„Ожалошћена породица“ у Бору » стр. 9Успешно завршен последњи ремонт старе топионице » стр. 5

„Кофер љубави“ за дан школе » стр. 10Све спремно за нову скијашку сезону на Старој планини » стр. 12

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 43 - 14. новембар, 2014. год. година II

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

Александар Вучић у Бору:

ПОНОСНИ СМО НА ГРАДИТЕЉЕ НОВЕ ТОПИОНИЦЕ

Премијер Србије очекује да ће већ 2016. године нова топионица доносити приход између 10 и 16 милиона евра, без обзира да ли ћемо наћи стратешке партнере за руднике Церово, Борску реку и Мајданпек

» стр. 3

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 43петак, 14. новембар 2014.

месеца након ванредних локал-них избора у Мајданпеку, 7. но-вембра је одржана конститутивна седница општинског парламента у којем 17 места има СНС, осам ДС, пет коалиција окупљена око СПС-а и један Влашка странка. Власт је формирала Српска на-предна странка, подржана од-борницима са листе коалиције окупљене око СПС-а. Одборни-

ци опозиције учествовали су у раду само у првом делу седнице, пре него што се прешло на избор предложених.

Чак 39 тачака дневног реда предвиђено је за седму редовну седницу Скупштине општине Неготин, заказану за петак, 14. новембар.

Одборници локалног пар-ламента у Неготину, као прву тачку разматраће шестомесечни извештај о извршењу Одлуке о буџету и Одлуку о изменама и допунама одлуке о буџету за 2014. годину.

На дневном реду је и одлу-ка о изменама и допунама од-луке о радноправном статусу изабраних и постављених лица у органима Општине Неготин, о Општинској управи, Решење о образовању Комисије за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у

Дејан Вагнер, дипломирани инжењер рударства и први са листе СНС-а, поново је изабран за председника Општине Мај-данпек, а Драшко Ћетковић, електротехничар из Доњег Ми-лановца за заменика председни-ка, док ће функцију председника Скупштине обављати Славиша Божиновић, дипломирани еконо-миста из Мајданпека. Тачно два

У Зајечару је одржан саста-нак на коме се разговарало о про-ширењу секундарне водоводне мреже ка селу Метовница, које би се, с обзиром да се налази на територији општине Бор, здра-вом пијаћом водом снабдевало из зајечарског водовода. Како је речено на састанку радови су у току, мештани села Метовница ће се снабдевати водом из пра-вца Гамзиградске Бање. Други крак, на ком је остављена мо-гућност прикључења мештани-ма Метовнице, је завршен, а по

речима Марка Пау-новића, директора зајечарског водово-да, остало је да се ураде прикључци и заврши трећи крак. Они који желе да се прикључе треба да плате 54.000 динара за учешће у градњи мреже, што се може измирити на шест

рата, а прикључак на мрежу је 25 хиљада динара. Тачна вред-ност радова биће позната када све буде завршено, али се калку-лише са износом од 3 милиона динара.

- Проблем је комплексан и захтева заједничко решење. За-то смо ми ту да пронађемо ре-шење које ће бити прихватљиво и Општини Бор и Граду Зајечару - рекао је Живорад Петровић, председник Општине Бор.

Давор Марушић

државној својини, као и Од-лука о прихватању предлога за промену Статута Општине Неготин.

На дневном реду су и ре-шења о разрешењу и имено-вању управних и надзорних одбора Музеја Крајине, Исто-ријског архива Неготин, Дома културе „Стеван Мокрањац“, привременог управног одбо-ра и надзорног одбора Дома здравља, решења о престанку мандата чланова УО и НО Ту-ристичке организације општи-не Неготин, Центра за со-цијални рад Неготин и Завода за урбанистичко планирање и пројектовање.

Одлучиваће се и о непри-хватању предлога управних одбора Музеја Крајине и Исто-ријског архива, уз именовање в.д. директора тих установа, али и Дома здравља и Турис-тичке организације. Очекује се и именовање Изборне комисије општине Неготин у сталном саставу и школских одбора Техничке школе и ОШ „Павле Илић Вељко“.

Силвија ВукашиновићЈованка Станојевић

Конституисана Скупштина општине у Мајданпеку

Дејан Вагнер поново председникЗа петак заказана и седница општинске скупштине у Неготину, на којој ће бити разматрано 39 тачака дневног реда, међу којима се издвајају одлуке о буџету и разрешењу и именовању чланова управних и надзорних одбора јавних установа

Метовница добија воду из зајечарског водовода

Договор Општине Бор и Града Зајечара

Представници локалне само-управе и филијале Националне службе за запошљавање у Бору уручили су 46 уговора за самоза-пошљавање, новозапошљавање и за ангажовање особа са инва-лидитетом на јавним радовима.

У склопу локалног акционог плана запошљавања приватним предузетницима, који ће запос-лити лица са евиденције Службе запошљавања уручено је 17 уго-вора, а подељено је и 20 уговора за самозапошљавање у приватном сектору. Приоритет је отварање средњих предузећа која ће упос-лити већи број људи, али неће занемарити ни власнике мањих фирми који покрећу нови посао.

- Локана самоуправа је за овај вид запошљавања издвоји-

ла пет милиона 750.000 дина-ра - истакао је заменик пред-седника Општине Бор Саша Вукадиновић.

За ангажовање особа са ин-валидитетом на јавним радови-ма уручено је девет уговора. Јав-ним радовима ће бити обухваће-но 65 лица, 50 из Општине Бор.

- Јавни радови ће бити ор-ганизовани у социјалним, хума-нитарним, културним и облас-тима заштите животне средине - додала је Соња Станковић, директор Филијале Националне службе за запошљавање.

За реализацију јавних радо-ва за особе са инвалидитетом из Републичког буџета издвојено је 12 милиона и 800.000 динара.

Љиљана Ђорђевић

Уговори за незапослене

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 43 петак, 14. новембар 2014.

БОР, ЗАЈЕЧАР» Пово-дом 11. новембра, Дана при-мирја, који се од 2012. године обележава као државни празник, у спомен на дан када је 1918. године склопљено примирје и окончан Први светски рат, на споменик родољубима палим

БОР» Председник Владе Републике Србије Александар Вучић и министар за рад, запо-шљавање, борачка и социјал-на питања Александар Вулин посетили су, са председником Управног одбора РТБ-а Бор, Немањом Стевановићем и руко-

водством ком-бината бакра г р а д и л и ш т а нове топиони-це и фабрике сумпорне ки-селине, чије ће пуштање у рад, крајем године, означити нову етапу у развоју м е т а л у р г и ј е

и производње бакра у Рудар-ско-топионичарском басену Бор.

Српски премијер изразио је задовољство динамиком радова и постигнутим резултатима у последња три месеца.

- Поносан сам на рад срп-ских компанија и страних парт-нера, на све раднике и на чиње-ницу да ћемо да имамо овако модерну топионицу. Остали су сада финални, завршни радови, али да би се стекао утисак коли-ко је цео пројекта био захтеван и тежак, треба знати да је поло-жено више од 100 километара кабла, више од 11 километара бакарних цеви, а о томе колико је изолације постављено и ва-тросталних материјала не вреди ни говорити. Велики део еле-мената произведен је у Србији. Монтажни електро ормани су од

компаније „Сименс“, али из њи-ховог погона у Суботици. Зато сам заиста срећан и поносан на то да смо ми били у стању да за нешто мање од 250 милиона евра изградимо овакво постројење. Када сам последњи пут долазио обећао сам 30 милиона евра по-моћи, ту обавезу смо испунили и сада, свакога дана, сваку фак-туру контролишемо и зато овде сада иде све својим током, по реду, нема више стајања, застајкивања и губљења времена, ни-ти постоји м о г у ћ н о с т да вам неко каже да је но-вац отишао на другу страну - нагласио је Александар Вучић, председник Владе Републике Србије.

- Ми ћемо пројекат заврши-ти у року, што показују радници којих је данас на градилишту 740. Остају финални радови, а осетљиве биљке, које садимо у околини, показаће да ћемо концентрацију сумпор диокси-да свести на минимум. Период

уходавања топионице, који је свуда у свету три до девет месе-ци, биће код нас свакако знатно краћи - рекао је Благоје Спас-ковски, генерални директор РТБ-а Бор.

Говорећи о будућности РТБ-а Бор, Вучић је још једном нагласио да комбинат бакра ос-таје у државном власништву, а да се са стратешким партнерима

преговара само о експлоатацији Церова, Борске реке и рудника Чока Марин у Мајданпеку.

Српски премијер је, такође, истакао, да је нова топионица најзначајнији државни пројекат у овом тренутку и да не сумња да ће сви радови бити завршени онако како је и планирано, 23. децембра.

Дејан Ђорђевић

Вучић: Поносим се новом топионицомПредседник Владе Александар Вучић и министар Александар Вулин посетили градилиште топионице

Срећан сам да смо били у стању да, за нешто мање од 250 милиона евра, изградимо овакво модерно постројење. То је најзначајнији државни пројекат у овом тренутку, рекао је премијер током разгледања градилишта

Током посете РТБ-у Бор, пред-седник Владе Републике Србије Александар Вучић у изјави но-винарима из многих редакција, истакао је да и пословично скеп-тични ММФ предвиђа раст бруто друштвеног производа у Србији за два одсто у 2017. години, али да он лично процењује да ће тај раст бити достигнут већ 2016. Истовре-мено очекује да ће и јавни дуг Ср-бије до 2017. године бити сведен на 77 или 78 одсто БДП.

- Мислим да је то за један ман-дат више него што је било ко мо-гао да очекује - поручио је Вучић и додао да се ове процене базирају на званичним подацима ММФ.

Праве ефекте раста бруто до-маћег производа премијер, како је рекао у обраћању пословоству и радницима Рударског басена Бор, очекује 2016. години на те-мељу почетка рада Железаре Смедерево пуним капацитетом у мају наредне године, али и других индустријских комплекса, попут Фабрике у Прибоју, петрохемијс-ког комплекса, Азотаре и МСК-а у Кикинди.

- Чак и ако не будемо успели да решимо Церово, Борску јаму и Мајданпек, зарађиваћемо 10, 12 или 14 милиона евра на го-дишњем нивоу када топионица у Бору буде завршена - рекао је премијер и додао да је топионица за њега најважнија, јер ће и она доносити профит, такође већ 2016.

за слободу Србије у балканским и Првом светском рату у Бору, венце и цвеће положили су пред-седник Скупштине општине Бор Душан Марковић и представ-ници Општинске управе Бор, чланови Друштва за неговање слободарских традиција Србије

и општинске Орга-низације резервних војних старешина, као и представници Општинског одбо-ра Социјалистичке партије Србије.

Цвеће и венце на споменик поги-нулим борцима из балканских ратова и Првог светског рата положили су

и у Зајечару делеганције Војске Србије, града Зајечара, Удру-жења потомока и Савеза удру-жења бораца и Савеза инвалида.

Тимочка дивизија била је једна од најзначајнијих војних формација у Првом светском ра-ту. Тимочани су дали немали до-принос у једном од најкравијих сукоба у историји човечанства. Око 4.000 ратника је дало своје животе за ослобођење земље што је у то време било 43 одсто становника Зајечара, речено је приликом полагања венаца на споменик погинулим ратницима за ослобођење земље од 1912. до 1920. године у Зајечару, поводом Дана примирја.

М. ЋосићД. Марушић

Обележен Дан примирја у Великом рату

стр.4

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

ЕКОНОМИЈА број 43петак, 14. новембар 2014.

БОР» Убрзавање изградње нове топионице и фабрике сум-порне киселине није утицало на квалитет радова и безбедност радника на градилишту, а рок за завршетак радова, 23. децембар, биће испоштован, речено је на састанку руководства РТБ-а Бор и представника домаћих и стра-них извођача радова.

- На пројекту је било много проблема, пре свега објективне природе, јер је ово такозвана „browfield“ инвестиција. У мре-жи постојећих цевовода, кабло-ва, подземних инсталација, про-влаче се нове инсталације, цеви, бетонира се и зато с поносом морам похвалити све учеснике пројекта, почев од СНЦ Лава-лина, који је и обезбедио инвес-титора за оф шорт компоненту, ЕДЦ банку, преко ОТОТЕКА чија се технологија примењује у новој топионици и „Енергопро-јекта“, наше највеће грађевинске компаније која је заиста била и остала најмоћнија на овом пољу у Србији и наравно све кадрове РТБ-а Бор који су били ангажо-вани на пројекту. Сви заједно, дали смо такав резултат, да ће-мо 23. децембра, са потпуном сигурношћу, завршити нову топионицу и фабрику сумпор-не киселине - рекао је Благоје Спасковски, генерални дирек-тор РТБ-а Бор.

Домаћи и страни извођачи радова оцењују да је ово један од најсложенијих пројеката на коме су радили, с обзиром на то да је у току изградње радила и стара то-

пионица. За успешан завршетак пројекта била је најбитнија добра сарадња са РТБ-ом Бор која је би-ла на изузетно виском нивоу.

- Захваљујем се господину Спасковском што нам је омо-гућио да испоручимо овакву опрему и технологију. Захвалан сам и свим извођачима и подиз-вођачима радова, који су дали максималан допринос раду и успешном завршетку пројекта - нагласио је Етјен Кабана, пот-председник СНЦ Лавалинa.

- За успех целог пројекта најзначајнија је била добра са-радња са РТБ-ом Бор, која je била на изузетно високом нивоу. Овакви пројекти су увек про-блем јер се истовремено раде нова постројења док раде стара. Било је изузетно компликовано, али смо успели да радове дове-демо у завршну фазу - рекао је Тони Коркран из компаније ОТОТЕК.

- Имали смо несугласице и проблеме, али смо, захваљујући заједничком ангажовању, успе-ли да их превазиђемо и приве-демо пројекат крају. Сада на то можемо да гледамо са осмехом. „Енергопројекат“ је поносан што је од почетка учествовао у овом пројекту, веома значајном за целу Србију. Зато је на неки начин ово био дуг „Енергопро-јекта“ према држави - каже Вла-димир Миловановић, директор „Енергопројекта“.

- Овај пројекат, осим еви-дентног еколошког значаја за грађане, има велики економски

значај јер отвара нова радна мес-та, обезбеђује двоструко већу производњу у РТБ-у Бор, тиме и будућност овог краја и целе Србије, јер је РТБ Бор, што мало ко зна, тренутно највећи извоз-ник са ових простора - нагласио је инжењер Бранислав Ивко-вић, са Грађевинског факултета у Београду, задужен за надзор пројекта.

Пројекат је ушао у заврш-ну фазу, остао је део електро радова и мали део машинских радова који ће бити завршени у наредних месец дана. Следе пробе система, технички пријем и уходавање постројења, која ће у процес производње ући наред-не године.

Дејан Ђорђевић

Изградња топионице у завршној фазиСастанак представника свих извођача и подизвођача радова са руководством РТБ-а Бор

Сасвим је сигурно да ће топионица и фабрика сумпорне киселине бити завршене до 23. децембра, речено је на скупу.- Домаћи и страни учесници градње оцењују да је то један од најсложенијих пројеката на коме су радили

БОР» За досадашње ре-зултате показане на монтажи постројења и опреме нове топи-онице и фабрике сумпорне ки-селине, октобарску награду до-била је компанија „Стилкон“ из Куманова у Македонији. Од рад-ника прву награду и 50 хиљада

динара добио је Милан Мајкић радник предузећа „Конструк-тор“. Иван Антић из АТБ ФОД-а добио је другу награду и 30 хиљада динара, а треће награда и 20 хиљада динара додељена је Дарку Пајковском из компаније „Стилкон“.

- Приближавамо се крају изградње топионице и учиниће-мо, практично, чудо да оно што је обећано премијеру Вучићу – да ће постројење бити гото-во до 23. децембра у подне, то и урадимо. То је, за стандарде ове земље, невероватно да се постављени рок испоштује. И у његово име бих се захвалио свима који градите ово по-стројење, нарочито вама који сте најбољи у томе - рекао је на

додели награда Немања Сте-вановић, председник Управног одбора РТБ-а Бор.

Награде које добију, радни-ци најчешће доживљавају као подстрек за још бољи рад и при-знање колегама и компанији у којој раде.

- Ова награда значи да ћу и даље сигурно давати свој мак-симум на осталим пројектима којих ће, верујем, бити још мно-го у будућности и у РТБ-у и ван њега. Најтеже су биле монтаже тешких елемената – измењива-ча у фабрици сумпорне кисели-не, пошто сам био задужен за ово градилиште, а у топионици монтажа елемента од 120 тона - каже инжењер Иван Антић из АТБ ФОД-а.

РТБ Бор ће и даље, до за-вршетка пројекта изградње то-пионице и фабрике сумпорне киселине наставити да додељује награде компанијама и радни-цима који су показали посебно залагање.

Дејан Ђорђевић

Награђени најбољи градитељи

стр.5

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

ЕКОНОМИЈАброј 43 петак, 14. новембар 2014.

Радници Топионице и рафина-ције бакра РТБ-а Бор у октобру су произвели 1.600 тона анодног и 2.400 тона катодног бакра. Топи-оница је примила укупно 15.000 тона концентрата бакра, највише из рудника „Велики Кривељ“

Разлог за мању количину анодног бакра је планирани ре-монт топионичких агрегата, због чега топионица у октобру није ра-дила 15 дана.За то време прерађе-но је 9.346 тона шарже. Упоредо са ремонтом у Топионици, завршен је и ремонт у Фабрици сумпорне киселине, тако да се и ове, као и прошле године, очекује стабилнан рад овог металуршког погона.

- Ремонт је утицао на мању производњу. То ћемо морати да надокнадимо до краја године, како би дошли до планираних производних резултата. Иначе, у октобру је произведено 2.400 тона катодног бакра и 1.600 тона анодног бакра. У Фабрици сумпор-не киселине произведено је при-ближно хиљаду тона монохидра-та. На залихама тренутно имамо око 1.200 тона бакра и 16.000 тона шарже спремне за рад у наредном периоду - каже Бобан Тодоровић, директор Топионице и рафинације бакра Бор.

Од почетка године у Фабрици сумпорне киселине произведено је 76.521 тона монохидрата.

БОР» За две недеље, коли-ко је трајао ремонт топионичких агрегата и Фабрике сумпорне киселине у РТБ-у Бор, обновље-на су постројења која би, до за-вршетка уходавања нове топио-нице, требало да обезбеде про-изводњу без застоја. Радови су планирани од почетка године, а циљ је био да се сви делови про-цеса прилагоде преласку на нову технологију.

- Од 14. до 29. октобра трајао је ремонт топионичких агрегата Познато је да је нова топионица „браунфилд“ инвестиција, од-носно да се истовремено граде нови агрегати док стари раде. У току ремонта је на градилишту осим 700 извођача радова на но-вој топионици било присутно и више од 350 радника који су за-вршавали ремонт - каже Бобан Тодоровић, директор Топионице и рафинације бакра РТБ-а Бор.

С обзиром на број радника који су се истовремено налазили на градилишту, највећа пажња дата је безбедности извођача ра-дова, како оних који су радили на ремонту, тако и осталих који су ангажовани на изградњи нове топионице и Фабрике сумпорне киселине, због чега је само у де-лу безбедностног надзора било ангажовано 50 радника.

- Ремонт је првенствено спровођен у циљу повезивања старих агрегата са новим и без обзира на сложеност пројекта створили смо услове за превези-вање нових агрегата на старе тамо где за то има потребе. За-менили смо све моторе, траке и вентиле неопходне за поуздан рад, санирани су делови ста-рог реактора, промењено је и уграђено више од хиљаду тона ватросталног материјала - наг-лашава Тодоровић.

Ово је уједно био и по-следњи ремонт старих агрегата, јер се очекује да нова топиони-ца, након уходавања, уђе у про-цес производње средином на-редне године.

Дејан Ђорђевић

БОР» На површинском копу Велики Кривељ од почет-ка године произведено је седам милиона 560 хиљада тона руде, што је 99 одсто од плана. Исто-времено, убрзано се ради на рас-кривању рудних лежишта, како би се стигло ду руде са већим садржајем бакра.

Највише проблема од по-четка године рудари у Велико Кривељу имају са раскривањем рудних лежишта и достизањем планиране количине раскривке. Ипак из месеца у месец резулта-ти су све бољи, кажу у Руднику бакра Бор.

У првих осам месеци беле-жен је подбачај на раскривци. План је био да се од јануара до краја септембра уклони 18,7 ми-лиона тона јаловине, а остваре-но је 10,6 милиона тона. Ипак, у септембру су рудари побољша-ли резултате, остварили 96 одсто

од плана, а сличан резултат је и у октобру.

Деветомесечни план откопа руде у Кривељу био је 7,56 ми-лиона тона, а остварено је 7,46 што је око 99 процената. Али, уместо планираног средњег садржаја бакра у руди од 0,233 одсто, остварен је од 0,254 од-сто, па је флотерима испоручено 18.126 тона бакра у руди уместо 17.102 тоне, што је пет одсто ви-ше од плана.

У Руднику бакра Бор кажу да полако силазе на ниже етаже четвртог захвата површинског копа Велики Кривељ, где се оче-кује још већи проценат бакра у руди.

Управо због тога је значај-но да се убрза раскривање ле-жишта, како би се за наредну го-дину обезбедила експлоатације богатије руде бакра.

Дејан Ђорђевић

КЛАДОВО» Захваљујући повољној хидролошкој ситуа-цији, хидроелектрана „Ђердап 1“ испунила је годишњи план про-изводње, јер је електроенергет-ском систему Србије испоручила 4 милијарде 695 милиона кило-ват-часова струје. Допринос томе дала је и производња у октобру, с обзиром на то да је хидроцен-трала код Кладова ЕПС-су испо-ручила 431 милион киловат сати струје, 102 одсто више од плана.

- План за ову годину је ис-пуњен и са „Ђердапа 1“ ће бити довољно струје. Очекујем да ће до краја године план произ-водње бити премашен за 20 од-

сто. И цело привредно друштво „Хидроелектране Ђердап“ ће у новембру испунити годишњи план производње - каже Љуби-ша Јокић, директор ХЕ „Ђердап 1“ и додаје да се повољна хидро-лошка ситуација наставља.

Дневна производња је више од 20 милиона киловат сати и очекује се да се настави добра производња. Доток воде креће се од седам до осам и по хиља-да кубних метара у секунди, а Јокић наглашава да ће покушати да сваку кап воде која дође иско-ристе за производњу електричне енергије.

Милан Ружојевић

Последњи ремонт старе топионице

Циљ је био да се обезбеди несметан рад агрегата до преласка на флеш смелтинг технологију, наредне године

Ђердапска електрана испунила годишњи план

Убрзано раскривање копа Велики Кривељ

стр.6

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

У ФОКУСУ број 43петак, 14. новембар 2014.

БОР» Информативна кућа „Штампа, радио и филм“ у Бору обележила је свој дан, 1. новем-бар, датум када је, пре 67 го-дина, штампан први број листа „Борски колектив“ и почело ин-формисање у граду бакра. Ова медијска кућа данас се налази пред изазовима нових медијских закона који не предвиђају по-стојање јавних регионалних и локалних сервиса, пред закон-ском приватизацијом и бор-бом за опстанак на медијском тржишту.

Нови медијски закони не предвиђају постојање јавних регионалних и локалних сер-виса, па се ова медијска кућа нашла пред многим изазовима. Ипак, борба за егзистенцију и професију траје, па менаџмент са запосленима свакодневно доказује потребу за постојањем медија који правовремено и објективно извештава о најва-жнијим дешавањима у Бору и региону.

Телевизија Бор била је на висини задатка у свим кризним

ситуацијама, како за Србију та-ко и за општине Борског округа. Уз националне медије извешта-

вала је о мајским поплавама које су погодиле Србију, а онда само неколико месеци касније постала најзначајнији извор ин-формација другим медијима о дешавањима у Неготину, Кла-

дову и Мајданпеку који су се борили са бујичним поплавама. Медијски закони и најављене промене нису омели запослене у Јавном предузећу „Штампа, ра-дио и филм“ да професионално обављају посао и верују у сигур-ну будућност.

- Својинска трансформација долази већ у наредној години, а то можда није најбољи трену-так за нашу кућу, с обзиром на планове и оно што је постигну-то у досадашњем раду. Ипак, постоји сагласност и запосле-них у фирми и менаџмента, али и локалне самоуправе, о правцу и том процесу који би преду-зеће требало да следи и надам се да ће се све и одвијати по тим плановима. Надамо се да ће ШРИФ наставити да ради као и до сада, да се неће мењати ни наша програмска шема, ни број запослених, да ћемо истрајати на путу професионалног нови-нарства, какво оно заиста треба да буде и да нећемо поклекнути пред трендовима комерција-лизације. Наша сатисфакција управо јесте програм који је на-мењен свим генерацијама и који покрива све области друштва – истакла је Данијела Нововић, главни и одговорни уредник РТВ Бор.

Осим редовних, дневних информативних и ауторских емисија, саставни део програма Регионалне телевизије Бор јесу и емисије на језицима нацио-налних мањина, влашком, ром-ском и румунском језику. Своје место, да представе програм и планове, добиле су и све мањин-ске опције пријављене за изборе

за Националне савете национал-них мањина, након чега су нови-нарске екипе испратиле изборе у региону. У програмској шеми ускоро ће се наћи и нова еми-сија у сопственој продукцији на влашком језику.

- Оно што нас чини једин-ственим и специфичним, јесте тај програм на језицима нацио-налних мањина, јер смо једни од ретких медија који имају такву врсту програма. Осим до-садашњег дневног и недељног прегледа информација на јези-цима националних мањина, но-вина у наредном периоду биће и емисија посвећена животу на селу, обичајима, култури и традицији Влаха. Назив еми-сије биће „Влашка шареница“ и биће у потпуности рађена

влашким језиком, а титл ће би-ти на српском језику. Емисија ће већ током новембра бити у програмској шеми и сматрам да је то била наша обавеза и императив који смо себи дали у претходном периоду – рекла је Данијела Нововић.

Претеча Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ био је „Борски Колектив“ – основан као орган синдикалне подруж-нице Савеза Рудара Рудника бакра и Топионице Бор. Радио Бор покренут је 1969. године, а убрзо потом и Бакар филм. Ова три гласила обједињена су у једну имнформативну кућу, „Штампа, радио и филм“ осно-вану 1971. године, која је статус јавног предузећа добила 1989. године Одлуком Скупштине Општине Бор.

Емитовање програма, 10. маја 1993. године, почела је и Телевизија Бор.

Марија Ћосић

Најбољи начин за финанси-рање медија из државног буџета јесте пројектно финансирање, али јавни конкурси морају бити спроведени по професионалним стандардима како би се повећао медијски плурализам и побољ-шао квалитет извештавања – за-кључено је на дебати „Нова ме-дијска економија“.

Државни секретар у Минис-

тарству културе и информисања Саша Мирковић истакао је да приватизација не мора значити пропаст медија, и додао да ће нове медијске закони пратити и подзаконски акти, како би што више детаља било у законским оквирима.

Правилник о суфинанси-рању садржаја који промовишу јавни интерес ступиће на снагу

Лист „Колектив“ је почео да излази првог новембра 1947. го-дине и био је први раднички лист у тадашњој Југославији.

За 67 година непрекидног из-лажења објављено је 2.250 броје-ва листа „Колектив“ у 22 милиона примерака. Написано је више од 260.000 текстова и објављено 26.000 фотографија које се чувају у годишњацима „Колектива.

Најстарији привредни лист у некадашњој Југославији и Србији, данас ради у делу Службе инфор-мисања Рударско-топионичарског басена Бор и у својој редакцији има 5 новинара који прате развој РТБ-а Бор и бележе његов развој.

Обележен 1. новембар, Дан информативне куће „Штампа, радио и филм“

Традиција и нови изазови за новинарство

у новембру, а ради се на још три подзаконска акта. У наредном периоду биће усвојен акт који се тиче регистра медија у АПР-у, акт о акредитацији дописника из Србије и Уредба о прикупљању података ради вођења евиден-ције обвезника плаћања таксе за јавни медијски сервис – најавио је државни секретар.

М. Ћосић

Пројектно финансирање медијаДебата„Нова медијска економија“

Данијела Нововић главни и одговорни уредник РТВ Бор

стр.7

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

У ФОКУСУброј 43 петак, 14. новембар 2014.

Временски услови почетком новембра омогућили су ратари-ма да уђу у поља и обаве један од најважнијих послова, јесењу сетву. На парцелама Пољоприв-редног добра „Зајечар“ укупно планирају да засеју око 560 хек-тара и очекују, као и ранијих го-дина, рекордне приносе у овом делу Србије.

До сада је засејано преко 200 хектара, користи се сваки пого-дан дан, ради се 12 сати дневно и очекивања су да би јесења сетва на парцелама ПД „Зајечар“ могла да буде завршена за десетак дана.

У Зајечарском округу, пре-ма прогнозама стручњака, тре-бало би да буде засејано око 15 хиљада хектара под озимим стрнинама.

- С обзиром да сетва касни због обилних киша, које су по-мериле овогодишњу пролећну сетву, а потом и жетву, савет је

повећати количину семенског материјала код стандардних сор-ти са 300 на 350 килограма, а код сорте „Сиртаки“ за десет проце-ната, што би значило са 220 на 240 килограма - каже Драган Ђорђевић, инжењер заштите биља Пољопривредног добра Зајечар.

И на подручју Борског окру-га јесења сетва стрних жита је завршена на 60 одсто површина. Уколико потраје повољно време, план од 24.000 хектара могао би да буде испуњен до среди-не новембра, кажу стручњаци у Пољопривредно саветодавној служби у Неготину.

На подручју Општине Бор пољопривредни произвођа-чи користе ове дане да засеју оно што су планирали. Ненад Атанацковић из Брестовца за-сејао је половину од планира-них 35 хектара, иако су усло-

ви, посебно земљишни, веома неповољни.

- Услови за сетву су изузетно лоши, земља је мокра и делови на механизацији се ломе - каже Ненад Атанацковић.

Пошто је оптимални рок прошао, а у земљи је доста вла-ге, постоји опасност да пше-ница неуједначено никне. Због тога стручњаци ратарима пре-поручују да у наредном перио-ду повећају и количину семена, кажу, чак и до двадесет одсто.

-Користим семенску пше-ницу и количину сам повећао за десетак одсто - додаје Атанацковић.

Иако се цена ђубрива и семе-на није мењала у односу на про-шлу годину, овогодишња сетва ће, због специфичне ситуације, бити знатно скупља, јер тро-ши се више семена, а посебно горива.

Стручњаци ратарима такође препоручују да заштите усе-ве од глодара, пошто је година изузетно специфична и на њи-вама је повећан број ових ште-точина. Уз поштовање савета пољопривредних стручњака сетва може да се обави до 20. новембра.

Љиљана ЂорђевићДавор Марушић

Допуном Правилни-ка о регистрацији мотор-них и прикључних возила пољопривредницима је омо-гућено да региструју трак-торе, прикључна возила, мотокултиваторе и радне ма-шине, старије од пет година и за које немају одговарајуће доказе о власништву и по-реклу возила. Од докумен-тације пољопривредни про-извођачи треба да приложе доказ о бављењу пољоприв-редном производњом, изјаву о немогућности прибављања доказа о пореклу возила, за-тим потврду о техничкој ис-правности, полису обавезног осигурања као и доказ о уп-лати прописаних трошкова.

Захтеви се могу поднети до краја наредне године.

Љ.Ђорђевић

Убрзана сетва на тимочким пољима

Повољни временски услови омогућили пољопривредним произвођачима да у првој половини новембра засеју планирану површину. - Цена овогодишње сетве биће виша због повећаног утрошка семена и горива

У периоду године када се свињско месо повећано конзу-мира стручњаци упозоравају да месо треба дати на анализу на трихинелозу.

У току је период свињокоља и верских празника, као и лова на дивље свиње. Стручњаци саветују да се обавезно обави

трихиноскопски преглед меса у ветеринарским амбулантама, станицама и институтима да не би било здравствених проблема код људи. Апелује се на све да месо дају на анализу овлашће-ним лицима и лиценцираним ветеринарским станицама.

У последњих месец дана на подручју Неготина и Кладова код неколико особа је установљено да су заражени трихинелозом. Случајеви су углавном спора-дични, али је реч о озбиљном обољењу које код човека оставља трајне последице. Трихинелоза настаје конзумирањем сировог

или недовољно тер-мички обрађеног ме-са које садрже живе ларве „трихинела спиралис“. Ларва трихинела углавном настаје у свињском месу и прерађевина-ма, али се може наћи и у месу других до-маћих животиња.

Први симптоми код оболелих су пролив, пови-шена телесна температура, сла-бост, после чега се јављају оток очних капака и јаки болови у мишићима. Знаци заразе трихи-нелозом јављају се од пет до 45 дана након конзумирања зара-женог меса. Превентива је веома

битна, а то значи да је неопходна добра термичка обрада меса или замрзавање на минус 25 степени Целзијуса. Стручњаци кажуда се болест са дивљих преноси на до-маће свиње, најчешће преко ми-шева и пацова, а у тело човека преко конзумираног меса.

- Сваки власник би требало да да узорак меса свиње на пре-глед, посебно дијафрагме. То је најважнија превентивна мера против трихинелозе. Болест не може да се препозна голим оком. Заражене свиње трихинелом су клинички здраве, јер не показују никакве симптоме. Узорак меса свакако треба донети, а преглед се обави за један дан - нагласила је Миљана Нешковић, епизо-отиолог у Ветеринарском инсти-туту у Зајечару, .

Надлежни у Ветеринарској станици у Бору кажу да је ин-тересовање за прегледе меса на трининелозу веома слабо. За го-дину дана овде се прегледа свега 60 узорака свињског меса.

Горан Грамић

Чувајте се трихинеле у месу Омогућена регистрација

старих машина

стр. 8

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

СПЕКТАР број 43петак, 14. новембар 2014.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

SLUŽBA ĐE JARNĂ

» În firma publjikă komunală „3. oktobar“ în Bor spun kă sînt pregăćic đe lukrat în ćimp đe jarnă šî să reaguje dakă o să njingă. Mašînlji šî mehanizacija sînt în starja bună, da în rezervă jastă 100 đe tone đe sarje, +e je đestul đe în+eput sezona.Străzîlji în oraš o să lje ćistaskă firma 3. oktobar. Kînd je vuorba đe drumurlji lokalj šî făr đe kategorije, sa skris năbăvitu publjik, da să ašćaptă šî lukru ăsta săl fakă firma 3. oktobar.

DZÎUA ĐE UŠA ĐEŠKISĂ ÎN ŽUĐEKUŠ ÎN BOR

» Pintru Dzîua Evropi đe đirjeptaća civilă, karje să însamnă pi oktobru al đe 25, Žuđekušu primar în Bor a organizujit Dzîua đe uša đeškisă. Uaminji sa putut kunoašće kum žuđekušu lukră šî kum pot ažun&e la apăratu đe žuđekuš.Pintru a krjeđe uaminji măj mult în sistemu đe žuđekat, Žuđekušu primar în Bor a făkut sulukrarja ku Uprava đe policije, Centru đe lukru socijal, Služba nacională đe găsît lukru šî institucijlji đe învăcămînt.

LJIMBA VÎNĂTĂ

» Virusu ljimba vînătă la va+ šî uoj sa adavărat în 90 đe găzdărij

în okrugu Boruluj. Kum a spus Dragana Antić, šefu lu Inspekcija republji+i đe veterinarj đe okrugu Boruluj, numa un procjent đin va+ a pjerit, da vro +in+ procjenturj đin uojlji bolnavje. Virusu ăsta să kapătă đi la cîncarj, da veterinari a preporućit žoavinlji bolnavje să să đespartă đe alja zdravinje.În okrugu Boruluj nu je lăsat slobod vindutu šî transportu žoavinjiluor. În +eva situacîj specijalje šî ku adavăratu lu inspektoru veterinar, žoavinlji să pot kăra în kamioanljelje unđe sa făkut dezinfekcija.

NUNTA ĐE AUR

» Manifestacija tradicională “Nunta đe aur” anu ăsta a astrîns 42 đe perjekj, karje sa kununat în anu 1964. Perjekilji la manifestacije a prăznujit 50 đe anj đe kînd sa kununat, da a vădzut un program frumos în Klubu đe bătrînj, Bibljioteka Boruluj, Muzeju đe majdanjerit šî metalurgije, Škuala đe muzikă šî Klubu lu RTB Bor.În Škuala đe muzikă sa cînut un program frumos, da la ăja karje prăznuje jubileju la ćestitujit reprezentancî samoupravi lokalje šî prezîdantu Komunji Bor Živorad Petrović. Manifestacija a organizujito Socîja gerontolo&ikă šî Centru đe lukru socijal, da sponzoru je Komuna Bor.

Prevodu: Aleksander Ilić

БОР» У Народној библио-теци у Бору представљен је Му-зеј детињства, који за сада по-стоји у виртуелној форми, чије је експонате аутор Владимир Перић, уметник из Београда, из-лагао више пута у нашој земљи и иностранству.

Музеј детињства подразуме-ва фото архиву, колекцију игра-

чака, амбалаже и осталог што кроз индивиду-ални приступ аутора сведочи о детињству.

Ф о т о г р а -фије, амбала-жа различитих производа, игре и играчке, ча-сописи, школ-ски прибор и

литература, гардероба, само су неки од предмета који описују детињство и приватни живот речено је на презентацији музеја детињства.

- Две трећине предмета от-прилике чине они које сам про-нашао на бувљим пијацама, јед-ну трећину чине предмети које сам добијао од пријатеља, купо-

вани су на аукцијама разним, от-купљени од препродаваца и ко-лекционара, мали број је купљен у антикварницама а исто тако ту су и предмети, лично моји из мо-га детињства - каже Владимир Перић, аутор пројекта

Изложбе, као и различита предавања и презентације Музеја детињства организоване у број-ним галеријским и музејским просторима широм Србије, али и ван граница наше земље одабра-не су као начин да се колекција примети али и да се укаже на правац развоја читаве идеје.

Презентација Музеја де-тињства у Народној библиотеци у Бору организована је у оквиру Пројекта „Борска детињства“, који је подржало републичко Министарство културе,

Елда Драгаш

БОР» На изборима за чла-нове савета месних заједница Злот, Металург и Слога у Бор-ској општини, право гласа имало је више од 4.500 бирача.

У месној заједници Слога гласало је 7,5 одсто од 898 упи-саних бирача. Житељи овог дела Бора бирали су девет чланова савета месне заједнице, највише гласова добио је Иван Ивановић.

У Злоту од 2.683 уписана гласала су 652 бирача. За савет месне заједнице Злот бирало се 15 чланова, а Стеван Барзиловић освојио је највећи број гласова. У месној заједници Металург у бирачки списак уписано је 1.000 гласача.

- У Металургу су гласала 132 бирача, а Анела Јевремовић, домаћица, је освојила највећи број гласова. Бирали смо девет чланова од 17 кандидата - рекла нам је Ивана Павловић, пред-седник изборне комисије.

Проблема и већих непра-вилности на сва три бирачка места није било, осим што гла-сачима за ове изборе нису били уручивани позиви за гласање.

- Позиве по први пут нисмо уручивали, што је свакако имало утицаја на проценат излазности, а то је изазвало и негодовање код грађана - додала је Ивана Павловић.

Од одговорних у локалној самоуправи смо сазнали да Од-луком о месним заједницама није предвиђена обавеза слања позива за гласање.

Први незванични резултати избора за чланове савета месних

заједница Злот, Металург и Сло-га већ су објављени, а званични подаци биће познати у среду.

Према статутима месних заједница, савети ће бити кон-ституисани у року од осам дана од одржавања избора, најкасније до понедељка, 17. новембра. На конститутивним седницама биће изабран председник, заме-ник и остала тела која раде у ок-виру савета.

Љиљана Ђорђевић

Избори у три месне заједнице

Музеј детињства у борској библиотециУ оквиру Пројекта „Борска детињства“ представљена фото архива, колекција играчака, амбалаже и осталог што сведочи о детињству

У борској општини, у Злоту, Металургу и Слоги, гласало се за чланове савета.- Нова руководства месних заједница биће конституисана у року од осам дана

стр. 9

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

КУЛТУРАброј 43 петак, 14. новембар 2014.

БОР» Изградњом нове топионице и фабрике сумпорне киселине, реновирањем хотела на Борском језеру, улагањем у привреду и туризам, Бор добија своје заслужено место на ин-дустријској и туристичкој мапи Србије. Сегмент који употпуњу-ва слику борске општине, а не мање битан, јесте култура која је неопходна за очување тради-ције, уметности и свега онога што баштине кутурни радници. Значај сарадње у свим сегмен-тима живота, па и културном препознали су и локална само-управа и РТБ Бор, па је тако у низу кутурних дешавања, у ор-ганизацији Центра за културу, предпремијеру пред борском публиком доживела и Нушићева „Ожлошћена породица“ у из-вођењу глумаца „Атељеа 212“.

О значају сарадње ове кул-турне институције, једне од мно-гих и локалне самоуправе после представе говорио је председник општине, нагласивши да је ово само почетак богатог културног живота у Бору.

- Одличан однос „Атељеа 212“ и Општине Бор допринео је томе да Бор буде препознатљив не само по рударима и металур-зима већ да буде град културе и театра. Ми ћемо наставити приказивања позоришних пред-

става, не само Атељеа 212, већ и осталих позоришта у Србији – рекао је Живорад Петровић, председник Општине Бор.

Истог мишљења је и управ-ник Атељеа 212, познати глу-мац, Бранимир Брстина, који је својевремено тумачио главни лик у „Ожалошћеној породици“. Сматра да је овакав вид сарадње добар и за децентрализацију културе о којој се много говори, а ово је добар пример да је то могуће.

- По оценама које сам до са-да чуо од људи који су гледали представу, мислим да смо имали доста добар разлог што смо овде и што смо са борском публиком, са публиком која нас је овако дочекала и мислим да је децен-трализација успела – рекао је Бранимир Брстина, управник позоришта ’’Атеље 212’’.

Лик Сарке, удовице, која, лажно се представљајући, очај-нички жели парче колача у оста-винској расправи, пред публику је донела Дубравка Мијатовић, која каже да је ово био прави глумачки изазов.

- Пошто је редитељ инсис-тирао на неким стварима, ме-ни је то било јако изазовно јер просто желим да покушамо на другачији начин да одиграмо, не онако како смо већ навикли

ЗАЈЕЧАР» Једини мо-заик, који је доступан посетио-цима јер није прекривен песком ради заштите од зуба времена, на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана, ових дана је конзервиран. С обзиром да је по-следњи пут конезервација урађе-на пре више од 40 година, како не би дошло до већих оштећења, Народни музеј у Зајечару је ан-гажовао стручњаке Републичког завода за заштиту споменика,

ЗАЈЕЧАР» Награда „Зо-ран Радмиловић“ за најбољег глумца Фестивала „Дани Зо-рана Радмиловића“, који је одржан у Зајечару, припала је Игору Ђорђевићу за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно“, аутора Жељка Хубача, у режији Сне-жане Тришић, у копродукцији Народног позоришта Београд и Шабачког позоришта.

Најбоља представа по оцени публике је „Ћуп“ Казалишта Ви-ровитица, а награда „Крстомир Миловановић“ за визуелни иден-титет припала је Народном позо-ришту Београд и Шабачком по-зоришту за представу „Бизарно“.

У част награђених након доделе признања зајечарски ан-самбл извео је комад „Како уби-ти супругу“.

Д. Марушић

Игору Ђорђевићу награда за најбољег глумца

Завршени „Дани Зорана Радмиловића“

Конзервиран кружни мозаикЗаштита локалитета Феликс Ромулијана

У Бору предпремијера „Ожалошћене породице“

Настављена успешна сарадња борске општине са институцијама културе

Представу „Атељеа 212“ режирао млади редитељ Марко Манојловић.- Представници Општине и београдског позоришта разговарали о сарадњи и потреби децентрализације културе

да изгледа Сарка, а да са друге стране људи не помисле да је то грешка – рекла је Дубравка Мијатовић, глумица.

Једно ново, осавремењено извођење Нушићеве „Ожало-шћене породице“ као задатак пред глумце „Атељеа 212“ по-ставио је млади редитељ Марко Манојловић, истакавши да су сви препознали и прихватили његову идеју и да је то један од главних разлога што је претпре-

мијера у потупуности успела.- Мени је драго што је цела

екипа то осећала, некако смо сви заједно полако креирали то – ре-као је Марко Манојловић.

Довођењем и овог позориш-ног комада пред борску публику, Центар за културу је пред себе поставио тежак задатак, на који је, уз помоћ локалне самоуправе и РТБ-а Бор, као и до сада ус-пешно одговорио.

Снежана Анђеловић

који су завршили конзервацију за месец и по дана.

С обзиром да је део мозаика и оштећен, а није пракса да се ради реконструкција на тако ве-ликим површинама, постављен је само украсни малтер на коме је наглашен цртеж да би могао да се схвати контекст мозаика.

Вредност радова је 500.000 динара, а радове је финансирао Народни музеј у Зајечару.

Д. Марушић

стр.10

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК број 43петак, 14. новембар 2014.

Гастрономске чаролије

лоБОРизми

У току је сезона слава. Славска трпеза пуна је разних ђаконија:

супе, сарме, обавезно печење и бар петнаест врста ситних колача. Могли би мало и да направимо паузу до следеће славе и поједемо нешто другачије? За промену вам предлажем ФИШ ПАПРИКАШ. Фиш паприкаш је специјалитет славонске и барањске кухиње, а при-према се од најмање две врсте речних риба.

Потребно вам је: 1 кг шарана и сома - може и штуке, амура, клена или друге слатководне рибе, 3 - 4 главице лука, 2 кашичице слатке млевене паприке, 1 кашичица љуте паприке, 2 кашике пиреа од парадајза, 2 - 3 листа ловора, 2 чешња белог лука, 1 љута папри-чица, 2 - 3 дл белог вина, уље, першун, со, бибер.

Очистите рибу и нарежите је на комаде. Насецкајте лук и про-динстајте га у великом лонцу или котлићу на мало уља. Додајте цр-вене слатке и љуте паприке, пире парадајз, ловор и бели лук, те дин-

стајте још мало додајући воду. Затим додајте нарезане комаде рибе, со, бибер, љуту папричицу и воду, тако да прекрије све намирнице. На пола кувања додајте бело вино. Кувајте око 20 минута на лаганој ватри. Немојте да мешате да се риба не распадне, само протресите лонац. На крају поспите насецканим першином.

Фиш паприкаш се обавезно служи уз домаће, широке резанце. Свака пауза добро дође, зар не ?

Мирјана Васић

• Ако опишем свој живот, сигурно нећу преживети.

• Кад год се посвађам са собом, знам да је кривац је-дан од нас двојице.

Пеко Лаличић• Лично сам познавао незна-ног јунака. Потписао сам му за борачку пензију. • Животне намирнице на-бављам у боље снабдевеним контеј-нерима.

Мирослав Средановић

• Правда нема кога да побе-ди. Сви су на њеној страни.

• Држава нам није уређена, али се може рећи да је сређе-на.

Милен Миливојевић

• Тек када су ме најурили из свих странака постао сам ванпартијац.

• Органи гоњења трагају за доказима да кривцима не могу ући у траг.

Живојин Денчић

Пауза између слава

Фиш паприкаш

Поетски кутак

Сунце се јављапрво са истока,ходом тихог токанебом се ваља.

Нема рекебез извора,нити сенкебез мене - створа.

Ја сам јасан,ја сам сјај,хај, хај.

Власта Младеновић

СА ИСТОКА

БОР» Основна школа „Вук Караџић“ у Бору обележила је 77 година постојања и рада, при-годном приредбом коју су изве-ли ђаци ове школе, у присуству бројних гостију и представника локалне самоуправе. Ового-дишња приредба симболично је названа „Кофер љубави“.

У сали Музичке школе, на задовољство публике, која је сваки од наступа наградила гро-могласним аплаузом, основци ове образовне установе уживали су изводећи плесне, поетске и драмске тачке. У организацији приредбе учествовао је велики број наставника и учитељa, а ка-ко кажу, било је напорно али се уз пуно труда, добру међусобну сарадњу и пуно љубави према деци и позиву којим се баве, сав труд исплатио.

Ова најстарија школа у Бору може се похвалити, како оства-реним резултатима својих ђака на такмичењима и стручним наставним кадром, тако и са-нацијом и уређењем зграде из-међу две годишњице: постављен је громобран на школи у Бору, замењени су олуци на школи у Слатини, а све учионице оп-ремљене су рачунарима.Према речима Иване Пајкић, директора Основне школе „Вук Караџић“, планови за наредну годину су уређење фасаде и реконструк-ција крова у матичној школи у Бору.

Школа није одолела зубу вре-мена када је реч о спољашњем изгледу, али се иза зидова и даље чује жамор и смех вредних и марљивих ђака.

Бранислава Илић

„Кофер љубави“ за дан школеНајстарија борска школа обележила јубилеј

стр.11

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.35 Биљне врсте10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Корак 2111.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 АБС шоуј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.50 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм 17.00 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм 21.00 Радим градим21.25 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 43 петак, 14. новембар 2014.

Биоскоп „Звезда“ Бор

» Од 10. до 16. новембра - цртани филм ,,Повратак у Оз” у 18 сати Цена улазнице 200,00динара

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 до 21 сат)

Биоскопски репертоар

Ноћ позоришта у Србији, 15. новембарЗајечар

» Представа „Трансилванија“ - Позориште тимочке крајине „Зо-ран Радмиловић“ - 30% попуста на редовну цену улазнице

Аутор текста и редитељ: Драган Николић.Сценографија: Мирко СтокићКостим: Марина ПавловићМузика: Мирослав Миша Савић, Милан Поповић

Књажевац» Етно-позоришни приказ „Књажевачка нематеријална башти-

на“, Дом културе у 20 часова - улаз бесплатан

Режија: Славиша Раденковић,Извођење: Аматерско драмско позорште Дома културе

Културна дешавања

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:30

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 43петак, 14. новембар 2014.

У дерби сусрету јесењег дела сезоне у источној групи Прве лиге, рукометашице Бо-ра поражене су у Пироту 31:25, полувреме 14:10. Домаћи тим је преузео прво место на табели, због боље гол разлике, али обе екипе сада имају по шест победа и пораз. По два бода мање имају Књажевац, једини тим који је савладао екипу Пирота, а у овом колу је био бољи од кладовског Ђердапа- 33:24, као и зајечарска Младост, која је победила други тим Јагодине - 26:13.

У петом прволигашком колу, борске кошаркашице поражене су на гостовању београдском Партизану 55:41. Одлучујућу

предност домаћа екипа оствари-ла је у првој четвртини- 22:8, а у утакмици са малим бројем пое-на борске кошаркашице биле су боље у другом полувремену, јер су овај део игре решиле у своју корист- 18:14. Борски тим сада има победу и четири пораза.

У шестом колу Прве лиге Србије група исток кошаркаши Бора савладали су на свом пар-кету Сокобању 77:70. Бор је са четири победе и два пораза на шестом су месту на табели.

Одбојкашице Бора поражене су на гостовању Лесковцу- 3:0, по сетовима 25:7 и два пута по 25:16. Одбојкашице Мајданпека савладале су, на свом паркету,

екипу Хајдук Вељка и сада прате водеће тимове Друге лиге исток, са три победе и поразом. Борска и неготинска екипа забележиле су по тријумф и три пораза.

У 13. колу источне групе Српске лиге фудбалери Бора по-ражени су у Пироту од Раднич-ког 5:2, Хајдук Вељко је савладао Ђердап 1:0, Тимок је победио у гостима Слогу 2:1, а Тимочанин је савладао Трстеник 4:3.

Након 13 кола на првом месту на табели је Тимок са 26 бодова, бод мање имају пиротски Рад-нички и Динамо који су на деоби другог места на табели. Фудбале-ри Бора су на седмом месту са 21 бодом.

Низ пораза борских клубова у суботњим првенственим утак-мицама закључила су сва три општинска клуба у фудбалској

Скијашка сезона на Старој планини почеће 11. децембра, а за отварање зимске туристичке сезоне 2014/2015. од 11. до 14. децембра најављена је велика свечаност уз занимљиве до-гађаје и учешће познатих лич-ности. У жељи за што већом по-пуларизацијом и афирмацијом скијања у источној Србији из Скијалишта „Стара планина“ кажу да ће цене ски пас-а ове зимске сезоне остати на нивоу прошлогодишњих.

- Зимска сезона је на Старој планини и Бабином зубу зах-ваљујући доброј организацији и вештачком снегу прошле сезоне трајала 109 дана, а ове године се надамо да ће зима бити са пуно снега и да ће ски стазе на Старој планини бити пуне скијаша како из Србије, Бугарске и Румуније, тако и из западне Европе - каже Владан Тошић, руководилац Скијалишта „Стара планина“.

О ценама за ову зимску се-зону у Скијалишту „Стара пла-

нина“ још увек не желе да го-воре, али се већ сада зна да ће цена ски паса остати на нивоу прошлогодишње.

Изградњом система жичара и ски стаза, смештајних капа-цитета и инфраструктуре, Стара планина, Бабин зуб и општина

зони исток. Фудбалери Брес-товца претпрели су пораз као домаћини од екипе Буковика из Ражња 3:1, Рудар је поражен од водећег Дунава, у Прахову 7:0, а Неметали из Доње Беле Реке претрпели су такође убедљив пораз на гостовању Рудару, у Подвису- 9:2. Каблови су сав-ладали Бучје 2:0, а Ртањ и БСК Боговина играли су нерешено 1:1. На првом месту на табели са 33 бода је Дунав, три бода мање има другопласирани Сврљиг. Борски Рудар је четрнаести са 13 бодова, Брестовац је претпо-следњи са девет, док су Немета-ли последњи са шест бодова.

У 12. колу Окружне лиге борска Слатина савладала је Рудну Главу 5:2 , Злот је сав-ладао неготинску Слатину 4:0, Близна и Кривељ играли су не-решено 1:1. Борска Слатина је на првом месту на табели са 31

бодом, Пореч је други са три бода мње, а Злот је на петом месту на та-бели са 21 бодом.

Куглаши борс-ког Бакра пораже-ни су у Београду од екипе Соко штарка 6:2 у поенима од-носно 2863:2802

у обореним чуњевима. Борска екипа је са две победе и пет по-раза на седмом месту на табели.

Маријана Симић

Књажевац се већ сада убрајају у пожељне дестинације и скијаш-ке центре у Србији. У систем скијалишта укључено је 13 ки-лометара добро припремљених стаза и ски путева, што љуби-тељима зимских спортова из земље и иностранства омогућа-ва врхунско скијање.

Златја Марковић

Лош викенд за борске спортистеМинули викенд био је неуспешан за борске клубове јер су победу забележили само кошаркаши, свладавши на свом терену екипу Сокобање. - У источној групи Српске лиге ОФК Бор је претрпео пораз од пиротског Радничког

www.rtvbor.rs

Све спремно за нову скијашку сезону