Seminarski radTema: Nesavrena konkurencija i monopoli

Mentor:Student:

Mart 2015

Sadraj:Uvod.....2Savreno konkurentno trite...........3Nesavrena konkurencija.....4Monopol.......6Duopol.............................................................................................................................................6Oligopol...........................................................................................................................................6Monopolska konkurencija................................................................................................................7Monopson........................................................................................................................................7Uslovi za nesavrenu konkurenciju.................................................................................................7Motiv poslovne politike monopola..................................................................................................8Granini prihod i monopol...............................................................................................................9Merenje trine moi......................................................................................................................12Tajni oligopol i jo jedan oblik nesavrene konkurencije..12Savremene korporacije...13Cene savremenih korporacija.13umpeterov stav o monopolima.13Mere protiv monopolskog stanja...13Zakljuak14Literatura15

Uvod:Trite predstavlja mesto gde se ponuda i potranja robe i usluga susreu i kao stalan i organizovan oblik dovode u medjusobni kontakt, kao skup kupaca i prodavaca. Trite je istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna medjusobna delovanja, odredjuju cene pojedinanih proizvoda ili skupa proizvoda.Ekonomska teorija razlikuje sledee trine strukture:-Savrena konkurencija i-Nesavrena (nepotpuna) konkurencija.

U praksi savremene ekonomije savrena konkurencija je redak sluaj (npr. proizvodnja penice), dok veina ostalih ima obeleje nesavrene konkurencije nesavrene konkurencije.Veina dananjih industrija spada negde u spektar izmedju savrene konkurencije i istog monopola.Posljedice ovakvog stanja su: nestabilan tempo privrednog rasta i ciklian karakter privrednog razvoja, nedovoljno iskoritenje resursa, nestabilnost cijena, odnosno pojava inflacije i nezaposlenosti.Svaka odstupanja od modela potpune konkurencije istovremeno znae i stanje suboptimalne efikasnosti u alokaciji resursa, shvaene u Paretovom smislu. Postoji est vanih sluajeva trinih nedostataka koja ukazuju na nesavrenosti trita i neostvarivanje Pareto- efikasnosti:1. Nepotpuna (nesavrena) konkurencija;2. Eksterni efekti;3. Javna dobra;4. Nesavrene informacije;5. Nepotpuna trita;6. Nezaposlenost i drugi makroekonomski poremeaji.

Savreno konkurentno trite: Savreno konkurentno trite je ono koje se sastoji od velikog broja malih preduzea od kojih nijedno nije u mogunosti uticati na trine cene. Karakteristike savrene konkurencije su: Savreno konkurentno trite je ono koje se sastoji od velikog broja nezavisnih malih predzea od kojih nijedno nije u mogunosti da utie na trine cene. Na takvom tritu postoji apsolutna sloboda ulaska drugih preduzea. Faktori proizvodnje su savreno pokretljivi. Postoji savrena informiranost o onom to se dogadja na tritu. Sva preduzea nude homogeni proizvod.Zbog visokih profita u privrednu granu ulaze i druga preduzea usled ega se poveava ponuda pa cene padaju. Pad trinih cena uzrokovae i pad graninog prihoda odnosno profita. Preduzee na tritu savrene konkurencije rukovodi se naelom maksimalizacije profita.Ono e izabrati onaj obim proizvodnje kod kojeg je ukupni profit najvei,a granini profit jednak 0. To e se ostvariti u preseku krive graninog odnosno prosenog prihoda i graninog troka. Kako je granini prihod jednak ceni to e se dogoditi kada je P = MC .

Nesavrena konkurencijaAko preduzee moe znaajno uticati na trinu cenu svoje proizvodnje, tada se preduzee klasificira kao nesavreni konkurent.Trite nesavrene konkurencije je ono trite u kome postoji mogunost odredjivanja cena bilo sa strane tranje ili sa strane ponude. Takodje ovo trite karakterie i postojanje privrednih subjekata koji odredjuju ne samo obim proizvodnje ve i cenu, to su takozvani ,,Price makeri[footnoteRef:1]. Za razliku od trita savremene konkurencije gde postoji apsolutna sloboda ulaska novih preduzea, na tritu nepotpune konkurencije je ogranien ulazak konkurentima u sektor. Stoga, kriva tranje ovakve vrste trinog stanja ima negativan nagib, to nije sluaj sa tritem savrene konkurencije kod kojeg je kriva tranje horizontalna. [1: Preduzea koja mogu uticati i kontroslisati cene.]

Grafiki prikaz razlike savrene i nesavrene konkurencije

Sl.1 www.h3s.org/poceka/grafovi/ Vidjeno 29.03.2015 19:56Prepreke ulaska novih konkurenata su faktori koji novim preduzeima oteavaju da udju u neku industriju. Nastaju onda kada pravna ogranienja ili ekonomske prepreke (diferencijacija proizvoda) smanjuju broj moguih konkurenata. Izvori diferencijacije proizvoda mogu proizilaziti iz lokacije ili kvaliteta proizvoda ili usluga.Najea pravna ogranienja su: patenti, ulazna ogranienja, carine i kvote u vanjskoj trgovini. Patenti se dodjeljuju pronalazau kao iskljuivo pravo na neki pronalazak (inovaciju).Ulazna ogranienja u neke privredne sektore najee podrazumevaju monopolske koncesije preduzeima. Ove koncesije predstavljaju ugovore kojima drava dodjeljuje nekom preduzeu iskljuivo pravo pruanja neke usluge. Drava sklapa ovakve ugovore sa sektorima sa prirodnim monopolima koji pruaju vane usluge (npr. isporuke el. energije, plina i vode, koji se omoguavaju potroaima bez razlike) ili za koritenje i eksploataciju prirodnih resursa (turistike atrakcije, rudnici i sl.). Uvozna ogranienja uvodi drava da bi zatitila domau proizvodnju, ime se domaa preduzea stavljaju u konkurentniju poziciju od stanih (pri ulasku strana preduzea moraju raunati sa dodatnim trokovima carinama ili ogranienjima uvoznim kvotama).Vrste nesavrene konkurencije su: Monopol Duopol Oligopol Monopolska konkurencija Monopson

Postojanje ekonomije obima i opadajuih trokova najee je karakteristika velikih industrijskih preduzea, koja poveavanjem proizvodnje smanjuju svoje prosene trokove (ispod graninih trokova) i time ostvaruju konkurentsku prednost u odnosu na mala preduzea. Ovo stvara nesavrenu konkurenciju jer omoguava opstanak samo jednog (monopol) ili nekoliko preduzea (oligopol) na tritu. Primer nesavrene konkurencije je i postojanje prirodnog monopola koji odraava situaciju kada je jeftinije da jedno preduzee obezbedjuje celokupnu proizvodnju, nego da se obavlja parcijalno od stane nekoliko preduzea (npr. pota, elektrina energija i sl.).

Grafiki prikaz prirodnog monopola Sl.2 https://strasilo.wordpress.com/2012/03/23/regulirana-konkurencija-i-neregulirana-regulativa/ Vidjeno 29.03.2015 20:01Monopol:Po definiciji monopol (grki monos-jedan;polist-prodavac) je krajnji oblik nepotpune konkurencije kada jedno preduzee ima potpunu kontrolu nad celim privrednim sektorom, to jest kontroliu ukupnu ponudu. Zbog toga njihovi proizvodi nemaju substitute. Monopolistika preduzea imaju takodje veliki uticaj na cene. Njihovim konkurentima je ulazak na trite otean ili potpuno onemoguen. Medjutim dugorono posmatrano svaki monopol bie izloen pritisku konkurencije.Duopol: Duopol predstavlja oblik nesavrene konkurencije, tj. trinu strukturu u kojoj samo dva ekonomska subjekta kontroliu celokupnu ponudu. Duopolisti utiu na trine cene, jer su konkurenti onemogueni da uestvuju na ovom tritu. Proizvodi duopolista mogu biti homogeni ali i diferencirani.Oligopol:Oligopolznai"nekolicinaprodavaca". Oligopolkaotrinastrukturapredstavlja oblik nesavrenekonkurencijeukojoj nekoliko (velikih) preduzeamedjusobno konkuriei uestvuje u celokupnoj ponudi. Trina mo oligopola je posledica malog broja proizvodjaa i injenice da svaki od njihproizvodiznaajandeoukupnog proizvodaprivrednegrane.Tipian primer oligopolskih trita su trita automobila i trita preradjivake industrije, a najprisutniji su u Amerikoj privredi.

Monopolska konkurencija:U monopolistikoj konkurenciji, koja je od svih oblika nepotpune konkurencije najblia potpunoj konkurenciji, uestvuje veliki broj preduzea razliite veliine, a ulazak novih konkurenata je relativno lak (nema ekonomskih i pravnih prepreka). Ovakvo trite ima dve osnovne karakteristike:1. preduzea konkuriu prodajom diferenciranih proizvoda koji su medjusobno zamenjivi,ali nisu savreni supstituti;2. ulazak i izlazak na trite je slobodan, pa je novom preduzeu relativno lako ui na tritesavlastitimrobnimmarkama,iizaisatritaakoproizvodipostanu neprofitabilni.Predstavnik ovakvog trinog stanja jeste na primer trgovina na malo, kao i usluna delatnost.Monopson:Postojanje samo jednog kupca naziva se monopson. U svom istom obliku, monopson se javlja kod prometa nekih sirovina (npr. otkupna stanica lekovitih bilja), u vreme ratova i veih ekonomskih poremeaja. Monopson se jo naziva monopolom kupca. Monopoli nastaju kao rezultat visokog stepena koncentracije i centralizacije proizvodnje i kapitala, a esto deluju kao sporazumi i svezi velikih proizvodjaa i trgovaca.Ako postoje samo dva kupca onda je to duopson, a ako ih je vie onda je to oligopson.Uslovi za nesavrenu konkurencijuUslovi za pojavu nesavrene konkurencije su: mogunost smanjenja trokova po jedinici proizvoda, i prepreke za ulazak konkurenata u sektor.Mogunost smanjenja trokova odredjena je postojanjem ekonomije razmera. Ako postoji ekonomija razmera tada preduzee moe poveanjem proizvodnje smanjiti svoje prosene trokove i istisnuti s trita manja preduzea. Odnos izmedju ukupne potranje i efikasnog obima proizvodnje pojedinog proizvodjaa je takav da na tritu ima mesta za samo jednog od njih.U tom sluaju re je o prirodnom monopolu.Prepreke za ulazak ine faktori koji novim preduzeima oteavaju pristup pojedinim privrednim granama. Mogu biti zakonske i ekonomske. Zakonska ogranienja javljaju se u vidu davanja patenata, koncesija ili uvoznih ogranienja.Ekonomska ogranienja javljaju se u vidu visokih investicija potrebnih za ulazak ime se obeshrabruju potencijalni konkurenti. Isti efekt se ostvaruje oglaavanjem i diferencijacijom proizvoda ime se kod potroaa stvara lojalnost prema pojedinim proizvodima ili proizvodjaima. Motiv poslovne politike monopolaMonopol se u svojoj poslovnoj politici rukovodi maksimiziranjem profita. Maksimizacija profita se postie na dva naina: da se odabere onaj obim proizvodnje i ona cena kod kojih je razlika izmedju ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troka (TC) maksimalno velika da se odabere onaj obim proizvodnje i ona cena pri kojoj je granini prihod (MR) jednak graninom troku (MC) , tj. MR = MCU uslovima monopolistike konkurencije kriva tranje je opadajua pa e cena biti vea od graninih prihoda (P>GP). Ova pojava se drugaije naziva monopolski ekstraprofit.

Grafiki prikaz maksimizacije profita

Sl.3 www.knowledge-banks.org/ekonomija_09:nfps_1_svi_05/lekcije/lekcija9.htm. Vidjeno 29.03.2015 20:15

Granini prihod i monopolGranini prihod je dodatak ukupnom prihodu koji dolazi kad se prodaja povea za jednu jedinicu. Granini prihod moe biti pozitivan, jednak nuli i negativan. Prema tome, kada je tranja elastina onda je granini prihod pozitivan, jednak nuli je kada je tranja jedinino elastina, a negativan je kada je tranja neelastina. Granini prihod se dobija kada se stavi odnos promena ukupnog prihoda I promena ukupne koliine, MT= TR/Q

Grafiki prikaz graninog prihoda

Sl.4 www.h3s.org/poceka/grafovi/ Vidjeno 29.03.2015 20:20

Grafiki prikaz ukupnog prihoda

Sl.5 www.h3s.org/poceka/grafovi/ Vidjeno 29.03.2015 20:30Grafiki prikaz ukupnog troka,prihoda i profita

Sl.6 www.h3s.org/poceka/grafovi/ Vidjeno 29.03.2015 20:32

Merenje trine moiUee preduzea na tritu meri se pokazateljima trine moi. Pod pojmom trine moi podrazumevamo stepen uticaja ponudjaa ili kupaca na odvijanje trinih transakcija, pre svega na oblikovanje cijena. Za merenje ove moi koriste se dva pokazatelja: koeficijent koncentracije i Herfindal Hirmanov indeks. Koeficijent koncentracije pokazuje udeo prvih 4 od 8 najveih preduzea u ponudi nekog sektora. U sluaju istog monopola, koeficijent koncentracije iznosi 100%, a sa svakim poveavanjem broja trinih uesnika se smanjuje. HerfindalHirmanov indeks (HHI) obuhvata sva preduzea na tritu. Izraunava se kvadriranjem trinih udela svakog preduzea i zbrajanjem tako dobivenih kvadrata. U sluaju monopola, HerfindalHirmanov indeks ima maksimalnu visinu koja iznosi 10.000, dok je u uslovima potpune konkurencije vrednost HerfindalHirmanov indeksa vea od 0, u zavisnosti od broja trinih uesnika.Tajni oligopol i jo jedan oblik nesavrene konkurencijeOligopolisti esto sklapaju tajne dogovore o cenama, proizvodne kvote, podeli trita, i dr. Postoje i odredjene prepreke tajnom sporazumevanju kao to su: a) ono je zabranjeno; b) ne postoje garancije da e se partneri drati dogovorenih cena.Kao oligopolski oblici javljaju se: korner, pul, kartel, trust i koncern. Najpoznatiji kartel jeste OPEC (Organisation of Petrol Exporting Countries) kojeg su formirale zemlje izvoznice nafte.*Korner je oblik povezivanja trgovaca kako bi ovladali tritem i povisili cene.*Kartel predstavlja oblik horizontalnog povezivanja preduzea koja proizvode iste ili sline proizvode.*Pul je interesna zajednica nezavisnih preduzea koja medjusobno saradjuju na razliitim projektima proizvodnje i trgovine.*Koncern predstavlja oblik povezivanja preduzea ili grupa preduzea, sa zadranim pravnim statusom, povezanih tako da jedno preduzee ima kontrolni paket deonica.* Trust ini preduzea koja su potinjena jedinstvenoj upravi.Sledei oblik nesavrene konkurencije je konkurencija izmedju nekoliko uesnika. Ovaj oblik se javlja kada nekoliko trinih konkurenata moraju voditi rauna o reakcijama konkurenata na cene njihovim proizvoda, jer cene proizvoda moraju se prilagodjavati cenama proizvoda konkurentskih firmi.

Savremene korporacije Karakteristika savremenih korporacije jeste velika disperzija vlasnitva izmedju velikog broja deoniara-akcionara. Kao posledica ovoga javlja se razdvajanje funkcije vlasnitva od funkcije upravljanja. Iako su deoniari vlasnici korporacije, glavne odluke donosi rukovodstvo koje je plaeno za svoj rad, odnosno menadzeri. Medjutim postoje sluajevi kada dolazi do sukoba interesa izmedju deoniara i menadzera i to kada: menadzeri poveavaju plate; vie izdvajaju za razvoj,a manje za dividend vlasnicima, manje su skloni riziku i profitabilnim poslovima.Cene savremenih kompanijaU nedostatku informacija sa trita kompanije esto ne odredjuju cene prema graninim prihodima i graninim trokovima ve principom troak plus mara. Ovim principom se na izraunati proseni troak dodaje mara iznosa fiksnog procenta prosenog troka. Ovakav nain odredjivanja cena marama upotrebljava se kao priblina vrednost maksimiziranju profita, a primenjuju ga kompanije koje proizvode veliki broj proizvoda pa teko izraunavaju granine prihode i trokove.umpeterov stav o monopolimaumpeter je smatrao da monopoli imaju pozitivnu ekonomsku ulogu i da ih zbog toga ne treba suzbijati. Po njemu, monopoli su izvor tehnolokih inovacija i prelivanja tehnolokog napretka na drutvo. Iako je umpeter delimino u pravu, ipak mora se istai da su male i srednje kompanije izvori inovacija.Mere protiv monopolskog stanjaEkonomska neefikasnost izazvana monopolskom moi ogleda se u gubitku dela potroake korisnosti,kao posledice veih cena i manjeg kvaliteta. Ovo za posledicu ima da dohodak potroaa prelazi monopolistima. Mere kojima se drutvo bori protiv monopola su: politikom zabrane odredjenih trinih struktura ili naina ponaanja, pospeivanjem bilo kog vida konkurencije, propisima koji ukazuju ta predjuzea treba da ine, nacionalizacija, kontrolisanje cena, uvodjenje poreza na monopolske profite.

ZakljuakZamonopolistikukonkurencijukarakteristino je da relativnovelikibrojproizvodjaa, relativno male ekonomske snage, nudi slian, ali diferenciran proizvod.Osim toga, karakterie je i velika elastinost tranje koja je vea i izraenija ako jeproizvod manje diferenciran. Promene u ceni utiu na koliinu prodaje cele konkurencije, a dugorono gledano, ta ravnotea eliminiemogunost ekstra profita. Zahvaljujuidiferencijacijiproizvoda,monopolistikikonkurentinisusavreni supstituti. Potroai svaku marku doivljavaju drugaijom od drugih, a razlika je delom u sastavu proizvoda, a delom u potroaevojslici tog proizvoda.Stoga,monopolistikakonkurencijapredstavlja efektivnukonkurencijuipodrazumeva borbu izmedju konkurenata na tritu. Medjutim treba napomenuti da su potpuni monopoli danas retki. Pojavljuju se najee u obliku prirodnih monopola (telefonska mrea, plin, elektrina energija).Konstantan je i uzajamni pritisak tako da svi moraju uloiti maksimalne napore kako bi opstali na tritu.

Literatura

Dr. ika Stojanovi Osnovi ekonomije,Visoka poslovna kola strukovnih studija Leskovac 2007Almir.synthasite.com/nepotpuna-konkurencija-i-monopol.phpSr.m.wikipedia.org/sr/Monopolhttps://strasilo.wordpress.com Regulirana konkurencija i neregulirana regulative 23.03.2012www.knowledge-banks.org Savremena postmaralijanska (neoklasina) mikroekonomska analiza www.h3s.org

15