Obligaciono pravo_Predavanja nedelja II.pdf

Obligaciono pravoPredavanja

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: [email protected]

II nedelja predavanja

• Obligacije sa više predmeta

✓ Kumulativne obligacije

✓ Alternitavne obligacije

✓ Fakultativne obligacije

• Obligacije sa više lica (podvrsta složenih obligacija):

✓ Deljive (zajedničke) obligacije

✓ Nedeljive obligacije

✓ Solidarne obligacije

• Solidarnost dužnika i solidarnost poverioca

• Dejstva obligacije

Prof. dr Žaklina Spalević

II nedelja predavanja

• Docnja dužnika i docnja poverioca

• Paulijanska tužba

• Pravo zadržavanja

• Prestanak obligacija:

✓ Ispunjenje (izvršenje obaveze)

✓ Kompenzacija (prebijanje)

✓ Novacija (prenov)

✓ Konfuzija (spajanje)

✓ Oproštaj (otpust) duga

✓ Zastarelost


OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA

• Obligacije sa više predmeta (podvrsta složenih obligacija):

✓ Kumulativne obligacije

✓ Alternativne obligacije

✓ Fakultativne obligacije.


KUMULATIVNE OBLIGACIJE

• Kumulativne obligacije: obaveze u kojima dužnik duguje više predmeta

istovremeno, i oslobađa se svoje obaveze ako sve predmete ispuni u isto

vreme.

• U slučaju propasti jednog od dugovanih predmeta bez dužnikove krivice,

obligacija prestaje samo ako ispunjenjem preostalog predmeta poverilac

ne može da ostvari cilj koji je imao u vidu stupajući u obligacioni odnos.


ALTERNATIVNE OBLIGACIJE

• Alternativne obligacije: obaveze u kojima dužnik duguje više predmeta,

ali se oslobađa svoje obaveze predajom samo jednog od dugovanih

predmeta.

• Predmet kojim se ispunjava obaveza zavisi od izbora lica kome pripada

pravo izbora:

✓ Dužnik

➢ Obaveza prestaje kada dužnik preda predmet koji je izabrao (ima pravo izbora sve

dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili

delimično predata poveriocu po njegovom izboru)

✓ Poverilac

➢ Obaveza prestaje kada dužnik preda predmet koji je izabrao poverilac (ukoliko se

poverilac ne izjasni u roku određenom za ispunjenje, odn. u primerenom roku

određenog od strane dužnika, pravo izbora prelazi na dužnika).

✓ Neko treće lice

➢ Obaveza prestaje kada dužnik preda predmet izabran od strane trećeg lica.



• Pravo izbora predstavlja neophodan – prethodan uslov za ispunjenje

alternativne obligacije (bez izbora je nemoguće realizovati alternativnu

obligaciju).

• Pravo izbora: jednostrana izjava volje kojom se složena obligacija

pretvara u prostu obligaciju (za izabranu obavezu se smatra da je od

početka bila jednostavna – da je njen predmet od početka bila izabrana

stvar).

• Izjava o izboru se može dati: usmeno, pismeno, posredno, neposredno,

konkludentno (ne sme biti data pod uslovom, niti vezana za rok).

• Izbor je završen kada strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu

stranu o predmetu koji je izabrala.



• Nemogućnost jednog od dugovanih predmeta

• Ako jedan od dugovanih predmeta obaveze postane nemoguć usled

događaja za koji nije odgovorna ni jedna strana: obaveza se

ograničava na preostali predmet.

• Ako je predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je

odgovoran dužnik:

✓ Ako pravo izbora pripada dužniku – obaveza se ograničava na preostali

predmet

✓ Ako pravo izbora pripada poveriocu – poverilac može po svom izboru tražiti

preostali predmet ili naknadu štete.



• Ako je predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je

odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u slučaju:

✓ Ako pravo izbora pripada dužniku – dužnik može tražiti naknadu štete i izvršiti

svoju obavezu preostalim predmetom

✓ Ako pravo izbora pripada poveriocu – poverilac može dati naknadu štete i tražiti

preostali predmet.

• U slučaju propasti svih predmeta krivicom dužnika:

✓ Poverilac ima pravo da zahteva naknadu štete za stvar koja je poslednja

propala (ukoliko je pravo izbora pripadalo dužniku)

✓ Poverilac ima pravo da zahteva naknadu štete za bilo koju propalu stvar

(ukoliko je pravo izbora pripadalo poveriocu).


FAKULTATIVNE OBLIGACIJE

• Fakultativne obligacije: fakultativne obaveze i fakultativna potraživanja.

• Fakultativne obaveze: obaveze u kojima dužnik duguje jedan određeni

predmet, ali se može osloboditi svoje obaveze i predajom nekog drugog

predmeta.

• Fakultativna potraživanja: potraživanja kod kojih je poverilac ovlašćen da

umesto dugovanog predmeta zahteva od dužnika neki drugi određeni

predmet.


OBLIGACIJE SA VIŠE LICA

• Obligacije sa više lica (podvrsta složenih obligacija):

✓ Deljive (zajedničke) obligacije

✓ Nedeljive obligacije

✓ Solidarne obligacije.


DELJIVE OBLIGACIJE

• Deljive obligacije – obaveze koje se dele na onoliko lica koliko ih ima na

strani dužnika ili na strani poverioca:

✓ Pasivne zajedničke obligacije:

➢ Više lica na strani dužnika

➢ Obaveza se deli među dužnicima na jednake delove

➢ Svaki dužnik odgovara za svoj deo obaveze

✓ Aktivne zajedničke obligacije:

➢ Više lica na strani poverioca

➢ Potraživanje se deli među poveriocima na jednake delove

➢ Svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.

• Karakteristika deljivih obligacija: povoljne ili štetne posledice nastupaju

samostalno za poverioce i dužnike (za svakog od njih pojedinačno i

nemaju uticaja na druge poverioce ili dužnike).


NEDELJIVE OBLIGACIJE

• Nedeljive obligacije: obaveze kod kojih više dužnika duguje ili više

poverilaca potražuje obavezu koja se (zbog svoje nedeljivosti) isplaćuje –

naplaćuje u celosti:

✓ Pasivne nedeljive obligacije:

➢ Više lica na strani dužnika

➢ Svaki dužnik je u obavezi da isplati poveriocu celu obavezu

➢ Kada bilo koji dužnik izvrši obavezu, obligacija se gasi prema svima

✓ Aktivne nedeljive obligacije:

➢ Više lica na strani poverioca

➢ Svaki poverilac može od dužnika da traži izvršenje obaveze u celini

➢ Kada dužnik ispuni obavezu prema jednom poveriocu, obligacija se gasi prema svima.


SOLIDARNE OBLIGACIJE

• Solidarne obligacije: obaveze u kojima ima više lica na strani dužnika ili na

strani poverioca, s tim što se obaveza (čak i kad je deljiva) isplaćuje –

naplaćuje u celosti.

• Solidarne obligacije mogu nastati:

✓ Na osnovu zakona

✓ Na osnovu ugovora

✓ Na osnovu testamenta.

• Solidarnost se nikada ne pretpostavlja – osim u slučaju kada ima više

dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi.

• Solidarne obligacije možemo podeliti na:

✓ Pasivne solidarne obligacije (solidarnost dužnika) – lično sredstvo

obezbeđenja potraživanja

✓ Aktivne solidarne obligacije (solidarnost poverioca).


SOLIDARNOST DUŽNIKA• Solidarnost dužnika:

✓ Više lica (dužnika) duguje jednu obavezu

✓ Poverilac može zahtevati ispunjenje cele obaveze od bilo kog dužnika

✓ Kada jedan dužnik izvrši obavezu, obligacija se gasi prema svima (ali ne i pravni

odnos između samih solidarnih dužnika).

• Međusobni odnos solidarnih dužnika:

✓ Solidarni dužnik koji je izvršio isplatu cele obaveze ima pravo da zahteva od

svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega (pravo regresa)

✓ Deo koji pada na svakog solidarnog dužnika zavisi od njihovog sporazuma (u

nedostatku istog na svakog dužnika dolazi jednak deo)

✓ Ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog od solidarnih

dužnika, isti je dužan naknaditi ceo iznos obaveze

✓ Deo solidarnog dužnika koji je insolventan raspoređuje se srazmerno na sve

dužnike

✓ Solidarni dužnik koji je svojim radnjama pogoršao položaj ostalih dužnika ne

može steći pravo na regres.


SOLIDARNOST DUŽNIKA

• U slučaju propasti stvari usled više sile, svi solidarni dužnici se oslobađaju

od odgovornosti.

• U slučaju propasti stvari krivicom dužnika:

✓ Prema jednom shvatanju – poveriocu odgovara samo dužnik koji je kriv

✓ Prema drugom shvatanju – poveriocu odgovaraju svi dužnici (a nakon isplate u

međusobnom odnosu između solidarnih dužnika imaće uticaja činjenica ko je

kriv za propast stvari).

• Naslednici umrlog solidarnog dužnika odgovaraju srazmerno (ne u celini).

• Otpust duga prema jednom dužniku ne znači prestanak obaveze i ostalih

solidarnih dužnika (osim ukoliko poverilac oprosti dug svim solidarnim

dužnicima).


SOLIDARNOST DUŽNIKA

• Novacija izvršena između poverioca i jednog dužnika ima dejstvo samo na

njih (ne i na ostale solidarne dužnike).

• Ukoliko dođe do konfuzije između poverioca i jednog dužnika:

✓ Obligacija se ne gasi

✓ Poverilac može da traži izvršenje obaveze prema ostalim dužnicima umanjeno

za deo koji je pripadao dužniku koji se izgubio zbog konfuzije.


SOLIDARNOST POVERIOCA

• Solidarnost poverioca:

✓ Više lica (poverioca) potražuje jednu obavezu

✓ Dužnik ima pravo da izvrši obavezu prema bilo kom poveriocu

✓ Kada jedan od poverioca bude namiren, obligacija se gasi prema svima (ali ne i

pravni odnos između samih solidarnih poverioca).

• Međusobni odnos solidarnih poverioca:

✓ Vrši se raspodela naplaćenog potraživanja

✓ Raspodela se vrši na osnovu njihovog sporazuma

✓ Ukoliko se poverioci nisu sporazumeli, podela se vrši na jednake delove.


DEJSTVA OBLIGACIJE• Dejstva obligacije:

✓ Ovlašćenje poverioca da od dužnika traži ispunjenje obaveze

✓ Obaveza dužnika da izvrši činidbu.

• Ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu, poverilac može zahtevati

naknadu:

✓ Obične štete

✓ Izmakle koristi

✓ Celokupne štete

➢U slučaju ako je dužnik prevario poverioca ili namerno nije ispunio svoju

obavezu, i

➢U slučaju krajnje nepažnje.

❖ Dužnik se može osloboditi odgovornosti za naknadu štete: ako

dokaže da je do neispunjenja, odn. zakašnjenja u ispunjenju obaveze

došlo zbog okolnosti nastalih posle zaključenja zgovora, a koje dužnik nije

mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći.


DOCNJA

• Docnja: učesnici obligacionog odnosa dolaze u docnju kada radnju koja se

od njih očekuje ne preduzmu blagovremeno.

• Razlikuju se dve docnje:

1. Docnja dužnika

2. Docnja poverioca.

• Docnja dužnika: zadocnjenje u ispunjenju obaveze od strane dužnika –

kada dužnik svoju obavezu blagovremeno ne ispuni, niti ponudi njeno

ispunjenje.

• Docnja poverioca: neosnovano zadocnjenje poverioca u prijemu ispunjenja

obaveze.


DOCNJA DUŽNIKA

• Docnja dužnika: zadocnjenje u ispunjenju obaveze od strane dužnika –

kada dužnik svoju obavezu blagovremeno ne ispuni, niti ponudi njeno

ispunjenje.

• Uslovi za docnju dužnika:

✓ Dospelost obaveze

➢Dužnik dolazi u docnju samo ako je njegova obaveza dospela – ako poverilac

od dužnika može da zahteva njeno ispunjenje

✓ Opomena (samo kada vreme ispunjenja obaveze nije određeno)

➢Opomena predstavlja poziv poverioca dužniku (usmeno ili pismeno, preko

suda ili izvan suda) da obavezu ispuni.


DOCNJA DUŽNIKA

• Slučajevi u kojima opomena nije potrebna:✓ Kada se dužnik odrekao prava da bude opomenut

✓ Kada dužnik nedvosmisleno izjavi da neće ispuniti obavezu

✓ Kada dužnik obeća ispunjenje obaveze na tačno određen dan

✓ Kada se dužnik skriva od poverioca

✓ Kada je dužnik po osnovu nedopuštene radnje obavezan da vrati stvar ili

nadoknadi štetu.

• Krivica dužnikova – ne predstavlja uslov dužnikove docnje, ali se neke

posledice dužnikove docnje uslovljavaju njegovom krivicom, te razlikujemo:

✓ Posledice neskrivljene docnje, i

✓ Posledice skrivljene docnje.


DOCNJA DUŽNIKA

• Posledice docnje dužnika:

✓ Posledice neskrivljene docnje – obaveza plaćanja zatezne kamate i pravo

poverioca da odustane od ugovora

✓ Posledice skrivljene docnje – pored posledice neskrivljene docnje, još dve

dodatne: obaveza naknade štete i odgovornost za slučajnu nemogućnost

ispunjenja obaveze.

• Najvažniji uzroci prestanka docnje dužnika

✓ Gašenje obaveze

✓ Ponuda ispunjenja obaveze od strane dužnika

✓ Sticanje prava na prigovor neispunjenog ugovora.

• Posledice dužnikove docnje prestaju samo za budućnost.


DOCNJA POVERIOCA

• Docnja poverioca: neosnovano zadocnjenje poverioca u prijemu ispunjenja

obaveze.

• Uslovi za docnju poverioca:

✓ Ponuda dužnika da obavezu ispuni (samo ako ponuda ispunjenja i

kvantitativno i kvalitativno odgovara sadržini obaveze i ako je stvarna)

✓ Odbijanje poverioca da primi ispunjenje (odbije da primi ispunjenje ili ga

svojim ponašanjem spreči)

✓ Krivica poverioca.


DOCNJA POVERIOCA• Posledice docnje poverioca:

✓ Prestaje docnja dužnika

✓ Prestaje teći kamata

✓ Na poverioca prelazi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari

✓ Nastaje obaveza poverioca da dužniku nadoknadi štetu nastalu usled docnje za

koju odgovara, i troškove oko daljeg čuvanja stvari

✓ Dužnik ima pravo da položi ili proda dugovanu stvar

✓ Dužnik ima pravo da odustane od ugovora.

• Uzroci prestanka docnje poverioca (i posledice poveriočeve docnje

prestaju za ubuduće):

✓ Gašenje obligacije

✓ Povlačenje ponude ispunjenja od strane dužnika

✓ Naknadna izjava poverioca da je spreman da primi ispunjenje obaveze i da dužniku

nadoknadi štetu zbog docnje.


PAULIJANSKA TUŽBA

• Paulijanska tužba: tužba kojom poverilac pobija pravne radnje dužnika

kojima je dužnik umanjio svoju imovinu da bi osujetio poverioca u naplati

njegovog potraživanja.

• Pravne radnje koje se mogu pobijati: svaka pravna radnja kojom se imovina

dužnika umanjuje – koja je preduzeta na štetu poverioca.

• Pravna radnja obuhvata:

✓ Pravne poslove (npr. prenos prava svojine ugovorom o prodaji ili ugovorom o

poklonu)

✓ Propuštanja zbog kojih je dužnik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim je za

njega nastala kakva materijalna obaveza (npr. neisticanje prigovora zastarelosti,

izjava o odricanju prihvatanja nasledstva).


PAULIJANSKA TUŽBA

• Uslovi pobijanja pravnih radnji dužnika:

✓ Da je poverilac oštećen pravnom radnjom dužnika

✓ Da je dužnik imao nameru da ošteti svog poverioca

✓ Da je treće lice bilo nesavesno – da je znalo ili moralo znati za nameru

dužnika.

• Rok za podizanje tužbe:

✓ Za pobijanje teretnih raspolaganja u roku od jedne godine

✓ Zapobijanje teretnih raspolaganja u korist članova sumnjive porodice i dobročinih

raspolaganja u roku od tri godine

❖ Navedeni rokovi se računaju od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se

pobija, odn. od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.


PAULIJANSKA TUŽBA

• Aktivna i pasivna legitimacija:

✓ Aktivnu legitimaciju ima poverilac

✓ Pasivnu legitimaciju ima treće lice na koje je dužnik preneo svoju imovinu.

• Dejstvo pobijanja:

✓ Da se pravna radnja dužnika učini bez pravnog dejstva samo u odnosu na

poverioca, i

✓ Samo do iznosa koji je potreban za namirenje poverioca.


PRAVO ZADRŽAVANJA

• Pravo zadržavanja: pravo poverioca u čijim se rukama nalazi neka

dužnikova stvar da je zadrži sve dok njegovo potraživanje ne bude

isplaćeno.

• Pravo zadržavanja je isključeno u slučaju:

✓ Kada dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je izašla iz njegove državine

protiv njegove volje

✓ Kada dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na čuvanje

ili na poslugu

✓ Kada se radi o stvarima koje se ne mogu prodati (punomoć data od strane

dužnika, dužnikove isprave).

• Dejstvo prava zadržavanja: obezbeđuje poveriočevo potraživanje –

poverilac se može naplatiti iz vrednosti zadržane stvari.


PRESTANAK OBLIGACIJA• Prestanak obligacija:

✓ Ispunjenje (izvršenje obaveze)

✓ Kompenzacija (prebijanje)

✓ Novacija (prenov)

✓ Konfuzija (spajanje)

✓ Oproštaj (otpust) duga

✓ Zastarelost.


ISPUNJENJE (IZVRŠENJE)

OBAVEZE

• Ispunjenje (izvršenje) obaveze: pod ispunjenjem se podrazumeva

izvršenje dugovane činidbe.

• Pored izraza ispunjenje, koristi se i izraz isplata, koji u običnom govoru

ima uže značenje (podrazumeva samo davanje određene sume novca).

• Subjekti ispunjenja:

✓ Lice koje vrši ispunjenje – dužnik ili treće lice

✓ Lice kome se vrši isplata – poverilac ili treće lice.

• Isplata sa subrogacijom: kada treće lice isplati dužnikov dug i stupi na

mesto poverioca.

• Nastanak subrogacije: na osnovu ugovora (ugovorna subrogacija) i na

osnovu zakona (zakonska subrogacija).



OBAVEZE• Predmet ispunjenja: činidba koju dužnik duguje.

• Zamena ispunjenja: kada poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto

drugo umesto onog što mu se duguje (menja se predmet u postojećem

obligacionom odnosu, dok osnov ostaje nepromenjen).

• Zamena ispunjenja je surogat isplate, jer dovodi do prestanka obaveze.

• Predaja radi prodaje: kada dužnik preda poveriocu neku stvar ili koje

drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje

potraživanje, a da mu ostatak preda.

• Poverilac dobija ulogu dužnikovog punomoćnika – sama predaja radi

prodaje ne dovodi do prestanka obaveze već obaveza prestaje tek kada

poverilac proda stvar ili koje drugo pravo i naplati se iz postignutog iznosa.



OBAVEZE• Vreme ispunjenja: vreme dospelosti obaveze – trenutak od kojeg

poverilac može zahtevati njeno ispunjenje.

• Vreme ispunjenja može biti određeno:

✓ Zakonom

✓ Ugovorom

✓ Jednostranom izjavom volje

✓ S obzirom na svrhu posla

✓ S obzirom na prirodu obaveze

✓ S obzirom na sve ostale okolnosti.

• Kada rok ispunjenja nije određen:

✓ Poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze

✓ Dužnik može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje obaveze.



OBAVEZE• Kada je rok određen: pre isteka roka ni dužnik ne može ispuniti obavezu,

ni poverilac ne može zahtevati njeno ispunjenje.

• Izuzeci od pravila da pre isteka roka dužnik ne može ispuniti obavezu,

niti da poverilac može zahtevati njeno ispunjenje:

✓ Dužnik može ispuniti obavezu pre isteka roka:

➢Ako je rok ugovoren isključivo u njegovom interesu, pod uslovom da o

svojoj nameri obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme

➢Poverilac može primiti isplatu pre roka i u ostalim slučajevima i zadržati

pravo na naknadu štete, ako o tome bez odlaganja obavesti dužnika

✓ Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze pre isteka roka:

➢Ako je rok ugovoren isključivo u njegovom interesu, i

➢Ako dužnik poveriocu nije dao obećano obezbeđenje ili ako na njegov

zahtev nije dopunio obezbeđenje smanjeno bez njegove krivice.Prof. dr Žaklina Spalević


OBAVEZE• Mesto ispunjenja: mesto u kome dugovanu radnju treba preduzeti.

• Mesto ispunjenja može biti određeno:

✓ Zakonom

✓ Ugovorom

✓ S obzirom na svrhu posla

✓ S obzirom na prirodu obaveze

✓ S obzirom na sve ostale okolnosti.

• Kada mesto ispunjenja nije određeno ni odredivo:

✓ Ispunjenje nenovčane obaveze vrši se u mestu u kome je dužnik u vreme

nastanka obaveze imao svoje sedište – prebivalište ili boravište

✓ Ispunjenje novčane obaveze vrši se u mestu u kome poverilac ima svoje

sedište – prebivalište ili boravište.


KOMPENZACIJA (PREBIJANJE)

• Kompenzacija (prebijanje): način prestanka obaveze kada dužnik svoje

potraživanje koje ima prema poveriocu prebija (kompenzuje) sa

potraživanjem koje poverilac ima prema njemu.

• Dejstvo kompenzacije: gašenje potraživanja.

• Uslovi kompenzacije:

✓ Uzajamnost potraživanja

✓ Istorodnost potraživanja

✓ Dospelost potraživanja

✓ Utuživost potraživanja.


KOMPENZACIJA (PREBIJANJE)

• Isključenje kompenzacije:

✓ Voljom zainteresovanih strana

✓ Zakonom

➢ Potraživanje koje se ne može zapleniti

➢ Potraživanje stvari ili vrednosti stvari date dužniku na čuvanje ili na posudu, ili koje je

dužnik uzeo bespravno ili ih je bespravno zadržao

➢ Potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete

➢ Potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti

➢ Potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.

• Načini – vrste kompenzacije:

✓ Ugovorna kompenzacija

✓ Sudska kompenzacija

✓ Zakonska kompenzacija.


NOVACIJA (PRENOV)

• Novacija (prenov): sporazum dužnika i poverioca da svoj postojeći

obligacioni odnos ugase i zamene ga novim.

• Uslovi novacije:

✓ Namera da se izvrši novacija

✓ Postojanje stare obligacije

✓ Nastanak nove obligacije

✓ Razlika između stare i nove obligacije (u odnosu na predmet ili osnov).

• Dejstvo novacije: gašenje ranije obligacije i njena zamena novom

obligacijom.


KONFUZIJA (SPAJANJE)

• Konfuzija (spajanje): način prestanka obligacije koji nastaje u slučaju

kada se tražbina i dug steknu kod istog lica – kada jedno lice postane i

dužnik i poverilac u istom obligacionom odnosu.

• Uslovi konfuzije: za nastanak i dejstvo konfuzije se ne zahtevaju neki

posebni uslovi – ono nastaje automatski čim se tražbina i dug steknu kod

iste ličnosti.

• Do konfuzije najčešće dolazi u slučaju:

✓ Univerzalne sukcesije – kada dužnik nasledi svog poverioca ili kada poverilac

nasledi svog dužnika

✓ Singularne sukcesije – kada poverilac ustupi tražbinu dužniku.

• Dejstvo konfuzije: gašenje obligacije.


OPROŠTAJ (OTPUST) DUGA

• Oproštaj (otpust) duga: način prestanka obligacije koji nastaje tako što

poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i što se dužnik sa

tim saglasi (ugovor o oproštaju – uslov otpusta).

• Uslovi oproštaja: ugovor o oproštaju – za njegovu punovažnost se ne

zahteva posebna forma, čak i kada je posao iz kojeg je obaveza nastala

formalan; dug se može oprostiti u celosti ili samo delimično.

• Osnov otpusta: namera darežljivosti i interes poverioca.

• Dejstvo otpusta: gašenje obligacije.

• Pactum de non petendo: jednostrana izjava (obećanje) poverioca da

neće tražiti isplatu duga od dužnika – ima slabije dejstvo od oproštaja

duga.


ZASTARELOST

• Zastarelost: način gašenja obligacije koji nastaje zbog toga što poverilac

nije u određenom vremenu zahtevao ispunjenje dužnikove obaveze.

• Zastarelost i prekluzija:

✓ Kod zastarelosti poverilac gubi pravo da osnovano podigne tužbu protiv

dužnika – dužnik i dalje ostaje u obavezi prema poveriocu

✓ Kod prekluzije poverilac gubi samo pravo koje ima prema dužniku – obaveza

dužnika prestaje.

• Zastarelost ne proizvodi dejstva sama po sebi.

• Zastarela obaveza se može ispuniti.

• Dužnik se može odreći zastarelosti.

• Sva potraživanja zastarevaju (sa glavnim potraživanjem, zastarevaju i

sporedna).


ZASTARELOST• Nastupanje zastarelosti: kada protekne zakonom određeno vreme u

kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

• Početak roka zastarelosti – prvog dana posle dospelosti obaveze, odn:

✓ Prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze

(obaveze činjenja)

✓ Prvog dana posle dana kada je dužnik postupio protivno obavezi (obaveze

propuštanja ili trpljenja).

• Istek roka zastarelosti: poslednjeg dana zakonom određenog roka

zastarelosti.

• Vrste rokova:

✓ Opšti rok zastarelosti – rok u kojem zastarevaju sva potraživanja za koja

zakonom nije određen neki drugi poseban rok zastarelosti. Iznosi deset godina.

✓ Posebni rokovi zastarelosti.


ZASTARELOST• Poseban rok od tri godine zastarelosti za:

✓ Povremena potraživanja

✓ Potraživanje zakupnine

✓ Potraživanje naknade prouzrokovane štete, osim

➢ Štete prouzrokovane krivičnim delom

➢ Štete prouzrokovane povredom ugovorne obaveze

✓ Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga.

• Poseban rok od jedne godine zastarelosti za:

✓ Potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu,

za dimničarske usluge i za održavanje čistoće

✓ Potraživanje radio stanice i radio televizijske stanice za upotrebu radio

prijemnika i televizijskog prijemnika

✓ Potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih

pregradaka

✓ Potraživanje pretplate na povremene publikacije – računajući od isteka

vremena za koje je publikacija naručena.


ZASTARELOST

• Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organom:

zastarevaju za deset godina (pa i ona za koja je zakonom predviđen kraći

rok zastarelosti).

• Potraživanja po osnovu osiguranja života: zastarevaju u svakom

slučaju za deset godina.

• Zastoj zastarevanja:

✓ Zaustavljanje zastarevanja usled uzroka zbog kojih zastarevanje nije moglo

početi da teče ili je zaustavljen njegov dalji tok

✓ Vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok

zastarelosti.

• Prekid zastarevanja:

✓ Prekidanje daljeg toka zastarelosti usled određenih radnji dužnika ili poverioca

✓ Posle prekida zastarevanje počinje teći iznova

✓ Vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok

zastarelosti.Prof. dr Žaklina Spalević

ZASTOJ ZASTAREVANJA• Slučajevi zastarevanja – zastarelost, pre svega, ne teče između

određenih lica zbog njihove bliskosti. To je slučaj sa potraživanjima koja

postoje između:

✓ Bračnih drugova

✓ Roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo

✓ Štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva

✓ Dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

• Pored toga, zastarevanje ne teče:

✓ Za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu

potraživanja lica na vojnoj dužnosti

✓ U pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem domaćinstvu prema

poslodavcu iii članovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok

taj radni odnos traje.

• Zastarevanje ne teče: ni za vreme za koje poveriocu nije bilo moguće

zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje

dužnikove obaveze.


ZASTOJ ZASTAREVANJA• Dejstvo:

✓ Svi navedeni razlozi sprečavaju početak, odn. produženje toka roka zastarelostisamo dotle dok stvarno postoje. S obzirom na to, ako zastarevanje nije moglopočeti da teče zbog nekog zakonskog uzroka, ono počinje teći kad taj uzrokprestane

✓ Ali, ako je zastarevanje već počelo pre nego što je nastao uzrok koji jezaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, avreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rokzastarelosti.

• Zastoj isteka roka zastarelosti:

✓ Zastarevanje teče i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu,bez obzira na to da li imaju zastupnika, što znači da se oni u pogledu toka rokazastarelosti izjednačuju sa poslovno sposobnim licima. Međutim, zastarelostpotraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovnonesposobnog lica bez zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne dvegodine od kad su postala potpuno postovno sposobna, iii od kad su dobilazastupnika

✓ Takođe, ni zastarelost prema Iicu koje se nalazi na odsluženju vojnog rokaili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca ododsluženja vojnog roka iii prestanka vojne vežbe.


PREKID ZASTAREVANJA• Prekid zastarevanja: prekidanje daljeg toka zastarelosti usled određenih

radnji dužnika ili poverioca.

• Radnjom dužnika: zastarevanje se, pre svega, prekida kad dužnik prizna

dug, s tim što se priznanje duga može učiniti ne samo izjavom, nego i na

posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje

obezbeđenja.

• Radnjom poverioca: poverilac prekida zastarelost podizanjem tužbe i

svakom drugom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim

nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja

potraživanja. Ali, ako poverilac odustane od tužbe ili druge radnje koju je

preduzeo, smatra se da prekid zastarevanja nije nastupio. Isto tako, smatra

se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili

odbijen, ili ako izdejstvovana iii preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja

bude poništena.

• Dejstvo: posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je

proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok zastarelosti.


Literatura

• Aleksandar Radovanov, Obligaciono pravo-opšti deo,

ISBN: 978-99955-26-24-5, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Siniša Ognjanović, Obligaciono pravo-poseban deo,

ISBN: 978-99955-26-23-8, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Đorđe Nikolić, Obligaciono pravo, ISBN: 86-86105-13-

0, PROJURIS, Beograd, 2012.

• Jakov Radišić, Obligaciono pravo-opšti deo, ISBN: 86-

81781-45-6, NOMOS, Beograd, 2008.


Documents

Obligaciono pravo_Predavanja nedelja II.pdf