Oko istoka 47

Изабрани најбољи спортисти » стр. 10Штедња и рационализација - главна обележја општинских буџета » стр. 2-3

Година за нама » стр. 6 -7Изложба поводом тридесет година Уметничке колоније „Бакар“ » стр. 9

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 47 - 27. јануар, 2015. год. година II

Прослављени Божић и Нова година

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 47петак, 9. јануар 2015.

НЕГОТИН» Као што се и очекивало, одборници Скупшти-не општине Неготин, на по-следњој седници у 2014. години, највише времена посветили су одлукама о локалним комунал-ним таксама и буџету општине за 2015. годину. Предложени Нацрт, подразумевао је објашњење, с обзиром да ће од 2015. године, у циљу реформе управљања јавним финансијама, буџет Републике Србије али и буџети локалних самоуправа, бити исказивани на програмски начин, који треба да допринесе већој ефикасности,

одговорности и већој јавности у трошењу јавних средстава. Програмско буџетирање је одраз свеукупних кретања у друштву пораста незапослености и пада привредне активности, а одлу-ком о буџету Општине Неготин, за идућу годину, предвиђено је нешто више од једне милијарде 69 милиона динара. Образлажући овај документ Димитрије Пет-ровић, шеф Одељења за буџет, финансије и ЛПА је истакао да је код креирања општинске касе акценат дат инфраструктурним улагањима, а трећина буџета на-мењена је инвестицијама и даљем развоју појединих области локал-не заједнице.

У структури прихода највећи су сопствени, који износе 41,46% буџета. Од пореза на зараде у 2015. години очекује се прилив од 253 милиона, а од пореза на имовину око 280 ми-лиона динара.

Иако, уз замерке опозиције, да буџет није креиран на еко-

номским принципима, већином гласова одборника, усвојена је одлука о висини и начину тро-шења општинске касе у идућој години. И доношење одлуке о локалним комуналним таксама пратила је критика опозиционих странака, али је и она донета са 32 гласа већинске коалиције у СО Неготин која има 45 мандата.

На редовној седници ус-војена је одлука о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџе-та Општине Неготин за 2014. го-дину што је у складу са Законом

о буџетском систему. Одборни-ци су, између осталог, усвојили су план генералне регулације за насеље Прахово као и Одлуку о приступању изради плана де-таљне регулације за формирање зоне за изградњу објеката у функцији пољопривреде и кому-налних површина у делу Катас-тарске општине Неготин.

Усвојени су програми ра-да са финансијским плановима ЈКП „Бадњево“, ЈП за грађевин-ско земљиште, Народне библио-теке „Доситеј Новаковић“, Дома културе „Стеван Мокрањац“, Музеја Крајине, Историјског ар-хива, Туристичке организације, Завода за урбанстичко плани-рање и пројектовање, Центра за социјални рад, Програм посло-вања Јавног предузећа за из-градњу и експлоатацију регио-налног водосистема „Боговина“ за 2015. годину, а донето је још десетак одлука и решења из де-локруга скупштинског рада.

Јованка Станојевић

Општинске скупштине усвојиле буџете за наредну годину

Трећина средстава иде у инвестиције

У Општини Неготин буџет повећан за 30 милиона и износиће 1,069 милијарду динара

Божић, празник рођења Исуса Христа, сећање на најрадос-нији догађај у хришћанском све-ту, обележен је у свим храмо-вима Српске православне цркве као и у храму Светог Ђорђа у Бору свечаном Божићном ли-тургијом. На свечаној Божићној литургији прочитана је и тради-ционална Божићна посланица патријарха Иринеја. Поред ве-рника који су се причестили по-сле четрдесетодневног поста, Божићној литургији присуство-вали су и бројни грађани.

Прослава Божића је, по традицији, почела на Бадње ве-че, богослужењем и паљењем бадњака, у порти цркве Светог великомученика Георгија у Бо-ру, у присуству великог броја верника.

Паљењу Бадњака претходи-ла је божићна представа, коју су извели ученици борских основ-них школа, који похађају часове веронауке.

П о в о -дом Бо-жића, најра-д о с н и ј е г п р а з н и к а х р и ш ћ а н а , свете службе су служене у свим пра-в о с л а в н и м храмовима на подручју општине Неготин у присуству великог броја верника и грађана. У Храму Свете Тројице, по слу-жењу Свете литургије, уз саслу-жење Црквеног хора, верницима и окупљеним грађанима, пре-нета је овогодишња Посланица Патријарха српског Иринеја.

Молимо се новорођеном Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а више љубави, мање неслоге а више слоге по-ручио је у име поглавара СПЦ, протојереј Милан Радовић, ста-решина Нове Саборне цркве.

Прослава Божића, празника рођења Исуса Христа, почела је у поноћ првом Божићном ли-тургијом у Старој цркви Рођења Пресвете Богородице и у Мана-стиру Буково, а час Христовог рођења огласила су звона свих православних храмова. И јутро на Божић, почело је празнич-ним службама и свечано, а тако ће бити и другог и трећег дана Божића.

Божићне празнике, као и Нову годину, већина житеља Ти-мочке крајине дочекала је у кру-гу својих породица, у друштву са својим најближњима.

У новогодишњој ноћи у Бору, Неготину и Зајечару при-

ређен је и организовани дочек, уз концерте естрадних уметника и друге садржаје, али, вероватно због велике хладноће, на град-ским трговима било је мање пуб-лике него ранијих година.

З. МарковићЈ. Станојевић

Божић и Нова година углавном у кругу породице

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 47 петак, 9. јануар 2015.

БОР» Буџет Општине Бор за 2015. годину је милијарду 827 милиона динара и мањи је за 245 милиона у односу на 2014.годину. С обзиром на приходе од милијиарду и 697 милиона ди-нара, у општинској каси ће бити дефицит од 130 милиона динара или седам одсто буџета који ће се финансирати из неутрошених средстава из претходних година.

По закону о буџетском систему, овогодишњи буџет је програмски, а до сада смо имали линијски, што значи да нисмо могли у оквиру функционалне и економске класификације да ви-димо предвиђања унутар финан-сијских планова наших корис-ника. Пограмски буџет нам то дозвољава, програми су подеље-ни на програмске активности и пројекте рекла је Данијела Јовановић, начелник Одељења за буџет и финансије.

Општински буџет за 2015. го-дину карактерисан је, пре свега, као штедљив, а планирани трош-кови су мањи за 15 одсто у одно-су на 2014. Средства из општин-ског буџета у наредној години улагаће се само у најнеопходније инвестиције, као што су заврше-так треће траке на улазу у Бор, почетак санације пута БорЗлот и наставак изградње водовода у злотском рејону Манастириште и у Луки. Део средстава биће издвојен за субвенције неким јав-ним предузећима, а највише Топ-лани, 100 милиона, и Водоводу 40 милиона динара.

Та средства не морамо да потрошимо, само смо дали себи оквир да у датом тренутку ин-тервенишемо, јер у супротном затворићемо јавна предузећа, пре

свега, Топлану и Водовод. Неће-мо употребити субвенције ако менаџмент Топлане и Водовода успе да дуг Топлане од 625 мили-она динара наплати бар 30 посто. Пре свега, ми штитимо стандард грађана рекао је Живорад Пет-ровић, председник Општине Бор.

Опозициони одборници сма-трају да субвенције нису правил-но распоређене и да је неопход-но преиспитати рад руководства предузећа за које се издвајају.

Где је одговорност ме-наџмента ових јавних преду-зећа. Они знају да ће сваке годи-не из буџета добити субвенције и да ће успешно пребродити грејну сезону и обезбедити воду. Општинско руководство мора да сагледа и ту чињеницу и да види да ли су они својим плановима водили рачуна да не оптерете

превише општински буџет ре-као је Предраг Балашевић, од-борник ДСС ВНС.

Замерили су такође што у буџету нема развојних пројека-та, краткорочних и средњороч-них планова и изразили сумњу у реалност буџета.

Одборници Скупштине општине Бор усвојили су из-мене и допуне одлуке о буџету Општине Бор за 2014, који је, због лошег прилива, додатно умањен за 59 милиона динара у односу на други ребаланс. Ус-војили су програме пословања јавних и јавно комуналних пре-дузећа, уз посебну критику на рад Јавно стамбеног предузећа, пре свега због лоше наплате за воду и грејање од грађанства али и привреде.

Одлуком Скупштине цена јавног превоза у Бортравеловим аутобусима у локалу и првој зони биће повећана од првог јануара са 30 на 40 динара. То је прва мера у циљу смањења трошкова, у плану је је још редукција броја полазака на нерентабилним линијама.

На седници је донета и од-лука о спровођењу јавних кон-курса за именовање директора већине јавних и јавно комунал-них предузећа.

Љиљана Ђорђевић

МАЈДАНПЕК»Б у џ е т општине Мајданпек за 2015. годину, усвојен је на последњој седници општинског парламен-та у минулој години, уз оцену да представља покушај да се сред-ства на која се рачуна распореде на најрационалнији начин, тако да се очекивано тешка ситуа-ција ублажи, а да се издвајања, најпре, у области социјалне заштите, али и другим, наставе у мери у којој је то могуће.

Укупни приходи и примања Општине Мајданпек пројектова-ни су на близу 769 милиона ди-нара, а расходи су два милиона динара већи, с тим што ће пред-виђени дефицит бити покривен из нераспоређеног вишка прихо-да из ранијих година, који изно-си 21 милион динара.

Одборници Скупштине Општине Мајданпек усвојили су и предлог одлуке о измени и допуни одлуке о локалним комуналним таксама, о јавном правобранилаштву и низ других из делокруга рада општинског парламента.

Силвија Вукашиновић

Општинске скупштине усвојиле буџете за наредну годину

Мање новца у општинској касиШтедљив буџет у Општини Бор мањи за 245 милиона, а његов укупан износ ће бити 1,827 милијарду динара. - Планирани трошкови мањи за 15 одсто. - Поскупљује јавни превоз

Рационална потрошња

Мајданпечани за општинску касу планирају 769 милиона динара, расходи већи за два милиона

Председник Општине Бор Живорад Петровић честитао је Нову годину и Божић свим грађанима и пожелео им мно-го успеха на свим пољима. На конференцији за новинаре, приређеној поводом празника, председник Општине Бор нагла-сио је да ће приоритет у 2015. години бити отварање нових радних места и новог рудника бакра америчке фирме „Фри-порт Мекморан“. Очекивања су да ће наредна година бити ус-пешнија, мада су резултати рада и у 2014. задовољавајући, иако је година била изузетно тешка, како због природних непогода, тако и због мера штедње. До-вољно је поменути завршетак

изградње нове то-пионице и фабрике сумпорне киселине у РТБу Бор, чиме смо постали замајац развоја привреде у републици, ис-такао је Живорад Петровић.

Иначе, Борани су и овај нового-дишњи празник до-чекали на платоу Дома културе, уз богат и леп програм. За орга-низацију дочека утрошено је пет стотина хиљада динара, што је до сада најмања сума.

И то је доказ да се град мо-же водити и лепо организовати са скромним штедљивим сред-

ствима, додао је на конферен-цији председник Општине Бор Живорад Петровић и рекао да се нада да ће наредна година, уз велики и напорни рад, бити година побољшања животног стандарда.

Елда Драгаш

Честитка председника Општине Боранима

стр.4


ДРУШТВО број 47петак, 9. јануар 2015.

БОР» Незадовољни од-луком којом Министарство просвете, науке и технолош-ког развоја није дозволило рад одељења продуженог боравка

у Школи за основно и средње образовање „Видовдан“ у Бо-ру, група родитеља ученика са сметњама у развоју одржала је конференцију за новинаре,

којом су, како је речено, започе-ли јавни протест.

Укидањем одељења про-дуженог боравка угрожена су права деце са сметњама у раз-воју на доступно и примерено образовање, истакнуто је на конференцији. За ускраћивање гарантованих права оправдање не могу да буду никакве мере штедње, у оквиру којих је у овој и специјалној школи у Зајечару укинуто одељење за продужени боравак сматрају родитељи ученика борске школе.

Накн 42 године непреки-дног постојања, овом одлуком угрожена су законска права де-це на квалитетно образовање и адекватну стручну помоћ. Та-кође, ускраћена им је могућност

Од 1. јануара, нове 2015. године, у Србији је почела и примена више нових закона. Међу бројним изменама зако-на, правилника и мера којима се усклађујемо са стандардима Европске уније јесу измене и допуне Закона о буџетском сис-тему и Закона о пензијско инва-лидском осигурању.

Измене и допуне Закона о пензијскоинвалидском осигу-рању, којим ће се, постепено до 2032. године, изједначити ста-росне границе за одлазак у пен-зију жена и мушкараца, ступиле су на снагу. Према новом закону, старосна граница за одлазак же-на у пензију повећава се за по шест месеци на годишњем нивоу, а од 2020. за по два месеца, да би 2032. она била 65 година, однос-но да би се изједначила са усло-вима за мушкарце. Од ове године и мушкарци и жене имају могућ-ност превременог пензионисања, тако што ће мушкарцима бити потребно 40 година стажа и нај-мање 55 година живота, а женама 36,4 године стажа и најмање 54,4 године. Укупан износ умањења за превремену пензију максимал-но може да износи 20,4 одсто.

Изменама Закона о буџет-ском систему, осим прихода од 924,4 милијарде динара, и расхода од 1.082 милијарде, пла-нирано је и низ пратећих зако-на којима се предвиђа да плате у јавном сектору неће моћи да се повећају док маса зарада не буде испод седам одсто бруто друштвеног производа, а пен-зије, док укупан износ за испла-ту не буде испод 11 одсто бруто друштвеног производа.

Изменама Закона о акцизама наплата акциза ће се обављати сваког месеца, уместо на три, што ће омогућити предвидивост у приходима буџета.

Изменама Закона о порезу на додату вредност (ПДВ) које

су усвојили посланици, укида се обавеза плаћања ПДВа на донације из иностранства, а из-менама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном раз-воју, право на субвенције дају се газдинствима са највише 20, уместо досадашњих 100 хектара.

Нови правилник о ценама услуга у вртићима изједначава плаћање услуга у свим градови-ма Србије, па ће родитељи, ши-ром републике, плаћати 20 одсто економске цене услуга.

Ово су само неке од измена које су међу 146 закона и 98 ос-талих аката, одлука и закључака, од априла прошле године усвоје-ни у Скупштини Србије.


Изменама Закона о раду пред-виђено је да се убудуће радни стаж за запослене у Србији води у матичној евиденцији Пензијско инвалидског фонда, па ће се доса-дашња радна књижица заменити 1. јануара 2016. године.

Укидање радних књижица у 2015. години није могуће, јер би могли да настану проблеми са до-казивањем стажа и уписа будућег радног искуства у базе података. Међутим, оног тренутка када на снагу ступи правилник о елек-тронском запису података из рад-ног односа, послодавци ће морати запосленима да врате радне књи-жице, које ће се, до краја 2015. го-дине, и даље сматрати исправом за доказивање стажа.

- Радне књижице остају на снази и даље као јавна исправа за доказивање стажа све до вре-мена увођења електронске базе података. Ми још увек не можемо да као развијене земље Евро-пе одмах заменимо досадашње радне књижице јер би се створи-ло хаотично стање у матичним евиденцијама ПИО - каже Верица Чарапић, директор Фонда ПИО Филијале у Бору.

З. Марковић

Радне књижице и у 2015. години

У нову годину с новим законима

У име и за права своје децеПротест родитеља ученика са сметњама у развоју да се осамостаљују и друже са

вршњацима, што закони у об-разовању и политика инклузије постављају као кључне вредно-сти. Овом конференцијом роди-тељи желе да обавесте просвет-не власти и локалну заједницу о свом протесту, да упознају јавност са кршењем права и за-немаривањем потреба деце са сметњама у развоју. Родитељи не траже ништа више од онога што је и до сада постојало и предста-вљало основу за квалитетан рад нагласила је Јелена Јанковец, представник родитеља.

Родитељи деце из школе „Видовдан“ у Бору жалили су се надлежном министарству у више наврата, али безуспешно. Молба је упућена и министру Вербићу, а у случају да се не омогући наставак рада проду-женог боравка, родитељи су, како је истакнуто на конферен-цији, спремни да радикализују протест укључујући и бојкот похађања наставе од другог полугодишта.


Због укидања одељења продуженог боравка у школи „Видовдан” у Бору родитељи се више пута безуспешно жалили Министарству просвете, науке и технолошког развоја

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 47 петак, 9. јануар 2015.

Најзначајнији задатак који се у 2015. години поставља пред Рударско топионичарски басен Бор је повећање производње руде у површинској и подзем-ној експлоатацији, како би се у новој топионици прерађивало што више домаћег кон-центрата и на тај начин остварили бољи финансијски резултати.

Нова топиони-ца РТБа Бор има капацитет за пре-раду 400 хиљада тона концентрата годишње и произ-водњу 80 хиљада тона бакра. Да би се економично екс-плоатисала потреб-но је да ради пуним капацитетом.

С обзиром на то да из РТБа Бор још увек нема довољно кон-центрата бакра, у почетку ће се прерађивати и увозни концен-трат, а захваљујући новој тех-нологији, која значајно смањује трошкове прераде у металур-гији, финансијски резултати компаније биће бољи за 12 ми-лиона долара годишње. Рудници у Бору и Мајданпеку би требало фазном модернизацијом и по-већањем производње у року од две године да обезбеде планира-ну количину за прераду.

Развој рударства нам је пре-васходни задатак у 2015. Циљ је веће учешће РТБа у бруто друштвеном производу Србије. Улагање у рударство, пре свега у „Церово 2“ и „Церово примар-но“, „Чока Марин“ и „Борску ре-ку“, следећи је задатак и изазов. Увођењем већинског стратешког партнера за ова три рудна ле-жишта или проналажењем фи-нансијера, РТБ, након изласка из реструктурирања, започиње процес приватизације у области рударства. Урадићемо „Кривељ“ за шест месеци и повећати го-дишњу прераду на 10,6 милиона тона руде. У „Церову“ ћемо за девет месеци подићи капацитет на 5,5 до шест милиона тона ру-де, а у Мајданпеку, поред свих

потешкоћа које су га снашле, по-већати прераду на 8,5 милиона тона руде годишње. Отварањем „Церова примарног“, за годи-ну и по дана ефективног рада, обезбедићемо додатних 11,5

милиона тона руде наглашава Благоје Спасковски, генерални директор РТБа Бор.

За две године, када би према плану, требало да буде довољно концентрата бакра из борских рудника, финасијски ефекат но-ве топионице ће бити већи за 24 милиона долара годишње, кажу у Рударско топионичарском ба-сену Бор.

Дејан Ђорђевић

На такмичењу за најбољу технолошку иновацију НТИ 2014, одржаном у Београду, где се за учешће пријавило више од стотину иноватора и про-налазача из земље, Боранин, Јован Стојановић, представио је најновији рад машину за брикетирање.

Ово је универзална машина која прерађује све врсте материјала, мокре и суве. Све то захваљујући иновацији алата. Нема про-мене делова машине, нема промене алата, само се мења температура на којој се про-изводе брикети. У томе и јесте иновација ове машине.

Израђују их разни произвођачи, међутим, у овом облику их ради-мо само ми. Машина прави бри-кете од угљене прашине, ћумура, компоста после брања печура-ка, трине, кукурузовине, сламе, стабљика од кукуруза, хартија. Све ове материјале прерађује и ствара се ново гориво – рекао

нам је Јован Стојановић, преду-зетник и иноватор.

Осим Јована Стојановића који је осмислио машину, на пројекту су учествовала и три професора са Техничког факул-тета у Бору.

Осмо место је велики ус-пех, јер су ова иновација и тим били једини представници из источне Србије. Улазак у полу-финале донео нам је новчану на-граду од двеста хиљада динара, плакету и пре свега одличан сти-муланс за наредну годину – каже Јовица Соколовић, сарадник на пројекту и професор на Тех-ничком факултету у Бору.

Бранислава Илић

Година која је за нама у Ру-дарско топионичарском басену Бор памтиће се и по добром и по лошем. Са једне стране заврше-на је изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине, на којој је од маја до 23. децембра

свакоднев-но радило више од 700 радни-ка. Са дру-ге стране, Србију па и РТБ Бор, погодиле су у мају и августу катастро-фалне по-плаве, по-кренута су клизишта, на крају је и леде-на киша

створила огромне проблеме у Мајданпеку. Због тога је произ-водња на површинским копо-вима у Великом Кривељу, Мај-данпеку и на Церову неколико пута заустављана, а губици су огромни.

Нова топионица нам до-носи чисто небо, екологију, али нам је невреме умањило „еконо-мију“ јер ћемо пословну годину завршити са четири хиљаде то-

на бакра мање, због застоја на коповима у Бору, а посебно у Мајданпеку. Обустављена про-изводња на најнижој коти мај-данпечког површинског копа, где је садржај бакра 0,5 одсто, и прелазак на руду са 0,22 про-цента бакра је одлука коју смо донели 28. децембра. Клизиште је прорадило и таквих је разме-ра да се не може брзо санирати, па смо преселили багере и сада се тамо копа сиромашнија руда. Поптуну нормализацију рада очекујем до 10. јануара. Нисмо се жалили ни у време поплава које су и РТБу узеле данак, ни сада када је Мајданпек био пет дана без струје. Ову пословну годину завршићемо са гранич-ном позитивом, али смо, за раз-лику од других који су стајали, ми све време радили. Нисмо че-кали, нити молили за помоћ из буџета каже Благоје Спасков-ски, генерални директор РТБа Бор.

И поред великих проблема РТБ Бор је 2014. годину завршио позитивно, наглашава Спасков-ски и додаје да је учешће радни-ка и механизације било изузетно значајно у санирању последица поплава и клизишта у централ-ној и источној Србији и да је захвалан свим радницима који су учествовали у томе.


Басен Бор у години на чијем смо почетку

Повећање производње најважнији задатак

Непогоде умањиле учинакКатастрофалне поплаве из маја и августа и ледена киша у децембру смањиле су производњу у РТБ-у Бор за око четири хиљаде тона бакра

Технолошка иновација из Бора освојила осмо место на такмичењу НТИ 2014

Машина за брикетирање све прерађује

стр.6


У ФОКУСУ број 47петак, 9. јануар 2015.

Излазећи из 2014. године пожелели смо мирније дане, мање друштвено политичких турбуленција и годину која ће донети срећу, боље материјално стање и, несумњиво, блаже вре-менске прилике.

Након хладних фебруарских дана загрејали смо се мартовс-ким изборима. Оштра борба, оставила је наду да ће бирачи успети да се изборе са притис-цима и сами одлуче за кога ће и због чега да гласају. Одлука је донета 16. марта и тада смо по-кренули промене, које, с време-

на на време пожелимо, па гла-само, па се боримо са друштве-ним дешавањима, па поново гласамо.

Промене су почеле борбом против корупције, криминала и свих негативних друштвених појава.

Док се размишљало о за-конима који се морају донети за боље сутра, време се у мају опет окренуло против нас.

Мајске поплаве у Србији оставиле су несагледиве после-дице. Борба за Обреновац који је, уз околне градове, био под водом ујединила је Србију. Во-лонтери из свих крајева земље дошли су да пруже помоћ.

А кад смо се изборили са во-деном стихијом, дошло је време да се мањају спорни закони. Све је почело Законом о раду, који је Скупштина Србије усвојила 18. јула. Најважније новине у Зако-ну о раду, јесу право на накнаду по основу минулог рада, као и накнада због отказа добијеног као последице технолошког вишка. Између осталог, смање-не су отпремнине и плате током одмора, а изменама Закона о пензионом и инвалидском оси-

гурању, постепено се изједнача-ва старосна граница за одлазак у пензију мушкараца и жена. Ове измене наишле су на жестоко противљење дела јавности, пре свега синдиката који су орга-низовали протесте у Београду. Ипак, већином гласова, измене закона су усвојене.

Затим је усвојен и сет ме-дијских закона који је уздрмао запослене у овој области. Но-ви закон није предвидео по-стојање локалних и регионал-них медијских сервиса па су многи медијски радници оста-ли забринути за егзистенцију.

Након ових закона многе ме-дијске куће, међу којима и Ре-гионална телевизија Бор ушле су у процес приватизације. Уз рад и свакодневно залагање за

објективно информисање, ме-дијски радници годину су за-вршили гледајући у несигурну будућност.

У септембру је почео штрајк адвоката. Током штрајка у Ср-бији је одложено више од 120 хиљада суђења, а многи пред-мети су током штрајка постали стари.

Да не останемо само у штрајкачким водама, још јед-ном се побринуло време. По-плаве су овог пута погодиле општине Мајданпек, Неготин и Кладово, где су нанеле неса-гледиву материјалну штету и људе оставиле без домова. Моћ медија у мају на ноге је подигла целу Србију, новинари из свих крајева земље обилазили су по-плављене градове, а овог пута? Сада су о стравичним призори-ма из Бољетина, Текије, Грабо-вице и других места највише извештавали дописници и но-винари Регионалне телевизије Бор и локалних медија из овог краја.

Како смо и навикли, тур-буленције нису престајале, па, кад смо таман отклонили најтеже последице киша у Ти-мочкој Крајини, вратили смо се штрајковима. Незадовољни законским одредбама, за штрајк су се одлучили и здравствени радници, а за њима и просвета-ри. У јеку тих дешавања стигло

Година иза нас - од временских стихија до избора и штрајковаГодину за нама несумњиво ћемо памтити по суровим

временским приликама – фебруарском снегу, киши и поплавама, а за крај и по леденој стихији. Када је престајала борба са невременом, друштвено политичка дешавања доносила су нову неизвесност. Након мартовских избора, промењени су многи закони, а незадовољни законским одредбама, за штрајк су се одлучивали синдикати, адвокати, здравствени радници и просветари.

Нови закони

Штрајкови и ледМедији на удару

нам је и „ледено доба“, које је широм Србије изазвало озбиљне проблеме. Источну Србију није лед заобишао па су многа села данима била у мраку, нискона-

понска електро мрежа потпуно је уништена, а пуцање високона-понских каблова многе житеље овог дела Србије, међу којима мештане Мајданпека и Бољевца, осавило је без електричне енер-гије. Солидарност комшијских општина ни овог пута није за-казала, па смо се и са ледом изборили.

Марија Ћосић

И тако смо годину завршили не знајући шта нас чека. Да ли ће просветари закључити оцене, да ли ће здравствени радници бити спремни да окрену леђа пацијентима, борећи се за своја права, да ли ће се адвокати вратити свом послу, али и да ли ће нас временске прилике пустити да бар мало одахнемо. Неизвестан почетак, али још верујемо да ће бити боље.

стр.7


У ФОКУСУброј 47 петак, 9. јануар 2015.

Минула година биће упамћена као једна од најзначајнијих у индустријском развоју Рударско топионичарског басена Бор и као почетак нове ере прераде руде у Бору. Завршетак изградње нове топи-онице и фабрике сумпорне киселине, је догађај који ће се памтити, нагласио је на конференцији за новинаре генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски.

- Постало је очигледно да је РТБ Бор државна компанија, да смо развили нову технологију, изградили нову то-пионицу и фабрику сумпорне киселине и по томе се ова година мора памтити. Рекао бих да је ово највећи индустријски објекат изграђен у Србији у последњих педесет година. Завршили смо велико дело и створили услове да већ с пролећа немамо више загађење, самим тим што више немамо угаљ као гориво, већ се за топљење користи сумпор из руде и кисеоник. Већ средином следеће године срушићемо старе објекте и ту ће бити посађено зеленило. Уложен је 251 ми-лион евра. Није мала сума, али у односу на пројекат из 2006. године, који је пред-видео до 300 милиона, ми смо на доњој граници и то захваљујући томе што смо део постројења реконструисали - рекао је Спасковски.

У току је уходавање агрегата у новој топионици, њихова провера и тести-рање, које би требало да буде завршено до марта ове године.


БОР» Првог јануара у 10 сати и 10 минута, у борској болници, рођена је прва беба у овој години. Председник Општи-не Бор Живорад Петровић, дру-гог дана нове године, посетио је борско породилиште. Међу поро-диљама и бебама које је обишао били су и Јелена Мејиловић и њен синчић Алекса, овогодишње прворођено дете.

Изузетно ми је велико за-довољство што сам данас овде

где имамо пет јунака. Заиста сам срећан због тога, а Општи-на ће урадити све што може, чак планирамо и да ту помоћ мало појачамо. Деца рођена првог ја-нуара добиће једнократну помоћ у висини републичког просека, док ће малишани рођени током године добијати једнократну помоћ од 15 хиљада динара. Општина Бор обезбедила је и по 15 хиљада месечно за незапос-лене мајке у трајању од годину

НЕГОТИН» У другом сату новогодишње ноћи, првог јануа-ра, у неготинском породилишту, Студенка Прибојкић из Уровице родила је девојчицу Соњу, теш-ку 2 кг 650 грама. Првог јануар-ског дана рођена је и друга беба у неготинском породилишту, де-чак Стефан, чија је мајка Ивана Јовановић из Неготина.

Привремене станаре него-тинског породилишта и њихове мајке, посетили су представ-ници локалне самоуправе, Јо-ван Миловановић, председник Општине, др Љубисав Божило-вић, председник Скупштине и Татјана Панић, члан Општин-ског већа, који су их даривали са по стотину хиљада динара. Реч је о традиционалном ново-годишњем гесту, којим Општи-

на Неготин помаже породице са новорођеном децом на почетку године и подизање наталитета, будући да је исток Србије већ деценијама суочен са озбиљним проблемом беле куге.

На Одељењу за гинеколо-гију и акушерство опште болни-це у Неготину, прошле године је рођено само 190 беба, за 11 мање него 2013, и за 30, однос-но 35 мање него 2012. и 2011. године. Статистика само илус-трује горку чињеницу да се у Неготинској Крајини из године у годину рађа све мање деце и да истоку Србије прети демо-графски суноврат о коме се већ годинама говори. Неготин је ове године, на општу радост, ушао на листу ретких градова који су своје најмлађе суграђане добили у прва два дана нове године.

Принове су обрадовале, не са-мо чланове породица, већ и запос-лене у неготинском породилишту.

Код нас на Одељењу, ус-лови за прихват трудница, по-

Роде биле дарежљивеПредседник Општине Бор Живорад Петровић посетио је породиље у борској болници, међу којима и Јелену Мејиловић, која је на свет донела Алексу, прворођену бебу у овој години у граду бакра

У неготинском породилишту прва беба дошла на свет у другом сату иза поноћи. Општина даривала новопридошле бебе са по 100 хиљада динара

дана. Видећемо да то побољша-мо и повећамо помоћ јер је и жи-вот мало скупљи. Општина Бор неће затајити и покушаћемо да повећамо наталитет на тај начин јер су деца наша будућност – ис-такао је Живорад Петровић.

Мали Алекса, тежак три ки-лограма и 100 грама, дуг 50 цен-тиметара, рођен је на царски рез.

Порођај је протекао без проблема, па смо обоје добро, све је у реду – каже срећна мајка Јелена Мејиловић.

Током 2014. године у борс-ком породилишту рођене су 404 бебе, што је мање него годину раније када је на свет дошло 453 малишана.

Имамо заиста добре вести. Бебе су рођене и 31. децембра и 1. јануара, а принове очекује-мо и наредних дана. Надамо се бољим временима и бићемо за-довољни ако се тај број више не буде смањивао – рекао је др Горан Голубовић, начелник Одељења гинекологије Опште болнице у Бору.

Прошлу годину обележио је и беби бум у августу, када је рођена 51 беба, што је двоструко више од просека.

Марија Ћосић

рођаје и бригу о мајкама и бе-бама су веома добри, али смо, нажалост, из године у годину су-очени са озбиљним проблемом јер се мајке и породице изгледа све ређе одлучују на рађање и родитељство. Дарови локалне самоуправе новорођеној деци и мајкама у данима новогодишњег празновања су добра стимула-ција, а то чини и наш Здравстве-ни центар, који прворођеним бе-бама у празничним данима по-клања дечија колица и опрему за новорођенчад каже прим. др Синиша Челојевић, начелник Одељења гинекологије и аку-шерства опште болнице.

Општина Неготин, већ не-колико година заредом, дарује прворођене малишане са по сто-тину хиљада динара, али имамо и друге мере којима настојимо да стимулишемо рађање и по-већање броја деце наводи Јо-ван Миловановић, председник Општине Неготин.


Прве бебе првог јануара

Стефан стигао иза поноћи

Година иза нас - од временских стихија до избора и штрајкова

И тако смо годину завршили не знајући шта нас чека. Да ли ће просветари закључити оцене, да ли ће здравствени радници бити спремни да окрену леђа пацијентима, борећи се за своја права, да ли ће се адвокати вратити свом послу, али и да ли ће нас временске прилике пустити да бар мало одахнемо. Неизвестан почетак, али још верујемо да ће бити боље.

Нова топионица

стр. 8


СПЕКТАР број 47петак, 9. јануар 2015.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

TOPITUARJA NUOUĂ

» Pintru fîršît făkutu Topituarja nuouă šî Fabrika đe sumporna kiselina, în RTB Bor sa cînut o ceremonije, da akolo a fost premijeru Sîrbiji Aleksandar Vučić, ministru đe majdanjerit šî energetikă Aleksandar Antić, ambasadoru Kanadi în Sîrbije Filip Pinington, uaminji đin ambasada Ameri+i, uaminji đin komunlji lu okrugu Boruluj, prijećenji Kombinatuluj đe aramă, uaminji karje a zîđit šî lukrători lu RTB Bor. „Sîrbija în fjalu ăsta a arătat kă puaće šî šćije să fakă alje măj marj projekturj đe industrije, da +e însamnă projektu ăsta, o să să vadă în ćimpu +e vinje“, a spus premijeru Sîrbiji Aleksandar Vučić.După ceremonije sa mjers să să vadă Topituarja nuouă šî luoku đe komandă, karje je parća centrală lu sistem ku totu. Pintru fîršît Topituarja nuouă šî Fabrika đe sumporna kiselina, în amfiteatru lu Domu đe kultură în Bor, pi lîngă un vatromet frumos, koncjertu la cînut grupa Van Gog.

BUĐETU PI ANU 2015.

» Buđetu Komunji Bor pi anu 2015. je o milijardă 827 đe milioanje đe dinarj, da je maj mik ku 245 đe milioanje đe kît în anu 2014. Pintru venjiturj đe

o milijardă 697 đe milioanje, deficitu o să fije 130 đe milioanje đe dinarj, da asta o să să akoperje đin banji njerîndujic đin anji +a fost. Ăsta je buđet đe špărujit, da troškurlji sînt maj mi+ ku 15 la suta đe kît în anu 2014. O parće đin buđet o să să đa đe subvencij la firmilji publji+e, maj mult la Toplana Boruluj 100 đe milioanje šî la firma publjikă komunală Vodovod 40 đe milioanje.Sîmbrašî lu Adunarja Komunji Bor a prihvătujit programurlji đe lukrat lu firmilji publji+e šî komunalje pi anu 2015. šî a otărit đe făkut konkursurlji publji+ đe pus pi funkcije pi direktori đin firmilji ašća.

SĂ SKUMPJEŠĆE MÎNKARJA

» Prîn noutăc pi în+eput anu al nuou sînt ši prijecurlji maj marj la +eva produkturj. Uaminji pi prijecurj maj marj o să kumperje produkturj đin karnje, hemija đe kasă šî lukrurlji đe higijenă. Prijecurlji no să fije mult maj marj, sa spus în Ministarstva đe trgujit, turizm šî telekomunikacij pintru kă pućerja đe kumpărat a uaminjiluor nu je marje.În Asocijacija kumpărătoriluor a Sîrbiji spun kă narje đi +e produkturlji să să skumpjaskă.

Prevodu: Aleksander Ilić

БОР» У основној шко-ли у борском селу Метовница, која је у саставу основне школе „Станоје Миљковић“ у Брес-товцу, у последње време знатно су побољшани услови за рад наставника и учење близу 70 ђака. Захваљујући Општини Бор и донацијама Рударско топио-ничарског басена Бор завршено је реновирање мокрих чворова, замена подова и санација пла-фона у учионицама и помоћним просторијама.

У циљу сигурности и по-бољшања квалитета грејања пла-нирамо уградњу још једног кот-ла и на тај начин ћемо углавном завршити реновирање школе у Метовници каже Аца Младе-новић, директор ОШ „Станоје Миљковић“ у Брестовцу.

И у осталим издвојеним одељењима улагало се у скла-

ду са могућностима. У Шар-бановцу је завршена санација равног крова који је прокишња-вао и претио да се настава у пот-пуности обустави. У плану је и санација мокрог чвора.

Мокри чвор у овој школи је у катастрофалном стању и због тога смо тражили средства која нису тако велика, а која су неопходна за реализацију овог пројекта, а све за добробит уче-

ника, наставника и родитеља ђака који похађају ову школу истакао је Младеновић.

У самој матичној школи у Брестовцу велики је проблем фискултурна сала чија је из-градња почела пре скоро четврт века.

До сада је завршена само прва фаза, а сала нам је заиста неопходна, јер не можемо то-ком зиме да држимо часове из физичког васпитања додао је Аца Младеновић, директор ОШ „Станоје Миљковић“ у Брестовцу.

У све три основне школе у Брестовцу, Шарбановцу и на Тимоку прозори нису мењани од изградње тако да су у веома лошем стању. Зато је у плану да се што пре замене новом ПВЦ столаријом каже Младеновић.

Љиљана Ђорђевић

Реновирање школа у селима борске општине

Захваљујући Општини Бор и донацији РТБ-а Бор у основној школи у Метовници завршено реновирање подова, плафона и мокрих чворова - У матичној школи „Станоје Миљковић” у Брестовцу неопходно је завршити изградњу фискултурне сале, започете пре скоро четврт века

Прошла, 2014. година је због временских неприлика била не-повољна за већину воћних заса-да, па и за јабуку, која се подиже на близу 150 ха, или на готово трећини површина под воћња-цима у општини Неготин. Такви услови, погодовали су развоју најчешћих болести ове врсте воћака, односно чађавој краста-вости плодова и пегавости лис-

това, што је знатно умањило род јабуке прошле године за близу 700 тона. То је додатно утицало и на цену јабуке на тржишту, али и степен потражње. У Удружењу „Воћар“ у Карбулову, који су осетили последице дуготрајних, обилних киша и поплава ипак се надају успешнијој производњи и роду ове године.


У Србији постоји 1.700 за-друга од којих су 1.103 предале финансијски извештај на крају прошле године и забележиле укупан приход од 703 милиона евра. Број запослених се смањио на 6.000 радника, а тренутно у Србији постоји преко 35 хиља-да задругара и око 100 хиљада коопераната.

Наше задругарство је у кри-зи, али није нестало, кажу у За-дружном савезу Србије.

Ако је задруга добро ор-ганизована и сарађује и са локалном самоуправом, ту и пољопривреда успешно функ-ционише. О томе сведоче пе-риоди у задругарству кроз историју када је пољопирведа била на ниским гранама, ка-да су и задруге заборављене сматра Никола Михајловић, председник Задружног савеза Србије.

Давор Марушић

Лоша година за воћарство

Наше задругарство је у кризи, али није нестало, кажу у Задружном савезу Србије

Задруге као подстицај развоју пољопривреде

стр. 9


КУЛТУРАброј 47 петак, 9. јануар 2015.

БОР» Поводом нового-дишњих и божићних празника Народна библиотека у Бору и ове године одобрава попуст за чланарину од 25 одсто. Овај попуст је један од девет, које у циљу приближавања књиге чи-таоцу, библиотека током године нуди Боранима. Цене услуга у тој установи културе неће се

мењати ни на-редне године, а и чланарина на годишњем нивоу остаће иста. По-себан попуст на годишњу члана-рину за одрасле имају студен-ти, а постоје и бесплатне катего-рије корисника.

Попуст важи од 22. децембра 2014. до 10. ја-нуара 2015, а чланске карте важе годину дана од дана учлањења.

Имајући у виду тренутну финансијску ситуацију у којој се налази већина наших суграђана, Народна библиотека одлучила је да цене услуга остану непро-мењене. Тако ће и годишња чла-нарина за одрасле остати 600, а

за децу 400 динара. Наравно, ми одобравамо попусте више пута годишње, али овај новогодишњи и божићни је најдужи и некако га наши корисници највише и користе, тада се највише Борана учлани, или обнови чланство каже Драгица Радетић, руково-дилац Матичне службе Народне библиотеке у Бору.

Осим попуста за индивиду-алну чланарину, Народна библи-отека нуди и попусте за колек-тивно учлањење. Драгица Раде-тић каже да је та новина изузетно лепо прихваћена, па тако, на ко-лективно учлањење, рецимо де-це у групи од 10, чланску карту добију по цени од 250 динара, док за одрасле, приликом колек-тивног учлањења, 400 динара. Ту су још и студентски попусти од 50 одсто, као и поро дична члана-

рина, где чланску карту од хиља-ду динара могу користити сви чланови колико год да их има.

Народна библиотека у Бору има близу две хиљаде члано-ва, а осим изнајмљивања књи-га, међу услуге које Боранима пружа, спадају и изнајмљивање сале за различите програме, фотокопирање, скенирање и друго. Такође, библиотека нуди и бесплатно учлањење, а ту по-вољност имају деца до другог разреда основне школе, незапос-лени са евиденције Националне службе за запошљавање, доно-ри, добровољни даваоци крви, труднице и породиље, штићени-ци Клуба „Мозаик“, сарадници Часописа „Бележница“ и други који помажу рад борске Народне библиотеке.


ЗАЈЕЧАР» Народни му-зеј у Зајечару је, минуле године, организовао или био суорганиза-тор у преко 80 догађаја, излож-би, промоција књига и других културних садржаја. У протеклој години реализовано је десетак пројеката, за шта је Министар-ство за културу издвојило око шест и по милиона динара, а од донација у износу од 562 хиљаде евра реконструисан је простор испред источне капије на Рому-лијани и биће израђен холограм за Јупитеров храм.

Народни музеј, Ромулија-ну и друге објекте којима газ-дује, у 2014. години, посетило

је преко 50 хиљада људи, међу којима више од седам хиљада странаца.

У наредној години, уколико културни посленици мисле да направе продор, повећају број посетилаца, реализују више пројеката него до сада и буду присутнији и на светском тр-жишту, а то јесте намера Народ-ног музеја са Ромулијаном, не-опходно је увезивање свих који се баве промоцијом туризма на овим просторима, посебно ту-ристичких организација сматра Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару.

Давор Марушић

БОР» У галерији Уметнич-ке колоније „Бакар“ отворена је изложба под називом „Трајност форме“. Поставку чини дваде-сетак скулптура најпознатијих савремених вајара, учесника Уметничке колоније „Бакар“ у Бору, једне од три најпрестиж-није културно уметничке мани-фестације у Србији, која траје 30 година.

Одабир скулптура за ову из-ложбу обавио је по-знати српски вајар Томислав Тодоровић. Поставку, приређену поводом значајног јубилеја, три деценије постојања ове мани-фестације, чине скулп-туре реномираних српских аутора попут Олге Јеврић, Нико-ле Коке Јанковића, Слободана Којића и Павла Пејовића из Црне Горе. Ту су наравно и дела Томис-лава Тодоровића, вишегодишњег учесника Колоније „Бакар“.

Отварајући изложбу, руко-водилац колоније Данијела Ма-товић, цитирала је и ликовног критичара Душана Ђокића, који је у више наврата рад и ствара-лаштво уметничке колоније Ба-кар високо оценио.

То што је настало током 30 година рада у Уметничкој коло-

нији „Бакар“ у Бору, представља пресек савремене скулптуре у Србији, дела изузетне уметничке вредности, која су вајала најзна-чајнија имена нашег вајарства. То треба неговати написао је, између осталог, познати ликов-ни критичар нагласила је Да-нијела Матовић.

Љубитељи уметности у овом граду, како је истакла на отва-рању директор борског Музеја

Сузана Мијић, цене ствара-лаштво, а ова дела у Галерији „Бакар“ моћи ће да виде до по-четка фебруара ове године.

Организатор изложбе и Уметничке колоније „Бакар“ је Музеј рударства и металургије. У тој установи надају се да ће бити прилике и могућности да се скулптуре са изложбе „Трај-ност форме“ излију у бронзи и да ће остати у Бору, у галеријс-ком или на отвореном простору.


Успешна година Народног музеја у Зајечару

Музејско здање, Ромулијану и друге објекте, посетило је више од 50 хиљада људи, међу којима је и око седам хиљада странаца

Изложба „Трајност форме“Поводом јубилеја Уметничке колоније „Бакар“

Традиционални попусти Народне библиотеке у Бору

стр.10


МОЗАИК број 47петак, 9. јануар 2015.

Гастрономске чаролије

И тако, дочекасмо Нову 2015. годину. Беше ледено. Прође нам Божић радостан, још неки дан... и ето нама и наше српске, право-славне Нове године.

Да не улазим у причу о календарима, јулијанском, грегоријан-ском, о томе сам већ мало и писала, овога пута подсетила бих вас мало на године крајем 19. и почетком 20. века, када се славила пра-вославна Нова година на другачији начин, радосније, свечаније.

У сваком случају, у то време, ко није био на балу или неком орга-низованом дочеку, у кругу породице се обично припремала свечарска трпеза. На трпезу би се износило оно што је још у јесен спремљено: пршута, сланина, кавурма, чварци, шваргла, кобасице, кајмак, млади и преврели сир, вруће погаче, проја, туршија, кисели купус, струга-на ротква и ајвар. Главно јело било је печено прасе. Ко није после тога отишао на спавање, запутио би се у најближу кафану. Кафана је, срећом, увек било довољно. У међувремену се пило, разговарало и картало. Играо се ајнц, табланет, дарде и домине. А уз све то, јеле су се и крофне, та помало већ заборављена традиција приликом до-чекивања Нове године. Ако је ситуација то допуштала, служен је и шампањац, одлична комбинација, пробајте ако нисте до сада.

Ево шта каже чувена Спасенија Пата Марковић у свом ку-вару за новогодишње крофне :

„Уживање је и за око и за укус та лепа округла лопта, румена и шупља, коју зовемо крофном. У извесним приликама крофна

је скоро обавезно послужење за столом. Потребно је пажње и стр-пљења ако хоћете да добијете лепу крофну“.

А ево, драги моји, и једне приче о Ђури Јакшићу, који је, иначе, поменуте крофне много волео. Догодило се ово баш око српске Нове године.

Елем, тражио Ђура, тог јануара, од управника полиције објаву да пређе у Земун, који се у то доба налазио у иностранству.

Пита га управник: „А шта си ти?“ Ђура каже: „Књижевник.“ „Ама, не питам те то“, нервира се

полицијски бирократа, „ него кажи ми своје право занимања. Чиме се бавиш?“.

„Господине управниче, немам ја другог занимања“, пркосно ће Јак-шић. „Ја сам по свом првом занимању песник и драматичар, што ће рећи књижевник!“.

Управник слеже раменима и при-тисну звонце на столу, а кад стиже ћата он, показујући на Ђуру, рече: „Дела, ћато, напиши књижевник без занимања.“

И тако Ђура доби звање и објаву, оде у кафану да прослави ову нашу Нову годину уз омиљене крофне и још омиљенији шприцер.

Драги моји, уживајте у Новој години која нам долази, не забо-равите да направите крофне, волите и љубите своје ближње.

А овима „без занимања“, књижевницима, препоручујем да уз крофне попију обавезно и неки шприцер. Као и Ђура, који је испевао:

„Љубим те, љубим, душо,Љубим те, рају мој!А осим тебе никог,До само народ свој.“

Мирјана Васић

Српска Нова година, крофне и књижевник „без занимања“

Поетски кутак

дође ми да ти пишем да те спомињемкао што трава спомиње твоје имедође ми да те кунем да те опомињеми више да ти не поклањам чудесне риме

разголићена коса у чељусти виларазљућено небо у откосу музабила ти вила или сељанка биладрага си ми до коже (проливених суза)

одмазду и план сам за тебе ратнискројио и чувам га у бљештавој римисви сте ви за мене до коже блатнисви сте ви због њеног имена криви

Прекор

Комисија за спорт Општи-не Бор и општински Спортски савез и ове године изабрали су најбоље у спорту у 2014. години, на основу изузетних достигнћа и резултата.

Најуспешнији спортиста у 2014. години је Синиша Влади-мировић из Кик бокс клуба „Бор“, а најбоља спортисткиња Бобана Величковић стрелац клуба „Бор 030“. Најбољи клуб је Женски кошаркашки клуб Бор, а Алан Тошић, тренер кошаркашица изабран је за најбољег тренера.

Као и прошле године и ове сам постигао готово идентичне резултате. Прво место на Ев-ропском купу почетком године у Шумицама, затим сребрна ме-даља на државном првенству и прво место на Отвореном првен-ству у Београду рекао је Сини-ша Владимировић.

Изузетна ми је част што сам проглашена најбољом спор-

тисткињом Бора и надам се да ће тако бити и наредних годи-на, али исто се тако надам да ће доћи неки нови спортисти који ће бити успешни колико и ја или чак и више изјавила је Бобана Величковић.

Ово је круна сезоне. Ост-варили смо тај историјски успех јер смо женски кошаркашки тим увели у најјачи ранг такмичења. Самим тим ова награда нам пу-но значи, јер је најтеже добити награду у својој кући казао је Алан Тошић, најбољи тренер у Бору и тренер ЖКК „Бор“

Награђени су још и најус-пешнија спортска организација, друштвено спортски радник, перспективни млади спортисти и заслужни појединци у спорту. Посебну награду добила је и екипа „Ватрени играчи“ која је освојила прво место на спорт-ским играма младих.

Маријана Симић

Проглашени спортисти године

Живко Аврамовић

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-ном језику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.50 Агро дан10.00 Палета (р)10.55 Простор11.25 На точковима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 АБС шоу13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Серијски филм (р)15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Атлас 17.00 Енергија...17.15 ТВ Шоп17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Кућица у цвећу20.00 Ауто флеш20.30 Радим градим 21.15 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

6.50 Фарма7.45 Навигатор8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 52 викенда11.00 Школирање12.00 Вести12.15 Серијски филм13.10 Позајми ми ауто14.05 ТВ Шоп14.15 Корак 2116.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Гуливер17.05 ТВ Шоп17.20 Храна и вино18.15 Култ арт19.00 Дневник19.30 Слике живота20.00 Глас Америке20.35 Вино и виноградарство21.00 Калеидоскоп22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 52 викенда00.00 Вести00.15 Ноћни програм

7.05 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Храна и вино11.15 Лек из природе12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 “Prîn saćilji nuastre” емисија на влашком језику13.15 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику14.10 Палета, програм на румунском језику15.15 Радим градим16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Ауто флеш17.05 ТВ Шоп17.20 Непознатом...18.25 Слике живота19.00 Дневник19.20 Инфо 719.55 Времеплов20.00 Глас Америке20.35 Ауто спринт21.20 Простор 22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 Више од спорта00.00 Вести00.10 Ноћни програ

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 47 петак, 9. јануар 2015.

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

12:15h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Све најбољеу 2015. години

жели вам екипа Билтена

„Око истока“

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 47петак, 9. јануар 2015.

www.rtvbor.rs

Годину иза нас, у борском спорту, свакако је обележила женска кошарка, јер је ова еки-па остварила историјски успех ушавши у најјачи ранг такми-чења, Прву лигу Србије. Храбра и млада, борбена борска екипа супроставила се великанима по-пут „Партизана“, „Црвене звез-де“, „Војводине“, а на црту без страха изашла је и актуелном државном пр-ваку „Радивоју Кораћу“. Борска публика, после много година, уживала је у ја-ким утакмицама, одличним по-тезима, лепима акцијама. Леп завршетак године борски клуб крунисаће резултатима који на-говештавају опстанак у лиги, а да ће то ипак бити и тешко, показао је први део такмичења. Сигурно је да се овај млади тим неће тако лако предати.

После много проблема, смене тренера, одласка неких

битних играча Омладински фудбалски клуб успео је да у

2014. години оствари свој циљ, а то је пласман у источну гру-пу Српске лиге. Солидан напад и релативно добра одбрана до-вела је Боране јесенас на осмо место на табели, са само седам бодова мање од првопласиране екипе пиротског „Радничког“. Пролећни део сезоне тек ће по-казати да ли клуб из Бора може

у 2015. години да направи сен-зацију и уђе у борбу за још јачи ранг Прву лигу Србије.

Већ неколико година руко-меташице Бора увек су близу пласмана у јачу лигу. Тако је би-ло и прошле године, када су се, до последње утакмице за већи престиж такмичења, бориле са

најјачим ривалом у групи, екипом Пирота. Тако је и ове године. Две најквалитетније екипе брзо су се одвојиле на првен-ственој табели и несумњиво је да ће дуел екипа Пирота

и Бора одлучивати ко ће наред-не сезоне у квалификације за јачи ранг.


Успешна 2014. година била је и за појединачне спортове. Медаље су освајали борски џу-дисти, каратисти, пливачи али ипак највеће успехе остварили су стрелац Бобана Величковић и кикбоксер Синиша Влади-мировић који су и изабрани за најбоље спортисте града бакра

Када споменемо поједина-чне спортове свакако да прво помислимо на стрељаштво по

коме је Бор препознатљив јер је град бакра изнедрио двоструког европског првака Бобану Велич-ковић. И 2014. година за борског стрелца учесника Олимпијских игара у Лондону биће упамћена по битним резултатима. Ипак највећи и најзначајнији резултат за српско стрељаштво, мину-ле године, је златна медаља на Светском првенству у шпанској Гранади. Трио фантастико како многи називају Јасну Шекарић, Зорану Аруновић и Бобану Ве-личковић освојио је све што се освојити може у овом спорту на

репрезентативном нивоу. Дела и резултати и ове године поново су допринели да Бобана Велич-ковић буде изабрана за најбољу спортисткињу Бора. Наредна го-дина биће бурна за стрелце јер је резервисана и за прикупљање квота за још једно престижно такмичење Олимпијаду у бра-зилском Рију.

Напоран рад, пожртвовање, тренирање у не баш сјајним

условима, неодус-тајање, само су неке од особина борс-ког кикбоксера и најбољег спортисте Синише Владими-ровића. Осим зна-чајних резултата, попут првог места на Европском купу, такође првог мес-

та на међународном турниру и другог места на првенству Ср-бије, 2014. година ће, свакако, бити упамћена и по проширењу Кикбокс клуба Бор. Све је више младих талентованих такмичара, под вођством Синише Влади-мировића а од недавно је фор-мирана и женска селекција, која такође бележи добре резултате.

Добре резултате и успехе у 2014. години Синиша Владими-ровић заокружиће такмичењима за репрезентацију, што је уједно и његов циљ у наредној години.


Осврт на спортску годину иза нас

Успеси кошаркашица, фудбалера и рукометашица

Медаље за појединачне спортове

Традиционална манифе-стација, која се одржава сваке године, новогодишњи турнир у малом фудбалу, почела је утак-мицама у борском спортском центру. На турниру ће се надме-тати око 45 екипа у категоријама петлића, пионира, кадета, сени-ора и ветерана, док ће две жен-

ске екипе одиграти ревијалну утакмицу.

За победнике у свим катего-ријама обезбеђени су су пехари, а за прва три места у сениорској категорији и новчане награде. Организатор турнира је Асо-цијација „Спорт за све“, а по-кровитељ Општина Бор. М.С.

Почео новогодишњи турнир у малом фудбалу

Documents

Oko istoka 47