UJEDINJENE NACIJE

UJEDINJENE

KPDNACIJE

Konvencija o pravima deteta

Distr

GENERAL

CRC/C/GC/10

25. april 2007.

Original: engleski

KOMITET ZA PRAVA DETETA

etrdeset etvrta sednica

eneva, 15. januar 2. februar 2007.

OPTI KOMENTAR Br. 10 (2007)

Prava dece u maloletnikom pravosuu

GE.07-4135(E) 270407.

SADRAJ

ParagrafStrana

IUVOD 1-3 3 IICILJEVI OVOG OPTEG KOMENTARA 4 3

IIIMALOLETNIKO PRAVOSUE: VODEI

PRINCIPI SVEOBUHVATNE POLITIKE

5-14

4

IVMALOLETNIKO PRAVOSUE: ELEMENTI

SVEOBUHVATNE POLITIKE

15-89

7

A. Prevencija maloletnike delinkvencije16-21 8

B. Intervencije/diverzioni programi22-29 9

C. Uzrast dece u sukobu sa zakonom30-3911

D. Garancije za poteno suenje40-6714

E. Mere68-7721

F. Liavanje slobode, ukljuujui pritvor u

pretkrivinom postupku i zatvorsku kaznu

nakon suenja

78-89

23 VORGANIZACIJA MALOLETNIKOG 90-9526

PRAVOSUA

VIPODIZANJE SVESTI I OBUKA96-9727

VIIPRIKUPLJANJE PODATAKA, EVALUACIJA

I ISTRAIVANJE

98-99

28IUVOD

1. U svojim izvetajima Komitetu za prava deteta (u daljem tekstu: Komitet), drave potpisnice se esto dosta detaljno bave pravima dece za koju se navodi, koja su optuena ili za koju je utvreno da su prekrila krivini zakon, a za koju se takoe kae da su deca u sukobu sa zakonom. U skladu sa smernicama Komiteta za podnoenje periodinih izvetaja, primena lanova 37 i 40 Konvencije o pravima deteta (u daljem tekstu KPD) zauzima centralno mesto u informacijama koje dostavljaju drave potpisnice. Komitet sa zadovoljstvom prima k znanju mnogobrojne napore na uspostavljanju maloletnikog pravosua u skladu sa KPD. Jasno je, meutim, da mnoge drave potpisnice jo uvek treba da preu dogaak put do postizanja pune saglasnosti sa KPD, kao na primer u oblasti procesnog prava, izrade i primene mera za postupanje sa decom u sukobu sa zakonom bez pribegavanja sudskim postupcima i primene mere liavanja slobode kao poslednjeg sredstva.2. Komitet je podjednako zabrinut zbog nedovoljno informacija o merama koje drave potpisnice preduzimaju na spreavanju dece da dou u sukom sa zakonom. Ovo moe biti posledica nepostojanja sveobuhvatne politike u oblasti maloletnikog pravosua. Time se takoe moe objasniti razlog zbog kojeg drave potpisnice dostavljaju samo veoma ograniene statistike podatke o postupanju sa decom u sukobu sa zakonom.

3. Iskustvo steeno uvidom u uinak koje su drave potpisnice ostvarile na polju maloletnikog pravosua je razlog ovog opteg komentara, kojim Komitet eli da prui dravama lanicama detaljnije smernice i preporuke u njihovim naporima na uvoenju maloletnikog pravosua u skladu sa KPD. Ovo maloletniko pravosue, koje izmeu ostalog, treba da unapredi primenu alternativnih mera, kao to su diverzione mere i restorativna pravda, e dravama lanicama takoe omoguiti da se na efikasan nain pozabave decom u sukobu sa zakonom, to ne samo da slui najboljem interesu dece, ve i kratkoronim i dugoronim interesima drutva u celini.IICILJEVI OVOG OPTEG KOMENTARA

4. Na samom poetku, Komitet eli da podvue da KPD trai od drava lanica da donesu i sprovode sveobuhvatnu politiku maloletnikog pravosua. Ovaj sveobuhvatni pristup ne treba ograniiti samo na primenu odreenih odredbi iz lanova 37 i 40 KPD, ve takoe treba uzeti u obzir i opte principe sadrane u lanovima 2, 3, 6 i 12 i svim ostalim relevantnim lanovima KPD, kao to su lanovi 4 i 39. Ciljevi ovog opteg komentara su, dakle, sledei: da ohrabre drave potpisnice da usvoje i sprovode sveobuhvatnu politiku maloletnikog pravosua za spreavanje i tretiranje maloletnike delinkvencije na bazi i u skladu sa KPD, te da u tom smislu trae savet i podrku Meuagencijskog panela za maloletniko pravosue, osnovanog rezolucijom ECOSOC-a 1997/30, a koji ine predstavnici Kancelarije Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), Deijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF), Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) i nevladinih organizacija (NVO), da daju smernice i preporuke dravama lanicama u pogledu sadraja ove sveobuhvatne politike maloletnikog pravosua, sa posebnim naglaskom na prevenciju maloletnike delinkvencije, uvoenje alternativnih mera koje obezbeuju da se se pitanje maloletnike delinkvencije reava bez primene sudskog postupka, kao i prilikom tumaenja i primene svih ostalih odredbi sadranih u lanovima 37 i 40 KPD, da podstaknu ukljuivanje ostalih meunarodnih standarda u nacionalnu i sveobuhvatnu politiku maloletnikog pravosua, to se posebno odnosi na Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za maloletniko pravosue (Pekinka pravila), Pravila Ujedinjenih nacija za zatitu maloletnika lienih slobode (Havana pravila), i Smernice Ujedinjenih nacija za prevenciju maloletnike delinkvencije (Rijadske smernice).III MALOLETNIKO PRAVOSUE: VODEI PRINCIPISVEOBUHVATNE POLITIKE

5. Komitet e pre detaljne razrade zahteva KPD, prvo navesti vodee principe sveobuhvatne politike maloletnikog pravosua. U sprovoenju maloletnikog pravosua, drave potpisnice moraju sistematski da primenjuju opte principe sadrane u lanovima 2, 3, 6 i 12 KPD, kao i osnovne principe maloletnikog pravosua navedene u lanovima 37 i 40.Bez diskriminacije (lan 2)6. Drave potpisnice su obavezne da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale jednak tretman za svu deca u sukobu sa zakonom. Posebnu panju treba obratiti na diskriminaciju de facto i na razliitosti, to moe biti posledica nedostatka konzistentne politike, a odnosi se na decu koja spadaju u rizinu grupu, kao to su deca sa ulice, deca koja pripadaju rasnim, etnikim, verskim ili jezikim manjinama, deca autohtonog porekla, enska deca, deca sa smetnjama u razvoju i deca koja su vie puta bila u sukobu sa zakonom (povratnici). U tom smislu je znaajno obuiti sve ljude koji se profesionalno bave maloletnikim pravosuem (vidi paragraf 97 dole), kao i uspostaviti pravila, propise ili protokole koji unapreuju jednak tretman dece prestupnika i obezbeuju pravnu zatitu, pomo i nadoknadu tete. 7. Mnoga deca u sukobu sa zakonom su takoe i rtve diskriminacije, napr. u pokuaju da steknu obrazovanje ili se zaposle. Neophodno je preduzeti mere za spreavajnje takve diskriminacije, pored ostalog, pruanjem odgovarajue podrke i pomoi maloletnim prestupnicima koji su ve poinili neko delo, u njihovim naporima da se reintegriu u drutvo i organizovanjem javnih kampanja kojima se istie njihovo pravo da preuzmu konstruktivnu ulogu u drutvu. (lan 40 (1)).8. Uobiajena je praksa da krivini zakonici sadre odredbe koje kriminalizuju probleme u ponaanju dece, skitanje, besposlienje, beanje od kue i druga dela, koja su esto posledica psiholokih ili drutveno-ekonomskih problema. Posebno zabrinjava injenica da su rtve ove kriminalizacije enska deca i deca sa ulice. Ova dela su poznata kao statusni prekraji i ne tretiraju se na taj nain kada ih uine odrasli ljudi. Komitet preporuuje da drave potpisnice ukinu odredbe statusnih prekraja kako bi obezbedile jednak zakonski tretman dece i odraslih. U tom smislu, Komitet se takoe poziva na lan 56 Rijadskih smernica, koji glasi: U nameri da se sprei dalja stigmatizacija, viktimizacija i kriminalizacija mladih, potrebno je usvojiti zakone koji bi obezbedili da se ne smatra prestupom ni jedan postupak mlade osobe koji ne bi bio smatran prestupom ili ne bi bio kanjiv ako ga poini odrasla osoba.9. Isto tako, u sluaju ponaanja kao to je skitanje, lutanje ulicama ili beanje od kue, trebalo bi primeniti mere za zatitu deteta, ukljuujui pruanje efikasne podrke roditeljima i/ili starateljima i mere koje se bave korenima ovakvog ponaanja.Najboji interes deteta (lan 3)

10. Prilikom donoenja svih odluka u kontekstu sprovoenja maloletnikog pravosua, treba pre svega voditi rauna o najboljem interesu deteta. Deca se razlikuju od odraslih po fizikom i psihikom razvoju, kao i po emotivnim i obrazovnim potrebama. Te razlike ine da se deca u sukobu s zakonom smatraju manje krivim. Ove i druge razlike su razlog za postojanje odvojenog sistema maloletnikog pravosua i zahtevaju drugaije postupanje sa decom. Zatita najboljih interesa deteta znai, na primer, da klasini ciljevi krivinog pravosua, kao to su represija/kanjavanje moraju ustupiti mesto ciljevima restorativne pravde u postupanju sa maloletnim prestupnicima. To je mogue postii uz istovremnu brigu o javnoj bezbednosti.

Pravo na ivot, opstanak i razvoj (lan 6)

11. Ovo prirodno pravo svakog deteta trebalo bi da bude smernica i podstrek dravama potpisnicama da izrade efikasne nacionalne politike i programe za prevenciju maloletnike delinkvencije, jer se samo po sebi podrazumeva da delinkvencija veoma negativno utie na razvoj deteta. ta vie, ovo osnovno pravo trebalo bi da dovede do kreiranja politike u kojoj se maloletnika delinkvencija tretira na naine koji podravaju razvoj deteta. Smrtna kazna i doivotna kazna zatvora bez uslovnog otpusta se izriito zabranjuju lanom 37(a) KPD-a (vidi lanove 75-77 u daljem tekstu). Liavanje slobode ima veoma negativne posledice na skladan razvoj deteta i ozbiljno ugroava njegov/njenu reintegraciju u drutvu. U tom smislu, lan 37(b) izriito navodi da liavanje slobode, ukljuujui hapenje, pritvor i zatvorsku kaznu, treba da se primenjuju samo kao poslednja mogua mera i u najkraem moguem vremenskom roku, pri emu se pravo deteta na razvoj u potpunosti potuje i garantuje (vidi pragraf 78-88 u daljem tekstu) Pravo na izraavanje sopstvenog miljenja (lan 12)12. Pravo deteta da slobodno izrazi sopstveno mljenje o svim pitanjima koja ga se tiu treba da bude u potpunosti potovano i premenjivano u svim fazama procesa maloletnikog pravosua (vidi lanove 43-45 u daljem tekstu). Komitet konstatuje da glasovi dece ukljuene u sistem maloletnikog pravosua sve jae deluju na uvoenje poboljanja i reformi, kao i na ostvarivanje njihovih prava.

Dostojanstvo (lan 40(1))

13. KPD utvruje set osnovnih principa za postupanje koje treba prilagoditi deci u sukobu sa zakonom:

Postupanje na nain koji uvaava oseanje dostojanstva i vrednosti deteta. Ovaj princip se oslanja na osnovno ljudsko pravo navedenu u lanu 1 Osnovne deklaracije o ljudskim pravima, koji kae da je svako ljludsko bie roeno slobodno i jednako u dostajnstvu i pravima. Ovo pravo na dostajanstvo i vrednost, steeno roenjem, na koje se izriito referie preambula KPD, mora biti potovano i zatieno tokom itavog procesa postupanja sa decom, od prvog kontakta sa organima za primenu zakona pa sve do sprovoenje svih mera za postupanje sa detetom. Postupanje koje kod deteta jaa potovanje prava oveka i sloboda drugih. Ovaj princip je u skladu sa navodima iz preambule da dete treba vaspitavati u duhu ideala proklamovanih Poveljom Ujedinjenih nacija. To takoe znai da u okviru sistema maloletnikog pravosua, postupanje sa decom i njihovo vaspitanje treba da bude usmereno na razvoj potovanja ljudskih prava i sloboda (lan 29(1)(b) KPD i opti komentar br. 1 o ciljevima obrazovanja). Oigledno je da ovaj princip maloletnikog pravosua zahteva puno potvanje i primenu garancija za poteno suenje o emu govori lan 40 (2) (vidi paragraf 40-67 u daljem tekstu). Ako glavni akteri u maloletnikom pravosuu, kao to su policajci, tuilatvo, sudije i socijalni radnici u potpunosti ne potuju i tite ove garancije, kako mogu oekivati da e deca, imajui tako loe primere, potovati prava oveka i osnovne slobode drugih? Postupanje koje vodi rauna o uzrastu deteta i podstie njegovu reintegraciju, kao i preuzimanje konsturktivne uloge u drutvu. Ovaj princip se mora primenjivati, pratiti i potovati u toku celokupnog procesa postupanja sa detetom, od prvog kontakta sa organima za zatitu zakona do primene svih mera za postupanje sa detetom. To zahteva da svi ljudi u sistemu maloletnikog pravosua treba da poseduju znanja o razvoju deteta, o dinamici stalnog razvoja dece, ta je to odgovara njihovoj dobrobiti i koji oblici nasilja nad decom se koriste. Potovanje dostajanstva deteta zahteva da svi oblici nasilja u postupanju sa decom u sukobu sa zakonom moraju biti zabranjeni i spreeni. Izvetaji koji stiu Komitetu pokazuju da nasilja ima u svim fazama postupka maloletnikog pravosua, od prvog kontakta sa policijom, tokom pritvora u pretkrivinom postupku i tokom boravka i tretmana u drugim objektima za decu lienu slpobode. Komitet zahteva od zemalja lanica da preduzmu efikasne mere na spreavanju ovakvog nasilja, da rade na tome da poinioci budu privedeni pravdi, kao i da efikasno izvetavaju o preporukuma datim u izvetaju o Studiji Ujedinjenih nacija o nasilju nad decom koja je predstavljena Generalnoj skuptini oktobra meseca 2006. godine (A/61/299).

14. Komitet priznaje da je ouvanje javne bezbednosti legitiman cilj pravosudnog sistema. Meutim, Komitet je miljenja da se ovaj cilj moe na najbolji nain ostvariti punim potovanjem i primenom vodeih i sveobuhvatnih principa maloletnikog pravosua sadranih u KPD.IVMALOLETNIKO PRAVOSUE: OSNOVNI ELEMENTI

SVEOBUHVATNE POLITIKE15. Sveobuhvatna politika maloletnikog pravosua mora da sadri sledee elemente: prevencija maloletnike delinkvencije; intervencije bez pribegavanja sudskim postupcima i intervencije u kontekstu sudskih postupaka; minimalni uzrast za krvinu odgovornost i gornje starosne granice u maloletnikom pravosuu; garancije za poteno suenje; i liavanje slobode, ukljuujui pritvor u istranom postupku i izricanje zatvorske kazne nakon suenja.A. Prevencija maloletnike delinkvencije16. Jedan od najvanijih ciljeva primene KPD-a je podsticanje punog i skladnog razvoja linosti deteta, njegovih sklonosti i mentalnih i fizikih sposobnosti (preambula i lanovi 6 i 29). Dete treba pripremiti da ivi kao pojedinac sposoban da vodi odgovoran ivot u slobodnom drutvu (preambula i lanovi 6 i 29), u kome moe da preuzme konstruktivnu ulogu u smislu potovanja prava oveka i osnovnih sloboda (lanovi 29 i 40). U tom smislu, roditelji su duni da, na nain koji odgovara razvojnim sposobnostima deteta, daju detetu odgovarajua uputstva i smernice za ostvarivanje njegovih/njenih prava navedenih u Konvenciji. U svetlu ovih i drugih odredaba KPD, jasno je da nije u najboljem interesu deteta da odrasta u okolnostima koje mogu prouzrokovati poveani ili ozbiljan rizik da se ono prepusti kriminalu. Potrebno je preduzeti razne mere kako bi se omoguila puna i jednaka primena prava na adekvatan ivotni standard (lan 27), na najvii mogui standard zdravlja i dostupnost zdravstvene zatite (lan 24), na obrazovanje (lanovi 28 i 29), na zatitu od svih vidova fizikog ili psihikog nasilja, povreivanja ili zloupotreba (lan 19), i od ekonomskog i seksualnog iskoriavanja (lanovi 32 i 34), kao i na ostale odgovarajue slube za staranje o deci i njihovu zatitu.

17. Kako je gore navedeno, maloletniko pravosue koje ne sadri paket mera za spreavanje maloletnike delinkvencije ima ozbiljne nedostatke. Drave potpisnice bi trebalo u svoje sveobuhvatne nacionalne politike maloletnikog pravosua da ugrade kompletne Smernice Ujedinjenih nacija za prevenciju maloletnike delinkvencije (Rijadske smernice) usvojene rezolucijom Generalne skuptine br. 45/112 od 14. decembra 1990.18. Komitet u potpunosti podrava Rijadske smernice i saglasan je sa tim da naglasak treba staviti na politiku prevencije koja omoguava uspenu socijalizaciju i integraciju sve dece, posebno uz pomo porodice, drutvene zajednice, vrnjakih grupa, strunog osposobljavanja, radne sredine, i dobrovoljnih organizacija. To, pored ostalog, znai da programe prevencije treba usmeriti na pruanje podrke posebno osetljivim porodicama, kroz ukljuivanje kola u poduavanju osnovnim vrednostima (ukljuujui informacije o zakonskim pravima i obavezama dece i roditelja) i posebne brige i panje za mlade u riziku. U tom smislu bi takoe trebalo obratiti posebnu panju na decu koja bee iz kole ili iz nekog drugog razloga na zavre kolovanje. Preporuuje se podrka vrnjakih grupa i to vee ukljuivanje roditelja. Isto tako, drave potpisnice bi trebalo da formiraju slube i izrade programe na nivou drutvene zajednice koji odgovaraju posebnim potrebama, problemima, brigama i interesima dece, posebno dece koja se vraaju kriminalu, kao i da za njihove porodice obezbede odgovarajuu pravnu zatitu i savetovanje.19. lanovi 18 i 27 potvruju znaaj odgovornosti roditelja u vaspitavanju svoje dece, dok KPD istovremeno trai od drava potpisnica da za roditelje (ili staratelje) obezbede potrebnu pomo u vrenju njihovih roditeljskih dunosti. Mere pomoi ne bi trebalo usmeriti samo na prevenciju negativnih situacija, ve takoe, i jo vie, na unapreenje drutvenog potencijala roditelja. Postoji obilje informacija o programima prevencije na bazi doma i porodice, kao to su obuavanje roditelja, programi za poboljanje interakcije roditelja i dece i programi sa kunim posetama, koji mogu zapoeti u veoma ranom uzrastu deteta. Isto tako se pokazalo da boravak dece u obdanitima utie na smanjenje stope budueg nasilja i kriminala. Na nivou drutvene zajednice, pozitivne rezultate su ostvarili programi kao to su Zajednice koje brinu (Communities that Care CTC), koji predstavljaju strategiju za prevenciju usmerenu na rizik.20. Drave potpisnice treba da daju punu podrku i unaprede ukljuivanje dece u skladu sa lanom 12 KPC, a takoe i roditelja, vodeih predstavnika druvene zajednice i ostaljih kljunih aktera (napr. predstavnika NVO, socijalnih radnika) u razvoj i sprovoenje preventivnih programa. Kvalitet tog angaovanja predstavlja kljuni faktor za uspeh ovih programa.21. Komitet preporuuje dravama potpisnicama da u naporima da izrade efikasne preventivne programe trae pomo i savet od Meuagencijskog panela za maloletniko pravosue.B. Intervencije/diverzioni programi (takoe vidi odeljak E u daljem tekstu)22. Organi vlasti mogu da primenjuju dve vrste intervencije u radu sa decom za koju se navodi, koja su optuena ili za koju je utvreno da su prekrila krivini zakon: mere bez pribegavanja sudskom postupku i mere u kontekstu sudskog postupka. Komitet podsea drave potpisnice da pri tom moraju obratiti maksimalnu panju i obezbediti da se ljudska prava dece i mere pravne zatite u potpunosti potuju i uvaju.23. Deca u sukobu sa zakonom, ukljuujui povratnike, imaju pravo da se sa njima postupa na nain koji doprionosi njihovoj renitegraciji, kao i preuzimanju konstruktivne uloge u drtvu od strane deteta (lan 40(1) KPD). Hapenje, pritvor ili zatvaranje deteta se moe koristiti samo kao poslednja mera (lan 37(b)). Iz tog razloga je neophodno u sklopu sveobuhvatne politike maloletnikog pravosua razviti i sprovoditi iroki spektar mera kao bi se osiguralo da se sa decom postupa na nain koji odgovora njihovom dobru i koji je proporcionalan okolnostima i uinjenom delu. Ove mere treba da ukljue staranje, savetovanje i nadzor, pravno zastupanje, uslovno kanjavanje, starateljstvo, programe za kolovanje i struno osposobljavanje i druge mere koje su alternativa institucionalnom staranju (lan 40(4)).

Intervencije bez pribegavanja sudskom postupku

24. Prema lanu 40(3) KPD, drave potpisnice e nastojati da unaprede mere za postupanje sa decom za koju se navodi, koja su optuena ili za koju je utvreno da su prekrila krivini zakon, bez pribegavanja sudskom postupku, kad god je to primereno ili poeljno. Imajui u vidu da veina mladih prestupnika poini samo sitniji prestup, itav niz mera, u koje spadaju iskljuivanje iz krivinog sudskog postupka za maloletnike i upuivanje na alternativne (drutvene) slube (tj. diverzione mere), trebalo bi da bude dobro ustanovljena praksa koja moe i treba da se primenjuje u veini sluajeva. 25. Komitet smatra da drave potpisnice imaju obavezu da promoviu mere postupanja sa decom u sukobu sa zakonom bez pribegavanja sudskom postupku, koje se primenjuju, a svakako nisu ograniene na decu koja uine sitnije prestupe, kao to je kraa u prodavnici ili drugi imovinski prekraji sa ogranienom tetom, kao i na decu koja su prvi put poinila neko delo. Statistike u mnogim zemljama govore da najvei broj, a esto veina prestupa koju uine deca spada u ove kategorije. To je u skladu sa principima navedenim u lanu 40(1) KPD da se u ovakvim sluajevima ne pribegava sudskim postupcima prema krivinom zakonu. Osim to je time izbegnuta stigmatizacija, ovaj pristup daje dobre rezultate kod dece i u interesu je javne bezbednosti, a pokazao se i kao efikasniji.26. Drave potpisnice treba da preduzmu mere da postupanje sa decom u sukobu sa zakonom bez pribegavanja sudskim postupcima postane sastavni deo njihovih sistema maloletnikog pravosua, kao i da pri tom osiguraju da ljudska prava i pravna zatita dece budu u potpunosti potovana i zatiena(lan 40(3)(b).27. Dravama potpisnicama se preputa diskreciono pravo da odlue o samoj prirodi i sadraju mera za postupanje sa decom u sukobu sa zakonom bez pribegavanja sudskom postupku, kao i da preduzmu potrebne zakonodavne i druge mere za njihovo sprovoenje. Nezavisno od toga, na bazi podataka iz izvetaja nekih drava potpisnica, jasno se vidi da su izraeni raznovrsni programi na bazi drutvene zajednice, kao to su socijalne slube, nadzor i savetovanje, napr. od strane socijalnih radnika i socijalnih radnika zaduenih za nadzor dece na uslovnom otpustu, savetovanje u porodici i druge forme restorativnog pravosua, ukljuujui obeteenje i nadoknadu tete rtvama. Ostale drave potpisnice bi trebalo da koriste iskustva ovih lanica. to se tie potovanja ljudskih prava i mera pravne zatite, Komitet upuuje na odgovarajue delove lana 40 KPD i naglaava sledee:

Diverzione mere (tj. mere za postupanje sa decom za koju se navodi, koja su optuena ili za koju je utvreno da su prekrili krivini zakon, bez pribegavanja sudskom postupku) bi trebalo koristiti samo uz obavezan dokaz da je dete uinilo navedeno delo, da je ono slobodno i svojevoljno priznalo odgovornost, i da za to priznanje nije korieno zastraivanje ili pritisak, i konano da se ono nee upotrebiti protiv njega u bilo kom narednom sudskom postupku; Dete mora slobodno i svojevoljno da da pismeni pristanak na primenu diverzionih mera, zasnovan na adekvatnim i detaljnim podacima o prirodi, sadraju i trajanju mere, kao i o posledicima neuspeha saradnje, sprovoenja i okonanja mere. U smislu veeg ukljuivanja roditelja, drave potpisnice mogu takoe da razmotre mogunost zahteva za pristanak roditelja, a posebno kada se radi o deci mlaoj od 16 godina;

Zakon mora da sadi posebne odredbe navodei pojedinane sluajeve u kojima je mogua primena diverzionih mera, a ovlaenja policije, tuilaca i/ili drugih organa koji e donositi odluke u ovom smislu treba regulisati i preispitati, posebno kako bi se deca zatitila od diskriminacije; Detetu treba omoguiti da trae pravnu ili drugu odgovarajuu pomo prilikom odluivanja o tome koja mu od diverzionih mera koju je ponudio nadleni organ, najvie odgovara i koju bi ono elelo, kao i o mogunosti njenog preispitivanja; Poto dete zavri sa dvirzionom merom, sluaj bi trebalo da bude konano i definitivno zatvoren. I mada je dozvoljeno voditi poverljivu evidenciju iz razloga adminsitracije i prikaza podataka, nju ne treba tretirati kao krivinu evidenciju, a dete koje je prolo diverzioni program se ne sme tretirati kao neko ko je ranije osuivan. Ukoliko postoji bilo kakva evidencija o tom sluaju, pristup tim informacijama treba da bude omoguen iskljuivo nadlenim organima vlasti koji su ovlaeni da rade sa decom u sukobu sa zakonom i to na ogranieni rok, napr. najvie u toku jedne godine.

Intervencije u kontekstu sudskih postupaka

28. Poto nadleni organ vlasti pokrene sudski postupak (obino je to tuilatvo), moraju se primeniti principi potenog i pravednog suenja (vidi odeljak D u daljem tekstu). Sistem maloletnikog pravosua treba istovremeno da obezbedi veliki broj mogunosti za postupanje sa decom u sukobu sa zakonom primenom drutveno-vaspitnih mera, kao i da strogo ogranii primenu liavanja slobode, a posebno pritvor u pretkrivinom postupku, koji treba da bude poslednja mogua mera. U fazi odluivanja u postupku, liavanje slobode se mora koristiti kao poslednja mogua mera i u najkraem odgovarajuem periodu (lan 37(b). To znai da bi drave lanice trebalo da imaju dobro obuenu slubu za socijalni rad koja e omoguiti maksimalnu i efikasnu primenu mera kao to su nalozi za savetovanje i nadzor, socijalni rad, drutveni nadzor ili dnevne centre za prijavljivanje, kao i mogunost ranijeg otpusta iz pritvora.

29. Komitet podsea drave potpisnice da u skladu sa lanom 40 (1) KPD, reintegracija nalae da se ne smeju preduzimati nikakve radnje koje bi ugrozile punu participaciju maloletnika u njegovoj sredini, kao to je stigmatizacija, drutvena izolacija, ili negativan publicitet deteta. Da bi se sa detetom u sukobu sa zakonom postupalo na nain koji podstie njegovu reintegraciju neophodno je uiniti sve kako bi ono postalo kompletan, konstruktivan lan svoje zajednice.C. Uzrast dece u sukobu sa zakonomMinimalni uzrast za krivinu odgovornost30. Izvetaji drava potpisnica pokazuju da postoji irok dijapazon minimalnog uzrasta za krivinu odgovornost. On se kree od najnieg uzrasta od 7 ili 8 godina, pa do preporuenog uzrasta za krivinu odgovornost dece od 14 ili 16 godina. Samo kod manjeg broja drava potpisnica u opticaju su dva minimalna uzrasta za krivinu odgovornost. Deca u sukobu sa zakonom koja su u trenutku izvrenja krivinog dela bila na donjoj starosnoj granici krivine odgovornost ili iznad te granice, a ispod gornje granice minimanlog uzrasta smatraju se krivino odgovornim samo ukoliko u tom smislu imaju neophodnu zrelost. Procenu ovakve zrelosti vri sud/sudija, esto bez zahteva za ukljuivanje strunog miljenja psihologa, zbog ega se u praksi u sluajevim tekih krivinih dela koristi donja minimalna starosna granica. Sistem dva minimalna uzrasta ne samo da esto izaziva zabunu, ve je uglavnom preputen diskreciji suda/sudije, to moe za posledicu imati diskriminatorsku praksu. U svetlu ove iroke lepeze minimalnog uzrasta za krivinu odgovornost, Komitet osea potrebu da dravama potpisnicama izda jasne smernice i preporuke u vezi sa minimalnim uzrastom za krivinu odgovornost.31. lan 40(3) KPD zahteva od drava potpisnica da pored ostalog rade na tome da se ustanovi minimalni uzrast ispod kojeg se za dete ne sme smatrati da je sposobno da prekri krivini zakon, ali u tom smislu ne navodi odreeni minimalni uzrast. Komitet shvata ovu odredbu kao obavezu drava potpisnica da odrede minimalni uzrast za krivinu odgovornost (MUKO). Ovaj najnii uzrast znai sledee: Dete koje uini krvino delo u dobi ispod najnieg uzrasta ne moe se smatrati odgovornim u krivinom zakonskom postupku. ak i (veoma) mlada deca mogu biti sposobna da prekre krivini zakon, ali ako to uine kada su ispod MUKO, nepobitna je pretpostavka da ne mogu biti zvanino optuena i ne mogu se smatrati odgovornom u krivinom zakonskom postupku. Prema ovoj deci se mogu primeniti posebne mere zatite ukoliko je neophodno i u njihovom najboljem interesu; Deca koja su u vreme izvrenja dela (ili: kada su prekrila krivini zakon) bila na MUKO ili starija, ali mlaa od 18 godina (vidi takoe paragrafe 35-38 u daljem tekstu) mogu biti formalno optuena i na njih se mogu primeniti krivini zakonski postupci. Meutim, ovi postupci, ukljuujui krajnji ishod, moraju biti potpuno usaglaeni sa prinicpima i odredbama KPD, kako je objanjeno u ovom optem komentaru.32. Pravilo 4 Pekinkih pravila preporuuje da se MUKO ne utvuje na suvie niskom starosnom nivou, imajui na umu injenice u pogledu emotivne, mentalne i intelektualne zrelosti. U skladu sa ovim pravilom Komitet je preporuio dravama potpisnicama da ne utvruju MUKO na suvie niskom nivou i da onaj koji je trenutno nizak poveaju na meunarodno prihvatljiv nivo. Iz ovih preporuka se moe zakljuiti da Komitet smatra da je minimalni uzrast za krivinu odgovornost deteta ispod 12 godina meunarodno neprihvatljiv. Drave potpisnice se podstiu da poveaju svoje niske MUKO na nivo uzrasta od 12 godina, to bi bio apsolutni minimalni uzrast i da nastave da ga poveavaju na vii nivo starosne granice.

33. U isto vreme, Komitet apeluje na drave potpisnice da ne smanjuju svoj MUKO na nivo od 12 godina. Vii MUKO, na primer 14 ili 16 godina, doprinosi stvaranju maloletnikog sistema koji u skladu sa lanom 40(3) KPD postupa sa decom u sukobu sa zakonom bez pribegavanja sudskim postupcima, uz puno potovanje ljudskih prava deteta i obezbeenje pravne zatite. U tom smislu, drave potpisnice treba u svojim izvetajima Komitetu da dostave detaljne podatke o tome kako se postupa sa decom ispod MUKO koji je definisan njihovim zakonima, poto je utvreno da su prekrila krivini zakon ili se pak navodi ili su optuena da su to uradila, i koje su mere pravne zatite kojima se osigurava da se sa njima postupa isto tako poteno i pravedno kao i sa decom koja su iznad MUKO.34. Komitet eli da izrazi svoju zabrinutost zbog prakse u kojoj su doputeni izuzeci od MUKO, ime se dozvoljava primena nie granice minimalnog uzrasta za krivinu odgovornost u sluajevima kada je dete, na primer, optueno da je poinilo teko krivino delo ili kada se smatra dovoljno zrelim da bi bilo krivino odgovorno. Komitet naglaava preporuku dravama potpisnicama da odrede MUKO, tako da korienje nieg uzrasta po prinicpu izuzetaka bude onemogueno.35. Ukoliko ne postoje dokazi o uzrastu i nije mogue utvrditi da li je dete u MUKO uzrastu ili starije, ono se ne sme smatrati krvino odgovornim (vidi takoe paragraf 39 u daljem tekstu).

Najvia starosna granica za maloletniko pravosue36. Komitet takoe eli da skrene panju dravama potpisnicama na gornju starosnu granicu kod primene pravila maloletnikog pravosua. Ova specijalna pravila kako u smislu posebnih proceduralnih pravila i pravila za primenu diverzionih i posebnih mera treba primenjivati poev od MUKO ustanovlejnog u toj zemlji, na svu decu koja u vreme kada su navodno poinila prestup (ili delo kanjivo po krivinom zakonu) nisu jo napunila 18 godina.37. Komitet eli da podseti drave potpisnice da su one prihvatile da svako dete za koje se navodi, koje je optueno ili za koje je utvreno da je prekrilo krivini zakon ima pravo da se sa njim postupa u skladu sa odredbama lana 40 KPD. To znai da se sa svakom osobom mlaom od 18 godina u vreme kada je navodno poinjen prestup, mora postupati u skladu sa pravilima maloletnikog pravosua.

38. Komitet stoga preporuuje da one zemlje potpisnice koje granicu primenjivosti svojih pravila maloletnikog pravosua ograniavaju na decu mlau od 16 godina (ili mlau) ili koja dozvoljavaju da se deca uzrasta 16 ili 17 godina po izuzetku tretiraju kao odrasli kriminalci, izmene svoje zakone kako bi obezbedile punu primenu pravila maloletnikog pravosua, bez diskriminacije, za sve osobe mlae od 18 godina. Komitet sa zadovoljstvom prima k znanju da neke drave potpisnice, bilo kao opte pravilo ili kao izuzetak, dozvoljavaju primenu pravila i propisa maloletnikog pravosua na osobe od 18 godina i starije, obino do uzrasta od 21 godine.39. I konano, Komitet eli da naglasi injenicu da je za punu implementaciju lana 7 KPD, koji izmeu ostalog zahteva da svako dete bude prijavljeno odmah po roenju, od sutinske vanosti da se na ovaj ili onaj nain utvrde starosne granice, to vai za sve drave potpisnice. Dete bez dokaza o roenju je naroito podlono svim vrstama zloupotreba i nepravdi u odnosu na porodicu, posao, kolovanje i rad, posebno u okviru sistema maloletnikog pravosua. Svako dete mora besplatno dobiti izvod iz matine knjige roenih, kad god mu je to potrebno, da bi dokazalo svoj uzrast. Ukoliko ne postoji dokaz o uzrastu, dete ima pravo na pouzdani lekarski ili socijalni pregled kojim se moe utvrditi njegov/njen uzrast, te u sluaju sukoba nepouzdanih dokaza, dete mora imati pravo na primenu principa da u sumnji treba presuditi u korist optuenog.D. Garancije za poteno suenje

40. lan 40(2) KPD sadri znaajnu listu prava i garancija koje imaju za cilj da svakom detetu za koje se navodi ili je optueno da je prekrilo krivini zakon, osiguraju poteno suenje i korektno postupanje. Najvei deo ovih garancija se takoe moe nai u lanu 14 Meunarodne konvencije o graanskim i politikih pravima (MKGPP), koje je Komitet za ljudska prava analiziralo i komentarisao u svom optem komentaru br.13 (1984) (Pravosudna praksa) koji se trenutno revidira. Meutim, primena ovih garancija na decu ima neke specifine aspekte koji e ovde biti izloeni. Pre toga, Komitet eli da istakne da je kljuni uslov za pravilnu i efikasnu primenu ovih prava ili garancija lini kvalitet osoba koje se bave maloletnikim pravosuem. Obuavanje ljudi od struke, kao to su policajci, tuioci, pravni i drugi zastupnici dece, sudije, socijalni radnici, socijalni radnici za nadzor dece na uslovnom otpustu i drugi, je od sutinskog znaaja i trebalo bi da se odvija na sistematski i kontinuiran nain. Ovi profesionalci treba da budu dobro obaveteni o fizikom, psihikom, mentalnom i drutvenom razvoju deteta, a posebno adolescenata, kao i o posebnim potrebama najosetljivije dece, kao to su deca sa smetnjama u razvoju, raseljena dece, deca sa ulice, deca koja trae izbegliki status ili azil i deca koja pripadaju rasnim, etnikim, verskim, jezikim i drugim manjinama (vidi paragrafe 6-9 gore). Obzirom lako dolazi do previda enske dece jer predstavljaju samo malu grupu, mora se obratiti posebna panja na specifine potrebe enske dece, napr. vezano za raniju zloupotrebu i posebne zdravstvene potrebe. Struni kadar i zaposleni treba u svim situacijama da postupaju na nain koji potuje dostojanstvo i vrednost deteta, koji kod njega podstie potovanje prava oveka i osnovne slobode drugih i koji unapreuje reintegraciju deteta i njegovo preuzimanje konstruktivne uloge u drutvu (lan 40(1). Sve garancije navedene u lanu 40(2), o kojima e ovde biti rei, predstavljaju minimalne standarde, to znai da zemlje potpisnice mogu i treba da ustanove i prate vie standarde, kao napr. u oblasti pruanja pravne pomoi i ukljuenja deteta i njegovih roditelja u sudski postupak.Nema retroaktivnog maloletnikog pravosua (lan 40(2)(a))

41. lan 40(2)(a) KPD potvruje pravilo da se niko ne sme smatrati krivim za bilo koje krivino delo na bazi bilo kog dela ili propusta koji po nacionalnom ili meunarodnom pravu nije predstavljao krivino delo u vreme kada je uinjeno, takoe vai i za decu (vidi takoe lan 15 MKGPP). To znai da ni jedno dete ne moe biti optueno ili osueno po krivinom zakonu za dela ili propuste koji u vreme kada su poinjeni nisu bili zabranjeni nacionalnim ili meunarodnim zakonom. U svetlu injenice da su mnoge zemlje potpisnice nedavno pojaale i/ili proirile odredbe svojih krivinih zakona u borbi protiv terorizma, Komitet preporuuje dravama lanicama da osiguraju da ove promene ne dovedu do retroaktivnog ili nenamernog kanajvanja dece. Komitet takoe eli da podseti drave potpisnice na pravilo koje kae da se ne sme odrediti tea kazna od one koja je bila primenjiva u vreme kada je krivino delo poinjeno, kao to je navedeno u lanu 15 MKGPP, to se u svetlu lana 41 KPD primenjuje na decu drava potpisnica MKGPP. Ni jednom detetu ne sme biti izreena tea kazna od one koja je vaila u vreme kada je ono prekrilo krivini zakon. Meutim, ukoliko se promenom zakona nakon poinjenog dela predvia laka kazna, onda dete treba da ima koristi od te promene.Pretpostavka nevinosti (lan 40(2)(b)(i)

42. Pretpostavka nevinosti je osnova u zatiti ljudskih prava dece u sukobu sa zakonom. To znai da tuilatvo treba da podnese teret dokazivanja optube(i) protiv deteta. U sluaju deteta za koje se navodi ili je optueno da je prekrilo krivini zakon primenjuje se princip da u sumnji treba presuditi u korist optuenog i krivo je prema optubi samo ukoliko su te optbe dokazane bez ikakve osnovane sumnje. Dete ima pravo da se sa njim postupa u skladu sa ovom pretpostavkom i organi vlasti i ostali akteri su duni da se uzdre od prejudiciranja ishoda suenja. Drave potpisnice bi trebalo da pribave podatke o razvoju deteta kako bi osigurale da se pretpostavka nevinosti potuje u praksi. Dete se moe ponaati na sumnjiv nain iz razloga nedovoljnog razumevanja postupka, nezrelosti, straha ili drugih razloga, ali organi vlasti ne smeju pretpostaviti da je dete krivo bez dokaza o krivici ukoliko ne postoji osnovana sumnja.Pravo na izraavanje sopstvenog miljenja (lan 12)

43. lan 12(2) KPD zahteva da se detetu obezbedi mogunost izraavanja sopstvenog miljenja u svakom sudskom ili administrativnom postupku koje involvira dete, bilo direktno ili preko predstavnika ili odgovarajueg organa, na nain koji je u skladu sa proceduralnim pravilima nacionalnog zakona.

44. Evidento da je za dete za koje se navodi, koje je optueno ili je utvreno da je prekrilo krivini zakon, pravo da izrazi sopstveno miljenje fundamentalno za poteno suenje. Jednako je oigledno da dete ima pravo da svoje miljenje izrazi direktno, a ne samo preko predstavnika ili odgovarajueg organa, ukoliko je to u njegovom najboljem interesu. O ovom pravu se mora voditi rauna u svim fazama postupka, poev od pretkrivinog postupka kada dete ima pravo da se ne izjanjava (brani se utanjem), kao i da bude sasluano od strane policije, tuioca i istranog sudije. To se takoe odnosi i na faze donoenja sudske odluke i primenu izreenih mera. Drugim reima, detetu se mora pruiti ansa da slobodno izrazi svoje miljenje, a tom miljenju se treba posvetiti duna panja u skladu sa godinama ivota i zrelou deteta (lan 12(1), u svim fazama postupka maloletnikog pravosua. To znai da dete, da bi uspeno participiralo u postupku, mora biti informisano ne samo o optubama (vidi 47-48 u daljem tekstu), ve i o samom postupku maloletnikog pravosua i moguim merama.45. Dete mora dobiti mogunost da izrazi sopstveno miljenje o (alternativnim) merama koje mogu biti izreene, a dunu panju treba posvetiti posebnim eljama ili prioritetima koje ono moe imati u vezi sa tim. Navodi da je dete krvino odgovorno impliciraju da ono treba da bude sposobno i u stanju da efikasno uestvuje u donoenju odluka kada se radi o najprikladnijem odgovoru na navode da je ono prekrilo zakon (vidi lan 46 u daljem tekstu). Podrazumeva se da su za donoenje odluka odgovorne sudije u postupku. Ali postupati sa detetom kao sa pasivnim objektom znai ne uvaavati njegova prava, niti to doprinosi efikasnoj reakciji na njegovo ponaanje. Ovo se takoe odnosi na primenu izreene mere(a). Istraivanje pokazuje da e aktivno uee deteta u primeni ovih mera u najveem broju sluajeva dati pozitivan rezultat.Pravo na delotvorno uee u postupku (lan 40(2)(b)(iv)

46. Poteno suenje nalae da dete za koje se navodi ili je otpueno da je prekrilo krivini zakon bude u stanju da efikasno uestvuje u suenju, te stoga treba da razume optubu, kao i mogue posledice i kazne, ime e se predstavnik zakona rukovoditi prilikom ispitivanja svedoka, sticanja uvida u dogaaje i donoenja odgovarajue odluke o dokazima, svedoenju i meri(ama) koje treba izrei. lan 14 Pekinkih pravila nalae da postupak treba da se odvija u atmosferi razumevanja koja e omoguiti detetu da participira i slobodno izrazi svoje miljenje. Uzrast i zrelost deteta mogu uticati na izmenu sudskog postupka i prakse.Dete treba da bude odmah i direktno obaveteno o optubi(ama) (lan 40(2)(b)(ii)47. Svako dete za koje se navodi ili je optueno da je prekrilo krivini zakon ima pravo da bude odmah i direktno obaveteno o optubama protiv njega. Odmah i driektno znai to je pre mogue, a to je kada tuilac ili sudija iniciraju postupak protiv deteta. Isto tako i kada nadleni organi odlue da rade na sluaju bez pribegavanja sudskom postupku, dete mora biti obaveteno o optubi(ama) koje mogu opravdati takav pristup. Ovo je deo zahteva iz lana 40(3)(b) KPD da pravna zatita bude u potpunosti ispotovana. Dete treba da bude obaveteno na jeziku koje razume. Ovo moe zahtevati dostavljanje informacija na stranom jeziku, a takoe i prevod zvaninog pravnog argona, esto korienog u krivinim optubama za maloletnike, na jezik koji je razumljiv za dete. 48. Nije dovoljno dostaviti detetu zvanini dokument, pa esto moe biti neophodno i usmeno objanjenje. Organi vlasti ne treba ovo da preputaju roditeljima ili zakonskim starateljima ili pak pravnim ili drugim zastupnicima deteta. Organi vlasti (tj. policija, tuioci, sudije) su obavezni da obezbede da dete razume svaku optubu protiv njega. Komitet smatra da obavetavanje roditelja ili staraoca ne treba da bude alternativa obavetavanju deteta. Najbolje je da i dete i roditelji ili staratelji dobiju ovo obavetenje tako da mogu da shvate optubu(e) i mogue posledice.Pravna ili druga odgovarajua pomo (lan 40(2)(b)(ii)

49. Detetu mora biti zagarntovana pravna ili druga odgovarajua pomo u pripremi i iznoenju odbrane. KPD zahteva da se detetu obavezno obezbedi pomo, koja ne mora uvek biti pravna, ali mora biti odgovarajua. Dravama lanicama je preputeno diskreciono pravo da odlue na koji nain e se ova pomo obezbediti ali ona treba da bude besplatna. Komitet preporuuje da drave potpisnice obezbede koliko god je to mogue odgovarajuu strunu pravnu pomo, kao to su profesionalni advokati ili struni saradnici. Mogue je pruanje i druge adekvatne pomoi (napr. socijalni radnik) ali ta osoba mora imati dovoljno znanja i razumevanja za razliite pravne aspekte prostupka u maloletnikom pravosuu i mora biti obuena za rad sa decom u sukobu sa zakonom.

50. Kako nalae lan 14(3)(b) MKGPP, dete i njegov pomonik moraju imati dovoljno vremena i sredstava za pripremu odbrane deteta. Komunikacija izmeu deteta i pomonika treba da se odvija, bilo u pismenoj ili usmenoj formi, pod okolnostima koje obezbeuju puno uvaavanje diskrecije, u skladu sa garancijama koje predvia lan 40(2)(b)(vii) KPD i prava deteta na zatitu privatnosti i korespondencije (lan 16 KPD). Izvestan broj drava potpisnica je izrazilo rezervu u vezi sa ovom garancijom (lan 40(2)(b)(ii) KPD, pretpostavljajui navodno da to zahteva iskljuivo obezbeenje pravne pomoi, i to advokata. To ovde nije sluaj i takve rezerve mogu i treba da budu povuene.Donoenje odluke bez odlaganja i uz ukljuenje roditelja (lan 40(2)(b)(iii)51. Na meunarodnom nivou postoji konsenzus da za decu u sukobu sa zakonom vreme od izvrenja dela do krajnje reakcije na ovo delo treba da bude to je mogue krae. to je ovaj period dui, to je verovatnije da e odgovor izgubiti svoj eljeni pedagoki efekat i to e vie dete biti stigmatizovano. U tom smislu, Komitet se takoe poziva na lan 37(d) KPD, gde dete lieno slobode ima pravo da odluka o uinjenom delu bude hitno doneta, kako bi moglo da uloi albu na zakonistost liavanja slobode. Izraz hitno je ak i jai to je opravdano, imajui u vidu ozbiljnost liavanja slobode nego izraz bez odlaganja (lan 40(2)(b)(iii) KPD, koji ima jae znaenje od izraza bez nepotrebnog odlaganja lana 14 (3)(c) MKGPP.

52. Komitet preporuuje da drave potpisnice utvrde i primenjuju vremenska ogranienja za period od izvrenja dela do okonanja policijske istrage, odluke tuioca (ili drugog nadlenog organa) da podignu optunicu protiv deteta, i konanog suenja i presude suda ili drugog nadlenog sudskog organa. Ova vremenska ogranienja bi trebalo da budu kraa od onih koja vae za odrasle. U isto vreme, odluke bez odlaganja treba da budu rezultat postupka u kome se u potpunosti potuju ljudska prava deteta i pravna zatita. Tokom ovog postupka odluivanja bez odlaganja, pravna ili druga odgovarajua pomo mora biti zastupljena. Pristustvo ove pomoi ne bi trebalo ograniiti na suenje pred sudom ili drugim sudskim organom, ve ona treba da bude zastupljena u svim drugim fazama postupka, poev od ispitivanja (sasluanja) deteta u policiji.53. Roditelji ili zakonski staraoci treba takoe da budu pristutni tokom postupka jer mogu da prue detetu generalnu psiholoku i emotivnu podrku. Prisustvo roditelja ne znai da oni mogu da se stave u odbranu deteta ili da se ukljue u postupak donoenja odluke. Meutim, sudija ili nadleni organ vlasti imaju pravo da odlue, na zahtev deteta ili njegovog pravnog ili drugog odgovarajueg pomonika, ili zbog toga to to nije u najboljem interesu deteta (lan 3 KPD), da se ogranii, smanji ili iskljui prisustvo roditelja iz postupka.54. Komitet preporuuje da drave potpisnice izriito predvide zakonom maksimalno angaovanje roditelja ili zakonskih staraoca u postupku protiv deteta. Angaovanje e na generalnom planu doprineti da se na krenje krivinog zakona od strane deteta efikasno odgovori. Da bi se unapredilo uee roditelja, oni moraju biti obaveteni o privoenju deteta to je pre mogue.55. U isto vreme, Komitet ali to u nekim zemljama postoji tendencija uvoenja kazne za roditelje za dela koja su uinila njihova deca. Graanska odgovornost za tetu izazvanu delom koje je poinilo dete, u nekim ogranienim sluajevima, moe biti odgovarajua, posebno kada se radi o deci mlaeg uzrasta (napr.mlaa od 16 godina). Meutim, malo je verovatno da e kriminalizovanje roditelja dece u sukobu sa zakonom doprineti tome da oni postanu aktivni partneri u reintegraciji dece u drutvu.Dete ne treba pod prinudom da prizna sopstvenu krivicu (lan 40(2)(b)(iii)56. U skladu sa lanom 14(3)(g) MKGPP, KPD zahteva da se na dete ne vri pritisak da da svedoi, prizna ili prihvati krivicu. Ovo u prvom redu znai i samo po sebi se podrazumeva da muenje, okrutno, neoveno ili poniavajue postupanje radi priznavanja ili prihvatanja sopstvene krivice pod prinudom, predstavlja grubo krenje prava deteta (lan 37(a) KPD) i potpuno je neprihvatljivo. Takvo priznanje nikako ne moe biti prihvatjivo kao dokaz (lan 15 Konvencije protiv muenja i drugih oblika okrutnog, neovenog li poniavajueg postupanja ili kanjavanja).

57. Postoje mnogi drugi manje nasilni naini da se dete natera ili navede da prizna krivicu ili svedoi. Izraz primoran bi trebalo tumaiti u irem smislu i ne bi ga trebalo ograniavati na primenu fizike sile ili druge vrste oiglednog krenja ljudskih prava. Uzrast deteta, njegov razvoj, duina sasluavanja, nerazumevanje, strah od nepoznatih posledica ili od nagovetene mogunosti zatvaranja mogu navesti dete da prizna ono za ta nije krivo. Ovo je jo verovatnije ukoliko se detetu obeaju nagrade, kao napr: moe da ide kui im nam kae istinu, ili davanje obeanja da e dobiti lake kazne ili biti osloboeno.58. Detetu koje se sasluava mora biti dostupan pravni ili drugi odgovarajui zastupnik, i ono mora biti u stanju da zahteva prisustvo roditelja tokom sasluanja. Moraju se posebno ispitati naini sasluavanja koji e obezbediti da dete svedoi dobrovoljno, a ne prisilno, uzimajui u obzir sve okolnosti, kao i to da svedoenje bude pouzdano. Prilikom razmatranja dobrovoljnosti i pouzdanosti priznanja ili ispovesti deteta, sud ili drugi sudski organ mora uzeti u obzir uzrast deteta, koliko dugo je bilo zatvoreno i ispitivano i da li je prisutan pravni ili neki drugi savetnik, roditelj(i) ili nezavisni predstavnik deteta. Policajci i drugi istrani organi treba da budu dobro obueni u tome da izbegavaju tehnike sasluavanja i praksu koje za rezultat imaju prisilno ili nepouzdano priznanje ili svedoenje.Prisustvo i ispitivnje svedoka (lan 40(2)(b)(iv)

59. Garancija navedena u lanu 40(2)(b)(iv) KPD naglaava da u maloletnikom pravosuu treba voditi rauna o principu jednakosti suprotstavljenih strana (t.j. isti uslovi za odbranu i tuilatvo). Izraz da se ispituje ili da budu ispitani se odnosi na injenicu da postoje razlike u pravnim sistemima, pogotovu izmeu optunog (akuzatornog) i istranog (inkvizitorskiog) suenja. U ovom drugom sistemu, optuenom se esto dozvoljava da ispituje svedoke iako on/ona retko koriste ovo pravo i preputaju sasluavanje svedoka advokatu ili, kada se radi o deci, drugom odgovarajuem organu. Meutim, i dalje je znaajno da advokat il neki drugi predstavnik obaveste dete o mogunosti ispitivanja svedoka, kao i o mogunosti da mu se dozvoli da izrazi svoje miljenje u vezi sa tim, a tom miljenju treba posvetiti dunu panju shodno uzrastu i zrelosti deteta (lan 12).Pravo na albu (lan 40(2)(b)(iv)

60. Dete ima pravo da se ali na odluku kojom se proglaava krivim prema optubi(ama) protiv njega i na izreene mere koje su posledica ove presude o krivici. O ovoj albi treba da odluuje vii, nadleni, nezavisni i nepristrasni organ vlasti ili sudski organ, drugim reima, organ koji ispunjava iste standarde i zahteve kao i onaj koji je obraivao sluaj u prvom stepenu. Garancija je slina onoj navedenoj u lanu 14(5) MKGPP. Ovo pravo na albu nije ogranieno na najtea dela.61. ini se da je iz ovog razloga manji broj drava potpisnica izrazilo rezerve prema ovoj odredbi kako bi se ograniilo pravo deteta da se ali na tea krvina dela i/ili kaznu zatvora. Komitet podsea drave potpisnice MKGPP da slina odredba stoji u lanu 14(5) istog dokumneta. U svetlu lana 41 KPD, to znai da se ovim lanom svakom detetu kome se sudi obezbeuje pravo na albu. Komitet preporuuje dravam potpisnicama da povuku svoje rezerve na odredbu lana 40(2)(b)(v).

Besplatna pomo prevodioca (lan 40(2)(vi)

62. Ako dete ne moe da razume ili ne govori jezik koji se koristi u sistemu maloletnikog pravosua, ono ima pravo na besplatnu pomo prevodioca. Ova pomo ne treba da bude ograniena samo na suenje ve mora biti na raspolaganju detetu u svim fazama postupka maloletnikog pravosua. Takoe je znaajno da je prevodilac obuen za rad sa decom, jer upotreba i razumevanje njihovog maternjeg jezika se moe razlikovati od onoga kojeg koriste odrasli. Nedostatak znanja i/ili iskustva u tom smislu moe biti prepreka da dete u potpunosti razume pitanja koja se postavljaju i moe ugroziti njegovo pravo na poteno suenje i efikasnu participaciju. Uslov koji poinje sa ako, u sluaju da dete ne moe da razume ili govori jezik koji se koristi, znai da napr. dete stranog porekla ili drugog naroda, koje osim svog maternjeg jezika razume i govori zvanini jezik, ne mora da ima besplatnu pomo prevodioca.63. Komitet takoe eli da skrene panju dravama potpisnicama na decu sa oteenim sluhom ili drugim smetnjama u razvoju. U duhu lana 40(2)(vi) i u skladu sa posebnim merama zatite za decu za smetnjama u razvoju iz lana 23, Komitet preporuuje dravama potpisnicama da deci sa oteenim sluhom ili drugim smetnjama u razvoju obezbede adekvatnu i efikasnu pomo dobro obuenih strunjaka, napr. u govoru za gluvoneme, ukoliko su oni predmet postupka u maloletnikom pravosuu (u ovom kontekstu vidi takoe opti komentar br.9 (prava dece sa smetnjama u razvoju) Komiteta za prava deteta.

Puno potovanje privatnosti (lan 16 i 40(2)(b)(vii)

64. Pravo deteta na potovanje privatnosti u svim fazama postupka je odraz prava na zatitu privatnosti sadranog u lanu 16 KPD. Sve faze postupka obuhvata vreme od prvog kontakta sa organima za sprovoenje zakona (napr. zahtev za davanje podataka i identifikaciju) pa sve do konane odluke nadlenog organa vlasti ili izlaska iz reima nadzora, staranja ili liavanja slobode. U kontekstu koji se ovde obrauje, to znai da treba izbei tetu koju izaziva neprimereno objavljivanje u javnosti ili postupak etiketiranja. Nije dozvoljeno objavljivanje bilo kakvih podataka kojima se maloletni poinilac moe identifikovati, iz razloga stigmatizacije, kao i zbog toga to to moe uticati na dostupnost kolovanju, zapoljavanju ili na bezbednost deteta. To znai da organ vlasti treba da bude veoma oprezan kod davanja izjava za medije u vezi sa prestupima za koje se navodi da su ih poinila deca i da ih ogranie na samo izuzetne sluajeve. Oni moraju preduzeti mere garancije da deca ne budu identifikovana u ovim informacijama za tampu. Novinari koji prekre pravo na privatnost deteta u sukobu sa zakonom treba da budu kanjeni disciplinski, a kada je to neophodno (napr. ako se to ponovi) treba primeniti i krivine zakonske sankcije.65. U cilju zatite privatnosti deteta, mnoge drave potpisnice imaju pravilo uz mogue povremene izuzetke da suenje ili druga sasluanja deteta optuenog za krenje krivinog zakona treba da se odvijaju iza zatvorenih vrata. Pravilo dozvoljava prisustvo eksperata i drugih strunjaka uz posebnu dozvolu suda. Otvorena suenja u maloletnikom pravosuu treba da budu mogua u strogo definisanim sluajevima i po pismenoj odluci suda. Na takvu odluku dete treba da ima pravo albe. 66. Komitet preporuuje da sve drave potpisnice uvedu pravilo da se sudska i druga sasluanja deteta u sukobu sa zakonom odravaju bez prisustva javnosti. Izuzeci od ovog pravila treba da budu vrlo ogranieni i precizno definisani zakonom. Presuda/odluka suda treba da bude objavljena na otvorenoj sednici suda na nain koji ne otkriva identitet deteta. Pravo na privatnost (lan 16) zahteva od svih strunih ljudi koji se bave primenom mera donetih od strane suda iil nekog drugog nadlenog organa, da u svojim kontaktima sa javnou zadre sve informacije koje mogu dovesti do identifikacije deteta. ta vie, pravo na privatnost takoe znai da evidenciju o maloletnim prestupnicima treba uvati kao strogo poverljivu i zatvorenu za trea lica, osim za one koji su direktno ukljueni u istragu i suenje i donoenje odluke o tom sluaju. U smislu izbegavanja stigmatizacije i/ili osude unapred, evidencije o maloletnim prestupnicima ne bi trebalo koristiti u postupcima za odrasle i naknadnim sluajevima koji se odnose na istog poinioca (vidi Pekinka pravila, pravilo 21.1 i 21.2) ili da bi se pojaala budua kazna.67. Komitet takoe preporuuje da drave potpisnice uvedu pravila koja bi omoguila automatsko brisanje iz krivine evidencije imena deteta koje je poinilo prestup, poto napuni 18 godina, ili za neka ograniena, teka krivina dela gde je brisanje mogue na zahtev deteta; ukoliko je potrebno pod odreenim uslovima (napr. da nije uinilo prestup u roku od dve godine od poslednje presude).

E. Mere (vidi takoe poglavlje IV, odeljak B u gornjem tekstu)Alternativne mere u pretkrivinom postupku

68. Odluka da se pokrene formalni krivini postupak ne mora obavezno za znai da se ovaj postupak za dete mora i zavriti formalnom sudskom presudom. U skladu sa primedbama datim gore u odeljku B, Komitet eli da naglasi da nadleni organi vlasti u veini drava javno tuilatvo treba stalno da ispituju mogunosti primene mera koje su alternativa sudskoj presudi. Drugim reima, treba kontinuirano raditi na odgovrajuem zakljuivanju sluaja, nuenjem mera poput gore pomenutih u odeljku B. Priroda i trajanje ovih mera koje ponudi tuilatvo moe biti zahtevnija, uz neophodnu pravnu ili drugu vrstu odgovrajue pomoi detetu. Detetu treba objasniti da je sprovoenje takvih mera nain da se obustavi formalni krivini postupak u okviru zakona za maloletnike, koji e biti okonan ukoliko se mera bude odvijala na zadovoljavajui nain.69. U ovom postupku predlaganja mera koje su alternativa sudskoj presudi na nivou tuioca, ljduska prava deteta i mere pravne zatite treba da budu u potpunosti potovana. U tom smislu, Komitet se poziva na preporuke iznete u gornjem paragrafu 27, koji se i ovde jednako primenjuje.Presude suda/sudije za maloletnike

70. Po obavlejnom potenom i pravednom suenju u skladu sa lanom 40 KPD (vidi poglavlje IV, odeljak D u gornjem tekstu), donosi se odluka o merama koje se izriu detetu za koje je utvreno da je krivo za navedeno(a) delo(a). Zakon mora da obezbedi za sud/sudiju ili neko drugo nadleno, nezavisno i nepristrasno telo ii sudski organ, iroki spektar moguih alternativa institutcionalnom staranju i liavanju slobode, pobrojanih u lanu 40(4) KPD, a koje ne moraju biti i konane, kako bi se osiguralo da liavanje slobode bude korieno samo kao poslednja mogua mera i u najkraem moguem periodu (lan 37(b) KPD).71. Komitet eli da naglasi da reakcija na delo treba uvek da bude srazmerna ne samo okolnostima i teini dela, ve i uzrastu, niom krivinom odgovornosti, okolnostima i potrebama deteta, kao i raznim, a posebno dugoronim potrebama drutva. Princip koji se oslanja samo na kanjavanje nije u skladu sa vodeim principma maloletnikog pravosua sadanim u lanu 40(1) KPD (vidi gore paragraf 5-14). Komitet ponovo naglaava da telesno kanjavanje kao kazna predstavlja krenje ovih principa kao i lana 37 koji zabranju sve oblike okrutnog, neovenog i poniavajueg postupanja ili kanjavanja (vidi takoe opti komentar Komiteta br. 8(2006) (Pravo deteta na zatitu od telesnog kanjavanja ili drugog okrutnog ili poniavajueg oblika kanjavanja). U sluaju tekih krivinih dela kod dece, moraju se razmotriti mere srazmerne okolnostima poinioca i teini dela, ukljuujui i razmatranje potrebe za ouvanje javne bezbednosti i kanjavanjem. U sluaju dece, potreba za ouvanjem dobrobiti i najboljeg interesa deteta i unapreenja njegove reintegracije treba da ima prednost u odnosu na ovakva razmatranja.72. Komitet napominje da ukoliko je odluka o kazni vezana za uzrast deteta, a podaci o njegovom uzrastu su protivureni, neuverljivi ili nesigurni, ono e imati pravo na primenu pravila da u sumnji treba presuditi u korist optuenog (vidi paragrafe 35 i 39 u gornjem tektsu).73. to se tie mera koje su alterantiva liavanju slobode/institucionalnom staranju, postoji itav niz iskustava u korienju i sprovoenju tih mera. Drave potpisnice bi trebalo da koriste ova iskustva i razviju i primenjuju ove alternative prilagoavajui ih sopstvenoj kulturi i tradiciji. Podrazumeva se da se mere koje ukljuuju prisilni rad ili muenje il neoveno i poniavajue postupanje moraju izriito zabraniti, a oni koji su odgovorni za te nezakonite prakse treba privesti pravdi.74. Nakon ovih optih primedbi, Komitet eli da skrene panju na mere koje su zabranjene po lanu 37(a) KPD i na liavanje slobode.

Zabrana smrtne kazne

75. lan 37(a) KPD reafirmie meunarodno priznati standard (vidi takoe lan 6(5) MKGPP da se smrtna kazna ne moe izrei za krvino delo poinjeno od osobe koja je u to vreme bila mlaa od 18 godina. Iako je tekst precizan, neke drave potpisnice pretpostavljaju da ovo pravilo zabranjuje samo izvrenje smrtne kazne za osobe mlae od 18 godina. Meutim, kod ovog pravila, eksplicitni i odluujui kriterijum jeste uzrast u vreme kada je delo uinjeno. To znai da smrtna kazna ne moe biti izreena za krivino delo koje je uinila osoba koja je u vreme izvrenja dela bila mlaa od 18 godina, bez obzira na njegove/njene godine u vreme suenja, izricanja presude ili izvrenja kazne.76. Komitet preporuuje da nekoliko drava potpisnica koje to jo nisu uinile, ukinu smrtnu kaznu za sva krivina dela poinjena od strane osoba mlaih od 18 godina i da ukinu izvrenje smrtnih kazni za te osobe dok se u potpunosti ne usvoje zakonske mere koje zabranjuju smrtnu kaznu nad decom. Izreenu smrtnu kaznu treba izmeniti u kaznu koja je u potpunosti usklaena sa KPD.

Nema doivotne kazne zatvora bez uslovnog otpusta

77. Ni jedno dete koje je u vreme izvrenja krivinog dela bilo mlae od 18 godina, ne treba osuditi na doivotnu kaznu zatvora bez mogunosti oslobaanja ili uslovnog otpusta. Za sve presude izreene deci, treba da postoji realna mogunost oslobaanja koja e se redovno razmatrati. U tom smislu, Komitet se poziva na lan 25 KPD koji predvia pravo da se povremeno preispitaju svi sluajevi dece smetene radi staranja, zatite ili tretmana. Komitet podsea drave potpisnice koje deci izriu doivotnu kaznu zatvora uz mogunstt oslobaanja ili uslovnog otpusta, da ova kazna mora biti u potpunosti usklaena sa ciljevima maloletnikog pravosua ugraenim u lan 40 (1) KPD ijoj realizaciji treba teiti. To pored ostalog znai da dete osueno na kaznu zatvora treba da stie obrazovanje, da se sa njim postupa i o njemu stara sa ciljem da bude osloboeno, da se reintegrie i osposobi za preuzimanje konsturktivne uloge u drutvu. To takoe zahteva redovno praenje razvoja i napretka deteta kako bi se moglo odluiti o njegovom moguem oslobaanju. Obzirom na verovatnou da e doivotna kazna zatvora deteta oteati, ako ne i uiniti nemoguim, ostvarivanje ciljeva maloletnikog pravosua, uprkos mogunosti oslobaanja, Komitet naglaava preporuku dravama potpisnicama da ukinu sve oblike doivotne kazne zatvora za dela koja su uinila deca mlaa od 18 godina.F. Liavanje slobode, ukljuujui pritvor u pretkrivinom postupku i zatvorskuk kaznu nakon suenja

78. lan 37 KPD sadri vodee principe za primenu mere liavanja slobode, proceduralnih prava svakog deteta lienog slobode i odredbe koje se odnose na postupanje sa i uslove za decu lienu slobode.

Osnovni principi

79. Osnovni principi kod primene liavanja slobode su: (a) hapenje, pritvor ili zatvaranje maloletnika treba obaviti u skladu sa zakonom i samo kao poslednju moguu meru i u najkraem pogodnom periodu; i (b) ni jedno dete ne sme biti lieno slobode na nezakonit ili proizvoljan nain.

80. Komitet sa zabinutou konstatuje da u mnogim zemljama deca propadaju provodei mesece, ak i godine u pritvorima tokom pretkrivinog postupka, to predstavlja grubo krenje lana 37(b) KPD. Drave potpisnice moraju imati na raspolaganju efikasan paket alternativnih mera (vidi poglavlje IV, odeljak B, gore) kako bi ispunile svoju obavezu po lanu 37(b) KPD da se liavanje slobode koristi samo kao poslednja mogua mera. Korienje ovih alternativnih mera mora biti paljivo organizovano, vie da bi se smanjila upotreba pretkrivinog pritvora, nego da bi se proirila mrea sankcionisane dece. Isto tako, drave potpisnice treba da preduzmu odgovarajue zakonske i druge mere radi manjeg korienja pretkrivinog pritvora. Primena pretkrivinog pritvora kao kazne predstavlja krenje pretpostavke nevinosti. Zakon treba precizno da navede neophodne uslove koji odreuju da li dete smestiti ili drati u pretkrivinom pritvoru, posebno da osigura njegovo pojavljivanje u sudskom postupku, kao i da definie da li on/ona predstavlja neposrednu opasnost po sebe ili druge. Trajanje pretkrivinog pritvora treba da bude zakonom ogranieno i redovno razmatrano.81. Komitet preporuuje dravama lanicama da obezede da dete moe biti puteno iz pretkrivinog pritvora to pre, i ako je neophodno, pod odreenim uslovima. Odluke u vezi sa pretkrivinim pritvorom, ukljuujui i njegovo trajanje, treba da donose nadleni, nezavisni i nepristrasni organi ili pravosudni organi, a detetu treba obezbediti pravnu i drugu odgovarajuu pomo.Proceduralna prava (lan 37(d)

82. Svako dete lieno slobode ima pravo da odmah dobije pravnu i drugu odgovarajuu pomo, kao i pravo da postavi pitanje zakonitosti svog liavanja slobode pred sudom ili drugim nadlenim, nezavisnim i nepristrasnim organom, kao i na hitnu odluku o svakom takvom pitanju.

83. Svako dete koje je uhapeno ili lieno slobode treba dovesti pred nadleni organ kako bi se u roku od 24 asa ispitala zakonitost njegovog (daljeg) liavanja slboode. Komitet takoe preporuuje zemljama potpisnicama da osiguraju striktne zakonske odredbe po kojima se zakonitost pretkrivinog pritvora redovno razmatra, poeljno svake dve nedelje. U sluaju da uslovni otpust deteta, tj. primena alternativnih mera, nije mogua, protiv deteta treba podneti zvaninu krivinu prijavu za dela koje je navodno poinilo i treba ga izvesti pred sud ili drugi nadleni, nezavisni i nepristrasni organ ili sudski organ, najkasnije u roku od 30 dana od stupanja na snagu njegovog pretkrivinog pritvora. Svestan prakse da se sudski pretresi odlau, esto vie nego jednom, Komitet apeluje na drave potpisnice da uvedu pravne odredbe kojima se osigurava da sud/sudija za maloletnike ili drugi nadleni organ donese konanu odluku o optubama, najkasnije u roku od est meesci nakon njihovog iznoenja.

84. Pravo na postavljanje pitanja zakonitosti liavanja slobode ukljuuje ne samo pravo na albu, ve takoe i pravo na pristup sudu il drugom nadlenom, nezavisnom ili nepristrasnom organu ili sudskom organu, u sluajevima kada je liavanje slobode administrativna odluka (tj. kada je donese policija, tuilac i durugi nadleni organ). Pravo na hitnu odluku znai da odluka mora biti doneta to pre, napr. u roku ili ne kasnije od dve nedelje poto je postavljeno pitanje njene zakonitosti.Postupanje i uslovi (lan 37(c))

85. Svako dete lieno slobode treba da bude odvojeno od odraslih. Dete lieno slobode ne moe biti smeteno u zatvor ili u drugu ustanovu za odrasle. Postoji mnotvo dokaza da smetaj dece u zatvore ili tamnice za odrasle ugroava njihovu bezbednost, dobrobit i mogunost da se u budunosti oslobode kriminalnog ponaanja i reintegriu u drutvo. Dozvoljeni izuzetak od pravila da se deca odvajaju od odraslih, naveden u lanu 37(c) KPD, osim ako se smatra da je u najboljem interesu deteta da se tako ne postupi, treba tumaiti usko; najbolji interes deteta ne znai ono to odgovara dravama potpisnicama. Drave potpisnice treba da ustanove posebne objekte za decu lienu slobode, to ukljuuje i posebne kadrove usmerene na dete, osoblje, politiku i praksu.86. Ovo pravilo ne zani da dete smeteno u ustanovu za decu mora da bude premeteno u ustanovu za odrasle im napuni 18 godina. Njegov dalji boravak u ustanovi za decu bi trebalo da bude omoguen ukoliko je to u njegovom najboljem interesu i ako to nije suprotno interesu mlae dece u toj ustanovi.87. Svako dete lieno slobode ima pravo da odrava kontakt sa svojom porodicom putem prepiske i poseta. Da bi se olakale posete, dete treba da bude smeteno u ustanovu koja je to je mogue blia mestu prebivanja njegove porodice. Izuzetne okolnosti koje mogu ograniiti ovaj kontakt treba da budu jasno definisane zakonom, a ne preputene diskreciji nadlenih organa vlasti.

88. Komitet skree panju dravama potpisnicama na Pravila Ujedinjenih nacija o zatiti maloletnika lienih slobode, koja je usvojila Generalna skuptina, rezolucijom 45/113 od 14.12.1990. Komitet apeluje na drave potpisnice da u potpunosti primenjuju ova pravila, vodei pri tom rauna, u meri u kojoj je to relevantno, o Standardnim minimalnim pravilima za postupanje sa zatvorenicima (vidi takoe pravilo 9 Pekinkih pravila). U tom smislu, Komitet preporuuje dravama potpisnicama da ova pravila ukljue u svoje nacionalne zakone i propise i da ih uine dotupnim na nacionalnom ili regionalnom jeziku, svim ljudima od struke, nevladinim organizacijama i dobrovoljcima koji se bave maloletnikim pravosuem.

89. Komitet eli da naglasi da u svim sluajevima liavanja slobode, pored ostalog treba uzeti u obzir i dole navedene principe i pravila:

Deci treba obebzediti fiziko okruenje i smetaj koji su u skladu sa rehabilitacionim ciljevima rezidencijalnog smetaja, a dunu panju treba posvetiti njihovim potrebama za privatnou, sensory stimuli, mogunostima da se drue sa svojim vrnjacima i da se bave sportom, fizikim vebama, umetnou i slobodnim aktivnostima;

Svako dete u uzrastu obaveznog obrazovanja ima pravo na obrazovanje koje odgovara njegovim potrebama i sposobnostima i koje je osmiljeno da ga pripremi za povratak u drutvo; isto tako, svako dete bi trebalo, kada je to izvodljivo, da dobije struno obrazovanje u oblastima koje ga mogu pripremiti za budue zaposlenje; Svako dete ima pravo na lekarski pregled po prijemu u pritvor/popravni dom i tokom svog boravka u ustanovi mora imati medicinsku zatitu, koja e mu biti pruena, tamo gde je to mogue, u zdravstvenim ustanovama i slubama u drutvenoj zajednici;

Osoblje u ustanovi treba da unapreuje i podstie este kontakte deteta sa irom drutvenom zajednicom, ukljuujui kontakte sa porodicom, prijateljima i drugim osobama ili predstavnicima uglednih spoljnih organizacija, kao i da mu omogui da poseuje svoj dom i porodicu;

Prinuda ili sila se mogu koristiti samo kada dete predstavlja neposrednu opasnost od povreivanja sebe ili drugih, i samo kada su iscrpljena sva druga sredstva kontrole. Upotreba prinude ili sile, ukljuujui fiziku, mehaniku ili medicinsku prinudu, treba da bude pod neposrednom i direktnom kontrolom medicinskih radnika i/ili psihologa. To nikada ne sme biti sredstvo kanjavanja. Osoblje u objektu mora da proe kroz obuku o standardima, a lanovi osoblja koje primenjuje prinudu ili silu i tom prilikom kri pravila i standarde, treba da budu na odgovarajui nain kanjeni; Svaka disciplinska mera mora voditi rauna o ouvanju uroenog dostajanstva maloletnika i osnovnim ciljevima institucionalnog staranja; disciplinske mere u krenju odredbi lana 37 KPD moraju biti strogo zabranjene, ukljuujui telesno kanjavanje, smetaj u tamnicu, samicu ili neki drugi oblik kanjavanja koji moe tetno da utie na fiziko ili mentalno zdravlje ili dobrobit dotinog deteta; Svako dete treba da ima pravo da postavlja zahteve ili da se ali centralnoj upravi, sudskom organu ili drugom odgovarajuem nezavisnom organu, bez cenzurisanja sadraja, kao i da bez odlaganja bude obaveteno o odgovoru; deca treba da budu obavetena o ovim mehanizmima koji treba da im budu lako dostupni; Nezavisni i kvalifikovani kontrolori treba da imaju ovlaenja da vre redovnu kontrolu i da preduzimaju nenajavljene kontrole na sopstvenu inicijativu; uz poseban akcenat na razgovoru sa decom u ustanovama, u poverljivom okruenju.

V. ORGANIZACIJA MALOLETNIKOG PRAVOSUA90. U cilju obezbeenja pune primene principa i prava o kojima je bilo rei u prethodnim paragrafima, neophodno je uspostaviti efikasnu organizaciju i sveobuhvatan sistem maloletnikog pravosua. Kao to je navedeno u lanu 40(3) KPD, drave potpisnice e nastojati da unaprede uspostavljanje zakona, procedura, organa vlasti i institucija koje se posebno odnose na decu u sukobu sa krivinim zakonom.

91. Kako treba da izgledaju osnovne odredbe ovih zakona i procedura, objanjeno je u ovom optem komentaru. Mnoge i druge odredbe su preputene diskreciji drava potpisnica. To se takoe odnosi na formu ovih zakona i procedura. Oni mogu biti sadrani u posebnim poglavljima opteg zakona o krivino-pravnom postupku ili u posebnom aktu ili zakonu o maloletnikom pravosuu.92. Sveobuhvatni sistem maloletnikog pravosua dalje zahteva formiranje specijalizovanih jedinica u okviru policije, pravosua, sudskog sistema, tuilatva, kao i posebnih zastupnika ili drugih predstavnika koji pruaju pravnu ili drugu odgovarajuu pomo detetu.

93. Komitet preporuuje dravama potpisnicama da formiraju sudove za maloletnike kao posebne jedinice ili u sklopu postojeih regionalnih/okrunih sudova. Tamo gde to iz praktinih razloga nije odmah izvodljivo, drave potpisnice treba da obezbede postavljanje specijalnih sudija ili magistrata koji e es baviti sluajevima maloletnikog pravosua.94. Pored toga, potrebno je ustanoviti specijalizovane slube, kao to su one za praenje lica uslovno putenih na slobodu, pravno savetovalite ili slubu za nadzor, pored specijalizovanih objekata, kao to su napr. centri za dnevni tretman, a tamo gde je potrebno, objekte za rezidencijalno staranje i rad sa maloletnim prestupnicima U takvom sistemu maloletnikog pravosua, efikasna koordinacija aktivnosti svih specijalizovanih jedinica, slubi i objekata bie konstanto unapreivana.95. Iz izvetaja mnogih drava potpisnica se vidi da nevladine orgnizacije mogu da imaju i igraju znaajnu ulogu ne samo u prevenciji maloletnike delinkvencije kao takve, ve i u vrenju maloletnikog pravosua. Komitet stoga preporuuje dravama potpisnicama da rade na tome da se ove organizacije aktivno ukljue u razvoj i sprovoenje sveobuhvatne politike maloletnikog pravosua i da im obezbede potrebne resurse za njihov angaman.

VI. PODIZANJE SVESTI I OBUKA96. Deca prestupnici esto dobijaju negatian publicitet u medijima, to doprinosi stvaranju diskriminatorskih i negativnih stereotipa o ovoj deci, a esto i o deci uopte. Ovakva negativna slika kriminalizacije dece prestupnika se esto zasniva na pogrenoj interpretaciji i/ili pogrenom shvatanju uzroka maloletnike delinkvencije, to redovno izaziva pozive za stroijim pristupom (napr. tolerancija nula, tri protesta i ide napolje, mandatne kazne, suenje u sudovima za odrasle i druge uglavnom kaznene mere). U cilju stvaranja pozitvnog okruenja u kome postoji bolje razumevanje korena maloletnike delinkvencije i pristup socijalnom problemu zasnovan na pravima, drave lanice treba da vode, promoviu i/ili podravaju edukativne i druge kampanje kako bi podigle svest o potrebi i obavezi bavljenja decom za koju se navodi da su prekrila krivini zakon, u skladu sa duhom i slovom KPD. U tom smislu, drave potpisnice treba da trae aktivan i pozitivan angaman lanova parlamenta, nevladinih organizacija i medija, i da podre njihove napore za boljim razumevanjem pristupa baziranom na pravma, za decu koja su bila ili jesu u sukobu sa krivinim zakonom. Za decu je od presudnog znaaja, a posebno za onu koja imaju iskutva sa sistemom maloletnkog pravosua, da budu ukljuena u ove napore na podizanju svesti.97. Za kvalitet maloletnikog pravosua je bitno da svi ljudi od struke koji u njemu rade, a pored ostalih, ustanove za sprovoenje zakona i pravosue, prou odgovarajuu obuku o sadraju i znaenju odredaba KPD uopte, posebno onih koje su direktno vezane za svakodnevnu praksu. Ova obuka treba da se organizuje na sistematski nain i kontinuirano i ne treba da bude ograniena na informacije o relevantnim nacionalnim i internacionalnim pravnim odredbama. Ona, pored ostalog, treba da obuhvati drutvene i druge uzroke maloletnike delinkvencije, psiholoke i druge aspekte razvoja dece, sa posebnim naglaskom na ensku decu i decu manjina ili decu autohtonih naroda, kulutru i trendove u svetu mladih, dinamiku grupnih aktivnosti i raspoloive mere za rad sa decom u sukobu sa krivinim zakonom, a posebno mere koje ne ukljuuju pribegavanje sudskim postupcima (vidi poglavlje IV, odeljak B, u gornjem tekstu).VII. PRIKUPLJANJE PODATAKA, EVALUACIJA I ISTRAIVANJE

98. Komitet je veoma zabrinut to ne postoje bar osnovni i nesistematizovani podaci o, izmeu ostalog, broju i prirodi prestupa koje su poinila deca, upotrebi i prosenom trajanju pritvora u pretkrivinom postupku, broju dece sa kojom se radilo bez pribegavanja merama koje ne ukljuuju sudske postupke (diverzione mere), broju osuene dece i prirodi izreene kazne. Komitet apeluje na drave potpisnice da sistematizuju podatke prikupljene sa raznih strana, a koji se odnose na informacije o praksi u vrenju maloletnikog pravosua i neopodne za razvoj, sprovoenje i evaluaciju politika i progama koje imaju za cilj prevenciju i efikasnu reakciju na maloletniku delinkvenciju, u potpunosti usklaene sa principima i odredbama KPD.99. Komitet preporuuje dravama potpisnicama da vre redovne evaluacije prakse koju primenjuju u maloletnikom pravosuu, a posebno efikasnost preduzetih mera, ukljuujui one koje se odnose na diskriminaciju, reintegraciju i recidive; najbolje bi bilo da ove evaluacije vre nezavisne akademske institucije. Istraivanje, kao na primer o neusklaenostima u vrenju maloletnikog pravosua, koje mogu dovesti do diskriminacije, i o razvoju u oblasti maloletnike delinkvencije, kao to su efikasni divrzioni programi ili nove aktivnosti na pomolu u maloletnikoj delinkvenciji, ukazalo bi na kritine take uspeha i zabrinutosti. Vano je da se u ova istraivanja ukljue deca, posebno ona koja su bila u kontaktu sa delovima sistema maloletnikog pravosua. Privatnost ove dece i poverljiv karakter njihove saradnje treba da bude u potpunosti potovana i zatiena. U tom smilsu, Komitet upuuje drave potpisnice na postojee meunarodne smernice o ukljuivanju dece u istraivanje. Treba obratiti panju na to da se prema KPD-u, prava deteta lienog slobode, odnose na decu u sukobu sa zakonom i decu smetenu u institucije za staranje, zatitu i leenje, ukljuujui one za mentalno zdravlje, leenje zavisnosti, institucije za zatitu dece ili imigraciju.

PAGE 1