OTITIS EXTERNA KOD PASA - veterinarsubotica.com V. Specijalisticki... · čitava ali zbog upale dolazi do njenog istezanja i invaginacije u srednje uho i tada nastaje lažni otitis

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

UNIVERZITET U BEOGRADU

KATEDRA ZA BOLESTI KOPITARA, MESOJEDA, ŽIVINE I DIVLJAČI

OTITIS EXTERNA KOD PASA

Specijalistički rad

Dr vet. med. Dejan Vlačić

Beograd 2014.

Dejan Vlačić Otitis externa kod pasa

- 3 -

Mentor: prof. dr Nikola Popović

Članovi komisije:

prof. dr Ilić Vojislav

prof. dr Krstić Vanja

KATEDRA ZA BOLESTI KOPITARA, MESOJEDA, ŽIVINE I DIVLJAČI


- 4 -

Sadržaj

SIŽE/SUMMARY

UZROCI UPALE SPOLJAŠNJEG UHA

PREDISPONIRAJUĆI FAKTORI

Anatomska građa i oblik uha

Mikroklimatski uslovi u ušnom kanalu: vlažnost i pireksija

Klimatski faktori

Greške kod sprovođenja terapije

Suvišno stvaranje cerumena

Opstrukcija spoljašnjeg ušnog kanala

Sistemske bolesti

PRIMARNI FAKTORI

Paraziti

Alergijska oboljenja

Endokrini poremećaji i poremećaji keratinizacije

Strana tela

Autoimune bolesti

Ostali poremećaji

SEKUNDARNI FAKTORI

Bakterije

Kvaščeve gljivice


- 5 -

SIMPTOMI, PATOLOŠKE PROMENE I KLINIČKI PREGLED

Simptomi

Patološke promene

Klinički pregled

DIJAGNOZA I TERAPIJA

Čišćenje uha

Topikalna terapija

Sistemska terapija

OTITIS MEDIA KAO REZULTAT KOMPLIKACIJE UPALE SPOLJAŠNJEG UHA

HIRURGIJA SPOLJAŠNJEG UŠNOG KANALA

Operacija uha po Hinc-u

Totalna ablacija ušnog kanala

ZAKLJUČAK

LITERATURA


- 6 -

SIŽE

Otitis externa ili upala spoljašnjeg uha je čest problem kod pasa. Upala

spoljašnjeg ušnog kanala se javlja i kod pasa držanih u kućama i

stanovima, kao i kod pasa držanih na spoljašnjim prostorima kao što su

dvorišta, pašnjaci i slično. Dokazano je da su određene rase pasa

predisponiranije ka pojavi upale. Kao dominantan predisponirajući faktor

javlja se građa spoljašnjeg uha i ušne školjke, zatim obraslost kanala

dlakom, preterana produkcija cerumena i slaba ventilacija uha.

Potencijalni uzroci upale spoljašnjeg ušnog kanala su mnogobrojni. To

mogu biti strana tela, autoimuna oboljenja, paraziti...

Pošto uzroci upale mogu biti višestruki, dijagnostika i diferencijalna

dijagnostika postaju naročito važni za uspešnu terapiju. Ukoliko se

problemu ne posveti adekvatna pažnja i tretman, upala spoljašnjeg uha

može eskalirati i dovesti do značajnih komplikacija.

Ključne reči: upala spoljnog uha, predisponirajući faktori, dijagnostika,

terapija.

SUMMARY

Otitis externa, or inflammation of the outer earis a common problem in

dogs. Inflammation of the outer ear canal occurs in dogs kept in houses

and apartments, as well as in dogs housed in external areas such as yards,

pastures and similar. It has been shown that certain breeds of dogs are

more vulnebrale to inflammation of the outer ear. As the dominant

predisposing factor appears the structure of the outer ear, then hair in ear

canals and more.


- 7 -

Potential causes of inflammation of the outer ear canalare are numerous.

It may be foreign bodies ( corpora alienum), autoimmune diseases,

parasites…...

Since the causes of inflammation may be multiple, diagnosis and

differential diagnosis are becoming especially important for successful

treatment. If the problem is not given adequate attention and treatment,

inflammation of the outer ear can escalate and lead to significant

complications.

Key words: inflammation of the outerear, predisposing factors, diagnosis,

treatment


- 8 -

UZROCI UPALE SPOLJAŠNJEG UHA

Smatra se da između 5 i 20% pasa boluje od upale spoljnog ušnog kanala

(Popović N, Lazarević M, 2003). Otitis externa je akutna ili hronična

upala spoljašnjeg uha. Može biti jednostrana ili obostrana upala. Osnovni

predisponirajući činioci koji doprinose pojavi upale su povećana

vlažnost i smanjena ventilacija u ušnom kanalu. Pojačana dlakavost

spoljašnjeg ušnog kanala je značajan factor smanjenja ventilacije. Bolest

se često javlja kod koker španijela, minijaturnih pudli, foks terijera,

bobtejla, pulija (Teodosić S, 1994.). Ipak mogu oboleti psi svih rasa,

različitih starosti i oba pola.

Predisponirajući faktori se dele na primarne, koji direktno izazivaju upalu

spoljašnjeg ušnog kanala, i sekundarne faktore, koji komplikuju bolest i

otežavaju izlečenje.

Predisponirajući faktori kao što su oblik i građa uha (oborene duge uši

koje stvaraju delimično zatvorenu sredinu), dlakavost i vlažnost ušnog

kanala, intenzivna produkcija cerumena, klimatski faktori (toplo i vlažno

vreme), nestručno i grubo čišćenje spoljašnjeg ušnog kanala i ušne

školjke, sistemske bolesti organizma i greške u primenjenoj terapiji i

izboru medikamenata uvećavaju rizik pojave upale spoljašnjeg ušnog

kanala i u sinergiji sa primarnim ili sekundarnim faktorima dovode do

kliničke manifestacije bolesti. Iz tih razloga, prilikom lečenja životinja

potrebno je otkloniti one predisponirajuće faktore, kod kojih je to

moguće, kako dalje ne bi potpomagali nastanak upale spoljašnjeg uha i

njenu eskalaciju.

Primarni faktori kao što su paraziti (šugarci, demodeks), alergijske bolesti


- 9 -

(atopija, osetljivost na hranu, kontaktni dermatitis), autoimune bolesti,

neoplazme, smanjenje aktivnosti štitne žlezde, poremećaji normalnog

procesa keratinizacije i prisustvo stranih tela (uglavnom delovi biljaka

koje svojim prisustvom mehanički, a i hemijski, iritiraju sluzokožu, usput

stvaraju uslove za mikrobiološku aktivnost) direktno izazivaju upalu

spoljašnjeg ušnog kanala. Alergijske bolesti, poremećaji keratinizacije i

drugi poremećaji koji traju čitav život, ako se ne leče na adekvatan način,

dovode do hroničnog zapaljenja spoljašnjeg ušnog kanala. Primarni

faktori kao što su paraziti i strana tela mogu da se otkriju pregledom

ušnog kanala otoskopom (ne mogu svi paraziti da se vide otoskopom) i

njihovim otklanjanjem uz propratnu terapiju, dolazi do nestanka kliničke

slike, to jest do izlečenja.

Sekundarne bakterijske i gljivične infekcije uha, zapaljenje srednjeg uha i

patološke promene na koži spoljašnjeg ušnog kanala nastaju pod uticajem

primarnih faktora. Primarni faktori omogućavaju razvoj oportunističkih

mikrobioloških infekcija i patoloških promena u ušnom kanalu (Shelby

A, McKune M,2014.).

U ušnom kanalu pasa nalaze se mnogobrojni mikroorganizmi. Oni su

saprofitski i uslovno patogeni mikroorganizmi koji pod određenim

uslovima mogu dovesti do upale spoljašnjeg ušnog kanala. Kod akutnih

upala ušnog kanala najčešće prisutna bakterija je Staphylococcus

pseudintermedius koji je inače normalni stanovnik kože pasa dok se kod

hroničnih infekcija uha obično izoluju Pseudomonas aeruginosa i

Proteus mirabilis. Pseudomonas i proteus se takođe izoluju iz uha

životinja koje su dugo bile tretirane antibioticima. U slučaju upale

spoljašnjeg ušnog kanala sa prisustvom gram-negativnih bakterija izražen

je bol, žućkasti eksudat, a na epitelu ušnog kanala zapažaju se


- 10 -

mnogobrojne erozije.

Kvaščeva gljivica Malassezia pachydermatis nalazi se u spoljašnjem

kanalu zdravih pasa, a kod upale spoljašnjeg ušnog kanala njen broj je

višestruko uvećan. Ona se prekomerno umnožava najčešće kao

komplikacija poremećaja keratinizacije i alergijskih oboljenja kože ili

sekundarno nakon dugotrajne primene antibiotika. Kod čistih infekcija sa

ovom gljivicom stvara se eksudat tamne boje, boje čokolade, i taj eksudat

je neprijatnog mirisa. Iz ušnog kanala se mogu izolovati i druge gljivice

koje se znatno ređe sreću: Candida, Aspergilus, Sporotrix schenkii,

Paecilomyces…

Upala spoljašnjeg uha može se zakomplikovati upalom srednjeg uha.

Upala srednjeg uha pasa nastaje širenjem infekcije iz spoljašnjeg ušnog

kanala, Eustahijeve tube ili hematogeno. Najčešći uzročnici upale

srednjeg uha su bakterije Staphylococcus sp., Pseudomonas aeruginosa,

Proteus mirablis i Escherichia coli. Kod hronične upale spoljašnjeg

ušnog kanala sa otorejom (sekret iz uha) može doći do ulceroznog

zapaljenja bubne opne, a u 50% pasa proces se širi na srednje uho i dolazi

do perforacije bubne opne. U nekim slučajevima bubna opna može ostati

čitava ali zbog upale dolazi do njenog istezanja i invaginacije u srednje

uho i tada nastaje lažni otitis media. Eksudat koji se nalazi u upaljenom

srednjem uhu teško ili nikako ne može da se odstrani, a sadrži

proinflamatorne toksine i predstavlja podlogu za razvoj bakterija koje

dovode do reinfekcije spoljašnjeg uha.

Kod podložnih rasa pasa neophodno je da vlasnici konstantno održavanju

čistoću ušnog kanala. Bitno je naglasiti da je mala količina ušnog

cerumena normalno prisutna i u zdravom uhu. Redovno uklanjanje dlake


- 11 -

iz ušnog kanala doprinosi boljoj ventilaciji. Najčešći simptomi upale

spoljašnjeg uha su svrab, bol zbog kojih životinja trese glavu ili se češe u

predelu uha. Još se može videti eritem i iscedak neprijatnog mirisa. Kod

otitis media simptomi su slični, samo perzistentni i rekurentni. Nekada se

javlja i facijalna paraliza. Kod otitis interna, moze se javiti gluvoća i

vestibularna bolest (nistagmus, ataksija, trešenje glave...)

Tabela 1. Uzroci nastanka otitis externa kod pasa( Popović N, Lazarević M. 2003.)

Predisponirajući faktori Primarni faktori Sekundarni faktori

Oblik i građa uha Paraziti Bakterije

Preterano vlaženje uha Alergijske bolesti Kvaščeve gljivice

Klimatski faktori Poremećaji keratinizacijei

endokrinopatije

Otitis media

Greške u terapiji Strana tela Progresivne patološke promene

Preterana produkcija

cerumena

Autoimune bolesti

Opstruktivne bolesti uha Ostali poremećaji

Sistemske bolesti

Pireksija

Dejan Vlačić

- 12



Ušni kanal počinje od bubne opne, odnosno od os petroseum, i pruža se

prvo horizontalno, a potom vertikalno sve do ušnog otvora.

dugačkom i oborenom aurikulom, kao i oni sa odlakanim ušnim kanalima

pokazuju značajniju podložnost nastanku otitis externa.

anatomske karakteristike koje doprinose pojavi upale spoljašnjeg uha kao

što je stenoza, to jest suženje ušnog kanala kod pasa rase šar

Slika 1. Izgled i položaji ušne školjke kod pasa

Otitis externa kod pasa

12 -



bubne opne, odnosno od os petroseum, i pruža se

prvo horizontalno, a potom vertikalno sve do ušnog otvora. Psi sa

dugačkom i oborenom aurikulom, kao i oni sa odlakanim ušnim kanalima

nastanku otitis externa. Postoje i druge

anatomske karakteristike koje doprinose pojavi upale spoljašnjeg uha kao

što je stenoza, to jest suženje ušnog kanala kod pasa rase šar-pej.

oložaji ušne školjke kod pasa


- 13 -

Mikroklimatski uslovi u ušnom kanalu: vlažnost i

pireksija

Temperatura vazduha u ušnom kanalu je tek nešto niža od telesne

temperature pasa, i raste ukoliko je pas u stanju pireksije doprinoseći

stvaranju otoka ušnog kanala. Relativna vlažnost u ušnom kanalu zdravih

pasa je 80,4% (Popović N, Lazarević M. 2003.). Čak i malo povećanje

vlažnosti dovodi do razmekšavanja epitela unutrašnjeg ušnog kanala,

ostavljajući ga podložnim ka infekcijama što saprofitskih, što

oportunističkih mikroorganizama. Često kvašenje epitela kod nekih pasa

dovodi do odgovora ceruminoznih žlezda. Ceruminozne žlezde u tim

slučajevima mogu da dovedu do pojačane produkcije cerumena, što može

dovesti do opstrukcje ušnog kanala i razmnožavanja komensalnih

mikroorganizama.

Klimatski faktori

Učestalost upale srednjeg uha je takodje vezana i za spoljašnje klimatske

uslove.Tako su i uplale češće kada je napolju temperature i relativna

vlažnost veća.Ove upale se klinički manifestuju posle oko dva meseca.


- 14 -

Greške kod sprovođenja terapije

U terapiji treba biti uporan i dosledan, a njene rezultate treba pažljivo

motriti. Grubo čišćenje ušiju štapićima za uši i čupanje dlake pincetom će

dovesti do toka i erozija epitela. Rastvori za čišćenje ušiju takođe mogu

izazvati iritaciju epitela, te njihova učestala primena može dovesti do

razmekšavanja epitela i njegovog oštećenja. Moramo voditi računa da li

primenjujemo adekvatan preparat. Kod antibiotika moramo voditi računa

da li je u skladu sa rezultatima antibiograma, potom da li koristimo

adekvatne doze i da li je terapija sprovođena vremenski optimalnom

intervalu.

Suvišno stvaranje cerumena

Suvišno stvaranje cerumena dovodi do otitis externa erythematosa

ceruminosa. Višak cerumena može i opstruirati ušni kanal. Produkcija

cerumena može biti primarna ili sekundarna kao posledica alergija,

poremećaja keratinizacije i slično.

Opstrukcija spoljašnjeg ušnog kanala

Opstrukcija ušnog kanala može se javiti usled proliferativne inflamatorne

pojave,kongenitalne atrezije ili stenoze ušnog kanala, usled neoplazija.


- 15 -

Otoci drugih predela glave takodje pritiskom mogu opstruirati ušni kanal.

Potpuna opstrukcija spoljašnjeg ušnog kanala se prenosi na okolno meko

tkivo parotidne regije kao otok.

Sistemske bolesti

Sistemske bolesti koje dovode do pada imuniteta pasa kao sto su

parvoviroza ili štenećak, mogu dovesti do povećane podložnosti psa ka

nastanku otitis externa. (Sistemske bolesti su hormonski poremećaji i

mnoga druga bolesna stanja a ne samo infektivne bolesti)


- 16 -

PRIMARNI FAKTORI

Primarni faktori su faktori koji direktno izazivaju upalu spoljašnjeg uha.

Primarni faktori se dele na spoljašnje, kao što su paraziti i strana tela, i

unutrašnje faktore kao što su alergijske i autoimmune bolesti.

Paraziti

Ušni šugarac, Otodectescynotis, živi na površini kože ili u ušnom kanalu.

Uzrok je 5 do 10% slučajeva upale spoljašnjeg uha pasa (Shelby A,

McKune M, 2014.). Zbog svraba i nelagodnosti u ušnom kanalu životinje

se češu i tesu glavom što može dovesti do pojave hematoma ušne

školjke(zbog oštećena krvnog suda ušne školjke dolazi do nakupljanja

krvi u novostvorenoj šupljini između hrskavice i kože ušne školjke).

Životni vek parazita je oko dva meseca.Ušni šugarci se hrane tkivnim

tečnostima i ostacima epitela.

Ženke su 500-300μm velike.Razvojni ciklus otodektesa je sličan onome

kod drugih grinja. Razvoj ide od jajeta do adulta preko larvalnog stadija i

dva stadija nimfe. Razvojni ciklus traje oko 3 sedmice(Barr S. C,

Bowman D. D, 2006.). Odrasli mužjaci su 395-295 μm veliki Kako se

paraziti hrane u ušnom kanalu, tako epitel spoljašnjeg ušnog kanala

postaje iritiran i ušni kanal stvara pojačane količine cerumena. Spoljašnji

Dejan Vlačić

- 17

ušni kanal obolele životinje se polako puni cerumenom, krvlju i

eksudatima samog parazita. Sadržaj ušnog kanala poprima tipičan iz

taloga od kafe.

Slika 2. Otodectes cynotis

Sarcoptes scabiei var. canis izaziva

parazitiranje između ostalog dovesti i do otitis externa

Bowman D. D, 2006.).Oboljevaju psi svih uzrasta.

grinja koja je prvo pronađenana ljudima. Sarcoptes scabiei može

infestirati mnoge vrste sisara uključujući i podvrstu koja infestira psa.

Ženke šugaraca su velike 200-400 μm, o

boje. Celi razvojni ciklus šugarca odvija se u kerat

epidermisa nosioca. Kopulacija se odvija u kanalim

napravili, gde ženka polaže do 3 jajašca dnevno kroz razdoblje od 2

sedmice

Razvojni ciklus od jaja preko larve i dva stadijuma

završiti u idealnim uskovima za samo 10 dana ali prosečno normalno

vreme razvoja iznosi 2-3 sedmice. Larva izlazi iz jajeta,


17 -

ušni kanal obolele životinje se polako puni cerumenom, krvlju i

eksudatima samog parazita. Sadržaj ušnog kanala poprima tipičan izgled

Slika 2. Otodectes cynotis

var. canis izaziva šugu pasa, a može svojim

parazitiranje između ostalog dovesti i do otitis externa (Barr S. C,

Oboljevaju psi svih uzrasta.Sarcoptes scabiei je

na ljudima. Sarcoptes scabiei može

čujući i podvrstu koja infestira psa.

400 μm, okruglog ili ovalnog oblika i bele

eli razvojni ciklus šugarca odvija se u keratinskom sloju

epidermisa nosioca. Kopulacija se odvija u kanalima koje su šugarci

e ženka polaže do 3 jajašca dnevno kroz razdoblje od 2-3

o larve i dva stadijuma nimfe do adulta može

kovima za samo 10 dana ali prosečno normalno

sedmice. Larva izlazi iz jajeta, hrani se i


- 18 -

presvlači u nimfu u kanalićima u koži. Međutim, oba stadijuma često

izlaze na površinu kože.

Slika 3. Sarcoptes scabiei var.canis

Od parazita koji dovode do otitis externa kod pasa bitno je napomenuti i

Demodex canis.

Demodex canis ili grinja dlačnog folikula, je bela duguljasta grinja

Odrasle ženke velike su 300μm a mužjaci oko 250μm dugački. Demodex

je deo normalne faune kože kod mnogih ako ne i svih vrsta sisara

uključujući psa i čoveka.Grinje se mogu naći kod zdravih pasa, iako u

maloj količini.Glavica je u obliku potkovice s vidljivim

čeljustima.Kutikula tela oblikuje poprečne nabore, četiri para kratkih

nogu i dvije strukture poput kanži.Grinje se hrane ćelijama, lojem i

epidermalnim debrisom. Demodeks grinje se prenose s kuje na štence

koji sisaju u prvim danima po rođenju. Grinje provedu celi život na koži

psa, gde opstaju u dlačnim folikulima i retko u lojnim žljezdama.

Dejan Vlačić

- 19

Kod Demodex canis opisana su četiri razvojna stadija.Razvojni ciklus

počinje leženjem iz fusiformnog jajašca. Larva sa 6 nogu presvlači se u

prvi stadijum nimfe sa 8 nogu. Zatim sl

preobrazi u završni adultni stadijum.C

oko 3 sedmice.

Slika 4. Demodex canis


Kod 50% atopičnih pasa razvija se bilateralni otitis externa, a kod 2

ovakvih pacijenata to je jedini klinički simptom atopije.

bolesti ušni kanal i unutrašnja površina ušne školjke su blago


19 -

opisana su četiri razvojna stadija.Razvojni ciklus

počinje leženjem iz fusiformnog jajašca. Larva sa 6 nogu presvlači se u

a 8 nogu. Zatim sledi drugi stadijum nimfe koji se

um.Celi razvojni ciklus je završen za

Slika 4. Demodex canis


Kod 50% atopičnih pasa razvija se bilateralni otitis externa, a kod 2-3%

ovakvih pacijenata to je jedini klinički simptom atopije. U početku

bolesti ušni kanal i unutrašnja površina ušne školjke su blago


- 20 -

eritrematozni, a eksudat nije prisutan. Kasnije se kod većine pasa razvija

sekundarnja gljivična ili bakterijska infekcija.

Bilateralni pruritični otitis eksterna, kod pasa sa nutritivnom alergijom je

često prisutan. Inflamatorne promene se brže razvijaju nego kod atopijski

osetljivih pasa. Za kratko vreme razvija se otitis externa erythematosa

ceruminosa koja kasnije može biti komplikovana sekundarnim

infekcijskim procesima.Kontaktni alergijski otitis eksterna je jatrogene

prrode, kada se životinje senzibilišu na sastojke topikalnih medikamenata

za uši kao što su propilen glikol i neomicin.

Alergije na pljuvačku buve, Ctenocephalides canis, uzrokuje

generalizovani pruritus, a kod takvih životinja prisutan je i pruritični

ceruminozni otitis externa.

Endokrini poremećaji i poremećaji keratinizacije

Modifikovane znojne žlezde u spoljašnjem ušnom kanalu luče cerumen.

Pojačana aktivnost ovih žleda može dovesti do opstrukcije ušnog kanala,

mikrobiološki potentne sredine, što vodi ka nastanku upale. Poremećaji

keratinizacije mogu biti vezani za samu upalu ili dorinositi pojavi iste.

Strana tela

Strana tela kao što su delovi biljaka, sasušeni ostaci medikamenata mogu

delovati opstruktivno ili mehanički iritantno, i tako nanositi životinji bol i


- 21 -

svrab. Strana tela svojim delovanjem mogu perforirati bubnu opnu i

dodatno zakomplikovati situaciju (Teodosić S, 1994.). Proces koji nastaje

delovanjem stranog tela, obično se brzo razvija i za očekivati je da bude

zahvaćeno samo jedno uho. Strana tela su obično praćena gnojnim

eksudatom.

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti koje mogu izazvati otitis externa su:

Pemfigus vulgaris (je grupa retkih vezikulo-buloznih autoimunih

bolesti kože u kojima su primarne promene na koži i sluzokoži

vezikule (mehurići) ili bule (mehuri), koje nastaju kao posledica

akantolize.Prilikom ove bolesti su prisutna IgG antitela koja se

vezuju za površinu ćelije epiderma kože i površinu epitela

sluzokože. Najčešća i najznačajnija bolest iz ove grupe je

pemfigus vulgaris.)

Pemfigus foliaceus (u pemfigus foliaceusu IgG antitela se vezuju

za površinu ćelije epiderma kože. Kao rezultat toga, ovau vrstu

bolesti karakterišu površniske erozije kože.)


- 22 -

Sistemski lupus eritematozus predstavlja autoimunu bolest čije su

glavne odlike zahvaćenost više organskih sistema, prisustvo

mnogobrojnih autoantitela, od kojih neka učestvuju u

imunološkom oštećenju tkiva. Iako ova bolest može zahvatiti

mnoge organe, najčešće su napdnuti koža, bubrezi, zglobovi,

hematopoezno tkivo, centralni nervni system.

Ostali poremećaji

Ostali poremećaji koji mogu dovesti do otitis externa su juvenilni

cellulitis, smrzotine i proliferativni eozinofilni otitis externa.


- 23 -

SEKUNDARNI FAKTORI

Pod uticajem primarnih kao i predisponirajućih faktora dolazi do pojave

oportunističkih infekcija i patoloških promena koje komplikuju upalu

spoljašnjeg ušnog kanala.

Bakterije

Spoljašnji ušni kanal nije sterilna sredina i u normalnim uslovima sadrži

određene vrste bakterija, što komensalnih, što potencijalno patogenih.

Najčešće bakterije izolovane iz upaljenog spoljašnjeg ušnog kanala su :

Staphylococcus psudintermedius se može naći i u zdravom uhu.

U pitanju je koagulaza pozitivni stafilokok. Bakterija loptastog

oblika koja se po Gramu boji pozitivno. Nepokretna je i ne

stvara spore. Neki sojevi imaju kapsulu. Fakultativno je

anaerobni mikroorganizam. Najčešće je prisutan kod akutnih

upala ušnog kanala (Bauman R. W, 2009.).

Koagulaza negativni stafilokoki se takođe normalno mogu naći u

ušnom kanalu.

Proteus mirabilis je gram negativni bacil, fakultativno

anaeroban. Prisutan je kod hroničnih inflamacija spoljašnjeg

ušnog kanala ili kod životinja dugotrajno tretiranih antibioticima.


- 24 -

Pseudomonas aeruginosa je u spoljnoj sredini široko

rasprostranjena i izrazito otporna bakterija. To je Gram

negativan, asporogen bacil. Brzo se kreće pomoću monopolarno

raspoređenih flagela. Većina sojeva ima fimbrije. Striktni je

aerob. P.aeruginosa ima brojne faktore virulencije, uključujući

celularne komponente, toksine i enzime.Prisutan je kod hroničnih

inflamacija spoljašnjeg ušnog kanala ili kod životinja dugotrajno

tretiranih antibioticima.

Corynebacterium spp. su gram-pozitivni aerobi ili fakulatitvni

anaerobi, koji nisu pokretni, ne stvaraju spore i oblika su štapića

(Bauman R. W, 2009.).

Esherihija coli, gram negativna, aerobna i fakultativno anaerobna

bakterija.

Kvaščeve gljivice

Malassezia pachydermatis je prisutna u spoljašnjem ušnom kanalu kod

36% zdravih pasa. Ova gljivica kao i većina drugih kvaščevih gljivica

(kao npr. Candida albicans) su normalni stanovnici kože i sluzokoža

pasa i mačaka. Veoma često se izoluju iz spoljašnjeg ušnog kanala ili sa

kože zdravih pasa i mačaka. Infekcija ovim gljivicama najčešće

predstavlja komplikaciju drugih bolesnih stanja kože, posebno alergija i

poremećaja keratinizacije. (Popović N, Lazarević M. 2003.)


- 25 -

Rod Malassezia broji 6 vrsta lipofilnih kvaščevih gljivica koje se

razmnožavaju aseksualnom deobom (pupljenjem). Ovakav način

razmnožavanja je i razlog njenog tipičnog izgleda koji podseća na

kikiriki ili otisak stopala. Veličina im je mala i iznosi 2 – 7 μm i ne

stvaraju pseudomicelijum. Rastu na Saburaund dekstroznom agaru i

formiraju okrugle, konveksne i žute kolonije (Carlotti D. N, 2005.).

Mnoga istraživanja su pokazala da je Malassezia pachydermatis

sastavna komponenta normalne kožne flore pasa. Oko 50% zdravih pasa

su nosioci ove gljivice koja može da se nađe u spolašnjem ušnom

kanalu, na koži (posebno u analnoj regiji, na usnama i ekstremitetima) i

na dlačnom pokrivaču. (Carlotti D. N, 2005). Malassezia pachydermatis

je lipofilna kvaščeva gljivica koja je kao komensal stalno prisutna na

koži pasa i mačaka. Najčešće perzistira u spoljašnjem ušnom kanalu,

perianalnoj regiji, na ekstremitetima, usnama kao i na celokupnom

dlačnom pokrivaču. Neki autori ovu gljivicu smatraju i oportunističkim

patogenom. Infekcije ovom gljivicom najčešće nastaju sekundarno, kao

posledica nekih autoimunih oboljenja, ektoparazitskih oboljenja,

imunodeficijentnih stanja, piodermija, endokrinopatija, dugotrajnog

korišćenja glukokortikoida i antibiotika. Relativno se često javlja sa

različitim kliničkim znacima od kojih su najčešći intenzivan pruritus i

neprijatan miris životinje na užeglu mast.


- 26 -

Slika 5. Malassezia pachydermatis

Ostale gljivice koje se znatno ređe mogu izolovati iz spoljašnjeg ušnog

kanala su Candida spp., Aspergillus spp., Sporotix schenckii…

Slika 6.Candida spp.


- 27 -

SIMPTOMI, PATOLOŠKE PROMENE I KLINIČKI

PREGLED

Simptomi

Bolestan pas često češe obolelo uho. Zbog bolova pas pokazuje znake

uznemirenosti.U većini slučajeva opšte stanje psa je nepromenjeno.Kod

težih purulentnih infekcija spoljašnjeg ušnog kanala, telesna temperature

psa može biti povećana. Prilikom palpacije baze uha i ušnog kanala, pas

bolno reaguje , cvili i pokušava da prekine pregled. Kod unilateralnog

zapaljenja ušnog kanala pas vidno krivi glavu. Krivljenje glave može

ukazati i na potencijalni otitis media, zapaljenje srednjeg uha ( Teodosić

S. 1991.).

Patološke promene

Patološke promene obuhvataju eritrem, erozije epidermis, hiperkeratozu

i hiperplaziju epidermisa. Možemo se susresti i sa edemom i fibrozom

dermisa. Ceruminozne žlezde u pojedinim slučajevima imaju izmenjen

nivo aktivnosti. Susretanje sa keratinoznim debrisima i eksudatima

ražličite konzistencije je uobičajno prilikom upalnih stanja spoljašnjeg

ušnog kanala.

Dejan Vlačić

- 28

Klinički pregled

Pregled uha započinjemo palpacijom baze uha obraćajući pažnju na

reakciju pacijenta. Potom prelazimo na adspekciju unutašnje strane ušne

školjke i ušnog otvora. Za pregled samog ušnog kanala potrebni su

adekvatni instrumenti, pre svega otoskop. Pomoću otoskopa u dubini

ušnog kanala možemo zapaziti eksudat, njegovu

karakteristike, strana tela, lezije i eventualne naznake upale srednjeg

uha. Moramo obratiti pažnju na higijenu tubusa otoskopa kako

eventualno ne bi došlo do prenošenja infektivnih agenasa. Ukoliko

životinja reaguje veoma bolno na otoskopski pr

upotrebiti sedaciju. Ponekad zbog izrazitih inflamatornih procesa, nije

moguće obaviti otoskopski pregled. Tada

pregleda moramo životinju tretirati antiinflamatornim

period od 4 do 7 dana. Preglede otoskopom treba ponavljati na svakih

sedam dana i obraćati kakve rezultate nam daje primenjena terapija.


28 -

Klinički pregled

Pregled uha započinjemo palpacijom baze uha obraćajući pažnju na

reakciju pacijenta. Potom prelazimo na adspekciju unutašnje strane ušne

školjke i ušnog otvora. Za pregled samog ušnog kanala potrebni su nam

adekvatni instrumenti, pre svega otoskop. Pomoću otoskopa u dubini

ušnog kanala možemo zapaziti eksudat, njegovu količinu i

karakteristike, strana tela, lezije i eventualne naznake upale srednjeg

uha. Moramo obratiti pažnju na higijenu tubusa otoskopa kako

eventualno ne bi došlo do prenošenja infektivnih agenasa. Ukoliko

životinja reaguje veoma bolno na otoskopski pregled, neophodno je

upotrebiti sedaciju. Ponekad zbog izrazitih inflamatornih procesa, nije

moguće obaviti otoskopski pregled. Tada pre ponovnog pokušaja

moramo životinju tretirati antiinflamatornim medikamentima u

otoskopom treba ponavljati na svakih

sedam dana i obraćati kakve rezultate nam daje primenjena terapija.


- 29 -

Slika 7. Otoskop

Pored kliničkog pregleda moramo se poslužiti i laboratorijskom

metodom pregleda, citološkim pregledom. Uzorak za citološki pregled

se uzima štapićem za uši. Uzorak je potrebno uzeti iz oba uha. Takav

uzorak se razmazuje na mikroskopsku pločicu, fiksira i boji bojama za

citološke preparate. Ovom metodom se može dokazati prisustvo koka,

bacila i gljivica. Povećan broj eozinofila ukazuje na alergije, autoimuna

oboljenja ili parazitske infestacije. Prisustvo makrofaga ukazuje na

hroničnu infekciju.

Biogram i antibiogram se radi kada se pronađu bacili u citološkom

pregledu, kod hroničnih infekcija i upale srednjeg uha (Bauman R. W,

2009).

DIJAGNOZA I TERAPIJA

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, palpacijom, adspekcijom,

kliničkom slikom, otoskopijom i citološkim pregledom.Ponekad je

potrebno uraditi biohemiju, hematološko ispitivanje, hormonsko

ispitivanje, biopsiju kože i alergijske testove.Od pomoći nam može biti

izgled i miris eksudata. Voštani i masni debris može ukazivati na


- 30 -

ceruminozni otitis. Promena keratinizacije je tipična za alergijska stanja.

Vlažni eksudat čokoladne bolje obično ukazuje na gljivičnu infekciju.

Suvi secret tamne boje tipičan je za Otodectes infestacije .

Terapiju započinjemo nakon utvrđivanja dijagnoze. Terapija se zasniva

na identifikaciji i otklanjanju predisponirajućih i primarnih faktora.

Čišćenje uha

Čišćenje ušnog kanala je od velike važnosti za uspeh terapije. Tako

otklanjamo gnoj, infektivni debris, bakterijske toksine, masne kiseline i

tragove krvi. Takav supstrat može da usporava i onemogućava

smanjenje inflamatornih procesa, inaktiviše lekovite supstance, i svojim

fizičkim prisustvom da onemogući delovanje leka na željeno mesto.

Prilikom čišćenja uha pomaže nam aplikovanje ceruminolitičkog

sredstva.Ovakvi preparati razmekšavaju i razlažu cerumen, što kasnije

olakšava postupak njegovog uklanjanja. To su preparati iz grupe

dertedženata i surfaktata kao što su: propilen glikol, glycerin, karbamid

peroksid, kalcijum sulfokcinat, salicilna kiselina…( Popović N,

Lazarević M. 2003.)

Nakon nanošenja ceruminolitičkih sredstava treba pristupiti ispiranju

ušiju.Ispiranjem uklanjamo tada već razloženi debris koji je nastao

delovanjem cerumenolitičkih preparata. Ispiranje se vrši mlakom

vodom, izotoničnim ili hipertoničnim fiziološkim rastvorom. Pomoću

špica i creva unosimo tečnos za ispiranje sve dok nismo isprali sav

debris. Istim špricem uklanjamo ostatak tečnosti iz ušnog kanala, mada

pas to obično sam čini tako što snažno protrese glavom. Na kraju pocesa


- 31 -

čišćenja osušimo ušni kanal bornom, salicilnom ili sirćetnom kiselinom

(Popović N, Lazarević M. 2003).

Topikalna terapija

Medikamenti koji se koriste za topikalni tretman mogu da budu

komercijalni ili magistralni. Takvi preparati sadrže antibiotike,

antimikotike, glukokortikosteroide i antiparazitike, u različitim

odnosima i kombinacijama aktivnih supstanci. U zavisnosti od tipa

promena koje tretiramo odlučujemo da li će nosač aktivnih supstanci biti

mast ili voda.

Topikalno naneseni glukokortikosteroidi se koriste zbog svojih

antiinflamatornih i antipruritičnih dejstava. Takođe izazivaju atrofiju

lojnih žlezda što je poželjno pri njihovoj pojačanoj aktivnosti. Posle

njihovog delovanja poboljšava se drenaža i ventilacija ušnog kanala.

Najčeše se koriste deksametazon i triamcinolon acetonid. Kod

dugotrajnih terapija koristi se hidrokortizon.Prilikom dugotrajne

topikalne terapije glukokortikosteroidima, može doći i do neželjenih

sistemskih efekata.

Antibiotici se koriste kada su u brisu iz uha nađene bakterije koje

izazivaju upalu. Koristimo gentamicin, neomicin, hloramfenikol,

amikacin, enrofloksacin... Pored antibiotika u tretmanu bakterijskih

infekcija mogu nam poslužiti topikalni antiseptici: sirćetna kiselina 2-

5%,povidon jodid...(Popović N, Lazarević M. 2003).


- 32 -

Od antimikotika za topikalno delovanje koriste se preparati sa

nistatinom, mikonazolom, ketokonazolom....

Topikalni antiparazitici su na bazi piretrina, rotenona, karbamila i

tiabendazola. Ovim preparatima kupamo celu životinju jer se paraziti

mogu naći i na drugim delovima tela. Tretman traje četiri nedelje.

Sistemska terapija

Sistemsku terapiju primenjujemo samo tokom upornih hroničnih otitis

externa i prilikom rupture bubne opne.

Sistemski glukokortikosteroidi se upotrebljavaju kada je inflamacija sa

edemima dovela do stenoze lumena ušnog kanala. U ovakvim stanjima

najčešće se upotrebljava prednizolon, a terapiranje se vrši pune dve

nedelje.

Sistemski antibiotic se koriste kada stanje eskalira u otitis media.

Antibiotik biramo na osnovu osetljivosti mikroorganizama na

antibiogramu. Antimikrobni preparati koji su se dobro pokazali u

tretmanu ovog oboljenja su: klindamicin, trimetoprim-sulfametoksazol,

cefaleksin i enrofloksacin. Antibiotici se primenjuju do potpunog

izlečenja.

Od sistemskih antiparazitika upotrebljavamo ivermektin u dozi od 0,3mg

po kilogramu. Ivermektin aplikujemo supkutano.


- 33 -

OTITIS MEDIA KAO REZULTAT

KOMPLIKACIJE UPALE SPOLJAŠNJEG UHA

Otitis media retko nastaje kao posledica perforacije bubne opne psa

stranim predmetom, prevashodno zbog njene anatomske pozicije. Do

upale srednjeg uha može doći širenjem infekcije hematogeno,

Eustahijevom tubom ili širenjem infekcije iz pravca spoljašnjeg ušnog

kanala. Kod 50% pasa sa hroničnim otitis externa, dolazi do perforacije

bubne opne i razvoja otitis media (Popović N, Lazarević M. 2003).

Simptomi otitis externa et media su slični simptomima otitis externa sa

time što je i opšte stanje promenjeno, pre svega telesna temperature, a

pas je mnogo uznemireniji i često cvili usled velikih bolova. Pas se ne

odaziva na pozive vlasnika, a često odbija i uzimati hranu.( Teodosić S.

1994.)

Ovakva stanja se moraju lečiti visokim dozama antibiotika, kako ne bi

došlo širenja procesa na unutrašnje uho i mozak.


- 34 -

HIRURGIJA SPOLJAŠNJEG UŠNOG KANALA

Hirurški tretman se smatra poslednjom merom rešavanja problema, kako

uopšteno kod patoloških stanja, tako i kod otitis externa.

Operacija uha po Hinc-u

Operacija se vrši u svim slučajevima kada je došlo do hroničnog

zapaljenja ušnog kanala usled dugotrajnog zapaljivog procesa u kojem

medikamentozna terapija nije dala rezultata. Hirurški zahvat se obavlja u

potpunoj narkozi psa. Najbolje je primenjivati inhalacionu anesteziju

sevofluranom ili izofluranom, a za uvođenje koristiti propofol(Shelby A,

McKune M, 2014.). U pripremi operacije potrebno je ukloniti svu dlaku

sa baze uha i sa ušne školjke.. Operaciono polje treba očistiti

medicinskim benzinom, dezinfikuje alkoholom i premaže tinturom joda.

Operaciono polje se prekriva sterilnim kompresama. Dva peana

uvlačimo do kraja vertikalnog dela lumena ušnog kanla i kako bi

obrazovali latinično slovo „V“. Skalpelom zasecamo tkivo zida

spoljašnjeg ušnog kanala, i vršimo njegovu eksciziju. Olakšavajuća

okolnost je da regija koja se seče nije bogato vaskularizovana, te se ne

očekuju obilnija krvarenja. Pojedinačnim čvorastim šavom saniramo

incizije. Ukoliko se u ušnom kanalu nalaze novonastale koštane

tvorevine, one se trebaju ukloniti iz spoljašnjeg ušnog kanala. Pas treba


- 35 -

biti pokriven antibiotskom terapijom narednih 5-6 dana, a osmog dana se

skidaju konci.

Totalna ablacija ušnog kanala

Radi se u potpunoj narkozi pacijenta. Priprema za operaciju je identična

pripremi za operaciju po Hincu. Razlika je u tome što pored

otstranjivanja vertikalnog ušnog kanala otstranjujemo i njegov

horizontalni deo, a vršimo i bulaosteotomiju, koja se izvodi malim

Lirovim klještima.Po završetku odstranjivanja, ključno je postaviti dren

u cavum tympani, kako bi se evakuisao sekret. Dren se fiksira čvorastim

šavom. Koža i potkožno tkivo se zatvaraju u etažama. Dren se vadi

između 5. i 7. Dana. Šavovi se skidaju posle desetog dana.


- 36 -

ZAKLJUČAK

Otitis externa je učestalo oboljenje pasa, od koga boluje 5 do 20%

jedinki i ima veliki medicinski, komrecijalni i finansijski značaj.

Metodologija terapije oboljenja je detaljna i sveobuhvatna, sa

tendencijom daljeg napretka u dijagnostici i terapiji.

Oboljenje su slučaju nemara može eskalirati i dovesti do promene

opštog stanja pacijenta, i potrebno ga je shvatiti na odgovoran i

savestan način.

Terapija mora biti zasnovana na odgovarajućoj dijagnostici, a

rezultate terapije moramo pratiti , kako bi blagovremeno mogli

doneti adekvatne izmene.


- 37 -

LITERATURA

1. Popović N, Lazarević M, 2003, Bolesti kože malih životinja,

Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

2. Teodosić S, 1994, Bolesti pasa, Niš, DIGP Prosveta

3. Carlotti D.N, 2005, Proceedings of the WSAVA Congress,

Mexico City

4. Shelby A, McKune M,2014,Small Animal Anesthesia

Techniques, Iowa, John Wiley & Sons, Inc

5. Medleau L,Hnilica K. A, 2006, SMALL ANIMAL

DERMATOLOGY: A COLOR ATLAS AND THERAPEUTIC

GUIDE, 2nd Edition, St. Louis, Missouri, Saunders

6. Jackson H, Marsella R,2012,BSAVA Manual of Canine and

Feline Dermatology, 3rd Edition,BSAVA

7. Vasić J, 1996, Osnovi veterinarske hirurgije, Beograd

8. Teodosić S, 1991, Osnovi kliničke dijagnostike pasa, Niš,

Prosveta


- 38 -

9. Barr S. C, Bowman D. D, 2006, Canine and Feline Infectious

Diseases and Parasitology, New York, Blackwell

10. Chester K. D, 1988, Medical management of otitis externa, The

VeterinaryClinics of North America

11. Bauman R. W, 2009, Microbiology with Diseases by Body

System, forth edition, Lake Ave, Pearsons education

Documents

OTITIS EXTERNA KOD PASA - veterinarsubotica.com V. Specijalisticki... · čitava ali zbog upale dolazi do njenog istezanja i invaginacije u srednje uho i tada nastaje lažni otitis