1. Koje su dve osnovne metode za dobijanje hemijskih vlakana?

Dve osnovne metode dobijanja hemijskih vlakana su:1) Metoda izbrizgavanja rastvora polimera kroz vrlo male otvore na mlaznici i2) Metoda izbrizgavanja istopljenog polimera.

2. Koja su tri postupka dobijanja hemijskih vlakana?

Tri postupka dobijanja vlakana su:1) Suvi postupak brizgtanja2) Normalni mokri postupak brizganja i3) Modifikovani mokri postupak brizganja. 3. Sta se postize istezanjem vlakana?Osim postizanja orjentisanosti makromolekula, postize se i paralelizacija makromolekula, pa na taj nacin dolazi do izrazaja stvaranje vodonikovih i Van der Vals-ove sile izmedju susednih makromolekula. 4. Sta je termostabilizacija?Termostabilizacija se moze izvesti obradom vlakana u ne zategnutom stanju vrucom vodom, zasicenom parom i vrucim vazduhom. 5. Sta je stabilizacija?

Dimenzije vlakana u nezategnutom stanju na odredjenoj temperaturi i za odredjeno vreme.

6. Sta je tehnicka celuloza i kako se moze dobititi?

Da bi se celuloza upotrebila kao sirovina za dobijanje vlakana, treba da se izdvoji iz drveta i oslobodi pratecih materija. Tehnicka celuloza, koja se primenjjuje u proizvodnji viskoznih vlakana, proizvodi se po prema 2 postupka: 1) Sulfitni postupak i2) Sulfatni postupak..

7. Koje su dve vazne frupe celuloznih vlakana?

Dve osnovne grupe celuloznih vlakana su:I. Regenerisana celulozna vlakna:a. Viskoznab. Liocel ic. Bakrova. II. Acetatna vlakna:a. Dvaipo acetatna vlakna I b. Tri acetatna vlakna.

8. Tipovi viskoznih vlakana?

Viskozna vlakna se mogu izradjivati kao beskrajna duga i kao stapel vlakna (pamucnog tipa, vunenog tipa i tepih tip)

Beskrajna duga vlakna se izradjuju kao tip svile rejon ili kao tehnicka vlakna tip kord. Zatim imamo ojacana viskozna vlakna i modalna vlakna (visoko mokrog modula i polinozna)

Jacina viskoznih vlakana: 20-33cN/tex.

Normalna vlaznost: 13%

9. Acetatna vlakna?a. Dvaipo (2) acetatna vlakna ib. Tri acetatna vlakna (tesko se boje i imaju malu otpornost na habanje)Jacina: 11-14cN/texNormalna vlaznost: 7,5 %

10. Liocel vlakana?

Liocel vlakana su regenerisana celulozna vlakna. Njihova proizvodnja obuhvata sledece faze:

1) Priprema homogenog rastvora polazne celuloze u rastvaracu N-metilmorfolin-N-oksid (NMMO) uz dodatak vode. 2) istiskivanje ovog visoko viskoznog rastvora na povisenim temperaturama kroz vazdusni sloj u kupatilu za koagulaciju (suvo. mokri postupak).3) koagulacija u kupatilu celuloznih vlakana4) Pranje, susenje i naknadna obrada celuloznih vlakana.

U poredjenju sa viskoznim vlaknima liocel vlakna pokazuju znacajne reazlike u strukturi i osobinama. Liocel vlakna imaju kruzno ovalan poprecni presek, a kod viskoznih je nazubljen i struktura je uniforna u celom poprecnom preseku, izuzev malog granicnog sloja.

Liocel vlakna imaju veoma sredjenu strukturu i visoku orjentisanost molekula. Odnos velicine kristalnih i amorfnih oblasti kod liocel vlakana iznosi 9:1, a kod viskoznih 6:1. Vlakna se proizvode i kao kratka i kao filamentne predje. U poredjenju sa konvencionalnim celuloznim vlaknima liocel vlakna imaju:

1. Vecu jacinu u suvom stanju (42-48cN/tex) i u mokrom stanju.2. Manje prekidno izduzenje (10-15%) i u mokrom stanju.3. Vise module i u mokrom stanju, zbog cega dolazi do cestih kidanja vlakana.4. Imaju sasvim novi opip.5. Sklonost ka fibrilaciji (posebno u mokrom stanju)

Fibrilacija utidce na izgled liocel vlakana kao in a izgled proizvoda ovih vlakana. Fibrilacija omogucava dobar opip koji moze da se uporedi sa opipom pamuka a takodje utice na jacinu vlakana, moc apsorpcije.

Fibrilacija medjutim uzrokuje odredjne poteskoce kod zavrsnih obrada. Upotrebaljava se sama ili cesce u mesavini sa pamukom, hemijskim celuloznim i sintetickim vlaknima.

Pogodna su za proizvodnju dzinsa koja je boljeg opipa od pamucnog. Tkanine od liocela su leprsave, imaju dobar pad i mekocu a zahvaljujuci fibrilaciji moze da se postigne izgled breskvine kore. Zbog dobrih sorpcionih svojstava, lakog odrzavanja i velikog konfora prenosenja pogodna su za izradu letnje odece. 11. Sinteticka vlakna?Sinteticka vlakna se dobijaju:U sinteticka vlakna spadaju:1) Polikondenzacijom.1. Poliamidna vlakna (PA)2) Polimerizacijom2. Poliakrilonitrilna vlakna (PAN)3) Poliadicijom i3. Polipropilenska vlakna (PP)4) Kopolimerizacijom. 4. Polivinilhloridna vlakna (PVC) 5 Polivinilalkoholna vlakna (PVA)

12. Poliamidna vlakna (PA)?

Poliamidi koje se sintetizuju iz amino karboksilnih kiselina odnosno njihovih laktama (koji je izgradjen od 1 monomera) oznacavaju se jednim brojem (PA6) a oni koji se dobijaju od diamina i dikarboksilnih kiselina (dva monomera) oznacavaju se sa dva broja (PA6.6). Pri cemu broj 6 oznacava broj ugljenihovih atoma.

Vlakna se dobijaju iz rastopa, a izgradjuju se u obliku filamenata kao stapel (pamucni tip, vuneni tip i tepih tip)Kao i kod drugih vrsta sintetickih vlakana mogu se dobiti dva osnovna tipa vlakana:

1. normalna koja se dobijaju iz rastopa bez specijalnih dodataka i 2. specijalna ili modifikovana vlakna cija se svojstva razlikuju od svojstava normalnih vlakana, na pr. Vlakna razlicitog sjaja, antistaticka vlakna, vlakna smanjene zapaljivosti. Jacina (PA6 i PA6.6) 30-90% cN/tex a kod stapelnih vlakana je manja. PA vlakna imaju najvecu istegljivost izduzenje 25-70%.Hidroskopnost: nije velika, pri standarnim uslovima upijaju 4-5% vlage.Afinitet prema bojama: je dobro izrazena. Beskrajno PA vlakno (filament) se upotrebljava u proizvodnji carapa, a stapelna vlakna se koriste u mesavini sa prirodnim vlaknima (pamuk ili vuna).

13. Poliestarska vlakna (PES)?

PES vlakna se dobijaju kondenzovanjem diola i dikarboksilnih kiselina ( sva vlakna dobijaju se iz nafte, kreca, uglja)

Najvaznija vlakna iz grupe PES vlakna su PET (polietilentereftalatna vlakna)

Vlakna se dobijaju iz rastopa. Izradjuju se kao filament i kao pamucni i kao vuneni tip. Na trzistu se ova vlkna srecu pod razlicitim nazivima. Diolen, dakron, Trevira, Tergal.

Jacina i u suvom i u mokrom stanju je ista i kod filamenata obicno iznosi 40-95 cN/tex, dok je kod stepelnih vlakana manja 28-39 cN/tex.

Upijanje vlage pri normalnim uslovima je 0,3-0.8%.

Nedostatak im je slabo izrazen afinitet prema bojama tako da zahtevaju specificne vrste bojila, bojenje na povecanoj temperaturi, dodatak pomocnih sredstava.

Zbog nekih nedostataka koje imaju i ostala sinteticka vlakna kao sto su hidrofobnost, staticki elekticitet, piling, prave se specificni tipovi PES vlakaa na pr. Vlakna smanjenog pilinga. Atistaticka vlakna, smanjene zapaljivosti, vlakna poboljsane obojenosti, vlakna velike jacine, visoko kovrdzava vlakna.

14. Poliakrilonitrilna vlakna (PAN)?

Osnovni monomer za sintezu PAN vlakna je akrilonitril. Posto se PAN pri zagrevanju raspada pre nego sto se dostigne tacka topljenja vlakna se proizvode iz rastvora i to po suvom i mokrom postuku.

Najpre su se PAN vlakna dobijala od homopolimera akrilonitrila medjutim zbog nekih dobijaju iz kopolimera akrilonitrila sa drugim vinilnim monomerima.

Svi kopolimeri na bazi akrilonitrila mogu se podeliti u dve grupe:1. Kopolimeri koji sadrze vise od 85% akrilonitrila i sluze za dobijanje akrilnih vlakana i2. Kopolimeri koji sadrze 40-60% akrilonitrila i sluze za dobijanje modifikovnaih vlakana. Akrilna vlakna se proizvode kao vlakna standardnog tipa koja imaju mali stepen skupljanja (ispod 5%) i kao vlakna HB tipa i to su vlakna visoko voluminoznog karaktera i pri obradi parom se sakupljaju 20-25%. Osobine vlaknaJacina: 35-45 cN/tex u mokrom stanju jacina opadaUpijanje vlage pri normalnim uslovima: 0,9-1%. Po otpornosti na svetlost i atmosferilije i po tremickim svojstvima ova vlakna proizilaze sva prirodna vlakna. Osnovna primena ovih vlakna je za izradu artikala vunenog karaktera. Na trzistu se srecu pod nazivima ORlon, Akrilan, Dolan, Dralon.15. Polipropilenska vlakna (PP)?

Osnovni monomer za dobijanje je polipropilen pri cemu se pri polimerizaciji nastoji da se dobije izotaktni monomer.

Sve metilenske grupe su sa iste strane metilenskog lanca.

Ataktni polimer (gde nema reda u reda u rasporedu metilenskih grupa) nije pogodan za proizvodnju vlakana jer ima nisku temperature omeksavanja i topljenja.

Izotkani polipropilen se oblikuje u vlkna iz rastopa.

Vlakna imaju relativno veliku jacinu (25-68 cN/tex). To su najlaksa vlakna, laksa i od vode. Prakticno ne apsorbuju vlagu (0,05) a jedan od snovnih nedostataka je veoma losa toplotna postojanost. Osnovna primena pored tehnickog sektora je tekstil za domacinostvo-tepisi.

16. Polivinilalkoholna vlakna (PVA)?

Vinil hlorid je nepostojan u slobodnom stanju pa se za sintezu PVA vlakana koristi vinil acetat od koga se dobija polivinilacetat a zatim hidrolizom acetatnih grupa se uvode OH grupe i dobija se polvinilalkohol.

Vlakna se dobijaju po suvom ili mokrom postupku. Vlakna dobijena su rastvorljiva u void zbog cega se vlakna podvrgavaju obradi u formaldehidu. Na taj nacin se smanjuje bubrenje i rastvorljivost u vodi.

Po velikom broju OH grupa koja sadrze su slicna celuloznim vlaknima pa se pri obojenju obradjuju na isti nacin. Pti normalnim uslovima sadrze oko 5% vlage. Otporna sun a habanje a koriste se za medicinske namene kao hiruski konac.

17. Polivinilhloridna vlakna (PVC)?

Polimerizovanjem vinil hlorida dobija se vinil hlorid. Posto je temperature topljenja bliska temperature razgradnje, vlakna se dobijaju iz rastvora i to po suvom ili mokrom postupku. Dobijena vlakna imaju karakteristicnu povrsinu (ljuskavu), zbog cega pokazuju dobra toplotna izolaciona svojstva.

Pod normalnim uslovima prakticno ne upijaju vlagu a osnovni nedostatak im je mala termicka stabilnost. Koriste se za izradu antireumatskog rublja zbog visokog naelektrisanja statickim putem.

18. Koja vlakna spadaju u neorganska?

U neorganska vlakna spadaju: azbest, staklena i metalna vlakna.

19. Sta ulazi u sastav staklenih vlakana?

Staklo se dobija topljenjem na temperature od 1000-12000C, mesavine u odredjenim srazmerama SiO2, Na2Co3, magenzijumovih soli, Sirovina za dobijanje staklenih vlakna je staklo, koji predstavlja amorfan neorganski material razlicitog sastava.

Prema vrsti stakla i nacinu proizvodnje staklena vlakna mogu da budu razlicitog hemijskog sastava. Sirovina za dobijanje staklenih vlakana je kvarcni pesak, staklo u vidu kuglica, stapici ili granule koji se tope na visokoj temperaturi.

20. Koja su tri postupka za dobijanje staklenih vlakana?

Tri postupka za dobijajne staklenih vlakana su:

1. Izvlacenje vlakana iz staklenih stapica.2. Izvlacenje vlakana iz malznice i3. Izbrizgavanje vlakana kroz mlaznice uz oduvavanje. Jacina: preko 100 cN/tex. Otporna na visoke temperature, dejstvo hemikalija, ne upijaju vlagu.