Time ona istovremeno dobija karakteristike de nitivnog sredstva plaanja - pretvarajui se sve vie u papirnu valutu.

23 Izdavanjem banknota i njihovim postepenim odvajanjem od zlata omoguilo se bolje snabdevanje prometa novanim sredstvima, koje bi, u sluaju opticaja zlata, bilo znaajno ogranicno. Kreditna politlka dobija dovoljnu elastinost koju tnaie ne bi imala da u prometu cirkulie zlatni kovani novac. Ovirn novac postaje snano sredstvo ekononuke, posebno monetarne politike, faktor razvoja, ali istovreroeno i stvarni faktor opasnosti da se u promet pusti daleko vea koliina novca od stvarno potrebnog iznosa novca u privredi, to otvara put in aciji. (Pouan je istorijski primer prelerane emisije novca Johna Lowa u Francuskoj i teke posledice do kojih je dolo u privredi).

24 K. Marks: Kapital. III, str. 339.

37


3. PAPIRNI NOVAC I ISTO PAPIRNO VAENJE

1) PRETVARANJE BANKNOTE U PAPIRNI NOVAC

Banknota, kojoj je u toku vremena potpuno ukinuta mogunost kon-verzije u zlato, prestaje biti surogat zlatnog novca, dobija prisilni teaj i pretvara se u pravi papirni novac. Kao papima valuta uopte se obeleava takva valuta kod koje je iz prometa itisnut metalni (zlatni) novac, te je kao zakonsko sredstvo plaanjaustanovljen nekovenrtibilan papirni novac.

Sve do prvog svetskog rata ... novanica emisione banke bila je pravno samo surogat novca, akcesorni novac, koji se u mnogim dravama nije mogao primati kod plaanja, koji je u svako vreme mogao zameniti kod emisione banke za metalni novac pune vrednosti. U tom reimu novanica je bila uputnica emisione banke na samu sebe, glasila je na okrugle svote i bila plativa donosiocu kod prezentacije u metalnom novcu.

Poznato je da se vea ili manja konvertibilnost, ili nekonvertibilnost, pojavljuju ve kao zlatne valute (valute zlatnih poluga i valute zlatnih deviza).

S druge strane, teko je danas ustanoviti prisustvo bilo kakve veze izmeupapirnog novca i zlata u domaem novanom opticaju, a posebno onda kada se radi o meunarodnim plaanjima, gde se zlato najdue zadralo u funkciji svetskog novca. Zbog svega toga nije mogue tano utvrditi kada poinje i kada prestaje papirna valuta.

Ukidanjem mogunosti konverzije u zlato, banknota prestaje biti obveznica, jer vie ne postoji ni obaveza banke u smislu obavezne konverzije. Novanica tada postaje zakonsko sredstvo plaanja, jer je svako mora primiti u podmirivanju svojih obaveza, a nema pravo da trai, na osnovu nje, odreeni iznos zlata ili valutnog novca. Svako ih prima po njihovoj nominalnoj vrednosti, iako se iza nje ne nalazi vie pravi novac, zlato. Papirni novac je novanica koja ima prisilan teaj ili prisilan kurs (to znai da se ne moe zameniti za novac pune materijalne vrednosti, npr. za zlatnike, za monetarni plemeniti metal, za zlatne poluge i dr., on je zakonsko sredstvo plaanja za svakoga, pa i za izdatnika, a to znai da ima ne samo solutornu ili liberatornu mo, ve i da je de nitivan novac.25

Kako prestaje obaveza konverzije novanica u zlato ili pravi novac, novaniceu prometu postaju praktino isti papirni novac - zbog ega se ovo vaenje i naziva papirno vaenje ili sistem slobodne valute (sistem papirnog novca).

Banke sve vie koriste mogunost emitovanja novanica na bazi neizmenjene zlatne podloge, zbog ega novani opticaj znaajno raste, dok kreditna politika dobija mogumost vee elastinosti, odnosno irenja ili stezanja novanog opticaja.

25 Dr Vjekoslav Meichsner: Osnovi nauke o novcu, Univerzitet u Skoplju. Skoplje. 1958, strana 52.

38


Upravo je uska i nedovoljno elastina osnova metalnog novca postala konicanjegovog daljnjeg irenja i korienja, te je nemogunost njegovog irenja prema potrebama proizvodnje i prometa postala konica ekonomskog razvoja.

Izuavanje postanka i razvoja papirnog novca pokazuje da je papirni novac nastao umesto metalnog, radi olakanja prometa, i to kao njegov predstavnik, tj. uz pretpostavku da se svakodnevno moe konvertirati u odreenu koliinu plemenitog metala. Uz odreene uslove i okolnosti (slabilnost privrede, dovoljna ponuda roba), kao i uz postojanje odreene zalihe zlata (zlatnih rezervi) za meunarodna plaanja,papirni novac se pokazao kao prikladniji za novane funkcije, ukoliko je po stalnom kursu konvertibilan u zlato, odnosno robe. Dugotrajno funkcionisanje mogunostizamene papiniog novca za plemenite metale, stvorilo je toliko poverenje u papirni novac, da se on u potpunosti prihvatio, zahvaljujui moi drutvene navike, isto kao i novac s manjom stvarnom teinom od nominalne.

Razvojem papirnog novca sve vie dolazi do izraaja pojava in acije, pa se ona esto, vezuje za razvoj papirnog novca i zloupotrebu novca u privrednom razvoju. Da bi se to onemoguilo, donose se u svim zemljama posebni propisi, a pravo emisije novca se prenosi na centralnu banku, te ona postaje iskljuivaemisiona banka pod kontrolom drave.

2) OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAPIRNOG NOVCA

Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti, njegova vrednost je posredna, i to samo tolika, koliko taj novac predstavlja zlato i druge robe, kao utelovljenje drutveno potrebnog rada za njihovo dobijanje. Papirni novac se razvio iz potreba prometa i kroz stalne napore usmerene u pravcu olakanja prometa. Prometna funkcija ide u prilog papirnom novcu. Zlatni novac se promee zato to ima vrednost, dok papirni novac ima vrednost zato to se promee.26 Papirni novac, dakle, ima vrednost samo zato to funkcionie u opticaju. Dok se u uslovima stvarnog novca cena javlja kao novani izraz njegove vrednosti, i kao odreenakoliina novane robe, u uslovima papirnog novca (a kasnije i kreditnog) koliinapapirnog novca u opticaju odreena je koliinom stvarnog (zlatnog) novca koja bi bila potrebna za nesmetano odvijanje proirene reprodukcije. Istovremeno je time i utvren jedan od osnovnih elemenata za odreivanje vrednosti papirnog novca u savremenoj privredi - to je vrednost potrebne koliine zlata, odnosno stvarnog novca, koju papirni novac reprezentuje.27

Moderni novani sistem papirnog novca pokazuje da je to de nitivan dravni novac koji obavlja funkciju prometa i plaanja. To je papir utvrene forme i nominal, bez svoje unutarnje vrednosti, lien bilo kakvog metalnog pokria, a danas i bilo kakve veze sa zlatom.

26 K. Marks: Kapital, I, str. 88-8927 Koliina papirnih cedulja odreuje se... koliinom zlatnog novca koji one zastupaju u prometu, a kako

su one vrednosni znak samo ukoiiko zastupaju zlato, njihova je vrednost naprosto odreena njihovom koliinom... (istakao S.K.). Odvojene od svog funkcionalnog postojanja one se pretvaraju u nitavne hrpe papira (K. Marks: Prilog kritici politike ekonomije..., str. 105).

39


Budui da nema svoju supstancu (unutranju) vrednost, niti pokrie u zlatu, osnovno obeleje papirne valute jeste ,,da je to relativno bezvredan papir, koji se u prometu mora primiti u neorganienim koliinama, poto ga je drava proglasila de nitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaanja. Monopol na izdavanje papirnog novca dobija drava, odnosno centralna (emisiona) banka.

Vrednost novanice u odnosu na zlato nije se mogla znatnije podii iznad vrednosti njome predstavljene koliine zlata, jer bi zlato poelo da istupa umesto novanice, a ta zakonitost kod papirnog novca otpada, nestaje. Ona se moe smanjivati, i to prema tome koliko se manje drugih roba, ukljuivi i zlato, za nju moe dobiti na tritu.

Vrednost papirnog novca osigurava se njegovim prometnim funkcijama, odnosno ukoliko se vie raznovrsnih kvalitetnih roba dobije za taj novac, utoliko mu je vrednost vea.

Vrednost papirnog novca zavisi, dakle, od pokria robama i masom roba koje mu stoje nasuprot, a ne zlatom koje reprezentira. Danas, pored papirnog novca centralne banke, prisilan teaj mogu imati i razni oblici dravnih vrednosnih papira, ob veznice, bonovi i dr. koji cirkuliu u prometu i koji se moraju primiti u odre e-nom obliku u procesu cirkulacije. Zbog toga i odreivanje potrebne koliine novca u opticaju - prema potrebama privrednog razvoja, danas je postalo jedan od naj-sloenijih zadataka ekonomske i monetarno-kreditne politike. To su sigumo, ra zlo zi to se sve vie postavlja pitanje: ta je sve novac danas? Koji sve elementi u mo ne-tarnom sistemu imaju ulogu i karakter novca (sada u funkciji sredstava pro me ta i plaanja)? No, treba odmah rei da se razlikuje sve vie novac u irem i no vac u uem smislu, sredstva veeg stepena likviditeta od sredstava manjeg stepena likviditeta.

Papirni novac unutar nacionalnih granica svake zemlje u potpunosti je zamenio raniji punovredni zlatni novac, ali se tu njegova mo i zavrava. Izvan granica zemlje on prestaje da funkcionie kao zakonsko i de nitivno sredstvo plaanja, jer njegovu ulogu u meunarodnom prometu i plaanjima preuzima punovredni robni novac, zlato, odnosno drugi oblici meunarodnih sredstava plaanja (specijalna prava vuenja, konvertibilne valute i dr.). Zlato je u meunarodnim plaanjimasve donedavno zadralo ulogu primarne rezerve likvidnosti, kao svetski novac koga je svakako, i bez prinude, primao, sve do onda kada je izvrena de nitivna demonetizacija zlata u meunarodnom sistemu plaanja.28

Zbog toga voenje politike potrebne koliine novca u prometu, u smislu njene optimalne koliine prema potrebama proizvodnje i promela, u savremenim privredama i novanim sistemima (u kojima potpuno prestaje zlatni regulator novanog opticaja kao vrsta barijera nekontrolisanom novanom opticaju) predstavlja danas jedan od najteih zadataka monetarno-kreditne i ekonomske politike uopte. Istina, kada u privredi postoje uravnoteeni odnosi, i relativno e kasno monetarno upravljanje, odsustvo punovanog novca u opticaju i potpuno ukidanje konvertibilnosti novca u zlato, ili drugi neki novani metal - robu, ne mora da se odrazi na stabilnost cena i proces in acionog kretanja, to se danas jasno zapaa u nekim razvijenim privredama.

28 O ovom problemu ire govorimo u posebnoj studiji Meunarodni nansijski menadment. itd. igoja,Beograd 1996.

40


Unutar nacionalnih granica papirni novac je u odreenom delu reprodukcije u privredi u potpunosti zamenio punovredni metalni (zlatni) novac, posebno u trgovini na malo, ali se tu njegova mo i zavrava. U meunarodnim ekonomskim i platnim odnosima on prestaje da postoji kao zakonsko i de nitivno sredstvo plaanja,jer njegovu ulogu tu preuzima punovredni robni novac, odnosno konvertibilne nacionalno obojene novane jedinice, a sve manje zlato. Istina, ono je ovde dalje zadralo ulogu primarne rezerve meunarodne likvidnosti, prve linije meunarodnih rezervi plaanja, jer ga je kao svetski novac do sada svako i bez prinude primao. Meutim, novim odlukama o demonetizaciji zlata njegova funkcija novane robe sve vie nestaje, te se u unutranjim novanim sistemima novac sve vie pretvara u jedinicu apstraktnog ljudskog rada koji poprima sve raznovrsnije oblike u modernim, sve vie monetizovanim privredama. Zato se danas i postavlja pitanje: nije li ve nastala faza kada je funkcija opteg ekvivalenta prela s jedne robe na niz roba, odnosno surogata, kao jednaina mera niza konkretnog rada, preko jedinine mere apstraktnog (drutveno priznatog) rada.

41

GLAVA DRUGA

DEPOZITNI NOVAC

1. SAVREMENI DEPOZITNI ILI BANKARSKI NOVAC

Savremeni razvoj novca ne zavrava na papirnom i sitnom kovanom novcu. Depozitni ili iralni, knjini ili skripturalni odnosno bankarski (kreditni) novac kako se sve danas ne naziva, razvija se iz funkcije novca kao platenog sredstva, jer je depozitni novac u osnovi kreditni novac (nastaje uglavnom odobravanjem kredita na raun korisnika). Savremeni novac je potraivanje. Gotov novac je potraivanje na banku (nekada je to bila odreena koliina zlata), dok je depozitni novac - potraivanje od depozitne banke.

Komitent (klijent), koji je dobio kredit, ima pravo da raspolae tim novanimsredstvima, plaanjem (prenosom) drugim komitentima iste ili neke druge banke, ili podizanjem gotovog novca.

Depozitnim novcem stvara se jo vea mogunost proirivanja novanogvolumena, u odnosu na njegovo stvaranje, preko izdvanja banknota bez pokria,odnosno papirnog novca, jer takvu mogunost je imala samo odreena banka (emisiona), dok stvaranje depozitnog iii skripturalnog novca imaju pravo i mogunost sve banke. Na kraju, stvaranje depozitnog novca se najlake odvija u nizu banaka, dakle u celom bankarskom sistemu.29

Banke se pretvaraju iz uloge uvara i posrednika u prometu novcem u stvaraoce ili fabrikante novca.30 Svojom kreditnom aktivnou, jednim potezom pera, banke stvaraju nova platena sredstva, ime su upravo one u stanju da modernoj privredi stave na raspolaganje ogromne iznose novca i kapitala, bez kojih se ne moe zamisliti savremeni ekonomski razvitak.

29 Na toj osnovi je nastao i razvio se poznati proces viestrukog umnoavanja ili multiplikacije depozita i kredita u bankarskom sistemu. (Vidi detaljnije u delu. Proces stvaranja depozita novca - proces multiplikacije)

30 Banka nije ustanova koja samo prikuplja i pozajmljuje novac, ona je postala fabrika novca i kredita. Osnova depozitnog novca je kredit poslovnih banaka. Savremeni novac je, uglavnom poprimio oblik depozitnog novca, a to je potraivanje od bankarskog sektora svih drugih subjekata, vlasnika novca.

42


Stvaranje (fabrikovanje) novca od strane banaka javlja se, videli smo, najpre kod emisije banknote iznad metalnog zlatnog pokria. Stvaranjem depozitnog novca ova funkcija banke je znaajno pojaana, jer cirkulacija banknota i papirnog novca je dopunjena cirkulacijom depozitnog novca. Novanice su vidljive, dok je kreditni ili depozitni novac nevidljiv i teko je regulisati volumen stvorenog depozitnog novca, posebno zbog toga, to ne postoje vie konice i ogranienjau obliku metalnog pokria.

Ogranienja se, ipak, nalaze u obliku neophodne likvidnosti banke koju svaka banka (osim centralne, koja je neogranieno likvidna) mora uvaavati kao jedan od svojih osnovnih principa u poslovanju.

Banka mora uvek biti sposobna da sve dospele obaveze i zahteve komitenata blagovremeno i uredno izvrava. Zbog toga mora uvek imati na raspolaganju izvesnu gotovinu na svom iro-raunu, sredstva koja su u krajnjem sluaju novac centralne banke. Odobravanjem kredita i stvaranjem depozitnog novca, banka mora raunatina to da e se najvei deo kredita iskoristiti virmanskim, bezgotovinskim putem, ali da e uvek jedan deo biti pretvoren u gotov novac. Stoga svaki iznos kredita mora biti pokriven odreenim postotkom gotovine u blagajni ili gotovinom na iro-raunu kod centralne banke. To znai da postoji odreena veza izmeu deponovanog stvarnog novca (banknota i papirnog novca) i kreiranog depozitnog novca, koji mu ini osnovu. Ukoliko se kreditni (depozitni) novac manje transformie u gotov, efektivni novac, poveava se kreditni potencijal banke, bankovne rezerve likvidnosti mogu biti manje.

Depozitni novac danas ima ogromno znaenje u privredi. To je postao domirairajui sistem plaanja i novca u svim zemljama, mada pored bezgotovinskog (depozitnog) sistema plaanja funkcionie i piaanje gotovinskim novcem ili putem efektivnog novca. Kovani novac i novanice se danas koriste u manjoj koliini i samo za manja plaanja, dok je dominirajui oblik postao depozitni novac.

Izvori novanih sredstava, koji se formiraju iz raspodele drutvenog proizvoda, ine u bankama depozite, depozitni ili stvarni novac, a on predstavlja osnovu realnog kreditiranja privrede, stanovnitva, drave, meusobnih kredita banaka i dr. To su, dakle, depoziti ekonomskih subjekata kod banke, njihova potraivanja prema banci, s jedne, i obaveza banke prema deponentima, s druge strane.

Ovim stvarnim depozitima, koji nastaju iz drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, kroz proces krunog kretanja, treba dodati i kredite emisione banke koje ona stavlja na raspolaganje poslovnim bankama u primarnom novcu. Zbog toga se novac kod banaka i deli na primarni i sekundarni novac (depozite); mada je, istina, izvor svih depozita, konano, primarni novac centralne banke.

Na osnovu navedenih depozita, banke u sistemu kreditiranja stvaraju dodatne, sekundarne ili izvedene depozite, znatno iznad stvarnih depozita. Sve vea koncentracija novanog kapitala u kapitalistikim bankama i sist

Documents

Menadzment Monetarnih i Javnih Finansija