NATO Agresija Na Jugoslaviju-Feljton Novosti

8/4/2019 NATO Agresija Na Jugoslaviju-Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/nato-agresija-na-jugoslaviju-feljton-novosti 1/80



Gordića. Informaciju sam primio oko 19.00 ĉasova 24. marta. Tada sam se nalazio u kancelarijikomandanta RV i PVO u Komandi RV i PVO u Zemunu.

Jeste li taj napad oĉekivali?

- Još tokom intenzivnog razvoja krize na Kosmetu 1998. godine bilo je jasno da Americi nije cilj da sekriza razreši mirnim - politiĉkim sredstvima. Uostalom, Amerika je i razvijala krizu kako bi joj posluţilakao povod za ostvarenje radikalnih ciljeva na prostoru SRJ. Još 1998. godine napad NATO snaga izvazdušnog prostora bio je isplaniran, a njegovo izvršenje odloţio je sporazum Milošević - Holbruk u

oktobru 1998. U martu 1999. godine kada je u Parizu bio obezbeĊen formalno - politiĉki preduslov za

agresiju, oruţana agresija je bila izvesna. Naši obaveštajci su me još 19. marta izvestili da je realno za 4 do5 dana oĉekivati udar iz vazduha.

Koliko je naše RV i PVO bilo spremno da prihvati taj rat?

- Sve što je bilo u ljudskoj moći uĉinili smo i preduzeli, da što spremnije doĉekamo agresiju. Kada ovokaţem mislim pre svega na ono što smo preduzeli kako bismo izbegli velike ljudske ţrtve i brzo uništenjeosnovnih borbenih sistema ratne tehnike. O nekoj spremnosti za efikasno i uspešno suprotstavljanjenapadaĉu izlišno je i govoriti.

Ko je izdao naredbu za poletanje NATO bombardera?

- Generalni sekretar NATO Havijer Solana je 23. marta obavestio meĊunarodnu javnost da je narediokomandantu za Evropu, generalu Vesliju Klarku, da inicira vazduhoplovnu operaciju na SRJ. MeĊutim, usvojoj knjizi “Moderno ratovanje”, general Klark ukazuje da je on nareĊenje za poĉetak agresije ĉekao iz

Vašingtona. Tek kada mu je naĉelnik zdruţenog Generalštaba SAD general Hju Šelton, 24. marta u popodnevnim satima preneo nareĊenje vrha ameriĉke nacionalne komande da moţe poĉeti, agresija jeotpoĉela.

Šta je bio osnovni cilj agresije NATO na SRJ: spreĉavanje “etniĉkog ĉišćenja” na Kosmetu i obaranjeMiloševića, kako tvrde na Zapadu, ili nastojanje SAD da potpuno kontroliše Balkan, kako bi sa ovogprostora mogle da nastave ekspanziju prema Bliskom istoku, Podunavlju, Zakavkazju i Sibiru?

- Cilj agresi je detaljno sam analizirao u knjizi. Evo rezimea. Mnogobrojni su dokazi koji potvrĊujuopredeljenje Amerike da SRJ stavi pod svoju dominaciju i uvede je u interesnu sferu Zapada. Zato je bilo

neophodno razbiti SRJ kao drţavnu tvorevinu i rasparĉati Srbiju. Ovo potvrĊuje i izjava predsednika SADKlintona, data povodom Vaskrsa 1999. godine, kao podrška svojim ratnicima: “Naša vojna misija je opasnai teška, ali je neophodna i pravedna i mi moramo stati zajedno sa NATO saveznicima. Naš zadatak je danaplatimo Miloševiću što veću cenu za njegovu politiku represije i da vrlo ozbiljno smanjimo vojni

kapacitet koji sprovodi ovakvu politiku”. Predsednik Klinton je u obraćanju ameriĉkoj javnosti 24. marta1999. godine naglasio da je bombardovanje SRJ, pre svega u ameriĉkom, politiĉkom i ekonomskominteresu, a da je zaštita Albanaca samo zgodan povod i izgovor. Nakadašnji generalni sekretar NATODţordţ Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naševrednosti, branili smo i naše strateške interese”. Iz svega ovoga moţe se zakljuĉiti da isforsirano etniĉko ĉišćenje i u mnogo ĉemu inscenirana humanitarnakatastrofa na KiM nisu pravi razlozi agresije na SRJ.

Sa koliko aviona je izveden prvi udar? Šta je bio njegov cilj?

- Prvi udar je izvršen u dva talasa. Poĉeo je u 19.41, 24. marta i trajao do 3.30 ĉasova 25. marta. Izvršen jesa oko 200 aviona borbene avijacije i oko 50 krstarećih raketa. Udar je izveden sa ciljem da se bar razbije,ako ne i uništi, protivvazdušna odbrana naše zemlje. Vesli Klark o tom udaru kaţe: “Rešio sam da prvenoći napadnem znatan broj ciljeva... To je bio ozbiljan napad koji će nas, osećao sam, glatko odvesti dosledeće etape operacije, ako to bude neophodno”.

Šta, po vašem mišljenju, znaĉi ova izjava generala Klarka?

- Pretpostavljam da je general oĉekivao da će VJ kapitulirati posle prvog udara i da neće biti potrebnoizvoditi sledeću planiranu etapu agresije koja je obuhvatala udar po kopnenim snagama VJ na KiM.

U knjizi tvrdite da je agresija na SRJ poĉela znatno pre poĉetka bombardovanja?

- Da, upravo tako. Agresija neoruţanim sredstvima na tek novostvorenu drţavu SRJ otpoĉeta je 1992.godine, odmah posle izjave predsednika SAD Dţordţa Buša starijeg: “Ozbiljni dogaćaji u Srbiji i CrnojGori predstavljaju nesvakidašnju i opasnu pretnju nacionalnoj bezbednosti, spoljnoj politici i privrediSjedinjenih Drţava”. Znamo šta je posle toga usledilo, o ĉemu detaljno pišem u knjizi. Jednom reĉju, svedo 1996. godine bilo je to ekonomsko siromašenje i vojno slabljenje zemlje. Godine 1997. Amerika otvara

krizu na KiM, koja kulminira 1998, a poĉetkom 1999. izvodi oruţanu agresiju kao poslednju etapu iz



doktrine “sukoba niskog intenziteta”.

Kada je reĉ o odnosu zaraćenih strana, to je, tvrdite, bio najneravnopravniji sukob u istoriji ratova.

- Opšti odnos snaga i potencijali zaraćenih zemalja bili su neuporedivi i krajnje nepovoljni po branioca. Na primer: prostorni odnos bio je 228.000 : 1 km kvadratni; po broju stanovnika (u milionima) 67:1; drţavni budţet (u milijardama dolara) 860:1. Odnos borbenih efektiva u broju angaţovanih snaga i tehniĉko-

tehnološkom smislu, takoĊe je nemoguće uporeĊivati. Naši borbeni sistemi i sredstva ratne tehnike bili su utehnološkom zaostatku u odnosu na agresora za oko 30 godina. Agresor je svoje vojne snage zanavljao iz

potpuno obnovljivih izvora, a branilac iz potpuno neobnovljivih. Bio je to potpuno asimetriĉan rat i pripadagrupi najneravnopravnijih ratova u istoriji ratovanja.

Na osnovu kakvih procena je general Klark tvrdio da će odbranu naše zemlje slomiti samo posle nekoliko brutalnih vazdušnih udara?

- Ta procena je iskljuĉivo poĉivala na prednostima tehniĉko-tehnološkog faktora i moći oruţja kojim je NATO raspolagao. Oni uopšte nisu videli našeg ĉoveka (a ni njihovog) borca, komandira, komandanta,

branioca svoje zemlje, struĉnog i opredeljenog da brani zemlju. Nisu videli ni narod koji je u velikomprocentu stao uz svoju vojsku i svoje branioce.

Za NATO agresiju na SRJ kaţete da je to bila vazdušno-kosmiĉka operacija. - To je nesporno. Na to nam ukazuju istraţivanja i podaci koje saopštavaju ruski istraţivaĉi, kao što je

profesor, akademik Akademije vojnih nauka Vojske Rusije Vladimir Slipĉenko: “Nad ratištem SRJ se jednovremeno i stalno nalazilo 8-12 kosmiĉkih aparata, koji su zajedno sa vazdušnim i pomorskim

nosaĉima predstavljali osnovu izviĊaĉko-napadnih borbenih sistema”. Iz kosmosa je vršeno neprekidnoosmatranje ratišta, voĊenje krstarećih raketa, snimanje teritorije i drugo.

Zašto ste zabranili poletanje aviona MiG-21?

- Ta zabrana, na samom poĉetku prvog udara, bila je proizvod mog dubokog ubeĊenja, a i iskustva, jer samna tom avionu do tada leteo 29 godina, da ti avioni nemaju nikakve šanse u susretu sa NATO lovcima. Bila

je to odluka odgovornosti za ţivot ljudi - pilota koji bi poleteli u borbu protiv NATO aviona.

Koliko je NATO angaţovao ukupno aviona i krstarećih raketa u agresiji? Koliki je bio najveći dnevni naletavijacije?

- Na kraju agresije NATO je imao angaţovano 1.040 aviona, što je povećanje u odnosu na poĉetak agresijeza 124 odsto. Lansirao je oko 1.000 krstarećih raketa što je takoĊe povećanje za oko 120 odsto. NATOavijacija je izvršila za 78 dana oko 26.100 poletanja. Borbena avijacija izvršila 18.168 (70 odstvo) a

pomoćna 7.927 (30 odsto). Proseĉan dnevni nalet borbene avijacije bio je 232 leta, a pomoćne 121 let. Najveći dnevni nalet izvršen je 26. maja - iznosio je 535 avio poletanja borbene avijacije. Na teritoriji

Jugoslavije izvršeno je oko 2.300 napada sa oko 8.800 vatrenih dejstava.

Koliko je ukupno ubojnog tereta baĉeno na Jugoslaviju, koliko je bilo lansirano projektila i kojih?

- Procena je da je NATO na teritoriju SRJ lansirao oko 415.000 projektila razliĉite vrste, mase i ubojnemoći. Lansirano je oko 350.000 kasetnih bombi - potprojektila, 30-50.000 komada (granata) municije sa

osiromašenim uranijumom i oko 15.000 velikih projektila (nevoĊene i voĊene bombe i rakete) ukupnemase oko 22.000 tona.

Na snage i objekte RV i PVO lansirano je oko 21.410 projektila razliĉite vrste ukupne mase oko 4.000 tona.

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana pretrpelo je velika razaranja objekata infrastrukture,uništeno je i oštećeno oko 958 (68 odsto) objekata, uništeno je oko 40 odsto sredstava ratne tehnike. U RV iPVO poginulo je 39 pripadnika (0,19 odsto ukupno angaţovanih).

VELIKI GUBICI NAJVEĆE gubitke i razaranja od NATO bombi imali su civili i civilni objekti. Na njih je izvršeno 3.381vatreno dejstvo ili 38,4 odsto. Od NATO bombi poginulo je oko 500 civila i 271 pripadnik odbrane.

Uništeno je 119 objekata infrastrukture, a oštećeno oko 907. Uništeno i oštećeno je oko 25.000 stambenihobjekata. O posledicama dejstava NATO za vojsku i zemlju u celini, detaljno sam pisao u svojoj knjizi.

Jovan Kesar

Strah od raketa S- 300.Spasoje Smiljanić | 22. februar 2009.



Ameri?ki vojni izaslanik, pukovnik Dţon Pemberton, na sve na?ine pokušavao da doku?ida li VJ poseduje ovo ubojito rusko oruţje

Nastavci

1. Borba Davida i Golijata

2. Strah od raketa S- 300

3. Klark: Udar bez milosti

4. Jeljcin ima preĉa posla 5. Nismo imali prave saveznike

6. Srbiju potpuno zdrobiti

7. Batina za neposlušne

8. “Duh” od milijardu dolara

9. Zemlja pod okom neba

10. Bombe ubijaju i posle rata

11. Dali sve od sebe

12. Vokerova podvala iz Raĉka

13. Gde se nalazi Kosovo?

14. Krvavi planovi Klarka

15. Ubijeni prvo mostovi

16. Goreli ĉelik i ljudi

17.

Podmukli udari s neba 18. Grad sravnjen sa zemljom

19. Prve bombe na kasarne

20. Mapa stigla iz “apaĉa”

21. Šifre preko “avaksa”

22. Tenkovska brigada od kartona

23. Bombe posle pola veka

24. Krvave ulice Beograda

25. Deca na nišanu “anĊela”

26. Diplomatija “velike batine”

27. Prava reĉ je izgovorena

28. Uranijum ubija polako

29. Svet pod nogama Amerike

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluĉaj Artemije

Sve ţene Lotara Mateusa

AGRESIJA NATO 24. marta 1999. godine zatekla me je u kancelariji komandanta RV i PVO, u Komandi

RV i PVO u Zemunu. Bio je to dan teškog išĉekivanja, ali i velike ţurbe i dinamike. S obzirom na to da su obaveštajni organi RV i PVO, još 19. marta dali informaciju da će do agresije doći unekoliko narednih dana, preduzete su mere i radnje završnog operativnog razvoja RV i PVO. Ali tog dana

(24. mart) bilo je još mnogo poslova koje je trebalo obaviti. Avijacija je trebalo da izvrši manevar na ratneaerodrome; raketne jedinice PVO i jedinice vazdušnog osmatranja, javljanja i navoĊenja (one koje to jošnisu uradile) trebalo je da posednu oĉekujuće rejone i vatrene i radarske poloţaje, a na samim poloţajimatrebalo je obaviti završne radnje rastresitog rasporeda, maskiranja, utvrĊivanja i drugo. Ĉini mi se,meĊutim, da je najviše posla bilo u pripremi i organizovanju premeštanja sastava Komande RV i PVO, izKomande u Zemunu, na ratno komandno mesto RV i PVO.

Prateći aktivnosti komandi i jedinica RV i PVO, pratio sam i aktivnosti u okruţenju, a posebno one koje suse dešavale u vazdušnom prostoru SRJ i njegovim prilazima. DogaĊanja u vazdušnom prostoru bila suskoro siguran indikator da se zemlja nalazi neposredno pred poĉetkom agresije. Oko podneva poĉelo jesmanjenje civilnog vazdušnog saobraćaja u vazdušnim koridorima iznad SRJ i povećanje saobraćaja ukoridorima iznad MaĊarske, Rumunije i Bugarske. IzmeĊu 17 i 18 ĉasova, dolazi do postepenog smanjenja vazdušnog saobraćaja i iznad ovih zemalja, da bi

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279534-Borba-Davida-i-Golijata


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279536-Klark-Udar-bez-milosti


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279537-Jeljcin-ima-preca-posla


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279538-Nismo-imali-prave-saveznike


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279539-Srbiju-potpuno-zdrobiti


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279540-Batina-za-neposlusne



http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279541-Duh-od-milijardu-dolara


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279542-Zemlja-pod-okom-neba


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279543-Bombe-ubijaju-i-posle-rata


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279544-Dali-sve-od-sebe


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279545-Vokerova-podvala-iz-Racka


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279546-Gde-se-nalazi-Kosovo


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279547-Krvavi-planovi-Klarka


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279548-Ubijeni-prvo-mostovi


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279549-Goreli-celik-i-ljudi


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279550-Podmukli-udari-s-neba


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279551-Grad-sravnjen-sa-zemljom


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279552-Prve-bombe-na-kasarne


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279553-Mapa-stigla-iz-apaca


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279554-Sifre-preko-avaksa


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279555-Tenkovska-brigada-od-kartona


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279556-Bombe-posle-pola-veka


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279557-Krvave-ulice-Beograda


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279558-Deca-na-nisanu-andjela


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279559-Diplomatija-velike-batine


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279560-Prava-rec-je-izgovorena


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279561-Uranijum-ubija-polako


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279562-Svet-pod-nogama-Amerike


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-37-Put-ka-EU


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-55-Rekonstrukcija-Vlade


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-56-Sabor-SPC


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-59-Slucaj-Artemije


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-153-Sve-zene-Lotara-Mateusa





































oko 18 ĉasova saobraćaj potpuno prestao. Ĉisto i prazno nebo iznad jugoistoĉne Evrope, za laika bi biloiznenaĊenje. Meni je bilo izvesno da uskoro poĉinje agresija, na šta sam i upozorio grupu za borbenokomandovanje.

Pitao sam se, da li smo preduzeli sve što smo mogli da u prvom udaru ne doţivimo “pogibelj” i da zaistasutradan ne završimo sa našom odbranom, onako kako je planirao general Klark.

Nešto pre 19 ĉasova, na pokazivaĉu radarske slike u vazdušnom prostoru, pojavile su se “plave” taĉkicekoje oznaĉavaju protivniĉke avione. Sebi sam rekao: E, generale, evo ih, krenuli su! Odmah potom me je

pozvao naĉelnik grupe za borbeno komandovanje na privremenom komandnom mestu RV i PVO, pukovnik Miloš Gordić: “Gospodine generale, grupisanje za napad je poĉelo.” Odgovorio sam: “Vidim”.

Pozvao sam komandanta Korpusa PVO, generala Branislava Petrovića i naredio mu: “Sve snage predviĊene po planu pripravnosti za poĉetak agresije prevedite u pripravnost.”

Prvi udar

Poĉeo je Dnevnik RTS u 19.30. U kancelariju su mi ušli pomoćnici, general-major Branislav Dašić i pukovnik Todor Petković. “Šefe, da zajedno pogledamo Dnevnik”, rekoše. “Izvolite”, kazao sam, ali kaoda ih nisam ĉuo, i kao da ništa nisam rekao. Oni su pomno pratili Dnevnik, a ja sam netremice gledao u

ekran prateći situacije u vazdušnom prostoru. Oko 19.55 pozvao me je ponovo pukovnik Miloš Gordić: “Gospodine generale, prve rakete su pogodilenaše objekte!” Pitao sam: “Šta je pogoĊeno?” On je odgovorio: “Imam informaciju za ĉetu VOJIN Crni Rt i

Kopaonik.” Naredio sam: “Sve snage PVO planirane za suprotstavljanje u prvom udaru aktivirati, izuzevaviona MiG-21, kojima zabranjujem poletanje”.

Teško nareĊenje, nema šta, ali je još teţa bila odluka da 45 aviona lovaca MiG-21 ostanu na zemlji i da nepolete u susret avionima-lovcima NATO.

Na moj razgovor sa pukovnikom Gordićem, iznenaĊeno su reagovali moji pomoćnici, general Dašić i pukovnik Petković: “Šta to Gordić kaţe?” “Gospodo, rekao sam, poĉela je agresija”. Prvo njihovo iznenaĊenje, samo koji minut kasnije zamenilo je drugo (takav je rat - dogaĊaji se smenjujuvelikom brzinom). Pozvonio je telefon u mreţi PTT. Podigao sam slušalicu iz koje je usplahiren ţenski glas

pitao: “Je li to general Smiljanić?” “Da”, odgovorio sam. “Generale! Ovde Mila Ţeravica, nekad sam bilasekretarica u Komandi kod pukovnika Rakoĉevića. Evo gledamo sa vrha zgrade BeograĊanke, krstarećerakete lete uz Dunav, verovatno će gaĊati Komandu, izaĊite iz Komande”. Moji pomoćnici su pitali: “Šta sada da radimo?”. Rekao sam: “Ako hoćete, vi izaĊite iz Komande, ja sagrupom za borbeno komandovanje i sastavom mog kabineta ostajem ovde”. Ukljuĉio se general Dašić: “Dali se slaţete da obavestimo, ako još nekog ima u Komandi, da napusti Komandu”? “Da, rekao sam, to bi

bilo dobro”. Kasnije, oko 21 ĉas saznao sam da je krstareća raketa, koju je gospoĊa Mila videla da leti na

zgradu Komande RV i PVO, pogodila objekat 20. operativnog centra sektora PVO (Stari Banovci), iz kojegsmo samo dan pre iselili ljude i svu raspoloţivu tehniku.

Prednost agresora

Borbena dejstva snaga naše protivvazdušne odbrane su poĉela. Ali Jugoslavija, odnosno njena vojska, nijeimala mogućnosti ni borbene sisteme kojima bi mogla izvršiti uzvratni udar po snagama koje ispoljavajudejstvo i objektima sa kojih te snage izvode dejstvo. Nismo imali ni avijaciju, ni raketne jedinice zemlja-

zemlja ili pak nešto drugo, ĉime bismo izvršili jedan ili više udara po aerodromima baziranja avijacije NATO i brodovima za lansiranje krstarećih raketa. To je omogućilo agresoru da na svojim poloţajima(aerodromi, nosaĉi aviona, brodovi - nosaĉi krstarećih raketa) ţivi i radi kao u mirnodopskim uslovima.

Nije se morao maskirati, zauzimati rastresiti raspored, ukopavati i utvrĊivati, vršiti manevar iz sata u sat,ne prekidno preduzimati mere protivvazdušne zaštite i drugo, što su naše snage permanentno radile za svih78 dana agresije.

Angaţovanje naših organa bezbednosti, i u toj funkciji svih pripadnika RV i PVO, onemogućilo je stranimobaveštajnim sluţbama, pa i onima koje obaveštajno obezbeĊuje i sam NATO, da otkriju naše planoveangaţovanja, poĉetni operativni raspored, sredstva ratne tehnike sa kojima raspolaţemo, posebno u sistemuPVO. To je znaĉajno umanjilo efikasnost prvog udara agresora i uticalo da agresija traje znatno duţe negošto je planirano. Koliko smo obaveštajno bili nepoznanica i za samu Ameriku u to sam se liĉno uverio. Vojni ivazduhoplovni izaslanik SAD u Beogradu pukovnik Dţon Pemberton traţio je prijem kod komandanta RVi PVO tri puta od 12. februara do 18. marta. Primao sam gospodina Pembertona i sa njim razgovarao tri

puta u proseku po jedan sat. Razgovarali smo o mnogo ĉemu, a najviše o kosmetskoj krizi i pravcimanjenog razrešenja. Ali, razgovor je išao i šire: gde je ko roĊen, kakvu je vojniĉku karijeru imao i drugo. Kadsmo se treći put sastali, 18. marta, gospodin Pemberton već je bio poslao svoju suprugu i decu iz Beogradau Budimpeštu. Pitao sam ga: “Zašto ste izmestili svoju porodicu u Budimpeštu?”, a on je odgovorio: “Radi



njihove liĉne bezbednosti”. Prokomentarisao sam: “A zar nije Beograd bezbedan?”

Odlazak porodice vojnog izaslanika Amerike iz Beograda bio je još jedan signal da uskoro sledi agresija.

Odgovor pukovniku

Na kraju tog trećeg razgovora, posle zvaniĉnog završetka prijema, na samim vratima moje kancelarije,

Pemberton zastaje i kaţe: “Gospodine generale, mogu li još samo nešto.” “Da”, odgovaram ja. “Gospodinegenerale, razgovarali smo tri puta, u vrlo kratkom vremenu. Vi ste za sve to vreme, iako vam preti

vazdušna kampanja, pokazali mir, samopouzdanje i potpunu samokontrolu. Na osnovu ĉega se tako

ponašate?” “Ukoliko nas napadnete, saznaćete”, rekao sam. Još nisam ni završio misao, a on će: “Imate liS-300?” Bio sam iznenaĊen njegovom drskošću. Kratko, ĉak i ljutito, rekao sam: “I to ćete saznati kad nasnapadnete.”

Ameriĉki vojni izaslanik se okrenuo i otišao. Vojni izaslanik Amerike, tri puta za mesec dana traţio je prijem kod komandanta RV i PVO, da bi saznaoima li Jugoslavija i njena PVO protivvazdušni sistem S-300. Pošto nije uspeo, na samom kraju, i van

protokola, morao je direktno da postavi pitanje. Predstavnik iz odeljenja GŠ VJ za odnose sa stranimvojnim predstavnicima, potpukovnik Delibašić, koji je prisustvovao razgovoru, postupak Pembertona jeprokomentarisao reĉima: “Koliko ja znam, ovo u vojno-diplomatskim odnosima do sada sigurno nije

registrovano.”

Pored ovog Pembertonovog pokušaja obaveštajnog prodora, u periodu do poĉetka agresije registrovana jeobaveštajno-izviĊaĉka delatnost prema RV i PVO iz 17 zemalja. Ukupno je 55 osoba pokušalo da pribavepodatke o RV i PVO.

VETERANI KAO KAMIKAZE

MOŢDA je baš ovde mesto da spomenem naše kolege, penzionisane pilote. Neki od njih imali su gotovo70 godina, ali su se javljali da kao dobrovoljci polete na avionima na kojima su nekad leteli i da doletom do

objekata sa kojih NATO avijacija i krstareće rakete izvode dejstva, uletanjem u njih, izvrše “uzvratni udar”,kao kamikaze. Jedan od njih, koji je ĉak imao i svoju grupu od tri druga, bio je najuporniji u svojojnameri.Pismom mi se obratio. Traţio je dozvolu za akciju. Bio je to pukovnik Mida Milikić, omladinac -

borac od 1941. godine, iskusni pilot i komandant više avijacijskih jedinica, legenda RV i PVO. Znale sunaše starije kolege - piloti da mi neprijatelju na njegovim poloţajima ne moţemo ništa, pa su hteli dasvojim liĉnim ţrtvovanjem pomognu, osujete i spreĉe ubijanja neduţnih ljudi i razaranje naše zemlje.

RAT SA DISTANCE

FELjTON je napravljen prema knjizi generala Spasoja Smiljanića “Agresija NATO - ratno

vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadţbine” koja ovih dana izlazi iz štampe. U višenastavaka biće opisani najdramatiĉniji dogaĊaji ovoga rata.

Klark: Udar bez milosti Spasoje Smiljanić | 23. februar 2009.

Ako Vojska Jugoslavije bude u sukobu sa NATO od nje ne?e ostati ništa. Dovoljna sudva šamara da se Miloševi? preda (Olbrajtova)

Nastavci


2. Strah od raketa S- 300 3. Klark: Udar bez milosti

4. Jeljcin ima preĉa posla

5. Nismo imali prave saveznike











http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279535-Strah-od-raketa-S--300






































16. Goreli ĉelik i ljudi 17. Podmukli udari s neba

18. Grad sravnjen sa zemljom





23. Bombe posle pola veka 24. Krvave ulice Beograda






Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


PLANIRANJE vazduhoplovne operacije NATO, za agresiju na SR Jugoslaviju, zapoĉeto je u leto 1998. i

završeno do kraja avgusta 1998. godine. Vesli Klark u svojoj knjizi “Moderno ratovanje” o tome kaţe: “Uvreme sastanka ministara odbrane NATO, sredinom juna, proces planiranja je već uveliko u toku, adobijeni su i prvi odgovori. Bilo je malo interesovanja za preventivno razmeštanje kopnenih trupa, a više zavazduhoplovnu operaciju”. Plan za vazduhoplovnu operaciju razraĊen je u dve varijante: 1) plan za udare na teritoriji KiM(vazduhoplovna operacija ograniĉenih razmera - LAO), kojim su predviĊeni udari krstarećim raketama, uzmogućnost upotrebe borbene avijacije; i 2) plan za udare na široj teritoriji Srbije (vazduhoplovna operacijaširokih razmera, radikalna varijanta - RAO), koji obuhvata raketne udare i angaţovanje avijacije.

Planom su bili odreĊeni i objekti raketnih i vazdušnih udara na teritoriji Srbije koji su svrstani u tri zone:zona 1. Kosmet i deo juţno od 44. paralele (linija: Zajeĉar - Ljubovija); zona 2. deo Srbije juţno od 44. paralele, iskljuĉujući KiM; zona 3. deo Srbije severno od 44. paralele. Planom nisu bila predviĊena dejstva po objektima na teritoriji Crne Gore. Da je agresija iz vazdušnog prostora na SRJ bila isplanirana još u leto1998. potvrĊuje izjava Dţejmsa Rubina 3. avgusta 1998: “Planovi su gotovi za agresiju. Potrebna je samo

politiĉka odluka i agresija moţe da poĉne.”

Mete napada

Prema izjavi Koen-Šelton, “o Kosovu” pred Senatom SAD, planirano je da se izvede operacijavazduhoplovnih snaga NATO u pet faza: “Razmeštaj vazduhoplovnih snaga po Evropi je predstavljao fazu

0. Faza 1. se odnosila na uspostavljanje nadmoći u vazduhu i postepeno slabljenje komande nad celom SRJ.Faza 2. je podrazumevala napade na celom prostoru SRJ i na snage koje se nalaze juţno od 44. stepenageografske širine, koje su obezbeĊivale pojaĉanja srpskim snagama na KiM. Faza 3. je proširivala operaciju

iz vazduha na veoma veliki broj vojnih objekata i snaga širom SRJ. Faza 4. je predviĊala ponovnorazmeštanje snaga, ukoliko se ukaţe potreba. Krstareće rakete su predviĊene za nosioca udara po

odabranim objektima tokom cele prve faze.

U trećoj fazi, planirano je i dejstvo po objektima podrške” snagama represije”, koji se nalaze u Beogradu ioko njega. To su prema generalu Klarku bile: “politiĉki osetljive mete, a ĉinile su ih: glavna sedišta,komunikacijske i televizijske stanice (deo njegove komande i kontrolne mreţe), predsedniĉke rezidencije iskloništa (sa njihovim bunkerima i komunikacijama), elektronski sistemi i ostale kljuĉne mete u Beogradu. Cilj vazduhoplovne operacije NATO proistiĉe iz vojnog cilja agresije na SR Jugoslaviju i u osnovi je imao:razbijanje glavnih snaga Vojske Jugoslavije i smanjenje njene moći do nivoa nesposobnosti za izvoĊenjevojnih operacija i stanja koje neće ugroţavati planove Amerike na teritoriji SRJ i Balkana.

Brojne su analize i izjave koje nedvosmisleno potvrĊuju definisani cilj, a moţda je najupeĉatljivija izjavagenerala Klarka u razgovoru s generalom Ojdanićem 15. marta 1999. godine: “Ţelim da Vam prenesem


































































jedan ozbiljan problem, a to je da će Vojska Jugoslavije biti uništena ako bude u sukobu sa NATO. Ako seto od NATO bude traţilo, biće uništena skladišta, kasarne i snage Vojske Jugoslavije.” Naglasio je da ţelida bude jasan: “Ako se to dogodi Vojska Jugoslavije će za par dana da izgubi sve ono što se u nju ulagalo

50 godina”. Ţelim da shvatite: “ako NATO bude primoran da primeni silu, on će uništiti VojskuJugoslavije, Vojska neće preţiveti, to je ĉinjenica.”

U ovako brzom razaranju Vojske Jugoslavije, ili u sluĉaju njene kapitulacije, planirano je da se borbena

tehnika VJ rasporeĊena na teritoriji Kosmeta stavi na raspolaganje teroristima OVK, radi formiranjavojske”Kosova”. Operacija je planirana da se izvede u vremenu od dva do tri dana, po naĉelima “blic-kriga”, uništavanjem ineutralisanjem odreĊenih objekata (ciljeva) za napad, ĉime bi se drţavno rukovodstvo SRJ prisililo daprihvati ultimatum iz Pariza.

Nekoliko bombi

Lideri i planeri vazduhoplovne operacije NATO verovali su da će vazdušni udari biti kratkotrajni. Poredgenerala Klarka i gos poĊe Olbrajt to uverenje delio je i ministar inostranih poslova Italije Lamberto Dini,koji je rekao da oĉekuje da će nakon poĉetnih udara nastati predah i da će poĉeti pregovori, kao i izjavanekadašnjeg drţavnog sekretara Dţejmsa Bejkera da je loše u tom ratu bilo to što se mislilo “da će

jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević popustiti posle samo nekoliko bombi”. O duţini trajanja agresije gospoĊa M. Olbrajt je imala mišljenje da će Milošević, kao i svaki drugi“siledţija u školskom dvorištu”, posle dva-tri šamara, odnosno vazdušna naleta, dići ruke u znak predaje. I u vojnom vrhu Vojske Jugoslavije postojale su razliĉite procene o modelu izvoĊenja vazduhoplovne

operacije, angaţovanim snagama, njenom trajanju i prostoru na kome će se izvoditi. U febr uaru 1999.godine u GŠ VJ je uraĊena procena koja ukazuje da će prva faza, “opominjući udar”, obuhvatiti nekolikoselektivnih i krajnje ograniĉenih udara, iskljuĉivo po vojnim objektima, nakon ĉega bi usledila pauza iultimatum da Jugoslavija ispuni postavljene zahteve. Pored ovoga, procena zakljuĉuje da će ti udari teţišno

biti izvoĊeni na teritoriji Kosmeta i juţno od 44. paralele. Ovakvoj proceni suprostavljao se deo generala u GŠ VJ, meĊu kojima sam bio i ja, ukazujući da će agresijaiz vazdušnog prostora otpoĉeti snaţno na celoj teritoriji SRJ i da će pod udar staviti, osim vojnih, i širokulepezu civilnih objekata i objekata infrastrukture. Da je bila ispravna procena “dejstva u kontinuitetu i nacelom prostoru SRJ”, potvrĊeno je u samoj agresiji.

Odrešene ruke

General Klark kaţe: “Tokom celog procesa planiranja jasno sam stavio na znanje da neću angaţovati

vazduhoplovce ako ne dobijemo odrešene ruke da ţestoko gaĊamo srpski objedinjeni sistem protivvazdušne odbrane bez obzira na to gde se ciljevi nalazili. Nećemo se ograniĉiti na “kljucanje” protivvazdušne odbrane bez obzira na to gde se ciljevi nalazili.” O pauzama u izvoĊenju vazduhoplovneoperacije Klark kaţe: “Mi u vojsci smo oduvek bili skeptiĉni prema takvoj ideji, sa vojnog stanovišta pauzeu bombardovanju daju neprijatelju priliku da se oporavi od posledica udara.”

Prema proceni obaveštajnih sluţbi VJ, poĉetna lista za dejstvo iz vazduha obuhvatila je oko 300 objekatana teritoriji SRJ. Agresor je raspolagao izuzetno preciznim podacima o lokacijama elemenata vojne i

civilne infrastrukture. Gotovo svi stacionarni objekti bili su unapred locirani, snimljeni i memorisani, što se posebno odnosi na objekte Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane i objekte infrastrukture. Savezna Republika Jugoslavija je, kao supotpisnica Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoruţanja, dalaOEBS-u, a time i NATO-u, podatke o lokacijama objekata (sa NATO koordinatama), kao i brojna stanja

ljudstva, naoruţanja i tehniĉkih materijalnih sredstava Vojske. Pored ovog , na aerodromima RV i PVO

dugo su boravili inostrani posmatraĉi. Iznad KiM se provodila operacija “Orlovo oko”, u kojoj jeangaţovanjem izviĊaĉkih platformi iznad KiM i satelita nad celom teritorijom SRJ vršeno opserviranjeprostora i snaga.Listu objekata (ciljeva) za raketno-vazdušne udare u prvoj fazi agresije planirao je i odredio Savet NATO.U kasnijoj fazi agresije (od poĉetka aprila) izbor objekata za dejstvo vršio je general Vesli Klark. Za izvršenje cilja vazduhoplovne operacije odreĊene (dimenzionirane) su snage: 464 aviona, od ĉega 330

borbene i 134 pomoćne avijacije i oko 450 krstarećih raketa. Na kraju januara 1999. godine Savet NATO je razmotrio razraĊeni plan vazduhoplovne operacije protivSRJ. Na bazi ĉinjenica da se kriza na Kosmetu, zbog stalnih napada terorista OVK i pristrasnosti misije

OEBS, zaoštrava, doneo je odluku: da se rok za otpoĉinjanje agresije smanji sa 96 na 48 sati; da seformiraju pomorske snage NATO i pošalju u Jadransko more, a generalnom sekretaru NATO je datamogućnost da samostalno donosi odluke o primeni sile.

Vazduhoplovne snage NATO za agresiju na Jugoslaviju rasporeĊene su u 59 baza na teritoriji 12 drţava. Najbrojnije su bile na teritoriji Italije. Do poĉetka agresije na aerodromima Italije rasporeĊeno je 279



aviona razliĉite namene, što je 59 odsto od ukupnog broja angaţovanih snaga. Na aerodromima Italije baziralo je 225 aviona za vatreno dejstvo (61 odsto od ukupnog broja angaţovanih). Samo na aerodromuAvijano za poĉetak agresije rasporeĊeno je 111 aviona razliĉite namene. Taj broj za 70 dana narastao je na

229 aviona. U daljem toku agresije, kada je došlo do znatnog narastanja angaţovanih snaga NATO, naaerodromima u Italiji bilo je rasporeĊeno 550 aviona razliĉite namene, ili 53 odsto od ukupnog brojaangaţovanih.

TRI NOSAĈA AVIONA

MORNARIĈKA (palubna) avijacija za agresiju na Jugoslaviju bila je bazirana na ameriĉkom nosaĉu

aviona “Enterprise”, nosaĉu helikoptera “Nassau” i francuskom nosaĉu aviona “Foch”, rasporeĊenim uJonskom i Jadranskom moru. Od ukupnog broja angaţovanih snaga avijacije, na dan agresije, mornariĉkaavijacija je brojala oko 100 aviona. Na brodovima ratne mornarice bilo je rasporeĊeno i oko 250 krstarećihraketa.

NARUDŢBENICA

KNJIGU generala Spasoja Smiljanića “Agresija NATO - Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbranau odbrani otadţbine” moţete da naruĉite, u pretplati pouzećem, po ceni od 980 dinara na tel: 065/696-33-

84. Knjiga ima 530 stranica, štampana je u punom koloru, bogato ilustrovana fotografijama, mapama ikartama.

Jeljcin ima preča posla

Spasoje Smiljanić | 24. februar 2009.

Umesto raketa šef ruske drţave slao nam je samo prazna obe?anja. Verbalna podrška kojanam je pruţana kao i neke operativne aktivnosti ruske vojske, kada je agresija po?ela, zanas nisu predstavljala nikakvu pomo?

Nastavci





5.

Nismo imali prave saveznike 6. Srbiju potpuno zdrobiti












19. Prve bombe na kasarne 20. Mapa stigla iz “apaĉa”
































































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Vazduhoplovne snage za agresiju na SRJ grupisane su u skladu sa osnovnom zamisli i opštim modelomagresije.

Snage za nanošenje udara ĉinile su: lovaĉka, lovaĉko-bombarderska, bombarderska avijacija i avijacija za

dejstvo po radarskim i raketnim sistemima (SEAD). Na dan agresije brojno stanje ovih snaga bilo je 282

aviona ili 63 odsto od ukupnog broja angaţovanih snaga. U daljem toku agresije došlo je do narastanja ovegrupacije na 639 aviona (povećanje za 122 odsto). Snage za izviĊanje i elektronska dejstva ĉinile su grupaciju, koja je iz vazdušnog prostora razliĉitimsredstvima i metodama vršila prikupljanje podataka o snagama i sistemima za borbu Vojske SRJ i premanjima preduzimala elektronska dejstva. Ova grupacija je na dan agresije brojala 66 vazduhoplova, 14 odsto

od ukupno angaţovanih snaga. U daljem toku rata ove snage su narasle na 84 vazduhoplova.

Priprema napada

Snage za neposredno komandovanje ĉinile su grupaciju koja je neposredno i neprekidno pratila situaciju uvazdušnom prostoru i na zemlji i u skladu sa odlukama i nareĊenjima komandnog mesta, operativnogcentra iz Vićence izdavala nareĊenja za direktne udare. Ova grupacija na dan agresije je brojala 20vazduhoplova, 4,3 odsto od ukupno angaţovanih snaga. U daljem toku agresije grupacija je narasla na 29vazduhoplova.

Snage za logistiĉku podršku ĉinili su: avioni za punjenje (avio-cisterne) u vazdušnom prostoru i snage zatraganje i spasavanje. Na dan agresije ove snage su brojale 62 vazduhoplova, 13 odsto od ukupnog broja

angaţovanih snaga. Sedamdest dana kasnije avijacija za punjenje u vazdušnom prostoru (avio-cisterne)

narasla je na 252 vazduhoplova, što je povećanje u odnosu na dan agresije za 198 vazduhoplova ili 366odsto.

DovoĊenje snaga otpoĉelo je u drugoj polovini februara 1999. godine, neposredno nakon prekida pregovorau Rambujeu (20. februar). Indikativno je prebaziranje 12 aviona F117 na aerodrom Avijano 25. februara

1999. godine i angaţovanje aviona E-3A (AWACS), sa aerodroma Trapani u vazdušnom prostoruMakedonije od 26. februara 1999. godine. U periodu rasporeĊivanja i grupisanja snaga vršena su,intenzivno i svakodnevno, uveţbavanja za napad na izabrane objekte i druge dopunske pripreme zaizvršenje agresije.

Na zahtev NATO i SAD, parlamenti vlada svih susednih zemalja SRJ dali su saglasnost za korišćenjevazdušnog prostora, vazduhoplovnih baza i pomorskih luka za potrebe vazduhoplovnih i kopnenih snaga

NATO. Ovakvim odnosom suseda, obezbeĊeni su uslovi za napad na SR Jugoslaviju sa kruţne osnovice.Pored toga, ovakvo postupanje, prema Rezoluciji Generalne skupštine OUN 3314/29 od 4. decembra 1974.godine, svrstalo je sve naše susede u agresore na SR Jugoslaviju. MaĊarska je sve svoje potencijale stavila u funkciju NATO, osim direktnog slanja vojnika na KiM.Rumunija je ustupila teritoriju i aerodrome snagama NATO koje bi bile angaţovane na prostoru KiM.

Osim toga, Rumunija je ukljuĉena u inicjativu za formiranje tzv. Balkanskih snaga za brze intervencije(zajedno s Bugarskom, Makedonijom i Albanijom), ĉiji bi jedan od zadataka verovatno bio angaţovanje uvezi sa KiM.

Bugarska je prihvatila razmeštaj logistiĉkih jedinica NATO, bez ikakvog ograniĉenja, kao i borbenih

jedinica u kompleksu u izgradnji za odmor pripadnika SFOR u Bosni. Makedonija je takoĊe ustupilateritoriju, vazdušni prostor i aerodrom za razmeštanje snaga NATO. Na njenoj teritoriji su por ed snaga

UNPREDEP (posmatraĉka misija UN) bile razmeštene i kopnene snage NATO u više operacija:“Zajedniĉki garant”, “Orlovo oko” i “Zajedniĉki ĉuvar”. Ukupno brojno stanje tih snaga, pre poĉetka agresije, iznosilo je oko 16.500 vojnika sa pripadajućimnaoruţanjem i opremom. U toku agresije broj vojnika narastao je na oko 20.000. Klark u svojoj knjizi“Moderno ratovanje” kaţe: “Makedonija je bila naša baza. Bez nje ne bismo imali kopneni pristup Kosovu.Bez njenog vazdušnog prostora imali bismo mnogo ograniĉenije koridore leta prema Srbiji”. Albanija jetradicionalno bila centar za prihvat, obuku, naoruţavanje i ponovno upućivanje albanskih teroristiĉkihsnaga za izvoĊenje teroristiĉkih napada na KiM.) Vremenska distanca od skoro deset godina je pokazala da su zahtevi Amerike u Rambujeu i Parizu bili

ultimatum koji je u osnovi imao dva cilja: 1) odvajanje (otcepljenje) Kosmeta od Srbije i stvaranje


















nezavisne drţave Kosovo; 2) dovoĊenje okupacionih snaga NATO na ceo prostor Srbije i njeno daljerazbijanje.

U takvoj situaciji, postojala su dva rešenja: 1) prihvatiti ultimatum, odvajanje Kosmeta od Srbije iokupacione snage na prostor SRJ (prvenstveno Srbije); 2) odbiti ultimatum i prihvatiti nametnuti rat.

Poslanik Bundestaga Herman Šer: “U Rambujeu se od Miloševića traţilo prihvatanje NATO - protektorata

za celu Jugoslaviju”. Mnogi svetski politiĉari i analitiĉari su i tada (1999) i sada verovali da je Jugoslavija imala samo jednorešenje - nametnuti rat.

Kao general, komandant RV i PVO, u projektovanom ameriĉk om modelu otimanja dela teritorije

(Kosmeta) od Srbije i uspostavljanja statusa okupacije na ostalom prostoru SRJ, podrţao sam i prihvatio jedinu moguću, nametnutu varijantu - rat.

Prihvatio sam to, ali sam se sve vreme kosmetske krize, znajući ko je potencijalni agresor, briţno pitao kosu nam saveznici, zašto ako ih imamo, ništa praktiĉno u smislu materijalne pomoći nisu uradili, da li će nasostaviti na cedilu, kada bude najgore.

U razgovoru naĉelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Ojdanića, kr ajem januara 1999, sa

naĉelnikom Glavne obaveštajne uprave Vojske Rusije general-pukovnikom Valentinom Karabeljnikovom,

kome sam i ja prisustvovao, rekao sam: “Generale, ne trebaju nam Vaša obećanja, ne treba nam verbalna podrška ruskog drţavnog vrha, ona zaista ne izostaje, nama treba pomoć, potrebni su nam raketni divizionii baterije, radari velikog dometa i komandni sistemi, trebaju nam i avioni, pre svega avioni lovci”. Svestan ozbiljnosti trenutka i opasnosti koja preti Jugoslaviji, u jednom trenutku sam ĉak rekao: “Nemojtenas više obmanjivati.” General Ojdanić mi je skrenuo paţnju na korektnost, a sagovornik prokomentarisao:“Komandant je vrlo ţestok.” Nisam bio “ţestok”, već vrlo zabrinut. Prihvatio sam rešenje politike - drţave

Jugoslavije - rat, ali nisam video šta drţava radi i šta će uraditi da, bar malo, popravi stanje borbenihmogućnosti snaga PVO, koje će, to je bilo sasvim jasno, biti najvaţnija meta NATO udara. Obećanja koja su dolazila iz Rusije, verbalna podrška koja nam je pruţana kao i neke operativne aktivnosti

ruske vojske, kada je agresija poĉela, za nas nisu predstavljala nikakvu pomoć. U kontekstu verbalne podrške i praznih obećanja bila je i izjava predsednika Rusije Borisa Jeljcina 24.marta 1999. godine, data Televiziji Srbije, kada je agresija već bila poĉela i prve rakete pale na objekte isnage SRJ: “Bombardovanja neće biti, to neće dozvoliti Rusija.” Ni tada, a ni sada ovu izjavu, u kontekstutrenutka i vremena, nisam mogao da shvatim. Šta je u stvari bilo u pitanju, neobaveštenost - sumnjam, pre

će biti samo još jedno prazno obećanje. Moţda Jeljcinova Rusija nije ni imala drugih mogućnosti, osim daobećava Srbima, a uprazno preti Amerikancima?

Brod ”Liman”

Jeljcinovo okruţenje, najuţi krug saradnika i savetnika, davalo je obećanja i povremeno osuĊivalo ponašanje Amerike i agresiju, a ostale institucije drţave i ruski narod su izraţavali punu podršku pravoslavnoj braći Srbima da izdrţe, ali pomoći u onome što je nama trebalo nije bilo. Bilo je i onih, kaošto su Gajdarovi istomišljenici, koji su se usprotivili ĉak i oštrini osude vojne intervencije protivJugoslavije. Za njih je agresija bila loša stvar, ali gore od toga je da Rusija, zbog agresije, pokvari odnosesa Zapadom.

Stavljanje strategijskih ruskih snaga u najviši stepen pripravnosti, provoĊenje vojnih veţbi i probnalansiranja novih sistema oruţja, koje je Rusija vršila od poĉetka agresije, za nas takoĊe nisu bili nikakva

pomoć. Amerikanci se na to nisu obazirali, njihovi udari po Srbiji su bivali sve jaĉi i jaĉi, a str adanja

naroda sve veća i veća. Kada je Rusija 11. aprila 1999. godine, obavestila da je brod “Liman” (brod za prisluškivanje radio-

saobraćaja i praćenje izbliza poruka koje razmenjuju NATO brodovi i avioni), u pratnji još 6 brodova, većuplovio u vode Jadrana, ponadali smo se da ćemo bar na neki naĉin dobijati pravovremenu najavu o naletu

NATO avijacije, pravcima naleta, veliĉini grupa, procenjenim objektima dejstva. Tek kasnije smo saznali

da je brod “Liman”, brod starije generacije, da ne omogućava predaju podataka o situaciji u vazdušnom prostoru već da je u Jadran poslat u cilju praćenja rasporeda pomorskih snaga NATO i SAD.

UPOZORENJE GENERALA PERMINOVA

TREĆEG aprila ruska crnomorska flota je zapoĉela redovne, prolećne veţbe. U poruci floti komandant je poruĉio: “Povećana je odgovornost Crnomorske flote za bezbednost naše zemlje na juţnoj morskojgranici.” Trinaestog aprila naĉelnik Glavnog štaba ruskih strategijskih snaga, general Anatolij Perminovizjavio je, da je za uzimanje na nišan zemalja NATO, koje uĉestvuju u agresiji na SRJ, potrebno 11 minuta,te da je balistiĉkim raketama, npr. do Grĉke potrebno 5 minuta, do Nemaĉke, Francuske i Italije od 7 do 8minuta, do Velike Britanije manje od 12 minuta. On je dodao da je nedavno u Saratovskoj oblasti, u

borbeni poredak Rusije uveden i stavljen u prvi borbeni raspored raketni puk strategijskih nuklearnih snaga

ruske vojne sile, naoruţan sistemom “Topolj M”.



NARUDŢBENICA

KNJIGU generala Spasoja Smiljanića “Agresija NATO - Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbranau odbrani otadţbine” moţete da naruĉite, u pretplati pouzećem, po ceni od 980 dinara na tel: 065/696-33-

84. Knjiga ima 530 stranica, štampana je u punom koloru, bogato ilustrovana fotografijama, mapama ikartama.

Nismo imali prave saveznike

Spasoje Smiljanić | 25. februar 2009.

Za Jeljcina nijedan naš argument, nijedna naša molba nisu bili dovoljno ubedljivi da nam pošalje pomo? u oruţju. Isporuka oruţja Jugoslaviji uvukla bi Rusiju u veliki rat(Gorba?ov)

Nastavci





5. Nismo imali prave saveznike6. Srbiju potpuno zdrobiti











18.

Grad sravnjen sa zemljom 19. Prve bombe na kasarne











Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Većina ruskih generala smatrala je da rat protiv Jugoslavije ni izdaleka ne predstavlja “lokalno kriznoţarište”, već da je vojna intervencija NATO, koja se krije iza parole o zaustavljanju - odnosno spreĉavanju“humanitarne katastrofe” na Kosmetu, deo dugoroĉne strategije SAD da zavladaju svetom i uspostave kako

politiĉki, tako i vojni diktat, ukazujući: “Rusija ne bi smela da se zanosi iluzijom da će joj Zapad istinski






































































































pomoći da ekonomski ojaĉa, vojna opcija dobija na teţini u javnosti, uporedo sa širenjem raketnih udara nasve brojnije ciljeve u Jugoslaviji.”

Srpskom narodu i srpskoj vojsci bila je potrebna pomoć u oruţju. Svakako, i svaka druga je biladobrodošla, ali pomoć u oruţju je bila ţivotno presudna, presudna da srpski narod odbrani celovitost svojezemlje i svoju slobodu, da odbrani Kosovo i Metohiju.

Mi, srpski generali, posebno oni iz RV i PVO, nadali smo se i oĉekivali da će ruski generali uspeti da ubedeJeljcina da nam je pomoć u oruţju neophodna, da su Srbija i srpska vojska 1999. godine u ratu, izmeĊuostalog i zato, što se nalaze na putu Amerike ka Zakavkazju i ka Rusiji.

Obećanja generala

Iz tih razloga, ali prevashodno zbog potrebe za oruţjem za odbranu zemlje, prvenstveno oruţjem iz sistemaPVO, Glavni štab Vrhovne komande je već treći dan rata uputio ekipu struĉnjaka i eksperata za PVO uRusiju, koju je predvodio naĉelnik Uprave Artiljerijsko-raketnih jedinica PVO, general-major Mladen

Karanović. Odmah po dolasku u Moskvu ekipu su primili predstavnici Generalštaba Armije Ruske federacije. Ekipa jeiznela naše potrebe za sistemima PVO. One su se u osnovi zasnivale na predlogu za modernizaciju iz 1997.godine, koju su saĉinili generali Vuĉinić i Veliĉković i korekcijama - proširenju predloga iz 1998. godineza još 2 do 3 raketna diviziona “S-300 PMU-1” i 3 do 4 raketne baterije “TOR -M-1”. Konkretno naši predstavnici su iskazali potrebu za: 2 raketna diviziona “S-300 PMU-1”; 2 do 3 pukasistema “BUK -1”; 3 do 4 raketna diviziona “TOR -M-1”; 15 do 20 raketnih baterija prenosnog sistema“IGLA” i dva do tri trodimenzionalna ili dvodimenzionalna radara. Interesantno je da su predstavnici

Generalštaba ruske vojske preporuĉivali znatno povećanje traţenih sredstava ratne tehnike i moćnijasredstva po borbenim karakteristikama.

General Karanović je od predstavnika GŠ ruske vojske dobio informaciju, da se najveći deo traţene tehnikenalazi u neposrednoj blizini Moskve, da nema nikakvih problema da se isporuĉi Jugoslaviji, ali samo pod

jednim uslovom, “da sve ovo odobri predsednik Jeljcin.”

Ĉetvrtog dana boravka u Moskvi, naša ekipa je primljena u Odboru za bezbednost i odbranu Ruske dume.General Karanović je upoznao predstavnike odbora sa ciljem dolaska u Moskvu i sa stanjem u SRJ posle

agresije NATO, kako se suprotstavljamo i koje probleme imamo. Zatraţio je od njih da pomognuJugoslaviji pre svega u dobijanju traţene ratne tehnike. Njihov stav je bio da nas oni razumeju, da istinskiosećaju naše muke i probleme i da su spremni i liĉno da idu u Jugoslaviju da se bore. Tog ĉetvrtog dana, generalu Karanoviću su u GŠ ruske armije saopštili “do daljeg neće biti isporuketehnike i da se to moţe desiti samo ako to predsednik Jeljcin odobri.”

U svom izveštaju general Karanović to ovako opisuje: “Od nade da ćemo uspeti dobiti tako preko potrebna

sredstva, koja smo ĉekali ĉitavu deceniju, do razoĉarenja prošlo je samo nekoliko dana.” U zakljuĉku svogizveštaja general Karanović kaţe: “Ruski narod i armija su bili da se SRJ pomogne i dostavi ratna tehnika,

predsednik Jeljcin i njegovi savetnici nikada to neće dozvoliti.” Igor Ivanov je još u Parizu savetovao da potpišemo kapitulaciju i dignemo ruke od Kosmeta. Još dok je naša ekipa ĉekala odluku u Moskvi, a po prvom javljanju generala Karanovića da postojimogućnost da dobijemo traţena sredstva, mi u RV i PVO smo pristupili pravljenju planova, gde ćemo

prihvatiti sredstva ratne tehnike, kako ćemo sa njima izaći na borbene poloţaje da ne budemo otkriveni iuništeni u putu od istovara do poloţaja, pripremali ljude koji će prihvatiti i opsluţivati dobijena sredstva idrugo. Bio je to samo uzaludan posao, koji nam je rasipao snage, ljudstvo i još više umanjivao ionako vrloskromne borbene mogućnosti. I pored saopštenja ruskih generala da od traţenih sredstava ratne tehnike nema ništa dok to ne odobriJeljcin, u teškoj ratnoj situaciji, a nadajući se da će predsednik Rusije Jeljcin ipak dati saglasnost da setraţena sredstva isporuĉe Jugoslaviji, Štab Vrhovne komande VJ odluĉuje i šalje ponovo 4. aprila 1999.

godine generala Karanovića u Moskvu. Uzalud, ništa se nije promenilo u smislu da ćemo dobiti traţena

sredstva ratne tehnike. Da je to tako, potvrdila je izjava 6. aprila (u to vreme general Karanović se nalazi uMoskvi) prvog potpredsednika ruske vlade Jurija Masljukova: “Pruţanje vojne pomoći SRJ je nemoguće inepotrebno. Moţda su se u Rusiji pojavili ludaci koji se spremaju da šalju oruţje, ali ja mislim da je tostvarno nemoguće i savršeno nije nuţno.”

Rasipanje snaga

Kada je Jeljcin iz javio, da neće dopustiti da Rusija bude uvuĉena u rat, i kada je skrenuo paţnjuGeneralštabovima da je nezadovoljan njihovim ratobornim izjavama, te njegovo protivljenje, uţurbanomrešavanju pitanja prisajedinjenja SRJ Savezu Rusije i Belorusije (“Razmatrati to pitanje sada je

nesvrsishodno, kako sa pravne tako i sa politiĉke taĉke gledišta”) shvatili smo je da Masljukov govori uime Jeljcina i da od traţenih sredstava ratne tehnike neće biti ništa. Posle izjave nekadašnjeg predsednika



SSSR-a Mihaila Gorbaĉova (“Isporuĉiti Jugoslaviji oruţje za odbranu - to bi znaĉilo uvući Rusiju u velikirat. Jedan svetski rat je poĉeo na Balkanu”) bilo je sasvim izvesno da sisteme PVO nećemo dobiti.

Na kojoj osnovi, sa kojim pokazateljima i nadom je GŠ VJ, polovinom aprila, naredio da Komanda RV i

PVO izvrši izbor i uputi ljudstvo u Rusiju na ubrzanu preobuku za sisteme PVO ne znam. Ljudstvo jeupućeno u Rusiju, ali ... Bila je i to samo još jedna uzaludna nada koja nam je u jeku borbenih dejstava iz

borbenih redova “izvukla” najbolji kadar i znatno oslabila našu, ionako slabu odbranu od napada izvazdušnog prostora. Moţda je razlog Rusije da ne isporuĉi oruţje Jugoslaviji opravdan. Ali šta je opravdanje našoj drţavi idrţavno-vojnom rukovodstvu, da uĊu u rat protiv najjaĉe sile sveta, a da nemamo saveznika, da nas

pomogne barem oruţjem, koje nam je itekako nedostajalo i trebalo. Otvoreno pitam: zašto drţava i vojni vrh zemlje, zašto Vlada SRJ, nije reagovala 1997. godine i preduzelamere nabavke i osavremenjavanja naše PVO, na zahtev, tada dvojice prvih i najodgovornijih ljudi u vidu

RV i PVO, generala Mirka Vuĉinića i generala Ljubiše Veliĉkovića? Zašto se nisu uvaţila njihovaobrazloţenja, zašto se nije iskoristio povoljan trenutak posle Dejtonskog sporazuma i osavremenio našsistem PVO? Zašto se to nije uradilo 1998. godine kada je agresija na SRJ bila izvesna, kada se ĉekao samovaljan povod za agresiju? Ĉemu je trebalo da se nadamo? Šta je bila naša nada?

Otvara se i pitanje: šta je sve doprinelo fijasku oĉajniĉkog pokušaja naše vojske da bar u toku agresije,nabavkom savremenih sredstava PVO, poboljša našu nezavidnu situaciju i borbenu efikasnost u

protivvazdušnoj odbrani. Koliko je tome doprinela Jeljcinova kooperativnost prema SAD, kolikonekooperativnost naše politike u odnosu na Jeljcina, a koliko i jedno i drugo? Pitanja su na koja tek treba

dati odgovor.

POGIBELJNO REŠENJE UĆI u rat za odbranu celovitosti zemlje i slobode naroda je ustavna obaveza i ima puno opravdanje. Ući urat protiv više stotina puta jaĉeg neprijatelja, bez saveznika nema nikakvog opravdanja. Ući u rat sa stanjemoruţja i opreme kakvu je RV i PVO imalo 1999. godine, a nemati rešenje da se ono u odsudnom trenutkupopravi, to je u najmanjem bilo pogibeljno.

Srbiju potpuno zdrobiti Spasoje Smiljanić | 26. februar 2009.

Pod šifrom “Rutus”(“Koreni”) Bil Klinton je pokrenuo plan za razbijanje Jugoslavije.Cilj agresije bio je stvaranje drţave Kosovo (Montgomeri)

Nastavci












12. Vokerova podvala iz Raĉka 13. Gde se nalazi Kosovo?




















































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


POTPUNO razbijanje (drobljenje) SR Jugoslavije i Srbije, jedan je od prikrivenih krajnjih ciljeva koji je

Amerika imala (i ima) u svom planu angaţovanja na prostoru Balkana. U okviru tog cilja je i obećanjeseparatistiĉkim voĊama kosmetskih Albanaca za osamostaljenje Kosova i Metohije i stvaranje još jednealbanske drţave na Balkanu. Dolaskom na ĉelo Amerike Bil Klinton je obećao, onima koji su mu toomogućili, da će uĉiniti sve da napravi prolaz Zapadu do istoĉnoevropskih nalazišta naf te. Kako je SRJ bila

prepreka na tom putu, Klinton je pod šifrom “Rutus” (Koreni) pokrenuo plan za razbijanje SR Jugoslavije.

Agresija na SR Jugoslaviju, koju je NATO pod voĊstvom Amerike izvršio 1999. godine, u osnovi je poĉivala na planu “Rutus”. Osnovanost ovakve tvrdnje (ili pretpostavke) daje ultimatum koji je u Parizu

pred drţavnu delegaciju SRJ stavila Amerika, a koji u osnovi zahteva kapitulaciju i okupaciju SRJ, saodloţenom secesijom Kosmeta. “Pod šifrom ‟Rutus‟- izjavio je jedan visoki zvaniĉnik vlade u Bonu - krije se, u stvari, tajna akcija CIA

koja je pripremala rat, sa ciljem da se uništi Jugoslavija gubitkom Kosova, Crne Gore i Vojvodine. Cilj‟Rutusa‟ je odvajanje Kosova kao glavnog izvora sirovina za Jugoslaviju, kroz veliku autonomiju, albansku

aneksiju ili potpunu nezavisnost, zatim, otcepljenje Crne Gore, njenog jedinog preostalog izlaza na

Jadransko more, i dislokaciju Vojvodine, njene ţitnice i još jednog jugoslovenskog izvora sirovina, koji bidoveli do potpunog kolapsa Jugoslavije, kao samodovoljne industrijske drţave”.

Svim sredstvima

Zbignjev Bţeţinski, 14. aprila 1999. godine, izjavljuje: “Formula autonomije Kosova u Srbiji je mrtva. Nema nikakvih pregovora sa Miloševićem, osim ostvarivanja srpskog povlaĉenja nakon ispunjenja svih

uslova NATO. Vazdušni udari moraju biti pojaĉani i moraju efikasno razoriti vojnu moć Miloševića i prinuditi ga na prihvatanje uslova NATO... Ameriĉki kongres mora da saĉini zajedniĉku izjavu, u kojoj će podrţati politiĉke ciljeve NATO i izraziti rešenost SAD da ostvari te ciljeve svim neophodnim sredstvima”. Vrhovni komandant NATO general Vesli Klark naglašava da će NATO “sistematski i progresivnonapadati, degradirati, opustošiti i konaĉno uništiti srpsku vojsku ako Srbija ne pristane na mirovni plansaĉinjen pod ameriĉkim pokroviteljstvom”. Suprotno stvarnim ciljevima agresije, NATO je kao toboţnji cilj zbog kojeg je izvršena agresija na SRJ,

proglasio spreĉavanje humanitarnne katastrofe, a operaciju nazvao “Milosrdni anĊeo”. Nije mali brojanalitiĉara u svetu koji dokazuju da je “spreĉavanje humanitarne katastrofe” bila samo maska za svetsku

javnost. To su, uostalom, u svom saopštenju konstatovali i nemaĉki pisci iz Udruţenja za Severnu Rajnu:“Nazovite rat ratom, a ne humanitarnom intervencijom!”

U stvari, tako definisan cilj imao je za zadatak da ubedi svetsku javnost da je do rata došlo zbog oĉuvanja

ljudskih i nacionalnih prava, što je, u suštini, jedna velika obmana. Analitiĉari i vojni eksperti stoje nastanovištu i ukazuju da se “humanitarna katastrofa”, ako je i postojala, nije mogla spreĉiti, pa ĉak niumanjiti, već naprotiv, povećati dejstvom iz vazdušnog prostora. Oni ukazuju, ako je stvarno cilj agresije

bio “spreĉavanje humanitarne katastrofe”, za njegovo ispunjenje bile su potrebne kopnene tr upe, a ne

bombe koje su bacane sa velikih visina, ĉesto i nasumice. Uspehom agresije na SRJ, Amerika je planirala i nastojala da na meĊunarodnom, evropskom i regionalnomnivou, gazeći i ignorišući meĊunarodno pravo ostvari i: 1) afirmaciju uloge NATO i utemeljenje nove

vojne doktrine, kojom će se usmeravati vojne operacije u vremenu posle hladnog rata; 2) javnuinauguraciju “novog svetskog poretka”; 3) potpunu kontrolu nad Evropskom unijom kao potencijalnimrivalom; 4) prebacivanje dela snaga iz centralne Evrope na prostor Balkana; 5) proveri i dogradi novi

model vazdušno-kosmiĉke bitke.





































Zadatak OVK

Osnovna zamisao za realizaciju ciljeva agresije bila je da se masovnim udarima avijacije i krstarećimraketama za dva - tri dana onesposobi i razbije Vojska Jugoslavije i stvore preduslovi za sledeći korak - ostvarenje politiĉkog cilja. Sa poĉetkom NATO udara iz vazdušnog prostora, planirana je masovnaoruţana pobuna Albanaca u okrilju teroristiĉke OVK, koja je u ostvarenju cilja dobila “ulogu” kopnenihsnaga NATO, sa obećanjem, ako dobro “odigra ulogu”, da će, po principu “usluga za uslugu”, dobitinezavisnu drţavu “Kosovo”. Prema analizi zapadnih vojnih analitiĉara, a i prema izjavama pojedinih oficira NATO, snage tzv. OVK

imale su zadatak da oznaĉavaju koncentracije vojnih trupa SRJ za vazdušne udare NATO i da “uvlaĉe” jugoslovensku vojsku u borbu na otvorenom prostoru i tako ih potpuno izloţe udarima avijacije NATO radiuništenja. Sa visokim stepenom pouzdanosti moţe se tvrditi da su kopnene snage NATO rasporeĊene na

prostoru teritorije Makedonije i Albanije, a po kapitulaciji Vojske i drţave SRJ, imale zadatak dazaposednu Kosovo i Metohiju i da se pred svetom objavi da je cilj agresije ostvaren.

U vreme agresije, neposredno po okonĉanju rata, pa i danas, vodila se i vodi rasprava, zašto NATO nijeizvršio agresiju kopnenim trupama i da li je agresija kopnenim putem uopšte bila planirana. Iako je Bil Klinton izjavio: “Ja ne nameravam da pošaljem naše trupe na Kosovo da tamo vode rat”, dilemeo kopnenoj invaziji su postojale i kod mnogih svetskih drţavnih lidera, pa i kod samog predsednika RusijeBorisa Jeljcina. Jeljcin je u Moskvi 8. aprila 1999. godine, u izjavi Ruskoj televiziji, optuţio NATO da

priprema kopnenu operaciju na SRJ: “Oni ţele da dovedu kopnene trupe, zato se pripremaju. Oni ţele da jednostavno zauzmu Jugoslaviju i uĉine je svojim protektoratom. Mi ne moţemo dozvoliti da se to dogodisa Jugoslavijom.”

Ovakve dileme su postojale i kod drţavnog i vojnog vrha SR Jugoslavije. Komandant Prištinskog kor pusaVojske Jugoslavije, general Vladimir Lazarević, prema beogradskom dnevnom listu “Danas”, od 20. aprila1999. godine, ocenio je da je NATO, “umesto operacije blic kriga, ušao u treću fazu agresije protiv SR Jugoslavije”. Lazarević je rekao “da je NATO, praktiĉno, pre pet-šest dana, pre vremena ušao i u treću fazuagresije na SRJ i poĉeo sa izvoĊenjem vazdušno-kopnene bitke u zoni Prištinskog korpusa. Na frontu 15-20

kilometara iz Albanije, otpoĉela je kopnena agresija, za koju je NATO angaţovao više hil jada terorista

prikupljenih širom zapadne Evrope, u Makedoniji i Albaniji, kao i oruţane formacije oruţanih snagaAlbanije”. List “Vojska” (ratno izdanje), krajem maja piše: “Prema svemu onom što se dešava i sudeći ponaĉinu dejstva agresora, sledi novo intenziviranje napada NATO i nastavak kopnene agresije.”

Bez sumnje, general Lazarević je bio u pravu govoreći o napadu terorista iz Albanije, snazi tog napada isinhronizaciji sa udarima NATO avijacije, ali zasigurno to nije bila kopnena agresija NATO.

PRAVI CILJ BOMBARDOVANJA

BIVŠI ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, u specijalnoj emisiji RTS (11. marta 2007), nagodišnjicu smrti Slobodana Miloševića, priznaje: “Agresija na Srbiju imala je za cilj da Kosovo postanesamostalna drţava”.

NEĆEMO IMATI OBZIRA

POVODOM agresije NATO na SRJ, neimenovani funkcioner NATO u emisiji radija Dojĉe vele, 29. 3.1999. godine izjavio je: “sada preispitujemo i preureĊujemo pravo. Stvaramo novo meĊunarodno pravo uskladu sa novonastalim okolnostima. NATO je preuzeo na se be funkciju odrţavanja i uspostavljanja mira,

pošto Savet bezbednosti UN to sada moţe da ometa ustanovom veta. Zato će NATO delovati na sledećinaĉin: traţićemo saglasnost Saveta bezbednosti, kada je oĉigledno da ćemo je dobiti; nećemo mu seobraćati kada nije izvestan njegov pristanak”. Na pitanje da li se Rusija tome moţe suprotstaviti - sledio je

arogantan odgovor: “Ne, to nije moguće, Rusija više nije supersila, nije ĉak ni velika sila. Delovaćemo prema svojim procenama i svojim potrebama, ne obazirući se ni na koga”.

Batina za neposlušne Spasoje Smiljanić | 27. februar 2009.

General Vesli Klark: Budu?a bojišta bi?e sli?nija Kosovu nego ira?koj pustinji. Vojnasila je krajnji arbitar

Nastavci















7. Batina za neposlušne8. “Duh” od milijardu dolara




12. Vokerova podvala iz Raĉka 13. Gde se nalazi Kosovo?











25. Deca na nišanu “anĊela” 26. Diplomatija “velike batine”




Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


General Vesli Klark u knjizi “Moderno ratovanje” tvrdi da je u planiranju i pripremi NATO snaga zakopnenu operaciju na teritoriji Jugoslavije postojala velika razlika u gledištima SAD i saveznika u Evropi.“Sjedinjene Drţave su teţile uspehu bez upotrebe kopnenih trupa”, kaţe Klark. Uprkos preporukamaameriĉkih vojnih starešina da se planira kopnena operacija, civilno voĊstvo SAD se tome opiralo. Savezniciu Evropi bili su voljni da angaţuju svoje snage u kopnenoj operaciji, u ĉemu je prednjaĉila Velika Britanija. Koliko su bile velike suprotnosti u odnosu na angaţovanje kopnenih snaga u agresiji na SRJ, najbolje

potvrĊuje ĉinjenica da je ameriĉki ministar odbrane Vilijam Koen, predoĉavajući generalu Klarku ameriĉkistav, rekao da na samitu 23. aprila ne pominje kopnene snage. “Ni reĉi o kopnenim snagama. Ovukampanju moramo uĉiniti delotvornom ili ćemo obojica pisati CV za novi posao”.

Tri pravca

GlavnokomandujuĆi NATO za Evropu bio je inaĉe, spreman da iznese zamisao o upotrebi snaga kopnenevojske. Prema reĉima generala Klarka, u pripremi samita je voĊena “burna rasprava o kopnenim trupamaizmeĊu predsednika Klintona i premijera Blera.” Kao rezultat te rasprave zakljuĉeno je da na “samitu nećebiti diskusije o kopnenoj opciji.”

MeĊutim, kako je agresija NATO iz vazdušnog prostora, u to vreme, već imala neplanirani tok, kao i to dase sveukupna situacija nepovoljno razvijala po NATO i Ameriku, posebno zbog sve jaĉe osudemeĊunarodne javnosti i vrlo narušenih odnosa sa Rusijom, ministar Koen je, na uporno insistiranje generala

Klarka: “Zar smemo da dozvolimo da nemamo plan nastavka operacije?”, dao saglasnost da NATO napravi“procenu” mogućeg angaţovanja kopnenih snaga. U svom štabu, u specijalnom bunkeru, pored belgijskog grada Monca, Klark je posle samita otpoĉeo

procene angaţovanja kopnenih snaga u agresiji na SRJ. U definisanju i proceni modela agresije, premagledištima razliĉitih struja, bilo je u opticaju više varijanti.
































































































Prema jednoj od njih, trebalo je ići pravo na Beograd iz MaĊarske i Hrvatske. Zagovornici su ovu varijantu branili tvrdnjom da je “Beograd Miloševićev centar gravitacije”. Pošto je to krajnji cilj, rezonovalo seovako “Zašto samo da zauzmemo Kosovo, kao privremeni cilj?” Obrazloţenje varijante je bilo: “Teren jebolji, a kad bi se borbe tamo vodile, izbeglo bi se da se Srbi povuku u planine na jugu Srbije i da vode

ustaniĉku borbu”. Ova opcija, po proceni, angaţovala bi “nekoliko divizija”, od kojih bi svaka brojala “od 10.000 do 20.000vojnika”. Iziskivala bi “više nego jedan veliki prelaz preko reke”. Interesantno je da je tim za procenu, sakomandantom na ĉelu, postavio pitanje: “Šta da radimo sa Beogradom kad stignemo tamo?”

Posle opseţnih analiza, procene su se usmerile na “manju opciju”, napad sa “ciljem da se oslobodi

Kosovo”. U ovoj opciji identifikovane su tri moguće varijante: “jedna sa istoka, jedna iz centra i jedna sa zapada”.

Nijedna od varijanti, prema proceni, nije bila laka. Po istoĉnoj varijanti, trebalo je prvo izaći uBujanovaĉku kotlinu, a potom preko Konĉujskog prevoja prodreti u Kosovsko Pomoravlje. Procena je bilada je to “teška deonica kroz uski planinski prolaz da bi se stiglo do Kosova”, što je okarakterisano kaooteţavajuća okolnost. Varijanta u “centru” je Kaĉaniĉka klisura “kroz koju teĉe reka i to je glavni put

prema Kosovu”. Procena je zakljuĉila da je to “zapravo veoma visok prevoj, dug pribliţno 15 milja sa nekoliko mostova itunela”. Pored toga, kao oteţavajuća okolnost, uzeta je i ĉinjenica da je i ovaj pravac nastupanja levo i

desno oiviĉen veoma visokim planinama. Na zapadu je “najteţi deo Albanije, sa lošim putevima i mnogim drugim oteţavajućim faktorima”. Procena je zakljuĉila da taj pravac ima jednu znatnu prednost: “visoki teren bio je preteţno u Albaniji”. Verovatno

se raĉunalo, da će teroristi OVK prihvatiti snage NATO u graniĉnom podruĉju Albanije koje nadvisuje

raspored naših snaga, odakle bi ih napadaĉ lakše stavio pod udar vatre. Za ovu “manju opciju” procenjeno je da je potrebno pripremiti i u Albaniju dovesti “do 100.000 vojnika izakojih će stajati skoro isto toliki broj pripadnika jedinica za podršku i obezbeĊenje tehniĉkog odrţavanja”.Izvršena je i procena rokova mogućeg angaţovanja, i došlo se do vremena “60 dana za planiranje i 90 danaza rasporeĊivanje snaga”. Tim za procenu je zakljuĉio da “uz takav raspored vremena, biće sreća ako unapad krenemo 1. novembra”. Sasvim je jasno kako bi ta ofanziva, u periodu novembar -decembar, prošlana vrletima Prokletija, Paštrika i Koritnika i ljutoj zimi kosovsko - metohijske visoravni.

Na kraju izvršenih procena, sredinom maja, general Klark je zakljuĉio da “postoji saglasnost oko zamisli”,ali isto tako i da NATO, posebno civili u Vladi Amerike, “još nisu spremni da organizuju kopnenuoperaciju”. Ne samo da “nemamo pravi plan angaţovanja kopnenih snaga, nego ni potrebnu organizacionustrukturu”, zakljuĉio je general Klark. Postavlja se pitanje da li je izjava Klintona da je “spreman da razmotri upućivanje i do 90.000 ameriĉkihvojnika, koji bi uĉestvovali u pravom kopnenom ratu, ako se u roku od tri nedelje ne postigne sporazum”

bila samo blef i pritisak na Miloševića u pregovorima sa Ahtisarijem ili nešto drugo. Blef ili ne, sigurno jeda je nedovoljno obaveštajnih podataka o agresiji NATO kopnenim snagama: kojim snagama, kojim

pravcima i u koje vreme, stvaralo velike nedoumice i probleme u dovoĊenju i grupisanju snaga Vojske SRJza odbranu od oĉekujućeg napada kopnenih snaga NATO i borbu protiv terorista OVK na Kosovu iMetohiji.

Agresija NATO na SR Jugoslaviju otvorila je mnoge opasnosti po svetski mir i budućnost, a pre svih to jeopasnost da zemlje velike vojne moći mogu samovoljno, bez mandata Ujedinjenih nacija, osuĊivati i

presuĊivati i agresijom po sopstvenim procenama i ocenama kaţnjavati “neposlušne” drţave i narode. Ovo potvrĊuje i general Klark: “Moderno ratovanje će se po svoj prilici ponoviti u godinama i decenijama kojedolaze. Ostaje ĉinjenica da je vojna sila krajnji arbitar u meĊunarodnim sporovima.”

Klark nas upozorava da je vojna sila - a ne mir - krajnji arbitar u meĊunarodnim sporovima, drugim reĉima ponoviće se “moderno”ratovanje u decenijama koje dolaze, po modelu isprobanom i proverenom protivSRJ, ali još organizovanije i efikasnije, sve radi promovisanja i nametanja “novog” svetskog poretka, u

kome se zbog sveopšte privatizacije ekonomskog bogatstva razara i uništava nacionalni suverenitet drţava.

Svi kao jedan

Zbog te sveopšte globalizacije Amerika će opet, kao i protiv SRJ, po svojoj volji i proceni, bez saglasnostiOUN, upotrebiti svo ju oruţanu silu koja se zove NATO. Toni Bler kaţe: “Globalizacija se ne odnosi samona ekonomiju, već i na politiku i bezbednost, jer niko nema pravo na izolaciju”. Ameriĉko ratno vazduhoplovstvo je svoju doktrinu nazvalo “globalan domet - globalna moć”. Letelice

velikog doleta, koje se dopunjavaju gorivom u vazduhu, mogu da napadaju objekte širom planete, znatnoskraćujući vreme za poĉetak napada. Klark zakljuĉuje: “Buduća bojišta će biti sliĉnija Kosovu nego iraĉkoj

pustinji... Ĉak i uz najdobronamernija nastojanja “precizni udarac” moraće se uvećati “preciznimnalaţenjem i prepoznavanjem” meta. Biće nam potrebne specifiĉne informacije, u realnom vremenu. Biće

potrebno da vidimo ispod oblaka i u unutrašnjosti zgrada.“



Sasvim dovoljno i sasvim jasno, da svako od nas shvati kada, kako i ĉime Amerika namerava i planira davodi ratove 21. veka.

ZAJEDNO SU JAĈI AMERIKA će upotrebiti ”batinu”, da kazni neposlušne, samosvojne i dostojanstvene. Zašto NATO? Moglabi to uraditi i sama Amerika, ima ona za to dovoljno svojih - ameriĉkih snaga. Ne, neće ona to. Treba jojneko da je podrţava i ĉuva njen autoritet u meĊunarodnoj zajednici, da s njom deli grehe i zloĉine, a to su

Nemaĉka, Velika Britanija, Francuska- stalne ĉlanice SB OUN. Zato joj treba NATO, zajedniĉka oruţana sila u potpunoj vlasti Amerike.

BITI IZNAD SVIH

PREMA modelu ”modernog ratovanja” na udaru su male i srednje zemlje, kojima se nameće, a koje neće ine mogu da prihvate ameriĉki apsolutizam i eksploataciju. U tom modelu ratovanja, ni general Klark ne

vidi veliko angaţovanje kopnene vojske. Njeno angaţovanje se ”vidi” tek kada se branilac udarima izvazdušnog prostora i kosmosa slomi, a njegova privreda i ekonomija razori. Doktrina vazdušno-kopnene

bitke je zamenjena doktrinom vazdušno-kosmiĉke bitke. Ta doktrina treba da obezbedi ameriĉkudominaciju u celom svetu.

“Duh” od milijardu dolara Spasoje Smiljanić | 28. februar 2009.

NATO je napao Jugoslaviju avionima koji su bili poslednja re? tehnike. “No?ni jastreb”ostao bez krila

Nastavci








8. “Duh” od milijardu dolara9. Zemlja pod okom neba












22. Tenkovska brigada od kartona 23. Bombe posle pola veka





























































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U agresiji na SR Jugoslaviju NATO je angaţovao, uglavnom, najsavremenije oruţje, treće, ĉetvrte pa i petegeneracije. Mnoga od njih su upotrebljena prvi put u realnim borbenim uslovima.

U završnoj fazi agresije, NATO je angaţovao 1.040 vazduhoplova iz 13 zemalja ĉlanica alijanse.Najbrojniji su bili avioni tipa F-16 (oko 220 aviona), F-18 (oko 80 aviona), “Tornado” (oko 60 aviona), A-

10 (oko 40 aviona), F-117 (24 aviona). Bilo je angaţovano i 18 aviona tipa B-52, 6 aviona tipa B-2, 5

aviona tipa B-1B, 5 aviona U-2, kao i 252 aviona tipa KC-10, 130, 135 i B-707 avio-cisterne za punjenje u

vazduhu.

Od ukupnog broja angaţovanih aviona, ameriĉkih je bilo oko 748 (71 odsto). Najveći broj naleta izvršio jeavion F-16 (6.113 letova - 33,64 odsto od broja izvršenih letova borbene avijacije, a 23,42 odsto, odukupnog broja izvršenih letova NATO avijacije). Angaţovan je u varijanti lovaĉkog aviona, aviona zaudare po objektima na zemlji i aviona za dejstvo po izvorima radarsk og zraĉenja. Savremeni borbeni avion je univerzalna borbena platforma koja se, prilagoĊavanjem arsenala nosećegoruţja i programa za napad, osposobljava za dejstvo po razliĉitim objektima (ciljevima) na zemlji (kopnu i

moru) i u vazdušnom prostoru. PrilagoĊavanjem kompleta specijalizovane opreme, avion se osposobljava za elektronsko izviĊanje iometanje, komandovanje i drugo. Sofisticirani senzori omogućavaju borbenu upotrebu aviona u razliĉitimvremenskim uslovima i ambijentima ratišta danju i noću. U veoma bitne osobine, kod najnovijih generacija

(F-117, B-2), spada i smanjena radarska vidljivost, koja se postiţe posebnim oblikovanjem spoljašnosti(zmaja) aviona i prekrivanjem oplate materijalima za upijanje elektromagnetnih talasa, tzv. stelt

tehnologija.

Većina aviona NATO angaţovanih u agresiji na SRJ, uglavnom je imala visoke borbene reference.Jurišnici (lovci-bombarderi) imali su nosivost 6-8 tona ubojnih sredstava. Oni su nastali prilagoĊavanjemlovaĉkih aviona za jurišne zadatke, pri ĉemu su zadrţali svoje izvorne letne performanse. Borbeni komplet

jurišnika ĉine rakete i bombe, laserski, radio i televizijski voĊene. Pored toga, na avione ove namene suugraĊeni laserski daljinomeri za obeleţavanje objekata dejstva, TV kamere niskog nivoa osetljivosti i druga

oprema. Zbog velikog zamaranja, kod nekih tipova aviona uveden je i drugi ĉlan posade, koji je preuzeo poslove navigacije i upravljanja oruţjem. Avion F-15E, sa kojeg su lansirane rakete na voz u Grdeliĉkojklisuri (umesto na planiranu metu - most), imao je drugog ĉlana posade. Avioni lovci su opremljeni snaţnim frekventno-agilnim radarima, dometa i preko 100 km i samovoĊenim iradarski voĊenim raketama do 100 km, što im omogućava uništenje protivniĉkih aviona u vazdušnomprostoru sa velikih daljina, a u našim uslovima, u kojima smo bili 1999. godine, i bez rizika po sopstvenu

bezbednost. Svi avioni angaţovani u agresiji imali su veoma moćne sisteme samozaštite (za preţivljavanje), koji se sastoje od signalizatora ozraĉenosti radarom, detektora infr acrvenog odraza

protivniĉke rakete, razbacivaĉa infracrvenih i radarskih mamaca i ureĊaja za elektronsko ometanje. F-117A, “noćni jastreb”, je avion tzv. stelt tehnologije. Zmaj aviona je “izlomljenog” izgleda, oplatesastavljene od ravnih površina, koje zbog ugla pod kojim su postavljene, reflektuju radarsko zraĉenje u vrlouskim snopovima. Usisnici vazduha su prekriveni gustom metalnom rešetkom, koja propušta dovoljnukoliĉinu vazduha za rad motora, a istovremeno daje radarski odraz pribliţno ravnim površinama. Izduvnici

motora su izvedeni tako da se otvori mogu radarski i vizuelno posmatrati samo odozgo.

Vešt lovac

Oplata aviona premazana je materijalom koji apsorbuje elektromagnetne talase. Neapsorbovano zraĉenje seneutrališe elektro- magnetnom energi jom sekundarnog sloja. Spremnici za oruţje su smešteni u trupu, ĉime

je izbegnut odraz oruţja podvešenog ispod krila. U spremnicima za oruţje dimenzija 404,8 h 100 cm, avionnosi dve bombe ili rakete od po 1.000kg. Performanse aviona su: maksimalna brzina 1.040 km/ĉ, brzinakrstarenja oko 930 km/ĉ, borbeni radijus 1.112 km. Masa aviona je: praznog oko 13.608 kg, a maksimalnau poletanju 23.814 kg.

Prvi pravi borbeni test za ovaj avion bio je Zalivski rat 1991. godine. Letela su tada 42 aviona ovoga tipa i

izvršila 1.271 borbeni let. Ruske obaveštajne sluţbe tvrde, da je u Iraku oboren jedan F-117A, samohodnim

protivavionskim topom ZSU-23 mm “šiljka”, što Amerikanci nisu demantovali. U ratu NATO protiv SRJ, bila su angaţovana 24 aviona ovoga tipa, koji su izvršili ukupno 279 letova, a jedan od njih oborila je naša


















protivvazdušna odbrana u rejonu sela BuĊanovci kod Rume. F-16, “borbeni soko”, postao je simbol borbene moći Zapada. Ovo je najbrojniji borbeni avion u upotrebi uNATO, do sada proizveden u preko 4.000 primeraka. Veliki je broj zemalja korisnika ovoga aviona.

Prototip aviona napravljen je 1974. godine u eksperimentalnom programu provere mogućnosti izrade lakogmanevribilnog lovca, sposobnog da sa visokim procentom efikasnosti vodi manevarsku vazdušnu borbu. U

razvojnoj fazi, odreĊen broj aviona je opremljen noćnim napadno-navigacijskim IC sistemima za male

visine, tipa “Lantrin”, koji je spregnut sa IC voĊenom raketom Maverick. Za napade sa distance, u vazdušnom prostoru, bez vizuelnog kontakta protivnika, F-16S nosi rakete dometa

do 75 km AMRAAM. OdreĊen broj (preko 100) ameriĉkih aviona je specijalizovan za napade na radare

sistema PVO raketom Harm. U jurišnoj varijanti F-16 nosi 6.895 kg ubojnih sredstava na 9 podvesnihtaĉaka, raznih vrsta voĊenih i nevoĊenih bombi i voĊenih raketa. Izvestan broj aviona je opremljen i zaelektronsko ratovanje. Performanse aviona su: maksimalna brzina 2.124 km/ĉ, vrhunac leta 15.240 m,borbeni radijus oko 550 km. Masa aviona je: praznog 8.663 kg, a maksimalna u poletanju 19.187 kg.

Simbol moći

Osam aviona F-16A, naoruţanih klasiĉnim bombama MK -84, mase 907 kg, 7. juna 1991. godine, izuzetno

preciznim pogocima razorilo je iraĉki nuklearni reaktor “Osirek” kod Bagdada.”U ratu protiv SR Jugoslavije bilo je angaţovano oko 220 aviona ovoga tipa, jedan od njih oborila je naša protivvazdušnaodbrana u ataru sela Nakuĉani, širi rejon Šapca. V-2 “duh”, upotrebljen je prvi put u ratnim dejstvima protiv naše zemlje i njene vojske. Avion v -2, za

bombardovanje objekata (ciljeva) na teritoriji SR Jugoslavije je korišćen direktno iz matiĉne baze

“Vajtmen”, u ameriĉkoj drţavi Misuri. Od “velike” Amerike do “male” Jugoslavije, do objekata koje jeuništavao, ovaj avion vršio je dva dopunjavanja gorivom. Prvu dopunu je vršio na istoĉnim obalama

Amerike, a drugu u rejonu Azorskih ostrva.

Dejstva po objektima na zemlji vršio je voĊenim avio-bombama i raketama, sa oznakom JDAM, velike

razorne moći. Na dva nosaĉa u trupu, avion nosi 34.020 kg ubojnih sredstava, uglavnom autonomnovoĊenih bombi i raketa iz sistema JDAM, ili termonuklearne bombe v-83.

Osim vatrenog dejstva na našem prostoru, avion je imao i zadatak pokazivanja snage, tj. borbene moći imogućnosti Amerike. Trebalo je svetu staviti do znanja da Amerika moţe u svako doba bombardovati

objekte (ciljeve) bilo gde na zemaljskoj kugli. Sedmog maja, 1999. godine, V-2A je bombardovao kinesku

ambasadu u Beogradu sa šest bombi tipa JDAM. Avion ima “stelt” karakteristike. Smanjeni radarski odraz ostvaren je smanjenjem odrazne površine. Uneobiĉnu aerodinamiĉku konfiguraciju - leteće krilo, ukomponovan je mehurasti trup. Prelazi izmeĊuspoljašnjih površina su blagi, što takoĊe smanjuje radarski odraz. Performanse aviona su: maksimalna

brzina 764 km/ĉ, vrhunac leta 15.240 m, borbeni radijus sa 8 raketa AGM-131 SRAM i 8 termonuklearnihbombi V-83 je 8.150 km. Masa aviona je: prazan izmeĊu 45.360 i 49.900 kg. Normalna u poletanju,168.433 kg, maksimalna 181.437 kg.

Prvi serijski primerak V-2 predat je 509. bombarderskom vingu u bazi “Vajtmen”, 1993, dobivši ime “duhMisurija”. Svaki naredni V-2 će postati “duh” jedne od ameriĉkih federalnih drţava. U agresiji na SRJupotrebljeno je šest aviona B-2, koji su izvršili 14 dejstava.

NAJSKUPLJI AVION

AVION V-2 ima vrlo visoku cenu. To je najskuplji borbeni avion u svetu, zbog ĉega su poĉetne narudţbineod oko 130 aviona smanjene na samo 20. Troškovi razvoja aviona bili su 45 milijardi dolara, a jedan avionkošta 1.114 miliona ameriĉkih dolara.

SAMO U PRATNJI

NezvaniĈni zapadni podaci govore da je svako borbeno poletanje aviona V-2 potrebno obezbediti sa

najmanje 14 aviona za lovaĉku zaštitu (CAP), elektronsko ometanje (ECM) i neutralisanje PVO (SEAD). Uovaj broj nisu uraĉunati avioni avio-cisterne, avioni AWACS i RIVET JOINT, koji imaju odluĉujuću ulogui znaĉaj za izvršenje zadatka.

Zemlja pod okom neba Spasoje Smiljanić | 01. mart 2009

AVAKS je istovremeno mogao da prati 400 ciljeva i da ih otkriva na 600 kilometara.

“Tomahavk” je lansiran sa brodova i podmornica



Nastavci




















21. Šifre preko “avaksa” 22. Tenkovska brigada od kartona








Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U AGRESIJI na Jugoslaviju NATO je koristio i sistem AWACS. To je putniĉki avion V-707 koji je

specijalno opremljen za radarsko otkrivanje, komandovanje i navoĊenje, koji tako opremljen ima oznaku E -

3A “Sentri”. Sistem vrši rano otkrivanje ciljeva u vazduhu, van zone zemaljskih radarskih stanica sa kojima je kompatibilan.

Sistem AWACS, samostalno ili u sastavu sistema “Naewf” (NATO snage za rano upozorenje), izvršavasledeće zadatke: 1) otkriva ciljeve u vazduhu, vrši njihovu identifikaciju i kontinuirano praćenje; 2) vršiobradu dobijenih podataka o situaciji u vazduhu i predaje ih centrima na zemlji; 3) navodi lovaĉku avijacijuna ciljeve u vazduhu; 4) po potrebi pruţa navigacijsku pomoć posadama ostalih vrsta avijacije u vazduhu.

Teoretske mogućnosti radara na avionu omogućavaju da objekte (ciljeve) većih odraznih površina, navelikim visinama, otkriva na daljinama do 600 km. Objekte odrazne površine 3 m2 (avion lovac) na 350-

400 km. Istovremeno, moţe uspešno da prati do 400 ciljeva, i da u automatskom reţimu navodi do 40grupa lovaca.

Autonomija leta aviona V-707 je oko 11 sati. Svi avioni iz sistema AWACS se mogu puniti gorivom u

vazduhu. Broj ĉlanova posade je 17 ljudi, od kojih su 2 pilota, navigator i inţenjer leta, a ostali (13) su

operatori na radarskim konzolama sistema. U agresiji na SRJ angaţovano je ukupno 20 aviona iz sastavaAWACS - 16 aviona E-3A “Sentri” (sa aerodroma Gelzenkirhen, Trapani, Avijano i Avord) i 4 aviona E-

2A (sa nosaĉa RM SAD). Podaci o vazdušnoj situaciji, dobijeni od sistema E-3A, u realnom vremenu se prenose do operativnog

centra i linkuju do zainteresovanih korisnika, što skraćuje vreme reagovanja sistema PVO na najmanju






































































































moguću meru. To je kompjuterizovani radarski i informaciono- komunikacijski sistem (operativni centar u vazdušnom

prostoru), namenjen za pretraţivanje i komandovanje pri dejstvu po objektima na zemlji, a ugraĊen je uverziju putniĉkog aviona V-707, koji ovako specijalno opremljen ima oznaku E-8S.

U napadu na našu zemlju NATO alijansa upotrebila je i sistem “JOINT STARS”. on izvršava sledećezadatke: 1) radarsko osmatranje, prikupljanje, obradu i distribuciju podataka o taktiĉkoj situaciji na bojištu;2) navoĊenje avijacije za neposrednu vatrenu podršku trupa; 3) izviĊanje za potrebe raketne jedinicezemlja-zemlja; 4) obaveštavanje komandnog mesta kopnene vojske o trenutnoj situaciji na bojištu; 5)kontrolno izviĊanje za utvrĊivanje efekata dejstva; 6) u okviru protivraketne odbrane otkriva stvarne i laţnevatrene poloţaje raketnih sistema.

Nizak let

Sistem se sastoji od funkcionalno kompjuterizovanog boĉnog radara NORDEN AN/API-3, sa antenom

smeštenom ispod trupa, koji obezbeĊuje sliku terena u visokoj rezoluciji, a moţe da otkriva i letelice malihbrzina na malim visinama. Ovaj radarski sistem, ĉiji je domet oko 280 km, moţe da pretraţi zonu veliĉinerasporeda korpusa (160 sa 180 km) svakih 35 sekundi. Otkriva pokretne ciljeve ĉija je odrazna površina 10kvadratnih metara (srednji tenk ima odraznu površinu oko 50 kvadratnih metara), obraĊuje podatke zanekoliko hiljada ciljeva u sekundi i registruje bazu podataka sa preciznošću od oko 100 m. Moţe darazlikuje guseniĉno vozilo od toĉkaša. Jednim letom u trajanju od 8 sati, na visini 10.000 - 12.000 metara

moţe da izvidi prostor od 1.250.000 kvadratnih kilometara.

Sistem ima 18 ĉlanova posade, 10 radnih (pokazivaĉkih) konzola i dve komunikacijske konzole.

U agresiji na SRJ angaţovana su dva ameriĉka E-8S sa aerodroma Frankfurt, koji su izvršili ukupno 88letova.

Velik i deo posla u NATO agresiji obavile su krstareće rakete. To su projektili prevashodno namenjeni zananošenje udara po objektima branioca, na većoj dubini, koji ima jak sistem PVO, radi umanjenja moći i“otvaranja prolaza” jurišnoj avijaciji. Prednost ovih projektila u odnosu na avione je: mali radarski odraz

(zbog oblika i dimenzija), mali infracrveni odraz (zbog karakteristika motora), relativno velika brzina (do

800 km na ĉas) let na maloj visini uz praćenje konfiguracije terena i velika preciznost pogaĊanja objekata

dejstva.

Zbog ovih osobina, u agresiji na SRJ, krstareće rakete su na sebe preuzele veliki deo zadataka, koje jeranije obavljala avijacija, a pri ĉemu je u potpunosti iskljuĉen gubitak ljudstva - pilota, i aviona - danas vrlo

skupih napadnih sistema. Po priznanju generala Klarka, ali i drugih vojnih eksperata Zapada, krstarećerakete su omogućile Alijansi da odrţi tempo operacije kad avijacija nije mogla da dejstvuje. U upotrebi su projektili koji se lansiraju sa aviona (AGM-86A) i projektili koji se lansiraju sa brodova i

podmornica (BGM-109, B, C i D). Sve imaju isti oblik, dimenzije, pogonsku grupu i raspored glavnihdelova. Rakete koje se lansiraju sa brodova i podmornica imaju zajedniĉki naziv “TOMAHAWK”. Krstareće rakete BGM-109B/C i 109s, mase oko 1.270 kg, dometa do 1.500 km, imaju bojevu glavu od 450

kg konvencionalnog punjenja. Lansiraju se sa brodova i podmornica. Osim inercijalnog sistema za

navoĊenje INS, poseduje i poseban sistem za digitalnu obradu i uporeĊivanje snimaka terena DSMAK.

Ovaj sistem vrši korelaciju televizijske slike terena, sa fotografijom zone cilja, koja je dobijena snimanjemiz vazduha i ubaĉena u raĉunar sistema. Ukoliko se snimci poklapaju, projektil se navodi na objekatdejstva, ako ne, projektil gubi putanju i nastavlja nekontrolisan let. Za osvetljavanje objekta noću, raketeimaju jake reflektore. Preciznost pogaĊanja je do 10 metara.

I danju i noću

KRSTAREĆA raketa BGM-109D ima domet oko 2.500 km. Bojevo punjenje rakete je oko 160 komada

kasetnih bombica BLU-97B kombinovanog dejstva, mase 1.54 kg. Kasetne bombice su spakovane u 7

kontejnera (23-24 u svakom), što omogućava gaĊanje više objekata u jednom naletu. Po svim ostalimkarakteristikama projektil je identiĉan projektilu BGM-109V i C.

Bojevo punjenje, krstarećih raketa moţe biti prilagoĊeno i za posebne namene, kao na primer montiranjespecijalne bojeve glave KIT-2, sa kalemovima od ugljeniĉnih vlakana za onesposobljavanje izvora zanapajanje elektriĉnom energijom. Krstareće rakete “TOMAHAWK” BGM-109V i C i BGM - 109D masovno su upotrebljavane u agresiji

NATO na SRJ 1999. godine. Osim njih, sa aviona B-1B i V-52 lansirane su rakete AGM-86 ALKM,

ukupne mase 1.500 kg, sa bojevom glavom od 450 kg, dometa 2.500 kilometara.

U agresiji na SRJ NATO je upotrebljavao tri tipa bespilotnih letelica, koje je oborila naša PVO: “Rredator”,“Hanter” i CL-289. To su male letelice bez pilota namenjene za izviĊanje, osmatranje i obeleţavanjeobjekata za dejstvo, kontrolu rezultata dejstva i korekciju vatre pri dejstvu. Namenjene su i za

radiotehniĉko izviĊanje i elektronsko ometanje radio i radarskih ureĊaja neprijatelja. Mogu locirati i pratiti



objekte u vazduhu, na kopnu i moru i imaju mogućnost da sliku o otkrivenim objektima, prenesu u realnomvremenu na komandno mesto. Na sebi imaju ugraĊene razliĉite senzore: TV kamere, termovizijske kamere,IC-skenere i radare sa sintetizovanom antenom, koji im sluţe za izviĊanje danju i noću. Pored ovih, oborenih bespilotnih letelica, na nebu iznad SRJ pojavljivala se i “šetajuća svetlost”, koja jekao semafor signalisala - pokazivala NATO avijaciji gde treba da dejstvuje. U stvari, radilo se o kanadskoj

bespilotnoj letelici CL-327/CL-352. Ovu letelicu NATO avijacija koristi kao morske semafore za sletanje

na nosaĉe aviona i druge plovne objekte.

POSEBNE METE

U KNJIZI ”Moderno ratovanje” Vesli Klark kaţe: ”Najprilagodljivije sredstvo bile su rakete - one su semogle reprogramirati za nekoliko ĉasova - ali rakete su bile i najpogodnije za visoko vredne, politiĉkiosetljive mete za koje nisam mogao da dobijem dozvolu.”

ĈESTI PROMAŠAJI KRSTAREĆE rakete su masovno korišćene, posebno u poĉetnom i završnom periodu agresije na SRJ. Odsredine aprila do sredine maja, dejstvo krstarećim raketama skoro da je prestalo. To se moţe tumaĉitiĉinjenicom da su planeri sasvim promašili vreme trajanja agresije, a samim tim i potrebe za krstarećimraketama.

Za borbu protiv krstarećih raketa, u agresiji na SRJ, efikasno su korišćeni svi sistemi lakih artiljerijsko-

raketnih jedinica PVO, ali isto tako vrlo efikasne su bile i mere maskiranja, promena izgleda objekata, pri

ĉemu su rakete vrlo ĉesto promašivale objekte dejstva.

Bombe ubijaju i posle rata Spasoje Smiljanić | 02. mart 2009

Na 1.072 lokacije u našoj zemlji NATO agresor je bacio 350.000 kasetnih bombi.

Kasetne bombe imaju jake traumatske efekte

Nastavci

















18. Grad sravnjen sa zemljom 19. Prve bombe na kasarne

































































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U agresiji NATO na SRJ upotrebljena je široka lepeza ubojnih sredstava, ukljuĉujući i ona poslednjegeneracije, koja pripadaju univerzalnom oruţju za direktne napade - "Joint Direct Attack Munition"

(JDAM). Pored precizno voĊenih korišćena su i ubojna sredstva iz lepeze tzv. klasiĉnih, kao što su klasiĉnei kasetne avio- bombe, municija sa osiromašenim uranijumom i druga. VoĊene avio- bombe, sa oznakom GBU, u osnovi napravljene su dodavanjem sistema za voĊenje naklasiĉne, balistiĉke avio-bombe MK-82, MK-83, MK-84, BLU-109, BLU-113, M-118 i druge. Za

upravljanje voĊenim avio-bombama primenjen je laserski, televizijski i termovizijski sistem. Prednost

voĊenih avio- bombi je mogućnost njihove upotrebe noću i u sloţenim meteorološkim uslovima. Domet im je od 10 do 70 kilometara, a ukupna masa od 285 do 2.250 kilograma. Masa eksploziva, uglavnom

visokobrizantnog tritonala je od 87 do 2.000 kilograma.

U agresiji na SRJ prvi put su upotrebljavane avio-bombe JDAM klasifikacije tipa GBU-27, 31 i 37, koje se

u završnoj fazi vode po sistemu globalnog pozicioniranja (GPS) i uglavnom su upotrebljavane u sloţenimmeteorološkim uslovima i noću. Karakteristika ovih bombi je visoka preciznost pogaĊanja, koja se kreće u

granici do 10 metara.U agresiji su upotrebljene i kasetne avio- bombe. Najĉešće su upotrebljavane kasetne bombe tipa: CBU-

87/B, CBU-97/B, CBU-99/B, BL-755 i voĊeni dispanzer AGM-154 JSOW (Joint StandOff Weapon). To je

karakteristiĉna vrsta oruţja kako po obliku, tako i po naĉinu, efektima i posledicama dejstva. NATO jeovim bombama dejstvovao na oko 1.072 lokacije, sa oko 2.200 kontejnera, po nekima i više puta. Postojerazliĉiti podaci o broju baĉenih potprojektila (bombica) na SRJ i oni se kreću od nekoliko desetina donekoliko stotina hiljada.

Naknadno dejstvo

I studiji "Ţute ubice", koju je 2007. godine objavila nevladina organizacija "Norveška narodna pomoć",navodi se da je NATO na SRJ "bacio" najmanje 347.000 potprojektila ("bombica") 98 BLU-97A/B i BLU-

97B. Potprojektili (bombice) su ubojna sredstva male mase (oko 3,40 kg), sa relativno malom daljinom

parĉadnog dejstva (50-100 m), za ţivu silu ubojna do 15 metara, i sa istovremeno razliĉitim efektimadejstva (parĉadno, zapaljivo, probojno). Zapaljiva smesa kasetne bombe BLU-97/B u sebi sadrţi nisko radioaktivni elemenat cirkonijum. Lansira se

sa aviona pomoću specijalnih kontejnera. U jednom kontejneru ima od 147 do 202 komada pojedinaĉnih bombi (bombica), koje se razbacuju na relativno velikom prostoru. Jedan kontejner proseĉno prekriva200h400 metara. S obzirom na to da jedan avion nosi 2-4 kontejnera, na bombardovanom prostoru se mogu

oĉekivati hiljade komada bombica. Po ispoljenom dejstvu, deo potprojektila (20-30 odsto) ostaje kao mine

u cilju naknadnog dejstva, a to predstavlja posebnu opasnost u duţem periodu za civilno stanovništvo,naroĉito decu. Kasetne bombe imaju status nehumanog oruţja. Ne uvaţavajući to, krajnju nehumanost iskazali su oni kojisu to oruţje upotrebljavali sa napisima na kontejnerima iz kojih su izbacivani potprojektili (bombice),nedvosmisleno upućene civilima. Jedan od napisa je glasio: "Da li još uvek ţelite da budete Srbi."

NATO je u septembru 2007. godine dostavio Republici Srbiji podatke o lokacijama i broju baĉenihkasetnih bombi, gde se navodi da je na SRJ baĉeno oko 350.000 potprojektila na 1.072 lokacije.

Upotreba kasetnih bombi je ograniĉena. Ograniĉenje je regulisano: 1) Dopunskim protokolom uz Ţenevskukonvenciju od 12. avgusta 1949. godine, ĉlan 35, stav 1. (Protokol I) o zaštiti ţrtava meĊunarodnihoruţanih sukoba; 2) Protokolom o zabrani ili ograniĉenju upotrebe mina, mina iznenaĊenja ili drugihsredstava (Protokol II) uz Konvenciju o zabrani ili ograniĉenju upotrebe izvesnih vrsta klasiĉnog oruţja, zakoja se moţe smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte. Iako konvencijama izriĉite zabrane upotrebe kasetnih bombi nema, one se moraju upotrebljavati u skladu sa

navedenim protokolima uz Ţenevsku konvenciju: "Zabranjeno je upotrebljavati oruţja, projektile imaterijale i metode ratovanja koji prouzrokuju suvišne povrede ili nepotrebne patnje."

U agresiji na SRJ je prvi put upotrebljena i bomba CBU-94 sa potprojektilom BLU-114/B (grafitna

bomba), za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. To je takozvana meka bomba (Soft bomb),

razvijena za dejstvo po energetskim postrojenjima. Ova bomba ne sadrţi eksplozivno punjenje, zbog ĉegase i zove "meka bomba".


















Njeno punjenje su fina aluminizirana grafitna vlakna, debljine nekoliko stotina delova milimetara i otpora

oko dva oma. Veliĉina ove bombe je veliĉine pakovanja "koka-kole" u konzervi.

Izbacuje se iznad visokonaponske trafo-stanice ili preko visokonaponskih dalekovoda. Iz izbaĉenih"bombica" se izbacuje ogroman broj kalemova sa kojih se odmotavaju grafitna vlakna. Kada aluminizirana

grafitna vlakna dotaknu ţicu dalekovoda, ili visokonaponske trafo-stanice, nastaje kratak spoj izazivajućisnaţan elektriĉni udar i varniĉenje.

Pametne rakete

Pri kratkom spoju se aktivira zaštita elektromagnetskog sistema, koja razdvaja izvor elektriĉnog napajanjaod potrošaĉa. Posledice dejstva "mekih bombi" osetili su graĊani Srbije u noći 2. maja 1999. godine, kada je oko 70 odsto teritorije ostalo u mraku.

VoĊene rakete vazduh-zemlja, kao višenamensko oruţje, upotrebljene su u velikom broju i to uglavnom potaĉkastim objektima i objektima u gusto naseljenim podruĉjima. Poseban znaĉaj i presudnu ulogu u borbi protiv snaga PVO VJ imale su voĊene rakete za dejstvo poradarskim izvorima zraĉenja, tipa AGM-88 "HARM" i "ALARM", kao i raketa AGM-65 "MAVERIK" u

raznim varijantama.

Protivradarske rakete AGM-88 "HARM" i "ALARM", pasivno se navode na izvor radarskog zraĉenja, što je za pilote NATO aviona znaĉilo "lansiraj i zaboravi". Na taj naĉin oni su vrlo kratko vreme bili izloţenimogućnosti protivdejstva naših PVO sistema. "Protivradarska raketa 'ALARM' ima dodatni ureĊaj sa

padobranom kojim se obezbeĊuje napad na izvor radarskog zraĉenja bez prisustva aviona nosaĉa uvazdušnom prostoru."

Taktika upotrebe ove rakete, u ovim uslovima, bila je da se raketa lansira izvan dometa raketnih-radarskihsistema i bez njihovog isijavanja na visinama oko 12.000 metara, gde se aktivira padobran. Padajući na

padobranu raketa pasivno traţi izvor radarskog zraĉenja. Kada registruje zraĉenje, aktivira se raketni motor (padobran se kida), a raketa se direktno usmerava na izvor zraĉenja - objekat dejstva.

Raketa "HARM" takoĊe specifiĉno dejstvuje. Naime, ĉim nišanski radar (radar jedinice PVO za voĊenjeraketa) "osvetli" avion nosaĉ rakete, ako je radar u dometu dejstva rakete "HARM", raketa sama, bezintervencije pilota, silazi sa nosaĉa i po radarskom snopu radara sa zemlje, vrši dejstvo po njemu. Raketizirane bombe sistema "JSOW" (zdruţeno oruţje za dejstvo na daljinu) namenjene su za dejstvo porazliĉitim objektima na zemlji u svim vremenskim uslovima. Zbog toga što je vrlo jeft in, sistem je

predviĊen za korišćenje umesto skupih krstarećih raketa. Reprezent ovog oruţja je raketa-bomba AGM-154. To je u stvari planirajući kontejner sa sopstvenim

pogonom ili bez njega, opremljen bojevom glavom klasiĉnih gravitacionih bombi ili konte jnerom za

smeštaj kasetnih bombi razliĉite namene. Sa sopstvenim pogonom domet ovog oruţja je do 180 km, a bez

pogona od 30 do 70 kilometara.

PODMUKLO ORUŢJE

Prema podacima nevladine organizacije "Koalicija protiv kasetne municije", od završetka rata do k raja

2006. godine na teritoriji Srbije (bez Kosmeta) poginulo je šestoro i ranjeno 12 ljudi.

"ŢUTE UBICE"

Procenjuje se da je u toku agresije NATO na SRJ od kasetnih bombi poginulo više od 200 ljudi, a ranjenoviše od 450. Podaci iz medija ukazuju na to da je najmanje 95 civila ubijeno ili povreĊeno. Samo tokom

jula 1999. godine u Srbiji (ukljuĉujući i KiM) od mina i neeksplodiranih sredstava (zaostalih iza NATOagresije) ranjeno je oko 170 ljudi.

Dali sve od sebe

Spasoje Smiljanić | 03. mart 2009.

Naša vojska spre?ila je dovo?enje NATO snaga na teritoriju SRJ i obezbedila usvajanje

Rezolucije 1244. Oborili smo 27 bespilotnih letilica

Nastavci




























14. Krvavi planovi Klarka 15. Ubijeni prvo mostovi











27. Prava reĉ je izgovorena 28. Uranijum ubija polako


Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U KRAJNJE nepovoljnom odnosu snaga, u potpuno asimetriĉnom ratu, snage RV i PVO su organizovale iizvodile odbranu primerenu sopstvenim mogućnostima, sa osnovnim ciljem: 1) minimalni gubici u ljudstvui sredstvima ratne tehnike, 2) realno mogući efekti borbe protiv agresora. Završne pripreme jedinica RV i PVO za odbranu otpoĉele su sredinom februara 1999. godine, aintenzivirane su posle završetka prve runde pregovora za mirno razrešenje kosmetske krize u Rambujeu.Pripreme su u osnovi imale cilj da se smanji inferiornost naših sistema oruţja i poboljša pripremljenost

teritorije za izvoĊenje borbenih dejstava. U periodu pripremnih aktivnosti u ispravno stanje je dovedeno 25vazduhoplova, veći broj radarskih sredstava, 40 protivavionskih topova, 20 borbenih i 800 neborbenihvozila. Raseljeno je do poĉetka ratne agresije 75 odsto ratnih materijalnih rezervi. Raseljenje je nastavljeno

i posle agresije i izvršeno gotovo 100 odsto. U operaciji raseljavanja pokrenuto je oko 50.000 tonamaterijalnih sredstava, a motorna vozila u raseljavanju su prešla oko 10 miliona kilometara.

U obezbeĊenju materijalnih uslova i operativno taktiĉkih pretpostavki za operativni razvoj i izvoĊenje borbenih dejstava izraĊeno je: 66 zaklona za radare, 283 zaklona za borbena i neborbena vozila, 146drveno-zemljanih skloništa srednjeg tipa, 113 zaklona za protivavionske topove. Po tipu poljske

fortifikacije uraĊeno je 105 komandnih mesta, 355 vatrenih poloţaja za RJ PVO i 83 radarska poloţaja za jedinice VOJIN.

Maskiranje, obmanjivanje i manevar jedinice PVO u pripremnom periodu, u toku operativnog razvoja i

izvoĊenja borbenih dejstava, imali su strategijski znaĉaj. Primenom navedenih i drugih radnji i postupakavišestruko su umanjeni gubici RV i PVO. Uprkos neuporedivoj premoći agresora u svim faktorima borbe,zahvaljujući našem ĉoveku - ljudima pripadnicima RV i PVO, njihovoj kreativnosti i ratnoj snalaţljivosti,RV i PVO je u potpuno neravnopravnom ratu izgubilo 40 odsto sredstava ratne tehnike i oko 38 odsto

objekata infrastrukture. Poginulo je 39 pripadnika RV i PVO (0,19 odsto ukupno angaţovanih). U strukturi

ostalih materijalnih sredstava uništenja su bila minimalna: vazduhoplovnih ubojnih sredstava šest odsto, pogonskih materijalnih sredstava 9,3 odsto, rezervnih delova i opreme šest odsto. Manevar jedinica RV i PVO moţe ući u istoriju ratovanja, kao primer kako se dobro organizovanim i

smišljenim manevrisanjem uspešno ĉuvaju snage i obezbeĊuju povoljni uslovi za izvoĊenje borbe na



























































































projektovanom prostoru. U toku rata jedinice RV i PVO ranga ĉeta (vod) - bataljon su izvršile 689manevara. Ni jedan manevar nije otkriven i po jedinicama u manevru nije izvršeno nijedno vatreno dejstvo. Obmanjivanje agresora, kao i manevar, imali su potpun uspeh. Neimari RV i PVO, potpomognuti

pojedincima i radnim organizacijama, pravili su makete aviona, radara, lansirnih rampi i drugih sredstava

toliko uspešno da je napadaĉ vrlo ĉesti gaĊao makete umesto pravih sredstava. Ovo neka potvrdi podatak da su NATO avioni napali 33 puta (27,5 odsto) laţne vatrene poloţaje RJ PVO, koji su imali izgled pravih.

Laţni ciljevi

Maskirana su vrlo vešto sva sredstva ratne tehnike, ali i aerodromi i druge velike površine. Vršena sudekorativna bojenja i protivradarska maskiranja poletno-sletnih staza, zatim izrada laţnih kratera i

prekrivanje staza za voţenje na aerodromima maskirnim mreţama i zemljom. Zaštitnim maskirnim prekrivaĉima, promenjena je “slika” pojedinih objekata od posebnog znaĉaja, što je imalo izuzetnog uspehau borbi protiv krstarećih raketa. U odbrani od agresije NATO RV i PVO je izvršavalo dva zadataka: 1) borba za vazdušni prostor i 2)vazduhoplovna podrška kopnenoj vojsci na prostoru Kosmeta. Borbu za vazdušni prostor izvodile su snage PVO: 1. Osmatranje vazdušnog prostora vršile su jedinice vazdušnog osmatranja i javljanja (VOJIN) iartiljerijsko-raketne jedinice (ARJ) PVO radarskim i vizuelnim osmatranjem. Sve vreme trajanja agresije

jedinice vazdušnog osmatranja, javljanja i navoĊenja (VOJIN) su izvršavale svoj zadatak - osmatranje

vazdušnog prostora SRJ i prilaza, shodno mogućnostima i raspoloţivim sredstvima. U realizovanju

postavljenog zadatka jedinice VOJIN su ostvarile 7.904 sata borbenog rada. U tom vremenu radarski je

otkriveno i predato na talas obaveštavanja 34.398 formacija - grupa aviona (u vazdušnom prostoru SRJ6.657, MaĊarske 3.847, Hrvatske 1.571, BiH 5.263, Jadrana 2.157, Albanije 1.537, Makedonije 2.198,

Bugarske 1.740, Rumunije 3.889).

2. Protivvazdušnu borbu izvodile su artiljerijsko-raketne jednice PVO i lovaĉka avijacija: Raketne jedinicePVO srednjeg dometa grupisane su za odbranu znaĉajnijih objekata zemlje i snaga odbrane u rejonima tih

objekata. U operativnom rasporedu RV i PVO je imalo 32 vatrene jedinice srednjeg dometa: sistem NEVA

- 12 raketnih diviziona i sistem KUB - 20 raketnih baterija. Na dan poĉetka agresije vatrene poloţaje poselo

je 15 vatrenih jedinica (47 odsto), u oĉekujućim rejonima bilo je 17 jedinica (53 odsto), neke od njih uvisokoj gotovosti za brz izlazak na vatrene poloţaje. Artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa, kako iz strukture RV i PVO, tako i iz struktura cele

Vojske Jugoslavije, u celini imale su strategijski znaĉaj u našoj odbrani od napada NATO avijacije izvazdušnog prostora. Iako, verovatno, nisu uništile nijedan NATO avion, one su skoro potpuno ograniĉiledejstva agresorskih aviona sa malih visina, “drţeći” ih na visinama iznad 4.000 metara, onemogućavajući

im da direktnim (vizuelnim) kontaktom sa mnogobrojnim borbenim sredstvima (oruĊa i oruţja) Vojskeispolje efikasnija dejstva po njima i njihovo veće brojno uništenje. One su, verovatno, i odgovor na pitanje

zašto je NATO avijacija na KiM uništila samo 13 tenkova Prištinskog korpusa. Lovaĉka avijacija na dan agresije je imala 57 aviona lovaca: 47 aviona tipa MiG-21 i 10 aviona tipa MiG-

29. Avioni MiG-21 pripadali su drugoj tehnološkoj generaciji sa vrlo skromnim borbenim mogućnostima iiz tog razloga sam na poĉetku prvog udara 24. marta zabranio njihovu upotrebu. Drugim reĉima, zaupotrebu u PVO teritorije ostalo je samo 10 aviona MiG-29. Avioni lovci MiG-29 upućeni su u devetletova (sedam pojedinaĉno i dva u paru) na zadatak presretanja neprijateljskih aviona u vazdušnom

prostoru iznad teritorije SRJ. U svih devet letova naši piloti nisu imali mogućnosti i uslove za dejstvo poneprijateljskim avionima. Tri pojedinaĉna leta su izvršena radi manevra.

Ukupno avioni MiG-29 izvršili su 12 borbenih letova sa 6,10 sati naleta. Neprijateljski lovci su oborili šestnaših aviona MiG-29, a teško oštetili jedan. U toj neravnopravnoj borbi ţivot su izgubila dva pilota. Uĉinak 10 aviona lovaca MiG-29, angaţovanih u borbenim dejstvima protiv avijacije NATO za udare po objektima

na zemlji, koju su obezbeĊivale jake snage (oko 70 aviona) lovaĉke avijacije nije ni mogao biti veći. Više

od materijalnog uĉinka - obaranja neprijateljskih aviona - bila je uloga koju su naši lovci imali u“raspaljivanju” borbenog morala svih pripadnika odbrane naše zemlje i u “remećenju” borbenog poretkaneprijateljske jurišne avijacije u našem vazdušnom prostoru u poĉetnom periodu rata. Vazduhoplovnu podršku snagama Treće armije vršile su snage Vazduhoplovnog korpusa RV i PVO.

Podrška je realizovana izvršavanjem zadataka vazduhoplovne vatrene podrške i vazduhoplovnog prevoţenja. U vreme od 25. marta do 4. aprila, izvršena su 24 leta u kojima je napadnuto 11 objekata sa 19vatrenih dejstava. Oĉekivani efekti dejstva na objektima su ostvareni, što su potvrdile izjave komandi Trećearmije i Prištinskog korpusa. U izvršavanju ovih zadataka oboren je jedan avion, pri ĉemu je pilot poginuo.

Ratna dobit

Zadatak vazduhoplovnog prevoţenja izvršavale su helikopterske jedinice. One su obavile 104 leta sa 59,15



sati naleta, pri ĉemu su prevezle 94 ranjenika, tri usmrćena branioca, 113 putnika i pet tona tereta. Šestletova je izvršeno u funkciji spasavanja naših pilota i pet letova u traganju za oborenim neprijateljskim

pilotima. Ukupno u vreme trajanja agresije helikopterske jedinice RV i PVO su izvršile 179 letova sa 89,10sati naleta.

Vojska Jugoslavije, a samim tim i RV i PVO, u odbrani zemlje ispunila je svoj planirani zadatak. Najvećaratna dobit je to što je naša vojska svojom borbom spreĉila nasilno dovoĊenje NATO snaga na teritorijuSRJ i obezbedila povoljne uslove za usvajanje Rezolucije 1244 SB UN, kojom je rešenje kosmetske krizevraćeno u nadleţnost Ujedinjenih nacija, a Amerika naterana da prihvati nadleţnost UN, koju je pre

poĉetka agresije u potpunosti ignorisala i odbacivala.

GUBICI NEPRIJATELJA

U TOKU rata artiljerijsko-raketne jedinice PVO iz strategijske grupacije RV i PVO, ukupno su izvršile 555vatrenih dejstava - gaĊanja po neprijateljskim napadnim sredstvima iz vazdušnog prostora. Utrošile su 363razliĉita raketna projektila i 100.012 komada protivavionske municije razliĉitog kalibra. Sa materijalnimdokazom oborile su dva ameriĉka aviona (F-117A i F-16C), devet bespilotnih letilica, 45 krstarećih raketa iĉetiri velika projektila. Još su, po proceni elemenata i uslova gaĊanja, pogodile 36 NATO aviona i dvahelikoptera.

PRIZNANJE AMERIKANACA

PREMA NATO podacima, artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa su u vreme agresije uništile 27 bespilotnih letilica, od kojih je 16 bilo ameriĉkih. Iako Amerikanci kaţu da su neke od njih izgubljene zbognepovoljnih meteoroloških uslova i drugih nezgoda, priznanje ide u prilog ulozi i znaĉaju koje su imale

artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa u odbrani zemlje.

Vokerova podvala iz Račka Spasoje Smiljanić | 05. mart 2009.

Dan pošto je lansirao masakr civila“ u Ra?ku, Vilijemu Vokeru se telefonom izVašingtona javila Klintonova desna ruka Medlin Olbrajt da mu ?estita: Bil, uradio si

dobar posao ...“

Nastavci












12. Vokerova podvala iz Raĉka13. Gde se nalazi Kosovo?

14. Krvavi planovi Klarka 15. Ubijeni prvo mostovi

























































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Vilijem Voker je zaradio oreol zasluţnog ratnog veterana“ u onom nebeskom ratu“ koji je njegovimenjak Vilijem Bil Klinton u proleće 1999. godine poĉeo protiv Jugoslavije. Voker je postao ratnik“ a dau tom ratu nije ispalio nijedan metak, niti ga je iko video sa puškom u ruci. Karijerni diplomata, koji se u ţivotu više bavio poslovima iz domena CIA nego iz delokruga njegovogmatiĉnog ministarstva - Stejt departmenta, najzasluţniji je što su njegovi šefovi u Vašinggtonu dobili još

jedan, konkretan povod i opravdanje“ za potpaljivanje rata protiv Srbije i Crne Gore. U istoriji tog rata, a naroĉito u njegovom pripremanju, Voker je ostao zapamćen kao mister Raĉak“.

Nadimak je dobio po imenu zabaĉenog kosmetskog sela Raĉak, u kojem je on sam zamesio kvasac rata,

koji je tih meseci, na smeni 1998. i 1999. godine, visio nad Kosovom i celom Srbijom. Miris ratnog barutase osećao već od oktobra 1998. godine, kada je nakon dogovora ameriĉkog izaslanika za Balkan RiĉardaHolbruka i predsednika Slobodana Miloševića postignut dogovor da se smanji prisustvo srpske vojske i

policije na Kosovu, da prestanu obraĉuni sa teroristima iz redova OVK i da se u toj srpskoj pokrajiniuspostavi Verifikaciona misija OEBS-a, sastavljena od oko 1.500 stranih posmatraĉa, na ĉijem se ĉelu,nimalo sluĉajno, našao Amerikanac Vilijem Voker.

Priĉa za svet

Krenulo je ovako. Kasno po podne 15. januara (1999), ispriĉao je Voker nekoliko godina kasnije naameriĉkoj televiziji, moj zamenik u Verifikacionoj misiji, inaĉe Britanac, obavestio me je da je u seluRaĉak došlo do oruţanog obraĉuna izmeĊu srpskih snaga i Albanaca. Nikada ranije nisam ĉuo za to selo.Rano ujutro sledećeg dana stigle su nove vesti iz Raĉka. Ambasadore, rekao mi je moj zamenik, u Raĉku

nešto smrdi.“ Rekao sam - i meni. Idemo tamo.“ I krenuli su Voker, njegov zamenik, prevodilac, Vokerovi pratioci i gomila stranih i albanskih novinara, ali

meĊu njima nije bilo izveštaĉa srpskih medija. Šta se tamo dešavalo u meĊuvremenu, manje je poznato. Sukob se zbio prethodnog dana. O tome je pre

obraĉuna bila obaveštena Vokerova Verifikaciona misija. Poginulo je preko 40 pripadnika OVK,zaplenjena su tri mitraljeza i 36 automatskih pušaka, dva snajpera. Scenu obraĉuna snimili su strani idomaći fotoreporteri. A onda su se srpske snage povukle iz Raĉka. Kad je Voker stigao na lice mesta našao je razbacane leševe, koji su većinom bili u civilu. Kasnije će seispostaviti da je ta scena masakra reţirana tokom prethodne noći, da su leševi dovlaĉeni i presvlaĉeni, tako

da je Voker stigao na pripremljen teren.

Stojeći iznad leševa, Voker je pozvao telefonom komandanta NATO snaga u Evropi, ameriĉkog generalaVeslija Klarka, da mu kaţe: Ovde se zbio masakr nad albanskim civilima. Evo, sa ovog mesta, odakle vamse javl jam, vidim leševe...“

Kasnije, kada se Voker vratio u Prištinu, odrţao je konferenciju za štampu. Nikada u ţivotu nisam video

nešto sliĉno, rekao je. Ja sam uţasnut. To je bio masakr nad civilima. To je, nesumnjivo, zloĉin protivĉoveĉnosti. Ja sam to video svojim oĉima i ja vam kaţem šta mislim“. I priĉa je krenula u svet. Raĉak se nije skidao sa novinskih stranica i televizijskih ekrana. Bil Klinton,Medlin Olbrajt, Toni Bler, CNN i drugi zapadni mediji dobili su u Raĉku ono što im je bilo potrebno - da

na tom primeru pokaţu svetu da Srbi ĉine zloĉine na Kosovu i da ih treba zaustaviti bombama, ili ihnaterati da otuda odu, a da snage NATO zaposednu Kosovo.

Već sutradan, Vokera su telefonom zvali Riĉard Holbruk i general Vesli Klark. Javila se i Medlin Olbrajt,

šef ameriĉke diplomatije, najvatreniji zagovornik kaţnjeniĉkog rata protiv Srba. Ambasadore, rekla mu je Olbrajtova, u pogledu Raĉka, sasvim si u pravu. Ti si, Bil, uradio veliki posao...“

A kada je iz Beograda stigla vest da je Voker proglašen za personu non grata“, iz Vašingtona se opet javila Medlin Olbrajt da bi mu poruĉila: Ne brini, Bil, Kontakt grupa neće dozvoliti da te Milošević otera.“






























I nisu ga oterali. Posle nekoliko dana, odluka o proterivanju je zamrznuta“ i Voker je nastavio posao i

doĉekao rat na kojem je tako predano radio. O sumnjama u reţiju nešto više je progovorila i Helena Ranta, iz Finske, koja je posle dogaĊaja u Raĉku

bila ĉlan meĊunarodne komisije za ispitivanje tog sluĉaja. Ta komisija je imala na raspolaganju i izveštaj srpskog tima, koji je izvršio uviĊaj neposredno posle obraĉuna, u kojem je bila i Danica Maksimović,istraţni sudija iz Prištine. U njihovom izveštaju stoji da nije bilo nikakvog masakra civila“, nego da sezbio sukob srpskih snaga bezbednosti sa teroristima iz redova OVK.

Zakljuĉak komisije u kojoj je bila Helena Ranta, patolog, ipak je bio na liniji svedoĉenja“ Vokera. Tek sada, deset godina posle tog dogaĊaja, oglasila se Finkinja Ranta sa svojom knjigom uspomena, u kojoj

kaţe da je izveštaj o Raĉku pisala pod pritiskom Amerikanaca i sopstvenog ministarstva spoljnih poslova izHelsinkija.

Sada sam spremna da javno govorim o Raĉku“, rekla je ona u jednom intervjuu ruskoj televiziji. A usvojoj knjizi dodaje: Voker je bio uţasnut rezultatima naše istrage. Bila sam zbunjena i nisam bila

spremna da mu odgovorim. On je od mene traţio da izveštaj bude ubedljiviji“ kad je reĉ o zloĉinima Srbau Raĉku. I trojica predstavnika finskog ministrastva spoljnih poslova traţili su od mene tih dana da uizveštaj unesem dublje zakljuĉke“. Voker je bio toliko ljut da je u jednom trenutku prelomio svoju drvenuolovku i gaĊao me njenim prelomljenim komadima. On je insistirao da budem ubedljivija“.“

Da je Raĉak bio reţiran, moglo se videti iz ponašanja Haškog tribunala, koji je iz optuţnice protivMiloševića i generala Lukića i ĐorĊevića, uklonio kao dokazni materijal deo o masakru“ u Raĉku. Ali, sada je sve kasno. Ambasador Voker je onda, kako bi rekla Olbrajtova, uradio toliko dobar posao“ dase i zvaniĉna Tirana setila da ga prošle godine proglasi za poĉasnog graĊanina Albanije! Pa neka neko kaţeda velike Albanije neće biti.

Zamka u Rambujeu

Podvala Vilijema Vokera iz Raĉka, preselila se dvadeset dana kasnije u francuski srednjovekovni dvoracRambuje, u okolini Pariza. Ovog puta na sceni su bili diplomate, ali je zamka bila ista: da se Srbi isteraju na

ĉistac kako bi NATO snage, milom ili silom, ušle na Kosovo, a tamošnji Albanci dobili prolaz za stvaranjesvoje, secesionistiĉke drţave. Pregovori u Rambujeu poĉeli su 6. februara 1999. godine, u atmosferi koja je više mirisala na barut nego namirovni šampanjac. U ĉemu se sastojala suština papira“ iz Rambujea? Ponudili su ga Amerikanci, bez obzira na to što je izanjega stajala Kontakt grupa. Od srpske strane je traţeno da povuĉe svoje snage sa Kosova, da dozvoliulazak NATO trupa u pokrajinu, što podrazumeva i prolazak tih trupa preko teritorije Srbije, a zatim idavanje prava kosovskim Albancima na samoupravu, a takoĊe da u roku od tri godine mogu iskoristiti

pravo na samoopredeljenje i na referendumu se izjasniti šta ţele. Ili to, ili bombardovanje, poruĉivala jeSrbima ameriĉka posredniĉka strana u pregovorima. Tu nije bilo reĉi o onoj diplomatskoj formuli, rekao je ondašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, ko jise na pregovorima pojavio 14. februara, uzmi ili ostavi“, nego samo uzmi“. Taj papir“ nisu hteli da potpišu ni Albanci, ĉiju je delegaciju, umesto Rugove, Aganija i drugih civilnih

politiĉkih liĉnosti, predvodio zloglasni gerilac“ Hašim Taĉi, na koga su Amerikanci onda otvoreno igrali.

Operaciju Rambuje vodila je Medlin Olbrajt ratni jastreb“ Klintonove administracije, koja je ameriĉku politiku po pitanju Kosova saţela u ĉetiri reĉi, koje je i pre i tokom bombardovanja ĉesto ponavljala: Srbinapolje, NATO unutra“. Mislila je na Kosovo. Pri kraju tih pregovora, na kojima su se obe strane drţale odbojno, šef ameriĉkog posredniĉkog tima Hil

pozvao je Miloševića da mu kaţe: ili prihvatite, ili će biti bombardovanja. Milošević mu je odgovorio daSrbija ne da Kosovo ĉak i po cenu bombardovanja“. Medlin Olbrajt je verovala da se sudbina rata i mira na Kosovu rešava u Rambujeu i da će taj stari dvorac

biti njena diplomatska šansa, kao što je Holbruku bio Dejton. Zamisao je bila da ako Srbi neće da potpišu,

da to urade Albanci i da se tako u oĉima sveta sva krivica svali na Beograd i tako otvore vrata vojnojintervenciji.

Pregovori u Rambujeu su završeni bez potpisa, 23. februara, a nova, završna runda zakazana je za 15. martu Parizu. U meĊuvremenu, raĉunajući na to da Srbi neće potpisati, Medlin Olbrajt i njen specijalni izaslanik Dţajms Rubin, uz pomoć i samog Bila Klintona, koji je bio na telefonskoj vezi sa Taĉijem, izvršili susnaţan pritisak na albansku delegaciju da potpišu i bez Srba. I uspeli su. Tako se desio jedinstven sluĉaj umeĊunarodnoj diplomatskoj praksi: albanska delegacija je unilateralno, pod budnim nadzorom iohrabrenjem Amerikanaca potpisala sporazum iz Rambujea. To zapravo i nije bio nikakav sporazum. Taĉi idrugi su ga potpisali sa samim sobom, a za Amerikance.

ZAHVALNI KLINTON

Posle potpisivanja, u sveĉanom raspoloţenju u Parizu, Dţajms Rubin je pozvao Taĉija i pruţio mu



telefonsku slušalicu: Za tebe“. Na drugoj strani ţice bio je šef Bele kuće Bil Klinton. Hteo je da mu ĉestita i zahvali za uslugu koju mu je

uĉinio. I Srbi su tog dana stavili potpis na nekakav svoj papir“, ali sve je bilo završeno. Pokazalo se da onajsubverzivni posmatraĉ“ na Kosovu Vilijem Voker nije uzalud montirao Raĉak.

AMBASADOR KRVAVIH RUKU

Voker je roĊen 1935. godine. Karijerni je diplomata. Bio je pomoćnik drţavnog sekretara u Stejtdepartmentu, zaduţen za Latinsku Ameriku, a posebno za zemlje Centralne Amerike.

IzmeĊu 1988. i 1992. godine bio je ambasador SAD u Salvadoru. Tamošnji hroniĉari njegovo ime vezujuza delovanje odreda smrti“ i krvave obraĉune lokalnih vlasti sa gerilom, intelektualcima, pa ĉak i sasveštenicima. On je tamo, kaţu isti izvori, više radio za CIA nego što je bio diplomata. Kada je predsednik Klinton imenovao Vokera za ameriĉkog ambasadora u Panami, tamošnja katoliĉkacrkva, politiĉka elita i javnost reagovali su ţestoko: Nećemo Vokera. Njegove ruke su krvave. On je krivza smrt petorice jezuitskih sveštenika u Salvadoru. Ubili su ih odredi smrti“, koje treniraju Amerikanci i uvreme dok je Voker tamo bio ambasador.“

I Voker nije otišao u Panamu. Prekomandovali“ su ga na Balkan. Prvo je bio u mirovnoj misiji u istoĉnojSlavoniji, a onda je došao na Kosovo i potpalio fitilj rata iz Raĉka. Borislav Lalić

Gde se nalazi Kosovo?


Klinton je obe?avao Amerikancima da na Kosovu ne?e ginuti njihovi, nego tu?i momci.Generalni sekretar UN Kofi Anan pravdao bombe

Nastavci



















20. Mapa stigla iz “apaĉa” 21. Šifre preko “avaksa”































































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Nikada u istoriji voĊenja jednog rata, medijska kampanja nije imala takvu ulogu kao što je to bio sluĉajkako je ameriĉka, a preko nje i zapadna javnost, pripremana za ratnu intervenciju NATO protiv Srbije. Naĉin na koji je, recimo, ĉuvena ameriĉka TV stanica Si-En-En vodila kampanju protiv Srba, kako je u

oĉiglednom dosluhu i skladu sa politikom ameriĉkog politiĉkog vrha, slagala i puštala u etar storije ozlodelima Srba, sigurno će ući u udţbenike taktike savremenog ratovanja.

Svakako, u tome su ton davali ameriĉki predsednik Bil Klinton i njegov drţavni sekretar Medlin Olbrajt, zakoju su ameriĉki novinski hroniĉari napisali da je ona bila “majka” tog rata, da su njene zasluge u

pripremanju i “sanaciji” terena za bombe na Srbe, bile ogromne.

Tokom jeseni 1998. i u proleće 1999. godine Klinton je bio razapet i zaokupljen unutrašnjim pitanjima,najviše o opstanku u Beloj kući. Zato su u pripremama za rat u prvi plan ĉesto izbijali Olbrajtova, RiĉardHolbruk i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger.

Biraĉi pitaju

Klintonova politiĉka glava je te zime visila o koncu. Zbog seksualnih skandala u Beloj kući sa pripravnicom Monikom Levinski, a naroĉito zbog toga što je ometao sudsku istragu o tom sluĉaju i “lagao pod sudskom zakletvom”, njega je Predstavniĉki dom ameriĉkog Kongresa, u jesen 1998. godine proglasiokrivim i u postupku “impiĉmenta” izglasao njegovu smenu. Preţiveo je, jer u Senatu, gde se glasalo 12.februara 1999. godine, nije bilo potrebne većine. Za smenu je bilo 45, a protiv 55 senatora. U rat, meĊutim, nije bilo lako ući, jer ameriĉka javnost nikako nije mogla da shvati kako to da Amerika ima“nacionalne interese” i na Kosovu, zašto da ratuje za tamošnje Albance ĉija ljudska prava navodnougroţavaju i gaze Srbi. Nisu mnogo pomogla ni njegova objašnjenja da će taj rat biti “bezbedan” zaameriĉke momke, jer će se ratovati sa nebeskih visina, putem daljinskog upravljaĉa. Neće, dakle, biti kao uVijetnamu, gde je 58.000 Amerikanaca ostavilo ţivote.

Sa takvim mukama, ali odluĉan da baci bombe, Bil Klinton se 23. marta pojavio na nekavom skupuFederacije ameriĉkih ĉinovnika. Poĉeo je sa Kosovom, zapravo sa susretom, tog dana, sa jednim ameriĉkimkongresmenom. “Taj kongresmen mi je ispriĉao”, rekao je Klinton, “da bi on rado da podrţi rat protivJugoslavije, ali da ima problema sa biraĉima, koji nisu u stanju da na mapi sveta ubodu prstom taĉku kojaoznaĉava Kosovo. Ne znaju ljudi gde je to, a nije im ni jasno zašto Amerika mora da vojno interveniše na

tom Kosovu”. Galupov institut za ispitivanje javnog mnjenja sproveo je tih dana baš u povodu ratnih namera Bele kuće,anketu meĊu graĊanima Amerike. Pitanje je bilo krajnje jednostavno: gde se nalazi Kosovo?

Odgovori su bili poraţavajući. Jedna ĉetvrtina anketiranih, preciznije njih 26 odsto, odgovorilo je da pojma

nema gde bi to Kosovo moglo da bude. Njih 25 odsto je reklo da se Kosovo nalazi negde oko Kavkaza i

srednje Azije, dok je ĉetiri odsto Amerikanaca Kosovo smestilo u Afriku! Sada Klinton objašnjava da su na Kosovu “ugroţeni ameriĉki vitalni interesi”, da je tamo došlo do“humanitarne katastrofe”, da su za to krivi Srbi i da Amerika mora da ide u rat. “Kao predsednik zemlje koja pretenduje da bude lider sveta, ja to moram da uradim. U suprotnom, doveo

bih u pitanje prestiţ Amerike i kredibilitet NATO. Ja liĉno rat ne volim, ali neću oklevati. Bacićemo bombe...”.

U sali su te njegove reĉi propraćene aplauzom! “Šta se ovo dešava sa nama”, zapitala se tog istog dana na stranicama “Vašington tajmsa” k omentatorka

Adrijana Hantington. “Pa mi smo se više uţasavali nad onim seksualnim skandalima „Lepog Vilija‟, negošto se danas uţasavamo njegovim bombama, koje će da ubijaju neduţne civile u Srbiji i razaraju njihovedomove.”

“Sve će nam biti jasno”, napisao je na stranicama “Njujork tajmsa” Vilijem Holms, “ako se prisetimo danas je u sve ovo uvukao ĉovek koji preko ove ratne avanture hoće da zaboravimo impiĉment, MonikuLevinski i sve one njegove lagarije i krivokletstva.”

A mag ameriĉke diplomatije Henri Kisindţer je odgovorio: “Kosovo ugroţava ameriĉke vitalne interesetaman koliko kriza na Haitiju ugroţava bezbednost Evrope.”

Tog istog dana dok je Klinton drţao još jedan “uvodni govor” za rat na Balkanu, u Lafajet parku, ispredBele kuće, okupilo se nekoliko hiljada ameriĉkih Srba koji su pokušali da protestuju protiv ameriĉkih


















pretnji.

“Dalje ruke od Srbije”, klicali su ljudi ogorĉeni na predsednika njihove nove domovine. “Klintone, Srbijanije Monika”, pisalo je na jednom od njihovih transparenata. Niko ih nije ĉuo. TOG tmurnog popodneva 24. marta 1999. godine, reagovao je ruski ambasador u UN Sergej Lavrov, na

vest da su ameriĉki i NATO bombarderi poĉeli da bacaju bombe na Jugoslaviju: “Desilo se nešto neviĊeno! Ĉemu sluţi Savet bezbednosti? Ovo je kraj svetske organizacije!”

Odluka o ratu, bez objave i autorizacije Saveta bezbednosti, doneta je mimo UN i to tako da “Klinton ikompanija” nisu našli za potrebno da ambasadore iz sastava tog najvišeg tela svetske organizacije poštede“iznenaĊenja”, ako već nisu traţili njihovu saglasnost, što su morali da uĉine shodno slovu Povelje UN.

I dok je Lavrov skakao i ţestoko gestikulirao rukama po odajama UN, ameriĉki i NATO avioni su, utalasima, polagali leteće “tepihe” bombi i raketa po ciljevima u Srbiji i Crnoj Gori.

Igra ţandarma

Dan pre toga, kao i u većini prethodnih dana, ameriĉkoj javnosti se obratio Klinton, da kaţe da je Holbruk,taj “crni gavran” ameriĉke politike prema Jugoslaviji, napustio Beograd neobavljena posla. A posao sesastojao u tome da Beograd prihvati Sporazum iz Rambijea, koji su Taĉi i drugovi potpisali prethodnenedelje u Parizu.

Uzalud je Sergej Lavrov upozoravao: “Postoje samo dve mogućnosti, kada je, shodno meĊunarodnompravu i Povelji UN, dozvoljena upotreba vojne sile - kada zemlja mora da se brani od strane agresije i kada

Savet bezbednosti odobri takvu akciju. Kosovo nije taj sluĉaj.”

A onda su pale bombe. Rusija je tog prvog dana agresije sazvala sednicu Saveta bezbednosti, podrţale su jesamo Kina i Namibija, ali njena rezolucija o zaustavljanju rata nije prošla i ne bi prošla da je ĉak za nju bilai većina ĉlanica, jer bi se pred nju ispreĉio ameriĉki veto. Medlin Olbrajt je upozorila: “Amerika bi volela da u te akcije, kakva je ova u Jugoslaviji, ide sasaglasnošću svetske organizacije, ali ako takve saglasnosti nema, SAD će delovati same i sa svojimsaveznicima. Ujedinjene nacije tih martovskih dana 1999. godine takoĊe su postale “kolateralna ţrtva”ameriĉke i NATO agresije na Jugoslaviju, zemlju koja, prema Povelji UN, niĉim nije izazvala taj rat. Prvi

ĉovek svetske organizacije Kofi Anan mora da je tih dana smetnuo s uma da je on generalni sekretar UN, ane generalni sekretar NATO i produţena ruka Stejt departmenta. U jeku agresije, Anan je izjavio sledeće: “Vazdušni udari na Jugoslaviju pokazuju da svet dalje nećetolerisati da se zemlje koje brutalno krše ljudska prava, „kriju‟ iza Povelje UN, koja na prvo mesto stavljadrţavni suverenitet!”

U nastupu od 7. maja, istog onog dana kada su NATO avioni gaĊali kinesku ambasadu u Beogradu, Anan

je rekao i ovo: “Zaštita ljudskih prava mora biti preĉa od drţavnog suvereniteta.” Za vreme boravka u Briselu, gde je i bio štab za rat protiv Jugoslavije, Anan je bio još konkretniji i još višena liniji Klintonove intervencionistiĉke strategije kada je rekao da upotreba vojne sile od strane jedne

regionalne organizacije, kao što je recimo NATO, moţe u odreĊenim sluĉajevima biti opravdana i bezodobrenja Saveta bezbednosti!

ZAKONI NE VREDE

“NA tragiĉan naĉin, SAD su zaobišle Savet bezbednosti da na njemu otvore debatu o pitanju intervencije u

jednoj suverenoj zemlji zbog humanitarne krize. Tu je i otvaranje pitanja o secesionizmu, koji se ne dešavasamo na Kosovu.

Umesto da se drţe slova meĊunarodnog prava, SAD su na poniţavajući naĉin degradirale misiju UN, dajući NATO ulogu novog meĊunarodnog arbitra, da on, a ne UN, presuĊuje šta je pravo, a šta pogrešno u svetu.”

Ameriĉki analitiĉar Markus Raskin, sa Instituta za politiĉke studije, takoĊe kaţe da je Amerika na Balkanupovela jedan ilegalan rat, mimo Kongresa i mimo osnivaĉkih akata i svetske organizacije i samog NATO.

Raskin dodaje još i ovo:“Kad je reĉ o ovom ratnom poduhvatu Amerike na Balkanu, poruka koja se Amerikancima iz svega togaupućuje je sledeća: Nikakav zakon nije vaţan kada ameriĉka vlast proceni da, u skladu sa tim svojimvitalnim i imperijalnim ciljevima, odluĉi da deluje...”

PRIMAKOV SE VRAĆA KUĆI

U ATMOSFERI neverice i išĉekivanja, desio se i neviĊen diplomatski skandal sa predsednikom ruskevlade Jevgenijem Primakovom.

Baš za taj 24. mart 1999. godine, bila je planirana njegova zvaniĉna poseta Vašingtonu. Cilj posete je biodvojak: da razgovara sa Klintonom o zategnutoj situaciji oko Kosova i da sa ameriĉkom vladom irukovodstvom MMF-a razmotri mogućnost kredita od 11 milijardi dolara za rusku drţavu ĉija je kasa bilapred bankrotstvom.



Nije bilo pogodno vreme za takvu posetu, ali Primakov je krenuo ka Vašingtonu specijalnim avionom. Zavreme tehniĉkog sletanja u Šenonu, u Irskoj, Primakova je telefonom pozvao potpredsednik SAD Al Gor,

koji je zajedno sa njim predsedavao ameriĉko-ruskom mešovitom komitetu. Gor mu je rekao da skoro višenema nade da se bombe izbegnu. Po srednjoevropskom vremenu bilo je 15 ĉasova i 30 minuta. Do bombi

je bilo ostalo jedva ĉetiri ĉasa. Primakov je ipak seo u avion i nastavio let prema Americi. A kada se primakao ameriĉkom kopnu, opet jezazvonio telefon. Javljao se Gor: “Jevgenij, prijatelju moj, hoću da znaš, mi idemo na sledeći korak, avioni

poleću...”

Primakov je shvatio poruku. Rekao je samo ovo: “Nećete valjda to uraditi. Mi smo kategoriĉki protiv toga.”

A onda je rekao pilotu: “Okreći avion, vraćamo se kući.” Vratio se ĉak i po cenu da Rusija ostane bez onih 11 milijardi dolara. Kad je taj telefonski razgovor voĊen izmeĊu dvojice politiĉara, u Evropi se uveliko smrkavalo. Eskadrileaviona sa bombama za Srbe već su bile u vazduhu. Borislav Lalić

Krvavi planovi Klarka Spasoje Smiljanić | 04. mart 2009.

Bivši komandant NATO ţali što Jugoslaviju nije sravnio sa zemljom, kaţe general JovanMilanovi?

Nastavci
























25. Deca na nišanu “anĊela” 26. Diplomatija “velike batine”




Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC


































































































Sluĉaj Artemije


U GODINAMA koje su prethodile bombardovanju, poĉev od 1995, u našoj misiji pri EU u Briselu, kaoobaveštajac sa diplomatskim pokrićem ministra savetnika, radio je general Jovan Milanović, slaţućimozaik o pripremama za prvu intervenciju Alijanse u njenoj istoriji. Potvrdu do tada prikupljenih

informacija dobio je u dokumentu od francuskog majora Pjera Anrija Binela, kasnije osuĊenog zanacionalnu izdaju zbog odavanja poverljivih podataka. Milanović je napustio Brisel decembra 1998.godine. Penzionisan kao general sa zaslugama za odbranu zemlje, Jovan Milanović, deset godina posle

NATO bombardovanja Jugoslavije, u razgovoru za Novosti“ otkriva nove detalje u vezi sa prvomintervencijom Alijanse u njenoj do tada poluvekovnoj istoriji.

- Hteo bih da izdvojim liĉno saznanje o frustriranosti Veslija Klarka odmah posle agresije na Jugoslaviju injegove smene sa poloţaja glavnokomandujućeg NATO. U razgovoru sa evropskim zvaniĉnicima, meĊukojima je bio i Havijer Solana, Klark je, evocirajući sećanja na bombardovanje, uzbuĊeno naglasio da neće

preţaliti što Jugoslaviju, odnosno Srbiju, nije sravnio sa zemljom. Uveren je, rekao je Klark, da bi to bionauk za sve druge koji se budu eventualno suprotstavljali Alijansi. Klark smatra da je njegovo

marginalizovanje na ameriĉkoj politiĉkoj sceni rezultat toga što za sobom nije ostavio peĉat takvih razmera.Svojom strateškom greškom smatra to što bombardovanje SR Jugoslavije nije realizovano oktobra 1998.

godine, jer je procenjivao da bi balkanska zima“ dodatno nanela posledice širokih razmera na stanovništvoi njegovo preţivljavanje. Procenjivao je da bi primenom doktrine blickrig“ skratio duţinu agresije namoţda manje od mesec dana. * Šta se dešavalo uoĉi bombardovanja u NATO i kako ste sakupljali informacije?

- Imao sam kontakte sa više desetina funkcionera NATO. Fokusirao sam svoje obaveštajne aktivnosti na politiĉke i vojne strukture, a unutar njih na liĉnosti koje rade na pripremi scenarija i na onima što odluĉuju.U redovnim susretima sa njima sam spoznao tu strukturu, njihovo delovanje, liĉnosti koje uĉestvuju u

pripremi ili donošenju odluka. Tamo je funkcionisao sistem kojim se upravlja iz jednog ili više centara, išto je hijerarhija niţa, to su manje znali šta se traţi i dešava. U jednom trenutku, deo tih ljudi bi shvatao da

je to, zapravo, suprotno njihovim moralnim opredeljenjima, što im je stvaralo košmar u glavama. Pojedincisu ispadali iz tog sistema, neki su se vraćali nazad u svoje zemlje, a neki se prepuštali ĉinovniĉkoj letargiji,uzimajući dobru platu, školujući decu i provodeći se vikendima po Evropi.

DUGE PRIPREME

* IZA svih njih, meĊutim, stajale su zemlje ĉlanice NATO. Da li je na tom nivou bilo podela?

- Pripreme su trajale dugo iako nisu bile predmet najneposrednijeg razmatranja ni politiĉkog ni vojnog

komiteta, ali su u zatvorenim krugovima postojali razni dogovori iza scene, u kojima su uĉestvovale zemljekoje su se najagresivnije ponašale tokom agresije - pre svega, SAD, Velika Britanija, koja je bila barjaktar

u kreiranju planova za agresiju, te Turska i Holandija. Ali, poĉetkom 1998. godine, polovina ĉlanica NATO je strepela od trenutka kada će SAD izneti na sto nacrt direktive za politiĉku i medijsku satanizaciju, i vojnu

agresiju na SR Jugoslaviju.

* Od ĉega su strepele?

- Strahovale su od ishoda agresije, i tzv. izlazne strategije, jer nisu bile spremne.

NATO do tada nije imao iskustvo delovanja izvan svojih granica. Za njih su Srbija i Jugoslavija, ipak, bez

obzira na period od poĉetka raspada SFRJ do agresije, postojali u politiĉkoj istoriji. Jugoslavija je bilastabilna evropska zemlja, ratovala na strani saveznika u dva svetska rata, razlikovala se po liberalnijem

politiĉkom sistemu u odnosu na ostale komunistiĉke zemlje, vaţan ekonomski i trgovinski partner. Periodsankcija je donekle izmenio ovu sliku, ali ne do te mere da bi došlo do takvog razvoja situacije. Zbog togasu se pojedine evropske politiĉke garniture suprotstavljale agresiji. Oktobra, 1998. godine, u Nemaĉkoj,

koja se suprotstavljala intervenciji zbog unutrašnjopolitiĉkog stanja, pošto nemaĉke snage nisu imale pravoda izaĊu izvan prostora NATO - dogodilo se da su pobedile snage ĉiji su lideri bili od SAD direktnoucenjeni da ili obezbede uĉešće Nemaĉke, ili se neće realizovati odreĊena kadrovska politika na nivou tihstranaka. Nemaĉki Bundestag je pod pritiskom SAD bukvalno u tri dana promenio politiku Nemaĉke irekao - OK, podrţaćemo! * Da li se ta, ipak latentna opasnost od podele meĊu ĉlanicama, pojaĉala tokom kampanje?

- Kampanja je trajala 78 dana, ali period apsolutne“ kohezije trajao je najviše 10 dana. Već poĉetkom majadošlo je do razlaza, jer je plan bio - izvršiti snaţan strategijski napad na celokupnom prostoru Jugoslavije,

pri ĉemu uništiti celokupan odbrambeni sistem, (posebno vazduhoplovstvo, PVO, logistiĉku podršku iobjekte komandovanja). Smatralo se da će se time obezbediti uslovi da se u narednih 10 dana stvore usloviza potpunu kapitulaciju. Bili su upozoravani da to nije niti logiĉno niti moguće, ali su bili uvereni da je

NATO tako fleksibilno organizovan da ima rešenja za svaku situaciju i da će to biti jedna strašna pobeda











nad nedemokratskim snagama. Smatrali su da će to stvoriti uslove za uvoĊenje demokratije u zemljama ukojima vladaju tzv. diktatoriski reţimi, da je to nuţno uĉiniti na tlu Evrope, i kao opomena svima drugima.

NATO će na taj naĉin obezbediti legitimitet za buduće intervencije gde god to budu zahtevali ameriĉko-

englesko-nemaĉki interesi. Prema ameriĉkoj koncepciji, za sva vremena biće eliminisano mešanje UN ulegitimne strategijske iterese. Znaĉi, UN će biti mehanizam koji će u ime tzv. meĊunarodne zajedniceobezbeĊivati protektorat na okupiranim teritorijama pokrivajući se rezolucijama, kao što je to sluĉaj saRezolucijom 1244.

PARANOJA I NATO

* ŠTA se tokom kampanje ispreĉilo kao problem u NATO?

- Najpre, kampanja nije trajala kratko, i poĉeo je da se stvara otpor u pojedinim strukturama zemaljauĉesnica. Poĉele su demonstracije u njihovim metropolama. Nisu uspeli za kratko vreme da realizuju

ciljeve i došlo je do procene da će kampanja trajati znatno duţe. Najzad, pojavilo se uverenje da se kampanjom, bez kopnenih snaga, ne mogu postići ciljevi. Sa timproblemom su se spoticali tokom priprema 1998, i na kraju su poĉeli kampanju bez saglasnosti okokopnenih snaga koje bi imale zadatak da uspostave okupacioni sistem. Niko nije bio spreman da dovede

svoje vojnike, niti je invazija bila praktiĉno izvodljiva sa teritorije susednih zemalja, osim Albanije. Najzad, poĉeli su da zaziru jedni od drugih. Pitali su se ko radi za srpsku obaveštajnu sluţbu? Zavladala je paranoja. Više od mesec dana od poĉetka agresije, zakljuĉili su u NATO, otiĉu podaci iz planova odnevnom angaţovanju NATO avijacije. Pitali su se ko to radi za srpsku obaveštajnu sluţbu. Kada sam toĉuo, u sebi sam pomislio, pa, valjda mi, Srbi. Je li opet Francuska u ulozi pete kolone? Opet sam u sebi

odgovorio - ne više, sada je lista mnogo šira. * Da li se to dogodilo kada je otkrivena vaša veza sa Binelom, ili još ranije?

- Sumnja je postojala uvek, jer Francuska nije potĉinila svoje snage NATO. Pristala je da uĉestvuje u akcijisa odreĊenim brojem aviona, i ta sumnja je postojala. Kada je Binel otkriven, bio je to šlag na tortu: A, da,to je to!“ Onda je pala sumnja na Grĉku, a potom i na neke druge. Amerika je iskoristila taj povod i krajemaprila je premestila centar odluĉivanja o angaţovanju snaga, odnosno izboru ciljeva, u London. Time je

NATO praktiĉno bio razbijen. Sada su dve zemlje odluĉivale o svemu, ostali su jeli sendviĉe i pili koka-

kolu u komandi NATO.

* Od proleća 1998. imali ste spisak ciljeva NATO. Koliko su se ti planovi poklopili sa onim što se kasnijedogodilo?

- Sve ciljeve sam imao i tokom 1995. godine, prilikom bombardovanja Republike Srpske i Republike

Srpske Krajine. Dakle, već sam imao iskustva u metodologiji koju primenjujem, naĉinu kako opserviram NATO, u iskustvu sa ljudima. Na našu ţalost, 1998. godina je bila kruna mog obaveštajnog rada. Planove

sam otkrio, ali je agresija bila gotovo neizbeţna. To je bila moja poslednja reĉenica u mom poslednjemobaveštajnom izveštaju iz Brisela. Već u proleće te godine sam imao podatke o onome što se sprema usedištu NATO u Briselu, o koncepciji, snagama, i već taj opšti okvir je zaţiveo u maju ili junu. Tada je

reĉeno - priprema poĉinje! Poĉeo je moj operativni rad na temu agresije NATO na SRJ. To se završiloodustajanjem od agresije u oktobru 1998. godine, i mojim povratkom u decembru te godine. Ali, plan je

ostao koncepcijski istovetan i primenjen je 24. marta naredne godine.

IZVEŠTAJ

* Koji su bili elementi tog plana?

- Prva i druga faza je bilo sukcesivno uništavanje ciljeva PVO, aerodroma, skladišta, komandnih mesta...To je trebalo da se realizuje u nekoliko dana. A onda, ako reţim u Beogradu ne bude poslušan“, ili pokaţeotpor, onda primeniti treću i ĉetvrtu, takozvanu fazu apokalipse. Na nju sam upozorio, takoĊe. To je bilafaza uništavanja svega postojećeg. E, to je ţal Veslija Klarka. Tu su njemu zasuzile oĉi, što nije imaopriliku da nisko nadleti srpsku teritoriju i vidi prah, pepeo, sveţu krv i lobanje. Ipak, imali su koncepcijuglobalne odmazde. I verovatno u trenutku kada su se od NATO odlepili“ Amerika i Velika Britanija zbogstraha da im otiĉu podaci o aktivnostima, verovatno su došli na ideju da realizuju. Već posle nekoliko danasu poĉeli da gaĊaju zgrade po Beogradu, moguću listu ciljeva su već realizovali u prvih 10-15 dana. Za njih

je maj mesec bio prava mora. Video sam svojim oĉima da je iseljena fabrika Moma Stanojlović“ uBatajnici gaĊana desetinu puta, da su daske lomili kao za potpalu. To je znaĉilo da nemaju izbor ciljeva, danisu smeli da krenu u tzv. fazu apokalipse. Došli su u dilemu - kako izdrţati, kako naterati Miloševića da

prihvati pregovore, i kako doĉekati 50. godišnjicu NATO koja je trebalo da verifikuje koncepciju za 21.vek.

POSLUŠNI SOLANA

SPLETOM okolnosti, na vaţnim funkcijama su se našli ljudi kao što je Havijer Solana, koji je jednom, kao



ministar inostranih poslova, izveo Španiju iz NATO, da bi, uhvaćen u makaze ameriĉkih obaveštajnih itajnih sluţbi, bio doveden da realizuje ameriĉke ratne ciljeve kao generalni sekretar NATO. To je ĉovek koji nema pedigre za takvu funkciju, kao što ga nema ni danas u EU. Ali, njime se upravlja iz jednog iliviše centara i on perfektno realizuje njihove interese - smatra Milanović.

RIZIK OBAVEŠTAJCA

* DA li ste ikada posumnjali da su sve vreme vašeg boravka u Briselu sagovornici znali ko ste zapravo?

- Ne. Oni su ispoljili najveći stepen neprofesionalnosti. Naravno, imao sam odgovarajući racionalan strahda mogu biti otkriven, stavljen pod opservaciju i likvidiran. Ali znao sam da formalno sa NATO nemam

ništa, niti NATO sa mnom. Nisam akreditovan u NATO, nemam obevezu ĉuvanja njegovih tajni. Bio samministar savetnik za vezu sa EU u politiĉkom smislu. Predstavljao sam se kao neko ko se baviistraţivanjem svih pitanja koja se tiĉu bezbednosti Jugoslavije, a bezbednost zemlje je za diplomatu zadatak broj jedan. Ti moji kontakti u Briselu su nosili rizik, ali sve do trenutka dok Binel nije priznao kontakt i

saradnju sa mnom, bio sam u uverenju da sam bezbedan, jer ako bi moji kontakti sa ljudima u NATO bili

kompromitovani, i oni bi izgubili posao i karijeru, pa su i oni morali da me ĉuvaju. Uz sve merebezbednosti, kretao sam se lagodno u NATO-u, do poslednjeg trenutka.

Dubravka SAVIĆ

Ubijeni prvo mostovi Spasoje Smiljanić | 07. mart 2009.

Pod bombama je Novi sad bio 78 dana i no?i. Ţrtve ?e se uvek pamtiti

Nastavci









9. Zemlja pod okom neba 10. Bombe ubijaju i posle rata











22. Tenkovska brigada od kartona 23. Bombe posle pola veka





























































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


BILE su to, i ostale, rane neprebola. Decenija od vazdušne NATO agresije na Novi Sad, a kao da je juĉe bilo. Po podsećanju, po i dalje vidljivim tragovima rušenja mnogih zdanja, po uvek sveţem cveću nagrobovima onih koje su ubile NATO bombe.

- Bio je to rat vazdušni, a patnje zemaljske - reći će poznati novosadski knjiţevni kritiĉar Draško ReĊep. Taĉno 78 dana i noći strepeo je Novi Sad od bombi i projektila. Osećao njihovu razornu moć, ţiveo podzlokobnim zvukom sirena, ostao bez sva tri mosta, bez zgrade televizije, sa uništenom rafinerijom; prvi putse sreo sa bombama koje imaju grafitne niti, i ono najteţe - zauvek se rastao s pojedinim svojim

sugraĊanima koji su stradali u ovoj agresiji.

Jedan od njih je i Oleg Nasov. Tada tridesetogodišnjak. Poginuo je na Varadinskom mostu, u ranu zoru 1.aprila 1999. Taĉno u pet do pet. Tada je i most srušen. Prvi od tri novosadska mosta. Sad mu, eno, belega,kraj novog mosta preko Dunava. Okruţen je ljubiĉicama. Vazda natopljen suzama svojih najbliţih iuzdasima i sećanjima onih koji su ga poznavali.

- Kao da mi je nešto govorilo da se moj sin tog jutra, kad je srušen Varadinski most, zatekao na njemu - prebirao je po sećanjima, tog ranog proleća 1999, Olegov otac Milivoje. - Ĉim se razdanilo, pozvao samnekoliko njegovih dobrih prijtelja. “Jeste, ĉika Milivoje, bio je sa nama skoro do dva iza ponoći. Posle jekrenuo kući...”

Oţiljci u dušama

NE postoji, valjda, ništa teţe za NovosaĊane nego rušenje sva tri mosta. Neke od njih, kao Ţeţeljev, gledalisu kako pokušavaju da ga sruše. On je odolevao, bio ţilav, ali, na kraju, pod tolikom silom bombi,

posustao. Zaronio u dunavske dubine zauvek. SagraĊen je novi, ali nikad “onaj, onakav”. Sad kaţu da ćenapraviti isti kao pre bombardovanja... Da nije bilo ĉuvenog pontonskog mosta izmeĊu Novog Sada iPetrovaradina, hiljade ljudi bi patile još mesecima od prestanka vazdušne agresije. Varadinski most - srušen je 1. aprila u 5.05. Snaţne detonacije probudile su ceo grad. Bio je to most koji su

NovosaĊani najviše voleli. Za njim se tog jutra istinski plakalo: poneko je na njemu ukrao prvi poljubac,drugi su njime šetali ka Petrovaradinskoj tvrĊavi. Bio je simbol koji su NovosaĊani pokazivali prijatel jima

iz drugih gradova. Na istom mestu sagraĊen je novi, još lepši most. Most slobode - srušen 3. aprila u 19.55. Ranjeno je sedmoro ljudi koji su se zatekli na njemu u trenutkukada ga je pogodila raketa. Svi su spaseni pod dramatiĉnim okolnostima. Junak veĉeri bio je ribar izSremske Kamenice Velja Teodorović, kasnije dobitnik našeg priznanja “Najplemenitiji podvig godine”. Naistom mestu sagraĊen je istovetni most. ŢeŢeljev most - srušen je 26. aprila u 1.20. Danima odolevajući napadima NATO bombi, prozvan je

mostom muĉenikom. Istovremeno je postao i most heroj. Sa ĉetiri projektila je gaĊan 22. aprila, taĉno u15.10. Pre toga je ciljan noću. PogoĊen je s najmanje 15 projektila, od kojih su oni u vetrovitoj, kišnojdvadeset i šestoj aprilskoj noći bili ogromne razorne moći. I, bili su presudni da i most heroj završi udunavskim dubinama. Na njegovom mestu sagraĊen je drumsko-ţelezniĉki most. U noći izmeĊu 6. i 7. aprila jedan projektil je eksplodirao u Batinskoj ulici, u naselju Mali Beograd. Drugi je završio u kanalu DTD. Oba su eksplodirala u neposrednoj blizini Temerinske ulice. Ĉetvoro ljudi je

povreĊeno. Naselje, NovosaĊanima poznatije kao Vidovdansko, deceniju posle: tragovi bombardovanja gotovo danigde nisu vidljivi. A tragovi u dušama onih koji su te noći ranjeni?

Jedna od najlepših graĊevina, zgrada Izvršnog veća, pogoĊena je 10. aprila u 1.34. I nju su neimari doveli ured. Bljutavo je zvuĉalo ruganje pojedinih medija i pokrajinskih politiĉara, nekoliko godina kasnije, “otome kako su novinari ronili suze nad pogoĊenom Banovinom”. Moţe biti da su te sitne duše zaboravile daovu zgradu nisu rušili ni u minulim ratovima, ali jesu, eto, u NATO agresiji. Moderna postrojenja rafinerije bombardovana su sa oko stotinak projektila. Novi Sad je, zbog toga, ĉesto

bio na rubu ekološke katastrofe. I ovde više nema rušilaĉkih tragova. Od svih zgrada, jedino se nikada nije oporavila zgrada Televizije Novi Sad na brdu Mišeluk. Toliko jeuništena (bombardovana je pet puta) da je svaka popravka bila uzaludna. Ostala je kao nemi svedok jednog

suludog vremena.


















Na ĐurĊevdan, 6. maja, u 14.30, na deo Novog Sada po imenu Detelinara pala su ĉetiri projektila. Bezkrova nad glavom ostalo je 80 porodica, a najmanje 40 ljudi lakše je povreĊeno. I tamo su tragovibombradovanja nestali. Već deceniju u naselju ţivot grabi dalje.Rušenje mostova i drugih objekata u 78 dana i noći bombardovanom gradu iznedrilo je i svoje junake.Istinske heroje. Oni nisu marili za bombe, nisu se plašili zlokobnih sirena. Njih je bilo uvek, i na pr avom

mestu.

Bezimeni heroji

Najpre, svi oni bezimeni junaci koji su skelama prevozili graĊane s jedne na drugu dunavsku obalu. Skela je bila jedini prevoz. Drugog, ni brţeg, ni boljeg, ni sigurnijeg nije bilo. Sa tih istih skela ili kraj dunavskihobala tih dana, da bi malo razgalili sumornu svakidašnjicu, momci su ĉesto puštali onu poznatu pesmu“Skeledţijo, skeledţijo, prevezi me preko”, grupe “Garavi sokak”. Već pomenuti dunavski alas Velja Teodorović takoĊe je junak NATO agresije. On je sa srušenog Mosta

slobode spasao nekoliko ljudi. PovreĊene na mostu spasavao je i AnĊelko Radić, takoĊe ribar iz SremskeKamenice. A, Sreten Bojić, tada radnik GSP i pripadnih rezervnog sastava policije, za vreme

bombardovanja, svojim ĉamcem, popularnom “pentom”, prevezao je oko 37.000 ljudi.

Junak sa Mosta slobode je i Milan Drljaĉa, koji je spasao snimatelja novosadske televizije SlobodanaSavića. Podvig ih je zbliţio. Godinama su, kraj srušenog mosta, obeleţavali taj dan. I te kako je junak i

Nenad Stijaković, tada radnik fabrike “Pobeda”. On je, onog jutra kad je srušen Varadinski most, zaustaviogradski autobus pun putnika. Vozaĉ nije znao da je most srušen. Jurio je pravo u Dunav. Kakva bi totragedija bila da se u pravi ĉas nije pojavio Nenad...

Oni koji su se prevozili s jedne na dugu dunavsku obalu sigurno će se setiti i omanjeg broda “Jelica”,vlasništvo preduzeća “Heroj Pinki”. Setiće se i njegove hrabre posade. Da su Mitar Sabol i NovicaCvetković vodili dnevnike onoga što su doţiveli prevozeći hiljade ljudi, zabeleţili bi ko zna kakve svesudbine. Ovako, svima je ostalo samo sećanje. Pa, i takvo da su mnogi bili uporni da se prevezu i oni i, na

primer, njihov bicikl. Ili, tek kupljeni šporet... Veridba na mostu

Junaci su tih meseci svakako bili i pripadnici jedinice kapetana korvete Borisa Petrova. Divni momci koji

su takoĊe prevozili ljude izmeĊu dve obale. Uvek se treba sećati i radio-amatera, pa vojne policije...

To su poznati junaci novosadske drame zvane NATO bombardovanje. A, koliko li je tek bilo bezimenih

junaka? Onih koji nikad nisu stigli na novinske stupce, u radio i TV emisije.

Kako vreme odmiĉe, lagano odlaze u zaborav svi oni dani, svi oni dogaĊaji za vreme NATO agresije na Novi Sad. To je tako normalno, jer se niţu novi dogaĊaji. Ali, postoji nešto ĉemu nema zaborava, što ostaje

u srcima, u ranjenoj duši. Recimo, ĉesto rušeno naselje Šangaj, tik uz rafineriju. Njegovi stanovnici su imalinesreću što su u senci moćnih naftnih rezervoara. NovosaĊani su ga prozvali “garavi Šangaj”. U njemu je, u jednom od napada na rafineriju, poginuo i tada

37-godišnji Milan Bajić. Devetoro ljudi je povreĊeno. Mnoge kuće više nikad nisu mogle da budu utoĉišteonima koji su se, koliko juĉe, u njima radovali, tugovali, slavili ili snivali neko bolje vreme. Ni u snu nisu

mogli da veruju da će doţiveti bombardovanje. Za nezaborav je i priĉa o Svetlani i Branislavu Špijunoviću, iz Sremskih Karlovaca, koji su, kad je srušenVaradinski most, ĉesto dolazili na njegove ostatke i ostavljali bukete ruţa. Brzo će se saznati da su se njih

dvoje, baš na sredini mosta, zakleli na ljubav, da su se tu verili. To je i potvrda one priĉe o velikoj ljubavi NovosaĊana prema srušenom Varadinskom mestu. Jeste da je bio dotrajao, da je uveliko bio zreo zaobnovu, da je bio tesan da se mimoiĊu autobus i putniĉko vozilo, pa, ipak - baš takvog su ga voleli. Isadašnji Varadinski most NovosaĊani vole, ali nikad kao onaj koji je prvi bio na udaru NATO projektila. I, da se i ovo ne zaboravi: pod bombama je bilo i kulturnih dogaĊanja. Izdavaĉka kuća “Prometej”organizovala je knjiţevne susrete, uliĉnu prodaju knjiga, druţenja pisaca. “Prometej” je tada objavio

komplet razglednica novosadskih mostova porušenih tokom agresije. Autori fotografija bili su novosadskifotoreporteri Branislav Luĉić i Dragutin Savić.

UZBUNA ZA UZBUNOM

MNOGI su sve vreme agresije proveli u skloništima. Nalickali nova utoĉišta, pa ĉim se zaĉuje zvuk sireneza opasnost, a oni trk, pa u sklonište. Srpsko narodno pozorište je zdušno radilo za vreme bombardovanja:dve premijere i 46 predstava...

POMRAĈENjE PROZORA

KAD je poĉelo bombardovanje i kad su od eksplozija i detonacija prozorska stakla letela u paramparĉad i



na sve strane, neko se dosetio pa je na one “zdrave i ĉitave” zalepio široki selotejp.

Goreli čelik i ljudi Spasoje Smiljanić | 08. mart 2009.

Skelet vagona u Grdelici i danas svedo?i o tragi?nom Uskrsu i putnicima nastradalim uklisuri

Nastavci










10.

Bombe ubijaju i posle rata 11. Dali sve od sebe





16. Goreli ĉelik i ljudi17. Podmukli udari s neba













Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

CRNE slike masovnih pogibija ni krivih ni duţnih civila i dan danas lede krv u ţilama, vraćajući sećanje nadane stradanja, kad su pogaĊani vozovi, autobusi, putniĉki automobili, puni ljudi koji su uzalud pokušali daizbegnu ratne strahote.

Skelet meĊunarodnog voza 393 Beograd - Solun, raketiranog u Grdeliĉkoj klisuri 12. aprila, sluţiće zauvek kao najgora ilustracija uţasa rata i divljanja jaĉeg na nemoćnima, koji ni slutili nisu da usred podneva moţeda se desi najgore. Tog dana su sa ĉetiri projektila direktno pogoĊeni drugi i treći vagon u kome niko nije

preţiveo, a još dugo se nagaĊalo da li je ţivot izgubilo 17 ili 18 ljudi, u pravom paklenom obruĉu, dok sugoreli ĉelik i ljudsko meso. Neki su bili potpuno razneti, neki s mosta pali u Juţnu Moravu, a samo retki suuspeli da ispriĉaju kakav ih je uţas zadesio, dok se mešao miris izgorelog metala i spaljenih tela.






































































































GaĊali da ubiju

Novosti su tada objavile priĉu ”Crni uskrs u klisuri” o tragediji tri ĉlana porodice Stanijanović iz Prćilovicekod Aleksinca. Vidosav (45), Divna (40) i Branimir (6), krenuli su na porodiĉno slavlje u selo kod

Surdulice i nikad tamo nisu stigli. Oni su bar sahranjeni kako priliĉi, a mnoge je danima izjedalaneizvesnost, dok su traţili najmilije po obalama reke. Vrlo brzo je postalo izvesno da su piloti gaĊali da ubiju. Prvo su nadleteli most i sasvim sigurno videli voz,

tako da je greška bila iskljuĉena. Uostalom, ta vrsta raketa ima kameru, koja ”vidi cilj” i uvek moţe da sereaguje i posle pritiskanja dugmeta. Nameru je potvrdila i kompjuterska animacija napada, koju su uradilistruĉnjaci Vojske Jugoslavije - dva aviona su u brišućem letu gaĊala upravo voz!

”Tajms” je tada objavio izjavu generala Veliĉkovića, koji je kasnije takoĊe stradao, i tek tu nije bilonikakve dileme - avioni su prvo pogodili dalekovod i voz bez struje u trenu je bio blokiran na mostu. Onda

je stigao drugi talas da se obruši na pedesetak putnika, koliko ih je, prema kupljenim kartama, bilo naprethodnoj stanici.

Stanovnici okolnih sela uzalud su se nadali da će agresor gaĊati most noću, kad nema saobraćaja, aliizgleda da takvo razmišljanje nije bilo ”prioritet” NATO komande. Zlo je moglo da se nasluti i pet danaranije, kad su piloti ”posejali” bombama njive meštana, pošto im je pobegao isti taj voz. Na kraju su gastigli i posejali smrt meĊu neduţne. I tada su iz NATO kuhinje u Briselu stizala objašnjenja da se ”sliĉne stvari dešavaju u ratu”. Pominjane su”ljudske greške”, uz korišćenje omiljenog pozivanja na ”kolateralnu štetu”, koja će i kasnije biti deosvakodnevice ţestokog medijskog rata u kome se podrazumevalo zaplitanje u krug sopstvenih laţi.

Nije bilo razumnog objašnjenja ni kad je 1. maja na putu Priština - Podujevo kod Luţana, autobus ”Nišekspresa” preseĉen na dva dela. PronaĊeno je 39 ugljenisanih i izmasakriranih tela, pomešanih sa delovimaizgorelog autobusa. Nekim ĉudom je preţivelo 16 putnika, doduše sa teškim ranama, koje su još dugovidane u bolnicama.

Masakr se desio malo posle 13 ĉasova, po nekom ĉudnom pravilu da se najţešći napadi na civilna voziladešavaju usred dana. U poĉetku se nije znalo koliko je putnika bilo u autobusu, jer se posle guţve uKuršumliji stajalo kao u gradskom prevozu, a identifikacija je trajala dugo, jer su s ljudima izgorela idokumenta. Retki svedoci mogli su samo da potvrde veliki broj ţena i dece, kojima posle raketiranja prostonije moglo da se uĊe u trag. Bio je to drugi, vanredni autobus na istoj liniji, a vozaĉ Vukosav Jelić, meĊu kolegama poznat kao TutaBugarin, sam je traţio da sedne za volan, mada se tek bio vratio sa voţnje. ObezbeĊeno je gorivo i Jelić je,kako je tada bilo ĉesto pravilo, krenuo bez suvozaĉa. ”Ako se gine, bolje da poginem samo ja negodvojica”, rekao je i otišao u smrt. Nišom se tada proneo glas da je vozaĉ ipak ostao ţiv, ali su kolege posle

nekoliko dana mogle da dopreme samo njegovo telo.

Vozaĉ heroj

u ponovljenom napadu, nekih 50 minuta kasnije, pogoĊeno je vozilo Hitne pomoći i u njemu teško povreĊen sanitetski radnik. Samo pukom srećom, ţivu glavu su izvukli novinari, koji su pohrlili na mestotragedije i postali ”legitimna meta”, kako su umeli da objasne u Briselu.

Vozaĉi ”Niš ekspresa” pokazivali su tih ratnih dana silno herojstvo, ali i snalaţljivost, ne dopuštajućinijednog trenutka da se prekine prevoz putnika, uprkos nestašici goriva i stalnom bombardovanju. Bili smosvedoci kad je kolona autobusa i kamiona noću prošla autoputem sve do makedonske granice samo pod

pozicionim svetlima i uz sjaj meseĉine, kao da su celog ţivota veţbali voţnju u neregularnim uslovima.Posle tragedije kod Luţana, ni ţalost nije mogla dugo da traje, jer je linija obnovljena već sutradan, samošto se vozilo sporednim putevima. Ubrzo je sanirano mesto tragedije i prevoz je nastavljen starom trasom. Već posle dva dana, 3. maja na Savinim vodama kod Peći, opet je cilj bio autobus i opet se tragedija desila

oko podneva. Zvaniĉno, bila je to nova greška NATO pilota, a ceh tog svojevrsnog ”veţbanja” bio jeprevisok - 17 poginulih i 43 povreĊenih, svi sa oţiljcima za ceo ţivot. Desilo se to na putu Peć - Kula - Roţaje, kojim je ”Đakovica prevoz” svakodnevno odrţavao vezu saPodgoricom, kao da je to bio put u sigurnost, daleko od NATO raketa i stalnog izlaganja smrtnoj opasnosti.

Samo pet kilometara pre ulaska u Crnu Goru, stiglo je zlo s neba da razbije i zapali i autobus i ljude, meĊukojima je bilo mnogo dece.

Napad je trajao gotovo dva sata, kao da je trebalo sve zatrti i zapreĉiti i samu pomisao da se tim putem pobegne od rata. Posle raketiranja je nastavljeno gaĊanje kasetnim bombama, a bilo ih je toliko da su jošdugo pronalaţene po okolini. Zabeleţeno je da su imale oznaku Sensor prohimitu-fzu-39/b, oznaku smrtne

opasnosti za sve koji im se pribliţe.

Spasioci na meti



BOMBARDOVANjE je nastavljeno i kad se nevoljnicima na zemlji uĉinilo da je cilj agresora postignut.Isproban je veliki arsenal raznog oruţja i kad su stigli spasioci, sve je opet ponovljeno, tako da su i oni

morali da se spasavaju.

Stradale su i cele porodice u automobilima, jer bombe nisu birale. Srbi, Albanci, Crnogorci i muslimani

beţali su kod roĊaka u Crnu Goru, da saĉuvaju ţivot, ali nisu uspeli da pobegnu pilotima, koji su ”naneviĊeno” poĉistili sve što se našlo na putu. Ĉuveni predstavnik NATO za medije Dţejmi Šej, za Srbe je i danas otelotvorenje zla, ĉovek koji je

postavljen na to mesto zato što voli da izmišlja neograniĉeno, ovog puta je prevršio i svoju meru, odbivši

povezanost Alijanse sa tragiĉnim dogaĊajem! Kao da je neko drugi sluĉajno opalio s neba i sluĉajnopogodio autobus i automobile u koloni.

Ni to nije bio kraj nevoljama, jer su kasetne bombe još dugo odnosile ţrtve. Već prilikom pada kasetne

bombe poginuo je vozaĉ automobila, koji je naleteo na ”dar iz kontejnera”, a onda su deca skupljala opasneratne suvenire, koje su pronalazila i na drveću. Mostovi su sve vreme agresije bili svakodnevna meta, pa je tako prekinuta pruga Beograd - Bar, a onda i

drumski saobraćaj, rušenjem mosta kod Kokinog Broda. Veliku sreću su imali seljani Ţarĉa, nedaleko od Ušća, kad su na praznik rada dva projektila promašilaobliţnji ţelezniĉki most i zarila se u seoske kuće. ”Samo” osmoro teţe i lakše povreĊenih, bilans je koji je i

kod meštana izazvao nevericu posle ţestoke ognjene vatre s neba. Tako je bilo sve do poslednjeg dana bombardovanja. NATO vojnici gaĊali su mostove, a pogaĊali sve štose kreće peške ili na toĉkovima. U ”opisu” njihovog posla, nigde nije pisalo da ponekad valja razmisliti o

posledicama pukog pritiskanja dugmeta, o ljudima, koji niĉim nisu zasluţili da postanu ţrtve velikih

igara.

KONTEJNER SMRTI

U TV magazinu ”Monitor” prvog programa nemaĉke televizije potvrĊeno je da su na autobus kod Peći baĉene bombe koje se nalaze u kontejneru, a ”rasprskavanje delova bombi je tako veliko da se štete polokalno stanovništvo ne mogu ograniĉiti u dovoljnoj meri”. Pouke nisu izvuĉene ni iz interne studije ameriĉke vojske iz 1996. godine, posle bombardovanja srpskih

poloţaja u Bosni, kada je general Majkl Rajan zabranio korišćenje kasetnih bombi. Struĉnjaci podsećaju da dodatni problem predstavlja opasnost prilikom uklanjanja, jer ĉak 10 odsto bombine eksplodira. ”To je najopasnija zaostavština Zalivskog rata”, ocenio je ameriĉki general Frenk Ragano.

”SLUĈAJNO” RAKETIRANjE

SVAKA civilna pogibija na srpskom tlu podrazumevala je pravdanje iz sedišta NATO u Briselu. Tako je

bilo i posle raketiranja autobusa na putu Priština - Podujevo kod Luţana. ”Autobus je pogoĊen sluĉajno, prilikom raketiranja mosta”, glasila je uobiĉajena poruka. ”Rojters” je javio,navodeći vojne izvore, da most u Luţanu nije ni bio na listi ciljeva, ali je neimenovani oficir dodao: ”To neznaĉi da se to nije dogodilo”! Dragoslav Slomović

Podmukli udari s neba Spasoje Smiljanić | 09. mart 2009.

U Nišavskom okrugu poginulo 44 ljudi, 3.040 ku?a je ošte?eno, a vazdušna opasnosttrajala 52 dana. Najviše Nišlija stradalo od kasetnih bombi

Nastavci



















































20. Mapa stigla iz “apaĉa” 21. Šifre preko “avaksa”









Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Dva milenijuma star je carski grad Niš, ali u svojoj istoriji nije zapamtio tako koncentrisano i takobestijalno razaranje kakvo se dogodilo pre ravno jedne decenije. Za samo 78 dana projektili NATO u

Nišavskom okrugu odneli su 44 ţivota, ranili više stotina, uglavnom, civila, oštetili 3.040 kuća, a 95 potpuno uništili. Ĉak 121 porodica morala je da krov nad glavom potraţi u nekom od hotela ili ukolektivnom prihvatilištu. Prema podacima prikupljenim krajem 1999. godine, iz raznih zvaniĉnih i nezvaniĉnih izvora, koji su

objavljeni na sajtu Skupštine grada Niša, tokom agresije NATO snaga na Jugoslaviju, kako u gradu, tako ina podruĉju Kosova i Metohije, poginulo je ukupno 56 Nišlija - civila, vojnika, rezervista i pripadnika

MUP-a.

Još su sveţi oţiljci i rane u dušama neduţnih ţitelja grada na Nišavi, koji uz Prištinu i Novi Sad spada ugrupu gradova na kojima je NATO alijansa najĉešće ”trenirala” strogoću, sejući bombe, od kojih i danasnema mira. Zabeleţeno je da je pre godinu dana na krovu Osnovne škole ”Duško Radović” u naseljuDuvanište otkrivena neeksplodirana kasetna bomba. Stratezi NATO nisu ni pokušali da objasne kakvu su tokrivicu za dogaĊaje na Kosovu i Metohiji imala deca, osnovci, pa ih je trebalo ”pripitomiti” bombama ĉija je upotreba odavno zabranjena.

Stara meta

Prema ratnoj statistici, koju je, po opštem mišljenju, veoma uspešno prikupio i u knjizi pod naslovom ”Nišu ratnom plamenu” objavio mr Novica RanĊelović, tokom 78 dana rata Niš je bombardovan ĉak 40 puta.

Na grad su ispaljena 324 projektila, od toga 161 avionska bomba i 71 tomahavk (krstareći) projektil.Baĉeno je 36 kontejnera kasetnih bombi. Posebnu specifiĉnost ĉinilo je bacanje osam ”staklenih bombi”,koje je trebalo da onesposobe glavnu trafostanicu i ostave grad bez struje. MeĊutim, Nišlije su se metlama

borile protiv posledica koje su ostavile ove bombe i bile vrlo uspešne u njihovom otklanjanju. Grad je samonekoliko sati ostajao bez struje, pa je tako plan NATO propadao.

Vazdušna opasnost u gradu trajala je punih 75.236 minuta, ili taĉno 52 dana, 5 sati i 56 minuta. Avioni NATO više od 20 puta su probili zvuĉni zid iznad grada. Najviše bombardovani objekat bio je aerodrom. Tonama bombi uništen je u potpunosti ovaj objekat, koji je Nišlijama predstavljao tek otvorena vrata Evrope.

Aerodrom u Nišu u prošlom veku bio je nezaobilazna meta neprijatelja i saveznika u Drugom svetskomratu. Na poĉetku ovog najnovijeg rata greške nije bilo. U prvom napadu na Niš, 25. marta avioni NATO suprvu raketu poslali na vojni medicinski stacionar, a ostale na aerodrom.








































































U bombardovanju je srušeno ili znaĉajnije uništeno 179 privrednih objekata, 8 energetskih, 25infrastrukturnih, 3.040 individualnih stambenih i 98 kolektivnih stambenih objekata. Stradala su i 24

obrazovna objekta, pet zdravstvenih i osam objekata specijalne namene. Uništeno je ili oštećeno 10autobusa i 97 automobila.

Poput većine gradova u tadašnjoj Jugoslaviji, Niš je prvih dana i nedelja bombardovan uglavnom noću.MeĊutim, od 27. aprila granatiranja su bila kombinovana - i noću i danju.

Nišlije su posebno zapamtile dnevno bombardovanje 7. maja u 11.20 ĉasova, kada je na dva lokaliteta -

prostor oko Velike pijace kod TvrĊave (ulice Šumatovaĉka, Anete Andrejević i druge) i Kliniĉki centar baĉeno osam kontejnera tzv. kasetnih bombi. Bio je to dan u kome je poginulo ĉak 15 ljudi. Ţestoko je bilo

i 11. maja, u isto vreme, u 11.20 ĉasova, kada je na objekte ”Jugopetrola” i ”Energogasa” baĉeno novih šestbombi, kao i sutradan kada je na stambeni kompleks Duvanište baĉeno ĉak 27 bombi, od kojih 19 kasetnihkontejnera. Tih dana stradalo je mnogo civila i uništen veliki broj objekata, autobusa i automobila.

Zlo na Uskrs

Sirene kojima je oznaĉavana vazdušna opasnost prvih nedelja oglašavale su se uglavnom u veĉernjimĉasovima, a znak za prestanak opasnosti davan je u jutarnjim satima. MeĊutim, onda kad je otvorentakozvani ”bugarski koridor” sirene za vazdušnu opasnost postale su znatno ĉešće. Nišlije su tada poduzbunom, uglavnom u skloništima, ţivele i po 22 sata dnevno.

- Bilo je to psihološki najteţe za sve nas - priseća se Jovan Petrović (54), mašinski inţenjer, koji je rat proveo u jednom od skloništa u stambenom naselju Duvanište. - Bilo mi je teško da porodicu okupim, jer jemoja kći na prvi zvuk sirene trĉala u podrum, a sin, koji je tada imao 21 godinu, nije hteo ni da ĉuje da se

sakrije.Pošto je Niš bio sedište Treće armije, NATO nije prestajao da ga bombarduje ni u dane praznika, nitivikenda. Ĉak 10 puta grad je bombardovan u dane vikenda, ali je najţešće udare doţiveo na najvećihrišćanski praznik Uskrs - 11. maja (3 puta), 12. i 13. maja (dva puta). U dane Uskrsa na Niš je baĉeno 60bombi.

U toku NATO bombardovanja najviše su stradali privredni objekti u tzv. severozapadnoj industrijskoj zoni.

Posebno veliku štetu je pretrpela Duvanska industrija. Po mnogima, to i nije bilo nikakvo iznenaĊenje, jer su se u njoj proizvodile cigarete, koje u svakom ratu predstavljaju strateški proizvod. Direktno su raketiranii teško stradali ”Jugopetrol”, ”Energogas”, ”Elektrotehna”, MIN, ”Soprodukt”, ”Kopaonik” i drugi. Fabrika duvana je prvi put raketirana 5. aprila 1999. godine, a zatim je pretrpela još tri napada iz vazduha.Pošto su mašine već bile dislocirane, najveću štetu fabrici nanele su rakete baĉene na zgrade i dvetrostepene rakete koje su pogodile skladište sa oko 1.250 tona duvana. Poţar je gašen 58 sati sa osamvodenih topova. Osim velikog skladišta, uništena je polovina glavne fabriĉke zgrade iz 1930. godine i

energana, kao i drugi objekti. Procenjena šteta u fabrici iznosila je 72 miliona tadašnjih nemaĉkih maraka. Iako se znalo da će fabrika biti bombardovana, proizvodnja cigareta u njoj, ali i na drugim lokacijama nijeprekidana uprkos sirenama i raketama. Na ostacima jedne od tih raketa nalazila se ciniĉna agresorska

poruka ”Trĉite brţe”, a na drugoj je bilo pitanje: ”Da li još ţelite da budete Srbi”.

”Meke” bombe

MeĐutim, Nišlije se tih poruka nisu uplašile. Prema podacima koje je prikupio mr Novica RanĊelović, u bombardovanju Niša str adao je veliki broj stambenih objekata. Samo do 15. jula 1999. godine Gradskoj

komisiji za procenu ratne štete podneto je 3.886 zahteva vlasnika individualnog stanovanja, kao i odreĊen broj zahteva iz 98 objekata kolektivnog stanovanja. Najviše je stradalo stambeno naselje Šljaka i seloMedoševac, koji su direktno bombardovani avionskim bombama, zatim stambene ĉetvrti u okoliniTvrĊavske pijace, Klinike za patologiju i naselje Duvanište, koji su bombardovani kasetnim bombama. Od infrastrukturnih objekata na jveća šteta je naneta direktnim bombardovanjem trafostanice ”Niš 2” u

naselju Nikola Tesla. Ova trafostanica, koja predstavlja i raskršće u distribuciji struje ka jugu Srbije,gaĊana je ”mekim” staklenim bombama, pa je to izazivalo mrak u velikom delu Srbi je. Od bombi je stradao

i Betonski (kameni) most u centru Niša, dok su Popovaĉki most na Nišavi i nadvoţnjak na autoputu kodTrupalskih šuma potpuno uništeni. U mnoštvu ruţnih uspomena koje je za sobom ostavilo NATO bombardovanje posebno mesto pripalo jeoštećenju Betonskog mosta u centru grada. Taj most nije imao nikakav strateški znaĉaj, osim što je prekonjega vodio put ka glavnoj niškoj pijaci. U to vreme Nišlije su uglavnom u šali objašnjavale da je tozapravo bio pokušaj NATO da zaplaši - Grke, koji su pruţali podršku Srbima. Konzulat Grĉke nalazio seneposredno kraj mosta, a posle bombardovanja na njemu više nije bilo nijednog ĉitavog prozora. Osim Klinike za patologiju i Osnovne škole u Medoševcu objekti javnih sluţbi nisu direktno raketirani.MeĊutim, veliki broj objekata iz ove kategorije stradao je zbog blizine vojnih i drugih objekata, koji su

direktno bombardovani. Najveća oštećenja, uz školu u Medoševcu, pretrpeli su kompleksi tehniĉkih



fakulteta i škola na Gradskom polju, Dom uĉenika srednjih škola, Studentski dom, Narodni muzej i

nekoliko zdravstvenih stanica.

Uprkos bombama i velikim razaranjima, ţivot se u gradu odvijao takoreći bez zastoja. Doduše, bilo je kodmnogih ljudi zabrinutosti, pa i straha, ali su sve gradske sluţbe, kao i javna preduzeća nakon poĉetnognesnalaţenja, profunkcionisali. Bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije zatvorili su svoja vrata, ali je zato naotvorenom bilo puno protestnih skupova, koncerata, predstava.

Ono što moţda reĉitije od svega svedoĉi o vitalnosti Niša i Nišlija jeste ĉinjenica da je u 78 ratnih dana, te1999. godine, u niškom porodilištu roĊeno 620 beba, 312 deĉaka i 308 devojĉica i da je u isto vremesklopljen 101 brak.

POGINULE NIŠLIJE

Tokom agresije NATO na Jugoslaviju poginulo je u Nišu i na Kosovu i Metohiji 56 Nišlija - civila,

vojnika, rezervista i pripadnika MUP-a.

Poginuli civili: Miroslav Stojković, Verka Mladenović, Petar Mladenović, Zoran Jovanović, MilenMilojković, Vukosav Jelić, Vera Ilić, Ţivorad Ilić, Aleksandar Deljanin, Boţidar Veljković, LjubišaStanĉić, Boţidar ĐorĊević, Gordana Sekulić, Trifun Vuĉković, Slobodanka Stojiljković, Dragiša Vuĉić,Saša Miljković, Ljiljana Spasić, Gerasim Jovanovski, Milutin Ţivković, Dragiša AnĊelković, Zoran

Nikolić, Jagoda Mladenović, Dušan Manĉić i Vukosava Manĉić. Poginuli vojnici i rezervisti: Aćim Tadić, Dragoslav Janković, Dejan Manĉić, SrĊan Cvetković, DenisĐurić, Aleksandar Milenković, Ivan Stankov, Dejan Denić, Siniša Milošević, Slaviša Stošić, Igor Stanojević, Bojan Pavlović, Saša Ilić, Ivan Miladinović, Miodrag Ignjatović, Dragan Milošević, BojanVasiljević, Milan Jovanović, Momĉilo Cvetković, Siniša Filipović, Slaviša Filipović.

Poginuli pripadnici MUP-a: Dragan Barać, Goran Marković, Zoran RanĊelović, Goran Aleksić, MiroslavMitić, Slavoljub Krstić, Zoran Blagojević, SrĊan Lazarević, Goran Nikolić i Slavoljub Stanisavljević.

BREZOVE METLE

U sedmoj nedelji rata NATO je prvi put primenio novo ”meko” oruţje, koje je izazvalo raspadelektroenergetskog sistema Srbije. MeĊu pogoĊenim objektima nalazila se i trafostanica ”Niš 2”. - Pouzdano je utvrĊeno da NATO u nedelju uveĉe, 2. maja, nije koristio ”grafitne bombe” za napad na našelektroenergetski sistem - rekao je tim povodom Dragan Milanović, direktor tehniĉkog servisa”Elektrotimoka”. - Na razvodna postrojenja elektromreţe baĉena su specijalna staklena vlakna, debljinešest mikrona, koja s jedne strane imaju na sebi mikroskopski tanak sloj aluminijuma. Vlakna su poput

paukove mreţe prekrila visokonaponske vodove, a aluminijum je kao odliĉan provodnik izazvao kratke

spojeve.

Vlakna su uklonjena obiĉnom brezovom metlom, ali je za taj posao bilo potrebno mnogo vremena, pa je

grad bio bez struje više sati. Zoran ARACKI

Grad sravnjen sa zemljom Spasoje Smiljanić | 10. mart 2009.

Meta NATO projektila bili su civilni ciljevi, a me?u 15 ubijenih u Aleksincu, najviše je bilo penzionera. Japanski izvešta? video novu Hirošimu

Nastavci


2. Strah od raketa S- 300 3. Klark: Udar bez milosti




























































23. Bombe posle pola veka 24. Krvave ulice Beograda






Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U ALEKSINCU, kad je bombardovan, nije bilo vojnika. Nije bilo ni vojne tehnike. Mala kasarna, nedaleko

od centra, odavno je bila izmeštena. Grad je, ipak, bio meta NATO avijacije, prva urbana sredina koja je posle dva napada (od ukupno ĉetiri), bila straviĉno razorena. Pod ruševinama je stradalo 15 neduţnih ljudi.Svi su bili civili: uĉitelji, studenti, radnici, penzioneri.

Slike uţasa, uprkos medijskoj blokadi, nekako su se provukle u svet. Prvi put probudile uspavanuintelektualnu javnost sveta. Prvi put snaţno je osuĊen ovaj zloĉin. NATO je priznao: bila je tehniĉkagreška. Ispostaviće se, meĊutim, da će takvih ”grešaka” biti i u narednim danima agresije. Prvi napad, 5. april 1999. godine, 21.45. Pet puta se prolomilo nebo nad Aleksincem. Pet razornih

projektila palo je u centar grada. ”U samo jednoj sekundi sve je postalo ruševina, a ţivoti preţivelih -

pakao”, izveštavali su reporteri. ”Straviĉan je bio prizor dok preţiveli rukama i nogama kopaju, traţećisvoju zatrpanu decu, oĉeve i majke, rodbinu”, prenela je slike stradanja grĉka novinarka Liana Koneli. ”Nigde zidova, nigde kuća. Svuda sivilo od pepela i haos. Isprepletane grede. Cigle razbijene u

paramparĉad, deo zidnog sata, deĉja lutka, dopola zatrpana ruševinama. Tamo gde su ostali zidovi zjapeotvori umesto prozora i radijatora. Radijatori su na srušenom krovu, a okolo delovi pokućstva i srĉa. Gdegod pogled podigneš smrt i muk. Stoje ljudi pored razvaljenih i srušenih kuća. Zure u zgarišta. Tu su još,ove vedre aprilske noći, bili domovi njihovih komšija, sve do onog jezivog huka, ĉija se tutnjava, utrenutku napada, ĉula kilometrima”, beleţio je Joca Antonijević, reporter ”Ilustrovane politike”. ”Ulica Vuka Karadţića, bio je tu negde broj 72, sad hrpe uţasa. Ispod tih hrpa još ima mrtvih. Tek treba daizvlaĉe Miladinoviće, Dragicu, Draganu i njihovu ćerku Svetlanu. Ulica Dušana Trivunca zbrisana sa lica

zemlje”, izveštava reporter ”Novosti” Dušan Stojanović. ”Dom zdravlja ne postoji. Okolne kuće, gomilaruševina. Ispod njih, preţiveli izvlaĉe delove tela stradalih: ruke, noge, deĉje cipelice, knjige, porodiĉnialbumi...”

U gomili izmešanih cigala, greda i prašine, završili ţivot Radojka i Voja Jovanović i braĉni par Sofija i

Jovan Radojiĉić, penzioneri. Stradao i Velimir Stanković, ĉuvar u ”Agrokolonijalu”. Cele noći stiţu samovesti o smrti. Ujutro, ţivi se prebrojavaju. MeĊu njima nema Marine Paović, studentkinje ekonomije.Ubijena je u prvom napadu NATO avijacije.

Hrpe uţasa

Sutradan, rano, dok se još tragalo za ţrtvama - a lekarske ekipe borile se za ţivote oko 40 povreĊenih, uAleksinac su stigli i novinari svetskih medija (većina je bila smeštena u Beogradu). Uverili su se uzastrašujuće razmere bombardovanja. Slike pakla, ovoga puta, brzo su obišle svet. Novinar japanskeagencije poslao je ovakvu vest: ”Aleksinac je nalik Hirošimi iz avgusta 1945, kada su je pogodile ameriĉke

bombe.” A kanadski general Luis Mekenzi napad na Aleksinac i stradanje civila kvalifikovao je - zloĉinom. - Uţasnut sam ovim što sam video - bile su reĉi generala, koji je u Aleksinac doputovao sa jednom































































kanadskom televizijskom ekipom.

Konaĉno, posle 12 dana bombardovanja, sudbina razorenog Aleksinca pokrenula je deo slobodoumne,

intelektualne javnosti sveta. Reagovali su i osudili napad ameriĉki profesori iz Bruklina, udruţenja izGrĉke, Italijani iz Đenove.

NATO je tek u kasnim popodnevnim ĉasovima (6. aprila) saopštio da je ”bila greška”. Vojni portparolalijanse vazduhoplovni oficir Dejvid Velbi, objašnjenje je upakovao u jedva tri reĉenice: ”Prilikomvazdušnih napada na Aleksinac, jedan projektil je promašio metu za oko 600 metara. Do toga su,eventualno, mogli da dovedu: tehniĉki kvar ili dejstvo protivvazdušne odbrane. Meta je trebalo da budevojni objekat.”

- Ovo je teţak zloĉin koji se ne moţe pravdati navodnom greškom - reagovao je Spiros Kiprijanu, predsednik grĉkog parlamenta, koji je doputovao u posetu razorenom gradiću na Moravici. Reagovanja i osude pokrenule su i meĊunarodnu organizaciju ”Hjuman rajts voĉ”. Ova organizacija je, dvadana posle bombardovanja, zatraţila ”hitnu istragu o napadu na Aleksinac u kojem je ubijeno više civila”.U saopštenju, izdatom u Njujorku, ova organizacija od NATO traţi da ”preduzme vidljive i odluĉne korakeda se na minimum svedu civilne ţrtve, te da se na odgovornost pozovu svi oni koji prave takve smrtonosnegreške” (kako je, meĊutim, završio ovaj apel, već je poznato).

Novi zloĉin

Nekako u isto vreme oglasio se i Jirţi Dinstbir, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava.Tek tada je ukazao na ”ĉist promašaj NATO”, i rekao: ”Albanci su u vreme Miloševićevog reţima imalitakva prava, o kojima su drugi, u sliĉnim komunistiĉkim reţimima mogli samo da sanjaju.”

Uprkos oštrim reagovanjima dela svetske javnosti, bilo je i aplaudiranja. Bio je to i povod da se 9. aprilaoglasi i ruski nobelovac Aleksandar Solţenjicin. Kazao je: ”Ne mogu da shvatim zašto neke evropske vlade

aplaudiraju takvoj akciji u kojoj NATO ţeli da uništi jednu divnu evropsku zemlju. NATO je zbacioUjedinjene nacije, zgazio je njihovu Povelju i uspostavio zakone starog veka, koji su glasili: u pravu je onaj

koji je jaĉi. I oni, svima nama, nude da sa tim zakonima uĊemo u sledeći vek i ţivimo u takvom svetu.”

Ali na sve osude ovog zloĉina, kako su ga kvalifikovali jedan svetski lider (Kiprijanu) i jedan uglednivojnik (Mekenzi), komanda NATO u Briselu neće se obazirati. Zloĉin će se ponoviti vrlo brzo, upravo u

Aleksincu. Posle još tri napada na grad u kojima, na sreću, nije bilo ljudskih ţrtava, usledio je ĉetvrti, unoći izmeĊu 27. i 28. maja u 00.33. U ovom napadu, koji je trajao 17 minuta, u kojem je ispaljeno sedamprojektila, ubijeni su penzioner Branislav Mitrović (79), domaćica Dušanka Savić (43) i Predrag

Nedeljković, zamenik direktora Zdravstvenog centra u Aleksincu. Teţe i lakše je povreĊeno više od 10ljudi.

Opštinska komisija, popisujući i materijalnu štetu, navela je u izveštaju: tokom samo dva napada, uništeno

je 766 porodiĉnih kuća, oštećeno i razoreno 908 stanova. Uništena kompletna privreda: porušene ionesposobljene sve fabrike i pogoni, 3.000 ljudi je ostalo bez posla.

ZAPANJENI I AMERIKANCI

OVO što smo videli, to su strahote - zakljuĉili su ĉlanovi severnoameriĉke delegacije za solidarnost saJugoslavijom, koja je ubrzo posle bombardovanja posetila Aleksinac. Barv Lituh, profesor istorije na

Univerzitetu u Bruklinu, poruĉio je svojim sunarodnicima i vlastima Amerike: ”Ovo je humanitarna

katastrofa i Amerika ima moralnu i materijalnu obavezu da nadoknadi štetu.”

Delegacija iz Severne Amerike, uz to, je obećala da će ameriĉkoj javnosti preneti sve što su videli uAleksincu, a srpskim vlastima ponudila pomoć u prikupljanju dokaza za optuţnicu protiv ĉlanica NATO,koje su uĉestvovale u bombardovanju.

ALEKSINAC DANAS

”NATOVKE” SAD BRIŠU TRAGOVE

DANAS, deset godina posle NATO agresije u kojoj je ceh platio i Aleksinac u kojem su bombe najţešćeudarale i sejale smrt po urbanim gradskim jezgrima, daleko od eventualnih ”legitimnih vojnih i policijskihciljeva”, u gradu na Moravici gotovo da nema tragova nekadašnjeg zgarišta. MeĊutim, ostala su zauvek gorka sećanja na razorene domove, uništena preduzeća i druga materijalna dobra, a pre svega neizbrisive

uspomene na ugašene ţivote. Aleksinac je po završetku NATO agresije bio prvi grad u kojem je poĉela obnova. U junu 1999. poĉela jeizgradnja prve stambene zgrade u Ulici Dušana Trivunca, tri meseca kasnije i druge preko puta, kao i višeporodiĉnih kuća u Ulici Vuka Karadţića. Ubrzo je došla na red i Niška ulica, dve ĉetvrti koje su sravnjenesa zemljom 5. aprila, odnosno 28. maja, i u kojima je direktno stradalo ukupno 14 civila.

IzmeĊu dve pomenute višespratnice, nazvane ”natovke”, u kojima su topli dom našli oni koji su od projektila ostali bez krova nad glavom, na 24 ţrtve tokom 78 dana agresije danas podseća monumentalno



spomen-obeleţje sa njihovim imenima. Obnovljeni su i Dom zdravlja, vrtići, škole, mnoge kuće i stambene zgrade stradale u srcu grada.

Zahvaljujući pomoći drţave, nekada rudarski grad sa 18.000 stanovnika u ovom delu Pomoravlja, za samodve godine dobio je potpuno novo ruho.

Jednom reĉju, tamo gde je moglo da se obnovi obnovljeno je, gde je to bilo nemoguće, izgraĊeni su novi

objekti, ali izgubljene ljudske ţivote niko neće moći da vrati. Kao i mnogi drugi gradovi, danas je Aleksinac sa polumrtvom privredom i uglavnom neuspešnom

privatizacijom, sa oko 7.000 nezaposlenih u celoj opštini i pribliţno toliko onih koji nešto rade i ponekad

nešto prime, sa armijom od desetak hiljada penzionera koji ”deţuraju” na šalterima pošte i banaka.

Aleksinac je i grad mladih koji sanjaju posao, grad sa tri srednje, osam osmogodišnjih i jednom višomškolom. Grad sa geografskim poloţajem kakav bi mnogi poţeleli postao je, naţalost, grad bez izgleda dauskoro izaĊe iz uĉmalosti i nazadovanja, uprkos velikim resursima.(Dušan StojanoviĆ) Milena MARKOVIĆ

Prve bombe na kasarne Spasoje Smiljanić | 11. mart 2009.

Na Kosovu i Metohiji NATO je najpre zasuo bombama kasarne u Prištini i Prizrenu. KodPrizrena poginulo 100 albanskih izbeglica

Nastavci

























26. Diplomatija “velike batine” 27. Prava reĉ je izgovorena



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije




































































































PRVA NATO bomba na Kosmetu pala je na kasarnu VJ u Prizrenu, prvog dana agresije. Samo dva minuta

kasnije, desetak aviona zasulo je bombama i kasarnu “Kosovski junaci” u Prištini. Te, prve noći napada bombardovan je i podzemni vojni arerodrom u Vrelu, iznad civilnog prištinskog aerodroma, pod planinomGoleš. S obzirom na to da su sve kasarne već bile ispraţnjene, nije bilo ţrtava. Ipak, one su najvećim delomodmah razorene. Najsnaţniji napad, sedam puta za dva sata, izvršen je na podzemni vojni aerodrom, gde suveć bili uskladišteni “migovi” 19 i 21 Vojske Jugoslavije, koji se i zbog tehniĉko-tehnološke zaostalostinisu upuštali u borbu sa Nato avijacijom. U vezi sa ovim objektom, kasnije će se ispostaviti veoma vaţnim za potrebe snaga UN, taĉnije Kfora,zanimljivo je da i pored hiljada ispaljenih bombi i raketa “tomahavk” nijedna nije oštetila dve piste koje suišle iz podzemnog dela, kao ni glavnu, što je bio dovoljan dokaz da su ĉuvane za njihove potrebe, kada

NATO uĊe na Kosmet. Kao što će ostati velika tajna zašto je ruska jedinica iz sastava Sfora prva ušla naKosmet i zaposela ovaj aerodrom, koji su šezdesetih godina projektovali njihovi vojni struĉnjaci. Već drugog dana NATO agresije gaĊane su vojne kasarne u Uroševcu, Vuĉitrnu, Đakovici, Peći, kao ivojna skladišta i sistemi veza širom Kosova i Metohije. Razorena je i moderna autobuska stanica, preko

puta kasarne u Prištini, jer je NATO-u, kako su zabeleţili mediji, dojavljeno da je u njoj mnogomobilisanih srpskih vojnika, što nije bila istina. Stradalo je petoro putnika, koji su se tu zatekli. Već trećegdana bombardovanja “tomahavk” raketama bombardovana je pošta u glavnom gradu pokrajine u kojoj je

poginuo radnik obezbeĊenja, a s obzirom na to da se u neposrednoj blizini nalazila i omanja kuća turske porodice Gaši u njoj su od plinskih boca koje su eksplodirale poginuli svi ĉlanovi ove familije: petoro dece,

roditelji i baka. Iako je pošta teško oštećena, telefonske veze u pokrajini nisu prekinute, jer je njeno ĉvorište

dan ranije izmešteno na drugu lokaciju. Noć kasnije NATO se obrušio na sve vojne objekte, posebno na kasarnu u Prištini. Te noći poginuo jeŢivorad Boţidarević, civil po ugovoru i dva vojnika intendanta, koja su došla da preuzmu deo zaostalehrane. GaĊana je i obliţnja zgrada “Jugopetrola”, svi rezervoari goriva, a od snaţnih eksplozija automobilisa parkinga leteli su ĉak na vrh zgrade i tu ostali.

Poruke Albancima

NAREDNOG dana bombardovanja poĉinje egzodus šiptarskog stanovništva prema Albaniji i Makedoniji.Pripadnici OVK koji su imali zadatak da napadaju vojsku i policiju Jugoslavije na svim pravcima i izvlaĉe

je na brisani prostor, poĉeli su iz gradova da se sa civilima povlaĉe ili sklanjaju u šume. Mediji su zabeleţililetke u kojima su pozivali albansko stanovništvo da svi napuste svoje domove, zasigurno raĉunajući da će usvet odmah otići slika o “humanitarnoj katastrofi” ĉitavog albanskog naroda na Kosmetu. Za nekoliko

dana, koliko im je trebalo da odu u ove dve susedne drţave, smanjeno je, a na većini pravca i potpuno prestalo NATO bombardovanje i usmereno na pojaĉane napade na centralnu Srbiju i Vojvodinu.

Ipak, u prva ĉetiri dana bombardovanja, samo u Prištini je poginulo 15 civila u raznim delovima grada, a uKliniĉko- bolniĉkom centru smešteno 50 teţe i lakše povreĊenih civila, od kojih su nekima morali da seamputiraju delovi tela, zbog teškog ranjavan ja.

NATO agresija ne prestaje. Poĉetkom aprila u Starom Grackom, kod Lipljana, koje će posle dolaska snagaUN doţiveti veliku tragediju u kojoj je ubijeno 17 srpskih ţetelaca, od NATO bombi na spavanju je ubijenaĉetvorogodišnja Dragana Dimić, njen godinu dana stariji brat je teško ranjen kao i otac Siniša, koji jespavao u susednoj sobi. Avionska bomba je i u susednoj komšijskoj kući usmrtila braĉni par Boška iJevrosimu Janković, iako nigde u okolini ovog srpskog sela nije bilo ni vojske ni policije, što je bio dokaz

da su civili stradali u namernim bombardovanjem avijacije po civilnim ciljevima.

Vojska Jugoslavije je ĉvrsto drţala granicu i organizovala dobar manevar. Zasigurno ozlojeĊeni ĉinjenicomda za pet dana nisu uspeli da ostvare plan, komandanti NATO snaga su se tih dana opredelili i za napade

kasetnim bombama, zabranjenim po svim vojnim konvencijama. I nad mrtvima je u Prištini poĉinjenzloĉin. Teškim avionskim bombama razoren je deo gradskog pravoslavnog groblja i uništeno 180 grobova ispomenika, a teško oštećena masovna grobnca solunskih dobrovoljaca Prvog svetskog rata. Sve vreme NATO agresije na Kosmetu jednako su stradali civili Srbi i Albanci, koji se nisu odluĉili nabekstvo u Albaniju i Makedoniju. U selu Velika Dobranja kod Lipljana, kojem je nekadašnji ministar uVladi Srbije Tefik Lugići objasnio sunarodnicima da treba da na svojim ognjištima ostanu, pa je tu utoĉištenašlo i na hiljade Albanaca iz okolnih mesta, poginulo je dvoje dece, iz porodice Lugići. Mediji su tadaocenjivali da je to odmazda NATO-a za neposlušnost da se ovo najveće albansko selo u dolini Kosova iseli

preko granice. Zasmetali su, svakako, i oni Albanci koji su pokušali da se iz izbeglištva vrate svojimkućama. Kako su mediji javili “Pakao s neba u ĉetiri udara” bio je 17. aprila oko 13 ĉasova. Najmanje 75 civila je

poginulo, a 25 teško ranjeno u koloni od 700 Albanaca, koju su raketirali avioni NATO. Poginula su i dva








srpska policajca, koja su obezbeĊivala ovu kolonu. Zloĉin se desio u blizini Švanjskog Mosta, kod Zr za, na

putu Prizren - Đakovica. Nekoliko dana kasnije u selu Koriša kod Prizrena, u napadu aviona poginulo je blizu 100 albanskihizbeglica, blizu 40 ranjeno, a petnaestoro povreĊeno, od kojih najviše dece. Komanda NATO iz Brisela je usvom saopštenju objavila da je gaĊano selo Koriša i da izraţava “duboko ţaljenje” zbog stradalih civila, uznapomenu da su avioni napali “vojni legitimni cilj”. Iako je u poĉetku zloĉin nad albanskim civilima, na putu Prizren - Đakovica, NATO komanda pripisivalasrpskim vojnim snagama, snimak razgovora komande NATO i pilota aviona F-16 objavio je ubrzo list

“Vojska” u broju 356-357. O tome prenosimo kraću verziju:

Komanda, pilotu: “Ĉarli, bravo, patroliraj prema severozapadu, pravac Prizren - Đakovica. Crvenih‟migova‟ nema u vazduhu.”

Pilot: “Izlazim iz oblaka, još ništa ne vidim.”

Komanda: “Produţi na sever, kurs 280 stepeni.”

Pilot: “Drţim 3.000 fita (1.000 m visine), ispod mene je kolona automobila, nekakvi traktori, šta je to?Traţim instrukcije.”

Komanda: “Bravo, da li vidiš tenkove? Ponavljam, gde su tenkovi?”

Pilot: “Vidim traktore, valjda crveni nisu kamuflirali tenkove u traktore?”

Komanda: “Kakav je to ĉudan konvoj? Kakvi civili, do Ċavola? To je sve srpsko maslo, uništi cilj!”

Pilot: “Šta da uništim, traktore, obiĉne automobile? Ponavljam, ne vidim nikakve tenkove. Traţimdopunske instrukcije.”

Komanda: “To je vojni cilj, ponavljam uništi cilj! Uništi cilj!”

Pilot: “Razumeo. Lansiram!”

Pritisnuti i ovim dokazom, kasnije su u jednom od svojih izjava ĉelnici NATO rekli da je to kolateralnašteta, koja je u ratu moguća, pa i neizbeţna, ali je ovaj citirani razgovor ostao kao dokaz više da su civiligaĊani.

Autobus - meta

Po masovnosti stradanja, ovom masakru na Kosmetu je sliĉno ubistvo stotinak zatvorenika u Dubravi kod

Istoka. Dok u NATO i dalje poriĉu da su to oni izvršili, srpski istraţitelji su ostali pri uverenju da i površnoveštaĉenje moţe dokazati da je zatvor urušen s krova. Masovna ubistva civila dogodila su se i u Luţanu, na magistralnom putu Priština - Podujevo. Iz aviona

NATO-a pogoĊen je autobus u kojem su poginula 22 putnika srpske, albanske i romske nacionalnosti, obavozaĉa “Niš-ekspresa”, a napad je opet okarakterisan kao “kolateralna šteta”. U isto vreme bombardovano

je i izbegliĉko naselje Majno, kod Đakovice, kilometar severnije od puta gde je NATO, samo pet dana

ranije, gaĊao izbegliĉku kolonu Albanaca. Naselje u kojem su ţiveli prognanici iz Kninske Krajine nalazilose na poljoprivrednom dobru i gaĊano je sa osam avionskih bombi, od kojih su poginuli sedmogodišnjideĉak Ivan Ivanĉević, braća Radivoje (27) i Dobrivoje Volarević (29) i Gordana Ilić (28), svi na spavanju,a nekoliko ljudi teţe i lakše povreĊeno. Bilo je na stotine ţrtava i nikada se neće pouzdano utvrditi njihov taĉan broj, odnosno da l i su oni stradali

od kasetnih bombi NATO-a ili albanskih terorista u obraĉunu izmeĊu policije i OVK, koja je vrlo ĉestokoristila civile kao svoj ţivi štit. Ono što se pouzdano zna je da su Priština i gradovi na Kosmetu, svi vojni idrţavni objekti, sistemi telekomunikacija, predajnici, kao i razni civilni objekti, gaĊani danonoćno.

Ţrtve - civili

NA Kosmetu su najĉešće dejstvovali avioni F-16 i A-10, ali i B-52, koji su izruĉivali tone bombi, meĊukojima i one sa osiromašenim uranijumom, traţeći tenkove i druga vojna oklopna vozila. Posle potpisanog

mira u Kumanovu ĉelnici NATO-a su sa zaprepašćenjem primili vest jugoslovenske vojne komande da suim uništili svega 13 tenkova i oklopnih vozila, iako su jugoslovenske snage raspolagale sa oko 800 tenkova

i ”oklopnjaka”. Na Kosovu i Metohiji su u NATO agresiji najviše stradali civili! Dragan DAMJANOVIĆ

Mapa stigla iz “apača” Spasoje Smiljanić | 12. mart 2009

Kodirana karta “pozajmljena” iz ameri?kog helikoptera na skopskom aerodromu, pravomfilmskom akcijom za nekoliko minuta slika je bila dostavljena našoj vojsci



Nastavci




























Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Na komandnom mestu bezbednjaka Treće armije tadašnje Vojske Jugoslavije, šestog dana bombardovanja,taĉno u 11 ĉasova, zazvonio je telefon. Javio se obaveštajac iz Skoplja i šifrovano saopštio svompretpostavljenom:

- Imam šifru! Stiţem odmah!

U štabu, meĊu prisutnim oficirima, zavladalo je silno uzbuĊenje. Svi su znali da se radi o velikoj operaciji,

znaĉajnom zadatku, moţda najvaţnijem za pripadnike Treće armije u tom ratu. Iako je sve unapred biloisplanirano, iako su svi ljudi ukljuĉeni u tu operaciju već bili na svojim mestima, još jednom je sve detaljnoprovereno. Posle svih provera, upozorenje je glasilo: “Propusta ne sme biti!”

Veze na tacni

Tako taj pretposlednji martovski dan 1999. godine neće ostati upamćen samo po tome što je NATO, uzkrstareće rakete i razorne bombe, ciljeve na poloţajima Treće armije poĉeo da zasipa i projektilima saosiromašenim uranijumom i kasetnim bombama. Istog tog dana stratezi srpske odbrane na Kosmetu dobili su svoju najveću bitku. Istina, bila je nevidljiva itoliko poverljiva da je sve vreme rata i dugo posle toga ostala - tajna. Dokopali su se NATO šifre i tako dokraja rata od razornih bombi spasli stotine i hiljade ţivota branilaca zemlje, zaštitili vojnu tehniku i spreĉiliuništenje tenkovskih jedinica, radarskih i protivvazdušnih sistema odbrane. Rat sa distance, NATO pilotima i njihovim komandama omogućavao je da u svakoj akciji komuniciraju na






































































































više frekvencija. Ĉinili su to najĉešće šifrovano. Osmatraĉki i operativni centri srpske vojske od prvog danaagresije uspevali su da uhvate i snime sve razgovore NATO pilota sa svojim komandama, sve njihove veze

sa “avaksima”, beleţili su sva izdata i primljena nareĊenja, sve izveštaje o efektima dejstava NATOavijacije... Ali, sve je to bilo uzalud. Bez šifre koja bi otkrila šta znaĉe ta nareĊenja i koje mete će kojiavion da gaĊa na zemlji, slušanje i snimanje tih razgovora bilo je jalov posao. Ali, ni to nije potrajalo dugo. I tu su srpski obaveštajci doskoĉili neprijatelju. Izveli su jednu odnajspektakularnijih tajnih akcija - ukrali su NATO šifru, a da neprijatelj nije ni posumnjao.

“Novosti” ekskluzivno objavljuju detalje te akcije koja se viĊa samo u filmovima. Pošto se iz Skoplja javio obaveštajac sa porukom da se dokopao pilotske karte, za nepun sat, na unapred

dogovoreno mesto najpre su stigli obaveštajci Treće armije i nestrpljivo ĉekali, ispostaviće se vrlo brzo,heroja rata, ĉoveka, koji je od NATO pilota na skopskom aerodromu uspeo da na sat-dva, “pozajmi” kartu

po kojoj su oni bombardovali poloţaje srpske vojske na prostoru Kosova i Metohije. Bila je to kodirana k arta koju su na zadatku nosili svi NATO piloti. Na njoj je bilo rešenje šifre NATOavijacije.

Već u 12 ĉasova, srpski obaveštajac sa skopskog aerodroma stigao je na zakazano mesto. Iznenadio je i onekoji su ga ĉekali, jer se pojavio sasvim drugim putem. I to na motoru. Hitro je ušao u prostoriju gde su gaĉekala trojica kolega, izvadio ispod jakne kartu savijenu i sloţenu u format A-4. Bez reĉi je otvorio i

prostro na sto. Jedan od prisutnih bezbednjaka snimio je fotoaparatom najpre ĉitavu kartu, a ondapo jedinaĉno svaki njen deo. Drugi je to radio najsavremenijom video-kamerom.

- Trajalo je to samo nekoliko minuta, a ĉinilo se da protiĉe veĉnost. Da bismo bili sigurni, kartu smo iskenirali. Naš kolega posle toga sam je savio kartu, gurnuo je ispod pilotske koţne jakne i uz reĉi:“Pozdrav, ĉujemo se kad je vratim” otrĉao do motora i velikom brzinom, ali sada drugim putem, odjurio

prema skopskom aerodromu. Jer, koliko je bilo vaţno dokopati se karte sa rešenom šifrom, još je bilovaţnije da se ona vrati tamo gde je uzeta, a da to niko ne posumnja - ispriĉao je ekskluzivno za “Novosti” jedan od uĉesnika u ovoj špijunskoj ratnoj operaciji. Karta je već u 13 ĉasova bila na svom mestu, na sedištu U jednom od ameriĉkih helikoptera, koji je togdana, u ranim jutarn jim satima, već bio u akciji prema teritoriji Kosova i Metohije. Srpski obaveštajac, po zadatku svojih starešina, ovu akciju pripremao je dugo i strpljivo. Mnogo ranijenego što je poĉelo bombardovanje naše zemlje. Svoju poziciju meĊu NATO pilotima, koji su bili

stacionirani na skopskom aerodromu još pre poĉetka agresije, gradio je vrlo oprezno.

Piće pilotu

Danima i mesecima, pošto je bio stalno zaposlen na aerodromu, posmatrao je šta piloti rade pre poletanja, ašta kada se vrate sa zadatka. Uoĉio je da većina posle svakog leta završi u vojnoj kantini i da mnogi od njih

vole da se opuštaju i uz piće. Neki su tamo sedeli dugo - sve do ruĉka. Uspeo je da se sa jednim brojem njihliĉno upozna i zbliţi, pa ĉak i da razmene ture pića. Od jednog ameriĉkog pilota dobio je na poklon koţnu jaknu. Stekao je meĊu pilotima, a posebno meĊu tehniĉkim osobljem, toliko poverenje da niko nije postavljao pitanje ni kada bi se našao na pisti i u blizini hangara. Tu poziciju nije zloupotrebljavao. Koristio je samo kada je to bilo neophodno.

A kada je posle nekoliko dana od poĉetka bombardovanja poslao izveštaj centrali o tome da postojimogućnost da se dokopa pilotske karte, stiglo je nareĊenje da ne ĉeka već da, ako je operacija sigurna,odmah to uradi. Tako je i postupio.

- Akcija je bila izuzetno riziĉna - objašnjava naš izvor iz samog vrha komande Treće armije. - Znali smo da

nije teško da se dokopamo karte na kojoj je bilo rešenje šifre. Naš obaveštajac je dugo razmatraomogućnost da tu kartu nekako snimi na licu mesta. Ali, nemoguće je bilo uraditi to na sedištu helikoptera, ada niko ne primeti. Drugo, piloti iz aviona i helikoptera nikada nisu iznosili nijedan dokument, pa to nije

moglo da se snimi na drugom mestu. Ostala je samo mogućnost da se ona ukrade i na bezbednoj udaljenosti

presnimi i vrati tamo odakle je uzeta. Uspeh akcije zavisio je samo od toga da niko ne posumnja da smo

kartu uzeli. Jer, da je postojala bilo kakva sumnja, NATO stratezi bi promenili šifru i ĉitava naša operacijabila bi uzaludna.

Izabrana je upravo ta mogućnost kada su helikopteri bili po dva-tri sata na stajanki i kada su, posle letova,

tehniĉari na njima radili svoj posao. Ta pozicija i to vreme našem ĉoveku davali su mogućnost da dobroisplaniranu akciju izvede perfektno i bezbedno.

Na pitanje, kako je obaveštajac bio siguran da nije primećena kraĊa mape i kako se usudio da se takononšalantno, posle dva sata, vrati na aerodrom i kartu ostavi tamo gde je uzeo, naš izvor otkriva: - Imali

smo još jednog ĉoveka, koji je tamo bio ubaĉen sa verif ikatorima Vilijama Vokera prilikom njihovog

povlaĉenja sa Kosmeta u Makedoniju. Taj naš obaveštajac imao je druge zadatke, ali je tog dana bio naaerodromu i ta dva sata paţljivo osmatrao da li se dogaĊa nešto neuobiĉajeno na pisti i posebno okohelikoptera iz kojeg je mapa uzeta. Da se bilo šta sumnjivo dogodilo, on bi nas obavestio i naš ĉovek samapom ne bi se vratio na aerodrom. MeĊutim, kako je sve proteklo mirno, naš heroj je do kraja



hladnokrvno i profesionalno obavio zadatak. I, sve vreme rata i posle njega ostao tamo.

PRVI GUBICI

Udari NATO agresora po vojnim i civilnim ciljevima na Kosovu i Metohiji, koje je branilo više od 100.000 pripadnika Treće armije, bili su najţešći u prvim danima rata. NATO avijacija, koja je jurišala sa više od hiljadu aviona i krstarećih raketa, Trećoj armiji (pored Kosova pokrivala i ĉitavu juţnu Srbiju), najveći pojedinaĉni gubitak u ljudstvu tokom rata nanela je upravo u prvojnoći agresije, 24. marta 1999. godine. Samo u bombardovanju kasarne “Topliĉki ustanak” u Kuršumliji, koje je izvedeno u dva navrata sa pet

razornih projektila, poginula su dva potpukovnika i šest vojnika, a 15 starešina i vojnika je teško i lakšeranjeno.

I narednih dana NATO bombarderi zasipali su ranije obeleţene ciljeve po ĉitavom Kosmetu. GaĊali su i pogaĊali napuštene kasarne, ispraţnjena vojna skladišta, pruge, puteve, mostove...Sistematski, kilometar po kilometar zasipali su ĉitav prostor, traţeći tenkove srpske vojske, protivavionskei radarske sisteme, rovove pešadije od koje se NATO komandantima ledila krv u ţilama i zbog koje se nisuusudili da krenu u kopnenu ofanzivu.

ŢRTVE - CIVILI

Komande Treće armije i Prištinskog korpusa, koji je nosio najveći teret odbrane, prvih dana rata nisu imaleodgovor na veliku silu. NATO avioni iznad Kosova skoro da se nijednom tokom agresije nisu spustili ispod

5.000 metara. Dejstvovali su i sa veće distance, jer je to za njih bila bezbedna zona od srpskih protivavionaca, ĉije rakete nisu imale toliki domet.

Miloš ANTIĆ

Šifre preko “avaksa” Spasoje Smiljanić | 13. mart 2009.

Prisluškivanjem NATO pilota i njihove komande vrlo brzo su otkrivani ciljevi napada.Avioni su se pre povratka osloba?ali bombi

Nastavci




















21. Šifre preko “avaksa”22. Tenkovska brigada od kartona

























































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

KADA je kodirana karta NATO pilota stigla u operativni štab Treće armije, njeni stratezi su za samo

nekoliko sati razrešili sve dileme. Ranije snimljene razgovore izmeĊu NATO pilota i njihovih komandnihmesta, brzo su dešifrovali i već kod prvog narednog avio-napada, uoĉili da imaju kljuĉ šifre u rukama.Shvatili su da sada pravovremeno mogu da otkriju koji će cilj koji avion bombardovati i o tome poĉeli daizveštavaju nadleţne komande na bojištu. Pošto su još ranije znali sve o radnim frekvencijama NATO avijacije (radili su na VVF I UHF opsegu, i tood 138-144, 146-148 i 225-

-400 megaherca), vrlo brzo su razluĉili podelu radnih frekvencija i naĉin korišćenja pojedinih kanala, presvega, komandnih (najmanje jedan po zoni), zatim kanala za izveštaje o dejstvima, kanala vazdušnogkomandnog mesta i kanala za komunikaciju izmeĊu pripadnika iste formacije. I, ono što je bilo posebno

vaţno, naši operativni centri vrlo uspešno su prisluškivali i snimali razgovore komandi u “avaksima” iaviona koji su bili na borbenom zadatku.

Korišćenjem podataka iz ukradene NATO karte, naši operativci su najpre dešifr ovali znakove svih vrsta

NATO avijacije. To je bilo vaţno zbog toga što se odmah znalo koja vrsta napada sledi i koje i kakve bombe će biti upotrebljene.

Birali ciljeve

Lovaĉka avijacija (LA) koristila je pojmove koji oznaĉavaju vrste hladnog oruţja: knife, cutiass, bonjie...

- Lovaĉka borbena avijacija (LBA) koristila je pojmove koji oznaĉavaju nazive automobila: audi, schevy,corvette...

- Jurišna avijacija (JA) koristila je nazive ţivotinja: bear, grisly, panther... - SEAD avijacija koristila je pojmove koji oznaĉavaju vrstu vatrenog oruţja: bullet, cannon, colt...

- Avio-cisterne su koristile pojmove koji oznaĉavaju monete ili pojmove vezane za novac: dinar, euro,mark, money, cash...

Ukradena NATO karta, uz snimljene razgovore pilota, razrešila je veliku dilemu oko ţargona, koji suupotrebljavani prilikom bombardovanja naših ciljeva. NFL - znaĉilo je - zapadno od 21. meridijana,

NBA - istoĉno od 21. meridijana, DERRINGER - fiksna taĉka po kojoj su davane pozicije ciljeva i aviona. Ta taĉka je, zapravo, bila jedan od

kljuĉeva za razrešenje NATO šifre. Uz pomoć ukradene karte utvrĊeno je da je to poĉetak piste naaerodromu Slatina kod Prištine. Od te taĉke su NATO planeri odreĊivala daljinu do cilja koji će biti gaĊan idavali sve ostale koordinate.

MUSIC SUPPORT - ometanje,

RAIN OUT - napuštanje Kosova, BOX IS OPEN - poĉetak dejstva, BOX IS CLOSED - kraj dejstva,

TEXACO - odlazak na punjenje,CANTINA - zona dejstva,

BDA - izveštavanje o dejstvu, AJAX - graniĉni potez kod Kumanova, SCOTCH - jugozapadno od Kukeša, ALLIGATOR - prenos slike mornarici,

TONIC - oblaĉnost, EW - elektronska dejstva,

TOT - vreme do cilja,

HOG PEN - pograniĉni deo... Na isti naĉin dešifrovani su i kodirani nazivi kosovskih gradova. Sijetl je znaĉio Priština, Atlanta -

Đakovica, Tampa - Prizren, Feniks - Uroševac, a ostali su bili Dalas, Ĉikago, Bafalo...
























Lov na rakete

Branioci našeg neba iznad Kosova i Metohije dešifrovali su pravovremeno i nazive zona iz kojih i pokojima su NATO avioni dejstvovali.

Zonu oko Prilepa (4130C132) nazivali su - Sunoko, Albaniju - Amocko, prostor od 250 stepeni, 11,5 milja

od DERRINGER-a (4232C/2103I) nazivali su - Johnson, a Makedoniju (42/22) - Liroj.

Vaţno je bilo i prepoznavanje tipa aviona koji su uĉestvovali u akcijama. Uz pomoć karte, utvrĊeno je da

su letilice F-16, F-16A i F-16C kao znakove raspoznavanja imali više naziva - luger, reb, spear, buick, gun

hag, shevy, corvette, hachette, razor, knife, blade.Avioni A-10 legitimisali su se kao: dingo, swine, pork, chita, snort. F-18 je nosio naziv - sushy, EC-130 se

legitimisao kao moonbeen, E-8 kao - rappel, strategijski izviĊaĉ U-2 kao - dracko, a E-2C Hawkeye kao -

sight club. Tornado je imao dva naziva - lans i chap, a ”harijer” samo - “puma”. F-14 je imao ĉetiri odziva -

oak, corn, reb, mink, a F-16 CJ SEAD, ĉak šest - bullet, cannon, rocket, dagger, colt, cobra. F-117A

prepoznavao se pod nazivom - vega, a B-52 kao shcoda i royal, a C-130 kao - “kosovo”. Svi ovi elementi bili su znaĉajni za tumaĉenje nareĊenja koja su NATO komande, bilo iz “avaksa” ili sakomandnog mesta izdavale svojim pilotoma koji su kretali u borbene akcije.

U zoni borbenih dejstava NATO avioni radili su na sledeći naĉin: Avion ili grupa aviona, koja se pribliţavala zoni borbenih dejstava, prvo su se javljali deţurnom “avaksu”,

koji ih najpre legitimiše, a onda im daje kurs i visinu leta i odreĊuje kanal veze na kojem radi komandnomesto. Kad uĊu u zonu komandnog mesta, svi avioni se javljaju i legitimišu. U naš vazdušni prostor prvo je ulazila SEAD i LA (nije klasiĉna lovaĉka avijacija, jer poseduje opremu za

izviĊanje ciljeva na zemlji, kao i opremu za lasersko obeleţavanje ciljeva na zemlji). Njihov zadatak bio jeda uzbune i aktiviraju našu PVO, da dejstvuju po njoj i da u sluĉaju dejstva naše avijacije obezbede prevlastu vazduhu.

Odmah za njima u naš vazdušni prostor ulazili su avioni za elektronsko izviĊanje i protivelektronskodejstvo. Njihov primarni zadatak bio je da otkriju naše raketne sisteme i da ometaju sve osmatraĉke radare. Kad bi oni završili posao, u zonu dejstva stizala je lovaĉka borbena i jurišna avijacija. Komanda im izdajezadatak da identifikuju cilj koji su dobili od operativnog centra ili komandnog mesta, posle ĉegaizveštavaju o pristizanju u zonu cilja i o spremnosti za dejstvo. Sva nareĊenja izdavana su i iznošena na dva naĉina: otvoreno i šifrovano. Otvorena nareĊenja izdavali su na dva naĉina: Korišćenjem geografskih koordinata: 4232,468 SEVERNO, ili 2035,731 ISTOĈNO. Korišćenjem topografskih kvadranata, na primer, DN 768351. Šifrovano su predavali na tri naĉina.

Korišćenjem šifratora govora (korišćen vrlo retko), korišćenjem kljuĉa za prostu zamenu otvorenihlokacija. Kao kljuĉ korišćene su dve reĉi koje imaju deset razliĉitih slova i moraju da imaju neko znaĉenje.Taj kljuĉ šifre, koji je takoĊe provaljen kraĊom mape, glasio je: B R I C K H O U S E

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Predaja lokacija korišćenjem jedne poznate taĉke - DERRINGER (poĉetak piste aerodroma Slatina) uodnosu na koju daju ugao u stepenima i daljinu u miljama do cilja.

U najvećem broju sluĉajeva, posle provale NATO šifre, i u tome se i uspevalo. I to bez obzira na to da li su NATO avioni gaĊali laserski voĊenim bombama, IC voĊenim bombama, ili takozvanim glupim navoĊenimbombama.

Laţne mete

Kljuĉ uspeha srpske vojske bio je u tome, što su naši centri za osmatranje i navoĊenje, bez obzira na to što

je NATO koristio najmoćnija sredstva za ometanje, upevali da uhvate sve komunikacije NATO pilota sanjihovim komandama i da ih pravovremeno dešifruju i proslede jedinicama koje su na udaru. Na hil jade

takvih razgovora je uhvaćeno i dešifrovano. “Novosti” prenose samo neke, iz kojih se vidi da su pripadniciTreće armije prisluškivali i provaljivali NATO avijaciju u svim fazama njenih vazdušnih operacija. Radio-telefonski saobraćaj NATO avijacije u pripremi za izvoĊenje borbenih dejstava odvijao se na sledećinaĉin: - MAGIC-83 de KNIFE-21.

- Identification code ABT (alfa bravo tango).

- Identification i S (Sierra).

- Roger push 37A for communication wit MOONBEAN.

- Roger.

Ovo je jedan od primera procedure u radio-telefonskom saobraćaju kada NATO avioni ulaze u zonu



deţurnog “avaksa”, naĉin legitimisanja pilota i upućivanje aviona na vezu sa komandnim mestom. Uprevodu, gornji razgovor glasi:

- Medţik ovde F-16 br 21.

- Kod za legitimisanje je ABT (šifr a za komandno mesto).

- Odgovor je S.

- U redu, preĊi na kanal 37A za vezu sa MOON BEAN-om.

- Razumeo.

Razgovor prilikom ulaska aviona u zonu komandnog mesta (sve naredne snimljene razgovore prenosimo

samo u prevodu) glasio je:

- MOONBEAN, ovde KNIFE-21.- Ovde MOONBEAN, koja je tvoja zona rada?

- Moja zona rada je NBA.

- PreĊi na kanal 44 A za vezu sa RAPPEL-om.

- Razumeo.

Postupci prilikom otkrivanja mogućeg cilja: - RAPPEL ovde KNIFE -21, imam koordinate za vas, da li ste spremni da primite?

- Spreman sam.

- 4231.568 severno, 02035.782 istoĉno. Elevacija 1635 fita. Tri oklopna transportera. - Primljeno.

Rad u zoni borbenih dejstava: (Lovaĉka borbena i jurišna avijacija pre raketiranja ili bombardovanja prvomoraju da identifikuju cilj.)

- BEAR-11, ovde ARROW-41.

- BEAR-11.- Tvoja meta su dva tenka koja se nalaze u malom selu.

- OK.

- Da li vidiš put koji prolazi kroz veliki grad?

- Da.

- Pet jedinica, zapadno imaš mali, prljav, neasfaltirani put. - Da.

- Taj put vodi u selo.

- OK.

- Tenkovi su u blizini prve kuće sa te strane. - Vidim kuću, u redu, sada vidim i cilj. Ponekad ovakav naĉin navoĊenja na cilj traje i duţe od 10 minuta, ali nikada kraće od pet. Za to vreme našioperativni centri i jedinice na terenu reaguju brzo i pomeraju se na rezervne poloţaje, a na oznaĉeno mesto

ostavljaju laţne mete.U zavisnosti koje će ubojito sredstvo NATO avioni da koriste u ovom napadu, procedura se nastavlja na nekoliko naĉina.

POVRATAK U BAZU Ako gaĊaju laserski voĊenim bombama, procedura je sledeća: - GREEZ-11, ovde KNIFE-21, predlaţem kurs napada 150 stepeni. - OK.

- Kod lasera će biti 1557. - OK, 1557. Treba mi ozraĉenje u trajanju od pet sekundi. - Laser ukljuĉen. - 5, 4, 3, 2, 1, prva ispaljena!

Svi NATO piloti po izvršenju zadatka, davali su deţurnom “avaksu” izveštaj o dejstvu: - MOON BEAN, ovde BEAR-11, imam izveštaj o dejstvu. - OK.

A - lokacija DM 346785,B - od 1243 po Griniĉu, C - uspešno tri oklopna transportera. GaĊano sa ĉetiri “maverick” rakete. Jedan direktno pogoĊen, dvaoštećena (bilo je izveštaja o neuspešnim dejstvima). D - u zoni cilja aktivna PAA

E - vremenski uslovi dobri u zoni cilja

Svi NATO avioni, pre nego što bi se vratili u bazu, morali su iz bezbednosnih razloga da se oslobode svihbombi i raketa kojima su bili opremljeni za tu akciju.

Miloš ANTIĆ



Tenkovska brigada od kartona Spasoje Smiljanić | 14. mart 2009.

Vojska Jugoslavije je na Kosmetu izgubila samo 13 tenkova, sedam u bombardovanju i

šest od mina OVK. Me?u laţnim metama bilo je ?ak i mostova

Nastavci













13.

Gde se nalazi Kosovo? 14. Krvavi planovi Klarka














Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


NATO komanda je 10. juna 1999. godine, na dan kada je potpisan Kumanovski sporazum, saopštila da jesamo na prostoru Kosova i Metohije, za 78 dana bombardovanja, uništeno 110 tenkova, 200 oklopnihtransportera i 545 artiljerijskih oruĊa Treće armije. S ponosom su naglašavali pred mnogobrojnim TVekipama koje su ih pratile da ”srpska vojska nema šta od ratne tehnike da povuĉe sa Kosova”. Tvrdili su da su 50 odsto od 23.000 bombi, koliko je ukupno baĉeno na Srbiju, ”pogodile ciljeve na

Kosovu”. Njihovi izveštaji su govorili da je preciznost NATO bombi iznosila ĉak 99,6 odsto. MeĊutim, kada su komandanti srpskih jedinica, pred njihovim oĉima u narednih petnaest dana sa Kosmetapovukli 250 tenkova, 450 oklopnih i borbenih transportera, kao i 600 artiljerijskih oruĊa, NATOkomandanti su se našli u ĉudu. Pitali su se šta su onda oni tokom agresije gaĊali i ”pogaĊali”, gde je bilasva ta silna ratna tehnika, kako je skrivana od najmoćnije elektronske opreme u ”avaksima”, špijunskim

bespilotnim letilicama i drugim NATO avionima?






































































































Šta su ciljevi

Njihovo razoĉaranje bilo je još veće kada su na terenu pronašli samo 13 uništenih srpskih tenkova (svegasedam pogoĊeno NATO bombama, a šest uništeno od protivtenkovskih mina OVK), desetak oklopnih

transportera i još toliko artiljerijskih oruĊa. Zaĉudili su se kada su zatekli netaknute neke mostove, iako su ih oni precrtali kao pogoĊene i uništene. A,kada su u kolonama za povlaĉenje izbrojali duplo više radarskih sistema i raketa, koje su takoĊe ”pogodili”(tvrdili su da je uništena kompletna srpska PVO na Kosovu), pojedini NATO komandanti nisu odoleli a dane priĊu srpskim oficirima i doslovce pitaju: ”o ĉemu se ovde, zapravo, radi”?

Odgovor je bio kratak:- PogaĊali ste laţne mete! Samo su vrteli glavom i brţe- bolje slali nove izveštaje u NATO štab. Jedan od prvih zadataka svih starešina u jedinicama Treće armije bio je da sakriju svoje jedinice od NATO

bombi. NareĊeno im je da se ukopaju i maskiraju što bolje. Pri tom, sve jedinice imale su po nekoliko

unapred pripremljenih rezervnih poloţaja. Mere ukopavanja i maskiranja, nesumnjivo su imale velikiznaĉaj u spasavanju ljudstva i ratne tehnike. MeĊutim, već prvih dana NATO agresije, shvaćeno je da su temere nedovoljne i da treba preduzeti nešto što bi privlaĉilo NATO bombe umesto pravih ciljeva, koje jeagresor traţio po terenu i gaĊao. Sa sve ţešćim napadima iz vazduha, u jedinicama PVO, u tenkovskim i artiljerijskim jedinicama poĉeli suda od priruĉnog materijala prave laţne radare, r akete, delove tenkova, topova, oklopnih transportera... U

nekim mestima domišljati vojnici pravili su repove aviona i maskirane ih postavljali na improvizovanim pistama. MeĊutim, kako je tim i takvim laţnim metama nedostajao ”pogon”, odnosno toplotna energija

koja bi privlaĉila NATO avione, ovaj pokušaj najpre nije davao oĉekivane rezultate. Nekako u isto vreme, već u prvoj nedelji NATO bombardovanja, u zrenjaninskoj firmi ”Mile Dragić”,uveliko su poĉeli da proizvode skoro sve vrste laţnih meta, i to sa punim ”pogonom”, odnosno toplotnomenergijom, koja je privlaĉila NATO osmatraĉe da ih registruju kao prave mete. Pošto je bilo jasno da je NATO avijacija nadmoćna i da joj se naša vojska ne moţe ravnopravnosuprotstaviti, znali smo da treba nešto smisliti, kako bi se ublaţili gubici u ljudstvu i tehnici. Pošto se našafirma bavi proizvodnjom zaštitne vojne opreme, ukljuĉujući i maskirne mreţe, dosetili smo se da bi bilodobro da uz njih napravimo i laţne mete. To smo brzo usvojili i u samoj fabrici ispitali - otkriva

ekskluzivno za ”Novosti” vlasnik istoimene firme, magistar tehniĉkih nauka Mile Dragić. On u nastavku objašnjava da na poĉetku nije sve išlo baš tako glatko. - Komandanti jedinica oko Zrenjanina, kojima smo predlagali da laţne mete testiramo na terenu, u realnoj

situaciji, nisu nam to dozvoljavali. Imali su svoje razloge, a najĉešće su pominjali ĉinjenicu da u naoruţanjunaše vojske ne postoje laţne mete. Traţili smo dozvolu i od viših vojnih instanci, ali je nismo dobili - priĉa

Dragić. Do obrta je došlo sasvim sluĉajno. - Sećam se, bio je utorak, ne znam taĉno datum, ali verovatno se radilo o polovini aprila.

Laţne mete

Iznenada, u našu fabriku stigao je pukovnik Savić sa svojim ljudima. Oni su opsluţivali raketni sistem”neva”. Njima je prethodne noći stradala ĉitava posada jer nije imala zaštitne prsluke i šlemove, dok druga

pored njih, koja je to imala, u istom napadu, nije bila ni ogrebana. Traţili su od nas zaštitnu opremu i mismo im je dali. Uz to, pokazali smo im laţne mete, naĉin na koji se postavljaju i maskiraju i predloţili da toisprobaju. Oni su i to uzeli i otišli.

Naredni dan i noć, NATO avioni i srpska PVO nad Vojvodinom vodili su pravi rat. Zaposleni u fabrici”Mile Dragić”, radili su danonoćno za potrebe vojske i ne sluteći šta će doneti naredni dan. U ĉetvrtak, ujutru rano, tek smo stigli na posao - priĉa Mile Dragić - a sa kapije javljaju da je ponovo stigao

pukovnik Savić sa svojim ljudima. Ulaze u kancelariju onako garavi, izmoreni i neispavani. Sa vrata pukovnik Savić viĉe: ”Nismo ostali u jedinici da se odmorimo i naspavamo. Došli smo da vam zahvalimošto ste nam spasli ţivot. Ĉitavu noć su oni gaĊali nas, ali smo ĉitavu noć i mi gaĊali njih. I radar nam je bioukljuĉen sve vreme. MeĊutim, oni nisu pogaĊali nas, nego vaše laţne mete ispod maskirnih mreţa koje stenam dali sa njima. Tukli su dok nisu uništili i poslednju laţnu metu.

Spaseni ţivoti

Priĉa o ovoj ratnoj varci brzo je stigla do Uprave inţenjerije tadašnje Vojske Jugoslavije. - Verovatno ih je izvestio puk ovnik Savić. MeĊutim, ni mi posle ovoga nismo više ĉekali nego smo na istuadresu poslali izveštaj. Oni su sve naše navode proverili na terenu, došli u fabriku i uverili se da mi zaista

proizvodimo laţne mete, koje su svojevrstan mamac za NATO bombe. Prihvatili su taj program i tako je



krenula proizvodnja mnogih, ali moram reći, ne i svih meta koje smo ponudili, a koje su mogle da budu joškorišćene. Jer, nisu svi komandanti shvatili znaĉaj toga. Najbrţe su reagovali ljudi iz Treće armije. Firma ”Mile Dragić”, po reĉima njenog vlasnika, tokom NATO agresije proizvela je ukupno 3.500 laţnihmeta.

- Kada se rat završio, dobili smo od Vojske obaveštenje da je NATO pogodio 2.500 naših laţnih meta.Dobili smo od tadašnje vojske i priznanje u vidu neke plakete. No, to je najmanje vaţno. Vaţno je da jesvaka od tih pogoĊenih meta spasla u proseku najmanje tri vojnika, da je spasla više stotina tenkova, asvaki od njih tada je koštao pet miliona maraka, da je ukupno spaseno najmanje 2.500 raznih borbenihoruĊa, sve od topova do raketa. E, to je prava satisfakcija!

MANJAK VREMENA Ratna veština kojom se branila Treća armija Vojske Jugoslavije od marta do juna 1999. godine na Kosovu iMetohiji, sada je predmet izuĉavanja na vojnim akademijama mnogih zemalja. Ĉine to i neke ĉlaniceNATO.

Trebalo je biti izuzetno vešt, operativan i disciplinovan da bi se izbegli munjeviti napadi NATO avijacije. Najteţe je bilo odbraniti se od lovaĉke borbene avijacije NATO. Jer, kada je ona stizala u vazdušni prostor iznad Kosmeta, tek tada je identifikovala cilj i birala ubojno sredstvo kojim će dejstvovati. O tome jeizveštavala komandu, dajući potvrdu da se cilj nalazi na ranije dobijenoj lokaciji. U takvim situacijamanašim braniocima nije ostajalo mnogo vremena da otkriju o kojem cilju se radi i da ga na vreme upozore da

promeni poloţaj i podmetne laţne mete.

RATNA VEŠTINAU situaciji kada je svaki NATO projektil, kako su tvrdili njegovi struĉnjaci, sa sigurnošćuod 99,6 odsto pogaĊao zadati cilj, kada jugoslovenska avijacija nije imala nikakve šanse protiv stostruko jaĉih vazdušnih snaga NATO, kada radari naše vojske nisu smeli bitiduţe ukljuĉeni, jer bi istog momenta bili uništeni, kada su našoj vojsci nedostajali raketnisistemi većih dometa, valjalo je pronaći naĉin da se odbrane gr anice zemlje i da se, pre

toga, saĉuva vojska i ratna tehnika. Taj zadatak stratezi Treće armije i Prištinskogkorpusa Vojske Jugoslavije, koji su bili na pravcu najţešćih udara projektila NATOalijanse, rešili su to na više nego briljantan naĉin.

MASKA ZA "ANTONOVE" Dva najveća borbena aviona iz tadašnjeg sastava VJ, ”antonov”, u toku NATO agresije, iznenada su sletela

u blizini Zrenjanina. Praktiĉno, na jednu livadu. Cilj je bio da izbegnu uništenje, jer su NATO bombe irakete pogaĊale svaku našu letilicu ĉim bi se vinula u vazduh, a mnoge su uništili još dok su bile na pistamai u, navodno, bezbednim hangarima.

- Kada su ta dva ”antonova” sletela u Zrenjanin, ljudi iz vojske su došli kod nas i zamolili da ih nekakomaskiramo i zaštitimo od NATO avijacije. Preko noći smo to uĉinili našim maskirnim mreţama i do krajarata oni su ostali tu nedirnuti. NATO ih nije otkrio. - ispriĉao nam je Mile Dragić. Miloš Antić

Bombe posle pola veka Spasoje Smiljanić | 15. mart 2009

Prvo su ga?ani ciljevi na periferiji, a onda je oštrica rata pomerana prema centru

Beograda. Sa metom na grudima narod se "borio" protiv agresora

Nastavci











































18. Grad sravnjen sa zemljom 19. Prve bombe na kasarne











Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


PAŢNjA! paţnja! Vazdušna opasnost za Beograd! GraĊani u miru i bez panike poĊite ka najbliţemskloništu! Paţnja, paţnja, vazdušna opasnost... Ove skoro antologijske reĉi Avrama Izraela iz gradskog centra za obaveštavanje i javljanje prvi put suodjeknule Beogradom u suton 24. marta 1999. godine. Od ovih nimalo spokojnih upozorenja

BeograĊanima je teţe pao samo zlokobni zvuk sirena za vazušnu opasnost, koji se nebom nad prestonicomprolomio koji minut ranije.

Avioni su poleteli. Beograd je posle taĉno 58 godina ponovo bombardovan. Njegovi ţitelji nisu ni slutili da

će glas ovog, do tada nepoznatog ĉoveka, slušati i narednih 78 dana. I isto toliko noći - punih strepnje,

neverice, ali i srdţbe i prkosa. Glavni grad bio je meta NATO aviona već prve noći bombardovanja. Rakete ispaljene, govorilo se, sa nebaMaĊarske i Hrvatske, pale su na Ţarkovo, Rakovicu, Panĉevo. MeĊu pedesetak ciljeva koje je moćnaalijansa gaĊala prve ratne noći u Srbiji posle Drugog svetskog rata, bili su uglavnom vojni objekti. Teško jeoštećena zgrada Vojnog vazduhoplovnog instituta, Vojnotehniĉke akademije, Zavod ”Moma Stanojlović”,kasarna u Mladenovcu...

Ţivot u podrumu

Stariji BeograĊani prisetili su se te martovske noći 1999. godine jednog drugog proleća i jednog drugog

bombardovanja. Simboli na avionskim krilima jesu bili drugaĉiji, ali su sirene podjednako ledile krv uţilama. Strepnja i strah u zamraĉenom gradu i pola veka kasnije isto su izgledali. Aprila 1941. Beograd je

bio skoro do temelja porušen. - Da li je moguće da se ponavlja? - pitanje je u skloništima i podrumima ĉesto ponavljano prve noćibombardovanja. - Nisu poludeli, valjda, da u 20. veku bombarduju jedan grad, civile, decu... Civilizovan je

to, biće, svet. Zna da rušenje grada i ubijanje nevinih ništa neće rešiti. Dani koji su usledili doneli su mnoge odgovore...

Grad je bio zamraĉen. Centar relativno miran. BeograĊani su sa prvim upozorenjem zakljuĉavali stanove iselili se u prostorije za koje mnogi nisu ni znali da postoje. Otkljuĉana su skloništa, obrisana pauĉina sapoljskih kreveta, kanistera za vodu i gas-maski. Ţene, starci, usnula deca... Poneki tranzistor kao prozor u

svet. Atmosfera išĉekivanja i napetosti meĊu ljudima mogla se noţem seći. Narod nije klonuo duhom. Zapadni novinari koji su izveštavali iz SR Jugoslavije bili su iznenaĊeni














































































atmosferom U Beogradu. Pod geslom ”Pesma nas je odrţala” izveden je prvi od velikih koncerata na TrguRepublike. Nekoliko desetina hiljada BeograĊana okaĉilo je na grudi papirnu metu i izašlo na ulice, uzpesmu, igru... Prozivali su NATO, Ameriku i Bila Klintona parolama - ”F 117, izvini nismo znali da si

nevidljiv”, ”Evropo, ne znaš s kim se kaĉiš”, ”Ameriko, dali smo ti struju, a ti nama mrak”, ”Monika stisnizube”... Istovremeno, svako je na svoj naĉin digao glas protiv nepravednog rata. Muziĉari su svirali na Trgu,knjiţevnici se svakodnevno okupljali u Francuskoj 7, umetnici od Knez Mihailove napravili ratni atelje...

Beogradska pozorišta otvorila su vrata za publiku - ”Kralj Lir”, ”Vrag ne spava”, ”Profesionalac” i ”Sanletnje noći” nosili su sasvim drugaĉije poruke. Osude i prkosa.

Glumac za decu Branko Milićević Kockica organizovao je predstave za najmlaĊe u beogradskimskloništima.

Svi kao jedan

Niko nije sumnjao u moral naroda, a rat se sve više zahuktavao. Rakete su skoro svakodnevno padale naLipovaĉku šumu, Straţevicu, Batajnicu, Bubanj potok, Kijevo i Kneţevac. Dva projektila pala su i nasurĉinski aerodrom. Novinske stupce punile su vesti o prvim ţrtvama, razaranjima i šteti. Gradom su kolalevesti da će beogradski mostovi biti rušeni. Ţitelji okoline Beograda tih dana upoznali su i jedan novi, do tada nepoznati ureĊaj - lokator. Priĉalo se daih Amerikanci bacaju iz aviona, postavljaju špijuni i domaći izdajnici, podmeću nesavesne komšije...Uprkos strahu, šala i vic su ţiveli. Poĉetak aprila doneo je bombe, koje su prvi put od poĉetka rata pale u strogi centar grada. U noći izmeĊu

drugog i trećeg aprila porušene su zgrade saveznog i republiĉkog MUP u Ulici kneza Miloša. Od ukupno pet raketa ”tomahavk” ispaljenih sa brodova i podmornica u Jadranskom moru jedna je završila na svega

koji metar od porodilišta u Višegradskoj ulici. U svet su otišli snimci majki sa bebama u podrumu beogradske akušerske klinike. Te noći, tada tridesetogodišnja Valentina Veljović iz Beograda rodila je blizance - deĉaka i devojĉicu. Prviput ih zagrlila strepnjom i nemirom.

Kako je rat odmicao, NATO soldateska se sve snaţnije bacala na Beli grad. Komandantima u udobnimštabnim foteljama u Briselu i Napulju bilo je, valjda, stalo da celom svetu jasno pokaţu svu svoju silu, moći rušilaĉku snagu. Meta agresora već odavno nisu bili samo vojni objekti. Bombama je razorenanovobeogradska toplana, koja je grejala skoro milion ljudi.

Iste crne bombe unele su veĉnu studen u srca troje dece Slobodana Trišića, radnika obezbeĊenja, koji je poginuo u ĉuvarskoj kućici toplane - u radno vreme.

Crvenim krstom vidno je bila obeleţena i VMA, kada je nedelju dana kasnije zasuta gelerima od raketa

kojima je NATO dejstvovao po obliţnjim vojnim objektima. Svi su znali - odavno ispraţnjenim. Dvadesetpacijenata ranjeno je te noći. - Bilo je jezivo - svedoĉila je tada reporteru ”Novosti” Dragana Krstić (23) iz Vrdnika, kojoj su lekari svegadan ranije operisali tumor. - Ĉula sam ĉetiri detonacije. Ĉinilo mi se da traju veĉnost. Ne znam gde je bolveći. U rani od operacije ili u ramenu gde mi se zario geler. Ili u duši.

Gori ”Ušće”

NajveĆi teret udara severnoatlantske armade podnela su prigradska naselja. Batajnica je tih dana bilasvekodnevna meta bombardovanja. Rakete su padale i po vojnim i po civilnim ciljevima.

Neprijateljski geler u Batajnici ugasio je ţivot trogodišnje Milice Rakić. Više hiljada BeograĊana ispratilo je na veĉni poĉinak devojĉicu - simbol stradanja nevinih u neravnopravnom ratu.

Rakete su pale i na zgradu pravosudnih organa u Nemanjinoj ulici. Nepri jatelj nije mario što je na samo 30metara odatle bolnica...

U zoru 21. aprila ameriĉki lovac F16 u niskom letu se privukao Novom Beogradu i ispalio ĉetiri rakete na palatu ”Ušće”, jedan od simbola novog dela prestonice. Oĉevici su priĉali da je ovakva scena viĊana samona filmu. Avion u brišućem letu, rakete, jezivi pisak, i - udar!

Ţitelj naselja Konjarnik Milivoje Marković, došao je tog jutra da svojim oĉima vidi ”Ušće” u plamenu. - Odjednom je nestala slika na televizoru. Na radiju sam ĉuo vest o bombardovanju. Došao sam. Eto, nisammogao da sedim u kući. Nisam mogao... Prvi ratni mesec u 1999. godini ostavio je brojne oţiljke na ulicama Beograda. NATO soldateska ostavljala

je krvave tragove za sobom. Operacija ”Milosrdni anĊeo” pokazala je svoje pravo lice. Rušilaĉko, obesno,monstruozno... Tokom besanih noći BeograĊani su bili svedoci neravnopravne borbe na nebu. Snage PVO

junaĉki su se odupirale nadmoćnom protivniku. Ali... - Badava su Srbi junaci, kad ne moţe puška da dobaci - kruţio je tih dana stih koji je najbolje opisivao

odnos snaga u ”modernom ratu”. Srce i hrabrost oĉigledno nisu bili dovoljni.



Najteţi dani za grad koji je u svojoj istoriji nebrojeno puta bombardovan, rušen i paljen, meĊutim, tek susledili. U Briselu je izdata komanda - mora jaĉe! Da bi se slomio moral vojske i naroda, da bi se pokidalado tada neviĊena sloga meĊu ljudima. Ovu komandu ţivotom je platilo 16 zaposlenih u Radio-televiziji

Srbije, nastradalih na poslu u Aberdarevoj 1.

Ceh brutalne svetske politike pao je i na ţitelje mirne Ĉubure, troje kineskih drţavljana u ambasadi u Ulicitrešnjin cvet, veliki broj onih ĉiji su domovi razoreni... Stradale su zgrade u centru grada - Generalštab,Vlada Srbije, hotel ”Jugoslavija”, bolnica ”Dragiša Mišović”. Beograd je ostao bez svog simbola -

Avalskog tornja. Pir se nastavljao...

NASTRADALA I KULTURABOMBARDOVANJE 1999. godine nanelo je neprocenjivu štetu na brojnim graĊevinama, svedocimaistorije i spomenicima kulture. Nemilosrdno i skoro neprekidno raketiranje Straţevice, Kneţevca i Kijeva

ostavilo je velika oštećenja na manastiru Rakovica. U Zemunu je stradao Dom vazduhoplovstva, ponossrpske modernistiĉke arhitekture Dragiše Brašovana iz 1935. godine. Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, ĉuveno delo arhitekte Nikole Dobrovića potpuno su uništene.Mnogo je oštećen i Stari generalštab u Ulici kneza Miloša, sagraĊen po projektu ruskog arhitekte VasilijaBaumgartena. Ova zgrada vaţi za objekat koji ima moţda i najlepši enterijer u Beogradu. Spisak onih koje su pretprele lakša i teţa oštećenja je poduţi: konak Kneza Miloša, Vlada Srbije, MuzejZemuna, Gradska bolnica, Pozorište ”Duško Radović”, Etnografski muzej, hotel ”Beograd”, Staroministarstvo saobraćaja, crkva Svetog Marka, Ruska crkva...

SAMO DA GA VIDIM...

ZVUK detonacije - neopisiv je. Ledi krv u ţilama. Ĉini se da se zgrada uvija. Sve je poĉelo da se trese,lomi, puca, dok svetlost eksplozije zaslepljuje i zabada se u mozak. Ipak, to nije najteţe. Najgori je osećajnemoći i slabosti. Da bar mogu da se branim, da uzvratim. Kada bih mogao samo da vidim onog koji nas

ubija, ruši, pali... Da pogledam ima li iĉeg ljudskog u tom oku koje nišani naše ţivote, domove, ulice,uspomene...

Ovim reĉima je ţitelj Novog Beograda Sava AnĊelković (70) u pero reporteru ”Novosti” govorio o tome

kako je doţiveo rat u komšiluku - bombardovanje toplane u Bloku 70. Ovo svedoĉenje bilo je s proleća1999. godine zajedniĉko većini graĊana Srbije, koji su patili zbog smrtonosnih tovara neprijatelja, koji jeuglavnom bio i - nevidljiv.

- Ne ponovilo se više nikada. Ĉak ni njima koji nam ovaj uţas ĉine - zakljuĉio je tada AnĊelković. Rade DRAGOVIĆ

Krvave ulice Beograda


Raketiranje je najviše poga?alo civile, od klinike na Dedinju do ku?a na ?uburi, uBatajnici...Samo u Rakovici ošte?eno je i uništeno oko 500 ku?a

Nastavci






6. Srbiju potpuno zdrobiti 7. Batina za neposlušne










































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


ZAĈUO se fijuk od koga se ledila krv u ţilama. Potom strahovita eksplozi ja. Zemlja se zatresla. Sevnuo plamen do neba, pritisla prašina, zemlja i šut. Kada sam podigao pogled od tla, zgrade u Abardarevoj 1 -

više nije bilo. Ovim reĉima je Zoran Lazić, ĉuvar deĉjeg pozorišta Duško Radović“, opisao trenutak 23. aprila 1999.godine u kome je NATO projektil u prah i pepeo pretvorio zgradu RTS. Toga dana alijansa je poĉinila dotada najveći zloĉin. Smrtonosni projektil, laserski navoĊena raketa ispaljena sa aviona uzletelog u bazi Avijano u Italiji taĉno u2.06 udarila je u središn ji deo redakcije - izmeĊu mastera i terminala. U Televiziji podno Tašmajdana utrenutku napada bilo je izmeĊu 150 i 160 zaposlenih. U jednoj sekundi ugašeno je 16 ţivota. Beograd je sutradan vodio najteţu bitku - sa vremenom. Spasilaĉke ekipe, zbog ogromnih betonskih

gromada vrlo teško su dopirale do podruma i prizemlja srušene ĉetvorospratnice. Iz ruševina i zgarišta tela poginulih izvlaĉena su satima. Ova slika, naţalost, u svet - nije otišla.

Novi metod

U zverskom napadu povreĊeno je nekoliko desetina radnika Televizije. Nada da ispod tona betona i šutaima još preţivelih svakim minutom bila je sve manja. Tela nastradalih Dragorada Dragojevića i SinišeMedića nikada nisu pronaĊena.

Na spomeniku poginulim radnicima RTS u tašmajdanskom parku danas je isklesano pitanje: Zašto?“Koliko dilema u samo jednoj reĉi.

NATO avioni, rakete i projektili naše protivvazdušne odbrane ukrštali su se na nebu nad Beogradom itokom aprila. Pronosile su se vesti da ĉelnici alijanse nisu zadovoljni dotadašnjim uĉinkom bombar dovanja.

Bilo je i predloga da se primeni novosadski metod - da se momentalno poruše svi mostovi, teško oštetiindustrija... Strah i nemir bili su sveprisutni.

BeograĊani se kao i danas prisećaju noći izmeĊu 29. i 30. aprila. Neprijateljska soldateska obrušila se po kozna koji put tada na srpsku prestonicu. Krvavi pir poĉeo je reprizom raketiranja već porušene i do temeljaspaljene zgrade republiĉke policije. I dok su spasilaĉke ekipe i vatrogasci stizali u Ulicu kneza Miloša, acentar grada obavijao opori miris eksplozije, neprijatelj je ponovo pritisnuo obaraĉ. - Mrtvih i ranjenih ima. Neprijateljski avioni naletali su u razmacima od po nekoliko minuta. Taman koliko

je bilo potrebno ljudima da priĊu porušenim objektima i ukaţu pomoć. Svojim oĉima smo gledali kako

silina eksplozije ljude odbacuje i po desetak metara - zabeleţili su reporteri Novosti“, koji su i tokomnajteţih ratnih dana uvek bili na mestu dogaĊaja. - Mnogo krvavije bilo je na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine, gde je meta NATO avi jacije bio

Generalštab VJ i zgrada Ministarstva odbrane - reĊale su se dramatiĉne slike u izveštaju naših reportera. -

Na ovom mestu, baš u trenutku eksplozije, naišao je automobil. U njemu smo zatekli dvojicu mladićaoblivenih krvlju i bez svesti. Nedalek o od njih, na ploĉniku leţao je uniformisani ĉovek. Dok je obilazioruševine, na istom mestu, teško je povreĊen i zamenik komandanta Štaba civilne zaštite Ratko Bulatović.Ostao je bez obe noge. Uz njega, te noći ranjeno je skoro 80 BeograĊana. U isto vreme, svega koji kilometar dalje, pitomi deo grada - Ĉubura bila je poprište drugog ĉina prolećne



















































beogradske drame. Na meti NATO projektila bila je kuća ĐorĊa i Dragane Đurić, na uglu Marulićeve iVardarske ulice. Drugi projektil završio je u kafani Zlatni ovan“. Od posledica ranjavanja nekoliko danakasnije preminula je devojka Sofija Jovanović (23). Tokom iste crne noći beli grad je ostao i bez jednog od svojih simbola. NATO je srušio televizijski toranjna Avali. Ova graĊevina punih 35 godina bila je mnogo više od tornja - putokaz, prijatelj i svetionik.

Njegova silueta na horizontu bila je znak da je Beograd - nadohvat ruke.

Ginuli i Kinezi

MeĐu mnogobrojnim kontroverzama iz 1999. godine, još nije sasvim rasvetljen dogaĊaj iz noći sedmog iosmog maja kada je bombardovana kineska ambasada. Dva najsavremenija ameriĉka bombardera B2 unajvećoj tajnosti uzletela su tada iz baze u Misuriju i zauzela kurs ka Srbiji. Ambasada je gaĊana taĉno u 23.40 sa pet projektila, od kojih su je dva direktno pogodila. U ovom napadu

poginulo je troje kineskih drţavljana, a 26 sluţbenika je teţe i lakše ranjeno. MeĊu nastradalima bilo je idvoje novinara. Ţivot je izgubila dopisnica agenice Sinhua Šao Jun i njen kolega iz lista Guanmin ţibao“Sing Hu.

Bombardovanje ambasade, k oje se prema standardima Ţenevske konvencije smatra napadom na suverenudrţavnu teritoriju, NATO je nemušto opravdao - greškom. Mape koje su koristili stratezi alijanse prilikomizbora cilja, navodno su bile zastarele, zbog ĉega je izabran pogrešan cilj. NATO je po glavnom gradu tukao najviše po civilnim ciljevima. U samo nekoliko dana maja neprijateljskiavioni gaĊali su hotel Jugoslavija“ na Novom Beogradu (poginuo jedan gost), a raketirano je iJugopetrolovo“ skladište na Ĉukarici, prigradska naselja R ipanj, Rakovica, Lipovica... Batajnica je skoro

svakodnevno zasipana bombama teškim i po 2,5 tone. Sve se to dešavalo u mrklom mraku, jer je grafitnimbombama prethodno prekinuto snabdevanje strujom.

Smrt u bolnici

Kao najveće zlodelo, ipak, pamti se bombardovanje bolnice Dragiša Mišović“ na Dedinju 20. maja. Najviše je postradala Neurološka klinika, a teško su oštećeni porodilište i deĉja bolnica za plućne bolesti. NATO je u bolniĉkim krevetima ubio troje pacijenata - Zoru Brkić (82), Branku Bošković (75) i Radoslava

Novakovića (47). Poginuo je i radnik obezbeĊenja bolnice. Teţe i lakše je ranjeno više desetina pacijenata imajki u porodilištu. Avionima alijanse oznaka Crvenog krsta na krovu bolnice verovatno - nije bila dovoljna.

Desete nedelje agresije na glavni grad, bez svoje kuće u Ritopeku ostao je Borivoje Stefanović. Za sveganekoliko sekundi postao je beskućnik. Ali je ostao ţiv. Sreća koja je njega pratila te noći, sutradan nije bila

naklonjena porodici Pavlović, iz Ralje kod Sopota. NATO bomba ubila je na spavanju decu - Stefana (5) iDijanu (8). Njihovi roditelji - teško povreĊeni. Poginula je i komšinica Biljana Momĉilović (29). - Kuda će im duša, zloĉincima, kada i decu ubijaju. Kome su ona išta skrivila? - pitao se ove strašne noćinjihov komšija starina ĐorĊe Milosavljević. Sudbine ovih ljudi samo su delići kolektivne tragedije u kojoj su ljudi gubili ţivote, svoje najmilije,domove. Beograd je 78 dana ţiveo u strepnji, oskudici i neizvesnosti. Rušen je i spaljivan. Naţalost, ne iprvi put.

Prema podacima štaba civilne zaštite, samo u beogradskom naselju Rakovica tokom aprila i maja oštećeno je više od 500 stambenih zgrada. Porušene i naĉete kuće u Batajnici, Ripnju i Lipovici teško je bilo iizbrojati. Šteta prouzrokovana rušenjem ulica, komunalnih vodova, trafo-stanica, fasada, komunikacija

merila se - milijardama dolara.

POGINULI U ZGRADI RTS

BOMBARDOVANJEM zgrade RTS NATO je pokazao svoje pravo lice. Brutalno i bezobzirno. Stratezi

alijanse pokazali su da se norme meĊunarodnog prava odnose samo na pojedine. U napadu na zgradutelevizije stradali su: Jelica Munitlak, 27 godina, šminker; Milovan Janković (59), precizni mehaniĉar;Tomislav Mitrović (61), reţiser programa; Slobodan Jontić (54), reţiser programa; Milan Joksimović (47),radnik o bezbeĊenja; Ivan Stukalo (33), tehniĉar razmene; Slaviša Stevanović (32), tehniĉar razmene;Dragan Tasić (30), radnik obezbeĊenja; Nebojša Stojanović (26), tehniĉar mastera; Ksenija Banković (27),video-mikser; Dejan Marković (40), radnik obezbeĊenja; Aleksandar Deletić (30), kamerman; Siniša Medić(32), dizajner programa; Branislav Jovanović (50), tehniĉar mastera; Darko Stoimenovski (25), tehniĉar razmene, i Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeĊenja.

ODBRANA NA MOSTOVIMA

IZVINITE, mi pevamo“, Rusi ne bojte se - Srbi su sa vama“, Zasviraj, Bile“, Srbija se ne bojinikoga“...



Ovo su samo neke od parola koje su BeograĊani nosili na svakodnevnim protestima koji su organizovani naulicama glavnog grada, Trgu Repubike, mostovima... Ţitelji prestonice ni u najteţim danima

bombardovanja nisu klonuli duhom. U ljudima je proradio prkos, srpski inat je ĉinio svoje. Istovremeno, zasudbinu mostova svi su strepeli...

Uz prve zvuke sirena za vazdušnu opasnost svake veĉeri hiljade ljudi okupljale su se na beogradskim

ćuprijama. Znak prepoznavanja - papir sa nacrtanom metom i nezaobilaznim natpisom target“. Da ceosvet razume parolu - svi smo meta! Iz nedelje u nedelju na Brankovom, Panĉevaĉkom, Starom savskommostu, smenjivali su se muziĉari, knjiţevnici, profesor i univerziteta, studenti, glumci...

I Trg Republike bio je od 27. marta do 10. juna - front. Tokom 160 ĉasova razliĉitog programa, BeograĊani

su ukrstili oruţja sa NATO. Pod geslom Pesma nas je odrţala“ bombama se suprotstavila mladost,muzika, rokenrol, dţez, bluz, umetnost i lepota Srbije. Riblja ĉorba“ odrţala je i svoj nemi koncert... Uznak poĉasti prema poginulim sugraĊanima. Organizatori su po okonĉanju rata napravili ukupan bilans programa pod nazivom Proleće na Trgu“.Brojke su pokazale da je tih ratnih dana odrţan najveći festival u Beogradu. Rade DRAGOVIĆ

Deca na nišanu “anđela” Spasoje Smiljanić | 17. mart 2009.

Projektili NATO ubili 79 de?aka i devoj?ica srpske, romske i albanske nacionalnosti.

Stradali su u kolevkama, na mostovima, u vozovima, u roditeljskom zagrljaju

Nastavci























24. Krvave ulice Beograda 25. Deca na nišanu “anĊela”26. Diplomatija “velike batine”




Srodne teme

Put ka EU































































































Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


”Nedopustivo je izgraditi kristalni dvorac na suzi makar jednog jedinog deteta”.(Dostojevski)

Bojana Tošović imala je samo 11 meseci i tri dana kada je 11. aprila 1999. godine bombardovano Merdare.Ujutro, u trenucima kada se većina dece sveta raduje suncu i novom danu, prekinut je ţivot ove bebe, prveţrtve deteta NATO agresije. Stradala je u svojoj kući u naruĉju oca Boţine. Mama Marija Tošović, opisujući stradanje deteta i supruga, za “Novosti” je ispriĉala: “Boţina nije mogaoda zaspi. Stalno je gledao kroz prozor. Govorio je: “Neće valjda noćas da udare”. Onda je otišao dokrevetića, pokrivao Bojanu. U neko doba noći, preneo je naše prvo dete iz krevetića i stavio izmeĊu nas.Spavala je tako do jutra, kada je poĉelo bombardovanje, a naša kuća pogoĊena. Boţina je telom pokušavaoda zaštiti ćerku. Oboje su, u trenutku, bili mrtvi.

Sutradan, 12. aprila, raketiran je voz na mostu u Grdeliĉkoj klisuri. MeĊu putnicima je bio i šestogodišnjiBranimir Stanijanović, iz Aleksinca. “Ugljenisano telo ovog deĉaka naĊeno je tek 15 dana posle napada”,zabeleţili su reporteri našeg lista.

Ţiveli za Milicu

Ţivoti dece se prekidaju. Bombardovanje se nastavlja. Na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije avioni NATOizruĉuju nove bombe, a 16. aprila ubijaju Irenu Mitić (15). Ţivot je izgubila na njivi, dok je u svom seluRibince kod Vranja pomagala ujaku u sejanju kukuruza. Istog dana u bombardovanju Vranja stradala je iMilica Stojanović (12). “Samo smo imali Milicu. Dugo smo je ĉekali i doĉekali u mojoj 33. godini ţivota, posle osam meseci

provedenih u bolniĉkom krevetu”, rekla je “Novostima” Anka Stojanović, Miliĉina mama. “Suprug Bora i ja smo ţiveli za naše dete. Sada nemamo za koga da ţivimo.”

Nekoliko dana posle, pod bombama NATO završio je ţivot i Dalibor Tasić (14) iz vranjskog sela Soderce,sin jedinac Srboljuba Tasića. NATO bombardovanje Surdulice, 27. april. Pod ruševinama, u skloništu porodiĉne kuće u Ĉubrinimlivadama ostali su, zagrljeni sa roditeljima, brat i sestra Miljana (15) i Vladimir (12) Milić. Stradao je uistom trenutku i njihov roĊak Miomir Milenović (17). Iz reportaţe našeg lista, objavljene sutradan,izdvajamo: “Dva projektila su napravila krater preĉnika deset metara. Iz njega izvlaĉe delove stradale decei u platnene zamotuljke pakuju ono što je preostalo od njihovog malenog ţivota”. U danu stradanja Milića iz Lipljana stiţe vest da je u napadu na ovaj kosmetski gradić ubijena devojĉica

Dragana Dimić. Da i u drugim gradovima Kosova ima poginule dece: srpske, romske, albanske. Bombe ihnisu razdvajale. U napadu na izbegliĉku kolonu u Koriši kod Prizrena, Crveni krst Jugoslavije beleţi da su“porodice Bahrije Ahmetaja i Ramadana Hasnaja izgubile u ovom napadu više od petnaestoro dece od 2 do12 godina”. Izveštaĉi su javili da su meta NATO projektila, tih dana, bile i radniĉke barake izbegliĉkog, “Majinognasel ja”, u kome su utoĉište u leto 1995. godine, našle prognaniĉke porodice iz Hrvatske. U ovomizbegliĉkom centru, u napadu 14. aprila ubijen je Ivan Ivanĉić (7). Istog dana od kasetnih bombi stradala sudeca Adem Munĉaj i Arta Lugić. Kraj aprila, ali nije i kraj bombardovanja. Ne nazire se. Meta su ponovo deca. Varošica Murino, kod Plava,Crna Gora. Ovde su od bombi iz Prištine našle utoĉište devojĉice Olivera Maksimović i Julijana Brudar.Bile su u igri kada su pale bombe. S njima je tog dana stradao i njihov drug Miroslav Kneţević. Promišljajući suštinu NATO bombardovanja Jugoslavije u proleće 1999. godine, Mihailo Pavlović,knjiţevni kritiĉar, zakljuĉio je: “Tehnološki najsavremeniji avioni poleću iz vojnih baza da bi pogodili cilj -

našu decu”. Deĉaci i devojĉice u Srbiji i Crnoj Gori svih jedanaest nedelja bombardovanja bili su meta projektila ispaljenih ispod krila “Milosrdnog anĊela”, kako je, koje li ironije, nazvana akcija u kojoj je,prema podacima Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa Unicefom, stradalo 79 dece. Saopštavajući ovaj

podatak po okonĉanju agresije, Komitet je traţio da Svetska organizacija za zaštitu dece “barem verbalnoosudi ovaj zloĉin”. Odgovoreno je, za utehu, praznom retorikom: “Sigurni smo da su deca u Jugoslavijitokom bombardovanja bila najugroţenija u Evropi”.

Stradala i beba

Maj 1999. godine, napadi NATO avijacije, uprkos upozorenju da su ţrtve i deca - ne prestaju. Sedmog

maja, bombe padaju na Niš, i na pijaci pogaĊaju i studentkinju medicine Ljiljanu Spasić, u sedmom mesecu

trudnoće. Stradala je i Ljiljana i njena beba.














Vladiĉin Han, 11. maja, u sumrak je pogoĊen most na kome su u tom trenutku bili dvoje zaljubljenih izagrljenih tinejdţera: Gordana Nikolić (15) i Milan Ignjatović (16). Gordana treći gimnazije, Milan -

maturant, nameravao je da upiše ekonomiju na Univerzitetu u Kragujevcu. Verica Ignjatović je, godinudana posle, u pismu “Novostima” napisala: “Zašto su i kome smetala zagrljena i zaljubljena naša deca”. Akademik i pesnik Stevan Raiĉković u tim trenucima piše: “Ovo što se ovih dana dogaĊa ostaje trajnozabeleţeno u istoriji. A u nama, rane u pamćenju. Ko da zaboravi stradalu decu? Ko moţe da oprosti?”

Profesor dr Vojislav Ćetković, slikar i pedagog, govori: “Ako pogine vojnik, on je, moţe se reći, na to ipripremljen. Ako strada neko stariji, moţe se reći da je u ţivotu završio mnogo od onogo što je hteo.Ostavio za sobom svoje delo i uspomene. Ali, ako pogine neko dete, nevino, cvet koji se tek otvara, onda je

to zloĉin koji se nikad ne sme zaboraviti. Naša deca su stradala pod bombama najmoćnijih sila sveta. Ĉemuta moć kad nevini stradaju. Umesto da svoju moć koriste da pomognu svu gladnu i bosu decu, oni ubijaju.Zato se to ne sme zaboraviti.

Dan tragedije

Ko se, uopšte, osvrtao na to što su poruĉivali umni ljudi iz Srbije. Usledio je napad na Ralju, selo u

sopotskoj opštini, nadomak Beograda, u kome su Branka i Vladimir Pavlović od ratnog uţasa pokušali dasklone decu Dejanu (5) i Stefana (8). Koji minut iza ponoći 26. maja, njihovu kuću pogodio je smrtonosni

projektil. Oboje dece je ubijeno, a nekoliko dana posle ovog napada od teških povreda preminuo je i njihovotac Vladimir.

Reporteri koji su sutradan, ujutro, stigli do kuće Pavlovića u Ralji, preneli su reĉi komšija: “Iz ruševina smoizvlaĉili zguţvana deĉija tela”.

Kraj maja, 31. 5. 1999. godine - napad na Novi Pazar. Bio je ovo dan tragedije porodice Simić i Roglić.Ubijen je Marko Simić. Imao je samo dve godine. Stradao je sa ocem, u zagrljaju. Istog dana projektili NATO su ubili Marka Roglića. Pogodili su ga na putu od škole do kuće.

ĐAK SVIH GENERACIJA

U bombardovanju mosta u Varvarinu, 30. maja, po podne, ubijena je Sanja Milenković (15) darovitimatematiĉar, ĉiji su rezultati u ovoj nauci nagoveštavali olimpijski uspon. Bila je Ċak svih generacija školeu Varvarinu, koja nikad nije imala tako briljantnog Ċaka. Nemaĉki advokat Ulrih Dost, u tuţbi protiv svojedrţave, za Sanjino ubistvo i ubistvo civila u Varvarinu naveo je da je u ovom srpskom gradiću uĉinjenstrašan zloĉin. Tuţba je odbijena.

MILICA

U trenucima dok se spremala na poĉinak, u bombardovanju Batajnice 19. aprila, na noši u svom domu od

NATO projektila koji je pogodio kuću Rakića, stradala je i trogodišnja njihova Milica.Ovo dete nije umelo ni da izgovori reĉ rat. Postalo je simbol stradanja dece Jugoslavije tokom 78 dana

bombardovanja. Za avijaciju NATO bila je samo “kolateralna šteta”. Milena MARKOVIĆ

Diplomatija “velike batine” Spasoje Smiljanić | 18. mart 2009

Mi bombama samo sejemo mrţnju protiv Amerike širom sveta, upozorio je ?uveni

knjiţevnik Norman Majler. Klinton ratnik otišao dalje od svih prethodnika

http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/03mart/feljton.jpg



Nastavci
























26. Diplomatija “velike batine”27. Prava reĉ je izgovorena



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U RATOVIMA koje je Amerika sejala širom planete tokom proteklog stoleća, u onom “nebeskom” koji jevodila protiv Srbije i Crne Gore, politiĉki vrh te velike zemlje je otišao najdalje, ako ne u krvoproliću, aono u definisanju i isprobavanju njene nasilniĉke diplomatije prema ostatku sveta. Suština te diplomatije je sledeća: Amerika će intervenisati, prvo pretnjama, a potom i upotrebom vojne sile,uvek kada proceni da to zahtevaju njeni “vitalni interesi”, bez obzira na to da li se sa tim slaţu Ujedinjenenacije i da li je to u skladu sa meĊunarodnim pravom. Temelje takve ameriĉke diplomatije udario je za ceo taj vek ameriĉki predsednik Teodor Ruzvelt, koji jevladao na samom poĉetku tog, u mnogo ĉemu “ameriĉkog stoleća”: “Putuj po svetu, priĉaj lepo, ali iza leĊadrţi veliku batinu...”

Nebeski ratnik

Ĉetvorica poslednjih ameriĉkih predsednika Regan, Klinton i dva Buša, napravili su od togaintervenistiĉkog monstruma.Oni su Ruzveltovu “doktrinu” pojednostavili i ogolili do same koske, tako da ona njegova famoznareĉenica sada glasi: “Idi po svetu, drţi veliku batinu visoko iznad glave i uopšte ti nisu potrebne lepe reĉi.”

Bil Klinton, ameriĉki “nebeski ratnik” u tome je moţda otišao najdalje. On je za svoje vladavine bacao bombe i slao trupe u sedam zemalja. GaĊao je bombama Sudan i Avganistan, a onda Irak i Bosnu.

Ratovao je u Somaliji, a u njegovo vreme su se ameriĉke trupe iskrcale i na Haiti. U proleće 1999. godine






































































































zapoĉeo je “nebeski rat” protiv krnje Jugoslavije. Klinton je ratnik kakvih nije bilo u istoriji ratovanja. On je vojevao daljinskim upravljaĉem i sa nebeskih

visina. Tako ginu samo drugi, nikako ameriĉki vojnici. To ameriĉka javnost moţe da proguta, jer je uţasrata daleko.

Na tu perfidnu stranu Klintonovog ratovanja ukazao je, u vreme dok su ameriĉke bombe padale po Srbiji,ĉuveni ameriĉki pisac Norman Majler:

“Ako se u bombardovanje ide sa umišljajem, a to ĉini Klinton, da se ne proliva sopstvena, nego samo tuĊakrv, onda je to sramno. Na duţe staze, narod koji je bio pod našim bombama, nikada to neće moći da namoprosti.

Mi tim bombama samo sejemo mrţnju protiv Amerike širom sveta...” Ali, nije reĉ o Klintonu, nego o Americi, koja kao i svaka druga zemlja ima predsednika kakav joj treba ikakvog zasluţuje.Ondašnja Amerika, a u meĊuvremenu se ništa nije promenilo, moćna i prebogata, pola sveta je drţala podsankcijama i pritiscima, a drugu polovinu pod dolarima i svojim uticajem.

Sticajem istorijskih okolnosti, SAD su se na kraju prošlog veka, malo zahvaljujući mediokritetskomformatu evropskih politiĉara, a malo više “pobedi” u hladnom ratu, našle na samom vrhuncu svoje moći isvog ekonomskog prosperiteta, sasvim same u toj svojoj osiljenosti.

Nema više ni blokova, ni ravnoteţe, ni koĉnica. Opili su je moć i arogancija. A današnje generacijeameriĉkih politiĉara, onih u administraciji i onih u Kongresu, oĉigledno nemaju ni vizije, ni instinkta, ni

politiĉkog formata da svet i samu Ameriku odbrane od njene “arogancije sile”. Tako se i dogodilo da se Amerika u toj poslednjoj godini 20. veka razgoropadi i da se na udaru njene

neobuzdane sile naĊe Jugoslavija, zemlja koja sa Amerikom nikada nija bila ni u ratu ni u sukobu.

Na njenom tragiĉnom sluĉaju je isprobavana i verifikovana “Klintonova doktrina” o zavoĊenju reda u svetu po ameriĉkoj meri i mimo meĊunarodnih institucija i meĊunarodnog prava.

Volja sile

TU svoju “doktrinu”, kojoj će se za vreme bombardovanja Jugoslavije najuspaljenije prikloniti britanski premijer Toni Bler, Klinton je pokušao da “proda” na samitu NATO, koji je odrţan u Vašingtonu usred tognebeskog rata protiv Srbije i Crne Gore.

Njih dvojica su, ne bez uspeha, ipak uspeli da ta intervencionistiĉka politika Amerike, dobije podršku ilegitimitet Severnoatlantskog saveza, uprkos odbojnim reagovanjima analitiĉara i posmatraĉa. “Na tom samitu se desila zapanjujuća stvar”, napisao je tih majskih dana 1999. godine, kolumnista

“Vašington posta” Robert Novak.“Vlade 19 zemalja zapadne hemisfere, prihvatile su, mimo znanja i odobrenja svojih nacionalnih

parlamenata i svoje javnosti, da alijansa moţe da interveniše protiv svih onih drţava i reţima koji im nisu po volji. Tako se NATO, zahvaljujući Klintonu i Bleru, preko noći transformisao iz odbrambenog vojnogsaveza grupe zapadnih zemalja, u svetskog ţandarma. Tu svoju novu ulogu NATO sada isprobava ubombardovanjima Jugoslavije, a ne zna se ko će biti sledeći.”

Klinton i Bler su na tom samitu, zapravo, pokušali da daju legitimitet novoj ameriĉkoj imperijalnoj politici, po kojoj je princip uvaţavanja nacionalnog suvereniteta i nemešanja u unutrašnje stvari drugih drţavapotisnut u drugi plan, tako da je vojna intervencija dozvoljena kada su ljudska prava dovedena u pitanje,

kada doĊe do meĊuetniĉkih sukoba, humanitarnih katastrofa i kada treba intervenisati radi disciplinovanjaneposlušnih reţima. Zbog droge, nafte, terora.

Nešto sliĉno je svojevremeno pokušao da uradi i sovjetski lider Leonid Breţnjev, kada je proglasio svojudoktrinu “ograniĉenog suvereniteta”, pa je sa tenkovima ušao u Prag da bi štitio ugroţavanje “socijalistiĉkezajednice”.

Konci iza scene

Ta Breţnjevljeva “doktrina”, ipak je bila ograniĉena samo na zemlje “socijalistiĉke zajednice”, tj.Varšavskog pakta.Klinton i Bler idu na ceo svet. Zato bi se ta njihova strategija mogla nazvati “doktrina anuliranogsuvereniteta”. Ovog puta se ta ameriĉka “diplomatska batina” srušila na srpski narod, na ono šta je ostalo od nekadašnjevelike Jugoslavije, koja je takoĊe razrušena uz pomoć Zapada. Nema, dakle, više lepih reĉi, ni prikrivanja

batine, ni principa, ni obzira. Postoje samo ameriĉke bombe i ameriĉki “vitalni interesi”, koji ovog putadoseţu do samog podnoţja Prokletija i koji u ovom sluĉaju znaĉe da Vašington hoće da se ukopa naBalkanu, da se NATO, ĉije je postojanje dovedeno u pitanje, udahne novi ţivot, a Evropi pokaţe gde joj jemesto i koja joj je mera.

Svi su onda govorili i pisali da je to “Klintonov rat”. Jeste, ali samo nominalno i zato što je ĉovek sa tim



imenom i prezimenom onda sedeo u Beloj kući.On je bio samo puko oruĊe u rukama one moćne, manje vidljive Amerike, koja vuĉe konce iza scene,

pokušavajući da za raĉun svojih interesa i imperijalnih ambicija kroji sudbinu naroda i sveta. Ovo je ipak, vreme “Velikog Brata”, a ne ratobornog ljubavnika iz Litl Roka, koji je na roĊenju kršten kaoVilijem Blajt, a u Belu kuću ušao kao Bil Klinton.

VERUJTE SVOJIM OĈIMA

U RATNIĈKOM pohodu protiv Srba, ”majka” ameriĉke agresije na Srbe Medlin Olbrajt, je koristila isvoje znanje srpskog jezika, koji je nauĉila igrajući se u detinjstvu na ulicama Beograda.

U jeku bombardovanja, shvatajući zajedno sa Klintonom, da prvi udari nisu doneli ţeljene rezultate, ona se preko talasa ”Slobodne Evrope” obratila graĊanima Srbije na srpskom. ”Mi ne ţelimo da povredimo srpskinarod”, rekla je ciniĉno. ”NATO nema nameru da zauzme vašu zemlju...”

A onda je dodala: ”Ja znam da mi nećete poverovati, ali verujte svojim oĉima i svojim ušima. A one ćevam reći da je sva sila 19 zemalja NATO protiv vas...”

Zar je bilo potrebno graĊanima Srbije da im neko drugi, a pogotovo ona, ”otvara oĉi”.

VIJETNAM

NA eksplozije Klintonovih bombi na Balk anu reagovao je i bivši ameriĉki šef Pentagona Dţajms Šlezinger,koji je svojevremeno bio i direktor CIA.

”Zapanjujuće je, kaţe on, da ti isti ljudi koji su godinama uĉili lekcije iz rata u Vijetnamu, nisu na tomeništa nauĉili.”

A onda, dodaje, komentarišući konfuznu i inadţijsku politiku Klintona na Balkanu: ”Mi smo Srbe u Bosni

gaĊali bombama zato što su traţili pravo na samoopredeljenje, a sada Srbe bombardujemo zato štoAlbancima na Kosovu ne dozvoljavaju da se samoopredele. A pre toga smo, odbijajući to pravo Srbima u

Hrvatskoj, ohrabrili Hrvate da proteraju iz Hrvatske pola miliona Srba!”

SMETNJE NA VEZAMA

U VAŠINGTONU se, u martu 1999. godine, pripriĉavala ovakva anegdota. Razgovara Klinton iz Bele kuće specijalnim telefonom i grmi u slušalicu: ”O-k ej , gospodine Miloševiću. Ĉuo sam vas. Hoću samo da vam kaţem - hitno povlaĉite srpske trupe saKosova, ili ja, iz ovih stopa, šaljem na Srbiju ameriĉku ratnu avijaciju...”

A onda, šef ameriĉke Bele kuće, sav crven u licu, u pola reĉi, prekida razgovor i spušta slušalicu na sto,gledajući zaĉuĊeno u svog liĉnog sekretara. I pita ga: ”Ali, zašto se on smeje?”

”Pa vi ste, gospodine predsedniĉe, imali na vezi Sadama Huseina”, odgovorio je ovaj. Bez obzira na naznake i prizvuke koje su mogli imati autori ove anegdote, njena najdirektnija poruka je da

se ameriĉka sila toliko razmahala po svetu da ne zna više kuda udara, kome preti bombama, a komesankcijama.

Na to ”pijanstvo” je svojevremeno ukazivao i umni senator Vilijem Fulbrajt: ”Amerika postepeno, alineumitno, ispoljava znake one arogancije koja je u prošlosti unesrećila, oslabila, a u nekim sluĉajevima iuništila velike nacije.”

Borislav LALIĆ

Prava reč je izgovorena Spasoje Smiljanić | 19. mart 2009

Nije Amerika ušla u rat protiv Jugoslavije da bi spre?ila humanitarnu katastrofu“ naKosovu, nego da bi se NATO ubacio u taj prostor i tamo se zauvek ukopao. CIA i

Pentagon su se plašili silaska rata na zemlju



Nastavci








8. “Duh” od milijardu dolara 9. Zemlja pod okom neba
















27. Prava reĉ je izgovorena28. Uranijum ubija polako


Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U MAJU, dok je bombardovanje Jugoslavije bivalo sve intenzivnije, u kriznom štabu“ u Vašingtonu bilo je sve jasnije da stvari ne idu dobro, da ţestoki udari NATO avijacije sa nebeskih visina i krstarećimraketama sa mora nisu doneli ţeljene rezultate, tj. kapitulaciju Beograda“. To je već bacalo senku sumnji da li će operacija Milosrdni anĊeo“ da uspe. U Vašingtonu, gde je taj krizništab zasedao skoro svakog dana, verovalo se da će za rat protiv Miloševića“, biti potrebno samo nekolikodana“ i da će on pod naletom moćne NATO avijacije i pred neviĊenim medijskim i psihološkim pritiscima



































































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/03mart/feljton-taci.jpg




































brzo popustiti.

Kad je glavnokomandujući NATO snaga, ameriĉki general Vesli Klark, posle ĉetiri dana bombardovanjashvatio da taj prvi udar nije dao oĉekivane rezultate, javio je 28. marta Havijeru Solani da dolazi kod njegau bunker“. Cilj te iznenadne posete bio je da zatraţi od Solane da mu odobri da se preĊe na drugu fazu“

bombardovanja, što je znaĉilo da poĉnu udari ne samo po radarskim punktovima i poloţajima jugoslovenske PVO nego i na Beograd, na zgrade ministarstava, na mostove i rafinerije, puteve i

komunikacije, na sve ono što bi moglo da poljulja i slomi stabilnost drţave. Klinton, Bler, Medlin Olbrajt i Sendi Berger, najglasniji zagovornici nastavljanja rata do pobede“, ubrzoće se uveriti da stvari ne idu po planu. Sa jedne strane, Srbi uspešno odolevaju, a sa druge, postaje sasvim

jasno da bi uskoro mogle da se pojave pukotine u redovima NATO, ĉije ĉlanice, moţda sve sem VelikeBritanije, nisu nikada ni bile voljni uĉesnici u tom kaţnjeniĉkom ratu. Stradanje civila, gaĊanje ciljeva“kao što je kineska ambasada u Beogradu, izbegliĉke kolone i porušena stambena naselja, samo su još više

podgrejavali sumnje da je NATO ušao u avanturu kojoj se ne vidi kraj. Pojavile su se sumnje i kritike i uštampi. Naše ĉasne intencije, pisao je sredinom aprila Vašington tajms“, gurnule su nas u uţas i pustoš naBalkanu. Naša humanitarna misija proizvela je jednu od najvećih humanitarnih katastrofa 20. veka. I tomenema kraja...“

Opasni signali

Iz Pentagona i redova CIA, u maju, mogli su se ĉuti prvi signali da se te dve institucije distanciraju od

Klintovog obećanja da će rat iz vazduha i bez prolivanja ameriĉke krvi biti pobedonosno završen zanekoliko dana, ili nekoliko nedelja.

CIA i Pentagon su se zapravo plašili da bi rat mogao da se spusti na zemlju“, a to bi znaĉilo i slanjeameriĉkih kopnenih snaga na Balkan, otvaranje novog vijetnamskog fronta i nove pogibije ameriĉkihmomaka.

Kad je 24. marta saopštio da NATO kreće u rat protiv Jugoslavije, Klinton je rekao pred licem nacije danema nameru da šalje ameriĉke vojnike na Kosovo da tamo ratuju.“

Sredinom aprila general Klark je prvi put nagovestio mogućnost kopnene intervencije u Jugoslaviji ako bude bilo potrebno, a sve je bilo izglednije da hoće. Tu ideju u narednim sedmicama prvi je pr ihvatio Bler,

a zajedno sa njim i Medlin Olbrajt. Za vreme majskog samita NATO u Vašingtonu, Klinton je upozorioBlera da ne govore o kopnenoj ofanzivi“, jer bi to moglo da uplaši domaću javnost, a i neke od saveznika. Klark, koji se sve više plašio da će izgubiti rat, već sredinom maja, izloţio je, naravno u tajnosti, svoj plano kopnenoj intervenciji. On je tada već uveliko saraĊivao sa vojskom OVK“, kojoj je odredio ulogu

prethodnice u nastupu meĊunarodnih kopnenih trupa. On je, takoĊe tajno, i u dogovoru sa Vašingtonom,dao nalog da se rekonstruiše put od Tirane do Kuksa na srpskoj granici, navodno za povratak izbeglica, a

zapravo za nastup zapadnih trupa, tenkova i oklopnih jedinica. Klark je tada pominjao brojku od 175.000ameriĉkih vojnika koji bi se iz pravca Albanije, a ako bude nuţno i iz Makedonije, Bugarske, MaĊarske iBosne, iskrcali na tlo Jugoslavije, naravno, uz dejstvo i podršku NATO avijacije. Britanija je već bila

pristala da uĉestvuje sa 50.000 vojnika. Albanija je takoĊe prihvatila da vojno radi sa pripadnicima OVK.

Klark je, u dogovoru sa Klintonom i Blerom, 23. maja poslao Solani zahtev da se saĉini plan kopneneinvazije na Jugoslaviju.

Samo pobeda

Bilo je puno onih, i u Pentagonu i u redovima NATO, koji su bili skeptiĉni, a i uplašeni od te kopnene

operacije, koja će neizbeţno da vodi u prolivanje krvi, ali Klinton i Bler su bili za to iz jednog jedinograzloga: Amerika i NATO ne smeju sebi dozvoliti da na Balkanu doţive poraz, odnosno da ne pobede“ uoperaciji ostvarenja svog strateškog cilja, koji je bio mnogo vaţniji od brige za Albance. Tih dana, dakle krajem maja, u Vašingtonu je odrţan sastanak kriznog štaba, na kojem je Klitonov savetnik

za nacionalnu bezbednost Sendi Berger formulisao dnevni red od ĉetiri taĉke, stavivši na prvo mestosledeće: u ratu protiv Jugoslavije moramo pobediti. A onda je, kada je neko priupitao šta to znaĉi, dodao:Zaboravite poslednje tri taĉke dnevnog reda. Dovoljna je ova prva. To je znaĉilo - sa bombama ili sa pešacima, ili i sa jednim i sa drugim, rat na Balkanu se mora dobiti. Skoro

da niko više nije pominjao humanitarne patnje Albanaca“. Bilo je sve jasnije da rat zbog toga nije nivoĊen. Dva druga imperativa su bila pred zapadnom alijansom, ili taĉnije pred Amerikom: zaposestiKosovo i ne dozvoliti debakl. Ni po koju cenu, pa makar opet ginuli ameriĉki vojnici na dalekim ratištima. U tim danima predugog i basomuĉnog bombardovanja, ĉak su i ameriĉki analitiĉari ukazivali na to daAmerika na Kosovu ne ratuje zbog brige za Albance nego zbog svojih strateških interesa. Prava reĉ o tome izgovorena je na stranicama Njujork tajmsa“. Izgovorio ju je politiĉki analitiĉar RobertKaplan. Kakva humanitarna katastrofa i etniĉka ĉišćenja, napisao je on. Krupnije su stvari pokrenuleAmeriku na ovaj rat.



Po njemu, rat protiv Jugoslavije nije lokalni, nego imperijalni, ĉiji je cilj da se cela Evropa, ne dakle samodo Drine i Transilvanije, stavi pod kontrolu zapada, tj. Amerike. Klinton hoće dalje od Jalte. On neće pola,nego celu Evropu, do Crnog mora, a moţda i dalje.

I šta onda? Kaplan ima odgovor: Prvo treba slomiti Srbiju, uspostaviti NATO protektorat na Kosovu, amoţda i nad Makedonijom i ići dalje. Samo ameriĉki imperijalizam, koliko god da se taj izraz nekome nećesvideti, moţe objediniti evropski kontinent...“

A kad je 3. juna stigla vest iz Beograda da Milošević prihvata mir, u Beloj kući su bili krajnje iznenaĊeni i,naravno, obradovani. Koliko je u tome uticaja imala pretnja iskrcavanjem kopnenih trupa, a u Vašingtonuse verovalo da jeste, to više nije bilo vaţno. Bilo je bitnije da je Klinton, kao što će to i Milošević uĉiniti u

Beogradu, mogao da proglasi pobedu“. I da zaposedne Kosovo.

CIMERMAN I MILOŠEVIĆ

U vreme agresije, preko stranica Njusvika“ oglasio se i bivši ameriĉki ambasador u Beogradu Voren

Cimerman, koji sa Miloševićem ni onda nije bio u prisnim odnosima. Ĉlanak o Miloševiću je naslovljenDeĉje lice, hladno srce“. Slušao sam ga kako mi govori“, piše ambasador da SAD imaju plan, zajedno sa Nemcima, da ceo Balkanstave pod svoju kontrolu. Prvo će Vašington, govorio mi je, pretvoriti Albaniju u svoju koloniju, a onda ćese ubaciti na Kosovo i otrgnuti ga od Srbije. Nisam imao nimalo sumnje da Milošević veruje u takavnonsens. On je imao paranoiĉan pogled na meĊunarodne odnose...“

Šta bi danas Cimerman napisao? Ameriĉka baza na Kosovu Bondstil“ je danas jedna od najvećih vojnihpostaja SAD u svetu.

TUŢBA PROTIV KLINTONA Na neobjavljeni i krstareći rat“ Klintona protiv Jugoslavije, najenergiĉnije je reagovao republikanskikongresmen iz Kalifornije Tom Kembel, koji je u Kongresu izneo da Monikin ratnik“ iz Ovalnog salonavodi nezakonit rat“, jer u Zakonu o vojnim snagama iz 1973. piše da Amerika ne moţe ratovati protiv jedne suverene zemlje ako joj ne objavi rat i ako vlada za to nema odobrenje Kongresa.

Mi smo već u ratu sa Jugoslavijom“, rekao je Kembel. Pa, kad već ratujemo, neka to bude po zakonu.Klinton se igra rata, ali to ne priznaje. Pa, kakvi smo mi to ljudi, pobogu. Bacamo bombe na Srbe, a

kaţemo da to nije rat. Pa šta je rat, do Ċavola. Zato predlaţem da Jugoslaviji rat objavimo naknadno.“

U Kongresu se, usred bombardovanja, glasalo o toj Kembelovoj rezoluciji i sa 427 glasova odbaĉeno je proglašenje rata protiv Jugoslavije. Samo dvojica su bila za taj ilegalni rat. Republik anci su na toj istoj sednici, plašeći se Klintonovog ratniĉkog ţara, predloţili da mu se zabrani daeventualno pošalje kopnene trupe na Balkan. I tu je Klinton poraţen sa 249:180 glasova.

Ništa se nije promenilo. Bombe su nastavile da padaju na srpske domove i srpske glave još većom

ţestinom. Kembel se ţalio federalnom sudu, ali se ovaj proglasio nenadleţnim! Rat nije imao ko dazaustavi.

Borislav LALIĆ

Uranijum ubija polako Spasoje Smiljanić | 20. mart 2009

Obolevanja od karcinoma u Srbiji dramati?no rastu: kod muškaraca za 21,8 odsto. Koliko je palo projektila sa osiromašenim uranijumom

http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/03mart/feljton-onkologija.jpg



Nastavci




























Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


MILOSRDNI anĊeo ubio je za 78 dana, koliko je trajala NATO agresija na našu zemlju, oko 3.500 ljudi.Ali, teško da će iko ikada prebrojati sve ţrtve, jer osiromašeni uranijum, koji su “posejali” avioni Alijanse -

ubija sa zadrškom. Deset godina posle bombardovanja još nije utvrĊeno ni koliko je projektila ispaljeno na

našu zemlju, a kamoli kakve su dosadašnje posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva. NATO je priznao da je izruĉio 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavijebilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima ĉak 90.000. Koliko god da ih je bilo, naša zemlja jezatrovana zauvek, jer zvaniĉno vreme poluraspada U238 je 4,5 milijardi godina!

Dokazano je da je osiromašeni uranijum kancerogen. Ali iako se Srbija suoĉava sa tihom epidemijommalignih bolesti niko za to zvaniĉno u ovom trenutku ne moţe da okrivi NATO. Jer, nema studija koje bi

povezale porast obolelih od raka sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom. Onkološka statistika,meĊutim, neosporno pokazuje da su u Srbiji u porastu i uĉestalost obolevanja, i smrtnost od svih malignih

tumora, osim raka ţeluca.

Apel onkologa

Podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazuju da je samo šestgodina posle bombardovanja uĉestalost obolevanja od raka u centralnoj Srbiji porasla kod muškaraca za21,8, a kod ţena za 16 odsto. Muškarci najĉešće obolevaju od raka pluća, debelog creva, prostate,mokraćne bešike, ţeluca i pankreasa. A, od 1999. godine do 2005.(poslednji obraĊeni podaci) uoĉen je






































































































porast obolevanja od svih vodećih lokalizacija tumora, izuzev raka ţeluca. Uĉestalost obolevanja od raka prostate porasla je za ĉak 60,3 odsto, raka mokraćne bešike za 36,6, rakadebelog creva za 28,6, a karcinoma pluća za 15,5. Porast obolevanja registrovan je i u ţenskoj populaciji -

tumora de belog creva za 24,6 odsto, pluća za 23,7, materice za 17,1, i tumora dojke za 6,8 odsto. Smrtnostod malignih tumora od 1997. do 2007. godine porasla je kod muškaraca za 11,7, a kod ţena za sedamodsto. Ali, porast obolevanja od karcinoma se objašnjava starenjem populacije, boljom dijagnostikom, a

niko, bar zasad, “ne upire prstom” u NATO. Ĉim su na našu zemlju pale prve bombe sa osiromašenim uranijumom 238 onkolozi su upozorili da ćemo

prve posledice po zdravlje ljudi da osetimo za pet godina, najbrţe kroz porast malignih limfoma i

leukemija. Deset godina posle bombardovanja u Sbiji još nema organizovane zdravstvene kontrolestanovništva na osnovu koje bi pouzdano mogla da se ustanovi veza izmeĊu bombardovanja i pojavebolesti.

Nalazi komisije

U kliniĈkoj praksi, za sada, ne registrujemo porast leukemija - kaţe prof. dr Darinka Bošković,hematolog.- Moguće je da su druge maligne bolesti u porastu, ali za to niko u ovom trenutku ne moţe daokrivi bombardovanje, jer nema istraţivanja koja bi eventualno dokazala tu vezu.

Da bi se dokazale direktne posledice po zdravlje ljudi trebalo bi prvo da se dokaţe prisustvo uranijuma uzemlji, pa u hrani i vodi, i na kraju u ljudskom organizmu. Prema merenjima struĉnih sluţbi VojskeJugoslavije tokom bombardovanja na Kosovu i Metohiji na mestima gde je ispaljena municija sa

uranijumom registrovana je radioaktivna kontaminacija zemljišta i od 236.000 bekerela, a dozvoljena

kontaminacija je samo 200 bekerela. Posebna istraţna komisija UN koja je radila na ispitivanjuradioaktivnog zraĉenja na 11 (od ukupno 91. kontaminirane lokacije) zakljuĉila je da je na osam mesta bila povećana radioaktivnost. Osiromašeni uranijum naĊen je i u hrani i vodi, a prilikom zdravstvene kontrolekod 29 ljudi iz sela Bratoselce pronaĊena je nekoliko stotina puta veća koncentracija uranijuma uorganizmu od normalne.

- Niko u ovom trenutku ne moţe da odgovori ni sa “da”, ni sa “ne” na pitanje da li se osećaju posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom po zdravlje ljudi - kaţe profesor dr Slobodan Ĉikarić, onkolog i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.- Za takav zakljuĉak potrebne su studije i istraţivanja, atoga zasad nema. Trebalo bi utvrditi incidencu obolevanja i mortalitet od 2000. godine do sada. Koliko je

osiromašeni uranijum uticao na taj porast niko ne moţe decidno da kaţe. Ĉestice osiromašenog uranijumakojim su bombardovani ciljevi na Kosovu i Metohiji i u okolini Vranja su raznete stotinama kilometara

unaokolo i veĉita su opasnost za nas, i za sve buduće generacije. Vreme poluraspada osiromašenoguranijuma je više od ĉetiri milijarde godina.

Moţda krivica onih koji su nas bombardovali još ne moţe ni da se izmeri. Jer, za prelazak normalne ukancerogenu ćeliju treba vremena. Prof. Ĉikarić kaţe da će se efekat bombardovanja osiromašenimuranijumom osetiti za 10-15 godina i više.

Ciljan Kosmet

Zatrovano zemljište još nije dekontaminirano, a osiromašeni uranijum kroz podzemne vode stiţe u reke, u bunare, a onda i u biljke i ulazi u lanac ĉovekove ishrane - objašnjava prof. Ĉikarić.- On je trajno tu ako ga

ne uklonite, a to nismo uĉinili. Trebalo bi skinuti sloj od metar -dva zemlje gde god je pao. Potrebna su

groblja radioaktivnog otpada. Mi ih nemamo. Amerikanci imaju, ali neće da prime taj radioaktivni otpad. Posledice toksiĉnog i radijacionog dejstva uranijuma, koji spada meĊu teške metale, na zdravlje stanovnikaSrbije još nisu ozbiljno istraţivane. Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji(81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “uţoj” Srbiji), svi smo ugroţenidejstvom osiromašenog uranijuma. Jer, kada metak sa osiromašenim uranijumom eksplodira on probija i

najjaĉi oklop, pri ĉemu se razvija temperatura veća od 2000 stepeni.Uranijum prelazi iz ĉvrstog u gasno stanje, odlazi u visinu, a zatim se vraća na zemlju. Mikroĉesticeuranijuma mogu da preĊu put do 48 kilometara od mesta eksplozije, a vetar i vazdušne struje mogu da ihraznesu stotinama kilometara dalje. Oni koji se naĊu u blizini udisanjem unose opasne ĉestice u organizam

i one tu ostaju zauvek.

Iako su struĉnjaci jednoglasni da je osiromašeni uranijum definitivno kancerogen i da izaziva raznaoboljenja, od genetskih promena do karcinoma, Anketna komisija italijanskog Senata, koja je istraţivalavezu izmeĊu upotrebe oruţja sa osiromašenim uranijumom i obolevanja italijanskih vojnika koji su bili umirovnim misijama u BiH i na Kosovu i Metohiji osiromašeni uranijum je “oslobodila krivice”.Predsednik Anketne komisije Paolo Franko izjavio je da u analiziranim histološkim uzorcima uzetim od

obolelih ili umrlih italijanskih vojnika nisu pronaĊeni tragovi uranijuma, ali jesu pronaĊene nanoĉesticekoje bi mogle biti posledica eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom.



EPIDEMIJE STRESA

Bombardovanje je sigurno ostavilo posledice i na mentalno zdravlje ljudi, iako se ni za porast mentalnih

poremećaja u Srbiji direktno ne okrivljuje Alijansa koja nas je za 78 dana bombardovala 112 puta. Ali,istraţivanja zdravlja nacije pokazuju da je godinu dana pošto su utihnule sirene koje najavljuju vazdušninapad, nesanica bila meĊu najzastupljenijim zdravstvenim problemima. Od nje je patilo 31 odsto ţena idevet odsto muškaraca. Šest godina kasnije procenat ţena sa nesanicom smanjen je na 27, ali se u muškoj

populaciji ovaj poremećaj sna udvostruĉio (17 odsto).Pod stresom je 2000. godine, prema podacima Nacionalnog instituta “Dr Milan Jovanović Batut” bilo ĉak

59 odsto stanovništva Srbije, a 2006. godine - 44 odsto.- Krizne godine u našoj sredini, sa brojnim i hroniĉnim stresovima, nepovoljno su uticale na mentalno

zdravlje stanovništva - zakljuĉili su istraţivaĉi iz “Batuta”.U porastu je apsolutni broj ljudi sa depresivnim, stresnim i psihosomatskim poremećajima, a evidentan je iporast broja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Depresija je 2000. godine “izbila” meĊu vodeće poremećaje zdravlja i zauzela ĉetvrto mesto, izaishemijskih bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća.

ŠTETU MERE MILIJARDEKOLIKU je materijalnu štetu pretrpela SR Jugoslavija od bombardovanja 1999. godine nikada precizno i

zvaniĉno nije utvrĊeno. Procene se kreću izmeĊu 29,6 milijardi dolara što su odmah posle agresije objavili eksperti iz nevladineorganizacije G17 plus, i 100 milijardi dolara što je saopštila tadašnja vlast.

Prema podacima GraĊevinske direkcije Srbije objavljenim u martu 2006. godine, NATO projektili uništilisu 54 objekta putne saobraćajne infrastrukture (od toga 44 mosta), 18 objekata ţelezniĉke infrastrukture (17mostova), 148 stambenih zgrada, 300 škola, bolnica i zgrada uprave, 176 spomenika kulture, 23

srednjovekovna manastira, veliki broj crkava, nekoliko dţamija i spomenika islamske kulture. U ovuevidenciju nisu uvrštene privredne zgrade i privatne kuće. U Beogradu su graĊani Rakovice, ţestoko podneli danak zato što se u njihovom komšiluku nalazilo najviše

prestoniĉkih fabrika koje su bile pod nemilosrdnim udarima. U glavnom gradu su projektili pogaĊali i“Prvu iskru” iz Bariĉa, kao i obrenovaĉku termoelektranu. U više navrata, NATO agresori su rušili industrijsku zonu u Panĉevu. Pravu ekološku katastrofu izazvale su

bombe koje su razarale panĉevaĉku Rafineriju, Petrohemiju i Azotaru. Teško je i nabrojati sve, nekadasnaţne fabrike, koje su ili ţestoko “ranjene” ili potpuno sravnjene sa zemljom. Na predugaĉkom spisku su i valjevski “Krušik”, “Sloboda” Ĉaĉak, “Crvena zastava” Kragujevac,“Duvanska industrija Niš“, “Fidelinka”, “Jastrebac”, hemijska industrija “Milan Blagojević” iz Luĉana,

industrija “Metalac” iz Kuršumlije... Tokom akcija “Milosrdnog anĊela” uništena je i trećina elektriĉnih kapaciteta SRJ, a na udaru su bileelektrane, trafostanice, elektropostrojenja.

Biljana RADIVOJEVIĆ

Svet pod nogama Amerike Spasoje Smiljanić | 21. mart 2009.

Cilj agresije bio je da se slomi jedna zemlja i na Balkanu uspostavi ameri?ka vojna i

politi?ka kontrola.

Nastavci































































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


AKO u agresiji NATO na Jugoslaviju nismo imali saveznika po oruţju, to ne znaĉi da smo u ratu sa 800 puta jaĉim neprijateljem bili sasvim sami. Mnogi ljudi širom sveta digli su svoj glas protiv razaranja male balkanske zemlje, stajući na stranu Davida, koji se borio protiv Golijata. Evo kako su to ĉinili neki od

velikih svetskih pisaca, filozofa, sveštenika, umetnika, novinara, pravnika... Njihove izjave prenosimo izĉlanaka objavljenih u raznim novinama, a koji se ĉuvaju u dokumentaciji ”Borbe”. Mikis Teodorakis, slavni grĉki kompozitor, 29. marta 1999. srpskom narodu poslao je sledeću poruku: - Ne mogu da pevam, jer moje srce plaĉe. Ţelim da izdrţite i da pobedite, i da tako date, kao i u prošlosti,

još jednu istorijsku lekciju kukavicama i ubicama. Svoj protest patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi izrazio je ovako:

- Nekoliko silnih i bogatih zemalja, drsko smatra sebe ”svetim” merilima dobra i zla, gaze volju naroda kojiţele da ţive drugaĉije. Bombe i rakete ne zasipaju Jugoslaviju zato što one nekoga brane. Bolna lekcijaNATO ima drugi cilj - da razruši posleratni poredak u svetu i da nametne poredak zasnovan na diktaturi isili. Ali ”Bog nije u snazi, već u istini”.

Stid i divljenje

BriŢit Bardo, legendarna francuska filmska glumica: - Skandalizovana sam ovim neprihvatljivim ratom za ko ji ne postoji nijedan razlog. Stidim se što samFrancuskinja i što sam protiv svoje volje odgovorna za podmetnuto drţanje moje vlade prema našojevropskoj braći. Nijedan rat nije primeren. Podrţavam i podrţaću uvek one koji se bore da saĉuvaju svojuzemlju, svoj identitet, svoju veru, svoju naciju i svoju tradiciju. Srbi, divim vam se!

Dţuli Berdţil, komentatorka ”Gardijana”, nabrajajući ”40 razloga zašto Srbi nisu nacisti” kaţe: - Zato što nacisti nisu utovarali Jevreje u voz za Izrael, kao što Srbi šalju kosovske Albance vozom za

Albaniju. Zato što smo mi (Englezi) ti koji se borimo zajedno sa Luftvafeom, a Srbi su ti koje Luftvafe bombarduje. Zato što Dirk Bogart nikad nije igrao Srbina. Zato što Robin Kuk kaţe da su Srbi nacisti. Zatošto Klinton laţe. Zato što Srbi imaju, zaista ”kul” pozdrav, a nacisti su imali glupav. Zato, da su Srbinacisti, SAD ne bi ratovale protiv njih, već bi ih finansirale kao sve one matore svinje koje podrţavaju uLatinskoj Americi. Zato što nacisti ne dobijaju ratove, a Srbi ih ne gube.

Đakomo Maramao, italijanski filozof, pita: - Gde behu SAD kad su se u Africi dogaĊali pokolji? Kada je Pinoĉe odvodio nevine na pokolje u BuenosAjresu? Sami ti primeri dovoljni su da padne ameriĉka humanitarna teorema. Amerika zastupa vulgarnu

logiku koja glasi: Zapad, nosilac univerzalnih ljudskih prava, protiv ”varvara”. Zato napad Amerike naJugoslaviju nije znak ameriĉke hegemonije, to je znak kraja ameriĉkog veka.





































































Nikita Mihalkov, ruski filmski reditelj, dobitnik ”Oskara”: - To što se sada dogaĊa Jugoslaviji, to je rezultat istorijske nekulture. Da, postoji ameriĉka civilizacija, aliveoma sumnjam da je stvorena ameriĉka kultura. Moţe neko da kupi Rembranta, ako za to ima potrebnevelike pare, a Amerikanci ih imaju, ali je veliko pitanje da li je taj kupac svestan vrednosti tog platna. Hoćuda kaţem da sumnjam da su Amerikanci postali nacija u kojoj se raĊa Rembrant. Da jesu, verujem da seovo što se dogaĊa sa Jugoslavijom, ne bi dogaĊalo. Ţoze Saramago, portugalski pisac, nobelovac: - U balkanskoj tragediji već postoji jedan gubitnik - Evropa. Nije moguće da jedan savez, stvoren radiodbrane, preduzme neobjavljen rat, da bombarduje samo radi bombardovanja, i to naoĉigled nemoćnih

evropskih politiĉara i ravnodušnih Evropljana, kojima je oduzeta ĉak i sposobnost za gnušanje. Aleksandar Solţenjicin, ruski pisac, nobelovac: - Zgazivši Povelju UN, NATO je ĉitavom svetu i sledećem veku nametnuo drevni zakon - zakon dţungle.Onaj ko je sila - u svemu je u pravu. I u takvom svetu nalaţu nam da od sada ţivimo. Pred oĉimaĉoveĉanstva uništava se prekrasna zemlja i civilizovane vlade tome aplaudiraju, a ljudi, u oĉajanju,napuštaju skloništa, izlaze u ţivom lancu u smrt, da bi spasli dunavske mostove. Ne vidim zašto Klinton,Bler i Solana ne bi poĉeli da ih spaljuju i uništavaju.Ustajući protiv razaranja Jugoslavije, Dario Fo, italijanski knjiţevnik, nobelovac, kaţe: - Politika italijanske vlade je uţasna. Uţasna je ta potreba za potĉinjavanjem, za izvršavanjem tuĊihzapovesti, za zavisnošću umesto za nezavisnošću. Moţda niko tako direktno, drsko, nije napao NATO agresiju na Jugoslaviju kao Harold Pinter, britanskidramski pisac, nobelovac:

- Ameriĉka spoljna politika moţe se definisati ovako: ”Poljubi me u dupe ili ću ti razbiti glavu!” Milošević

je odbio da Ameriku poljubi u dupe i zato je Klinton razbio glavu srpskom narodu (ne Miloševiću) sakatastrofalnim posledicama po sve na Kosmetu. Opravdanje za ovu akciju ”humanitarni obziri” - oĉigledno je loš vic. Ova akcija demonstrira izuzetno licemerje SAD i Britanije... Bez ikakvog uvijanja, to je ĉistgenocid. Kad je bomba puna eksera eksplodirala u blizini Old Krompton strita u Londonu, gospodin Bler je

to opisao kao varvarski ĉin. Kad su kasetne bombe eksplodirale na srpskim pijacama, sekući decu nakomade, nama je reĉeno da je takav ĉin preduzet u ime ”borbe civilizacije sa varvarstvom”. Ja bih svakakorekao da Klintona i Blera smatram za ubice. Prava opasnost za svetski mir nije ”bivša Jugoslavija” negoSAD.

U otvorenom pismu Bilu Klintonu, poznati kineski pisac Liang Sjao Šeng kaţe: - Na vašem telu sve je više tragova sveţe krvi i njenog teškog mirisa. I kad budu premašene granicestrpljenja svih onih na svetu koji vole mir, vi ćete biti, bez sumnje, prvi kome će se suditi predmeĊunarodnim sudom za mir. Kad ste bombardovali kinesku ambasadu u Beogradu, vi ste na zasedanju

Saveta bezbednosti ”objasnili” da je Jugoslavija za to krivac. Zar takva pokvarenost ne liĉi na pravo

huliganstvo i gangstersko ponašanje? Svakome ko se usudi da ukaţe na neljudsko razaranje jedne suverenemale zemlje, vi pokazujete svoje pravo lice velikog šefa mafije. Nadam se da će Gospod pomoći da krvlju,u kojoj ste ogrezli, ne uprljate vašu suprugu i ćerku. Dok budete razmišljali o tome da je to što su one ţiveza vas najveća liĉna sreća, moţda biste mogli da pomislite i na sve one koji su baš u tom ĉasu, od vaših

projektila, izgubili suprugu, muţa, roditelja i decu. Francuz Maks Galo, jedan od najuglednijih istoriĉara 20. veka, ovako je reagovao na odluku Haškogtribunala da inkriminiše politiĉki i vojni vrh Jugoslavije: - Onaj ko pobeĊuje uvek je van zakona. Kako drugaĉije objasniti zašto predsedniku SAD Trumanu nijesuĊeno zbog toga što je sa lica zemlje zbrisao dva japanska grada. GraĊani Srbije bi danas legalno mogli datraţe od Haškog tribunala da sudi pilotima NATO ĉije su ”greške” platile ţivotom desetine neduţnih civila.Duboko sumnjam da bi takav zahtev mogao biti ikada zadovoljen.

Na pitanje šta misli o NATO agresiji na Jugoslaviji, slavni ameriĉki pisac Norman Majler je rekao:

- To je sramota. Princip rata je da postoje dve zemlje koje su došle do tog stadijuma da su spremne da semeĊusobno ubiju. Iz toga proizlazi prećutni dogovor da je svaka strana spremna na ljudske gubitke. Kada

samo jedna strana ima ţrtve, moţemo da napravimo veoma neprijatnu metaforu blisku pojmukoncentracionog logora. Niko od onih koji su gurali ţene i decu u gasne komore nije morao da prolije krv.

Ne moţemo da ubijamo ljude a da im ne damo pravo na pravednu borbu.

Evropa gubitnik

Karel Kosik, ĉeški filozof, ovako je analizirao NATO agresiju: - Ovim ratom šalje se signal da se niko ne usudi da dovede u sumnju jasan stav Amerikanaca da su oni

jedina planetarna supersila. U realnosti razbuktalog rata Amerika samo potvrĊuje verodostojnost svojihpredstava o budućnosti: ona mora biti ameriĉka. U ratu protiv Srba ne samo da se testira oruţje na ţivim ciljevima i proverava sposobnost komandnihštabova već se, takoĊe, ispituje i psiha ljudi. Šta je potrebno da bi se ponašanja, osećanja i razmišljanja



Zeml jana obradila do te mere da mnogi spremno prihvate poziv engleskih ţutih novina ”San”: ”GaĊajte ih(razume se Srbe) kao pse!” Ameriĉki rat protiv Srba oĉigledan je i javno obznanjen nagoveštaj onoga kakoće izgledati svakodnevica i normalnost u 21. veku... Ludilo, kako kaţe Šekspir, izdaje nareĊenje razumu: Tićeš mi sluţiti! Veliki austrijski pisac Peter Handke stupio je u otvoreni rat sa onima koji su bombardovali našu zemlju izbog toga je bio izloţen neviĊenoj medijskoj šikani. Handke je stoiĉki primao i zadavao udarce:

- Priznajući albansku drţavu na Kosovu, zapadne drţave - protuve, koje su prethodno bombardovale

Jugoslaviju Srba, primile su u svoj tabor tipiĉnu drţavu - protuvu. Zapad je, jednim smrtonosnim udarcem,

srpskom narodu s Kosova uzeo njegovu otadţbinu i Srbe proizveo u zatvorenike i izbeglice u sopstvenoj

drţavi. Priznajući albansku drţavu na Kosovu, naša ĉasna Evropa izgubila je srce.

OPTUŢNICA ZA ZLOČIN Remzi Klark, bivši vrhovni tuţilac SAD i predsednik najjaĉeg ameriĉkog antiratnog pokr eta, podigao je

optuţnicu protiv voĊa zemalja NATO koje su bombardovale Jugoslaviju. Na listi optuţenih našli su se BilKlinton, Toni Bler, Gerhard Šreder, Havijar Solana, Vesli Klark, Medlin Olbrajt, Vilijem Koen i drugi.Remzi Klark ih je optuţio za poĉinjene meĊunarodne zloĉine, kršenje meĊunarodnog i domaćeg prava, zaizazivanje smrti, za razaranja, za povrede i patnje...

- Cilj agresije - rekao je Klark - bio je da se slomi jedna zemlja koja se opire, da se razbije Jugoslavija i

uspostavi politiĉka i vojna kontrola NATO na Balkanu. Ratovima i sankcijama Amerika uništava narode idrţave. Ameriĉka spoljna politika prouzrokovala je najveću katastrofu po ljudski rod.

GRAS: SAMO BOMBE

Oko stotinu istaknutih intelektualaca na Zapadu stavilo je svoj potpis na otvoreno pismo u kome od BilaKlintona traţe bombardovanje glavnih strateških taĉaka u Srbiji. MeĊu onima koji su parafirali poziv na rat

bili su i nobelovci Gintor Gras, Ĉeslav Miloš, Josif Brodski, Eli Vizel i drugi. Svoj stav Gras je ovakoobjasnio:

- Po mom mišljenju, vojna intervencija je neophodna. Do nje je trebalo da doĊe i ranije. Sad je krajnjevreme da se tamo napadne. Kasno je, nadam se ne i prekasno. Na Balkanu se zbog etniĉkog ĉišćenja - što jeuţasan termin - ubijaju hiljade ljudi. Više od 200.000. Mi, oĉigledno, na Starom kontinentu nismo u stanjuda bilo šta u smislu demokratije, ĉoveĉnosti i ljudskih prava uĉinimo bez Amerike. (Kraj)

Documents

NATO Agresija Na Jugoslaviju-Feljton Novosti