Sofija MojsiiInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 141.333Originalni naudni rad

OTVORENOST PREMA SVETU KAO SUSTINSKIitNtI-Rc sMIsAoNE LJUDSKE EGZISTENCIJE.

Apstrakt: Ovaj rad ima dva cilja: da pokaie suitinski znataj postoianja usvetl za ljudski individualni i kolektivni opstanak i da ukaie na moguinost saradnjeianedufiloTofske antropologije i psihijatrije. Pno je uiinjeno pomotu prezentacijeosnovnih elemenata filozofske antopologije Arnolda Gelena (Gehlen) u oblikunjegovih baziinih kategorija: delovanja - kuhure - ljudske zajednice. Drugo jeizvedeno izlaganjem specifiinih shvatanja shizoidnih i shilofrenih poreme(aja udelu engleskog psihijatra Ronalda kinga (Ining). Jezgro zajedniike saradnjefilozofske antropologije i psihijatije sastoji se u obostrano ponritenim sa4anjimao bitnosti odnosa tovek - svet, Ja - ne-Ja, unutrainjost -spoljainjost, objektnihodnosa, delovanja, slobode, svrsishodne transcendencije 4a normalnu izgradnjusmisao no g lj udskog iiv ota.

Kljudne re(,i: filozofska antropologija, psihijatrija, biie-u-svetu, delovanje,komuni kac ij a, s hizofr e n ij a.

l. Uvod

Op5te i naglaSeno mesto celokupne klasidne filozofskoantro-poloske literature jeste otvorenost doveka prema svetu. Trazeiidffirentiu specificu izmedu doveka i Zivotinje i poku5avaju6i daodgovore na pitanje Sta doveka dini dovekom, svi autori, bezizuzetka, istidu dinjenicu da samo dovek ima svet dok je Zivotinjapotpuno vezana za svoju okolinur. Bez svoje otvorenosti premahorizontu ditavog sveta dovek ne bi mogao da opstane. To nijeluksuz njegovog odredenja, vei nuZda opstanka. Nasuprot tome,

* Ovaj dlanak je deo rada u okviru projekta ,,Individualni i kolektivniidentitet u postkomunizmu" Instituta za filozofiju i druStvcnu teoriju koji finansiraMinistarstvo za nauku i tehnologiju Rcpublike Srbije"

I Cf: ,,Takvo ,,duhovno" biic nijc vezalo za nagon i okolinu, vei je,,slobodno od okoline" i, kako 6emo ga mi nazvati, ,,prema svijetu otvoreno".

=x

tt)

oe-L

NoJI

t 4 5

tla?

-L!

U)

Zivotinja, bogato opremljena instinktima i refleksima, u potpunostije prilagodena okolnom svetu u kome Zivi. Njen okolni svet jeveoma ogranideni segment okruZenja jedino u kome se ona oseiakao kod kude i izvan dijih granica ona ne bi mogla da preZivi.eovek nije ograniien na jedno bioloiko staniSte te je on neuporedivoi su5tinski slobodniji i nevezaniji za svoje neposredno okruZenje.

Ali, dok Zivotinja uZiva u sigurnosti svog okolnog svetakojemu je ona savr5eno prilagodena, pred dovekom se nalazi veliki,neizvestan i rizl(an zadatak da preZivi u celini sveta. On treba dasebi stranu prirodu na koju on nije unapred prilagoden preobrazisvojom aktivno56u u svry svet u kome 6e moii ne samo da preZivive6 i dobro daLiviirazvlja se. Odnos prema svetu je fundamentalnastruktura ijudskog bivstvovanja koja je zaloga njegove slobode,delovanja, afirmacije, rcalizac\je njegovih moguinosti, stalnog tran-scendiranja ka viSem, boljem, veiem, savrSenijem ali i scena mo-guieg neuspeha, straha, strepnje, pada, propasti, gubitka. eovekovZivot, kao i njegovo miSljenje, moraju da obuhvate i uhvate se u

Takvo biic ima ,,svijet".,,Forma ovakvog drlanla jc lbrma ,,otvorenosti premasvijetu" , principijelnc oslobsJcnosti od prisila okolinc: e ;: S... iov.iek je, dakle,X, i,:oji se moZe driati u hez.graniino.j mjeri ,,otvorenim prema svijetu" . Nastajanjei<rvjcka .jc t|zd,izan.ie do otvorcnosti svi.icta pomoe u duha, u; Schclcr, Max,Poktlajtovieka u kozmosu, Veselin Maslcia - Svjctlost, Sara.jcvo, 1987, str.46,48.

,,...dovick imasvi.jet... Covjck.lc otvorcn prcma svijctu;znadi: on sc liiavaZivotinjskog prilagulavan ja u ogranidcnom miljcu ! ... sada imamo,,pro.jckt'lcdnogorganski oskudnog, sloga prcma svijctu otvorcnog, tj. takvog biia koje ntjc prirodnosposobno z.alivot, ni u kakvom odredenom ograniicnom miljcu... BaS na mjestugdie ktxt Zivotinjc stoji ,,okolni svijct". kul iovjeka stoji ,,druga priroda"ili kulturnasl'era...", u; Gehlen, Arnold. e ovjek. Veselin Maslc5a - Svjctlost, Sarajcvo, 1990,s t r . 3 5 , 8 1 .

,,.. to ic istovremcno ,,otvorcno prcma svijctu", to ic ,,bitak u jcdnom svi-jetu"i"prema jednom sviictu", u: Kcller, W.,,,Filozofska antropologija - psihologija- transcendenciia", t: Filoafijtt modernog doba , Yeselin Maslc5a, Sarajevo,1986,s t r .319.

,,dovjek je otvorcn prcma svijctu tako da jednadina glasi: Zivotinja imaokolinu - dovjek ima svijct", u; Rothackcr,Erich, Filoz.oJska antropologija, VcsclinMasle5a, Sarajcvo, 1985, str.99.

,,Odnos prcma svctu je funtlamentalna struktura bivstva I judskc cgzistcnci.jc,(struktura) u kojoj se skupa osnivaju samobivstvo, zajednidko bivstvo i bivstvo-sa-stvarima... razlikajc apsolutna ako ioveka odredimo polazeii od njegovc svctskcotvorenosti - kao ono unutarsvctsko bivstvuiudc kojc se ekstatidno odnosi premacelini sveta. Ta ckstatiinost ie bit liudskc cgzistencije", Fink Eugen, Osnovni Jbno-men i lj uds ko g po stoj an j a, Nolit, Beograd, I 984, str. 263,13 | .

t 4 6 147

ko5tae sa obadvema pomenutim dimenzijama osnovnog ljudskogpregnuea u univerzumu.

Uprkos su5tinskom zna(,aju dovekove otvorenosti prema sve-tu, upadljiva karakteristika standardne filozofskoantropolo5ke lit-erature jeste siroma5tvo i oskudnost njenog opisa, prezentacije iodredenja. Svi klasidni filozofski antropolozi nju jednostavno kon-statuju, emfatidki dodu5e, i ponavljaju je u razliditim formulacijamakoje ostavljaju utisak truizma i trivijalnosti. Uprkos svim zalaga-njima i patosu njoj u prilog, ostaje potpuno nejasno kako, poiemu, za5to je odnos prema svetu u svim bitnim tvorevinamaljudskog duha i rada u njemu tako bazidan za doveka da se ljudskiiivotbez njega ne moZe ni zamisliti. Sta se de5ava sa ljudima ikako izgleda dovekova egzistencija u sludajevima u kojima je tajodnos prekinut, te5ko o5teien ili nepostojeii?

Moj osnovni cilj u ovom radu je da suodim standardni filo-zofskoantropoloiki stav prema dovekovom odnosu i otvorenostiprema svetu, narodito onako kako je on prezentiran i razvijen ufilozofskoantropolo5kom udenju Arnolda Gelena, sa rzzumevanjemshizofrenog procesa u delu Ronalda Leinga Podeljeno ja. Njihovomkonfrontacijom Zelim da pokaZem komplementarnost shvatanjaove dvojice autora koji se najde5ie nikada ne dovode u vezu ikoliko mnogo jedan pristup pretpostavlja i zasniva drugi, i obrnuto.Na taj nadin filozofska antropologija i psihijatrija pruZaju rukujedna drugoj i plodno se nadopunjuju i sarailuju. Leingovo izlaganjei tumadenje tragedije ljudi koji ne uspevaju da izgrade normalan isadrZajan odnos sa svetom i komunikaciju sa ljudima neodekivanopruZa odlidnu kontrastnu pozadinu za dublje i konkretnije razume-vanje fundamentalnog zna(aja koji filozofski antropolozi pridajubazidnoj relaciji dovek - svet.

II. O s nov ne idej e G e I e nov e rtb zofske antr o p o I o gij e :dovek kao biCe u svetu

Osnovne kategorije Gelenove filozofske antropologije moguse obuhvatiti pojmovnim trouglom: delovanje - ljudska zajednica- kultura.'Pod delovanjem Gelen podrazumeva svaku svrsishod-

'Cf. Gehlen, Arnold, ,,Ka sistematici antropologijc", u; FiloTolija moder-noR doba, str.46,47 .

=x

-{tlt

;-t!

Nou

tla?

-L!

U)

Zivotinja, bogato opremljena instinktima i refleksima, u potpunostije prilagodena okolnom svetu u kome Zivi. Njen okolni svet jeveoma ogranideni segment okruZenja jedino u kome se ona oseiakao kod kude i izvan dijih granica ona ne bi mogla da preZivi.eovek nije ograniien na jedno bioloiko staniSte te je on neuporedivoi su5tinski slobodniji i nevezaniji za svoje neposredno okruZenje.

Ali, dok Zivotinja uZiva u sigurnosti svog okolnog svetakojemu je ona savr5eno prilagodena, pred dovekom se nalazi veliki,neizvestan i rizl(an zadatak da preZivi u celini sveta. On treba dasebi stranu prirodu na koju on nije unapred prilagoden preobrazisvojom aktivno56u u svry svet u kome 6e moii ne samo da preZivive6 i dobro daLiviirazvlja se. Odnos prema svetu je fundamentalnastruktura ijudskog bivstvovanja koja je zaloga njegove slobode,delovanja, afirmacije, rcalizac\je njegovih moguinosti, stalnog tran-scendiranja ka viSem, boljem, veiem, savrSenijem ali i scena mo-guieg neuspeha, straha, strepnje, pada, propasti, gubitka. eovekovZivot, kao i njegovo miSljenje, moraju da obuhvate i uhvate se u

Takvo biic ima ,,svijet".,,Forma ovakvog drlanla jc lbrma ,,otvorenosti premasvijetu" , principijelnc oslobsJcnosti od prisila okolinc: e ;: S... iov.iek je, dakle,X, i,:oji se moZe driati u hez.graniino.j mjeri ,,otvorenim prema svijetu" . Nastajanjei<rvjcka .jc t|zd,izan.ie do otvorcnosti svi.icta pomoe u duha, u; Schclcr, Max,Poktlajtovieka u kozmosu, Veselin Maslcia - Svjctlost, Sara.jcvo, 1987, str.46,48.

,,...dovick imasvi.jet... Covjck.lc otvorcn prcma svijctu;znadi: on sc liiavaZivotinjskog prilagulavan ja u ogranidcnom miljcu ! ... sada imamo,,pro.jckt'lcdnogorganski oskudnog, sloga prcma svijctu otvorcnog, tj. takvog biia koje ntjc prirodnosposobno z.alivot, ni u kakvom odredenom ograniicnom miljcu... BaS na mjestugdie ktxt Zivotinjc stoji ,,okolni svijct". kul iovjeka stoji ,,druga priroda"ili kulturnasl'era...", u; Gehlen, Arnold. e ovjek. Veselin Maslc5a - Svjctlost, Sarajcvo, 1990,s t r . 3 5 , 8 1 .

,,.. to ic istovremcno ,,otvorcno prcma svijctu", to ic ,,bitak u jcdnom svi-jetu"i"prema jednom sviictu", u: Kcller, W.,,,Filozofska antropologija - psihologija- transcendenciia", t: Filoafijtt modernog doba , Yeselin Maslc5a, Sarajevo,1986,s t r .319.

,,dovjek je otvorcn prcma svijctu tako da jednadina glasi: Zivotinja imaokolinu - dovjek ima svijct", u; Rothackcr,Erich, Filoz.oJska antropologija, VcsclinMasle5a, Sarajcvo, 1985, str.99.

,,Odnos prcma svctu je funtlamentalna struktura bivstva I judskc cgzistcnci.jc,(struktura) u kojoj se skupa osnivaju samobivstvo, zajednidko bivstvo i bivstvo-sa-stvarima... razlikajc apsolutna ako ioveka odredimo polazeii od njegovc svctskcotvorenosti - kao ono unutarsvctsko bivstvuiudc kojc se ekstatidno odnosi premacelini sveta. Ta ckstatiinost ie bit liudskc cgzistencije", Fink Eugen, Osnovni Jbno-men i lj uds ko g po stoj an j a, Nolit, Beograd, I 984, str. 263,13 | .

t 4 6 147

ko5tae sa obadvema pomenutim dimenzijama osnovnog ljudskogpregnuea u univerzumu.

Uprkos su5tinskom zna(,aju dovekove otvorenosti prema sve-tu, upadljiva karakteristika standardne filozofskoantropolo5ke lit-erature jeste siroma5tvo i oskudnost njenog opisa, prezentacije iodredenja. Svi klasidni filozofski antropolozi nju jednostavno kon-statuju, emfatidki dodu5e, i ponavljaju je u razliditim formulacijamakoje ostavljaju utisak truizma i trivijalnosti. Uprkos svim zalaga-njima i patosu njoj u prilog, ostaje potpuno nejasno kako, poiemu, za5to je odnos prema svetu u svim bitnim tvorevinamaljudskog duha i rada u njemu tako bazidan za doveka da se ljudskiiivotbez njega ne moZe ni zamisliti. Sta se de5ava sa ljudima ikako izgleda dovekova egzistencija u sludajevima u kojima je tajodnos prekinut, te5ko o5teien ili nepostojeii?

Moj osnovni cilj u ovom radu je da suodim standardni filo-zofskoantropoloiki stav prema dovekovom odnosu i otvorenostiprema svetu, narodito onako kako je on prezentiran i razvijen ufilozofskoantropolo5kom udenju Arnolda Gelena, sa rzzumevanjemshizofrenog procesa u delu Ronalda Leinga Podeljeno ja. Njihovomkonfrontacijom Zelim da pokaZem komplementarnost shvatanjaove dvojice autora koji se najde5ie nikada ne dovode u vezu ikoliko mnogo jedan pristup pretpostavlja i zasniva drugi, i obrnuto.Na taj nadin filozofska antropologija i psihijatrija pruZaju rukujedna drugoj i plodno se nadopunjuju i sarailuju. Leingovo izlaganjei tumadenje tragedije ljudi koji ne uspevaju da izgrade normalan isadrZajan odnos sa svetom i komunikaciju sa ljudima neodekivanopruZa odlidnu kontrastnu pozadinu za dublje i konkretnije razume-vanje fundamentalnog zna(aja koji filozofski antropolozi pridajubazidnoj relaciji dovek - svet.

II. O s nov ne idej e G e I e nov e rtb zofske antr o p o I o gij e :dovek kao biCe u svetu

Osnovne kategorije Gelenove filozofske antropologije moguse obuhvatiti pojmovnim trouglom: delovanje - ljudska zajednica- kultura.'Pod delovanjem Gelen podrazumeva svaku svrsishod-

'Cf. Gehlen, Arnold, ,,Ka sistematici antropologijc", u; FiloTolija moder-noR doba, str.46,47 .

=x

-{tlt

;-t!

Nou

-

!)a

o

:LToa

nu, usnrerenu, planiranu aktivnost koja inta za cilj da preobrazine-rlostoljubivu prirodnu sredinu u tjudski svet u kome se moZeZiveti. Skupr udinaka tog delovanja dini kulturu a ona je nemogudai nezamisliva izvan okvira organizovane, proizvodne ljudske zajed-nice. 'fo je okvir jedino u kome je mogui i individualni ljudskiopstanak.

Gelen izridito nagla5ava dovekovu prirodnu krhkost, neo-premljenost instinktima, nespecijaiizovanost, usporeni razvoj, de-ficijentnost.3 eovek je, jednostavno redeno, biie nedostatka. Onne posedu.je specifidnu okolinu na koju bi bio unapred prilagotlen.Ali zato on poseduje svet, neogranidenu otvorenost u prostofll ivremenu koja ga dini stanovnikom ditave planete i tvorcem svo;eistcrrije. Ta dinjenica od doveka, medutim, zahteva potpunu pre'danost svom angaZmanu i deiovanju u svetu. Njegova usmerenostprenra svetu je izrazito kreativna, ali i veoma rizidna." To je,

uostalom, cena koja se mora platiti za jo5 jedno specifidno ljudskoneprocenjivo dobro: slobodu. Koliko irna izgleda na uspeh, istotoliko sa svih strana vreba moguii neuspeh ljudskih pregnu6a jer

se na sarrom, najistaknutijem vrhu prirodne evolucije nalazi inici-jalno neprilagodeno biie maksimalne kontingencije. Uprkos tome,c! rrovati se mora jer samo stvaraladki preobraZaj prirodnog sveta upr:tagodljive i 'za opstanak adekvatne oblike ljudskog svetaobezbeduje preZivljavanje doveka i kao prrjedinca i kao roda.

Zadatak pred kojim se nalazi dovek sastoji'S€ u srni5ljanjuonoga Sto Geler' karakteristidno naziva strategijom rastereienja."Naime, ljudsko biie je sa svih strana, i iznutra, i spolja, izlolenoLrezbrojnim nadraZajima koji ga optereiuju i pritiskaju. Ono ih semora osloboditi tako Sto ie formulisati glavne pravce svoje motomeaktivnosti i vizuelne perspektive gledanja na stvarnost koji ie muomoguditi pregled i kontrolu nad svetom i smisaonu orijentaciju unjemu. C)gromno mno5tvo podataka koje nas stalno bombarduje inadraZuje treba svesti na minimum tadaka u kojima se uspostavljakontakt sa svetom, ali zato tadaka maksimalne pregnancije iplodotvornosti daljeg rzrazito racionalizovanog razvoja naSe komu-nikaci.le sa svetom. Na taj nadin se utiru putevi na5eg ovladavanja

ibiclcm, str, 61,62: C ov.ie k, ; ; tr . 2'2,13.

,,Ka sistcrnatici antropologijc", str. 63

eov.jek, str . 39 ,61.

svetom i kontrolisa.njaizazova situacijama sa kcrjima se svakocl-nevno suodavamo. Covek se tako odomaiuje u svetu, sve viie se unjemu oseia kao kod kuie, sigumo i smireno. 'Iaj proces opred-meiivanja sebe u svetu, izgradnje obostranih kanala komunikacije,pregleda i nadzora obezbeduje za iivot izuzetno znadajno stabi-lizovanje modusa egzistiranja u neodrealenoj Sirini svetskog hori-zonta. Time se na podetku apstraktni svet sve vi5e pretvara u mojsvet u kome Livim,radim, razvijam se i prepoznajern u njemu.

Delovanje, dorni5ljatost, planiranje, svrhovitost, um, duh isva ostala preimuistva koja je dovek morao da izgradi upravo dabi kompenzovao svoju prirodnu slabost, deficijentnost, maksimalnuredukciju instinkata i primarnu neprilagodenost ne ostavljaju svojetrajne tragove samo na ljudsku vrstu ved i te kako utidu i na oblik-ovanje i usmeravanje pojedinadnog ljudskog iivota.I pred pojecl-incem stoji zadatak da objektivira svoje moii, da ustali, kanali5e ireguli5e svoje nadraZaje, nagone, Zelje, podsticaje, da izgradi kon-struktivan odnos i prema svetu u kome Zivi i prema ljudima sakojima Zivi, da se stalno dalje razvija i prekoraduje vei dosegnutegranice. Ako je delovanje doveka na prirodu - kultura, onda jedelovanje doveka na doveka - vaspitanje, odgoj. Zna(,aj uspelogvaspitanja pojedinca ne moZe se preceniti ni sa stanoviSta osvajanjasmislene individualne egzistencije, ni sa stanovi5ta interesa izahteva dru5tva.

Pojedinac se nalazi pred izazovom oblikr:vanja svog karak-tera i volje.6 Karakter se formira kroz uobidaj"no r"l"k.ioniranjeporiva i pravaca delovanja koji doveku omoguiavaju neophodnu ismisaonu orijentaciju u svetu. Volja je neka vrsta sveobuhvatnogomotada ljudskog bi6a koja ga usmerava u odredenim, izabranimpravcima pona5anja i delovanja. Za pojedincaje neophodno vaZnoda utre svoje puteve u svetu, da smisli svoje strategije rastereienjada bi uop5te obradio mno5tvo unutra5njih i spolja5njih nadraiaja iformirao svoje repere da bi mogao ljudski smisaono da se pona5a.U suprotnom, preti mu raspad sistema, dezorijentacija u prostoru ivremenu i neprekidno besmisleno lutanje od nemila do nedraga -svodenje na nivo Zivotarenja poslovidne muve bez glave.

Od ogromnog zna1aja i pomoii pojedincu jesu dru5tveneinstitucije. One su te koje predstavljaju u stabilizovanom i kanali-

=xoFal(I

I

tr

N

J

tr3 crl' t

cit c:l

r 4 8

6 Ct. ibi,.t., str. 349 ff

t 4 9

-

!)a

o

:LToa

nu, usnrerenu, planiranu aktivnost koja inta za cilj da preobrazine-rlostoljubivu prirodnu sredinu u tjudski svet u kome se moZeZiveti. Skupr udinaka tog delovanja dini kulturu a ona je nemogudai nezamisliva izvan okvira organizovane, proizvodne ljudske zajed-nice. 'fo je okvir jedino u kome je mogui i individualni ljudskiopstanak.

Gelen izridito nagla5ava dovekovu prirodnu krhkost, neo-premljenost instinktima, nespecijaiizovanost, usporeni razvoj, de-ficijentnost.3 eovek je, jednostavno redeno, biie nedostatka. Onne posedu.je specifidnu okolinu na koju bi bio unapred prilagotlen.Ali zato on poseduje svet, neogranidenu otvorenost u prostofll ivremenu koja ga dini stanovnikom ditave planete i tvorcem svo;eistcrrije. Ta dinjenica od doveka, medutim, zahteva potpunu pre'danost svom angaZmanu i deiovanju u svetu. Njegova usmerenostprenra svetu je izrazito kreativna, ali i veoma rizidna." To je,

uostalom, cena koja se mora platiti za jo5 jedno specifidno ljudskoneprocenjivo dobro: slobodu. Koliko irna izgleda na uspeh, istotoliko sa svih strana vreba moguii neuspeh ljudskih pregnu6a jer

se na sarrom, najistaknutijem vrhu prirodne evolucije nalazi inici-jalno neprilagodeno biie maksimalne kontingencije. Uprkos tome,c! rrovati se mora jer samo stvaraladki preobraZaj prirodnog sveta upr:tagodljive i 'za opstanak adekvatne oblike ljudskog svetaobezbeduje preZivljavanje doveka i kao prrjedinca i kao roda.

Zadatak pred kojim se nalazi dovek sastoji'S€ u srni5ljanjuonoga Sto Geler' karakteristidno naziva strategijom rastereienja."Naime, ljudsko biie je sa svih strana, i iznutra, i spolja, izlolenoLrezbrojnim nadraZajima koji ga optereiuju i pritiskaju. Ono ih semora osloboditi tako Sto ie formulisati glavne pravce svoje motomeaktivnosti i vizuelne perspektive gledanja na stvarnost koji ie muomoguditi pregled i kontrolu nad svetom i smisaonu orijentaciju unjemu. C)gromno mno5tvo podataka koje nas stalno bombarduje inadraZuje treba svesti na minimum tadaka u kojima se uspostavljakontakt sa svetom, ali zato tadaka maksimalne pregnancije iplodotvornosti daljeg rzrazito racionalizovanog razvoja naSe komu-nikaci.le sa svetom. Na taj nadin se utiru putevi na5eg ovladavanja

ibiclcm, str, 61,62: C ov.ie k, ; ; tr . 2'2,13.

,,Ka sistcrnatici antropologijc", str. 63

eov.jek, str . 39 ,61.

svetom i kontrolisa.njaizazova situacijama sa kcrjima se svakocl-nevno suodavamo. Covek se tako odomaiuje u svetu, sve viie se unjemu oseia kao kod kuie, sigumo i smireno. 'Iaj proces opred-meiivanja sebe u svetu, izgradnje obostranih kanala komunikacije,pregleda i nadzora obezbeduje za iivot izuzetno znadajno stabi-lizovanje modusa egzistiranja u neodrealenoj Sirini svetskog hori-zonta. Time se na podetku apstraktni svet sve vi5e pretvara u mojsvet u kome Livim,radim, razvijam se i prepoznajern u njemu.

Delovanje, dorni5ljatost, planiranje, svrhovitost, um, duh isva ostala preimuistva koja je dovek morao da izgradi upravo dabi kompenzovao svoju prirodnu slabost, deficijentnost, maksimalnuredukciju instinkata i primarnu neprilagodenost ne ostavljaju svojetrajne tragove samo na ljudsku vrstu ved i te kako utidu i na oblik-ovanje i usmeravanje pojedinadnog ljudskog iivota.I pred pojecl-incem stoji zadatak da objektivira svoje moii, da ustali, kanali5e ireguli5e svoje nadraZaje, nagone, Zelje, podsticaje, da izgradi kon-struktivan odnos i prema svetu u kome Zivi i prema ljudima sakojima Zivi, da se stalno dalje razvija i prekoraduje vei dosegnutegranice. Ako je delovanje doveka na prirodu - kultura, onda jedelovanje doveka na doveka - vaspitanje, odgoj. Zna(,aj uspelogvaspitanja pojedinca ne moZe se preceniti ni sa stanoviSta osvajanjasmislene individualne egzistencije, ni sa stanovi5ta interesa izahteva dru5tva.

Pojedinac se nalazi pred izazovom oblikr:vanja svog karak-tera i volje.6 Karakter se formira kroz uobidaj"no r"l"k.ioniranjeporiva i pravaca delovanja koji doveku omoguiavaju neophodnu ismisaonu orijentaciju u svetu. Volja je neka vrsta sveobuhvatnogomotada ljudskog bi6a koja ga usmerava u odredenim, izabranimpravcima pona5anja i delovanja. Za pojedincaje neophodno vaZnoda utre svoje puteve u svetu, da smisli svoje strategije rastereienjada bi uop5te obradio mno5tvo unutra5njih i spolja5njih nadraiaja iformirao svoje repere da bi mogao ljudski smisaono da se pona5a.U suprotnom, preti mu raspad sistema, dezorijentacija u prostoru ivremenu i neprekidno besmisleno lutanje od nemila do nedraga -svodenje na nivo Zivotarenja poslovidne muve bez glave.

Od ogromnog zna1aja i pomoii pojedincu jesu dru5tveneinstitucije. One su te koje predstavljaju u stabilizovanom i kanali-

=xoFal(I

I

tr

N

J

tr3 crl' t

cit c:l

r 4 8

6 Ct. ibi,.t., str. 349 ff

t 4 9

Ia-o

TL

a

sanom obliku energiju mnogih generacija, individua i grupa u na-poru da preobraze, ukrote i udine prilagodljivim svet u kojem Zi-ve. Tako se pojedincima pruZaju gotovi, uoblideni i artikulisani si-stemi orijentacije u svetu.' Oni im pomaZu da kanaliSu svoju en-ergiju, porive, Zelje, planove na i individualno i druStveno konstru-ktivan nadin. Time se omoguiava i okakiava trajnost ljudskih preg-nuia jer se ona duvaju od propasti i nestanka i obezbeiluje napre-dovanje ljudskog roda koji nije osuden da vedito podinje al) ovo.

Institucionalno organizovanje dru5tva je podjednako bitnoza konstruktivno, poZeljno i racionalno osmi5ljavanje Zivotne en-ergije i poleta kako pojedinca, tako i ditavog druitva. Sva ogromna,potencijalno beskonadna snaga ljudskih moguinosti upravljenihka stalnom prevazilaLenju postojedeg i dostignutog se uobrudava,kanaliSe i usmerava, U suprotnom, ljudi bi se suodili sa tedkorazresivim problemima i\zazovima. Naime, energija koja se kon-struktivno ne upreZe u smisaono i organizovano delovanje i neangaZuje konkretnim radnim zadacimapokazuje tendenciju ka izo-padavanju, pervertiranju i degenerisanju sve do nivoa ozbiljne pa-tologije.n To je, kao Sto iemo kasnije videti, tadka direktnogsusretanja Gelena i Leinga koji obojica upozoravaju na katastro-falne posledice prekida komunikacije izmedu doveka i dru5tvenogsveta u kome Zivi.

Iako Gelenovo udenje o karakteru, znadaju i porekludru5tvenih institucija i tradicije jasno nosi pedat politiikog i etidkogneokonzervativizma, jaga ne spominjem i ne nagla3avam njegovurelevantnost u tom kontekstu. Merri je od znadaja da naglasimneophodnost minimalnog dru5tveno organizovanog iskustva za \or-malan rast i razvoj kako pojedinca, tako i ditavog dru5tva. Beznjega je nemogu6 individualni i kolektivni opstanak nuZno upuden

7 ,,Svaka institucija zna1i, prc svcga, liksno, gotovo ,,Zivotno uienjc",

ona deluje kao ,,domiSte" koje pojedincu donosi ivrstu Zivotnu oriicntaciiu, u ncku

ruku marsrutu zai.ivotni put", Fink, op. cit., str.20.8 Cf. ,,eovjek koji iz patolo5kihrazloga nc dospijeva ni do kakvog trajno

djclatnog i prema svijetu okrcnutog lormiranja potrcba i arhitckturc interesa, izo-

paiuje sc u prekomjernom pritisku potiskujuicg viSka poriva u samorazornc po-

mame", Gehlen, op. cit., str. 59.

..... ali navika da sc navike odstranc i uticlove, dakle da sc izgradi rJr'zanic,

jestetizidkaiiznu{lena,udrugomsludajusepladaporcmcicnoiiuncrvnog sistema",

ibid., str. 399.

1 5 0 l 5 l

na stalno adaptiranje okoline u svet u kome se moZe Ziveti i nasocijalnu komunikaciju.

Gelen s pravom naglaiava izrazitl komunikativnost na5egiskustva, tj. njegovu permanentnu usmerenost na svet i unutars-vetska doga{lanja i bi6a. Celokupno na5e unutra5nje iskustvo potiaeod spolja5njeg.' Dilalektidka veza izmedu na5e unutra5njosti ispolja5njosti najbolje se iskazuje putem delovanja. Ono ih di-namidki i inherentno povezuje i tako ne dozvoljava ve5tadko ineplodno osamostaljivanje i jednog i drugog elemenra. Spolja5njisvet pribavlja neophodnu sadrZinu za na5u unutraSnju obradu kojaje nezaob\lazni kreativni faktor u oblikovanju i sveta i na5eg iskusfvai znanja o njemu. Tako spolja5njost prehranjuje i osveZava unu-tra5njost bez dije svrsishodne ideje i akcije ne bi bilo menjanjasveta, pa prema tome ni preZivljavanja ljudskog roda. Zato Gelenvoli da citira Novalisove redi da je na5a du5evna unutra5njost samo,,unutra5nji spolja5nji svet". Time se obojica nalaze na tragu revo-lucionarnog Kantovog uvida o omogu6avanju unutraSnjeg iskustvatek spolja5njim.

Veza izmedu na5e ,,du5e", svesti, unutra5njosti i ,,spolja-Snjeg" delovanja se moZe prekinuti. Tada se unutra5nja du5evnosti njene tvorevine osamostaljuju i zapodinju da vode Zivot kojimoZe postati skoro sasvim fantomski. Uostalom, bitna karakteris-tika i us-lov dovekovog stvarala5tva jeste hijatus izmedu nadraLajai dina.r0 Time je omoguiena proizvodnja celokupnog ljudskogduhovnog i teorijskog carstva razliditih znanja. Taj svet je sam posebi sasvim legitiman ukoliko se ne hipostazira i uzurpira za sebeegzistenciju potpuno nevezanu za ljudsku praksu, delovanje,stvaranje i Zivljenje u realnom svetu. Ta operacija ima poraZavajuieposledice pre svega po njega samog. On se sparu5ava i vene jermu nedostaju neophodni Zivotni sokovi i sadrZaj. Na kraju togprocesa degeneri5e se u nepodno5ljivo stanje sveop5te ironije iprazne, iako ,,duboke", subjektivnosti koja postaje potpunonemo6na i zbunjena i pri najmanjem kontaktu sa realnim svetom injegovim zahtevima. "

e Cf. G"hl"n, ,,Ka sistcmatici antropologijc", str. 78-tl0; eovjek, str.366,37s.

to Ct. e ovi e k, str. 5 4,5 5 : Cas s ircr, Ernst, O gt e d o t o v i e ku, N aprijed, Zagrcb,1978,str.42.

ll "... uvicrunjc o suverenitctu duha jc puko hipostaziranjc samog stanja

=X

oFaf(Io<=uoN

tr

Ia-o

TL

a

sanom obliku energiju mnogih generacija, individua i grupa u na-poru da preobraze, ukrote i udine prilagodljivim svet u kojem Zi-ve. Tako se pojedincima pruZaju gotovi, uoblideni i artikulisani si-stemi orijentacije u svetu.' Oni im pomaZu da kanaliSu svoju en-ergiju, porive, Zelje, planove na i individualno i druStveno konstru-ktivan nadin. Time se omoguiava i okakiava trajnost ljudskih preg-nuia jer se ona duvaju od propasti i nestanka i obezbeiluje napre-dovanje ljudskog roda koji nije osuden da vedito podinje al) ovo.

Institucionalno organizovanje dru5tva je podjednako bitnoza konstruktivno, poZeljno i racionalno osmi5ljavanje Zivotne en-ergije i poleta kako pojedinca, tako i ditavog druitva. Sva ogromna,potencijalno beskonadna snaga ljudskih moguinosti upravljenihka stalnom prevazilaLenju postojedeg i dostignutog se uobrudava,kanaliSe i usmerava, U suprotnom, ljudi bi se suodili sa tedkorazresivim problemima i\zazovima. Naime, energija koja se kon-struktivno ne upreZe u smisaono i organizovano delovanje i neangaZuje konkretnim radnim zadacimapokazuje tendenciju ka izo-padavanju, pervertiranju i degenerisanju sve do nivoa ozbiljne pa-tologije.n To je, kao Sto iemo kasnije videti, tadka direktnogsusretanja Gelena i Leinga koji obojica upozoravaju na katastro-falne posledice prekida komunikacije izmedu doveka i dru5tvenogsveta u kome Zivi.

Iako Gelenovo udenje o karakteru, znadaju i porekludru5tvenih institucija i tradicije jasno nosi pedat politiikog i etidkogneokonzervativizma, jaga ne spominjem i ne nagla3avam njegovurelevantnost u tom kontekstu. Merri je od znadaja da naglasimneophodnost minimalnog dru5tveno organizovanog iskustva za \or-malan rast i razvoj kako pojedinca, tako i ditavog dru5tva. Beznjega je nemogu6 individualni i kolektivni opstanak nuZno upuden

7 ,,Svaka institucija zna1i, prc svcga, liksno, gotovo ,,Zivotno uienjc",

ona deluje kao ,,domiSte" koje pojedincu donosi ivrstu Zivotnu oriicntaciiu, u ncku

ruku marsrutu zai.ivotni put", Fink, op. cit., str.20.8 Cf. ,,eovjek koji iz patolo5kihrazloga nc dospijeva ni do kakvog trajno

djclatnog i prema svijetu okrcnutog lormiranja potrcba i arhitckturc interesa, izo-

paiuje sc u prekomjernom pritisku potiskujuicg viSka poriva u samorazornc po-

mame", Gehlen, op. cit., str. 59.

..... ali navika da sc navike odstranc i uticlove, dakle da sc izgradi rJr'zanic,

jestetizidkaiiznu{lena,udrugomsludajusepladaporcmcicnoiiuncrvnog sistema",

ibid., str. 399.

1 5 0 l 5 l

na stalno adaptiranje okoline u svet u kome se moZe Ziveti i nasocijalnu komunikaciju.

Gelen s pravom naglaiava izrazitl komunikativnost na5egiskustva, tj. njegovu permanentnu usmerenost na svet i unutars-vetska doga{lanja i bi6a. Celokupno na5e unutra5nje iskustvo potiaeod spolja5njeg.' Dilalektidka veza izmedu na5e unutra5njosti ispolja5njosti najbolje se iskazuje putem delovanja. Ono ih di-namidki i inherentno povezuje i tako ne dozvoljava ve5tadko ineplodno osamostaljivanje i jednog i drugog elemenra. Spolja5njisvet pribavlja neophodnu sadrZinu za na5u unutraSnju obradu kojaje nezaob\lazni kreativni faktor u oblikovanju i sveta i na5eg iskusfvai znanja o njemu. Tako spolja5njost prehranjuje i osveZava unu-tra5njost bez dije svrsishodne ideje i akcije ne bi bilo menjanjasveta, pa prema tome ni preZivljavanja ljudskog roda. Zato Gelenvoli da citira Novalisove redi da je na5a du5evna unutra5njost samo,,unutra5nji spolja5nji svet". Time se obojica nalaze na tragu revo-lucionarnog Kantovog uvida o omogu6avanju unutraSnjeg iskustvatek spolja5njim.

Veza izmedu na5e ,,du5e", svesti, unutra5njosti i ,,spolja-Snjeg" delovanja se moZe prekinuti. Tada se unutra5nja du5evnosti njene tvorevine osamostaljuju i zapodinju da vode Zivot kojimoZe postati skoro sasvim fantomski. Uostalom, bitna karakteris-tika i us-lov dovekovog stvarala5tva jeste hijatus izmedu nadraLajai dina.r0 Time je omoguiena proizvodnja celokupnog ljudskogduhovnog i teorijskog carstva razliditih znanja. Taj svet je sam posebi sasvim legitiman ukoliko se ne hipostazira i uzurpira za sebeegzistenciju potpuno nevezanu za ljudsku praksu, delovanje,stvaranje i Zivljenje u realnom svetu. Ta operacija ima poraZavajuieposledice pre svega po njega samog. On se sparu5ava i vene jermu nedostaju neophodni Zivotni sokovi i sadrZaj. Na kraju togprocesa degeneri5e se u nepodno5ljivo stanje sveop5te ironije iprazne, iako ,,duboke", subjektivnosti koja postaje potpunonemo6na i zbunjena i pri najmanjem kontaktu sa realnim svetom injegovim zahtevima. "

e Cf. G"hl"n, ,,Ka sistcmatici antropologijc", str. 78-tl0; eovjek, str.366,37s.

to Ct. e ovi e k, str. 5 4,5 5 : Cas s ircr, Ernst, O gt e d o t o v i e ku, N aprijed, Zagrcb,1978,str.42.

ll "... uvicrunjc o suverenitctu duha jc puko hipostaziranjc samog stanja

=X

oFaf(Io<=uoN

tr

@-o

f

L!

a

Odnos prema svetu i ljudima je od ogromnog zna(a1a zaformiranje naieg liinog integriteta i identiteta. Otvorenost premasvetu i komunikacija sa ljudirna predstavlja horizontalnu osu na5egidentiteta i samosvesti. Ona je, medutim, su5tinski bitna i kaokoheziona sila koja odrlava povezanom i uspravnom i naSu ver-tikalnu identifikacionu osu k<rja nam omogudava pokretljivost na-viSe, pre svega u vremenu. NaS horizontalni transfer sa svetompovezuje na5e stalno transcendiranje ostvarenog i postojedeg i na5ekretanje kroz vremenske dimenzije pro5losti, sada5njosti ibuduinosti. On ih uvek iznova aktuelizuje i integriSe. Bez njegaone bi se rasule u haotidan skup nedif'erenciranih trenutaka koji bibili l i5eni svakog smisla i pravca kretanja. Tako je obezbeclenintegritet na5eg biia i sposobnost da uvek moZemo da kaZemo kosmo, Sta smo, kome i demu pripadamo, Sta radimo, kuda idemo,demu teZimo. Te odrednice i sadinjavaju definiciju na5eg lidnogidentiteta i doZivljavanja sopstvenog Ja koje se tako i ostvaruje utadki preseka na5e vertikalne samosvesti i samodelatnosti i hori-zontalnog sadrZajnog odnosa prema svetu i ljudima.

III. Ronald Leing i iskustvo shizofrenije:iskljuiivanje ioveka iz sveta

Pozadina na kojoj Leing izlaie dogadanje i doZivljavanjeshizoidnog i shizofrenog procesa kod shizoidnih i shozofrenih ljudii pacijenata jeste shvatanje ljudske egzistencije kao biia u svetu."To je conditio sine qua non njegovog osobenog razumevanja shizo-frenog iskustva. Leing doveka sme5ta, vrlo slidno Gelenu, unutartrougla dija su temena svet, ljudi, kultura. Ukoliko ispadne iz njegadovek podinje da gubi svoje Ja, svoje sopstvo, svoj identitet. Onvi5e ne moZe da opstane ne siuno hzidki nego ni psihidki ni socijalno.Tu postoji izvanredna podudarnost, premda nikada uodena, izmeduklasidne filozofske antropologije i, narodito, Gelena i Leingovepsihijatrije. Cilj ovog dela rada jeste da se izloZe temeljni momenti

rcflcksijc i, provcdcno smiiljcno i odludno, dovclo bi do svcobuhvatnc ironijc ...",Cov.jek,str.415

12,,. . . konkrctno se saglcdava kao dovckova egzistenci ja, kao njcgovobite - u - svetu" ,t): Laing, R. D., PotleLjeno Ja, Ptilitika tloiivliaiu, Nolit, Bcograd,1917.s r r .12 .

shizofrenog procesa kao progredirajuieg ispadanja i iskljudivanjaiz ljudskog sveta koje ima katastrofalne posledice po svoje Zrtve.

Osnovni problem shizoidnih i shizofrenih osoba sastoji se utome Sto one nisu uspele da ostvare minimum ontolo5ke sigurnostii lidne autonomije u svetu. Obezbetlivanje svog, osobenog mestau svetu jeste rezultat udenja i borbe za postizanje lidne jednadinejedinstva sopstva i sveta. Nasuprot tome, pacijentova poremedenostshvata s.e kao ,,proma5aj da se postigne specifidno lidan oblik jed-instva"." On rezultira iz uZasnog straha koji ovakve osobe imajuod sveta,ljudi i stvarnosti i svoje nemoguinosti da jasno ibrmuliSugranice svoga Ja naspram ne-Ja. Umesto toga, njima preti utapanjeu svet i gubljenje u njemu zbog nedostatka dvrstih granica svogsopstva i tela koje predupreduju takvu opasnost. Na ove ljudestvarnost deluje uZasnom snagom svog udara koji se najbolje moZeopisati redju implozija stvarnosti. Ona njih bukvalno razbija, ubija,gu5i. Oni je doZivljavaju kao velikog progonitelja. Ovi ljudi, jed-nostavno redeno, nisu u stanju da formuli5u aktivne ,,strategijerastereienja" (da upotrebim Gelenov izraz)pred bujicom realnosti,niti da je obrade na konstruktivan nadin. Oni se pred njom povladeu svoju unutra5njost misleii da tu leZi spas. Ovi ljudi ne mogu dase izbore sa svetom jer nisu dvrsto u njemu ukotvljeni. Oni nisupustili svoje korenje u ovozemaljski svet te su njihovi temelji krajnjekrhki i, u svakom sludaju, nedovoljno snaZni i pouzdani kao plat-forma sa koje otpodinje aktivno suodavanje i borba sa svetom.

Zato shizoidni i shizofreni pacijenti pribegavaju dvostrukojstrategiji odbrane od stvarnosti. Oni najpre depersonalizuju ljudekoje susreiu. Jednostavno ih pretvaraju u stvari (naravno, samo usvojoj rna5ti) koje su nemodne da im nanesu bilo kakvo zlo ikojima oni mogu po volji da manipuli5u. Oni ih umrtvljuju, oka-menjuju i tako stidu fiktivno oseianje svoje superiornosti, zaitiien-osti i mo6i nad njima. Druga strategija kojoj ovi ljudi pribegavajuje jo5 opasnija i bremenitija negativnim posledicama po njih same.Oni cepaju, razdvajaju svoje biie na dva dela, na sistem laZnog,otelotvorenog Ja i na sistem pravog, autentidnog, vlastitog, neote-lotvorenog Ja. Oni se cepaju na duh i na telo koje ne doZivljavajukao svoje. Sve Sto telo radi, doZivljava, iskuSava, dini, trpi nepripada njihovoj pravoj, duboko sakrivenoj lidnosti. Ona ostaje

=X

oFalcco<=L

N

J

L

t 5 2

l 3 Op. c i t . , s t r . l6

1 5 3

@-o

f

L!

a

Odnos prema svetu i ljudima je od ogromnog zna(a1a zaformiranje naieg liinog integriteta i identiteta. Otvorenost premasvetu i komunikacija sa ljudirna predstavlja horizontalnu osu na5egidentiteta i samosvesti. Ona je, medutim, su5tinski bitna i kaokoheziona sila koja odrlava povezanom i uspravnom i naSu ver-tikalnu identifikacionu osu k<rja nam omogudava pokretljivost na-viSe, pre svega u vremenu. NaS horizontalni transfer sa svetompovezuje na5e stalno transcendiranje ostvarenog i postojedeg i na5ekretanje kroz vremenske dimenzije pro5losti, sada5njosti ibuduinosti. On ih uvek iznova aktuelizuje i integriSe. Bez njegaone bi se rasule u haotidan skup nedif'erenciranih trenutaka koji bibili l i5eni svakog smisla i pravca kretanja. Tako je obezbeclenintegritet na5eg biia i sposobnost da uvek moZemo da kaZemo kosmo, Sta smo, kome i demu pripadamo, Sta radimo, kuda idemo,demu teZimo. Te odrednice i sadinjavaju definiciju na5eg lidnogidentiteta i doZivljavanja sopstvenog Ja koje se tako i ostvaruje utadki preseka na5e vertikalne samosvesti i samodelatnosti i hori-zontalnog sadrZajnog odnosa prema svetu i ljudima.

III. Ronald Leing i iskustvo shizofrenije:iskljuiivanje ioveka iz sveta

Pozadina na kojoj Leing izlaie dogadanje i doZivljavanjeshizoidnog i shizofrenog procesa kod shizoidnih i shozofrenih ljudii pacijenata jeste shvatanje ljudske egzistencije kao biia u svetu."To je conditio sine qua non njegovog osobenog razumevanja shizo-frenog iskustva. Leing doveka sme5ta, vrlo slidno Gelenu, unutartrougla dija su temena svet, ljudi, kultura. Ukoliko ispadne iz njegadovek podinje da gubi svoje Ja, svoje sopstvo, svoj identitet. Onvi5e ne moZe da opstane ne siuno hzidki nego ni psihidki ni socijalno.Tu postoji izvanredna podudarnost, premda nikada uodena, izmeduklasidne filozofske antropologije i, narodito, Gelena i Leingovepsihijatrije. Cilj ovog dela rada jeste da se izloZe temeljni momenti

rcflcksijc i, provcdcno smiiljcno i odludno, dovclo bi do svcobuhvatnc ironijc ...",Cov.jek,str.415

12,,. . . konkrctno se saglcdava kao dovckova egzistenci ja, kao njcgovobite - u - svetu" ,t): Laing, R. D., PotleLjeno Ja, Ptilitika tloiivliaiu, Nolit, Bcograd,1917.s r r .12 .

shizofrenog procesa kao progredirajuieg ispadanja i iskljudivanjaiz ljudskog sveta koje ima katastrofalne posledice po svoje Zrtve.

Osnovni problem shizoidnih i shizofrenih osoba sastoji se utome Sto one nisu uspele da ostvare minimum ontolo5ke sigurnostii lidne autonomije u svetu. Obezbetlivanje svog, osobenog mestau svetu jeste rezultat udenja i borbe za postizanje lidne jednadinejedinstva sopstva i sveta. Nasuprot tome, pacijentova poremedenostshvata s.e kao ,,proma5aj da se postigne specifidno lidan oblik jed-instva"." On rezultira iz uZasnog straha koji ovakve osobe imajuod sveta,ljudi i stvarnosti i svoje nemoguinosti da jasno ibrmuliSugranice svoga Ja naspram ne-Ja. Umesto toga, njima preti utapanjeu svet i gubljenje u njemu zbog nedostatka dvrstih granica svogsopstva i tela koje predupreduju takvu opasnost. Na ove ljudestvarnost deluje uZasnom snagom svog udara koji se najbolje moZeopisati redju implozija stvarnosti. Ona njih bukvalno razbija, ubija,gu5i. Oni je doZivljavaju kao velikog progonitelja. Ovi ljudi, jed-nostavno redeno, nisu u stanju da formuli5u aktivne ,,strategijerastereienja" (da upotrebim Gelenov izraz)pred bujicom realnosti,niti da je obrade na konstruktivan nadin. Oni se pred njom povladeu svoju unutra5njost misleii da tu leZi spas. Ovi ljudi ne mogu dase izbore sa svetom jer nisu dvrsto u njemu ukotvljeni. Oni nisupustili svoje korenje u ovozemaljski svet te su njihovi temelji krajnjekrhki i, u svakom sludaju, nedovoljno snaZni i pouzdani kao plat-forma sa koje otpodinje aktivno suodavanje i borba sa svetom.

Zato shizoidni i shizofreni pacijenti pribegavaju dvostrukojstrategiji odbrane od stvarnosti. Oni najpre depersonalizuju ljudekoje susreiu. Jednostavno ih pretvaraju u stvari (naravno, samo usvojoj rna5ti) koje su nemodne da im nanesu bilo kakvo zlo ikojima oni mogu po volji da manipuli5u. Oni ih umrtvljuju, oka-menjuju i tako stidu fiktivno oseianje svoje superiornosti, zaitiien-osti i mo6i nad njima. Druga strategija kojoj ovi ljudi pribegavajuje jo5 opasnija i bremenitija negativnim posledicama po njih same.Oni cepaju, razdvajaju svoje biie na dva dela, na sistem laZnog,otelotvorenog Ja i na sistem pravog, autentidnog, vlastitog, neote-lotvorenog Ja. Oni se cepaju na duh i na telo koje ne doZivljavajukao svoje. Sve Sto telo radi, doZivljava, iskuSava, dini, trpi nepripada njihovoj pravoj, duboko sakrivenoj lidnosti. Ona ostaje

=X

oFalcco<=L

N

J

L

t 5 2

l 3 Op. c i t . , s t r . l6

1 5 3

Ia-o

=t!

potpuno otcepljena ne samo od tela vei i od sveta, ljudi i svihnjima pripadnih aktivnosti. Svaka povratna sprega koja bi pov-ezivala to stvarno Ja i svet i druge je temeljito prekinuta. Onapostaje fantom i podinje i da vodi takvu egzistenciju. Udinci ovogodbrambenog manevra su poraZavaju6i po osobu, ali vaZno je sh-vatiti da je za shizofrenidare to jedina preostala za5tita njihovogkrajnje krhkog biia od ne-biia, smrti, razaranja, gu5enja, uni5tenja.Iako su oba procesa krajnje bolna, pacijent procenjuje da je ovajdrugi manje zlo. Kasnije iemo videti s koliko prava.

Shizofrenidar se uZasava svakog ude56a u stvarnosti, svakogdelovanja u njoj kao nedostojnog i nedopustivog prljanja svojeautentidne unutradnjosti. To potide odatle jer se on panidno pla5isame pomisli da se objektivira u svetu, da realizuje svoju lidnost isvoje moguinosti. U tom sludaju on bi mogao biti shva6en, cenjen,voljen, a upravo tu leZe najve6e i najopasnije zamke za njega:svaka njegova jednoznadna i jednokratna aktuelizacija preti mudefinitivnim definisanjem njegovog mesta u svetu i omoguiavanjegovu pristupadnost i razumljivost drugima. BaS toga se on najvi5epla5i kao sile koja bi mogla potpuno razoriti njegovo tajno, skriveno,pravo Ja koje bi pod tim upadom jednostavno izdahnulo, bilougu5eno, pokradeno, degradirano. ,,Ako se jednom ipak upusti ubilo kakav poduhvat, ono trpi stra5na poniZenja - ne obaveznozbog nekog neuspeha, ve6 jednostavno zato Sto je moralo da sepodredi nuZnosti, da se prilagodi. ...Lakoje shvatiti za5to se shiz-oidna individua uZasava Eina... ein je ne5to ,jednosloZno, od-ludeno, op5te..." Ali vlastito jateli da bude vi5estruko, neodludenoi jedinstveno. ein je ,,ono Sto se o njemu moZe redi". Ali ona nesme nikada biti ono Sto se o njoj moZe re6i. Ona mora zauvekostati neuhvatljiva, izmicljiva, transcendentna... Ali on po svakucenu ne sme nikada biti ono Sto je njegov din. Kada bi bio ono Stoje njegov din bio bi bespomoian, prepu5ten na milost i nemilostsvakom prolazniku. .. . ,,or" nikada nije ono 5to je stvarno drugi-ma. ,,On", njegovo ,ja", je beskonadna mogudnost, podobnost,namera".to

Posao odrZavanjaveza sa stvarno5du i ljudima shizofrenidarprepu5ta svom laZnom, otelotvorenom Ja. Ono se moZe pona5atina razne nadine: povodljivo, konformistidki, neupadljivo ili pak

napadno, bizarno i ekscentridno; ono moZe Skoljkoliko da se prilepiuz drugoga da bi uop5te moglo da opstane ili, pak, da Zivi u potpunojizolaciji, ili da naizmenidno vodi ova dva tako razll(ita nadinaLivota koja imaju zajednidki koren: nemogu6nost odrZavanja nor-malnih odnosa sa drugim ljudima u polju napetosti odvojenosti ivezanosti. Sve Sto laZno Ja radi, govori, trpi nije autentidan izraznjegove skrivene, prave unutra5njosti. Ona Zivi u potpunoj, her-metidkoj izolaciji. Nikakvi sadrZaji i podsticaji iz realnog sveta nedopiru do nje. Ona moZe da op5ti samo sa proizvodima svojema5te. Njena jedina aktivnost se sastoji u maltanju, opaZanju ikritikovanju onog Sto Ialno Ja radi. Ali bai zato Sto to istinsko Jauop5te ne udestvuje u aktivnostima sveta i ljudi, ono podinje dazamire, vene, sparu5ava se, umire u svojoj tiSini. Pacijenti podinjuda se Zale da su prazni, suvi, mrtvi. Sve vi5e ih proZima jakateskoba od ni5tavila, smrti, ne-bi6a u Sta se oni sve vi5e pretvaraju.Njihov osnovni odbrambeni manevar im se vraia kao bumerang.Da bi se za5titili od umiranja i nestajanja, njihovo pravo Ja podinjeupravo da trpi ista razaranja kojih su se oni panidno pla5ili. Da binekako izi5li na kraj sa ovom opasno5iu koja im sve vi5e preti,ovi ljudi pribegavaju sve besomudnijoj mentalnoj aktivnosti. Nji-hovo autentidno Ja postaje hipersvesno a njegova osnovna aktivnostpostaje hiperrefleksija. Sve mora biti pod njihovom apsolutnomkontrolom: i najbezazlenija radnja mora biti strogo nadzirana. Ubr-zo se ove osobe nadu u poziciji poslovidne stonoge koja se zaustavilai nije bila u stanju da udini i jedan jedini pokret od trenutka kad jojje palo na pamet da broji koju nogu po redu podiZe. To se istode5ava i njima. Oni jednostavno vi5e nisu u stanju da udine i jedanspontan pokret a da on nije prethodno postao voljni. I u jednomtrenutku i oni se u potpunosti zaustavljaju i postaju nesposobni zabilo kakvu akciju.

Jedino 5to i dalje ostaje Zivo i aktivno jeste njihova maSta.Oni su u njoj svel sve Sto nisu u stvarnosti, oni su to u svojojmadti: svemo6ni su i mogu da rade Sta ho6e. Ali upravo to je samotragidna kompenzacija njihove potpune nemo6i u stvarnosti, nji-hove apsolutne neostvarenosti i neodredenosti u realnim aktima.Produkti ove imaginarne kompenzacije mogu narasti do reda ve-lidine fiksiranog sistema sumanutih grandom-anskih ideja na kojeviSe nikakav realan korektiv niie delotvoran.15

=)<

F{J)lE

I-LL

N

u

1 5 4

ra Op. cit . , str. 79,83. 's Cf. op. ci t . , str. 79

t 5 5

Ia-o

=t!

potpuno otcepljena ne samo od tela vei i od sveta, ljudi i svihnjima pripadnih aktivnosti. Svaka povratna sprega koja bi pov-ezivala to stvarno Ja i svet i druge je temeljito prekinuta. Onapostaje fantom i podinje i da vodi takvu egzistenciju. Udinci ovogodbrambenog manevra su poraZavaju6i po osobu, ali vaZno je sh-vatiti da je za shizofrenidare to jedina preostala za5tita njihovogkrajnje krhkog biia od ne-biia, smrti, razaranja, gu5enja, uni5tenja.Iako su oba procesa krajnje bolna, pacijent procenjuje da je ovajdrugi manje zlo. Kasnije iemo videti s koliko prava.

Shizofrenidar se uZasava svakog ude56a u stvarnosti, svakogdelovanja u njoj kao nedostojnog i nedopustivog prljanja svojeautentidne unutradnjosti. To potide odatle jer se on panidno pla5isame pomisli da se objektivira u svetu, da realizuje svoju lidnost isvoje moguinosti. U tom sludaju on bi mogao biti shva6en, cenjen,voljen, a upravo tu leZe najve6e i najopasnije zamke za njega:svaka njegova jednoznadna i jednokratna aktuelizacija preti mudefinitivnim definisanjem njegovog mesta u svetu i omoguiavanjegovu pristupadnost i razumljivost drugima. BaS toga se on najvi5epla5i kao sile koja bi mogla potpuno razoriti njegovo tajno, skriveno,pravo Ja koje bi pod tim upadom jednostavno izdahnulo, bilougu5eno, pokradeno, degradirano. ,,Ako se jednom ipak upusti ubilo kakav poduhvat, ono trpi stra5na poniZenja - ne obaveznozbog nekog neuspeha, ve6 jednostavno zato Sto je moralo da sepodredi nuZnosti, da se prilagodi. ...Lakoje shvatiti za5to se shiz-oidna individua uZasava Eina... ein je ne5to ,jednosloZno, od-ludeno, op5te..." Ali vlastito jateli da bude vi5estruko, neodludenoi jedinstveno. ein je ,,ono Sto se o njemu moZe redi". Ali ona nesme nikada biti ono Sto se o njoj moZe re6i. Ona mora zauvekostati neuhvatljiva, izmicljiva, transcendentna... Ali on po svakucenu ne sme nikada biti ono Sto je njegov din. Kada bi bio ono Stoje njegov din bio bi bespomoian, prepu5ten na milost i nemilostsvakom prolazniku. .. . ,,or" nikada nije ono 5to je stvarno drugi-ma. ,,On", njegovo ,ja", je beskonadna mogudnost, podobnost,namera".to

Posao odrZavanjaveza sa stvarno5du i ljudima shizofrenidarprepu5ta svom laZnom, otelotvorenom Ja. Ono se moZe pona5atina razne nadine: povodljivo, konformistidki, neupadljivo ili pak

napadno, bizarno i ekscentridno; ono moZe Skoljkoliko da se prilepiuz drugoga da bi uop5te moglo da opstane ili, pak, da Zivi u potpunojizolaciji, ili da naizmenidno vodi ova dva tako razll(ita nadinaLivota koja imaju zajednidki koren: nemogu6nost odrZavanja nor-malnih odnosa sa drugim ljudima u polju napetosti odvojenosti ivezanosti. Sve Sto laZno Ja radi, govori, trpi nije autentidan izraznjegove skrivene, prave unutra5njosti. Ona Zivi u potpunoj, her-metidkoj izolaciji. Nikakvi sadrZaji i podsticaji iz realnog sveta nedopiru do nje. Ona moZe da op5ti samo sa proizvodima svojema5te. Njena jedina aktivnost se sastoji u maltanju, opaZanju ikritikovanju onog Sto Ialno Ja radi. Ali bai zato Sto to istinsko Jauop5te ne udestvuje u aktivnostima sveta i ljudi, ono podinje dazamire, vene, sparu5ava se, umire u svojoj tiSini. Pacijenti podinjuda se Zale da su prazni, suvi, mrtvi. Sve vi5e ih proZima jakateskoba od ni5tavila, smrti, ne-bi6a u Sta se oni sve vi5e pretvaraju.Njihov osnovni odbrambeni manevar im se vraia kao bumerang.Da bi se za5titili od umiranja i nestajanja, njihovo pravo Ja podinjeupravo da trpi ista razaranja kojih su se oni panidno pla5ili. Da binekako izi5li na kraj sa ovom opasno5iu koja im sve vi5e preti,ovi ljudi pribegavaju sve besomudnijoj mentalnoj aktivnosti. Nji-hovo autentidno Ja postaje hipersvesno a njegova osnovna aktivnostpostaje hiperrefleksija. Sve mora biti pod njihovom apsolutnomkontrolom: i najbezazlenija radnja mora biti strogo nadzirana. Ubr-zo se ove osobe nadu u poziciji poslovidne stonoge koja se zaustavilai nije bila u stanju da udini i jedan jedini pokret od trenutka kad jojje palo na pamet da broji koju nogu po redu podiZe. To se istode5ava i njima. Oni jednostavno vi5e nisu u stanju da udine i jedanspontan pokret a da on nije prethodno postao voljni. I u jednomtrenutku i oni se u potpunosti zaustavljaju i postaju nesposobni zabilo kakvu akciju.

Jedino 5to i dalje ostaje Zivo i aktivno jeste njihova maSta.Oni su u njoj svel sve Sto nisu u stvarnosti, oni su to u svojojmadti: svemo6ni su i mogu da rade Sta ho6e. Ali upravo to je samotragidna kompenzacija njihove potpune nemo6i u stvarnosti, nji-hove apsolutne neostvarenosti i neodredenosti u realnim aktima.Produkti ove imaginarne kompenzacije mogu narasti do reda ve-lidine fiksiranog sistema sumanutih grandom-anskih ideja na kojeviSe nikakav realan korektiv niie delotvoran.15

=)<

F{J)lE

I-LL

N

u

1 5 4

ra Op. cit . , str. 79,83. 's Cf. op. ci t . , str. 79

t 5 5

!la-o

-L

oa

U trenutku kada se cepa veza izmedu laZnog i pravog Ja iovo prvo ne mogne vi5e da obavlja svoju funkciju makar i prividnogkomuniciranja sa svetom, lidnost se definitivno cepa po svojimunutraSnjim Savovima i doZivljava slom. Njeni unurraSnji objektise osamostaljuju, fragmentiraju a pri tom svaki od tih deliia nosipo jedno oseianje nezavisnog Ja. Ta situacija shizofrenu lidnostpotpuno rastade. Ona postaje haotidna i pretvara se u pakleni sistemdija entropija stalno raste. Osamosraljeni delidi razbijene lidnostistupaju u medusobne sadomazohistidke odnose diju torturu postajenemoguie podneti. U jednom momentu dostiZe se uZasna tadkakada iz lidnosti viSe nema ko da odgovori. Ona je potpuno ras-todena.l6

U ovakvim uslovima nemoguie je odrZati lidni identitet.On se izgraduje i odrZava samo u stalnoj komunikaciji sa svetom iIjudima. Kada se prekine ta horizontalna veza, nije vi5e moguieodrZavati ni vertikalu vremenske organizacije pro5losti, sada5njostii bududnosti. Shizofrena lidnost, utonula u svoj svet ma5te, doZivl-java sebe i pre rodenja i posle smrti. Neostvarenost i neopredme6en-ost u svetu onemoguiava joj profilisanje oseianja unutrasnjeg ident-iteta i definisanje svog sopstva. Ona se tragidno pretvara u nikog ini5ta koje ne pripada bilo kojim odredenim koordinatama u prostorui vremenu.

Karakteristidna stvar za shizofrenu lidnost jeste njena izrazitaambivalentnost u svemu, pa i po pitanju lidnog identiteta: ona seistovremeno pladi i da ga ima i da ga nema. Nije tesko razumetistrah od nemanja identiteta: to je krajnje te5ka teskoba od nidega,od neodredenosti, lidne nedefinisanosti, neznanja doveka ko onjeste i demu pripada. Ali, u demu je tajna isto tolikog, ako ne i jo5jadeg straha od imanja pozitivnog identiteta? Na osnovu svega dosada redenog ni nju nije te5ko razumeti. To je strah od odgovornostiza ono Sto jeste i za ono Sto se dini, strah od preuzimanja obaveza,odgovaranja pred sobom i pred drugima, sopstvenih i tu<Iihodekivanja. I iznad svega, to je strah od komuniciranja s drugimabez dijeg piznanja nema ni pouzdanog ose6anja lidnog identiteta.On se moZe definisati samo u polju stalne interakcije sa drugima.rTOn u vakuumu ne moZe niti da se stvori niti da se odrZi.

t6 cf. op. ci t . , str. 190tt cf. op. ci t . , str. 135

To je, medutim, krajnja tadka u kojoj shizofrena lidnostzavr5ava. Ona postaje definitivno ,,luda", kako glasi popularni izraz.Sama, izolovana, odajna, iznutra izmudena raspadnutim deli6imasvoje nekada5nje lidnosti, dezintegrisana, nemo(na, bez nade,pretvorena u ,,sablast iz koroviSta".r8

IY.Zakljuiak

Osnovni cilj ovog rada najbolje se moZe iskazati redimajednog Leingovog pacijenta: ,,Bio sam na izvestan nadin mrtav.Odvojio sam se od drugih ljudi i zatvorio u sebe. A uvidam da mi,na izvestan nadin, postajemo mrtvi kada tako postupamo. MoramoZiveti u svetu sa drugim ljudima. Ako ne Zivimo, ne5to u namaumire".re Zelela sam da naglasim egzistencijalni znalaj komuni-kacije izmedu doveka i sveta i drugih ljudi na primeru ljudi kojinisu u moguinosti da je ostvare. Ovaj napis ne zagovara nikakav,,kolektivizam",,,prinudnu socijalizaciju i institucionalizaciju" nitikao individualni Zivotni stil, niti kao dru5tveni cilj. Radi se samo otome da se shvati da bez minimalnog angaZovanja u svetu iodrZavauja veze sa ljudima ljudski Zivot jednostano nije mogui, akamoli njegova smisaona egzistencija. Bez tih kontakata dovekispada iz kulture i socijuma.2o A bez njih, nema ni fizidkog opstanka.eini se da je to konstanta ljudske prirode.

Koliko su dru5tvo i njegove institucije zna(,ajne za pojedinca,toliko je i on bitan za njihov Zivot. Pravi pandan zamrloj, praznojunutra5njosti nije podjednako mrtva i okoitala spolja5njost. NjenZivot obezbeduje individualni ljudski din koji joj podaruje pul-sirajuiu vitalnost. Jedini nadin da se i unutra5njost i spolja5njostodrZe u Zivotu i da imaju smisla jeste neprekinuta dinamika njiho-vog uzajamnog odno5enja. Onoliko koliko su dru5tvo i njegoveinstitucije neophodni kao baza i minimalna vodilja pojedincu, to-liko su i on i njegovo udedie bitni za odrZavanje njihove vitalnosti

l-8 Videti potresan opis tog tragiinog proccsa u: op. cit., str. l89ff.

le op. ci t . , str. l3o.20 Cf. K"c*onuvi6, DuSan, Druineni koriieni psihi.iatriie,Nolit, Bcograd,

1978., str. 40A7;Laing, op. ci t . , str. 183.

=X

oFal(IU

e-TL

Nou

1 5 6151

!la-o

-L

oa

U trenutku kada se cepa veza izmedu laZnog i pravog Ja iovo prvo ne mogne vi5e da obavlja svoju funkciju makar i prividnogkomuniciranja sa svetom, lidnost se definitivno cepa po svojimunutraSnjim Savovima i doZivljava slom. Njeni unurraSnji objektise osamostaljuju, fragmentiraju a pri tom svaki od tih deliia nosipo jedno oseianje nezavisnog Ja. Ta situacija shizofrenu lidnostpotpuno rastade. Ona postaje haotidna i pretvara se u pakleni sistemdija entropija stalno raste. Osamosraljeni delidi razbijene lidnostistupaju u medusobne sadomazohistidke odnose diju torturu postajenemoguie podneti. U jednom momentu dostiZe se uZasna tadkakada iz lidnosti viSe nema ko da odgovori. Ona je potpuno ras-todena.l6

U ovakvim uslovima nemoguie je odrZati lidni identitet.On se izgraduje i odrZava samo u stalnoj komunikaciji sa svetom iIjudima. Kada se prekine ta horizontalna veza, nije vi5e moguieodrZavati ni vertikalu vremenske organizacije pro5losti, sada5njostii bududnosti. Shizofrena lidnost, utonula u svoj svet ma5te, doZivl-java sebe i pre rodenja i posle smrti. Neostvarenost i neopredme6en-ost u svetu onemoguiava joj profilisanje oseianja unutrasnjeg ident-iteta i definisanje svog sopstva. Ona se tragidno pretvara u nikog ini5ta koje ne pripada bilo kojim odredenim koordinatama u prostorui vremenu.

Karakteristidna stvar za shizofrenu lidnost jeste njena izrazitaambivalentnost u svemu, pa i po pitanju lidnog identiteta: ona seistovremeno pladi i da ga ima i da ga nema. Nije tesko razumetistrah od nemanja identiteta: to je krajnje te5ka teskoba od nidega,od neodredenosti, lidne nedefinisanosti, neznanja doveka ko onjeste i demu pripada. Ali, u demu je tajna isto tolikog, ako ne i jo5jadeg straha od imanja pozitivnog identiteta? Na osnovu svega dosada redenog ni nju nije te5ko razumeti. To je strah od odgovornostiza ono Sto jeste i za ono Sto se dini, strah od preuzimanja obaveza,odgovaranja pred sobom i pred drugima, sopstvenih i tu<Iihodekivanja. I iznad svega, to je strah od komuniciranja s drugimabez dijeg piznanja nema ni pouzdanog ose6anja lidnog identiteta.On se moZe definisati samo u polju stalne interakcije sa drugima.rTOn u vakuumu ne moZe niti da se stvori niti da se odrZi.

t6 cf. op. ci t . , str. 190tt cf. op. ci t . , str. 135

To je, medutim, krajnja tadka u kojoj shizofrena lidnostzavr5ava. Ona postaje definitivno ,,luda", kako glasi popularni izraz.Sama, izolovana, odajna, iznutra izmudena raspadnutim deli6imasvoje nekada5nje lidnosti, dezintegrisana, nemo(na, bez nade,pretvorena u ,,sablast iz koroviSta".r8

IY.Zakljuiak

Osnovni cilj ovog rada najbolje se moZe iskazati redimajednog Leingovog pacijenta: ,,Bio sam na izvestan nadin mrtav.Odvojio sam se od drugih ljudi i zatvorio u sebe. A uvidam da mi,na izvestan nadin, postajemo mrtvi kada tako postupamo. MoramoZiveti u svetu sa drugim ljudima. Ako ne Zivimo, ne5to u namaumire".re Zelela sam da naglasim egzistencijalni znalaj komuni-kacije izmedu doveka i sveta i drugih ljudi na primeru ljudi kojinisu u moguinosti da je ostvare. Ovaj napis ne zagovara nikakav,,kolektivizam",,,prinudnu socijalizaciju i institucionalizaciju" nitikao individualni Zivotni stil, niti kao dru5tveni cilj. Radi se samo otome da se shvati da bez minimalnog angaZovanja u svetu iodrZavauja veze sa ljudima ljudski Zivot jednostano nije mogui, akamoli njegova smisaona egzistencija. Bez tih kontakata dovekispada iz kulture i socijuma.2o A bez njih, nema ni fizidkog opstanka.eini se da je to konstanta ljudske prirode.

Koliko su dru5tvo i njegove institucije zna(,ajne za pojedinca,toliko je i on bitan za njihov Zivot. Pravi pandan zamrloj, praznojunutra5njosti nije podjednako mrtva i okoitala spolja5njost. NjenZivot obezbeduje individualni ljudski din koji joj podaruje pul-sirajuiu vitalnost. Jedini nadin da se i unutra5njost i spolja5njostodrZe u Zivotu i da imaju smisla jeste neprekinuta dinamika njiho-vog uzajamnog odno5enja. Onoliko koliko su dru5tvo i njegoveinstitucije neophodni kao baza i minimalna vodilja pojedincu, to-liko su i on i njegovo udedie bitni za odrZavanje njihove vitalnosti

l-8 Videti potresan opis tog tragiinog proccsa u: op. cit., str. l89ff.

le op. ci t . , str. l3o.20 Cf. K"c*onuvi6, DuSan, Druineni koriieni psihi.iatriie,Nolit, Bcograd,

1978., str. 40A7;Laing, op. ci t . , str. 183.

=X

oFal(IU

e-TL

Nou

1 5 6151

9a

LL

a

i plastidnog korespondiranja zahtevima, potrebama i interesimaljudi.' '

Kritidko propitivanje smisla, funkcije, porekla i politidkeorijentisanosti bazidnih dru5tvenih odnosa i institucija daleko pre-vazilazi granice ovog rada. Zato seja njima u njemu i ne bavim.Ali, to nipo5to ne znadi da je pitanje njihove ljudske smislenosri ifunkcionalnosti izli5no, nebitno ili proskribovano. Naprotiv, onoje od podjednakog zna(aja za udestvovanje pojedinca u njima kaoSto su oni bitni za njegov opstanak. eitav drugi cleo Leingoveknjige pod naslovom Politika doiivljaja bavi se upravo tim probl-emom: koliko su dru5tvo i kultura usagla5eni sa autentidnim potre-bama individue a koliko ih, naprotiv, gu5e i ne ohrabruju individu-alno ude5ie u njima, te pospe5uju povladenje iz sveta, makar iprivremeno, upravo zato da bi se saduvali poslednji tragovi pravei smisaone ljudske individualne prirode22. No, i njegov konadanodgovor sadrZi kao jedinu alternativu otudenosti nuZnost bliskogproZimanja kako unutra5njeg spoljaSnjim, tako i spoljaSnjeg unu-tra5njim.

Drugi cilj ovog napisa sastoji se u pokazivanju moguinostii stvarnosti saradnje razliditih oblasti koje se iz :azlltitlh perspektivabave dovekom. U ovom sludaju se radi o filozofskoj antropologijii psihijatriji. Filozofska antropologija se bavi ljudskom prirodomkao takvom, njenom biti i njenim smislom. Ona to, medutim, moZeda uradi jo5 mnogo bolje kada se udruZi sa konkfetnom naukomkoja proudava empirijskog doveka. Psihijatrija, kao fenomenolo5kapozadina i sadrZaj, moZe mnogo da pruZi filozofskoj antropologijiu smislu pokazivanja konkretnih, empirijskih granica smislenostiljudske egzistencije i pod kojim uslovima dovek, u izvesnom bitnomsmislu, prestaje da bude to Sto jeste i Sto bi mogao da bude. Filozo-fska antropologija, sa svoje strane, svojim utemeljenjem i bavlje-njem izvorno5iu dovekove biti, moZe da ukaZe na bitnost i koncep-tualni _znadaj fenomena i deskripcija kojima se bave pozitivnenauke.'-' Jezgro zajednidke saradnje filozofske antropologije i psi-

' ' Cf. Miillcr, Max, ,,Principi slobode i lcnomcn institucionalizacijc", u:F iloz.o.fij a mode rno g dob a.

tt Cf .Loing, Politika rtoiivtjaia,Nolit, Bcograd, 1977.23 CI. Lcnk, Hans,,,Antropokrikc osnovc druitvcnih znanosti", u: Lcnk,

I4nedu teori.je znanosti i druitvene znanosti, Vesclin MaslcSa, Sarajcvo, 1991.

1 5 8 r 5 9

hijatrije sastoji se u obostrano potvrdenim saznanjima o bitnostiodnosa dovek - svet, Ja - ne-Ja, unutra5njost - spolja5njost, objek-tnih odnosa, delovanja, slobode, svrsishodne transcendencije zanormalnu izgradnju smisaonog ljudskog Livota. Pogled iz perspek-tive psihopatologije to moZe a fortiori da osvedodi i potvrdi.

Literatura

1. Cassirer, Emst,Ogled o iovjeku, Naprijed, Zagreb,1978.2. Fink, Eugen, Osnovnifenomeni ljudskog postojanja, Nolit, Beo-

grad, 1984.3. Filozffiu modentog doba,Yeselin Masle5a, Sarajevo, 1986.4. Gehlen, Arnold, eovjek,V. Masle5a - Svjetlost, Sarajevo, 1990.5. Kecmanovii, Du5an, Druitveni korijeni psihijatrije , Nolit, Beo-

grad, 1978.6. Laing, R.D., PodeLjeno Ja; Politikct doiivljaja, Nolit, Beograd,

1977 .7. Lenk, Hans,lzmeilu tertrije znanosti i druinene znanosti, Veselin

Masle5a, Sarajevo, 1991.8. Rothacker, Erich, FilozoJskct antropologija, Veselin Masle5a -

Svjetlost, Sarajevo, 1985.9. Scheler, Max, Poloiaj iov.ieka u koTmosu, Veselin Masle5a -

Svjetlost, Sarajevo, 1987.

=X

oFalE

etroNou

9a

LL

a

i plastidnog korespondiranja zahtevima, potrebama i interesimaljudi.' '

Kritidko propitivanje smisla, funkcije, porekla i politidkeorijentisanosti bazidnih dru5tvenih odnosa i institucija daleko pre-vazilazi granice ovog rada. Zato seja njima u njemu i ne bavim.Ali, to nipo5to ne znadi da je pitanje njihove ljudske smislenosri ifunkcionalnosti izli5no, nebitno ili proskribovano. Naprotiv, onoje od podjednakog zna(aja za udestvovanje pojedinca u njima kaoSto su oni bitni za njegov opstanak. eitav drugi cleo Leingoveknjige pod naslovom Politika doiivljaja bavi se upravo tim probl-emom: koliko su dru5tvo i kultura usagla5eni sa autentidnim potre-bama individue a koliko ih, naprotiv, gu5e i ne ohrabruju individu-alno ude5ie u njima, te pospe5uju povladenje iz sveta, makar iprivremeno, upravo zato da bi se saduvali poslednji tragovi pravei smisaone ljudske individualne prirode22. No, i njegov konadanodgovor sadrZi kao jedinu alternativu otudenosti nuZnost bliskogproZimanja kako unutra5njeg spoljaSnjim, tako i spoljaSnjeg unu-tra5njim.

Drugi cilj ovog napisa sastoji se u pokazivanju moguinostii stvarnosti saradnje razliditih oblasti koje se iz :azlltitlh perspektivabave dovekom. U ovom sludaju se radi o filozofskoj antropologijii psihijatriji. Filozofska antropologija se bavi ljudskom prirodomkao takvom, njenom biti i njenim smislom. Ona to, medutim, moZeda uradi jo5 mnogo bolje kada se udruZi sa konkfetnom naukomkoja proudava empirijskog doveka. Psihijatrija, kao fenomenolo5kapozadina i sadrZaj, moZe mnogo da pruZi filozofskoj antropologijiu smislu pokazivanja konkretnih, empirijskih granica smislenostiljudske egzistencije i pod kojim uslovima dovek, u izvesnom bitnomsmislu, prestaje da bude to Sto jeste i Sto bi mogao da bude. Filozo-fska antropologija, sa svoje strane, svojim utemeljenjem i bavlje-njem izvorno5iu dovekove biti, moZe da ukaZe na bitnost i koncep-tualni _znadaj fenomena i deskripcija kojima se bave pozitivnenauke.'-' Jezgro zajednidke saradnje filozofske antropologije i psi-

' ' Cf. Miillcr, Max, ,,Principi slobode i lcnomcn institucionalizacijc", u:F iloz.o.fij a mode rno g dob a.

tt Cf .Loing, Politika rtoiivtjaia,Nolit, Bcograd, 1977.23 CI. Lcnk, Hans,,,Antropokrikc osnovc druitvcnih znanosti", u: Lcnk,

I4nedu teori.je znanosti i druitvene znanosti, Vesclin MaslcSa, Sarajcvo, 1991.

1 5 8 r 5 9

hijatrije sastoji se u obostrano potvrdenim saznanjima o bitnostiodnosa dovek - svet, Ja - ne-Ja, unutra5njost - spolja5njost, objek-tnih odnosa, delovanja, slobode, svrsishodne transcendencije zanormalnu izgradnju smisaonog ljudskog Livota. Pogled iz perspek-tive psihopatologije to moZe a fortiori da osvedodi i potvrdi.

Literatura

1. Cassirer, Emst,Ogled o iovjeku, Naprijed, Zagreb,1978.2. Fink, Eugen, Osnovnifenomeni ljudskog postojanja, Nolit, Beo-

grad, 1984.3. Filozffiu modentog doba,Yeselin Masle5a, Sarajevo, 1986.4. Gehlen, Arnold, eovjek,V. Masle5a - Svjetlost, Sarajevo, 1990.5. Kecmanovii, Du5an, Druitveni korijeni psihijatrije , Nolit, Beo-

grad, 1978.6. Laing, R.D., PodeLjeno Ja; Politikct doiivljaja, Nolit, Beograd,

1977 .7. Lenk, Hans,lzmeilu tertrije znanosti i druinene znanosti, Veselin

Masle5a, Sarajevo, 1991.8. Rothacker, Erich, FilozoJskct antropologija, Veselin Masle5a -

Svjetlost, Sarajevo, 1985.9. Scheler, Max, Poloiaj iov.ieka u koTmosu, Veselin Masle5a -

Svjetlost, Sarajevo, 1987.

=X

oFalE

etroNou

=X

FalE.

tL

N

L!

!:a?

-lroa

Sofija Mojsii

OPENNESS TOWARD THE WORLD AS THE ESSENTIAL CONSTITUENTOF THE MEANINGFUL HUMAN EXISTENCE

Summary

This article has two aims: to show the esscntial importance of the existencein the world for the human individual and collective survival and to indicate thcpossibility of cooperation between the philosophical anthropology and psychiatry.The first is done by the presentation o[ the basic elements of the philosophicalanthropology of Arnold Gchlcn in the form of his esscntial categories: action -culture - human community. The second aim is conveyed through prescnting thcspecific undcrstanding of the schizoid and schizophrcnic disorders in the works ofthe English psychiatrist Ronald Laing. The core of the mutual cooperation ofphilosophical anthropology and psychiatry consists of mutually confirmed knowl-edge of thc essential importance of thc rclations bctween man and world, I andnon-I, inward and outward, object relations, action, frccdom, meaningful transcen-dence for the normal crcation of the meanineful human life.

Key words : philosophical anthropology, psychiatry, being-in{he-world,action, communication, schizophrenia.

Aleksandar Nikitovi6Institut za filnzofiju i dru3tvenu teorijuBeograd

UDK I 9(495.02):3 1 6.7 (497 .I)Originalni naudni rad

ODNOS SLOBODE I LIENOSTIU VIZANTIJSKOJ MISLI*

Apstrakt: U ovom tel<;sttt zapoiinje istraiivanie pojma sktbode u vizantijsko.jmisli, kao i prirode odnosa ko.ji se tt ovoj tradici.ji razvi.ja izmedu slobode i liinosti.Razmatra se najopitija postavka ovog odnosa, po kojo.i posto.janje ,rlobodne voljepredstavlia nui.an uslov odredenja poima litnosti, a s dntge strane, da.je iov.jekovosamorazum.ievanie vlastite individualnosti kao liinosti, preduslov re.flektovanja iispoliavanja slobodne volie kao principa odluiivanja. Jedan od ciljeva radaje dase pokale da.je u vizantijsko.j epohi doilo do bitnog pomjeran.ja u razum.jevan.iuslobode i litnosti, u odnosu na antitku tradici.ju. Naime, ekspliciran.ie principslobodne volie, i uotena je njegova povelanost sa pojmom liinosti, ito predstavljavalnu Ta.iednitku taiku vizantiiskog uienja sa savremenim dobom.

Kljudnc rc(i: slohoclna volja, slohoda, Iiinost, vizanti.iska misao.

1 .

Veliki dio savremene recepcije vizantijske tradicije nastaoje u periodu krize u kojoj je nestajala prethodna Jugoslavija. Kadase ovoj dinjenici pridoda zapaZanje da zna(,ajne dru5tvene krizedesto za sobom povlade otvaranje pitanja tradicije i njenih vrijed-nosti, onda je to dodatni razlog da se recepcija vizantijskog naslijedane posmatra izdvojeno od naznadenog opsteg drustvenog konteksta.MoZe se reii da kriza poput ove iz koje je nastao gradanski rat,raspad Jugoslavije, i moditikacija i fragmentacija do tada vladajudeautoritarne ideologije, prirodno generi5e pojavljivanje na politidkoji uopStejavnoj sceni brojnih ideja i koncepata. Raznorodne idejepretenduju da budu ona rasuduju6a snaga koja prevazilaziinzr-je5ava krizu. Bilo da potidu iz savremenih tokova ili iz tradicije,

* Ovaj ilanak je deo rada u okviru projekta ,,Inilividualni i kolektivniidcntitet u postkomunizmu" Instituta za filozofiju i dru5tvenu tcori.ju ko.ji finansiraMinistarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije.

1 6 0 t6r