Oko istoka broj 49

Нови број „Бележнице“ » стр. 9Борски таксисти уједињени у протесту против рада на црно » стр. 2

Осврт на Декаду Рома » стр. 8Бобана освојила сребрну медаљу на турниру у Минхену » стр. 12

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 49 - 6. фебруар, 2015. год. година II

Прва анода до краја марта

» стр. 6

Све провере и испитивања опреме у новој топионици и

фабрици сумпорне киселине биће завршене до првог марта,

а из флеш-пећи прва анода изаћи ће три недеље касније

- договорено на састанку менаџмента РТБ-а Бор

Најкасније до марта ове године градови и општине у Србији мораће да издају грађевинске дозволе за мање од месец дана » стр. 3

Поново ради „Театар“

Ускоро брже до грађевинских дозвола

Отписане камате дужницимаОпштина Неготин опростила 12 милиона динара дуга на име камата за неплаћен порез на имовину грађана » стр. 5

» стр. 5

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 49петак, 6. фебруар 2015.

БОР» Незадовољни радом инспекције, због чега, према њиховим речима, још није ре-шен проблем рада на црно, бор-ски таксисти организовали су протест испред зграде Општине Бор. Указујући на велики број оних који током поподнева и ноћу раде као такси превозници, а да за обављање те делатности нису пријављени и не плаћају порез.

- Наши захтеви су смена начелника Одељења за инспек-цијске послове и рад инспекције и у првој и у другој смени. Мно-го је нелегалних и непријавље-них таксиста на улицама, а

инспектори током преподнева заустављају нас регистроване – рекао је Братислав Марковић, самостални таксиста.

Уколико се њихови захтеви не испуне, такси превозници ни наредних дана неће возити од 6 и 30 до 8 сати.

Представници локалне са-моуправе подсећају такси пре-вознике на договор који је по-стигнут, пре доношења Одлуке о ауто такси превозу у Бору, а који, према речима председ-ника Скупштине општине Бор Душана Марковића, многи превозници још нису испо-штовали. Осим што су многи-ма решења у стању мировања, иако свакодневно возе, Душан Марковић подсећа таксисте да је неопходно да употпуне документацију.

- Пре доношења Одлуке о ауто такси превозу у Бору, дого-ворили смо детаље са таксисти-ма, прихватили њихове примед-бе и сада се понашамо у складу са том одлуком што и од њих очекујемо. Од такси превозника затражили смо да допуне до-кументацију подношењем још четири документа, што је веома мали број њих и учинио. Прак-тично, када буде комплетирана документација имаћемо увид у број превозника, па ћемо моћи да сагледамо ситуацију у овој области и решимо проблеме – истакао је Душан Марковић, председник СО Бор.

Након увида у број легалних превозника, локална самоупра-ва затражиће студију изводљи-вости са Саобраћајног факулте-та у Београду о потребном броју такси возила у Бору, као и миш-љење ресорног Министарства о постојању линијског такси превоза.

Марија Ћосић

БОР» Проблем отворе-них шахти и сливника у Бору али и другим градовима Србије није нов, али показало се да није ни лако решив. У неколи-ко протеклих месеци крађе су још учесталије, и мада се прет-поставља где завршавају покра-дене решетке и поклопци, нико званично не може да потврди. Надлежне инспекцијске службе у Бору, као и јавно комунална предузећа због учесталих крађи поклопаца свакодневно су на терену.

- Учестале су и крађе реше-така за атмосферску канализа-цију, као и поклопаца за фекалну канализацију, али што је најчуд-није и крађа металних газишта испред улаза у стамбене згра-де. Карактеристичан је пример крађе решетке за атмосферску канализацију у улици Др Миш-овића, код болнице. Већ трећи пут се дешава да неко украде ту решетку која је изузетно тешка и велике површине, али ето украде

се - каже Славиша Марковић, начелник Одељења за инспек-цијске послове Општине Бор.

Из Одељења за инспекцијске послове Општине Бор готово свакодневно указују на учеста-лост овог проблема и налоге за

постављање нових поклопаца издају Јавно комуналном преду-

зећу „Водовод“ и Дирекцији за изградњу Бора.

- Оба јавна предузећа заиста коректно обављају свој посао и кад год упутимо налог они то за-мене у најкраћем могућем року, али како су крађе учестале гото-во немогуће је све заменити - на-глашава Славиша Марковић.

Отворене шахте и сливни-ци опасност су и за возаче и за пешаке, али највећу претњу за безбедност деце представљају отворене рупе у двориштима борских обданишта.

Надлежни истичу да би мож-да проблем могао да се реши по-стављањем решетки које немају вредност на црном тржишту, где се, како се претпоставља, губи траг украденим металним поклопцима, међутим то је еко-номски неисплативо.

А док се крадљивцима не уђе у траг, са борских улица пре-мештаће се знак упозорења - от-ворена шахта.

Елда Драгаш

Лопови све више краду шахте

БОР» Грејање у Бору је током јануара било лошије због повећаног броја кварова на дистрибутивној мрежи. Забе-лежено је четрдесетак пробоја, двадесетак одсто више од уоби-чајеног броја.

Неуједначено грејање је, та-кође, велики проблем у борској топлани. Очекује се да ће бити решен уградњом терморегула-ционе опреме у подстаницама.

- У појединим деловима гра-да долази до прегревања, док

је у другим доста хладније. У 86 подстаница ћемо уградити опрему како бисмо уједначи-

ли грејање. Очекујемо да ћемо највећи део посла завршити у овој години - каже Драгутин Дамњановић, технички дирек-тор „Топлане“.

У производном делу Топ-лане није било већих проблема захваљујући квалитетним ре-монтима котлова.

Угаљ, за сада, пристиже пре-ма утврђеној динамици. Ове се-зоне утрошено је 28.000 тона, а на залихама има више од 5.000 тона. Да би се смањила потро-

шња угља у „Топ-лани“, ове сезоне не греју ноћу, изу-зев када су темпе-ратуре у минусу.

Из борске Топ-лане подсећају потрошаче да и они могу да ути-чу на побољшање квалитета грејања у граду. У стано-вима где долази до прегревања до-вољно је само да

пригуше радијаторе, а не да от-варају прозоре.

Љиљана Ђорђевић

Старе цеви гасе грејање

Против рада на црноШтрајк борских таксиста

Боримо се на све могуће начине да деци обезбедимо безбедан боравак. Ми смо сами правили бетонске шахте и постављали их уместо укра-дених поклопаца, неке метал-не смо чак и варили, међутим, десило де да нам, током ви-кенда, непознати крадљивци однесу седам-осам металних решетака. Можда би најбоље решење било да имамо фи-зичко –техничко обезбеђење - каже Љиљана Радиче-вић, директор Предшколске установе „Бамби“ у Бору.

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 49 петак, 6. фебруар 2015.

Изменама и допунама За-кона о планирању и изградњи омогућено је да се на једном шалтеру за 28 дана добију све потребне дозволе, а грађевин-ска дозвола за пет, док је до сада тај рок био 240 дана. Закон би у потпуности требало да почне да се примењује од 1. марта, до када ће локалне самопураве би-ти оспособљене за примену тог системског закона. На састанку са представницима локалних самоуправа, министарка грађе-винарства, саобраћаја и инфра-структуре Зорана Михајловић истакла је да ће Министарство у сваком погледу помоћи гра-довима и општинама да почну примену закона и тако што пре привуку инвеститоре.

- Начелници управа или рад-не групе свих локалних само-управа у Србији заиста морају да буду потпуно оспособљени, како би сваки потенцијални до-маћи или страни инвеститор грађевинску дозволу добио за мање од месец дана. Осим ра-дионица, упутстава која ћемо припремити, затим сталне еду-кације, формираћемо и СОС те-лефоне за њих. Направићемо и ранг листу локалних самоупра-ва, односно градова и општина који први буду у потпуности примењивали закон, јер мисли-мо да је тај податак инвестито-рима веома значајан, а оне ће се тако практично такмичити међусобно. За нас је то веома значајан корак, јер без њега не можемо говорити о електронској грађевинској дозволи – истакла

је Зорана Михајловић, минис-тар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Састанку у Народној скупштини у Београду при-суствовали су и председник Општине Бор Живорад Пет-ровић, председник Скупшти-

не општине Душан Марковић и представници општинске управе.

- Након ступања на снагу Измена и допуна Закона о пла-нирању и изградњи, у Општи-ни Бор извршили смо органи-зационе припреме у оквиру

општинске управе. У Одељењу за урбанизам, грађевинске, ко-муналне, имовинско-правне и стамбене послове формирали смо организациону јединицу - Одсек за урбанизам, комуналне и грађевинске послове. Задатак овог Одсека је да спроводи обје-дињену процедуру за издавање

локацијских услова, употребних и грађевинских дозвола. Сма-трам да се законом прописани рок може испоштовати јер смо ми у Бору неке грађевинске доз-воле и издали за неколико дана. Дозволе компанији „Лидл“ и РТБ-у Бор издате су за пет дана, у истом року издата је и дозво-ла за мини хидроелектране у селима Злот и Метовница, док су дозволе за изградњу неких верских објеката издате у дану подношења захтева – рекао је Живорад Петровић, председ-ник Општине Бор.

Новина Закона о планирању и изградњи јесте и учешће раз-личитих субјеката у формирању законских одредби. Састанку са

градоначелницима и председ-ницима општина присуствовали су и представници УСАИД-а, ГИЗ-а и Националне алијансе за локални економски развој. Пот-писан је Споразум о сарадњи из-међу Министарства грађевинар-ства, саобраћаја и инфраструк-

туре и Сталне конференције градова и општина.

Како је истакнуто, општине у Србији на различитом су сте-пену припремљености за при-мену Закона, па је сарадња свих чиниоца неопходна.

- Нама је веома значајно да смо први пут учествовали у припреми Закона. Капацитет Сталне конференције градова и општина у овом случају ће бити искоршћен за серију радионица, а користићемо и сву помоћ коју добијемо од Министарства да ниво примене Закона буде што уједначенији у свим деловима земље – рекао је Зоран Пери-шић, председник Сталне конфе-ренције градова и општина.

Поступак прибављања доку-ментације за градњу спроводиће се у обједињеној процедури, на једном месту, од издавања ло-кацијских услова до издавања употребне дозволе. Представни-ци мањих општина истичу да је

значај овог Закона јасан и да ће долазак инвеститора побољша-ти живот у тим срединама, али

и да је локалним самоуправама потребна помоћ Министарства.

- Ово је посебно значајно за мале општине, као што је Кла-дово. Сарадњом са Министар-ством и семинарима, који по-чињу у фебруару, помоћи ће се имплементација Закона. На овај начин све службе биће детаљно упућене, јер заиста је проблем у мањим срединама недостатак стручног кадра, а знамо да смо обавезни да до 1. јануара 2016. године омогућимо издавање грађевинских дозвола електрон-ским путем. Заиста је потребно доста рада и доста разумевања, а посебно сарадње између Минис-тарства и локалних самоуправа. Надам се да ће то омугућити и грађанима и инвеститорима бржи и ефикаснији рад – каже Радован Арежина, председник Општине Кладово.

- Очекујемо оно што Закон и жели да пружи свим локалним самоуправама, па и Бољевцу. Крајњи циљ јесу брже инвести-ције, бољи услови за инвести-рање, брже издавање грађевин-ских дозвола и самим тим бржа

градња. Тако ће бити омогућено и запошљавање људи у новоиз-грађеним објектима и бољи жи-вот свих грађана – додао је Не-бојша Марјановић, председник Општине Бољевац.

Циљ измена закона је уки-дање великог броја процедура и такси за добијање грађевинске дозволе, унапређење привред-ног амбијента како би се приву-као што већи број инвеститора, повећање учешћа грађевинар-ства у бруто домаћем производу са садашњих четири на седам одсто у 2017. години, повећање укупног привредног раста и убрзавање многих инвестиција и реформи.


Ускоро краћи пут до грађевинских дозволаСастанак у Народној скупштини Србије са представницима локалних самоуправа

Градови и општине у Србији ће, најкасније до марта ове године, морати да издају грађевинске дозволе за мање од месец дана, изјавила је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић

Живорад Петровић председник Општине Бор

Небојша Марјановић председник Општине Бољевац

Радован Арежина председник Општине Кладово

стр.4


ДРУШТВО број 49петак, 6. фебруар 2015.

БОР» Адвокати у Србији почели су да раде, након чети-ри и по месеца протеста, 26. јануара, након што су испуње-ни захтеви за измене прописа о јавном бележништву и пропи-са о паушалном опорезивању адвоката.

Од 17. септембра када је по-чео штрајк, у Основном суду у Бору одлагани су сви поступци у којима су странке заступали адвокати.

Иако је број одложених суђења велики, у суду нема гуж-ве, а суђења се одвијају по зака-заном распореду.

- За више од четири месеца, колико је трајао штрајк адвока-та у Србији, у Основном суду у Бору одложено је суђење у око хиљаду предмета. Суђења су одлагана само у случајевима када су странке имале пуномоћ-

нике адвокате, док су остале парнице редовно одржаване. За сада нема гужве, а до померања суђења у наредном периоду евентуално може да дође само уколико адвокати имају више заказаних суђења истовремено, по различитим предметима. У том случају ће се, пре заказаног рочишта, изменити термин одр-жавања суђења како странке не би трпеле последице поновног одлагања - каже судија Драгица Стојановић, портпарол Основ-ног суда у Бору.

И у наредном периоду у Ос-новном суду у Бору, без обзира на одлагања суђења у последњих четири и по месеца, не очекују гужву, јер су одложена суђења правилно распоређена, а адво-кати и странке су обавештене о терминима одржавања рочишта.

Дејан Ђорђевић

У Србији, према званичним подацима, сваки четврти грађа-нин, односно милион и 8 хиља-да људи, живи на граници сиро-маштва, а са социјалним карта-ма и новом стратегијом за борбу против сиромаштва се није мно-го одмакло. Колико ће лошу си-

туацију грађана нова стратегија морати да узме у обзир, најбоље илуструје најновији податак Ре-публичког завода за статистику да стопа сиромаштва у нашој земљи износи 24,6 одсто, што пласира Србију на прво место међу сиромашним земљама Ев-ропе. У Грчкој је та стопа 23,1 одсто, Румунији 22,6, Шпанији 22,2 и Бугарској 21,2 одсто.

С друге стране и грађани који не спадају у групу сиромашних и социјално угрожених у Србији тешко живе, а за финансирање својих потреба најчешће поди-жу наменске кредите. Просечан становник Србије живи на рате и на одложено плаћање јер је то једини начин да себи приушти стан, немештај, аутомобил, школовање деце, летовање или лечење.

Према подацима Удружења банака Србије, 2014. године је сваки становник за банкарске услуге у просеку дуговао 861 евро. Од тога 780 евра само за кредите, 32 за дозвољен минус, 42 евра за потрошњу на кре-дитним картицама, а 6 евра за

лизинг, тако да смо за девет го-дина успели да дуплирамо дуг према банкама. Али економска криза узима свој данак, па многи грађа-ни не могу на време да от-плаћују своје рате и стално

су презадужени и у минусу. И тако у Србији постоји при-

вид да неки људи добро живе. Али има и оних који заиста до-бро живе јер се у 2014. години број богаташа у Србији повећао са 88 на 100.

Али наш проблем нису бо-гаташи, већ сиромашни грађа-ни, на које држава гледа као на губитнике, не нудећи им, осим социјалне помоћи, никакво ре-шење, јер у нашим законима до-минира англосаксонски модел, а то је да је појединац одговоран за себе и своју породицу. При-том се заборавља на право сва-ког човека на рад и пристојну за-раду од које може да пристојно живи, макар и уз помоћ намен-ских кредита и задуживања, као и већина грађана Србије.

Златја Марковић

На граници сиромаштваСтатистички подаци упозоравају

И грађани који не спадају у групу сиромашних и социјално угрожених у Србији тешко живе, а за финансирање својих потреба најчешће подижу наменске кредите

На крају прошле године на евиденцији Националне службе запошљавања у Општини Мајданпек регистровано је 2.029 незапослених лица, док су у читавом Борском округу на посао чекале 12.492 особе. У Мајданпеку 49,5 одсто укупног броја незапослених је женског пола. Када је реч о квалификационој структури, 42 одсто је без квалификација, завршену средњу школу има половина укупног броја незапослених, а са дипломама високог или вишег образовања посао тражи шест одсто лица. Везано за старосну доб, пажње вредна је чињеница да је 26,1 одсто тражилаца запослења млађе од 30 година.

С. Вукашиновић

Штрајк завршен, суђења се настављају

За више од четири месеца, колико је трајао штрајк адвоката у Србији, у Основном суду у Бору одложено је суђење у више од хиљаду предмета

МАЈДАНПЕК» Надлеж-ној служби Општине Мајданпек стигло је 160 захтева за оствари-вање права на помоћ за оштеће-не стамбене, али и друге објек-те, услед елементарне непогоде - поплаве која је у септембру 2014. године оштетила домаћин-ства у Бољетину, Мосни, Доњем Милановцу, Орешковици, Го-лубињу и Мајданпеку.

Како се наводи у извештају, који су сачиниле одговарајуће службе локалне самоуправе, контактиране су 144 странке за оштећење и за један порушени објекат у Бољетину. Обрађено

је 154 захтева, а донето 144 ре-шења, од којих 76 позитивних и 68 негативних. Такође, наводи се да је донет и закључак о одба-цивању захтева због неблаговре-мености, упућено је девет оба-вештења о ненадлежности, јер се захтеви не односе на објекте, већ су поднети за баште, сточну храну, покретну имовину, пот-порни зид и слично.

Против седам решења су изјављене жалбе, а по њима по-ступак није окончан. До 23.јану-ара Канцеларија за помоћ и об-нову је исплатила 31 лице.


Помоћ угроженима од септембарских поплава

стр.5


ПРИВРЕДАброј 49 петак, 6. фебруар 2015.

НЕГОТИН» У Општини Неготин је актуелна примена од-луке о условном отпису камата и мировању пореског дуга, према којој је свим пореским обвезни-цима који су на дан њеног доно-шења, 31.октобра 2012. имали дуговања, а током 2013. и 2014. редовно измиривали своја те-

кућа задужења, омогућен отпис камата и репрограм дуга на 24 месечне рате.

- Свакоме је омогућено плаћање преко административне забране на плату или пензију, али уз претходно подношење

захтева нашој служби. Локална пореска администрација је као крајњи рок за њихово подно-шење, којим ће бити омогућене уплате рата директно без чекања у редовима на шалтерима, од-редила крај јануара ове године - каже Маја Радуловић, руково-дилац Одсека општинске порес-

ке админи-страције.

Када је одлука до-нета, 31. ок-тобра, 2012, дуг пореских о б в е з н и к а у општини Неготин је износио око 70 милиона динара. Од тог износа 15 милиона

су биле камате, а у досадашњем периоду је отписано 12 милиона динара с обзиром да су у међу-времену неки обвезници, због непоштовања редовности уплата и других, изгубили право на ре-програм, наводи Маја Радуловић.

БОР» Све провере и коре-кције по такозваним панч-лис-тама, које се обављају у оквиру функционалног испитивања опреме у новој топионици и фабрици сумпорне киселине, биће завршене до првог мар-та, а нова флеш-пећ ће бити потпаљена најкасније до петог марта. Њено загревање, или темповање, траје три седмице, па ће прва анода, онако како је и најављено 23. децембра про-шле године, када је завршена изградња нових пирометалурш-ких постројења, бити изливена до краја марта.

Ово је, поред осталог, дого-ворено на састанку менаџмента Рударско-топионичарског басе-на Бор са представницима ка-надског „СНЦ Лавалина“, фин-ског „Оутотека“, београдског „Енергопројекта“ и Грађевин-ског факултета, којем је прису-ствовао и председник Управног

одбора борске компаније „Не-мања Стевановић“.

Подсетимо, функционално уходавање нове опреме почело је 24. децембра 2014. и по уго-вору оно треба да траје најду-же три месеца. До сада, према речима генералног директора београдског „Енергопројекта“ Владимира Миловановића, ни

„СНЦ Лавалин“ ни „Оутотек“ нису имали крупније замерке на рад извођача локалних радо-ва и његових подизвођача, па нема сметње да све провере и корек ције изведених послова, које претходе паљењу флеш-пећи, буду окончане до првог марта.

Дејан Ђорђевић

На репрограм је услове стекло око 15 посто пореских обвезника у неготинској општи-ни, реч је о физичким лицима, али и девет великих пореских обвезника.

На молбу да прокоментари-ше наплату пореза у 2014. годи-ни, Маја Радуловић наводи да је она била 2,5 пута већа у односу на 2013. годину. Такође подсећа грађане општине Неготин да би најкасније до 15. фебруара требало да намире прву рату пореза на имовину и накнаде за Еко таксу за 2015. годину, као што су то, квартално, чинили и до сада. Иначе, решења са фискалним задужењима за ову годину грађани би могли да до-бију већ током лета, с обзиром да су одлуке о ценама донете на скупштинским органима у Не-готину 2014. године и да се че-ка само исход тражених измена Закона о порезима на имовину, за који се залагала и неготин-ска пореска администрација. Општина Неготин, иначе, има 21.000 пореских обвезника.

Јованка Станојевић

Прва анода до краја марта

Пореским дужницима отписане камате

Конкурс за програм „Покрени се за посао” који обезбеђује подршку пре-дузетницима и пољоприв-редницима у отпочињању или унапређењу сопственог пословања кроз бесповрат-на средства за набавку оп-реме у вредности до 220.000 динара, продужен је до 10. фебруара.

Обавештавајући заинте-ресоване, из Фондације за локални економски развој Мајданпек подсећају да су делатности које се подржа-вају кроз програм „Покрени се за посао“ производња - занатство, пољопривреда и услуге. Подсећају, такође, да су услови конкурса: пребива-лиште или боравиште на те-риторији Републике Србије, добра и одржива пословна идеја за започињање или унапређење сопственог биз-ниса и попуњен пријавни образац.

Обавезе корисника на-кон одобравања донације су: учешће од 20 одсто од одобреног износа донације, што гарантује да су клијен-ти озбиљни у намери да се баве одабраним послом, праћење пословних обука на теме предузетништво, про-даја, маркетинг, основе фи-нансија, електронско посло-вање, извори финансирања од стране сертификованих предавача, као и обавити 15 сати друштвено корисног рада у локалној заједници или дати допринос кроз про-изводе, односно, услуге.

За више информација за-интересовани се могу обра-тити Фондацији за локални економски развој Општине Мајданпек, у канцеларија-ма у Мајданпеку и Доњем Милановцу.


Конкурс за програм

„Покрени се за посао“

Неготинска општина опростила 12, од укупно 15 милиона динара, колико су грађани дуговали на име камата за неплаћен порез на имовину, крајем 2012. године

стр.6


У ФОКУСУ број 49петак, 6. фебруар 2015.

Рок за приватизацију медија у Србији истиче за пет месеци, а у Агенцији за приватизацију кажу да у наредних месец дана очекују и почетак аукције.

На јавни позив за при-купљање писама о заинтере-сованости за 76 субјеката који обављају медијску делатност, Агенцији за приватизацију уку-пно је до сада достављено 128 писама заинтересованих. Од 76 субјеката који обављају медијс-ку делатност је 56 предузећа у већинском власништву л о к а л н е самоуправе.

Т е н д е р за продају медија Аген-ција за при-ватизацију о б ј а в и ћ е када добије приватизациону документацију од субјеката приватизације. У Министарству привреде исти-чу да објава тендера у највећој мери зависи од самог субјекта приватизације као и локалне са-моуправе која доноси Одлуку о моделу приватизације, с обзи-ром на то да је већини медија у портфолију Агенције за прива-тизацију оснивач или већински

власник локална самоуправа. Истиче се такође да су на-

длежне локалне самоуправе до сада доставиле одлуке о моделу за 18 медија и да динамика дос-тављања модела зависи од са-мих локалних самоуправа.

Иначе, у току је провера до-кументације за четири државна медија, за која се ускоро може очекивати објављивање тендера за продају, односно почетак ау-кције требало би очекивати на-редног месеца, али заинтересо-

ваност за приватизацију медија за сад је веома слаба.

За свакога ко купи одређе-ни медиј, према закону, по-стоји обавеза да основну де-латност задржи пет година, без обзира по којем је моделу приватизован.

Предвиђено је да се држава повуче из 79 медија до 30. јуна.


БОР» Некада култно ме-сто за окупљање младих у Бо-ру, популарни „Театар“ у Дому културе после низа година, у реновираном издању, отворио је своја врата примивши неколи-ко стотина Борана, различитих генерација, жељних оваквих културно забавних дешавања. Част да отвори „Театар“ припа-ла је познатом музичару Дејану Цукићу.

Да је овакав простор био неопходан граду потврдио је и председник Општине Бор, Жи-ворад Петровић.

- Веома сам задовољан што сам овде јер је ово култно место града Бора где су многе генера-ције проводиле своје најлепше дане и желим да се захвалим

ЈП „Штампа, радио и филм“, а посебно директору Владану Нововићу, који су смогли снаге и средства, уз помоћ локалне са-моуправе, да овај простор поно-во врате у функцију. Оно што је веома битно је да родитељи мо-гу да буду спокојни и мирни јер је ово једно мирно и културно место - рекао је, не скривајући своје задовољство, Живорад Петровић на отварању.

Евоцирајући успомене на време када је често музицирао у Бору, што са својим „Спорим ри-там бендом“, што соло, а сада и као преводилац рок биографија познатих светских музичких звезда, Дејан Цукић, познати музичар, је рекао да је важно е да чувамо младе, да они имају

свој простор где могу квалитет-но да се забаве, где ће бити ви-ше живе свирке и где ће и млади борски бендови имати где да свирају пред публиком, којој ће бити пријатно да се окупља на овом месту.

Шири део публике Дејана Цукића углавном зна као врсног музичара. Мање је познато да се он годинама бави новинарством и писањем о рок музици, а у по-следње време и превођењем.

Пре концерта у Театру је приређена промоција књига које је он превео, биографија које обилују занимљивостима из живота познатих светских му-зичких имена. Представљене су биографска дела Кита Ричардса,

Ерика Клептона, „Битлса“, Деј-вида Боувија и „Лед Цепелина“, у издању куће „Лагуна“.

И више него успешан поче-так рада обновљеног простора некадашње популарне диско-теке „Театар“ само је још један од доказа да рок музика у Бо-ру итекако има своју публику, која ће поново имати омиљено место окупљања и уживања у добрим, живим рок концер-тима и осталим културним дешавањима.

Организатор промоције књ-га рок биографија и концерта био је Центар за културу у Бору уз подршку Општине Бор и Ре-гионалне ТВ Бор.

Снежана Анђеловић

Слабо интересовање за куповину медија

Да су Борани жељни културних и музичких дешавања доказ је бројна публика која је са одушевљењем поздравила идеју поновног отварања овог простора за све љубитеље добрих, живих рок концерата. - Концерту је претходила промоција књига, биографија светских музичких рок звезда, које већ неколико година успешно преводи Дејан Цукић

Поново отворена култна дискотека у борском Дому културе

Дејан Цукић одушевио публику у „Театру“

стр.7


У ФОКУСУброј 49 петак, 6. фебруар 2015.

БОР» Пригодном свеча-ношћу коју су са наставницима припремили ученици свих раз-реда, у Основној школи „Свети Сава“ у Бору обележен је Савин-дан, школска слава и дан када је пре 45 година ова образовна установа отворена. Дан великог српског просветитеља и рефор-матора, ђаци су обележили пес-мама и причама о животу и делу Светог Саве.Химном „Усклик-нимо с љубављу“ и обредом ре-зања славског колача, у складу са канонима православља запо-чета је свечаност.

- Освануло нам је још једно светосавско јутро и ми данас прослављамо 45 година по-стојања ове школе. Како је Свети Сава живео и живи кроз векове, надамо се да ће и наша школа тако живети и ми заиста искре-но желимо да она потраје дуго – рекла је Емилија Чолак, ди-ректор ОШ „Свети Сава“ у Бору.

Од прошлогодишње просла-ве Дана Светог Саве, ученици и наставници ове образовне ус-танове постигли су многе запа-жене резултате, а захваљујући средствима које је локална са-моуправа издвојила замењена је столарија у школи.

- Од прошлог Савиндана до сада заиста је много урађено и на изгледу школе и на квалитету рада. Наши наставници и учени-ци постигли су запажене резул-тате и настављају да нижу ус-пехе. Важно је и то да смо овде у матичној школи захваљујући средствима које је локална са-моуправа издвојила замењена је столарија, а ускоро ћемо исто урадити и у истуреном одељењу у Доњој Белој Реци – додала је Емилија Чолак.

Уколико буде довољно нов-ца, план је да се ове године сре-ди и дотрајала фасада.


БОР» Према новом Пра-вилнику о мерилима за утврђи-вање цене услуга у вртићима и обдаништима, који је на снази је од почетка године предвиђе-но је да родитељи плаћају 20 одсто економске цене. Градови

и општине у Србији имају но-ве критеријуме које морају да поштују, али економске цене у многим срединама, па ни у Бору још увек нису утврђене.

- Ми смо предали оснива-чу предлог економске цене са умењеним износом у номинал-ној вредности у складу са пра-вилником и према том предло-гу цена целодневног боравка била би 3540 динара, док би за припремни предшколски бора-вак цена била 3120 динара. Бо-

равак у полудневном трајању за предшколце је бесплатан и плаћа се само ужина 1345 дина-ра. Дакле, ми смо предлог про-следили и чекамо одлуку. Све локалне самоуправе су у обавези да сачине и регресну скалу, како

то захтева Закон о друштвеној бризи о деци, а поједине категорије могу да буду и ослобођене плаћања - каже Љиљана Ради-чевић, директор Предшколске ус-танове „Бамби“ у Бору.

Коначну одлу-ку о цени услуга у предшколској установи „Бамби“ донеће одбор-ници Скупштине Општине Бор на првој наредној седници, а уколико се прихвати предлог који је ова установа донела сагледавајући своје трошкове, то ће значити да је локална самоуправа вољна да помогне више јер ће родитељи вртић плаћати мање него пре пет година, када је за целоднени бо-равак требало издвоојити 4.100 динара.


Ове школске 2015/2016. го-дине, у пет градских школа у општини Бор, на основу тре-нутне евиденције Одељења за друштвене делатности Општин-ске управе, биће уписано 407 првака. По школама - у „Вуку Караџићу“ 53 првака, „Светом Сави“ 116, у „Бранку Радиче-вићу“ 73, „Душану Радовићу“ 86 и у „3.октобру“ 79 малиша-на ће први пут сести у школске клупе. Спискови деце по рејони-зацији истакнути су на огласним

таблама у свим школама, Након 31. јануара упис у први разред основне школе обавља се по рејонизацији, осим у изузетним случајевима.

Из Одељења за друштвене делатности Општинске управе Бор апелују на родитеље да се што пре обрате надлежнима у школама да би се на време оба-вила законска процедура упи-са деце у први разред основне школе.

Горан Грамић

Након шест година од де-лимичне санације, у основној школи у Слатини, селу надо-мак Бора, замењени су олуци, а протеклих дана, средствима општинског буџета, у веома кратком року уграђен је нови котао за грејање школе, пошто је стари дотрајао. Одобрена су и средства за санацију зидова у ходницима чије се реновирање планира овог лета. То су, међу-тим, само неки од приоритетних послова у наредном периоду.

- Веома важна нам је и за-мена дотрајале столарије, опада фасада, а прокишњава и кров. Посетили су нас представници Општине Бор и обећали су да ће се ови проблеми решити у на-редном периоду - рекла је Вио-лета Огрењац, учитељица.

Основна школа у Слатини,

која је у саставу школе Вук Ка-раџић у Бору, саграђена је пре 180 година. Иако је је једна од старијих у борској општини и захтева већа улагања, до сада нису издвајана већа средства у њено реновирање.

- Мишљења смо да је шко-ла запостављена, што ни у ком случају не заслужује. Село је недалеко од Бора, а што је нај-важније имамо и довољно деце. Због тога им треба обезбедити услове за рад - додала је Виоле-та Огрењац.

С обзиром на све тежу еко-номску ситуацију, у основној школи у Слатини су одлучили да и сами дају допринос рено-вирању. Од старог одбаченог намештаја направљена је ограда око школе.

Љиљана Ђорђевић

Образовање

Почео упис првака

Обележен 45 рођендан образовне установе у Бору

Дан основне школе „Свети Сава“

„Бамби” упутио оснивачу предлог цена услуга

Јефтинији вртићи?

Настављено реновирање школе у Слатини

стр. 8


СПЕКТАР број 49петак, 6. фебруар 2015.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

ÎNTÎLNJAUA ÎN BEOGRAD

» Orašurlji šî komunlji în Sîrbije maj tîrdzîu pînă în mart anu ăsta o să trăbujaskă să đa dozvolje đe zîđit în rok maj skurt đe o lună, a spus ministru đe zîđit, saobraćaj šî infratsruktură Zorana Mihajlović la întîlnjaua ku uaminji đin samoupravilji lokalje. La întîlnjaua în Beograd a fost šî prezîdantu Komunji Bor Živorad Petrović ku sulukratorji luj ši a spus kă Komuna Bor a fîršît tot +e trăbuje đe pornjit kanonu ăsta. Sa făkut sekcija đe organizacije în Okjeća đe urbanizm đe kăpătat dozvolje šî a spus kă kanonu să fa+e în praksă pintru kă Uprava Komunji Bor în +in+ dzîlje a dat dozvola la kompanija „Lidl“, da šî đe făkut hidrocentrala în Zlot šî zîđit mănăstîrj.Ministru Mihajlović a spus kă cilju je tuaće komunlji să lukre la un fjal. Ministarstva šî komunlji pot numa împrjeună să lukre la pornjit kanonu ăsta pintru a fi anu ăsta an đe investicij šî maj mulće luokurj đe zîđit.

PROBLEMU KU KÎNJI ŠÎ MÎCÎ PJE STRĂZ

» Samouprava lokală în Bor je pregăćită să ažuće în rešît problemu ku kînji šî mîcî făr đe gazdă, maj đe întîj đi la prinsu

luor, da šî lar&it luokurlji unđe să duk žoavinlji ašća. Asta tot întrovuorbă ku Kanonu đe apărat žoavinlji, da pi predlogu lu Împrjeunarja đin strinătaće Eniml Reskju Serbija, sa spus la întîlnjaua lu uaminji đin Komuna Bor šî împrjeunarja asta.Firma publjikă komunală „3. oktobar“ în Bor, pintru kît maj bun rešît problemu ăsta, a în+eput registracija Ambulanta đe veterinarj, da prioritetu je rostît šî lar&it luoku đe žoavinlji ašća. Împrjeunarja Eniml Reskju Serbija prîn donacij o să ažuće făkut trjaba asta.

SIGURACÎJA KOPIJILUOR

» Saćenji în Šarbanovac Ćimok, satuLa în+eput a doua žumătaće lu anu đe škuală, kînd je gurajală maj marje în saobraćaj, policajcî lu Uprava đe policije în Bor a dat apelu la šoferj să ajbă paza bună, să nu mînje jut lîngă školj šî săj păzaskă pi kopij în saobraćaj. Anu +a trjekut sa cînut mulće akcij đe siguracîje în saobraćaj đe kopij šî šoferj, da nji+ na fost njezgoađe aproapje đe školj.Policajcî lu Uprava đe policije în Bor maj đes dježurjesk lîngă školj, da în plan sînt ši akcij nuoj đe edukacîje în saobraćaj.

Prevodu: Aleksander Ilić

БОР» У оквиру декаде Ро-ма, која се завршава у јуну ове године, Општина Бор је подр-жала све установе и невладине организације које су пројектима укључиле ромску заједницу у

циљу унапређења положаја ње-них чланова. У предшколској ус-танови „Бамби“ и у три основне градске школе у Бору ангажова-ни су педагошки асистенти, док у ОШ „Вук Караџић“, у пројекту „Друга шанса“, ради андрагог да би помогао полазницима ромске националне мањине да заврше основну школу и обуку за неко од понуђених занимања.

У све јавне радове у општи-ни укључени су и Роми, а афир-мисани су и сви конкурси за са-мозапошљавање и запошљавање припадника ромске национално-сти. У Установи Центар за кул-туру Општине Бор фунционисао је Одељак за ромску културу, а у Регионалној телевизији Бор припадници ромске националне мањине припремају информа-тивни програм на свом језику. Међутим, колико је урађено, то-лико и има проблема, највише у евиденцији као основи за оства-ривање њихових права.

- Велики је проблем не-видљивих. Они који немају па-пире. Доселили су се са Косо-ва или из Македоније. Њихово евидентирање захтева контину-иран и дуготрајан рад. Процес може да траје и до годину дана. Ако је потребно да се добије и држављанство. Многи људи су овде већ 10-20 година, али свој статус нису решили. Оног тре-нутка када дете пође у школу, ми целу породицу, ако се пре тога нису обратили, помажемо да би остварили дечији додатак, да би добили лична документа, а

најбитиније је здравствено оси-гурање. Што се тиче Општине Бор, имамо проблем са стано-вањем. Роми су илегално ушли у станове који су отписани. Ту је проблем адреса. Нико не

може да им да гаранцију да ту бораве. Живе и у напуштеним баракама грађевинских фирми, тако да, због пребивалишта, не-мају статус и не могу да изваде личну карту, а ни остала доку-мента – каже Мирјана Жикић, координатор за питања мањина Општине Бор.

Горан Грамић

Ближи се крају Декада Рома

Борска општина подржала све пројекте

БОР» Народна библио-тека у Бору обележила је свој дан, који празнује 27. јануара, негујући просветитељску ми-сију Светог Саве и чувајући тра-дицију прве сеоске читаонице, основане у Злоту, 1869. године.

- Култура је суштинска и изворна потреба, а културни капитал се показао као најзна-чајнији фактор развоја - рекла је Весна Тешовић, директор

Народне биб-лиотеке на свечаности.

Г о в о -рећи о раду у протеклој години она је нагласила да број купље-них књига, као и број к о р и с н и к а потврђују да ова установа

културе успешно истрајава, не-гујући просветитељску мисију Светог Саве.

- Дан Народне библиотеке је својеврсна слава храма кул-туре, какав и јесте библиотека. Дан Светог Саве славимо оба-везујући се на дугогодишњу тра-дицију постојања прве сео ске читаонице, основане 1869. годи-не у Злоту. До данас смо остали на том путу и трудићемо се да

увек будемо на трагу Светог Са-ве, а библиотека је место правог саборовања, о чему сведочи и присутност бројних посетилаца. То показује да има много оних који препознају праве, истинске духовне вредности, што ће нам помоћи да будемо бољи људи и да имамо лепшу будућност - на-гласила је Весна Тешовић.

Међу бројним гостима и пријатељима Народне библио-теке, која је прошле године из својих богатих фондова одвоји-ла књиге за сеоске библиотеке у Злоту и Рајцу, био је и заменик председника Општине Бор Саша Вукадиновић.

Пригодан уметнички про-грам поводом Дана Народне библиотеке Бор приредили су чланови Камерног хора „Ла-виринт“ из Зајечара и Црквено градског хора „Свети Ђорђе“ у Бору.


Обележен Дан Народне библиотекеУз пригодан програм, на прослави Светог Саве, наступили су чланови Камерног хора „Лавиринт” из Зајечара и Црквено градског хора „Свети Ђорђе” у Бору

стр. 9


КУЛТУРАброј 49 петак, 6. фебруар 2015.

БОР» У Музеју рударства и металургије у Бору отворена је изложба слика Лазара Возаре-вића. Из Легата, једног од најис-такнутијих српских модернис-тичких сликара друге половине 20. века, представљена су дела из различитих стваралачких фа-за овог уметника.

- Поставку изложбе чини део стваралаштва Лазара Воза-ревића, најзначајнијег уметника српске савремене ликовне сце-не, који је спајајући модерну и средњовековну уметност, успео да створи аутентична дела, пре-познатљива и у свету - рекла је историчар уметности Марија Вукајловић на отварању излож-бе овог великана у Бору и додала да је прва сазнања из сликарства Лазар Возаревић стекао у школи за примењену уметност у Бео-граду, сликарство је завршио на акдемији ликовних уметности у класи професора Мила Милу-новића. Био је доцент на Акаде-мији и члан групе Једанаестори-ца. Био је признат на простори-ма целе Југославије, али чак и више у иностранству што, како је рекла, некако и јесте усуд на-ших уметника.

Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом „Лазар

Возаревић“ из Сремске Митро-вице, која чува и презентује дела овог значајног аутора.

- Наша галерија чува и пре-зентује дела великана наше уметности, који је и желео да после његове смрти тако и бу-де. Лазар је рођен у селу поред Сремске Митовице, али је живео у Београду. Свом родном крају завештао је своје стваралаштво, а поред сликарства бавио се илустрацијом књига, сценогра-фијом и мозаиком - истакао је Милан Маринковић, директор Галерије „Лазар Возаревић“

На отварању изложбе прика-зан је филм о Лазару Возаревићу под називом „У завичају после смрти живети“, аутора и режи-сера Игора Чолака.

- Радећи на овом филму ја сам откривао сасвим непознати свет, али надам се да ће и публи-ка као и ја препознати вредност стваралаштва Лазара Возаре-вића - каже Игор Чолак.

Иначе, дела Лазара Возаре-вића, добитника више награда за сликарство, данас се налазе у најпрестижнијим колекцијама музеја и галерија на простору бивше Југославије, као и у зна-чајним збиркама у иностранству.


БОР» Нови, двадесет и осми број „Бележнице“, часо-писа Народне библиотеке у Бо-ру, представљен је културним радницима и широј јавности, крајем јануара у студијској чи-таоници ове установе културе. Тим поводом одржана је и три-бина о стању културног живо-та града и питањима како се она може унапредити. Виолета Стојменовић, библиотекар и са-радник часописа, заменила је дугогодишњег главног и одговорног уредника Ану Јанковић.

- Народна библиотека успешно издаје „Бележни-цу“ већ 16 година, нисмо хтели ништа да мењамо, рубрике су остале исте, зато што се показало, то-ком свег овог времена, да то највише погодује једном оваквом часопису, намењеном библиотекарству, књижевности и култури. То су потврдили и са-радници и читаоци. Десет годи-

на уредник је била колегиница Јанковић, пре ње Горан Милен-ковић, а „Бележница“ је започе-ла са Јелицом Живковић. Може-

мо рећи да смо успели обликова-ти један од значајнијих часописа овакве врсте са ових простора - рекла је Вио лета Стојменовић.

Нови број је сабрао текстове двадесет и троје аутора, а на то треба додати и једанаесторо учес-ника наградног конкурса за крат-ку причу, који организује Народна библиотека у Бору сваке године, а на овај начин први пут су им објављени литерални радови.

О могућностима сарадње музеја, архива и библиотека на употпуњавању истраживач-ког материјала, расправљали су Драгомир Лончар и Драган Ристић. У новој „Бележници“ може се наћи јако занимљив текст о чувању књижевне баштине природним уљима и травама, бугарског аутора Кра-симира Александрова, а Сабина Ђуркић је писала о начинима образовања запослених у диги-тализацији библиотечне грађе.

Допринос представљању поезије Рајка Чукића, дали су, захваљујући својим освртима и анализама Милен Миливојевић, Горан Миленковић и Радомир Андрић. За оне који воле исто-рију, посластица је сага Тамаша Чаподија о мађарским лекарима и принудним радницима у бор-ском логору „Берлин“, а читао-це ће, свакако, заинтересовати и приказ „Гебелове виле“, Неде Ђорђевић, раднице Историјс-ког архива у Неготину. Вредан чланак о месној политици об-разовања, коју су комунистичке власти спроводиле непосред-но после ослобођења Тимочке Крајине, дала је историчарка уметности Јелена Милетић, а вредна је и белешка о мађарском песнику Миклошу Раднотију, коју је сачинио Драган Стојме-новић, руководилац Завичај-ног одељења борске Народне библиотеке.

Владимир Васић

Представљен нови број часописа „Бележница“

Култура је стална потреба

Дух пре новца Највећу пажњу нови број „Бе-

лежнице“ је привукао објавље-ном анкетом, коју је осмислила Драгица Радетић, руководилац матичне службе Народне библио-теке у Бору. Намера јој је била да испита ставове грађана о квалите-ту културе у средини у којој живе и начинима како би се она могла унапредити. Више од две трећине испитаника је одговорила да им је културна битна због духовног развоја, унапређења личности и обогаћивања емотивног живота.Занимљиво је да педесет и осам одсто испитаника сматра да им од-говарајући програмски садржаји више значе од времена и новца у задовољењу културних потреба. Скоро једногласно, грађани су се изјаснили да се недовољно улаже у уметност, а као јасне знаке пада квалитета живљења навели су: свакодневно понашање људи у јавном простору и разговору, за-тим непримерену политизацију друштва, нехигијену и одсуство професионализма.

Изложба слика Лазара Возаревића

Позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ у Зајечару настојаће да у наредном перио-ду врати публику. У том циљу у фебруару ће бити организована акција под називом „Водимо вас у позориште“, у оквиру које ће публика моћи да види предста-ве по цени од само 100 динара, каже Владан Церовић, вршилац дужности управника.

У плану су и две премијере, које ће бити изведене на Дечјем фестивалу у мају и „Данима Зо-

рана Радмиловића“ у октобру, које организује ова кућа.

- Цена од стотину динара је популарна и свако може да при-ушти одлазак у позориште за себе, своју фамилију пријатеље и мислим да би најлепше било да дођу у позориште и да гледају представе за неколико стотина динара - сматра Владан Церо-вић, вршилац дужности управ-ника Позоришта Тимочке краји-не „Зоран Радмиловић“.

Д. Марушић

Улазнице за сто динараАкција у Зајечару „Водимо вас у позориште“

стр.10


МОЗАИК број 49петак, 6. фебруар 2015.

Гастрономске чаролије

„Направите мало већу домаћу промају, отворите прозоре и вра-та, протерајте из куће новембарски смог, децембарске празничне мирисе, јануарску чамотињу – небески спреј доноси нам млади свеж ваздух са снежних карпатских њива“, рече Душко Радовић, а ја бих додала да се у овом фебруару препустите машти и унесете ту свежину и на својој трпези. Овог пута свежина је сигурно у пилетини са кикирикијем.

Потребно вам је: 400-500г пилетине, 2 мале или 1 велика све-жа паприка, 300-400г купуса, 1 мања тиквица, печурке по жељи, шака-две кикирикија. За сос: 1 шоља воде, 5 кашика соја соса, 1 супена кашика густина, 3-4 чена белог лука, 2 кашике белог вина.За сервирање: бели пиринач.

Месо насецкајте на коцкице. Пилетина се мало скупи кад је пр-жите, али опет, боље да залогајчићи буду мањи него већи.

Боље је да унапред спремите и сос. У посу-ду сипајте шољу воде.

Додајте 5-6 кашика соја соса. Додајте 3-4 чена изгњеченог белог лука. Додајте бело вино. И за крај – густин. То сад лепо промешате док се густин не отопи и приступите пржењу. (Пиринач почните да кувате мало раније да би био готов у исто време кад и месо).

У најдубљи тигањ који имате сипате мало уља и пустите да се загреје. Онда убаците месо и кикирики. Кад вам месо лепо порумени са свих страна (3-4 минута), додајте тврђе поврће (ку-пус, шаргарепа, паприке). Пржите тврђе поврће 2-3 минута па додајте мекше поврће (тиквице, брокола, печурке). И то пржите једно 2-3 минута. Сад још једном промешајте онај наш сос, јер се густин вероватно слегао и сипајте у тигањ. Кад се мало згусне, након минут-два, готово је. Пробајте да ли је до-вољно слано. Ако није, можете да размутите мало воде и соја соса па да тако досолите или једноставно употребите со.

Сервирајте са белим пиринчем.Док ви уживате у овом предивном јелу, ја ћу, као што сам и

почела, да завршим са мојим омиљеним Душком Радовићем: „На великом екрану неба ускоро ће се појавити ново сунце као шпица серије дана и недеља, који ће нас из црно беле зиме одвести у коло-рисане пределе пролећа и лета“.

Мирјана Васић

Пилетина са кикирикијем

Поетски кутак

под кожу ми се увлачишсрж моје сржи постајешмоје покрете твоја рука чинитвој поглед обрвама наткриљујемда нечујно љубиш кажеша ја чујем непрестанокако твоје усне на моје падајупод кожу ми се увлачишмој ход твоје стопе имајусваки твој уздах из мене допиреи твоје нечујне усне моје суи моје пробуђено уво твоје

Нечујни пољупци

Живко Николић

Фебруарска свежина на трпези

лоБОРизми• Човек је пропао преко ноћи.

Зато сада излази напоље само по дану.

• Због пројекта „Београд на во-ди“ остатак Србије је пуштен низ воду!

Мирослав Мишел Болтрес

• Због гужве на победничком по-стољу дошло је до природне се-лекције.

• Црно нам се пише. Све оста-ле боје су потрошене.

Весна Денчић

БОР» Од почетка године Зоолошки врт у Бору разгледало је више од хиљаду посетилаца, што је, према речима надлеж-них у овом борском предузећу, добра посећеност, с обзиром на временске прилике, које нису погодовале шетњама и уживању на свежем ваздуху.

Животиње настањене у при-родном окружењу привлаче и пажњу туриста из градова ши-ром Србије, а неретко су у врту и инострани гости.

Зимски дани не сметају жи-вотињама о којима се запослени добро старају, истичу надлежни у овом јавном предузећу и до-дају да је, с обзиром на време, посећеност заиста добра.

Многе посетиоце привукле су различите активности, па ће у врту бити организована и прослава Светог Трифуна и Да-

на заљубљених. У плану су так-мичења за парове, па су за по-беднике припремљене пригодне награде. На овај дан, мост преко језера у врту биће проглашен за мост љубави, па ће посетиоци моћи да на ограду закаче катан-це са именима.

Борски зоолошки врт у при-родном окружењу настањује ви-ше од 150 јединки и око 65 врста животиња.

План надлежних је да, осим станарима врта, посетиоце привуку и различитим мани-фестацијама, па ће и у наред-ном периоду у Зоолошком вр-ту бити организоване сличне активности.

Зоолошки врт у Бору за по-сетиоце је, током зиме, отворен од 10 до 15 часова.


• Животна средина нам је чиста. Ни поглед нема на чему да се за-држи.

• Светла будућност је пред на-ма, али смо ми набили главе у уличне канте за смеће па је не видимо.

Милен Миливојевић

• Нема више оних који су ка-дри стићи и утећи. Утекли су.

• Доброг човека је лако препо-знати. Одмах видите да је бу-дала.

Пеко Лаличић

Мост љубави у зоолошком врту

Низом занимљивих садржаја, запослени у борском зоолошком врту настоје да привуку још више посетилаца

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-ном језику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.50 Агро дан10.00 Палета (р)10.55 Простор11.25 На точковима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 АБС шоу13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Серијски филм (р)15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Атлас 17.00 Енергија...17.15 ТВ Шоп17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Кућица у цвећу20.00 Ауто флеш20.30 Радим градим 21.15 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

6.50 Фарма7.45 Навигатор8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 52 викенда11.00 Школирање12.00 Вести12.15 Серијски филм13.10 Позајми ми ауто14.05 ТВ Шоп14.15 Корак 2116.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Гуливер17.05 ТВ Шоп17.20 Храна и вино18.15 Култ арт19.00 Дневник19.30 Слике живота20.00 Глас Америке20.35 Вино и виноградарство21.00 Калеидоскоп22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 52 викенда00.00 Вести00.15 Ноћни програм

7.05 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Храна и вино11.15 Лек из природе12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 “Prîn saćilji nuastre” емисија на влашком језику13.15 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику14.10 Палета, програм на румунском језику15.15 Радим градим16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Ауто флеш17.05 ТВ Шоп17.20 Непознатом...18.25 Слике живота19.00 Дневник19.20 Инфо 719.55 Времеплов20.00 Глас Америке20.35 Ауто спринт21.20 Простор 22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 Више од спорта00.00 Вести00.10 Ноћни програ

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

број 49 петак, 6. фебруар 2015.

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 49петак, 6. фебруар 2015.

БОР» Кошаркашице Бо-ра савладале су, на свом парке-ту, екипу Србобрана 65:49, по четвртинама 11:10, 17:12, 24: 14 и 13:13. Борски клуб уписао је пет победа и 12 пораза док је Србобран без иједне победе. Најбоље у борском клубу биле су Марија Петровић са 21, Јеле-на Јозић са 14 и Анђелина Радић са 11 поена.

- Била је добра утакмица, бориле смо се све време, нис-мо одустајале, нису ни оне, али смо успеле да их сломимо у другом делу утакмице. Мно-го ми је драго због ове победе и надам се да ћемо наставити и у наредном периоду да нижемо победе - изјавила је Анђелина Радић из Женског кошаркашког клуба „Бор“.

- Ова утакмица је била од велике важности и то више на-ма него њима. Видело се да ову недељу нисмо тренирали до-бро, имали смо три повређене играчице. Кажем, важна победа, гурамо нашу причу, неки резул-

тати нам не иду у прилог, ипак, имамо важне утакмице против Крагујевца, па нам долази Су-ботица. То су битне утакмице за нас, које морамо да добијемо. Желео бих да поздравим пуб-лику, која је дошла у великом броју и да се захвалим људима који раде у Спортском центру, јер су на време успели да сре-де кошеве и омогућили нам да

одиграмо ову за нас значајну утакмицу - рекао је Алан То-шић, тренер ЖКК „Бор“

У првој утакмици пролећног дела првенства источне групе Прве регионалне лиге кошар-каши Бора поражени су у Белој Паланци од екипе Младости 87:61, по четвртинама 24:15, 18:12, 20:16 и 25:18. Борски клуб је уписао шест победа и осам пораза и на осмом је месту, док је Младост са три победе и 11 пораза на последњем месту на табели.

Маријана Симић

На Међународном турниру у Минхену, у дисциплини ваздушни пиштољ, стрелац клуба „Бор 030“ Бобана Величковић освојила је друго место, иза Зоране Аруновић, стрелца београдске Црвене звез-де, којој је припала златна медаља.

На такмичењу првог кола Купа Србије за пионире у Београду, Марија Белчић стрелац борског клуба „Металац“ освојила је треће место са 181 кругом. Вељко Петровић такође стрелац борског клуба био је седми са 180 кругова. Друго коло Купа Србије је седмог фе-бруара у Крагујевцу.

Стрелац клуба „Бор 030“ Малина Станојковић освојила је сре-брну медаљу са 361 кругом на такмичењу првог кола Стрељачког савеза Србије Б програм, у Београду. М.С.

У 11. колу Квалитетне лиге стонотенисери Бора савладали су у гостима други тим Топлича-нина 4:1 и тиме стигли до пете узастопне победе. Борска екипа

уписала је шест победа, пет по-раза и са 17 бодова на четвртом је месту на табели, са заостатком од само четири бода за првопла-сираним екипама на табели Сла-вијом и Радничким.

- Екипа је ушла у добру фор-му тако да се надам још бољим резултатима у даљем току так-мичења. Прва четири, пет кола

нисмо играли у комплетном саставу, Гавриловић није играо скоро три месеца, такође Цолић и Босијоковић нису играли сва кола. Међутим, сада је ситуација

сасвим другачија и надамо се да можемо да изборимо то треће место на табели и евентуални пласман у Другу савезну лигу. Најтежи дуел свакако ће бити са екипом крагујевачког Радничког - изјавио је Милорад Буђелан, шеф Стручног штаба Стоноте-ниског клуба „Бор“.

Маријана Симић

Сребро за Бобану

Боранке повећале шансу за опстанакУ 17. колу Прве лиге Србије кошаркашице Бора савладале су на свом паркету екипу Србобрана и појачале изгледе за опстанак у најјачем рангу такмичења. - Кошаркаши поражени у Белој Паланци

Стонотенисери стигли до четвртог места

Кошарка

www.rtvbor.rs

Documents

Oko istoka broj 49