Oko istoka 10

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 10 - 7. јун, 2013. год. www.rtvbor.rs

Киша погодовала усевима » стр. 8

Просторни план Општине Бор на увид грађанима » стр. 2

“Љубавник” побрао аплаузе у Бору » стр. 9

ФК Бор близу баража » стр.12

Још један факултет у стр. » 4 Тимочкој крајини

У мају у РТБ-у Бор произведено четири хиљаде тона

анодног бакра

Почео ремонт агрегата на “Ђердапу 2” » стр. 5

Због крађе кабла рудари заглављени у лифту » стр. 7

стр. 5»

Промена у врху Општине Бор

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:00

Саша Вукадиновић из СНС-а изабран за председника, а досадашњи, Небојша Виденовић из УРС-а, за заменика

Председник Скупштине је Добрица Ђурић из СПС-а стр. 3 »

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 10петак, 7. јун 2013.

Уставни суд Србије је не-давно донео привремену меру да изабрани лекар више није услов да се овери здравствена књижица.

Пропис да је избор лека-ра услов за оверу здравствене књижице ступио је на снагу јуна прошле године и изазвао незадовољство грађана. Зато су одлуку, или тачније, при-времену меру Уставног суда о забрани примене одредбе Закона о здравственом оси-гурању, којом је прописано да пацијент мора да изабере лекара да би оверио здрав-ствену књижицу, дочекали са олакшањем.

Овом одлуком се крше људска права, тврде стручња-ци, јер је основно право сва-ког човека да му се омогући лечење уколико плаћа до-приносе. Према званичним подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, изабраног лекара у Србији има 95 одсто грађана, док је у Бору више од 80 посто грађа-на изабрало свог лекара.

- Изабрани лекар је смањио гужве и увео више реда у наше

здравство - каже др Елиза-бета Рашић, управник Дома здравља у Бору.

Коначну одлуку о све-му овоме донеће ускоро Скупштина Србије.

З. Марковић

МАЈДАНПЕК» У Руднику бакра Мајданпек у току је мон-тажа новог „комацу“грејдера. После два булдозера то је треће појачање помоћне механизације која је неколико година најо-сетљивија тачка у производњи Рудника бакра Мајданпек. Ма-шина је вредна 45 милиона ди-нара и помоћи ће да се подигне квалитет рударских саобраћај-ница, а тиме и смањи број кваро-

ва на тешким возилима. Мотор овог највећег ‚‘комацу‘‘ грејдера има 280 коњских снага, а серви-сери наглашавају да, због много хидраулике, њиме морају да уп-рављају искусни руковаоци. Од-лика тог грејдера је и пространа и комотна кабина. Монтажу но-вог грејдера обављају стручња-ци Теикома, уз помоћ запосле-них у Руднику бакра Мајданпек.

С. Вукашиновић

Нови “Комацу” грејдер у Руднику бакра Мајданпек

БОР» Уређење Бора се на-ставља. Радници Предузећа за путеве Зајечар „Штрабаг“ ас-фалтирали су део улице 28. мар-та у Новом центру у дужини од 180 метара као и паркинг прос-тор на улазу у то насеље. То су површине које до сада никада нису биле пресвучене асфалтом.

- Након ас-фалтирања ових улица, у Новом центру ће нам остати мале површине које ћемо завршити до краја године - каже Небојша Ја-ношевић, дирек-тор Дирекције за изградњу Бора.

После Новог центра, планира-но је, такође, асфлатирање део-нице пута од фудбалског стади-она на Четвртом километру до улице Петра Кочића. Асфалтом

ће бити пресвучени прилаз и пракинг простор испред зоо-лошког врта, укупне површине хиљаду квадратних метара.

У Дирекцији за изградњу Бора кажу да је у току и рекон-струкција степеништа и из-градња бетонских стаза у граду, а радови су поверени фирми

МБС из Злота. Очекује се да ће сви започети послови бити завр-шени до јесени.

Љ. Ђорђевић

Наставља се уређење Бора

БОР» У Општини Бор одржана је јавна презентација Простор-ног плана којој су присуствова-ли представници јавних преду-зећа, општинских служби које се баве просторним планирањем, привредних субјеката, месних заједница и удружења грађана. Нови Просторни план Општине Бор дат је на јавни увид, а при-медбе и предлози за евентуалну измену моћи ће да се предају до 10. јуна.

Израда Просторног плана Општине Бор трајала је знатно дуже од предвиђеног рока, због тога што није било потпуно јас-но како ће се даље развијати ру-дарство у Бору и околини.

- Просторни план се, како је и законом предвиђено, састоји из два дела: стратешког, који садржи укупни просторни раз-вој, основне намене простора и план за развој насеља, и другог дела, који подразумева прави-ла уређења и изградње објеката који су припремљени као ше-матски прикази свих насеља,

осим Кривеља, за који је раније урађен Просторни план посеб-не намене, јер се налази у зони рударских радова. За ову месну заједницу урађени су на захтев РТБ-а Бор регулациона решења појединих рударских објеката. Наравно овај план не може да реши све проблеме. После њега следи израда урбанистичких планови - каже Ненад Спасић, координатор пројекта.

По истеку предвиђеног рока, Комисија за планове ће размат-рати примедбе и, уколико буду усвојене, ући ће у Просторни план, који ће након тога бити упућен одборницима Скупшти-не Општине Бор на разматрање и усвајање.

Д. Ђорђевић

Одлука Уставног суда Србије

Овера књижице без изабраног лекараЈавни увид у Прос торни

план Општине Бор

У Србији, поред несташи-це лекова, постоје и поједине вакцине које су дефицитарне.У борском Здравственом цен-тру тренутно недостаје вак-цина против малих богиња, заушки и реубеоле, док оста-лих вакцина има, укључујући и вакцину против тетануса, која је дефицитарна у многим здравственим установама у нашој земљи. Србија се налази међу земљама које могу да се похвале великим процентом имунизације становништва. Међутим најновија здрав-ствена статистика показује да је све већи број родитеља који не дозвољавају вакцина-цију своје деце, док су бројке знатно веће када су у питању одрасли.

Несташица вакцина

Примедбе и предлози грађана и институција за евентуалну измену моћи ће да се упуте до 10. јуна

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

21:00

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 10 петак, 7. јун 2013.

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Према Статуту Скупштине Општине Бор, за покретање ини-цијативе за смену председника општине потребна је трећина одборника. Управо толико њих, 12 одборника, ставило је своје потписе за Виденовићеву смену.

Заменику председника СО Бор, Ратку Апостоловићу, до-кументацију је предао, и пред одборницима иницијативу об-разложио, одборник Српске напредне странке Милинко Живковић.

- Као основне разлоге за хитну смену актуелног пред-седника Општине Бор наводим следеће: Неодговорно понашање у вршењу функције председни-ка Општине Бор, недовољна транспарентност у раду, као и недоношење битних аката на време у складу са донетим ре-гулативама, а која имају за по-следицу немогућност примене и усклађивања прописа на локал-ном нивоу - рекао је Милинко Живковић, одборник Српске напредне странке, додајући да су састави одборничких група у великој мери измењени и да тренутна расподела функција не одсликава реалан однос снага у Скупштини општине.

Након смене председни-ка Општине Бор Небојше Ви-деновића, 21. седница СО Бор настављена је по утврђеном дневном реду. Једна од најзначај-нијих тачака био је избор пред-седника Скупштине Општине Бор, али ни једна одборничка група није поднела предлог са потписима више од трећине од-

борника, тако да се о овој тачки није одлучивало.

Од преосталих тридесет предлога одлука одборници СО Бор усвојили су 25. Најбурнија расправа водила се око усвајања извештаја о раду јавних и јавно комуналних предузећа, јавних установа, Општинске управе и Јавног правобранилаштва у 2013. години. Одборници су ус-војили све извештаје осим о раду Јавног правобраниоца.

Међу најбитнијим предлози-ма који су усвојени на 21. седни-ци СО Бор су одлуке о давању ауто пијаце на повремено ко-ришћење за обуку и полагање возачких испита, Стратегија ло-калног одрживог развоја до 2021. године, одлуке о привременом прекиду наплате пијачнине на Зеленој пијаци у месној зајед-ници „Нови центар“, коришћењу средстава буџетског Фонда за заштиту животне средине, об-разовању Комисије за планове Општине Бор, локалном плану за борбу против корупције и о изради урбанистичког плана по коме би Бор могао да добије још једну јавну аутобуску станицу чији би власник било предузеће „Бортравел“.

Предлог о давању у закуп непокретности у јавној својини, којим је било предвиђено да се у закуп на 30 година да мотел Злотске пећине, рибњак у Злоту и кућа у Улици „Моше Пијаде“ није увојен, чиме је завршена 21. седница Скупштине општи-не Бор.

Дејан ЂорђевићДарко Стојадиновић

Смена највишег руководства Општине Бор на две скупштинске седнице

Саша Вукадиновић нови председник

Смену Виденовића покренуло 12 одборника

БОР» Нови председник Општине Бор је Саша Вука-диновић из Српске напредне странке, одлучили су одборни-ци Скупштине општине Бор, на 22 седници локалног парла-мента. За предлог су гласала 26 одборника.

За заменика председника Општине Бор изабран је Небој-ша Виденовић из Уједињених региона Србије, досадашњи председник Општине, за кога је гласало 25 одборника.

Усвојен је и предлог да пред-седник Скупштине Општине Бор буде До-брица Ђурић из Социјалистич-ке партије Ср-бије, а за овај предлог гласало је 27 одборника. Одборници су изабрали и чла-нове Општин-ског већа у чији састав су ушли Нихад Мисли-моски, Миљана Голубовић, Иван Раденковић, Дарко Драгијевић, Александар Мицић, Слободан Кнежевић, Мирко Ђурић, Александар Јак-шић и Лидија Начић.

- Желео би да се, пре свега, захвалим одборницима на ука-заном поверењу. У протекле три године много позитивног је урађено у Општини Бор, али било је и ствари које нису биле добре. Има пројеката који су за-почети, а нису завршени. Сада је дошло до прекомпоновања власти и требало би да са већом одговорношћу уђемо у фина-

лизацију пројеката. Функцију председника Општина Бор ви-дим као неку врсту менаџера и селектора, јер једино тимским радом можемо да постигнемо добре резултате. Због доношења новог закона, буџет Општине Бор биће највероватније мањи и мораћемо да сагледамо приори-тете у финансирању, како би но-вац трошили што рационалније. Морамо да развијамо социјалну политику. Пуно се причало, а мало је пажње поклањано раз-воју малих и средњих преду-зећа у Бору. Не можемо сви да се ослањамо на РТБ Бор и за-пошљавање у њему и мораћемо да нађемо начин да подстакне-мо развој овог сектора. Иско-ристићемо искуства која имају други градови на том пољу и применићемо све што је могуће у Бору. Залагаћу се, а надам се да ће и наши коалициони парт-нери то подржати, за улагање у образовање, јер је то тренут-но најболнија тачка у Општи-ни Бор, а у школама има много проблема - рекао је Саша Вука-диновић, новоизабрани пред-

седник Општине Бор.- Даљи кораци у раду борске

Скупштине су јасни. Постоји За-кон о локалној самоуправи, Ста-тут Општине Бор и Пословник о раду СО Бор, које ћемо у пот-пуности поштовати. Врло брзо ћемо одржати још једну седни-цу, где ће на дневном реду бити промене у појединим деловима јавног сектора и мораћемо хитно да покренемо измену оснивач-ких аката и статута у јавним пре-дузећима, због усаглашавања са Законом о јавним предузећима. Требало би да, до краја јуна, одр-

жимо још две седнице и потру-дићемо се да заседања локалног парламента буду чешћа, како би грађани имали прилику да виде и чују своје представнике - изја-вио је за Радио телевизију Бор Добрица Ђурић, нови председ-ник Скупштине Општине Бор.

Избором новог руководства Општине Бор и званично је завр-

шен део прекомпоновања власти у Бору, а нову скупштинску већину чине одборничке групе окупљене око Српске напредне странке, Уједињених региона Србије и Социјалистичке пар-тије Србије.

Дејан Ђорђевић

За заменика изабран досадашњи председник Небојша Виденовић, а за председника Скупштине Добрица Ђурић

Саша Вукадиновић, нови председник Општине Бор

стр.4


ДРУШТВО број 10петак, 7. јун 2013.

- Имајући у виду да је Општина Неготин пољоприв-редни крај и да имамо дугу традицију едуковања пољопривредних стручњака у школи у Букову, која је основа-на пре 122 године, а са жељом да свим нашим суграђанима омогућимо да, без одласка у велике универзитетске цен-тре, стекну основне и академ-ске студије из ове области, одлучили смо се да са Универ-зитетом Educons започнемо сарадњу за коју верујем да ће бити успешна, јер смо овакву одлуку донели руковођени истим идејама - истакао је мр Милан Уруковић, пред-седник Општине Неготин.

НЕГОТИН»Потписивањем Уговора о пословном повези-вању, у Неготину је озваниче-но отварање Одељења Факул-тета еколошке пољопривреде – EDUCONS универзитета из Сремске Каменице. Прва ге-нерација студената, наставу ће, већ од јесени, похађати у Пољопривредној школи „Рајко Боснић“ у Букову, где ће бити смештено Одељење овог углед-ног факултета у саставу при-ватног Универзитета, који већ

годинама, својим програмима, академцима обезбеђује најак-туелнија европска знања. На састанку председника Општине

Неготин, мр Милана Уруковића и његових најближих сарадника, са ректором Educons универ-зитета, проф. др Александром Андрејевићем је потврђено да су сви аспекти сарадње преци-зирани Уговором и да ће потпис-ници максимално ангажовати све своје ресурсе и капацитете у образовању будућих инжење-ра пољопривреде, ратарства и повртарства, који ће се бавити производњом здравствено без-бедне хране.

Будући студенти Educons универзитета на Одељењу Фа-култета еколошке пољопривреде у Неготину моћи ће да упишу основне академске и мастер сту-дије, по ценама које ће бити при-хватљиве. Општина Неготин, за потребе наставног кадра, обез-бедће две стамбене јединице на привремено коришћење.

За упис у прву годину сту-дија већ у предстојећем уписном року биће отворен конкурс за 35 студената.

- Програми свих осам фа-култета, па и Пољопривредног, Универзитета Educons, усклађе-ни су са европским нормативи-ма, будући да су наши предавачи врхунски стручњаци у својим областима. Ово је тек почетак сарадње са Општином Неготин, којом ћемо, пре свега, пружити шансу младима да остану у свом родном крају и ту примене своје знање - нагласио је проф. др

БОР» Технички факултет у Бору добио је нову опрему вред-ну 18.200 евра. Донацију, која је стигла преко пројекта ТЕМ-ПУС-ДЕРЕЛ чине два нова уређаја за суво и мокро про-

сејавање и сушење узорака. Реч је о другој донацији коју је ова високошколска установа добила у оквиру Темпус пројекта.

Уместо старог уређаја за суво и мокро просејавање,који је на Техничком факултету у Бору у употреби већ 50 година, сту-денти и професори ове високош-колске установе користиће нови

уређај, који су добили као дона-цију у оквиру овог пројекта.

- Осим тог уређаја - каже проф. др Милан Трумић - до-били смо и уређај који до сада нисмо имали а служи за сушење

специфичних материја, које не трпе високе темпе-ратуре и које морају да се суше струјањем ваздуха.

Осим нове опреме вредне, Технички факул-тет је, у оквиру Темпус пројекта, недавно добио и другу донацију. Обе имају подједнаку важност за даљи научноистраживачки

рад, посебно на мастер и док-торским студијама. Овај проје-кат, чији је носилац Универ-зитет у Фиренци, реализоваће се до октобра 2013. године. У пројекат су укључени и универ-зитети из Немачке, Грчке и Аус-трије, а партнери су Албанија и Македонија.

Е. Драгаш

Александар Андрејевић, рек-тор Educons универзитета.

У наредном периоду јав-ности ће бити изложени и ос-тали аспекти амбициозних пла-нова, који су повезали Општину Неготин и ову угледну високош-колску установу, након кратких али веома плодних преговора. Веома је важно, речено је при-

ликом потписивања Уговора о пословном повезивању, да су сви програми Educons универзи-тета са седиштем у Сремској Ка-меници, акредитовани и лицен-цирани и да студентима пружају најактуелнија европска знања по високим стандардима.

Ј. Станојевић

ВИСОКО ШКОЛСТВО

Нова опрема за Технички факултет

Још један факултет у Тимочкој крајиниУ Неготину ће, од јесени студенти моћи да се упишу на Одељење Факултета еколошке пољопривреде ЕDUCONS универзитета. - Настава ће се одвијати у Пољопривредној школи “Рајко Боснић” у Букову

БОР» Након дводневног штрајка упозорења, када у Техничкој и Машинско елек-тротехничкој шко-ли и основној школи „Душан Ра-довић“ у Бору није одржан први час, штрајк упозорења целодневном обус-тавом рада, током минулр седмице, наставила је само Машинско електро-техничка школа.

На подручју Школске уп-раве Зајечар у штрајку упозо-

рења Уније синдиката просвет-них радника Србије учествују три школе, две у Књажевцу

и Машинско елетротехнич-ка школа у Бору. Иако Унија синдиката просветних радни-

ка Србије има чланство у 10 школа у Бору, штрајку се да-нас прикључила само Машин-ско електротехничка школа. Према речима Милана Пет-ровића, председника Форума синдиката образовања у Бору, основне школе нису у штрајку јер се ове седмице завршава школска година, а у средњим школама поједини професори имају блок наставу па је због завршетка школске године теш-ко надокнадити часове.

Унија тражи да се модел фи-нансирања по ученику одложи до 2020. године, да у одељењу

буде највише 25 ђака и да се уве-де обавезно средње образовање. Уколико овај протест просвета-ра не да резултате, најављено је да ће то бити повод за договор синдикалаца о будућим, ради-калнијим корацима протеста.

Ж. Јовановић

Без помака у штрајку просветара У Тимочкој крајини наставиле да штрајкују само три школе, а најављени радикалнији протести

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 10 петак, 7. јун 2013.

БОР» Радници Топиони-це и рафинације бакра Бор, за 26 дана маја прерадили су 20.160 тона концентра-та бакра, односно 775 тона дневно. Највише те сиро-вине стигло је из „Великог Кривеља“, затим из РБМ-а и из Јаме. У овом периоду произведено је 3.526 тона анодног бакра, из кога је у електролизи добијено 2.360 тона катодног бакра. Укупан мајски учунак металурга је готово четири хиљаде тона анодног и 2.900 тона катод-ног бакра.

У Топионици и рафина-цији бакра кажу да су успеш-но претопљена и два одлив-ка, укупне тежине 40 тона. Они су настали пре шест година и одбачени су због лошег металуршког рада, али су сада, ипак, успешно прерађени.

Осим тога, сваког месеца се из електролизе у топио-ницу враћа око четири тоне бакра у муљу који настаје из отпадних технолошких вода

овог по-г о н а , што прет-х о д н и х г о д и н а није био случај.

Ф а -б р и к а сумпорне киселине у мају је р а д и л а д о б р о . П р о с еч -но иско-

ришћење сумпора износило је преко 53 одсто, а добијено је више од 10 хиљада тона моно-хидрата. На залихама има око 9.000 тона киселине, а отпрема тече предвиђеним темпом.

Нова ливница бакра и ба-карних легура већ је произвела 450 тона одливака од месинга и бронзе, троструко више у одно-су на скромних 150 тона про-шле године. Фабрика бакарне жице је у мају произвела 800 тона дипформинг жице, а ради се физибилити студија и идеј-ни пројекти за набавку нове опреме.

Што се утрошка воде тиче, у Топионици кажу да је ниво Борског језера 40 центиметара испод тачке прелива, што је, за сада, задовољавајуће, али апелују на све кориснике тех-нолошке воде из језера да је рационално користе и штеде. У наредном периоду овде плани-рају да покрену иницијативу за постављање турбине за произ-водњу електричне енергије на Борском језеру.

Д. Ђорђевић

НЕГОТИН» На ХЕ „Ђердап 2“, на Кусјаку код Неготина, 27. маја, почео је капитални ремонт агрегата број 8, који ће трајати до 20. септембра ове године. По завршетку тог, већ првих дана септембра почеће и капитални ремонт агрегата седам, док су средином године планирани и четрдесетодневни ремонти аг-регата 1 и 2. Током ремонта, на ова четири агрегата, предвиђе-на је и замена система побуде и побудних трансформатора. У овој години, планиране су и неге агрегата 3, 4, 5, 6, 9 и 10, као и првостепени ремонт бродске преводнице.

У току 2012. године, на дру-гој ђердапској електрани, реа-лизовани су капитални ремонти агрегата 5 и 6, скраћени, агре-гата 3 и 4, неге агрегата 1, 8, 9 и 10, као и ремонт бродске пре-воднице у трајању од 185 дана.

Прошле године извршена је и реконструкција централне ко-манде, развода 6,3 и 0,4 кВ, као и други обимни послови на ос-талим постројењима и опреми, како у кругу тако и ван круга главног објекта друге ђердап-ске електране. Све упућује на закључак да се на „Ђердапу 2“,

из године у годину постижу од-лични резултати у производњи хидроелектричне енергије, зах-ваљујући изузетној погонској спремности, која се обезбеђује квалитетним текућим одржа-вањем и планираним ремонтима.

Пажњу на „Ђердапу 2“ пос-већују и мерама заштите жи-вотне и радне средине, као и заштити здравља и безбедности на раду, тако да, током прошле године, у овој електрани на Ду-наву, није било хаварија, акциде-ната или повреда на раду.

На ХЕ „Ђердап 2“, у систе-му Привредног друштва „Хи-дроелектране Ђердап“, која је од 2005. године опредељена за успостављање Интегрисаног менаџмент система, ИМС, од почетка календарске године до данас, произведено је и Елек-тропривреди Србије испоручено више од 624.000 МWh струје. Са

повољнијим дотоком воде од око 7 хиљада метара кубних у секун-ди, дневна производња струје је устаљена на око 5.000 МWh, а учинак мајске производње на ХЕ „Ђердап 2“ је оквирних 120 хиљада МWh електричне енергије.

Ј. Станојевић

Национална агенција за регионални развој представила је пет програма подршке малим и средњим предузећима, жен-ском предузетништву, кластерима и почетницима у бизнису. Директор Агенције Ивица Ежденци рекао је, представљајући програме, да су јавни позиви у току и да власници малих и средњих предузећа могу до 10. јуна, односно за неке пројек-те до 25. јуна, конкурисати за бесповратна финансијска средства.

- Један од програма намењен је развоју женског предузет-ништва, и за његову реализацију опредељено је 6,9 милиона и намењен је, наравно, предузећима која су у већинском влас-

ништву жена, или да је оснивач особа женског пола - каже Ивица Ежденци, директор Националне агенције за регионални развој.

Указано је и на јавни позив за пилот пројекат подршке малим предузећима и задругама за набавку опреме. Код овог програма, ко-рисник је дужан да обезбеди 5 одсто учешћа, додељују се бесповра-тна средства у висини од 25 одсто, а преосталих 70 одсто трошкова за набавку опреме кредитира банка, под повољним условима. Реч је о кредитима са роком отплате до пет година, фиксним каматним стопама, за које ће као средство обезбеђења бити потребна само руч-на залога над предметном опремом..

Истовремено се реализују и програми нефинансијске подршке који имају значајне финансијске ефекте, попут менторинга. Како је истакао директор Агенције Ивица Ежденци, реч је о пројекту који се реализује са јапанском агенцијом за развој, где ће сертификовани ментори ући у 100 српских предузећа и покушати да реше кључне проблеме пословања, и то на основу опробане јапанске методологије.

Мајска производња по плануПочео ремонт агрегата, а

ускоро и бродске преводницеУ РТБ-у Бор произведено четири хиљаде тона анодног и 2.900 тона катодног бакра

Обимни радови на Хидроелектрани „Ђердап 2“

Бесповратна средства за предузетнике

стр.6


У ФОКУСУ број 10петак, 7. јун 2013.

Један од важнијих корака у развоју телевизијског инфор-мисања у Бору и Предузећу „Штампа, радио и филм“ на-чињен је 1984. године. Тада је, у марту, при „Бакар филму“, који је пословао као радна јединица и посебна редакција у „ШРИФ“-у, формирано стално дописништво Телевизије Београд. Набављена је, за то време, савремена и ква-литетна електронска опрема. Ку-повину је, углавном, финансирао Рударско топионичарски басен Бор, због нараслих потреба за информисањем из Басена, али и зато што је тадашњи „ШРИФ“ био организациони део комби-ната бакра и пословао у његовом саставу, као једна од 13 његових организација удруженог рада, како су се тада звале. Вероватно је на то утицало и настојање да се формира дописништво које, за разлику од других градова, не би било у организационом сас-таву Телевизије Београд, већ у

саставу ШРИФ-а, јер се сматра-ло да се тако лакше могло утица-ти на уређивачку политику, која се не би креирала искључиво у редакцији у Београду.

Нова опре-ма и кадрови, који су издвојени за стално обављање послова у дописништву, пружали су со-лидну основу за успешан развој телевизијског информисања и представљали зачетак и језгро будућег покретања телевизијс-ког студија и програма локал-не телевизије. Технички део те базе чиниле су две електронске камере, јапанског произвођача „JVC“, као и два тејпа, један такозваног „Low Band“ и други „High Band“ сандарда. Свака од

њих коштала је око 30 хиљада тадашњих немачких марака, а њихова набавна цена, такође говори о тадашњој оријента-цији и спремности да се улаже у будући развој телевизијског информисања. Дописништво је

опремљено и с две монтажне јединице истих стандарда, расветом и другом пратећом опремом.

Рад дописништва је ко-ординирао Драган Марјановић, тадашњи главни и одговорни уредник „Бакар филма“, а из редакције Телевизије Београд од дописника су наручивани прилози за потребе информа-тивних и других емисија. До-писништво су чинили новинар Милољуб Милошевић, који је на нове послове пребачен из ре-дакције листа „Борске новости“, сниматељи Радомир Радошевић и његов дотадашњи асистент у „Бакар филму“ Славиша Бу-гариновић и монтажери Жарко

Милеуснић и Исмет Хотњанин. Касније су се придружили и тон-ци и расветљивачи Јовица Зече-вић, Душко Младеновић, Горан Вранов и Миодраг Кокелић.

Писац ових редова, иако је више од четири године пре тога самостално радио као хонорар-ни дописник београдске телеви-зије и имао позамашно искуство па и добре резултате у раду, није одмах позван у стално допис-ништво, већ две године касније. У новинарској професији се то често догађа. Иако вас хвале и тапшу по рамену, из необјашњи-вих разлога вас се „одрекну“ на раскршћима, некад из политич-ких, други пут из каријеристич-ких, личних или сличних, трећи пут из ко зна којих побуда. Али, и то је део новинарског заната и временом се на то навикнете. Новинарство и тиме наликује на несигуран лептиров лет.

(наставак у следећем броју)

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору

Новинарство као лептиров лет (3)Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

БОР» Непоштовање и изно-шење неистина о туђем раду и залагању слабима убија вољу, а снажне нагони да буду још упор-нији, реализују циљеве и одбране праве вредности. Тако ни Радио телевизију Бор неће зауставити неистине о уништавању фоноте-

ке Радио Бора. На претпрошлој седници Скупштине Општине Бор говорило се о уништеној културној баштини, о плочама о којима нико не брине, па их чак и склања у неадекватан, влажан и прљав простор. Ево и истине о фонотеци чија се грађа добро чува, а постоје и велики планови чија је реализација у току.

- Започели смо сређивање фонотеке Радио Бора, кроз реа-

лизацију пројекта јавних радо-ва и пројекта који суфинансира Министарство културе. Оба пројекта трајала су шест месеци и за то време прегледан је, еви-дентиран, разврстан по жанро-вима и убачен у базу података комплетан музички материјал који се налазио на различитим носачима звука. Трећина од ове свеобухватне културне баштине пребачена је у дигитални запис. Недавно смо Министарству кул-туре послали извештај о реали-зацији пројекта и предложили да се сагледа могућност обез-беђивања средстава, да би се на-ставила дигитализација – каже Емилија Тунић, помоћник ди-ректора ЈП „ШРИФ“.

Дигитализација материјала фонотеке омогућила је да се по-новно емитују већ заборављене изворне песме, као и да се ожи-ви атмосфера са некадашњих манифестација овог краја.

- Ускоро ћемо почети да сав тај материјал поново еми-тујемо кроз емисију коју ћемо назвати „Традиција и култура

овог краја“. Материјал који је сакупљен у фонотеци није само из борске општине већ су ту и

манифестације из околине, као Црноречје у песми и игри, Хо-мољски мотиви. Све је то сада на једном месту и наши слуша-оци ће имати прилику да поно-во чују старе, традиционалне,

изворне песме – рекао нам је Зоран Максић, уредник Радио Бора.

Просторија фонотеке се сређује у складу са потребама, али уништавање оваквог богат-ства нико неће дозволити.

- Јавила се потреба за до-датним монтажним простором и монтажним јединицама. Зато је фонотека привремено пре-мештена у адекватан простор, док се не реновира просторија за то намењена. Сви носиоци звука налазе се на безбедном месту, заштићени су од влаге и светлос-ти и налазе се у одговарајућим температурним условима – каже Јовица Зечевић, самостални реализатор.

По завршетку радова у пла-ну је уређење просторија Бакар филма и нове фонотеке. Старе плоче и траке биће сачуване као сведоци прошлих времена, као културна и историјска баштина чији је чувар Радио телевизија Бор.

Марија Ћосић

Радио телевизија Бор, чувар културне баштинеНетачне изјаве на претпоследњој седици СО Бор да је уништена фонотека Радио Бора

Програм Телевизије Бор, од априла, могу уживо прати-ти људи широм света и путем платформе Балканијум. Плат-форма омогућава гледање више од 70 телевизија са прос-тора бивше Југославије, а про-грам је могуће пратити преко рачунара, смарт телефона и телевизора.

Програм Телевизије Бор до сада је био видљив гледао-цима широм планете и преко платформи Нет ТВ Плус и ГСС медиа. Интересовање постоји, могућности све веће, а и зона покривености сигналом наше медијске куће све је шира.

Телевизија Бор у Балканијум систему

стр.7


У ФОКУСУброј 10 петак, 7. јун 2013.

Због најновијег напада на имовину Рударско-топионичарског басена Бор који се само пуком случајношћу није трагично завршио, јер је крађа високонапонског кабла у Јами могла да кошта живота 55 рудара и 14 средњошколаца, менаџмент РТБ-а Бор упутио је апел свим релевантним државним институцијама да се хитно регулише откуп секундарних сировина.

- Сви који доносе прикупљени метал би у том случају имали оба-везу да се евидентирају, али и да одговарајућом пропратном доку-ментацијом (декларацијом) докажу порекло секундарне сировине. Предлажемо, такође, стопирање извоза секундарних сировина без порекла јер само тако ће круг бити затворен, а они који се баве продајом секундарнх сировина остаће без тржишта. Рударско-то-пионичарски басен Бор је принуђен да заустави куповину секун-дарних сировина без порекла, а то би морали да ураде и сви остали прерађивачи обојених метала у Србији, и спреман је да помогне у дефинисању предлога уредбе и мера којима би се коначно стало на пут нелегалном и све раширенијем црном тржишту метала– каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор у допису упуће-ном премијеру и министрима у Влади Републике Србије.

АПЕЛ РТБ-а БОР: Хитно регулисати откуп секундарних сировина

НЕГОТИН» Одељењу гинеко-логије и акушерства Здравстве-ног центра Неготин, представ-ници локалне власти уручили су донацију, дигитални колпоскоп најновије генерације. Апарат

за рано откривање карцинома грлића материце, вредан 550 хиљада динара, прим. др Сини-ши Челојевићу, шефу Одељења, уручио је мр Милан Уруковић, председник Општине Неготин.

Ова донација је веома зна-чајна, с обзиром да је подручје Борског и Браничевског округа, једно од најугоженијих у Србији

и Европи, по оболевању и смрт-ности жена које подлежу карци-ному грлића материце.

Лекари неготинског Одељења, за сада двоје, са лиценцама за рад на оваквом уређају, моћи ће много раније и поузданије, у односу на апарате које већ имају, да откривају и прате промене на грлићу материце пацијент-киња из градова Борског и Заје-чарског округа, будући да је реч о једином таквом колпоскопу

којим су опремљене здравствене установе на подручју Тимочке крајине.

- При избору ове донације, једне од првих у низу које пла-нирамо, желели смо да дамо

допринос раном от-кривању ове боле-сти, а тиме смањи-мо смртност жена у нашем крају. Наста-вићемо са праксом помоћи неготинској здравственој уста-нови, куповином неопходне опреме, али ћемо помагати и уређење објеката

и инфраструктурног простора у кругу Здравственог центра - ре-као је Милан Уруковић, пред-седник Општине Неготин.

- Рано откривање карцинома грлића материце од пресудног је значаја за коначно излечење, а то је управо оно што ће нам нови колпоскоп омогућити. Реч је о апарату најновије генерације којим можемо, са 98 одсто тач-ности, да утврдимо промене на грлићу материце и да их прати-мо. Такође, на основу сачуваних снимака, моћи ћемо да пратимо све промене које, евентуално, могу довести до појаве болести. Због тога је изузетно важно да жене једном годишње дођу на систематски преглед. Код ових обољења карактеристично је да у нижим стадијумима нема изражених симптома, а када се појаве често је прекасном- наг-лашава прим. др Синиша Че-лојевић, шеф Гинеколошко-аку-шерског одељења ЗЦ Неготин.

На вредној донацији захва-лио се др Тихомир Миловано-вић, директор Здравственог цен-тра Неготин, наглашавајући да је у последњих неколико година сарадња локалне самоуправе и центра на завидном нивоу и да Општина Неготин даје велики допринос побољшању квали-тета здравствене заштите свих мештана овог краја.

Јованка Станојевић

БОР» У ноћи између 27. и 28. маја непознати починиоци одне-ли су и оштетили више од 300 метара високонапонског кабла који се користио за напајање борске Јаме, због чега је стао лифт којим се рудари спуштају у Јаму. У том тренутку седам ру-дара је остало заробљено у лиф-ту, а још педесет пет рудара и 14-торо ученика, који су били на пракси, остали су у Јами. Лифт

са рударима остао је заглављен неколико сати, а ученици и ос-тали радници могли су да изађу мањим лифтом након потпуне провере сигурности.

Директор РББ-а Живорад Петровић рекао је да се, очиг-ледно, ради о добро организова-ној групи криминалаца, који су спремни на све и у својим редо-вима имају стручне електрича-ре, а не презају од тога да доведу у питање животе рудара. Он на-глашава да је већа трагедија из-бегнута тек пуком случајношћу, јер су без напајања лако могле да остану пумпе за одводњавање, што би директно угрозило жи-воте ученика и рудара у Јами.

- Крађа је тако стручно изве-дена да уопште нисмо могли да је приметимо на време. Кабло-ви у енергетском каналу били су преспојени алуминијумом, урађен је такозвани бајпас. Тек кад је он почео да се топи због

превеликог оптерећења, лифт је отказао. Ти људи су спремни на све и свашта. Зато више не мо-жемо да говоримо о класичној крађи, нити економској штети за предузеће, јер су овога пута ди-ректно били угрожени животи рудара и ученика која су била на пракси. Суочавамо се са нечим што је прерасло у проблем шире друштвене заједнице и зато не-изоставно морамо одмах сви да

се удружимо, и СУП и тужи-лаштво и судство, да томе стане-мо на пут - наглашава Живорад Петровић, директор Рудника бакра Бор.

Материјална штета за РТБ Бор је око четири милиона динара.

У Рудницима бакра Бор подсећају да је све више физич-ких напада на раднике „Зашти-те“. Недавно, у покушају да спречи крађу, у стари борски коп гурнут је стражар који је само срећом остао жив, а убрзо након тог инцидента каменован је други стражар.

Крађа бакра и безобзирност учесника поприма све шире раз-мере и захтева ширу друштвену акцију, јер и после привођења, крадљивци врло брзо поново буду на слободи, кажу у РТБ-у Бор.

Дејан Ђорђевић

Због крађе кабла заустављен лифт у ЈамиСедам рудара заробљено у лифту, а у Јами остало 55 рудара и 14 средњошколаца на пракси

Донација Општине Неготин здравству

У Европи, Тимочка крајина, заједно са Браничевским окру-гом, са 30 на 100 000 жена је на првом месту по оболевању од карцинома грлића материце. У осталом делу Србије је 24, док је у Европи три пута мања него у нашем крају, само 10 на 100 000 жена, бележи се у званич-ној медицинској статистици.

У Борском округу највећа учесталост оболевања од рака

грлића материце

Дарован апарат за рано откривање карцинома

Једини уређај те врсте у Тимочкој крајини омогућиће дијагностику рака грлића материце

стр.8


СПЕКТАР број 10петак, 7. јун 2013.

PROSKIMBATU PREZÎDANTULUJ KOMUNJI BORULUJ

»La a đe 21. šadzută Adunărji Komunji Boruluj ku glăsujitu odbornji+iluor đi pi funkcije je dat žuos Nebojša Videnović, prezîdantu Komunji Boruluj. Inicijativa đe proskimbatu prezîdantuluj a dato 12 đe odbornji+i, măj mult đin partija SNS. Glăsujitu na fost publjik, dar la odbornji+i sa împărcît 29 arćiji đe glăsujit. Đe proskimbat a glăsujit 26 đe odbornji+i, doj a fost kontra, dar o arćije na văžujit.

ŠADZUTA ADUNĂRJI KOMUNJI BORULUJ

» După +e la proskimbat pi prezîdantu Komunji Boruluj Nebojša Videnović, šadzuta Adunărji Komunji Boruluj sa năstăvit pi rînd. Un pik đe marje interes a fost aljesu prezîdantuluj Adunărji Komunji Boruluj, dar nji+i o grupă đe odbornji+i na avut predlogu ku sămnăturlji alu o treimje đin odbornji+i, aša kă đispre piku ăsta nu sa vuorbit.

Măj đeparće, după două +asuri đe diskusije sa usvojit raporturlji đe lukru a firmiluor publji+e šî komunalje, raporturlji ustanoviluor publji+e, alu pravobranilaštva publjikă šî a Upravi komunji. Đin alće predloguri sa usvojit odluka đe auto pjaca să să koristaskă ka šî poligonu đe položîtu ispituriluor đe kărat, Strategija kreskutuluj pînă pi anu 2021, Odluka đe kunćinatu pi o vremje la plăćitu taksi đe pjacă în Centru nuou orašuluj šî alće predloguri.

FURATU KABLULUJ ĐIN JAMA BORULUJ

» În nuapća întră maju ăl đe 27 šî ăl đe 28 inšî njekunoskucî a furat pistă 300 metri đe kablu karje a dus eljektrika la Jama Boruluj pintru +e a stat liftu ku karje majdanjeri să doboară în jamă. Atun+a šapće majdanjeri a ramas în lift, dar înkă 55 đe majdanjeri šî 14 đe školari karje a fost la praksă a ramas žuos. Liftu ku majdanjeri a ramas făr đe eljektrikă kîćeva +asuri, dar alcî a ješît đin jamă ku un lift măj mik.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Противградна станица спремна за дејство

БОР» У Србији је, од наредне школске године, у градовима где живи највећи број Рома, плани-рано увођење ромског језика са елементима националне кул-туре. Иницијативу је покренуо Национални савет ромске на-ционалне мањине уз подршку министарства просвете, а међу градовима у којима ће основци два пута недељно учити ромски језик су и два у источној Србији

- То су Књажевац и Бор. Следи анкетирање ученика и њихових родитеља како би се знало колико је интересовање за увођење ромског језика. - каже Рамиз Мамутовски, члан На-ционалног савета Рома из Бора.

У надлежном министарству очекују да ће Национални са-вет на време доставити податке о броју заинтересованих уче-ника и потребама школа, како би увођење ромског језика у наставу текло планираном тем-

пом. Национални савет ромске националне мањине нада се да ће, уз подршку републичког министарства просвете, полако бити решено и питање предава-ча, с обзиром на то да је ромска национална мањина суочена са недостатком високобразовног кадра.

Рамиз Мамутовски каже да ће, за будуће предаваче, најверо-ватније бити организовани кур-севи у Вршцу.

У Војводини, иначе, основци ромске националне мањине ром-ски језик уче у школама од 1996. године, што би, како кажу, могао бити пример и другима.

Веома важан корак за инклу-зију ромског језика у наставне планове и програме, додаје Ма-мутовски, представља и први српско-ромски речник, који ће убрзати процес стандардизације ромског језика.

Е. Драгаш

Ромски језик у школамаУвођење наставе за основце, са елементима националне културе, планирано у Књажевцу и Бору

Током сезоне заштите од гра-да, која траје од 15. априла до 15. отобра, готово све противградне станице у осам општина бор-ског и зајечарског округа, које покрива Радарски центар Црни

врх, дејствовале су два дана. Испаљено је више од 70 ракета, а штета од града на пољоприв-редним културама је процењена између десет и 20 одсто на повр-шини већој од 50 хектара и то само у општини Кладово.

У Тимочком крајини, ове сезоне, активирано је 90 про-тивградних станица које покри-вају 450.000 хектара. На почетку сезоне свакој противградној ста-

ници припале су по три ракете, а пристигао је и нов контигент.

- Добили смо још 150 но-вих ракета, тако да свака про-тривградна станица их има по четири. Како који контигент до-

бијамо ми га ста-ницама подједна-ко распоредимо. Уплаћено је још 1.000 нових ра-кета, које ће бити у централном магацину и, по потреби, испо-ручиване про-

тивградним станицама у Србији – каже Мијомир Драшковић, руководилац Радарског центра Црни врх код Бора.

Захваљујући сарадњи са локалним самоуправама у Ти-мочкој крајини проблема са стрелцима није било. Из репу-бличког буџета им се исплаћује по 4.000 динара месечно, а Општина Бор уз то ће им испла-тити још по 50.000 за сезону.

Љ. Ђорђевић

ПОЉОПРИВРЕДАПротивградне с танице дејс твовале два пута

ЗАЈЕЧАР» Киша која је па-дала протеклих дана добро је дошла усевима. Пшеница је тренутно у фенофази цве-тања на највећем делу Тимоч-ке крајине. Драган Ђорђевић стручњак Пољопривредног добра из Зајечара каже да усеви изгледају доста добро и да није било појаве болести на листо-вима али с обзиром са је било кише у фази пуног цветања може се очекивати на неким сортама и појава фузаријума, гљивичног обољења.

Пољопривредни стручњаци најављују берићетну годину и рекордне приносе. На парце-лама на којима је испоштова-на пуна агротехника могу се очекивати изузетно високи при-носи, али и на парцелама где је изостало основно ђубрење или је било скромније, могу очеки-вати приноси изнад просека.

- С обзиром на то да су у Тимочкој крајини ограничени, мањи поседи, да пољопривре-дици не сеју у монокултури и да

се корисите хибриди домаћих селекција то је утицало да је ве-ома мало узорака са ових прос-тора било заражено афлатокси-ном - каже Драган Ђорђевић стручњак Пољопривредног до-бра из Зајечара.

Д. Марушић

Киша погодовала усевима

Рок за куповину регре-сираног горива за пролећне радове, који је првобитно био до 31. маја, продужен је до 15. јуна, а за подношење захтева до 15. јула.

Дизел гориво по регреси-раној цени јефтиније је за 50 динара, а за пролећне радове пољопривредницима следује 60 литара по хектару обради-вог земљишта које су уписали у Регистар пољоприувредних газдинстава. Дозвољено им је да гориво купују у више навра-та, а не као претходних година одједном.

Љ.Ђ.

Продужен рок за регресирање горива

стр.9


КУЛТУРАброј 10 петак, 7. јун 2013.

Завршени сусрети села борске општине

БОР» У Луки, селу борске општине, у организацији Центра за кул-туру Бор одржана је завршна манифестација овогодишњих „Сусрета села општине Бор“.

Према оцени стручног жирија, победник овогодишњих „Сусре-та села борске општине“ је културно-уметничко друштво „Стол“ из Бучја. Следе културно-уметничка друштва „Бањица“ из Кривеља и „Ђидо“ из Брестовца. У двоипочасовном програму завршне манифе-стације учестволало је девет културно-уметничких друштава, чији су чланови пред многобројном публиком приказали најквалитетније тачке са овогодишњих сусрета.

На манифестацији победницима су уручени пехари и дипломе, а свим учесницима, установама и заслужним појединцима плакете и захвалнице. Организатор „Сусрета села борске општине“ је установа „Центар за културу општине Бор“, покровитељ је локална самоупра-ва, а медијски спонзор манифестације је Регионална телевизија Бор.

А. Илић

Овогодишњи победник КУД „Стол“ из Бучја БОР» У сали Музичке школе „Миодраг Васиљевић“, причу о таксисти који живи двоструки живот са две жене, балансира и губи нити својих лажи, Борани-ма су представили глумци Звез-дара театра. Улоге Џона, Барба-ре и Мери Смит, као и осталих ликова, публици су се допале, што је и наградила смехом и аплаузом.

Неспоразуми и заблуде, иза-зване наоко обичним случајнос-тима, главну личност позориш-ног комада „Љубавник великог стила“ доводе до тога да ни сам не зна шта је истина, а која је лаж, услед понављања, постала смисленија од саме истине.

А како су се у овим шарман-тим улогама снашли глумци?

- Ово је водвиљ, шармантна и духовита представа направље-на само да се публика смеје. Нема црних, тешких мисли, али ни неких значајних порука. Циљ је да забавимо и насмејемо пуб-лику, а често је и нама самима смешно и волимо то да играмо – каже глумица Катарина Жутић.

- Сваки глумац у улогу коју игра, па макар она била дијаме-трално супротна његовом карак-

теру, мора да унесе нешто своје. Ако не би унео управо то нешто, не би ни могао да је одигра на прави начин. Ако погледам мој лик у овој представи, човек са две жене, то је нешто потпу-но супротно мени. И са мојом једном једва излазим на крај, а камоли са две у исто време. То и јесте посао глумца, да проба да направи такав лик, да уђе у карактере, унесе нешто своје и тако креира добру улогу, тако ваљда и настају те добре, јаке улоге – рекао је глумац Милан Калинић.

Позоришни комад написао је Реј Куни, познати писац коме-дија, глумац и режисер, а режи-рао Владимир Лазић. Предста-вом „Љубавник великог стила“ Боранима су се представили глумци Милан Калинић, Ката-рина Жутић, Анастасиа и Мило-рад Мандић, Јанош Тот и Срђан Ивановић.

Центар за културу општине Бор овом представом заврша-ва позоришну сезону, а након летње паузе у плану су нове премијере.

Марија Ћосић

БОР» У Народној библиотеци у Бору одржано је књижевно вече на коме је представљен ро-ман „Закаснели пољубац“, ауто-ра Димитрија Цоковића.

„Закаснели пољубац“ пред-ставља нестварно трагичну по-вест једног живота у Бору пре, за време и непосредно након Другог светског рата. Аутор ро-мана, Димитрије Цоковић, рођен је 1935. године и детињство је провео у Бору, све до 1949. го-дине, када одлази у војну школу. Управо више од половине радње романа смештено је у Бор, у вре-ме Другог светског рата, а с об-зиром да аутор пише стварносну прозу, представља занимљиво, интимно сведочанство о нашем граду и људима.

- У Бору сам провео де-тињство које је било безбрижно

до шесте године, односно до почетка Другог светског рата. Након тога почињу недаће које су оставиле ожиљка и на мојој души и у сећању. Провео сам једно време, као дечак, и у ло-гору, био сведок стрељања у логору овде у Бору, изнад Јаме, и све сам то покушао да прето-чим у редове и да остане мојим потомцима, али и свима другима да се не заборави - истиче Ди-митрије Цоковић, аутор књиге, додајући да „Закаснели пољу-бац“ одсликава однос између мајке и сина.

О књизи, на промоцији у На-родној библиотеци у Бору, осим аутора, говорио је и Бошко Про-тић, књижевник из Крагујевца.

Д. Стојадиновић

БОР» Ученице Школе за му-зичке таленте у Ћуприји Тама-ра Танасковић, Оливера Матић, Наталија Стошић и Боранка Петра Атанасковић приредиле су концерт у Музичкој школи у Бору. Ведре, вредне и надарене,

свирале су, пред борском пуб-ликом на виолони дела Баха, Брамса и других композитора.

Наступ надарене деце ре-зултат је сарадње ове школе, борског Центра за културу и

Школе за основно музичко об-разовање „Миодраг Васиље-вић“ у Бору.

Школа коју похађају је је-динствена установа за музич-ко образовање у Србији и има богату концертну активност.

Божидар Радосављевић, професор виолине, наг-лашава да је реч о спе-цифичној школи, коју похађају најталентова-нија деца из свих крајева Србије, стичу основно и средње образовање и израстају у музичаре професионалце - солис-те, камерне музичаре. педагоге.

Награде које су током 4 де-ценије постојања школе, осваја-ли ученици, кажу да је тешко пребројати. Било где да се так-миче, углавном побеђују.

Е. Драгаш

Концерт младих талената

Аплауз за љубавникаГлумци „Звездара театра“ представили се борској публици

Младе виолинисткиње свирале дела великих композитораПредстављен роман „Закаснели пољубац“ Димитрија Цоковића

стр.10


МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизми• Шаховске даме не држе до ли-није. Једу редом све противничке фигуре.• Уображена дама не признаје да је некад била пешак.• Довели су државу у такво стање да сад могу гласати и за највеће др-жавне непријатеље.

Милен Миливојевић

• Данас су сви магарци - на коњу.• Данас су највидљивији до јуче мањи од маковог зрна.• Код нас је важно жив бити, макар и не живети.

Пеко Лаличић

• Чим смо схватили да споменици улепшавају земљу, организовали смо још један рат.• Он је подељена личност. Речју, Југословен. • Људски живот је највреднији, али и та роба нађе свог купца.

Горан Радосављевић

• Политичари или криминалци? За мене су сви људи исти!• Победник је онај ко сме да каже да су све битке изгубљене!

Миодраг Лазаревић

број 10петак, 7. јун 2013.

Гастрономске чаролије

Пожелим да кроз менеНеко протечеИ остави трагове

Ти си проласком својимСве узела натрагИ ни мене у мениВише нема

Градимир Станисављевић

Спорт

Јањија са три врсте меса Познато је да је јагњетина у јеловнику источне Србије најза-

ступљенија на трпези. Овог пута вам дајем рецепт за јело са јагње-тином али у комбинацији са још две врсте меса. То је познато старо јело ЈАЊИЈА СА ТРИ ВРСТЕ МЕСА.

Да би сте направили ово изванредно јело потребно вам је :-250 г јагњећег меса, 250 г свињског меса, 250 г пилећег меса100 г старог сира, 1 кашика кајмака, 400 г празилука, 300 г

таквица400 г свеже паприке,1 љута папричица,1 већи парадајз, 2 јаја

маст, со биберМесо очистите од костију, исеците на штапиће и лагано дин-

стајте на загрејаној масти.Док се то лагано динста поврће очистите и оперите. У другој

посуди растопите мало масти и додајте празилук исечен на комаде, дужине око 5 цм. Мало га продинстајте и додајте крупно исечену паприку и тиквице. Наставите са динстањем и при крају додајте исечен парадајз. Пазите да поврће остане цело и помало чврсто.Склоните са ватре, додајте исецкану љуту папричицу, со, бибер и све то помешајте са месом.

Посебно размутите јаја са кајмаком и сиром и са тим прелијте месо.

Тако спремљено ставите у рерну да се запече.Док уживате у мирису који се шири из рерне, направите сезон-

ску салату и припремите вино које ћете послужити уз ово прво-класно јело. Не заборавите да вино и храна треба да се допуњују и пруже врхунски гастрономски доживљај. Уз ово јело послужује се суво бело вино.

Уживајте у овој хармонији различитих укуса меса!

ПРАЗНИНА

БОР» Малиник је, сигурно, једна од најлепших планина Ср-бије са богатом флором и фау-ном. То најбоље знају љубитељи природе и планинари који су се, по девети пут, окупили да освоје коту од 1.158 метара надморске висине или тачније Велики Ма-

линик и да се са врха диве нест-варно лепом Лазеревом кањону. Реч је о акцији коју организује Планинарски клуб „Дубашни-ца“ у Злоту и то по девети пут.

- Ово је традиционална ак-ција која окупља велики број планинара и љубитеља приро-де из целе земље. Очекујемо и планинаре из Словеније, као и земаља у окружењу и надамо

се лепом времену - рекао нам је, на зборном месту пред пола-зак на успон Данијел Алексић, начелник планинарског клуба „Дубашница“.

Сам успон на Малиник по-чиње и завршава се у Злоту, селу надомак ове лепе плани-

не. А завршава се дружењем свих учесника и незаборавним утисцима који се преносе даље од Злота, у све крајеве Србије и Балкана и верујемо да је зато планинарска акција „Пролећни дан планинара Малиник“ поста-ла традиционална, све познатија и масовнија.

З. Марковић

Пролећни дан планинара на Малинику

Припреме планинара за успон на Малиник

Чланови Планинарског клуба „Дубашница“ окупили се, девети пут, са гостима из Словеније, на прелепој планини

стр.11


7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на ис-току (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Штири, вести на румунском17.35 Око истока18.25 Енергија на па-метан начин18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Штири, вести на румунском17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад време-на (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 03.06. до 09.06. филм „Фалсификатор“ – у 19 и 21 сати» Од 10.06. до 16.06. филм „Скидање“ – у 19 и 21 сати » Од 17.06. до 23.06. филм „Крудс“ – у 19 сати

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) цена је 100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 10 петак, 7. јун 2013.

Биоскопски репертоар

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОРСВАКОГ ДАНА СА ВАМА

24 ЧАСА ДНЕВНО

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 10петак, 7. јун 2013.

БОР» У претпоследњем колу Поморавско тимочке зоне фудбалери Бора савладали су у Зајечару екипу Каблова - 3:0. Успешан је био и тим Ђердапа који је у Кладову био бољи од првопласиране екипе на табели књажевачког Тимочанина - 1:0.

Коло пре краја такмичења заостатак Борана за Кладовља-нима и даље износи један бод и сасвим је сигурно да ће учесника баража за попуну источне групе Српске лиге одлучити последње коло Поморавско тимочке зоне, у коме Ђердап гостује Јухору, а Бор дочекује Бошњане. У оста-лим утакмицама Мајданпек је савладао Јухор - 1:0, праховски

Дунав поражен је у гостима од Рембаса - 3:2, а параћинско Је-динство било је боље у гостима од Напретка, такође 3:2. У 27. колу Окружне лиге, Ру-дар је, на свом стадиону, савла-дао Радујевац - 3:0, Слатина је играла нерешено - 2:2 са Рајцем, Неметали и Злот узели су по бод одигравши - 1:1. Брестовац је поражен у гостима од Рудне Гла-ве - 3:1, а пораз у гостима, иден-

тичним резултатом, претрпео је и Кривељ од Бродоремонта.

На првом месту на табели је Рудар са 64 бода, другопла-сирани Пореч има пет бодо-ва мање, Злот је са 52 бода на трећем месту, док су у средини табеле са по 41 бодом Кривељ и Брестовац.

Коло пре краја такмичења у источној групи Српске лиге, Хајдук Вељко поражен је у Не-готину од петопласиране екипе на табели Моравца Ориона - 4:2. Неготинци су са 41 бодом на седмом месту на табели.

У 33. колу Прве лиге Србије, у борби за опстанак, зајечарски Тимок победио је, на свом тере-ну, Инђију - 2:0. Коло пре краја такмичења зајечарски тим је са 42 бода на 12 месту и обезбедио је опстанак у лиги.

Кадет Кикбокс клуба Бор Габријел Јовановић освојио је бронзану медаљу на кадет-ско-јуниорском првенству Ср-бије у фул-контакту, у Земуну, у категорији такмичара до 57 килограма. У борби за медаљу, борски кикбоксер савладао је такмичара из Смедеревске Па-ланке, а поражен је судијским прегласавањем, у полуфиналу, од представника нишког клуба Контус.

Чланови Карате клуба Бор освојили су пет медаља - две златне и три сребрне на међуна-родном турниру „Трофеј Зоран Петровић“ у Чачку. Златна од-личја припала су Иви Марјано-вић и Милету Бараковићу који је освојио и сребрну медаљу.Милошу Димитријевићу и ме-шовитој екипи пионира припале су такође сребрне медаље. На турниру је учествовало око 520 каратиста из 43 клуба Србије, Црне Горе и Македоније.

М. Симић

БОР» На државном првенству за млађе пионире, у организа-

цији Џудо клуба Бор, у Спорт-ском центру у Бору наступало је близу 200 такмичара, 130 дечака и 70 девојчица из више од 60 до-маћих клубова. Право наступа у завршници државног шампио-ната стекли су освајачи медаља на регионалним првенствима,

а два борска клуба заступало је пет млађих пионира.

Бронзане медаље на државном шампио-нату освојили су, пред својом публиком, Сре-тен Сенић и Анђела Младеновић, са по три победе и поразом у че-тири борбе.

Организацијом др-жавног првенства за млађе пионире, Џудо клуб Бор почео је и

обележавање великог јубилеја, пола века од оснивања клуба. У оквиру прославе, за две недеље, Бор ће бити домаћин међуна-родног џудо турнира, а почетком јесени биће организована и све-чана академија.

Б. О.

ФК Бор “на бод” од баражаБлижи се крају сезона спортских такмичења Џудо првенство Србије

Организовањем државног првенства за старије пионире, Џудо клуб Бор започео обележавање пола века постојања

БОР» Око 300 радника, запос-лених у десет комуналних пре-дузећа у градовима Борског и Зајечарског округа, учествовало је на радничким спортским иг-рама које су, крајем прошле сед-мице, организоване на Борском језеру. За три дана комуналци су се надметали у 25 спортских дис-циплина и дружили се у пријат-ном амбијенту реновираног хо-тела „Језеро“.

Први пут је Јавно комунално предузеће „Водовод“ у Бору било организатор традиционалних спортских игара јавних комунал-них предузећа тимочког региона.

- Потрудили смо се да, пре свега, ове игре протекну у спорт-ском духу, да се људи друже, спријатеље, да се међеусобно упознају, као и да упознају ову околину. Важно је да понесу добре утиске, како би пренели другима да ми имамо изузетну околину и смештајне капацитете где могу доћи са породицама – рекао је Славиша Фришковић, директор ЈКП „Водовод“.

Захваљујући потенцијалима околине, доброј услузи и широ-кој понуди, хотел „Језеро“ брзо је

постао дестинација коју широм Србије радо бирају за спортске игре и друге сусрете.

- Као што смо и најавили, хотел испуњава сва обећања. Гостију је много, а оваквих су-срета ће бити до 19. јуна. Ово су други сусрети од шест, колико имамо у најави, а последњи ће бити у октобру. Друга половина јула и август резервисани су за индивидуалне посете. Резерви-сани су сви капацитети хотела и у тим данима када ће овде бити индивидуални гости. Као и сви други и овакви сусрети и гости са стране значе много – истакла је Данијела Николић, менаџер хотела „Језеро“.

Најуспешнији појединци и предузећа добили су вредна признања и медаље. Осим спор-та и рекреације циљ сусрета је био добро дружење, упозна-вање радника и размена искус-тава, а кажу да су пријатељства овде склопљена нераскидива и дуговечна.

М. Ћ. З. М.

Такмичили се комуналци Борског и Зајечарског округа

Радничке спортске игре на Борском језеру

Минулог викенда, на те-ниским теренима у Бору, за-вршен је трећи меморијални турнир „Аца Урбановић“ за тенисере старости до 14 годи-на. Прво место у конкуренцији девојчица освојила је Зорана Војводић, док је код дечака прво место припало Борису Ђурићу из Неготина. Пре по-четка турнира борски Тениски клуб одржао је комеморацију поводом смрти Јелене Генчић, некадашње српске тенисерке и тренера великих имена белог спорта попут Новака Ђоко-вића, Монике Селеш, Горана Иванишевића.

Меморијални турнир„Аца Урбановић“

Каратисти освојили пет медаља на међународном турниру “Трофеј Зоран Петровић” у Чачку

Documents

Oko istoka 10