Osobine Nastavnikovog Rada

Osobine nastavnikovog rada

SADRŽAJ

UVOD...............................................................................................................................................2

1. ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE NASTAVNIČKOG POZIVA.................................................3

2. VASPITNI STILOVI NASTAVNIKA........................................................................................5 2.1. Autoritativno ponašanje nastavnika..................................................................................5 2.2. Ravnodušno ponašanje nastavnika...................................................................................5 2.3. Demokratsko ponašanje nastavnika..................................................................................6

3. POŽELJNE OSOBINE LIČNOSTI NASTAVNIKA..................................................................7 3.1. Lista osobina koje učenici najviše cene kod svojiih nastavnika.......................................7 3.2. Lista osobina nastavnika koje se ne dopadaju učenicima.................................................8

4. PROFESIONALNE FUNKCIJE NASTAVNIKA.......................................................................9

5. NASTAVNIK U FUNKCIJI ODELJENSKOG STAREŠINE..................................................11 5.1. Pedagoška funkcija.........................................................................................................11 5.2. Organizaciona i koordinirajuća funkcija.........................................................................12 5.3. Saradnja sa roditeljima....................................................................................................12 5.4. Administrativna funkcija................................................................................................12 5.5. Šta kažu učenici?............................................................................................................13

ZAKLJUČAK.................................................................................................................................14

LITERATURA...............................................................................................................................15

1


UVOD

Savremene promene u celokupnom sistemu obrazovanja, zahtevaju od

nastavnika da to bude osoba od poverenja, odgajatelj, savetodavac, prijatelj,

organizator, koordinator, saradnik, inovator, mentor; jednom rečju svestrana osoba.

U savremenoj školi uloga nastavnika je daleko šira, raznovrsnija i bogatija. On

treba da bude aktivan u školi, izvan škole, u slobodnim aktivnostima, kulturnoj i

javnoj delatnosti škole.

Dobar nastavnik ne odupire se uticaju učenika, jer će svoju izuzetno

odgovornu ulogu uspešno ostvariti, ako sa njima dobro sarađuju. Sarađivati u ovom

kontekstu ne znači da samo nastavnik sluša predloge učenika, mada je i to veoma

važno, već sarađivati znači prihvatanje predloga učenika ili objasniti zašto se

određeni predlog ne može realizovati. Nije moguće dobro i demokratski raditi u

odeljenju ako se ne prihvata uticaj učenika. Ako nastavnikovo ponašanje i stil rada

nisu u potrebnoj meri uslovljeni radom i ponašanjem učenika, onda tu nema

interakcije, a nastavni proces mora biti interakcija.

Nastavnikovo ponašanje utiče na sliku, koju učenik stvara o njemu, te

možemo pretpostaviti da u razredu postoji toliko slika o nastavniku koliko ima

učenika. S obzirom na interaktivnu prirodu odnosa nastavnik-učenik teško je

odrediti čije je ponašanje uzrok, a čije ponašanje, pogotovo u situaciji kada

nastavnik nije adekvatno osposobljen za vođenje razreda i upravljanjem

međusobnim odnosima.

Jedan od faktora kreiranja emocionalne klime u odeljenju su osobine ličnosti

nastavnika. Toplu emocionalnu klimu može da stvara nastavnik koji je

emocionalno sređena, sigurna, čvrsta, vedra i socijalno pozitivna ličnost.

Emocionalna atmosfera, pre svega, utiče na emocionalnu sigurnost, zadovoljstvo i

mentalno zdravlje učenika a posredno utiče i na rezultate učenja.

2


1. ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE NASTAVNIČKOG POZIVA

Poziv učitelja i nastavnika je jedan od najstarijih poziva. Za taj poziv svako društvo je biralo ljude koji su bili najcenjeniji i u koje su imali najviše poverenja. Jednostavno, nastavnici su ti kojima roditelji i društvo poveravaju ono što im je najdragocenije - decu, sa pravom da se mešaju u smer njihovog razvoja. Od nastavnika se oduvek očekuje da svojim znanjem, osobinama ponašanjem, svakodnevnim životom i radom bude primer i svojim učenicima i ljudima iz svoje okoline.

Neprekidni život sa mladima ima svoje specifične draži i lepotu. On traži da vaspitač bude blizak mladima, da ih razume, da shvata njihove potrebe, probleme i radosti – da na određen način živi njihov život.

Nastavnički poziv ima i puno teškoća. Ukoliko je značajniji, on je i odgovorniji. On zahteva dosta strpljenja, istrajnosti, umešnosti i stvaralačkog rada. On nijednog trenutka ne dozvoljava opuštanje ličnosti, već je obavezuje na stalni razvoj i lično usavršavanje.

Nastavnički poziv spada u krug poziva koji predstavljaju zadovoljstvo. Sve svoje lične i profesionalne sposobnosti, svo svoje znanje i umeće, svoju opredeljenost da pomažu detetu uopšte, nastavnici stavljaju u službu svoga zanimanja. Mnogi su pedagozi isticali veliki značaj nastavnika i nastavničke profesije.

Savremeni nastavnik naše škole treba da:

ima široko opšte obrazovanje i opštu kulturu; temeljno poznaje discipline koju predaje, tj. nastavni predmet; poznaje psihološko – pedagoške i metodičke osnove vaspitanja, a posebno

nastave na određenom uzrastu; je ovladao neophodnim pedagoškim umećima, tj. da je praktično osposobljen

i proveren za neposredan rad u školi; je izgradio potrebu i naviku permanentnog usavršavanja.

3


Osobine koje su značajne za rad nastavnika mogu se razvrstati na različite načine. Izdvajaju se sledeće tri grupe: osobine nastavnika kao ličnosti; stručna znanja i sposobnosti i organizaciono – komunikativne sposobnosti.

U poznatoj studiji o učeničkim preferencijama različitih osobina ponašanja nastavnika, utvrđeni su sledeći kvaliteti:

ljudski kvaliteti: ljubaznost, veselost, prirodnost, društvenost, dobro raspoloženje i smisao za humor;

nastavnički kvaliteti: dobro poznavanje struke, pomaganje učenicima, postupanje u interesu učenika, da je zanimljiv, da ume da zainteresuje učenike, da predaje jasno, pregledno i da naglašava bitne činjenice u toku izlaganja;

kvaliteti koji se odnose na stav prema disciplini: da je “fer”, pravedan, postojan, disciplinovan i nepristrasan;

fizički kvaliteti: fizička privlačnost, prijatan glas, urednost, mladolikost, dobro zdravlje;

Većina istraživačkih studija zapaža da učenici lične osobine nastavnika stavljaju ispred njihovih radnih, tj. uže stručnih odlika.

4


2. VASPITNI STILOVI NASTAVNIKA

2.1. Autoritativno ponašanje nastavnika

Reč autoritativan znači pokoravanje bez kritike ili otpora. Pod autoritativnim ponašanjem nastavnika podrazumevamo: ako nastavnik traži od učenika da ga obaveste o svakom koraku koji treba da učine, da ništa ne smeju uraditi bez njega, ako nemaju mogućnosti za samostalne akcije.

Autoritativno ponašanje je ako nastavnik zahteva apsolutnu poslušnost, ako voli da gospodari nad učenicima, ako prekida diskusiju učenika čak i onda kada se ona odnosi na nastavne, odnosno školske probleme i ako isključivo sam odlučuje šta je pravilno a šta nepravilno u ponašanju učenika.

Autoritativno vaspitanje je vrsta vaspitanja koja počiva na nepravilno formiranom autoritetu vaspitača, jer se polazi od pretpostavke da je za uspešan vaspitno-obrazovni rad sa decom i omladinom potrebna preterana strogost i disciplina, kao i bezuslovna poslušnost i pokornost. Naziva se i restriktivno vaspitanje.

Nametnuti autoritet u vaspitanju i sama deca veoma brzo otkrivaju, pa je uglavnom njihovo ponašanje izraz bunta i protesta protiv takvog autoriteta nastavnika. Samo istinski i pravi autoritet dete prihvata i u njega ne sumnja, jer omogućuje optimalan razvoj njegove ličnosti.

Učenici su svesni nastavnikovih negativnih osobina, svesni su da na to ne mogu uticati i biraju strategiju sa minimumom neprijatnosti i maksimalnom dobiti". Sve se svodi samo na pokornost i stav „Učenik je da sluša, bude pokoran i uči“.

2.2. Ravnodušno ponašanje nastavnika

Ravnodušan nastavnik je onaj nastavnik koji je nezainteresovan za rad učenika, koji je pasivan posmatrač rada, koji dopušta da grupe i pojedinci imaju potpunu slobodu u odlučivanju – rade šta hoće. Ovakvo ponašanje nastavnika dovodi do haosa u radu i ne daje pozitivne pedagoško – vaspitne rezultate. Čak ni

5

http://pspasojevic.blogspot.com/2010/12/blog-post_7774.html


učenici nemaju pozitivno mišljenje o ovakvim nastavnicima, bez obzira što mogu da rade šta hoće, jer takav nastavnik nema u očima učenika izgrađen autoritet ni kao stručnjak, ni kao ličnost.

2.3. Demokratsko ponašanje nastavnika

Nastavnik koji u komuniciranju sa učenicima koristi demokratski način komuniciranja polazi od poznatog pedagoškog pravila da je put do učenikovog srca težak i dug, ali jedini put pravog uspeha.

Vaspitanje po svojoj osnovnoj funkciji traži puno međusobno poštovanje i uvažavanje vaspitača od strane vaspitanika, ali i vaspitanika od strane vaspitača. Tako utemeljen međusobni i, rekli bismo, međuzavisni odnos daje osnova za pravo demokratsko i nedirektivno komuniciranje nastavnika u odnosu na učenike.

Nastavnik prihvata sugestije i predloge učenika i nastavni proces usmerava prema njihovim interesovanjima, sposobnostima, željama, mogućnostima, i deluje na učenike kao autoritet u svojoj oblasti, ali i kao ličnost.

6


3. POŽELJNE OSOBINE LIČNOSTI NASTAVNIKA

Dоbаr nаstаvnik sе nе оdupirе uticајu učеnikа, јеr ćе svојu izuzеtnо оdgоvоrnu ulоgu uspеšniје оstvаriti аkо s njim dоbrо sаrаđuје. Sаrаđivаti nе znаči sаmо sаslušаti učеnikа, mаdа је i tо vеоmа vаžnо, nеgо i prihvаtiti njеgоvе prеdlоgе аkо su prihvаtlјivi, ili оbјаsniti zаštо tо niје mоgućе.

Nеmоgućе је dоbrо uprаvlјаti оdеlјеnjеm, оdnоsnо nаstаvnim časom, аkо sе guši i nе prihvata uticај učеnikа. Ukоlikо nаstаvnikоvо pоnаšаnjе i stil nisu, u pоtrеbnој mеri, uslоvlјеni rаdоm i pоnаšаnjеm (uticајеm) učеnikа, оndа tu nеmа intеrаkciје, а nаstаvni prоcеs mоrа biti intеrаkciја. Htео tо ili nе, nаstаvnik nеminоvnо prihvаtа uticаје učеnikа. Prоblеm niје u tоmе dа li sе uоpštе uvаžаvа uticај učеnikа, јеr sе tо nе mоžе izbеći, nеgо kоlikо sе uvаžаvа. Nаstаvnа prаksа (а i mnоgа istrаživаnjа) pоtvrđuје dа nаstаvnik, kојi sе sаrаdnički pоnаšа (dеmоkrаtskо rukоvоđеnjе), imа dаlеkо višе uspеhа u vаspitnо – оbrаzоvnоm rаdu.

Danas se vrše brojna istraživanja u cilju poboljšanja odnosa na relaciji nastavnik – učenik. Vrše se i ispitivanja među učenicima o odnosu prema nastavniku, školi uopšte sve sa ciljem postizanja boljih rezultata. Primer takvog istraživanja je dat u nastavku. Prеdmеt istrаživаnjа bilе su: оpštе ljudske оsоbinе nаstаvnikа; prаvеdnоst u vrеdnоvаnju rаdа učеnikа; оdnоs prеmа učеnicimа i rаdni kvаlitеti nаstаvnikа1.

3.1. Lista osobina koje učenici najviše cene kod svojiih nastavnika

opšte ljudske osobine: staložen, pažljiv, smisao za humor, dobrodušan, pravedan, ozbiljan, iskren;

prаvičnоst u vrеdnоvаnju rаdа učеnikа: prаvеdnоst u оcеnjivаnju, nаgrаđuје učеnikе, nе trаži sitnicе kаdа оcеnjuје, nе kаžnjаvа slаbоm оcеnоm, niје strоg u оcеnjivаnju, јаvnо оcеnjuје, оhrаbruје učеnikе dоk оdgоvаrајu;

1 Nenad Susić – Kako motivisati učenike, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva R. Srpske, Srpsko Sarajevo 1998.

7





оdnоs prеmа učеnicimа: rаzumе učеnikа, jеdnаk је prеmа svim učеnicima, pоmаžе učеniku, nе primеnjuје fizičkе kаzne, sаrаđuје sа učеnikоm, cеni i pоštuје učеnika, nе vičе nа učеnikа;

rаdni kvаlitеti nаstаvnikа: dоbаr prеdаvаč, pоdstičе učеnikа nа rаd i оhrаbruје gа, vоli i cеni rаd, zаnimlјivо izlаžе grаdivo, јаsnо izlаžе i tumаči grаdivо, dоbаr je pеdаgоg, održаvа rеd i disciplinu.

3.2. Lista osobina nastavnika koje se ne dopadaju učenicima

оpštе lјudskе оsоbinе: nеrvоzаn, nеstrplјiv, drzаk, prеоzbilјаn, strog, isuviše popustljiv, nekulturno pоnаšаnjе;

prаvеdnоst u vrеdnоvаnju rada učеnikа: nеprаvеdnо оcеnjuје, blаg u оcеnjivаnju, strоgо оcеnjuје, mnоgо trаži zа оcеnu, trаži sitnicе, prеbrzо dаје оcеne, lаkо dаје slаbu оcеnu;

оdnоs prеmа učеniku: vičе nа učеnikа, niје јеdnаk prеmа svimа, fizički kаžnjаvа, nе rаzumе učеnikа, pоnižаvа, nеmа pоvеrеnjа u učеnika, lаkо sе iznеrvirа;

rаdni kvаlitеti nаstаvnikа: lоš pеdаgоg, čitа iz knjigе, nе vоli svој pоsао, slаb prеdаvаč, misli dа je njеgоv prеdmеt nајvаžniјi, nе pоznаје grаdivо, nе sаrаđuје sа učеnikоm.

8


4. PROFESIONALNE FUNKCIJE NASTAVNIKA

U radu nastavnika veoma je važno da budu usklađene njegove nastavne, vaspitne i društvene uloge. U odnosu na učenike, nastavnik treba da:

prenosi znanja, izgrađuje navike i razvija sposobnosti; ih na naučno zasnovan i stručan način upoznaje i da prati njihov razvoj; formira kod njih sasvim određeni pogled na svet; utiče na razvoj njihovih crta volje i karaktera; ih uključuje u društvene aktivnosti.

Radni zadaci nastavnika su složeni i obimni. Bez obzira koji nastavni predmet predaje, nastavnik mora samostalno da:

odredi ciljeve i zadatke vaspitanja (da sam pred sobom zna šta hoće); bira, programira i planira sadržaje; bira i modifikuje metodičke postupke; stručno i vešto upravlja vaspitnom situacijom; podstiče i kanališe aktivnost učenika; deluje kompetentno i da uspešno integriše sve elemente nastavnog procesa; sarađuje sa učenicima, drugim nastavnicima, kolegama i roditeljima.

Savremeni nastavnik nije samo predavač, već i vaspitač.2 On brine o celovitom razvoju učenikove ličnosti, o socijalizaciji i međusobnim odnosima učenika u odeljenju i školi. Učenici očekuju da im on bude prijatelj kome se mogu poveriti i od koga mogu zatražiti pomoć, neko sa kim mogu razgovarati i o problemima nauke, kulture, umetnosti i svakodnevnog života, bez obzira koji nastavni predmet predaje i za šta je zadužen. Nastavnik postaje “treći roditelj” u najhumanijem smislu te reči.

Društvena uloga i funkcije nastavnika se menjaju u zavisnosti od karakteristika samih odnosa u vaspitanju. U autoritarnoj vaspitno – obrazovnoj organizaciji nastavnik je u celokupnoj aktivnosti dominirajuća ličnost. U

2 Jovan Đorđević – Savremena nastava, Naučna knjiga, Beograd.

9


demokratsko vaspitnoj organizaciji on postupa kao ličnost koja ravnopravno sa učenicima i roditeljima učestvuje u vaspitanju (partnerska pedagogija).

Nekada je nastavnik bio osnovni i glavni, a često i jedini nosilac obrazovne i vaspitne delatnosti u školi. Danas se situacija znamo izmenila. Tu su školski pedagozi, psiholozi, socijalni i zdravstveni radnici, bibliotekari, saradnici u školskim radionicama. Sa svima njima a posebno sa roditeljima nastavnik treba da uspešno surađuje, usklađuje svoje aktivnosti i svoje vaspitno delovanje.

Školski pedagozi i školski psiholozi igraju veoma veliku ulogu u pravilnom odvijanju i ostvarivanju obrazovnog i vaspitnog rada u školi, a posebno u rešavanju problema na koje se u tom radu nailazi.

Osnovna područja rada ovih stručnjaka su sledeća: unapređivanje nastave, obrazovne i vaspitne delataosti u školama; unošenje novih metoda, načina i sredstava u taj rad; utvrđivanje uspeha primenom objektivnih instrumenata, utvrđivanje opterećenosti učenika radom i obavezama; pomoć u odabiranju obdarene dece i u organizaciji dodatae nastave, odnosno pomoć u odabiranju onih koji zaostaju i organizovanje dopunske nastave.

10


5. NASTAVNIK U FUNKCIJI ODELJENSKOG STAREŠINE

Jedna od najvažnijih i najodgovornijih dužnosti nastavnika, pored izvođenja nastavnog rada, jeste vršenje funkcije odeljenjskog starešine. Odeljenjski starešina je pedagoški, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja3. Njegovi poslovi zavise od vrste škole, uzrasta učenika, organizacione šeme na osnovu koje radi škola i drugih činilaca.

Osnovne radne dužnosti odeljenskog starešine su:

5.1. Pedagoška funkcija

sistematski prati razvoj svakog učenika, njihov uspeh, odnosno neuspeh i pomaže im u razrešavanju ličnih problema;

obavlja savetodavni vaspitni rad sa učenicima (pojedinačno, grupno i sa odeljenjskim kolektivom);

podstiče i usmerava proces formiranja odeljenjskog kolektiva i javnog mnjenja u odeljenju, radi na bogaćenju interpersonalnih odnosa u odeljenju, pomaže u radu učeničke odeljenjske zajednice i uspostavljanju veza izmedu učenika različitih odeljenja;

pomaže učenicima u organizovanju njihovih aktivnosti u oblasti međusobne pomoći u učenju, u regulisanju njihovih međusobnih odnosa (ponašanja), u organizaciji njihove samouprave, u organizaciji zabavnog i kulturnog života;

preduzima mere za otklanjanje uzroka neuspeha pojedinih učenika i rešava vaspitno – disciplinske probleme (izriče vaspitno – disciplinske mere i kazne, pohvale, nagrade i sl.);

brine o urednosti pohađanja nastave, posebno o učenicima koji neuredno dolaze u školu (opravdava izostanke);

drži časove odeljenjskog starešine; planira i učestvuje u izvođenju učeničkih ekskurzija, poseta i izleta.

3 M. Vesković – Nastavnik: creator pedagoške atmosphere i odnosa prema nastavi u učenju, Nastava i vaspitanje, 1998.

11


5.2. Organizaciona i koordinirajuća funkcija

koordinira i usklađuje rad i zahteve svih nastavnika prema učenicima (ličnim kontaktima i na sednicama odeljenjskog i nastavničkog veća);

rukovodi radom odeljenjskog veća (priprema sednice, provodi odluke); koordinira organizovanje dopunske i dodatne nastave, učeničkih

slobodnih aktivnosti i drugih oblika vannastavnog angažovanja učenika; prati ukupnu opterećenost učenika nastavnim i vannastavnim

aktivnostima.

5.3. Saradnja sa roditeljima

uspostavlja kontakte između škole i roditelja; proučava i prati socijalno – porodične prilike učenika i o tome, prema

potrebi, obaveštava nastavnike, školskog pedagoga i psihologa i upravu škole;

prima roditelje, vodi sa njima razgovore, daje sugestije. Učestvuje u rešavanju porodičnih problema vezanih za vaspitanje dece;

priprema, organizuje i vodi roditeljske sastanke; pismeno obaveštava roditelje o problemima pojedinih učenika ili škole; sarađuje sa drugim vanškolskim faktorima koji su značajni za vaspitno-

obrazovni rad sa učenicima (sa savetovalištima, bibliotekama).

5.4. Administrativna funkcija

vodi pedagošku evidenciju i dokumentaciju o učenicima i odeljenju; prati način vođenja ostalih podataka o učenicima (dnevnik rada, lični

kartoni, matična knjiga, zdravstveni kartoni, posetama roditelja; registruju službenu prepisku sa roditeljima i starateljima učenika i drugim

institucijama; prosleđuju dokumentaciju o učenicima koji su promenili školu (upisani,

ispisani).

Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. Sam termin „starešina", nasleđen je iz pedagoške tradicije i treba ga shvatiti u savremenom i promenjenom značenju. Danas se ne radi o starešini kao autoritativnoj i

12


hijerarhijski nadređenoj ličnosti, već o rukovodiocu, koordinatoru i licu koje kanališe i usmerava celokupni vaspitni rad u odeljenju.

Prema vrlo složenim poslovima koje treba da vrši odeljenjski starešina i značajnim ličnim svojstvima koja treba da poseduje, za odeljenjskog starešinu se, po pravilu, biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. Poželjno je da to budu nastavnici koji su popularni kod učenika i koji imaju određeni društveni ugled u lokalnoj sredini, tj. među roditeljima.

Funkciju odeljenjskog starešine uglavnom dobijaju nastavnici koji imaju veći broj časova nedeljno u određenom odeljenju, što ne mora da bude pravilo, niti je garancija uspešnijeg obavljanja te dužnosti. Bitno je da je nastavnik lično motivisan za rad sa određenim odeljenjem, da ga učenici žele za odeljenjskog starešinu i da je pedagoško – psihološki osposobljen za te poslove.

5.5. Šta kažu učenici?

Učenici kao poželjne osobine svojih nastavnika najčešće navode toplinu, ljubaznost i prijateljski odnos. Srećni su kada je nastavnik osoba koja je spremna za saradnju, ima strpljenja, smisla za humor i razume potrebe svakog pojedinca. Cene angažovanje nastavnika i spremnost da im se pomogne. Sve to utiče na stvaranje jedne prijateljske atmosphere koja je neophodna da bi odnos nastavnik – učenik bio onakav kakav treba da bude.

Nezavisno od uzrasta, sva deca mogu vrlo dobro da procene pravičnost (kako se nastavnik odnosi prema učenicima, kako ih ocenjuje). Na taj način oni stiču poverenje u nastavnika.

13


ZAKLJUČAK

Sаvrеmеni nаstаvnik је оrgаnizаtоr i vоditеlј nаstаvnоg prоcеsа, kооrdinаtоr i mеntоr, mоtivаtоr i rаvnоprаvni sаrаdnik. On treba imati što topliji i bolji kontakt sa svojim učenicima. Kada se u učenicima vide dragoceni resursi koji predstavljaju budućnost zemlje, nastavnici uviđaju važnost prenošenja ne samo znanja već i pozitivnog odnosa i želje za sticanjem tog znanja. Kada se deca cene po svemu što jesu, a ne samo po njihovim rezultatima, nastavnici počinju ceniti individualne vrline koje ima svako dete. U osnovi svega, nastavnik treba savršeno dobro da zna da su deca različita a da se samim tim i njihove potrebe razlikuju.

Тrеbа isklјučiti svаku mоgućnоst sаmоvоlјnоg, аgrеsivnоg, srditоg, nаsilničkоg i vlаstоlјubivоg ispоlјаvаnjа “svоје snаgе i svоје mоći” nаd učеnicimа. Таkvо pоnаšаnjе pојеdinаcа је znаk nеmоći, znаk nеzdrаvе аmbiciје i tоtаlnе оtuđеnоsti оd lјudi i prаvih оdnоsа u škоli. Poznato je da demokratski orijentisan nastavnik postiže bolje rezultate u radu od nastavnika koji je autokratski orijentisan. Istraživanja su takođe pokazala da slabije uspeva u radu sa učenicima nastavnik kontrolor od nastavnika organizatora.

Promene u društvu utiču na promene u školi, a promene u školi u najvažnijem delu odnose se na promenu pozicije nastavnika i njegove uloge u nastavnom procesu. Budućnost škole ogleda se u njenoj vaspitnoj ulozi. Da bi nastavnik bio odgajatelj, on mora voleti decu, uvažavati njihovo mišljenje, podsticati ih na postizanje dobrih rezultata, ali sa njima deliti i eventualne neuspehe.

Uspešnost nastavnika kao odgajatelja više zavisi od kvaliteta uspostavljenih odnosa nego od poznavanja predmeta koji predaje, mada se i ova komponenta ne može zanemariti. Zahvaljujući dobrom stilu rada, nastavnik može postići bolje rezultate u obrazovnom procesu. U savremenoj školi deca zauzimaju centralnu ulogu, a škola treba postati mesto na kojem se istražuje, ispituje, zajednički rešavaju problemi i vodi promišljeni dijalog. Učenici bi trebalo da školu doživljavaju kao mesto gde se dete razvija u emocionalnom i društvenom smislu i gde će detetova motivacija za rad biti na visokom nivou.

14


LITERATURA

1. Nenad Suzić – Kako motivisati učenike, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva R. Srpske, Srpsko Sarajevo 1998;

2. Jovan Đorđević – Savremena nastava, Naučna knjiga, Beograd;

3. M. Vesković – Nastavnik: kreator pedagoške atmosfere i odnosa prema nastavi i učenju, Nastava i vaspitanje, 1998;

4. Internet članci - http://sr.wikipedia.org/sr.

15

http://sr.wikipedia.org/sr/

Documents

Osobine Nastavnikovog Rada