Oko istoka 27

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 27 - 21. фебруар, 2014. год. година II

Обележен Дан државности Србије

„Брачни кабаре” пред Боранима » стр. 9Набављена нова опрема у Општој болници у Бору » стр. 4

Више пара за пољопривреду » стр. 5

Борске кошаркашице и даље лидери на тебели » стр. 12

» стр. 2

У Видровцу реновиран Дом културе» стр. 9

Борска обданишта на мети лопова

За само два дана обијени вртићи „Црвенкапа” и

„Дечија радост”. Материјална штета велика, неопходна

физичка заштита

» стр. 3

Злато из Чока МаринаПоред почетка експлоатације племенитог метала, у Руднику бакра Мајданпек планирају и реконструкцију флотације

» стр. 5

Јутарњи програм ТВ Бор

седам година са вама» стр. 6

ЧЕТВРТКОМ НА ПРОГРАМУ РТВ БОР

Мајданпечани обнављају школску зграду» стр. 3

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 27петак, 21. фебруар 2014.

БОР» На пријему поводом Дана државности Србије, којег су представници општине Бор упрличили за чланове Друштва за неговање слободарских тра-диција, Организације резервних војних старешина и Потомака ратника од 1912. до 1920. го-дине, председник општине Бор Саша Вукадиновић присутне је подсетио на значај обележавања овог датума. Истичући да се Дан државности Србије слави на Сретење у знак сећања на 1804. годину, кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од Турске владавине и да је на Сре-тење 1835. године проглашен први српски устав, он је додао:

- Још у то време наша држа-ва је била међу првима у Европи која је почела свој развој управо поштујући демократска начела. Сви знамо да је кроз историју Србија била на страни правде и истине и борила се против тира-није и окупатора - рекао је Са-

ша Вукадиновић, председник Општине Бор.

- Пред нама су многе обавезе за обележавање стогодишњице првог светског рата, јубилеј цер-ске и колубарске битке - додао је на пријему Момчило Ради-сављевић председник организа-ције РВС општине Бор.

На свечаности поводом Дана државности Србије председнику Општине Бор Саши Вукадино-вићу и Команди за развој Тимоч-ке бригаде из Зајечара уручуне су захвалнице и завет старих српских ратника, а након тога положено је и цвеће на спомен обележје погинулим српским и француским војницима од 1912. до 1918. Осим представника бо-рачких организација и локалне самоуправе, у име Рударско то-пионичарског басена Бор цвеће је положио и генерални дирек-тор Благоје Спасковски.

- Овде смо да положимо ве-нац свим погинулим француским

и борским радницима, а повод је празник Сретење, који је значајан као почетак борбе против Турака, а на данашњи дан 1835. године проглашен је и први српски ус-тав. Све нас то обавезују да се се-тимо свих наших предака - рекао је Благоје Спасковски генерал-ни директор РТБ Бор.

Сретење је и крсна слава Ор-ганизације потомака ратника од 1912 до 1920, па је тим поводом

у присутству бројних гостију пресечен славски колач. Орга-низован је такође И пригодан културно уметнички програм.

Љиљана Ђорђевић

У Бору је бројним манифестацијама обележен Дан државности Србије у спомен на подизање првог српског устанка и доношење Сретењског устава. - Организован је пријем у Општини Бор, а представници локалне самоуправе и борачких организација положили цвеће на спомен обележје

Дан државности Србије

На спомен обележје поги-нулим српским и француским војницима у ратовима од 1912 до 1918 године у Бору, а поводм Дана државности Србије, цвеће су поло-жили извиђачи одреда „Радомир Јовановић Чоче“ и представници СУБНОР-а у Бору.

- Дан државности обележава-ма на достојанствен и скроман на-чин. Немамо много средства а на располоагању, али одајемо почаст нашим погинулим ратницима од 1912. до 1918. и сећамо се наших историјских момената - рекао је Жарко Петровић, председник СУБ-НОР-а општине Бор.

На пригодној свечаности по-водом дана државности уручено је и признање за допринос у раду и извршавање задатака Савеза бо-раца одреду извиђача „Радомир Јовановић Чоче“, који је иначе и колективни члан ове борачке организације.

На конференцији под нази-вом „Развој малих и средњих предузећа и локалне привреде у пограничном региону Бор-Мон-тана“ представљени су резул-тати пројекта „Пословање нема граница“, у оквиру ИПА Про-грама прекограничне сарадње Бугарска-Србија и даљи плано-ви сарадње борских предузећа са фирмама у Монтани.

- Урадили смо истражи-вања постојећих стратегија са обе стране границе, направљен је и нови документ стратегије развоја пограничног појаса. Потенцијала има, али су про-блем локалне самоуправе, које још нису спремне за локални економски развој – истакао је Миодраг Милошевић, ме-наџер пројекта.

- Циљ је да остваримо добре контакте између српских и бу-гарских фирми, како бисмо раз-вили област економије и помог-ли новооснованим предузећима у Бору и Монтани. Заиста има много могућности за сарадњу – рекао је Пламен Мавров, коор-динатор пројекта.

- Ако добро искористимо средства из различитих фондо-

ва, многе фирме могу да постану конкуренти западно-европским компанијама. – додао је Ангел Ангелов, председник Привредне коморе Монтана.

Пројекат чија је вредност 88 хиљада евра, релизовала је Асо-цијација за развој Општине Бор у партерству са Бугарском ме-наџемент асоцијацијом.

Марија Ћосић

Прекогранична сарадња бугарске и српске привреде

ЗАЈЕЧАР» У Зајечару је последњих месеци посао нашло више од 300 младих људи у окви-ру програма који спроводе Град-ска управа, Омладинска канце-ларија и Национална служба за запошљавање. Из Националне службе најављују запошљавање још 200 лица, пре свега у циљу да се млади упознају са одређе-ним струкама и занимањима.

Уз привремено запослење, позитивна страна је и то што добри радници имају шансу да након истека уговора потпишу уговоре на неодређено време.

Д. М.

Посао за младе

Ново возило за Дом здрављаМАЈДАНПЕК» Дом здравља „Др Верољуб Цакић“ Мајданпек једна је од 70 здравствених уста-нова у Србији, која је од Минис-тарства здравља добила аутомо-бил за палијативну негу пације-ната. Иако пре свега намењено превозу најтежих пацијената до здравствених установа, ово возило биће и у функцији акти-вирања сеоских амбуланти. Како за дом здравља, ова вредна дона-ција, од значаја је и за локалну самоуправу, јер је Општина Мај-данпек једина која је у борском округу добила аутомобил, један од 143 које је Министарство здравља Владе Републике Ср-бије у сарадњи с делегацијом Европске уније доделило домо-вима здравља.

С.В.

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 27 петак, 21. фебруар 2014.

БОР» Борски вртићи били су две ноћи на мети хулигана. Након обијања обданишта „Цр-венкапа“, велика материјална штета причињена је и у вртићу „Дечија радост“. Непознати по-чиниоци су у оба обданишта раз-били стакла и поломили браве, а украдени су и многи уређаји и основна средства за рад.

- Штета је велика, а ми још не знамо шта све недостаје. У санитарним просторијама не-достају славине и сливници, разбијена су и врата, уништен је и онеспособљен аларм. Пре-вртали су по орманима, обијали просторије и фиоке – рекла је Љиљана Радичевић, директор Предшколске установе „Бамби“.

Средства намењена за ситне поправке и свакодневне трош-

кове, употребљена су за замену славина и брава у Вртићу „Цр-венкапа“ након крађе. Како ис-тичу надлежни, нема довољно новца да се сваког дана боре са последицама обијања па је нео-

пходно трајније решење. Алар-мни уређаји очигледно нису до-вољни да зауставе хулигане, па у Предшколској установи „Бам-би“ очекују помоћ оснивача.

- Ово је већ озбиљан про-блем и неопходно је да се на-длежни укључе и да се што пре

нађе решење. Потребно нам је физичко обезбеђење које би дежурало и чувало обданишта и да се ти људи плате – додала је Љиљана Радичевић.

Борска полиција трага за не-познатим починиоцима. Страхује се од нових обијања и још веће материјалне штете. У Обданишту „Дечија радост“ уништена је и недавно постављена ограда, па је, осим безбедности објекта, от-варањем дворишта за пролазни-ке, нарушена и безбедност деце.

Сигурност малишана је при-оритет, па се вандализму што пре мора стати на пут – апелују у Установи „Бамби“.


Након што је обијено обданиште „Црвенкапа“, лопови су обили и вртић „Дечија радост“ у Бору. - Надлежни у Установи „Бамби“ апелују на оснивача, Општину Бор, да се што пре укључи у решавање проблема и обезбеди физичко дежурство у борским обдаништима

Обданишта на мети хулиганаБОР» Непознате особе

обиле су зграду Катастра у Бору. Према незваничним информацијама ништа није украдено али је причињена велика материјална штета, све канцеларије су обијене, предмети испретурани а по-том је све попрскано прахом из апарата за гашење пожара – рекао је начелник Службе за катастар непокретности у Бору Илија Војнић.

Он је апеловао на грађане да наредних дана не долазе у катастар јер ова служба неће моћи да прима захтеве све док се не оспособи сервер за рад и почисти лом који су вандали направили.

Ж. Јовановић

МАЈДАНПЕК» Пре нешто више од две године на систему за грејање зграде средњих шко-ла у Мајданпеку дошло је до ха-варије, услед које су средњош-колци престали да користе свој простор, а наставу изводе у мај-данпечким основним школама. Општинске власти су, уз помоћ ресорног министарства, успеле да санирају систем даљинског грејања, али се испоставило да је то недовољно, јер се мора ре-

шити и проблем прокишњавања на делу зграде, али и доста ура-дити на опремању ове установе.

- Инспекција је забранила одржавање часова у школи. Ло-кална самоуправа и Министар-ство просвете су удружили сна-ге, како се не би дозволило даље пропадање објекта. Желимо да се средњошколци што пре вра-те у објекат и наставе учење и у

Техничкој школи и у Гимназији. Постављени су нови радијатори. Следећи корак је санирање кро-ва, јер без тога настава не може да се одржава. За ту намену Ми-нистраство просвете је издвоји-ло два милиона динара, још милион је издвојен из буџета Општине Мајданпек. Потребно је санирати цео кровни покри-вач и за то су потребна додатна средства. Очекујем да радови почну већ у марту или априлу

- каже Славиша Божиновић, председник СО Мајданпек.

У складу са могућностима, локална самоуправа издвојила је средства, па се рачуна да би, уз обећања из Министарства просвете, санација зграде до-брим делом могла да се обави и већ почетком наредне школске године.

Силвија Вукашиновић

БОР» Радници нека-дашњег јавног предузећа „Бор-превоз“ окупили су се испред агенције која води стечајни по-ступак тражећи одговор на пи-тања када ће им бити исплаћено заосталих девет личних дохода-ка и да ли ће им бити повезан радни стаж.

- Желели смо да разговара-мо са стечајним управником о заосталим платама, јер је ЈСТП „Борпревоз“ отишло у стечај још 2007. године и већ седам година се ништа не дешава. Још већи проблем је што радни стаж није повезан 27 месеци, а то је ог-роман проблем за људе који су стекли услов за одлазак у пензију - каже Александар Стојимено-

вић, бивши радник и директор ЈСТП „Борпревоз“ Бор,.

У Агенцији за приватизацију Републике Србије, надлежној за вођење стечаја, кажу да ће лич-ни доходци радника, потпуно или делимично, бити исплаћени из стечајне масе по завршетку стечаја и изради завршног рачу-на. Када ће се то догодити није за сада могуће са сигурношћу рећи, јер је неопходно да се за-врши продаја комплетне имови-не. Што се повезивања радног стажа тиче, у Агенцији кажу да би за то радници морали да се обрате надлежном министар-ству, које је једино овлашћено да о томе донесе одлуку.

Дејан Ђорђевић

Обијена зграда катастра у Бору

Радници „Борпревоза“ траже права

Поправља се зграда средњих школа у Мајданпеку

Ђаци ускоро опет у клупама

стр.4


ДРУШТВО број 27петак, 21. фебруар 2014.

БОР» Обнављање заста-реле радиолошке технологије је већ неколико година уна-зад приоритет у борском Дому здравља и Општој болници. До сада су набављени многи ради-олошки апарати, а крајем 2013. године је на Одељењу ортопе-дије у Општој болници у Бору стигао нови дигитални рендген вредан 50.000 евра.

- Велика је ствар када се набави вредан дигитални рен-дген нове генерације и када се замени стари из деведесетих година, који у Општој болни-ци у Бору више не ради.После атеста и обуке медицинских радника нови дигитални ренд-ген је ових дана почео да ради. Предности су велике, почев од

тога да је зрачење смањено за чак 90 одсто, што је значајно и за особље које њиме рукује и за пацијенте који се излажу зра-чењу. У току операције на новом апарату лекар може да поново погледа ток операције и самим тим је рад много комфорнији и лакши- каже др Љубинко Тодо-ровић, ортопед – трауматолог на Одељењу ортопедије у Бору.

Дигитални рендген апарат нове генерације је много бржи и прецизнији , а дигиталном сним-ку је потребно неколико секунди да би се појавио на монитору компјутера.Рендген снимци се могу чувати у електронском об-лику, што олакшава праћење то-ка опоравка пацијента.

Златја Марковић

БОР»Ортопедско одељење Опште болнице у Бору недав-но је добило одобрење Мини-страства здравља да поред це-ментних протеза кука уграђују и бесцементне, које су намењене млађим пацијентима. Уградња вештачке цементне протезе кука на Одељењу ортопедије поче-ла је пре две године и до сада је уграђено 98 протеза. Поред цементних, на овом одељењу се раде и парцијалне протезе које се најчешће уграђују након прелома вра-та бутне кости код старијих пацијената.

- Данас по-стоји велики број протеза од најразличитијих материјала, а која ће се протеза уградити зависи од процене ортопеда и старости пацијента. На уградњу вештач-ког кука се у Општој болници у Бору не чека дуже од два ме-сеца. Иначе, уградња протезе је врло успешна операција кука, а компликације се јављају ретко и заступљене су са свега два одсто

- каже прим. др Љубинко То-доровић, ортопед- трауматолог Опште болнице у Бору.

Уградња вештачких кукова је у Бору почела 1970. године ( пре Ниша и многих других већих центара у Србији). Од 2003. године до 2012. године нису уграђиване вештачке про-тезе кукова у Општој болници у Бору.

Кук спада у покретне згло-бове и омогућава покрете ногу

у више праваца и представља кључни фактор нормалног кре-тања. Када је нарушена његова функција онда је једини избор уградња протезе, која се већ уве-лико ради на Одељењу ортопе-дије Опште болнице у Бору.

Златја Марковић

БОР» Савет за здравље општине Бор формиран је у јануару и ускоро почиње са првим активностима, а то су превентивни прегледи сеоског становништва. Мештани свих борских села моћи ће, за по-четак, да обаве прегледе урот-ракта, контролишу крвни при-тисак и ниво шећера у крви. У плану су такође и превентивни прегледи дојки.

- Рано откривање шећера и притиска је значајно, јер су кас-није последице тих болести не-мерљиве. Значајно је и прибли-жити здравство и здравствене раднике пацијентима на терену. Много је боље да здравствени радници обилазе на терену па-

цијенте, него да они долазе у Здравствени центар. - каже др Слободан Китановић, члан Са-вета за здравље општине Бор .

- Укључио сам се и ја као уролог, да осим мерење крвног притиска и шећера урадимо и ултразвучно мерење уринарног

тракта, као и рано откривање рака простате. - истиче др Ми-рослав Карабашевић.

Превентивни прегледи ће бити обављани у сеоским ам-булантама, уколико има могућ-ности, а ако нема услова онда у просторијама месних заједница.

Лекари ће током прве акције боравити у сваком селу по је-дан дан. Прегледе ће обављати од осам сати ујутру па све док буде пацијената. Након Злота посетиће Горњане, па преоста-ла села.

Љиљана Ђорђевић

Опрема здравља вредиОпшта болница у Бору набавила нови дигитални рендген апарат вредан 50.000 евра

Ускоро уградња бесцементних кукова

На Одељењу ортопедије Опште болнице у БоруЗдравље

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h

Превенцијом до здравља

моћи да са садашњих три и по милиона тона концентрата го-дишње стигнемо до планираних шест милиона тона. Очекујемо и отварање рудника злата Чока Марин, који је веома битан за целу компанију. Интензивно се ради на решавању мањих про-блема око методе откопавања и сматрамо да ће то бити потпуно дефинисано за тридесетак дана, како би чим окопни снег и ство-

ре се временски услови почели да радимо. Тиме ћемо упослити и двадесет до тридесет радника из Горње Реке где се овај рудник и налази, чиме ћемо и локалној самоуправи мало олакшати си-туацију јер ћемо смањити број незапослених у Мајданпеку - наглашава Томић. Према њего-вим речим, концентрат добијен из руде у Чока Марину, неће се, због састава, како је већ раније договорено, допремати у борску топионицу, већ ће се прерађива-ти у иностранству, у топионица-ма чија технологија дозвољава прераду концентрата са нешто већим садржајем отровних материја.

Дејан Ђорђевић

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 27 петак, 21. фебруар 2014.

МАЈДАНПЕК» За запос-лене у Руднику бакра Мајданпек прошла година биће запамћена као изузетно тешка. Због непо-вољних пословних околности није било услова за остваривање свих планских задатака. Ипак, производња је била успеш-на што је резултирало добрим пословним резултатима. У 2013. години ископано је више од 16 милиона тона ископина, од чега 3, 6 милиона тона руде. Остваре-но је 70 одсто плана производње бакра, али је племенитих мета-ла, злата и сребра, произведено скоро 20 одсто више од плана. Највећи проблем представља-ла је велика количина воде и муља на Северном ревиру. У последњем тромесечју 2013. захваљујући убрзаном испумпа-вању воде, стигло се до богатије

руде у овом делу копа , пре тога је уклоњен андезитски прст и отворена могућност за почетак експлоатације источног дела Јужног ревира.

- За рудник бакра Мајданпек 2013. година је била веома теш-ка. Познато је да је у северном

ревиру проблем био са водом и муљем. Одатле смо морали да уклонимо огромну количину тог блата, како би дошли до руде и одржали производњу. У томе смо успели, а у 2014. години очекујемо много боље резул-тате. Планирамо да завршимо транспортни систем 1 за извоз јаловине, завршимо ревитализа-цију флотације и измештање ма-гистралног пута Београд - Куче-во. Морам да напоменем да смо успели да добијемо дозволу за измештање тог пута. Он ће би-ти измештен северније, за при-ближно 800 метара. Наравно, о овим плановима договорили смо се са локалном самоуправом, са којом је рудник напокон нашао заједнички језик. Ја увек нагла-шавам да се у Мајданпеку не зна где почиње град, а завршава се рудник и обрнуто. - каже Бра-нислав Томић, директор Рудни-ка бакра Мајданпек.

Главни задаци рудара у Мај-данпеку у 2014. години биће реконструкција флотације и почетак активне експлоатације рудника злата Чока Марин.

- Компанији „Мецо Мине-ралс“ са којом имамо склопљен уговор о испоруци опреме уп-латили смо једну од последњих рата. Радници флотације уве-лико припремају постројење за почетак реконструкције и прихват нове опреме и надам се да ће нјено инсталирање бити брзо завршено. То ће по-

Рудник бакра Мајданпек завршио је 2013. годину са позитивним пословним резултатом. - Успешно је релизовано испумпавање воде са дна Северног ревира, а у 2014. години се очекује и почетак експлоатације источног дела Јужног ревира и рудника злата Чока Марин

Радници борске Јаме и Руд-ника бакра Мајданпек, почели су крајем јануара реконструкцију тунела и транспортног система за извоз јаловине са Јужног ревира у Мајданпеку. У РБМ-у кажу да је овај транспортни систем од витал-ног значаја за раскривање Јужног ревира јер ће у наредне две годи-не преко њега више од 70 милиона тона јаловине бити одложено на јаловиште Ујевац.

Амбициозни планови развоја РБМ-а

БОР» Из општинског буџета за финансирање развоја пољопривреде у општини Бор у овој години биће издвојено осам милиона динара, два ми-лиона више него лани. Најви-ше средстава као и претходне године више од половине, биће издвојено за субвенционисање вештачког осемењавања говеда. За свако грло у току календар-ске године може се остварити само једна субвенција у износу од 2. 000 динара, по редоследу пристизања захтева до утрошка средстава.

- Приоритет смо дали раз-воју сточарства. Осим бесплат-ног осемњавања говеда део средстава ћемо уложити и у на-бавку приплодних оваца и коза - рекао је Марко Ратков, помоћ-ник председника општине Бор.

Део средстава из аграног буџета ове године биће уложен у куповину садног материјала из области воћарства, стимула-цију стрелаца ангажованих на противградним станицама и за заштиту уређење и коришћење пољопривредног земљишта.

Љ. Ђорђевић

Више пара за финансирање пољопривреде

БОР» Ветеринари вете-ринарске станице у Бору на-стављају спровођење редовних мера од којих су најзначајније вакцинација свиња, паса мача-ка и контрола млека. Циљ ових мера је да се спрече било каква обољења животиња и на тај на-чин сачува здравље људи.

- Код говеда вадили смо узорке крви да би дијагностико-вали три опасне болести које се преносе на људе то су бруцело-за, леукоза и туберкулоза, али са сигурношћу могу рећи да их на подручју борске општине не-

ма. То значи да је млеко са ових терена исправно за пиће - каже Бранислав Иванић, директор Ветеринарске станице у Бору.

Током спровођења редовних мера ветеринари Ветеринарске станице у Бору прегледали су 4.000 свиња, по осам хиљада го-веда и оваца. Уочено је такође да се опадање броја говеда смањио са 12 на четири одсто годишње, а константно се повећава број оваца. И док се квалитет говеда значајно побољшао, расни сас-тав свиња није задовољавајући, каже Иванић. Љ. Ђорђевић

Млеко исправно за употребу

Бранислав Томић, директор РБМ-а

стр.6


У ФОКУСУ број 27петак, 21. фебруар 2014.

Пре седам година, 12. фе-бруара, почело је емитовање Јутарњег програма Телевизије Бор са циљем да гледаоце свих генарација информише о ва-жним дешавањима која их оче-кују у току дана. Уз сервисне информације, актуелне теме и занимљиве госте из региона, Јутарњи програм Телевизије Бор уводи гледаоце у нови дан пуних седам година, а од 5. октобра 2013. године овај део програма, гледаоци Телевизије Бор могу да прате и викендом, од 8 до 10 сати. По потреби се уживо у програм укључују и дописници Телевизије Бор из Неготина, Мајданпека и Заје-чара са информацијама из по-менутих градова.

У двочасовном програму уз сервисне информације, наши новинари и дописници доносе интересантне животне приче из свих крајева. Део програма сваког радног дана посвећен је и најмлађима, а викендом наши саговорници су, осим успешних Борана, и књижевници, глумци, певачи, ловци и риболовци и спортисти из читаве Тимочке Крајине.Уз обиље добре му-зике, јутарњи програм доноси и најновије информације из културе.

Статистика је показала да је Јутарњи програм Телевизије Бор, после информативне еми-сије Дневник, најгледанији део програма РТВ Бор.

Жаклина Јовановић

Јутарње дружење на Регионалној телевизији Бор почело је 12. фебруара 2007. године, најпре сваког радног дана од 7 до 9 часова, а од недавно и викендом од 8 до 10 часова

Годишњица „Будилице”

Бор и колина постају све посећенија дестинација, за коју су заинтересовани како турис-ти из Србије, тако и љубитељи путовања из земаља широм света. Позитивној слици овог краја несумњиво је допринео и блог Боранина, туризмолога Милана Стојковића, „Туризам и путовања“. Наиме, овај блог нашао се на листи најбољих 50 веб сајтова, коју од 1997. године објављује ПИ СИ прес магазин. Сајтови су подељени у 10 кате-горија, а на листи најбољих сај-това, налазе се само два блога, блог Туристичке организације Београда и „Туризам и путо-вања“ који је проглашен за један од пет најбољих у области спор-та и (аван)туризма.

- Заиста је диван осећај ка-да организација на тако високом нивоу одаје признање. То је при-знање да се мој блог чита, да он вреди и да се труд исплати. Кон-куренција је била јака, сви сајтови су заиста добри. Изненадио сам се када сам мој блог видео на тој листи веома јаких и популарних домаћих сајтова. „Туризам и пу-товања“ је издвојен из категорије блогова и оцењиван је у катего-рији сајтова, у области спорта и авантуризма, где је још јача кон-куренција. Бити у првих пет је заиста добар пласман – истакао је Милан Стојковић, туризмолог.

Текстови на овом блогу при-вукли су многе туристе заинте-

ресоване за дестинације у Бору и околини. Промоција атрактивне туристичке понуде на интернету је будућност и томе се тек мора посветити пажња.

- Надам се да ће блог имати значаја за Бор. Писао сам не-колико текстова о Бору и један од њих је веома читан, „Топ 10 туристичких атракција у Бо-ру“. Овај текст је заинтересовао многе читаоце, који су ме кон-тактирали, питали о овом крају и желели да посете наш град. Интернет нипошто не смемо за-немарити, јер у туризму заиста чини чуда. Интернет је препоро-дио туристичку делатност и сада туризам бележи боље резултате у свету него икада. Сигуран сам да је интернет најзаслужнији за

опоравак туризма после свет-ске економске кризе – додао је Стојковић.

Како Милан истиче, ово је само један од начина да се по-тенцијали овог краја представе туристима из земље и света. Да он то ради успешно, доказују награде и заинтересованост чи-талаца да посете Бор и околину, међутим, за потпуну туристичку промоцију, неопходна је ангажо-ваност шире друштвене зајед-нице. Развој понуде и активнија промоција на интернету, у Бор би довели нове госте, који ће позитивну слику и добар глас понети даље.


На списку 50 најбољих веб сајтова у Србији, који од 1997. објављује PC Press магазин, нашао се и блог Боранина Милана Стојковића „Туризам и путовања“ као један од пет најбољих у области спорта и (аван)туризма

Промоција туристичких понуда

Блог о туризму у борској општини међу најбољима

БОР» Поводом обележа-вања три године постојања, Канцеларија за младе Општине Бор поставила је свој нови ин-тернет сајт на адреси кзмбор. но-ип. орг који ће омогућити младима бољу комуникцију и сталне информације о раду ове организације. У претходне три године Канцеларија за младе Општине Бор реализовала је

разне пројекте, а један од ак-туелних је програм професио-налне оријентације који реа-лизују у сарадњи са борским извиђачима.

Да се рад организације која се бави младима темељи на до-брим и квалитетним основама показује и добра сарадња са регионалном Телевизијом Бор која се у оквиру емисије „Шко-лирање“ бави управо младима и њиховим проблемима.

У наредном периоду, од трећег до десетог марта, плани-рају организоване недеље Саве Ђокића, а повод је прикупљање новчаних средстава за лечење овог малишана.

Маријана Симић

Tри године Канцеларије за младе

стр.7


У ФОКУСУброј 27 петак, 21. фебруар 2014.

НЕГОТИН» Захваљујући изменама Закона о пореском по-ступку и пореској администра-цији у члану 74. свим физичким лицима са дугом до 50 000 ди-нара омогућен је репрограм, на који се у досадашњем периоду, у односу на број дужника, одлу-чио мањи број крајинаца.

- Одзив није велики, пре све-га, због тога што су многи грађани већ стекли право на отпис камате и мировање главног пореског дуга. С обзиром на то да су у по-ступку мировања и отписа, дуг ће моћи да репрограмирају у 24 рате почев од идуће године - истиче Маја Радуловић, руководилац Одсека за локалну пореску адми-нистрацију Општине Неготин.

Порески обвезници дуг до 50 хиљада, могу репрограми-рати у више рата, без средстава обезбеђења, чак и путем адми-нистративне забране на плату или пензију. Уз ове, најважнија

повољност је, ипак, та што по-реска администрација неће по-кретати поступак принудне на-плате пореза од дужника.

Иначе, у општини Неготин је регистровано близу 15 хиљада пореских обвезника, а Локална пореска администрација се са 85 процената наплате свих пореза, у односу на број издатих решења, сврстава међу боље у републици.

- Имамо 13 хиљада обвез-ника пореза на имовину и око 2 хиљаде за плаћање накнаде за коришћење грађевинског земљишта и накнаде за уна-пређење и заштиту животне сре-дине. Са променама закона оба-веза плаћања пореза за грађе-винско земљиште је укинута али ће сви порески обвезници мора-ти да измире тај дуг, уколико га имају за прошлу годину - каже Маја Радуловић

Запослени у Локалној порес-кој администрацији у Неготину

подсећају обвезнике да не би тре-бало да одлажу уплату аконта-ције пореза јер ће им се за сваки дан закашњења, почев од 18. фе-бруара обрачунавати затезна ка-мата. С обзиром да нова решења за обрачун пореза на имовину неће стићи пре априла, власници некретнина прву рату плаћају на основу износа из старог решења.

Оно што извесно грађани треба да очекују јесу увећани рачуни јер је, од ове фискал-не године, у Србији промењен начин обрачуна, па се осно-вица за порез на имовину не утврђује као раније на основу књиговодствене, већ тржишне вредности. Сходно закону, све локалне самоуправе су у међу-времену одредиле лимите до којих поскупљење може да иде, али крајинци не треба превише да брину, јер Општина Неготин, одлукама о порезима није зна-чајније повећала тржишне цене у односу на прошлу годину.

Из Локалне пореске адми-нистрације општине Неготин, подсећају грађане да би мимо редовног измиривања пореза требало да поднесу и пореске пријаве, уколико нису, јер је то законска обавеза. Само на тај начин може да се избегне могућ-ност повећања пореских стопа, а самим тим и пореза које ће плаћати сви порески обвезници у наредним годинама.

Јованка Станојевић

Порески обвезници дуг до 50 хиљада динара могу репрограмирати у више рата, без средстава обезбеђења и преко административне забране на плату или пензију

Порез на нивоу прошлогодишњег

Туристичка организација у Бору учествоваће и ове године на предстојећем Међународ-ном сајму туризма у Београду од 27. фебруара до 2. марта.

- На сајму туризма борска Туристичка организација ће за-интертесованим посетиоцима представити, поред пропаганд-ног материјала и нови каталог са свим туристичким дести-нацијама у борској општини, а навећа пажња биће усмере-на туристичким објектима и смештају у Брестовачкој бањи и на Борском језеру - каже Жаклина Туфонић, директор ТО у Бору.

На Сајму туризма који се одржава по 36. пут у Београ-ду биће представљено више од 1000 излагача из 54 земље света, па се учешће озбиљних туристичких организација како из земље тако и из иностран-ства подразумева.

- Веома је важно учество-вање и представљање наше Туристичке организације на овако великим манифестација-ма као што је Сајам туризма у Београду. Ова манифестација је медјународног карактера и то је прилика да се разме-не искуства и идеје и да се иде у корак са светом - истиче Жаклина Туфонић, директор ТО Бор.

З. Марковић

ТО Бор на Сајму туризма

ЗАЈЕЧАР» Постројење за прераду отпадне воде из Ре-хабилитационог центра Гамзи-град и околних домаћинстава, изграђено је пре 30 година и ни-када није радило. Отпадна вода се, кажу у Друштву инжењера и техничара у Зајечару, без икак-вог пречишћавања испушта у оближњи Црни Тимок. На обо-ду реке, низводно су пољоприв-редне парцеле, приградска насеља и град Зајечар. Ова ин-вестиција је својевремено била капитална, а данас је објекат зрео за рушење.

- Опрема је зарђала, по-стројење је обрасло вегетацијом и апсолутно није могуће санира-ти постојеће стање. С обзиром на то да је реч о технологији која је застарела, једино решење је из-градити ново постројоње за пре-раду отпадне воде - каже Чедо-мир Јовановић, члан Друштва инжењера и техничара у Зајечару и додаје да је најтеже лети када сва прљавштина одавде и из при-обалних насеља, села Гамзиград и Звездан, долази до изграђене Попове плаже надомак Зајечара.

- Надлежни за контролу

квалитета во-де уверавају да је вода ис-правна, али ми у Друштву сматрамо да вода са муљем свакако није за употребу у било које сврхе - на-гласио је Јовановић.

Према оцени чланова Друштва инжењера и технича-ра у Зајечару, многи комунални проблеми у локалним заједни-цама били би већ одавно реше-ни да се радило домаћински и у

интересу житеља. Када је реч о изградњи новог постројења за пречишћавање отпадних вода у Гамзиграду надомак Зајечара, тешко је очекивати да ће се са реализацијом овог пројекта за-почети у скорије време.

Горан Грамић

Загађење без контролеНекада капитални објекат за пречишћавање воде сада је зрео за старо гвожђе, а отпадна вода отиче директно у Црни Тимок

стр. 8


СПЕКТАР број 27петак, 21. фебруар 2014.

PLANURLJI A MAJDANULUJ ĐE ARAMĂ MAJDANPEK

»În Majdanu đe aramă Majdanpek anu +a fost sa dat pistă 16 milioanje tone đe săpături, đin karje 3,6 milioanje tone đe rudă. Sa făkut 70 đe procjenturi đin planu produ+erji đe aramă, dar sa dat vro 20 đe procjenturi măj mult aur šî ar&int đe kit sa planirit. În alje đi la urmă tri lunji anuluj +a fost ku skuosu namoluluj šî api sa ažuns la ruda măj bogată în luoku Severni revir.Anu ăsta sa planirit să să fîršaskă profăkutu sistemuluj đe dusu la jalovina đin luoku Južni revir, +e o să dukă la măritu luokuluj đe săpat. Măj đeparće sa planirit mutatu drumuluj magistral Beograd-Kućeva, pintru karje sa kăpătat tuaće dozvoljelje, profăkutu ku totu a flotaciji ku +e kapacitetu i o să fije mărit đe două uori šî în+eputu eksploataciji a majdanuluj đe aur *oaka Marin. Ku făkutu planuriluor ašća produ+erja šî rezultaturlji ar fi măj bunji, dar vijituoru đe majdanjerit sigur, sa spus în Majdanu đe aramă Majdanpek. APĂRATU UAMINJILUOR KU INVALIDITET

» Đin buđetu Komunji Boruluj đe apăratu socijal šî apăratu uaminjiluor ku invaliditet, dar šî đe păzîtu socijal a bătrînjiluor anu trjekut sa dat două

milioanje 750 đe mij đe dinari. Pi lîngă asta, pintru lukratu Socîji đe uaminji ku zađinji în krjeskut „Mozaik“ sa dat înkă tri milioanje đe dinari.La konkursu đe datu banjiluor la organizacijlji karje nau ljegătură ku vlada šî organizacijlji socîji anu asta sa ivit 11 đe socîji, đin karje šasă împljinjesk uslovurlji konkursuluj. Pînă pi svršîtu săptămînji o să să skrije šî konkursu đe datu banjiluor pintru a puća lukra šađerja dzîljnjikă đe uaminji ku zađinji în krjeskut. Pintru asta o să să đa 10 milioanje đe dinari.

ŽUĐEKUŠU ÎN MAJDANPEK

»În Komuna Majdanpek înkă na în+eput să lukre Žuđekušu primar šî pi lîngă aja kă pi rîndu al nuou asta a trăbujit să să fakă đin januaru al đe întîj. Kum spun în samouprava lokală, problemu je ku pusu pi funkcije pi žuđekătorji. Ministarstva đe đirjept a Sîrbiji ar trăbuji îndată după alje&erlji republji+i săj pună pi funkcije pi žuđekătorji, dar să ašćaptă Žuđekušu primar să în+apă sa lukre pi mižloku anuluj.În periodu ăsta o să să kumperje tuată oprema đe kancalariji šî kompjuterurlji, a spus prezîdantu Komunji Majdanpek Dejan Vagner. Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

БОР» Душан Тричковић је ученик седмог разреда Основне школе „Душан Радовић“ у Бору. Оно што овог даровитог дечака издаваја од вршњака нису одли-чне оцене, већ његова интересо-вања, хоби и слободно време које проводи пишући. Прву књигу је већ написао, и требало би да је објави Књижевна омладина Ср-бије, институција која деценијама промовише културу и књижев-ност и афирмише младе писце.

- Наслов књиге је „Драги дневниче“ - каже Душан Трич-ковић и додаје да је књигу, која говори о његопвим вршњацима, писао око пола године. Он сма-тра да ће и ова књига наћи пут до својих читалаца, односно до ученика основних и средњих школа који како каже ипак чи-тају. Када ће књига „Драги днев-ниче“ изаћи из штампе каже да не зна јер то зависи од спонзора, од тога када ће сакупити новац потребан за штампање.

Књижевна омладина Србије је афирмисала наше најпозна-

тије писце попут Басаре, Алба-харија, Пиштала и других. Мож-да су и они као млади стрепили због недостатка новца за штам-пање, али књиге су на радост многобројних читалаца ипак објављене. И у складу са опре-дељењем друштва да су млади, талентовани и вредни људи на-ша највећа вредност, ресурс у који се мора улагати, требало би веровати да ће проблем штам-пања од 76 000 динара бити решен ускоро. Можда ће једног дана цео Бор бити тиме поносан, попут родитеља малог Душана, његових наставника и школе. Талентована деца то заслужују.

Елда Драгаш

У таленте вреди улагати

За бољи живот мањинаСедница Савета за међунационалне односе Општине Бор

БОР» Удружење „Рукот-ворине Архаик Бор“ организо-вало је за седам полазница четворонедељну обуку технике пустовања вуне. Финалне про-изводе Удружење је приказало на изложби у борској Народној библиотеци.

- Ова обука није била теш-ка, хтела сам нешто ново да научим и да нешто још боље савладам. Техника рада са пус-тованом вуном није тешка, нау-чи се брзо, врло је квалитетно, а ради се врућом водом и сапу-ном - рекла је Милета Павло-вић, полазница обуке.

- Ми се трудимо годинама да преносимо на младе наше искуство и знање да би оне су-традан могле да науче да раде, да нешто зараде да допуне кућ-ни буџет. Битно је да сачувамо нашу културу и наше обичаје

јер радимо нешто што је везано за овај крај - изјавила је Божи-ца Милошевић, председник Удружења „Архаик“ у Бору.

Ово удружење одличну са-радњу остварило је и са Нацио-налном службом запошљавања Бор, што је условило реализа-цију шестомесечног јавног ра-да за особе са инвалидитетом.

- Радимо јавни рад особа са инвалидитетом које су прошле неколико обука у нашој ради-оници и веома добро раде тако да је разлика у раду између же-на из Удружења и њиховог рада веома мала - додала је Божица Милошевић.

Да је техника пустоване вуне заинтерсовала многе Бо-ране показује и чињеница да ће Удружење Архаик и у марту поново реализовати ову обуку.

М. Симић

Изложба радова од пустоване вуне

БОР» Улога медијатора у здравственој области за ромска питања заснова се на мноштву задатака и потреба, па је нео-пходно пратити конкурсе које расписује републичко министар-ство здравља, како би се Ромима који живе на подручју општине Бор и на тај начин побољшао приступ здравственој и социјал-ној заштити - речено је између осталог на седници Савета за националне односе у Бору, на којој је подржана иницијатива о ангажовању медијатора. Члано-ви Света подржали су и предлог о радном ангажовању коорди-натора за ромска и влашка пи-тања у Општини Бор, без којих се ,како се чуло на седници не може реализовати скоро ниједан пројекат.

- Пре годину или две написан је био пројекат за пресељење Рома из старог у урба-нији део Бора, све је било завршено али шведски дона-тори нису издвоји-ли потребних пет милона евра, јер

нисмо имали ни локални акцио-ни план ни медијатора ни, што је било најважније координатора за ромска питања. Донатори, сви ев-ропски фондови имају новац који су вољни да дају али под условом да имамо координаторе и медија-торе - рекао је Илија Антић заме-ник председника Савета за међу-националне односе Општине Бор.

Уз бољу сарадњу национал-них савета, надлежних минис-тарстава и локалне самоуптраве требало би пронаћи и могућ-ности за проширење информа-тивних и других емисија на јези-цима националних мањина, које су иначе високи комесари ОЕБС-а за националне мањине и до сада истицали и оцењивали као позитиван пример .

Елда Драгаш

стр. 9


КУЛТУРАброј 27 петак, 21. фебруар 2014.

НЕГОТИН» После дугог низа година стагнације током којих су инвестиције заобилазиле Видровац, последње две биће упамћене по замаху који је из-менио инфраструктуру села али и услове за све видове друштве-ног живота око 700 становника овог брдско-планинског насеља у општини Неготин. У центру села,

квадратуром плени свеже окрече-на зграда локалног Дома културе поводом чијег освештавања су се окупили сарадници из локалне са-моуправе, савета месне заједнице и мештани. Свети чин, у прос-тору који обећава нова дружења и забаве, обавили су свештени-ци архијерејског намесништва неготинског.

- Ово је велики дан за село Видровац и његове мештане јер смо захваљујући пуноћи времена, благословили и освештали дом културе саграђен после Другог светског рата. То је место за сва-ко добро дело у коме треба да се окупљамо о добрим стварима - рекао је Протојереј Зоран Јовић, старешина цркве у Видровцу.

Реновирање око седам де-ценија старе зграде почело је, иначе, 2012, заменом кровне конструкције и уређењем фаса-де. Ти послови су завршени са око 2,5 милиона динара, али је општина Неготин прошле годи-не са додатних милион и седам стотина хиљада динара омо-гућила и комплетно реновирање унутрашњости зграде локалног Дома културе.

Прошле године је завршено и асфалтирање деоница пута дужине 1.600 метара из цен-тра села до магистралног пута Неготин-Кладово, а изграђена је, највећим делом средствима Електродистрибуције, са око 4 милиона динара, нова стубна Трафо станица „Видровац 3“.

За реновирање цркве из

општинског буџета је издвојено око 380 хиљада динара, а уређе-не су и сеоске чесме.

- Све урађено, резултат је разумевања и веома добре са-радње општине Неготин и Са-вета месне заједнице Видровац. Последњих 50 година није би-ло никакве помоћи ни улагања и због тога сматрам да је сада за мештане Видровца урађе-но највише - истакао је Мила-дин Зарић, председник Саве-та МЗ Видровац, на свечаном окупљању поводом освешта-вања комплетно реновираног Дома културе у том крајинском насељу.

У буџету општине Неготин је и ове године за развој месних заједница планирано 40 мили-она динара, а та средства су на нивоу прошлогодишњих.


СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:30

Реновиран Дом културе у Видровцу код Неготина

Са 250 хиљада евра инвестиција током претходне и 2012. године у месној заједници Видровац знатно побољшани услови за живот мештана. - Близу 5 милиона динара из општинског буџета уложено само у реновирање Дома културе

Улагања за живот достојан мештана

БОР» Колико је тешко када су заједно, да ли уопште могу да буду раздвојени, а како ипак постићи хармонију и склад разлика и супротних карактера? На ова питања о мушкарцима и женама, уз оригиналну музику и свакодневне брачне призоре, одговоре даје представа „Брачни кабаре“. На борској позошној сцени комад су Боранима пред-ставили глумци позоришта „Сла-вија“ - Мина Лазаревић, Марко Живић и Марко Марковић.

- Ово је леп комад зато што се људи препознају у ономе што им се сваког дана дешава у кући, вечити сукоб мушког и женског света, вечито неразумевање и извор многих хумора који се де-шавају. Многима нису смешни када се догоде у кући, али кас-није, када се превазиђу, поста-ну заиста комични, па су тако и овде на сцени допадљиви – ис-такао је Марко Живић, глумац.

- Рецепт је да нема рецеп-та. Нико не зна како ће се неко

понашати за пет, десет или пет-наест година. Однос мора да се негује, да се чува, да се у њега улаже, иако гаранције за успех нема – рекла је глумица Мина Лазаревић.

Представу кабаретског ти-па, по тексту Антонија Амурија „Како убити супругу и зашто“, режирао је Раде Вукотић. За ова давно покренута, а никад у потпуности одговорена питања, глумци позоришта „Славија“ покушавају да са публиком про-нађу одговоре.

Комадом „Брачни кабаре“ почела је још једна сезона на позоришној сцени у Музичкој школи „Миодраг Васиљевић“ у Бору. Центар за културу подигао је, накратко спуштену, завесу, и у плану је богат програм у граду бакра. На борској позоришној сцени, 5. марта од 19 сати, биће одиграна и представа Народног позоришта „Говорна мана“.


„Брачни кабаре” у Бору

БОР» Изложбу „1903. Бакарни рудник-Свети Ђорђе“ у борском Музеју рударства и металургије видело је више од 1000 посетилаца. Аутор изложбе је виши кустос, етнолог Сузана Мијић која је ову поставку при-премила крајем прошле године поводом 110 година рударења у Бору. За заинтересоване посетио-це Музеј организује и стручно вођење кроз изложбу, а највише интересовања за историју борс-ког рударства показали су учени-ци борских основних школа.

Тако су захваљујући доброј сарадњи ове установе културе и образовних установа у Бору ученици основних школа про-шетали галеријом и уз стручно

вођење кустоса Сузане Мијић, аутора изложбе“ Бакарни рудник Свети Ђорђе “ слушали приче о историји рударства у борском крају. У борском Музеју потру-дили су се да за овако драге по-сетиоце и пажљиве слушаоцеју обезбеде и пригодне поклоне, односно скромну награду за по-бедника ктратког и брзог квиза.

Кустоси борског музеја кажу да су због добре сарадње са шко-лама изузетно задовољни, и да су у циљу унапређења култур-ног живота града увек спремни да све оне који би желели да нау-че нешто више стручно проведу кроз сваку изложбу. Такве посе-те треба само највити.

Е. Драгаш

Стручно вођење кроз изложбуОбновљена пракса Музеја рударства и металургије

стр.10


МОЗАИК број 27петак, 21. фебруар 2014.

Гастрономске чаролије

Ако сте помислили да сам одлучила да пишем о класичној му-зици и да је ово прича о Корсаковој композицији „Бумбаров лет“, преварили сте се. Јело које ћу вам овом приликом препоручити, заиста носи овакав назив, али је то једно од најстаријих јела код Срба, а остало је омиљено и данас. Изнутрице се ретко спремају, а основни разлози су: многи не воле јак мисир изнутрица, а други што домаћице то вешто избегавају јер припрема траје мало дуже.

Опрана и преврнута свињска црева оставе се да одстоје у пацу (мешавина соли, воде, бибера, у зрну, црног лука. ловора и мало сирћета). Након тога се поново оперу и ставе да се кувају са додатком црног лука, шаргарепе и бибер у зрну. Када цревца омекшају, извадите их из воде да се охладе. Црну и белу џигерицу скувајте у сланој води, охладите и исеците на танке једнаке шта-

пиће. То исто урадите са цревцима. Узмите штапиће џигерице и направите од њих снопић, увежите преко средине са куваним цре-вом, па све то ставите на врело уље и благо пропржите, извадите и служите топло са спанаћем и бареним јајима.

Ово је прави српски специјалитет који је обично на менију елитних ресторана, који негују традиционалну кухињу. Зато вам препоручујем да ово јело обавезно спремите својим уку-ћанима уз добро домаће бело вино и сигурна сам да похвале неће изостати.

Мирјана Васић

Необичан рецепт Бумбаров лет

• Дошло је до мале измене у протоколу. Уместо да дође по своје, ђаво је одлучио да дође по наше.• У фабричком кругу смо по-

сејали траву, да би тај простор оживео.

Милан Тодоров

• Плашим се коалиције леви-це и деснице. Они с обе руке држе рекет!• Није само Европа забрину-

та за Србију. И ми смо повре-мено!

Раде Јовановић

• Најновија потрошачка кор-па у Србији садржи маст и ле-ба са мало алеве паприке.• У превеликој жељи да уђе у

историју, пао је из географије. Није знао где се налази.

Мирослав Марковић

• Добро је што немамо савез-нике. И у свету водимо домаћу политику!• Највећи терет поднеће швер-

цери! Контрола граница препо-ловиће им милионске приходе!

Витомир Теофиловић

лоБОРизми

Поетски кутак

загризи тамну јелуЧудовиштеСлућеном Звездануочњег вида сокове бистренаточи

зубима у маглине откајЧудовиштеРазум Неумитиза плахост дана годовапреспорих

отровом привијЧудовиштеВиторогу Љуљуу тамне јелеранунедозивом да одеПелиновник Даривани

Волођа Јовановић

Ерос орла

НЕГОТИН» Туристичка организација и Месна заједни-ца Рајац, под покровитељством Општине Неготин, поводом сла-ве виноградара, Светог Трифуна, приредили су Манифестацију „Свети Трифун на Рајачким пи-вницама“, која се одржава већ осам година и прераста у једну од лепих традиција источне Србије.

Душан Петровић, дирек-тор Туристичке организације Општине Неготин каже да су и вино и подруми у којима се оно чува на Рајачким пивницама, све познатији.

- Настојимо да приче о овом крају, због непоновљивог ам-бијента и виногорја које рађа врхунско грожђе, отргнемо од заборава и понудимо свету као један од драгуља које имамо - каже Петровић.

Некада је на Рајачким пи-вницама било саграђено, по

посебним, вину прилагођеним стандардима, око 300 пивни-ца. Крајем 20 века, у селима вина било је све мање посла, па и винограда. Људи су одла-зили у град, надајући се бољем и лакшем животу. Са њима је одлазила и идеја да се сачувају пивнице, традиција и српске вредности.

Зато су пивнице у већини села где их има (Рајац, Рогље-во, Смедовац, Тамнич, Шту-бик), годинама пропадале да би се, коначно, почетком нај-новијег миленијума потомци времешних мештана вратили својој дедовини и виноградар-ству као перспективној произ-водњи, заснованој на познатој претпоставци о квалитетном земљишту и климатским ус-ловима, који погодују виновој лози.


С лава виноградара

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Лек из природе11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Енергија на...21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Радим градим20.30 Енергија на...21.00 Ауто флеш21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 27 петак, 21. фебруар 2014.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 17. до 23. фебруара 2014.године филм ,,Трка живота” у 18

и 20 сатЦена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара

» Од 24. фебруара до 02. марта 2014.године домаћи филм ,,Мон-тевидео – видимо се” у 17 и 20 сати

Цена улазнице филмских пројекција је 300,00 динара

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030-421-259 ( од 17 до 21 сат)

Добродошли у свет филма!

Биоскопски репертоар

Остали програми

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 21. фебруара 2014. године –Музичко - поетско вече ,,Тајне језика“ поводом обележавања Дана матерњег језика у сали Музичке школе у 19 сати. Улаз слободан.

Информације на телефоне:

Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 27петак, 21. фебруар 2014.

БОР» Традиционална ма-нифестација „Дани рукомета“ у Бору којом се уједно обележава и 60 година овог спорта у граду бакра, настављена је утакми-цама женских селекција руко-метних клубова Бора, Зајечара и Књажевца. Организатори и тренери клубова задовољни су досадашњим током турнира и сматрају да је ова манифеста-ција одлична припрема екипа пред почетак пролећног дела првенства.

- Овај турнир нам много зна-чи пред почетак пролећног дела првенства да видимо колико је екипа спремна. Циљ који смо за-цртали пре почетка првенства да будемо други и да уђемо у бараж

за пpву Б лигу мо-рамо и да оствари-мо - рекао је Влада Николић тренер ЖРК „Бор“.

- Такмиче се све генерације што је јако добро за промовисање рукомета- рекла је Гордана Сте-фановић тренер ЖРК „Зајечар“.

- Манифестација „Дани ру-комета“ улази у завршну фазу. Други део турнира резервисан је за женске селекције рукометних клубова Бора, Зајечара и Кња-жевца. Ми као организатори смо задовољни и види се да су екипе добро припремљене за почетак пролећног дела првенства - казао је Милорад Филиповић орга-низатор турнир.

Трећи део турнира, 22. фе-бруар, резервисан је за Рукомет-ни клуб Брестовац и утакмице некадашњих играча рукометног клуба „Бор“ . Почетком септем-бра из штампе ће изаћи и књига о шездесет година рукомета у Бору.

Маријана Симић

БОР» Мушка екипа савла-дала је, на свом паркету, екипу Димитровграда, тек после проду-жетка- 102:93, чиме је, на шестом месту, поправила однос победа и пораза на девет према седам.

Женска кошаркашка екипа Бора била је боља од гошћи из Параћина, победом од 15 поена разлике- 63:48. Бо-ранке су сачувале пр-во место на табели, са свих шест тријум-фа, такође и прилику да одбране место које води у разигравање за попуну најјачег ранга домаће женске кошарке. Највећи изазов у томе биће им, за две недеље, гостовање другопласираној екипи Пирота.

- Преузео сам екипу од ко-леге Радише Петковића, који је одлично радио јесенас али није могао да настави због приват-них обавеза. Задовољан сам почетном победом, нарочито залагањем и атмосфером у којој ова екипа игра утакмице. Још се упознајем са могућностима тима. Имамо и једну кошарка-

шицу са стране која је појачала тим за тешке утакмице, видеће-мо сада како ћемо се сви заједно припремити за одлучујућу утак-мицу са Пиротом, у гостима. То је тешко, јер тамо екипе губе и са по двадесет поена разлике, али ми ћемо се спремати за од-брану првог места. Очигледно

је да су у овом клубу добро ра-дили, много се људи и потруди-ло, и у управи и ван клуба, го-динама сениорска екипа напре-дује кроз рангове, дошла је до овог места и сада преостаје да пробамо да крене и даље - каже Алан Тошић, тренер првог ти-ма борских кошаркашица, који је на овој утакмици и дебитовао на клупи ЖКК Бор.

Бојан Обрадовић

БОР» Завршне припре-ме фудбалских клубова пред почетак пролећног дела сезоне 16. марта увелико трају. Према речима Вукомира Перића гене-ралног секретара Општинског фудбалског савеза Бор није би-ло битнијих трансфера играча. Проблем који се јавља сваке го-дине, пред почетак другог дела сезоне,да због велике влажности терена клубови не могу да тре-нирају на својим стадионима.

- У целој Србији је било ма-ло снега, осим у Тимочкој краји-ни. Клубови са ових простора

сваке године имају исти про-блем, а то је влажност терена. Физичке припреме се могу ор-ганизовати и по снегу, али када се организују те финалне при-

преме онда се клубови сна-лазе на разне начине, или одласком на припреме ван Бора или тре-нирају у сала-ма основних и средњих шко-ла и спортског

центра. Стадион ОФК Бор-а има проблем са дренажом, у бољем стању је стадион ФК Рудара, док су терени у Злоту и Слатини у прилично добри- изјавио је Ву-комир Перић генерални секре-тар ОФС Бор

М. Симић

Мање снега у већем делу зиме на Црном врху у периоду припрема за такмичење, нису погодовали скијашима борског Бакра. Углавном млади такмича-ри борског клуба користили су на такмичењима прошлогодишње искуство, у складу с тим оствари-ли и резултате.

- Нама на Црном врху недос-таје вештачки снег јер ниједна планина у Европи испод 3000 ме-тара не може да буде без вештач-ког снега. Да би смо функциони-сали као остала скијалишта и да би могло да се скија целе зиме неопходан нам је и вештачки снег – изјавио је Абдула Бајрами, тре-нер борских скијаша.

Борски скијашки учество-ваће у тркама на домаћем и међународном нивоу а у складу са календаром Скијашког савеза Србије. М.С.

Без снега нема тренинга

Настављени „Дани рукомета” У Бору

Успешан викенд под обручима

Кошаркашице и даље на челу тебеле

Припреме борских клубова за наставак фудбалске сезоне

Влажан терен омета фудбалере

Documents

Oko istoka 27