ВИСОКА СПОРТСКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ПЕРИОДИЗАЦИЈА ТРЕНИНГА ВК „ЈЕЗЕРО“

Ментор: Студент:

проф.др. Владан Марковић Миодраг Ивановић

Београд 2014

Завршни радМиодраг Ивановић

:Садржај

1. Дефиниција основних појмова 3

2. Увод 5

3. Историја Ватерпола 7

4. Историја Ватерполо клуба „Језеро“ 10

5. Периодизација тренинга и дефинисање истраживања 10

6.Периодизација тренинга ВК „Језеро“ 12

6.1 Уводни микроциклус тренинга 14

6.2 Предтакмичарски део, други микроциклус 16

6.3 Такмичарски период, трећи микро циклус 19

6.4 Завршни период, четврти микроциклус 20

7. Анализа ватерполо игре 20

8. Мотивациони сегменти 21

8.1 Општа психолошка припрема за дуготрајан процес вежбања 22

8.2. Психолошка припрема за такмичење 23

8.3 Психолошка припрема за конкретно такмичење 24

8.4 Методе психолошке припреме спортиста 25

9. ПРИЛОГ: Периодизација и блок периодизација 26

8. Закључак 29

9. Литература30

2

Завршни радМиодраг Ивановић

1. Дефиниција основних појмова

Да би се пратио материјал и схватила суштина дипломског рада, биће дате

дефиниције и објашњења основних појмова који су коришћени у раду.

1. Тренинг - спортски тренинг је процес стимулуса и адаптације спортисте уз помоћ

кретних активности, структурираних различитим методама рада, или облик циљане

припреме за постизање такмичарских резултата/успеха. Појам тренинга обухвата

кондициону (или физичку), техничку, тактичку, психичку и моралну припрему

спортиста.

2. Аеробни тренинг – методе рада за развој и одржавање аеробне снаге и капацитета

спортиста.

3. Анаеробни тренинг – методе рада за развој и одржавање анаеробнно лактатне и

алактатне снаге и капацитета спортиста.

4. Аеробни праг – под аеробним прагом се подразумева тренутак када се енергија још

добија аеробним путем а када зопочињу и анаеробни процеси стварања енергије при

чему концентрација лактата у крви достигне вредност од 2 ммол/л.

5. Анаеробни праг – под анаеробним прагом се подразумева тренутак када

доминантно зопочиње анаеробни процес стварања енергије сагоревањем угљених

хидрата то јест када започиње нагла продукција ЦО2 , хипервентилација и

концентрација лактата у крви од 4 ммол/л.

6. ВО2 макс – максимална потрошња кисеоника изражена у л/мин

7. Тренираност – под тренираношћу се подразумева специфична способност живог

организма да се мења и усавршава под одређеним факторима спољног света, у овом

случају физичког вежбања

8. Суперкомпензација – суперкомпензација се најближе дефинише Вејгертовим

законом: сваки биолошки систем изведен из своје динамичке равнотеже (хомеостазе)

се враћа не само на почетно стање него и у фазу вишка обновљеног биохемијског и

функционалног потенцијала

9. Волумен тренинга или Обим је примарна компонента тренинга и представља његов

3

Завршни радМиодраг Ивановић

квантитативни показатељ. Интегрални делови обима тренинга су:

време трајања тренинга,

удаљеност која се пређе или тежина која се подигне у јединици времена, и

број понављања вежбе

10. Интензитет - представља квалитативну компоненту рада коју спортиста изводи у

датом времену и указује на снагу нервних импулса које спортиста користи у свом

тренингу а који су изазвани тренажним надражајима тј. стимулансима.

11. Снага (или ефекат рада) једнака производу силе и брзине.

12. Сила представља способност цовека да савлада спољашњи отпор или да му се

супротстави помоћу мишићног напрезања.

13. Брзина представља способност човека да изврши покрете за најкраће време у датим

условима.

14. Издржљивост - под издржљивошћу се подразумева способност да се нека активност

врши дуже времена без снижења њене ефикасности. Једноставно речено, то је

способност супротстављања замору. У односу на активност енергетских механизама

издржљивост се дели на аеробну, анаербно лактатну и анаеробно алактатну

издржљивост.

15. Координација је веома сложена и комплексна базична моторичка способност коју

многи стручњаци сматрају веома значајним обликом моторчике интеграције и

интелигенције човека (сналажење у новонасталим ситуацијама).

16. Флексибилност или гипкост подразумева способност извођења неког покрета

великом амплитудом.

4

Завршни радМиодраг Ивановић

2. Увод:

Најшире гледано, спорт је могуће дефинисати као слободну људску активност

усмерену на развој психо-физичких способности. Некада се ниво достигнутих

способности исказује кроз такмичење са другима и настојање да се оствари максимални

разултат, док се некада ради о такмичењу са самим собом или, пак, о физичкој активности

усмереној на унапређење здравља или на психичку релаксацију. Без обзира на аспект који

доминира приликом објашњавања неког спортског феномена, као централни проблем

спорта могуће је издвојити људско кретање. За реализацију спортских активности

неопходни су и објекти посебне намене, као и специфична организација праћена правним

финансијским, информатичким и другим ресурсима. Према томе, спорт тражи веома

комплексан (мултидисциплинаран) приступ, па је предмет његовог изучавања можда

најбоље дефинисати као људско кретање, те њиме и због њега створена материјална и

духовна добра.

Спорт се у најужем смислу везује за такмичарску активност усмерену на остварење

што бољег резултата. У односу на достигнути квалитет и категоризацију у националним и

међународним оквирима, може се разликовати неколико нивоа такмичарског спорта. Иако

се међусобно прожимају, за потребе анализе у овој студији су издвојени врхунски и

квалитетни спорт.

По стуктури ватерполо је веома сложена и комплексна игра. Ватерполо припада

групи полиструктурних ацикличних кретања са високим нивоом комплексности. То је

спортска игра коју карактеришу бројна сложена кретања у којима поред ацикличних има и

цикличних кретења високог обима и интензитета.

Од свог настанка па до данас фудбалска игра се непрестано развија како у погледу

целине, тако и у трансформацији појединаца као саставних и недељивих елемената

фудбалске игре. Ниво развоја фудбалске игре данас карактеришу велика динамичност и

висок ритам игре који захтева од фудбалера изузетну физичку припрему, висок ниво

технике у кретању, тактичку зрелост и психичку стабилност.

5

Завршни радМиодраг Ивановић

Паралелно са развојем ватерпола расла је и важност кондиционог тренинга, што се

односи на темпо, брзину и динамичност ватерполо игре и техничко тактичке захтеве.

Физичка припрема у данашњем ватерполу је изразито наглашена посебно у елитним

такмичарским нивоима. Али физичку припрему је неопходно посматрати увек у контексту

ватерпола а не као засебан циљ. На тај начин модерне теорије тренинга у ватерполу данас

форсирају интегрални кондициони аспект припреме ватерполиста. Такође је важно

нагласити да добра кондициона припрема није заступљена само у правилном избору

садржаја, оптерећења и метода, већ и у заштитним елементима физичке припреме.

Број такмичења је данас видно повећан што је довело до смањења времена потребног

за припрему ватерполста који морају испунити изразито високе стандарде садашњег

начина ватерполо игре. Управо повећан број такмичења, комплексан и савремен начин

игре захтевају висок ниво развијености моторичких способности код свих ватерполиста.

Трајање игре и број такмичења захтева од играча висок ниво аеробних и анаеробних

капацитета.

Из поменутих разлога завршни рад обрађиваће тему и систематику припреме

ватерполиста тј. периодизацију тренажног процеса који у овом случају траје четири

месеца и како за кратак временски период припремити играче за такмичења са

перформансама које се могу мерити са припрема од годину дана. У теорији све више се

помиње блок периодизација која је доста слична у практичној примени код наших

ватерполиста ВК „Језеро“. Постоје такође и бројна полемисања која ће бити поменута у

прилогу рада.

Да би се пратио материјал и схватила суштина дипломског рада, биће дате

дефиниције и објашњења основних појмова који су коришћени у раду.

6

Завршни радМиодраг Ивановић

3. Историја Ватерпола

Историја ватерпола као тимског спорта је почела као демонстрација снаге и

пливачких вештина крајем 19. века у Уједињеном Краљевству, на рекама и језерима

Енглеске и Шкотске), где су водени спортови и трке биле одлика сеоских слава и

фестивала. Претеча ватерпола је спортска игра која се развила 1869. године захваљујући

настојањима спортских стручњака, да у једнолични програм пливања унесе више живости.

Утакмица која се тада одиграла врло мало је личила на данашњу, али је привукла већи

број омладине. Игра је названа /foot-ball in the water/ (фудбал у води). Пошто је игралиште

било без голова, задатак играча једне екипе је био да лопту положе на сплав противничке

екипе. Голман је стајао изван игралишта и бранио је гол скакајући са на противничког

играча који је покушао да стави лопту на платформу. Годину дана касније Лондонски

пливачки савез формира комисију са задатком да изради правила игре. Прва званична

утакмица по новим правилима одиграна је у Кристалној палати 1874. Популаризацији је

допринео веслачки клуб Борнмут који је 1876. године одредио величину игралишта од 50

јарди и две екипе по 7 играча, једног главног и двојицу помоћних (линијских) судија.

Ватерполо је од самог почетка био груб спорт. Ова игра је још увек више подсећала

на рагби него на данашњи ватерполо. Ране верзије игре су дозвољавале бруталности,

рвање и држање противничког играча под водом да би се дошло до лопте. Честа су била

ударања испод површине воде између играча код којих није била лопта. Прва правила

ватерпола дао је Вилијам Вилсон 1876. године у Глазгову, где се на реци Ди одиграла

утакмица у којој је први пут биле омеђене границе игралишта. У то време ватерполо се све

чешће налази у програму пливачких такмичења и разних свечаности. Правила су

предвиђала гол и голмана, голмани се не смеју одупирати о дно игралишта, хватати лопту

и бацати је са две руке, а погодак се признаје онда када лопта целим обимом уђе у гол.

Забрањена су била потапања лопте и ударање испод воде. Организују се првенства и

међусобне утакмице Енглеске, Шкотске и Ирске по јединственим правилима да голман не

сме бацати лопту преко половине игралишта и водити лопту испод воде. Према правилима

из 1883. утакмица траје 20 минута. До утакмице измеђе Бирмингема и Портсмута свака

екипа је имала по 12 играча.

7

Завршни радМиодраг Ивановић

Правила су кодификована 1886. Сада се могло и шутирати на гол, играчима је

дозвољено да додирују лопту само са једном руком и забрањено им је да се одбацују о дно

игралишта. Број играча је смањен на седам, одређена је ширина гола од. Две године

касније уведена су нова правила како би се убрзала игра. Противнички играчи су се смели

нападати само ако је лопта код њих. Због тога је додавање лопте постало основа игре.

Крајем века ватерполо се појављује и на америчком континенту, где ју је 1888. донео

Енглез Џон Робинсон. Играло се у затвореном пливалишту, али без голова и задатак је био

да играч са лоптом у руци додирне одређено место на огради пливалишта. Америчка

верзија ватерпола је била врло груб и опасан спорт, грубља и од својих британских узора,

делимично захваљујући томе што се играла у малим затвореним базенима где није било

много места за пливање. Уобичајена стратегија је подсећала на рагби: играчи би се

скупили на центру и играчи тима који се брани би покушао да физички разбије линију

нападачке екипе. Били су дозвољени свакакви потези, међу њима и држање противничког

играча под водом неограничено дуго. Интезитет игре и грубост су привлачили публику у

то време. Због грубости финале америчког аматерског првенства 1912. је окончано

општом тучом. Због тога су Американци решили да суспендују ватерполо као

такмичарски спорт, све док амерички клубови неколико година касније нису прихватили

европска правила.

Прва међународна утакмица одиграна је 1890. између Енглеске и Шкотске. Од 1891.

одржавају се традиционални сусрети између Оксфорда и Кембриџа. Ватерполо се у

остатку Европе појављује 1894. године, најпре у Немачкој, па Аустрије, Белгији,

Француској и Мађарској.

Ватерполо је до краја 19. века био довољно популаран спорт да се уведе на

Олимпијске игре. Уз фудбал, ватерполо је најстарији екипни спорт који се појавио на

програму Олимпијских игара, још од Олимпијских игара 1900. године и одржао се до

данас. Делимични изузетак представљају Летње олимпијске игре 1904. када су европске

репрезентације одбиле да играју по америчким правилима, па су златне, сребрне и

бронзане медаље освојили тимови из САД. Први победник је била екипа Велике

Британије. Највише успеха имали су ватерполисти Мађарске који су до 2008. освојили 15

8

Завршни радМиодраг Ивановић

медаља (9 златних, 3 сребрне и 3 бронзане медаље). Ватерполо за жене први пут је

укључен на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године.

Међународни одбор за ватерполо је основан 1929., који су чинили представници из

Уједињеног Краљевства и Међунароодне аматерске пливачке федерације (ФИНА).

Написана су правила за међународне утакмице које су ступиле на снагу 1930, а ФИНА је

од тада међународно регулаторно тело за ватерполо.

Током година, техничке промене и промене правила су утицала на карактер игре.

Мађарски ватерполо тренер Бела Комјади је измислио суви пас, технику којом играч кроз

ваздух додаје лопту саиграчу, који је хвата, а да она не падне на воду. Претходно су

играчи морали да пусте да лопта падне на воду и је касније узму, али суви пасови чинили

игру у нападу динамичнијом и допинели су мађарској доминацији ватерполом.

Калифорнијски ватерполо тренер Џејмс Р. Смит је лопту на надувавање са гуменом

површином, која је побољшала перформансе. Претходно коришћене кожне лопте су

упијале воду и постајале теже током игре.

Ватерполо је у својим првим верзијама био спорт у ком су доминирали физички јаки

играчи који су били спори пливачи. Од тада су вршене промене да ватерполо постане

динамичнији спорт. До 1950. играчи би након судијског звиждука морали остајати на

местима где су се затекли и смели би се наставити кретати тек када судија поново да знак.

Трајање сусрета је продужено на два полувремена од по десет минута уместо дотадашњих

седам. Формат утакмица је 1961. промењен па се уместо два полувремена од 10 минута

играле четири четврине од 5 минута. Дозвољене су измене играча после поготка и прекида

игре. Играч који би направио фаул био би искључен до истека напада. Ово правило су

1967. заменио систем тимских грешаак за веће прекршаје. Претходно су после три тимске

грешке која би начинила екипа која се брани, екипи која је била у нападу додељиван

петерац. Тимови си су отада више сконцентрисали на изнуђивање тешких фаулова а мање

на поготке из игре, што је смањивало атрактивност игре, па су 1969. поново уведена

искључења. Играчи који би скривали овакве прекршаје били би искључени на један минут

и њихов тим би био приморан да игра са играчем мање. Посед лопте је ограничен на 45

секунди за шут на гол. Трајања искључења и напада су скраћивана од тада. Директан шут

9

Завршни радМиодраг Ивановић

на гол са линије од седам метара је после слободног бацања је дозвољен 1994, а 2005. је

дозвољен са линије од 5 метара

Прво Првенство Европе одржано је у Будимпешти 1926. године, а Светско првенство

у Београду 1973.

4. Историја Ватерполо клуба „Језеро“

Када се сумирају резултати рада једног дужег временског периода онда се мора

искрено рећи да је било и успеха и неуспеха. У оквиру ДТВ Партизан учињени су први

кораци на ораганизованој делатности, па те је 20.07.1953. основана пливачка секција, са

званичним називом секције за спортове на и у води. Наравно да је било потребно да се

изграде основни објекти који, иаоко привременог карактера, су условили рад. Велико

интересовање привукло је омладину нашег града, која је са све већом љубављу прилазила

овом здравом и корисном спорту. 1953. Год. 1954. Год. Наступали смо под називом ДТВ

Партизан. 25.06.1955.године, секција прераста у пливачки клуб “Језеро” Бела Црква.

21.04.2002. год. ПКЈ се трансформише у ВК ”Језеро”. Разлог овоме лежи у недостатку

пара , па је прво угашено пливање а касније и скокови у води.

5. Periodizacija treninga и дефинисање истраживања

Циљ рада био је како за кратак период припремити сениорску екипу кроз

периодизацију тренажног процеса који ће трајати четири месеца. Тај процес ће се

спровести кроз низ сегмената који обухвата кондициону припрему заједно са техничко-

тактичким и психолошким методама рада. Сваки сегмент биће детаљно појашњен тј.

саставиће се теза које доказује да овакав начин припреме доводи до врхунских резултата.

Постављање овакве периодизације условиле су околности и услови у којима су тренирали

ватерпослисти ВК „Језеро“.

10

Завршни радМиодраг Ивановић

Циљ рада биће и доказивање методе рада блок периодизације тј. доказивање да се

наш клуб налази баш у оваквој врсти тренажног процеса. Практичан доказ јесте да наши

ватерполисти већ деценијама тренирају у блок периодизацији и постижу високе резултате,

а мој циљ је да на основу овакве праксе поставим тезе које ће доказати да овакве припреме

могу бити успешне.

Истраживање је спроведено над сениорским ватерполо тимом ВК „Језеро“ где се

пратила комплетна припрема пред такмичење 2013 године. У току припрема пратила се

комплетна периодизација у трајању од четири месеца тј. од маја до августа месеца. За

четири месеца ватерполисти су били довољно припремљени у односу на екипе које су

имале услове за припрему од годину дана. Моје истраживање сведено је на анкетирање и

праћење методологије рада тренера који је на такмичењима постизао високе резултате.

Анкетирање је трајало око годину дана с'тим да се моје истраживање ограничило

на четири месеца (због недостатка услова за тренирање). Испитаници који су анкетирни су

два тренера, од којих је један завршио правни факултет и бранио за репрезентацију

Војводине а други некадашњи кондициони тренер Јадрана са завршеним факултетом

психологије, данас има своју школу пливања. Затим, четрнаест играча различитог узраста

од 16 до 30 година који су ментално и физички зрели за овакву врсту истраживања. Што

се образовања тиче, комплетан тим био је образован у смислу да су неки имали завршене

факултете а други били у средњим или високим школама. Део тима који је одрастао у

граду чинило је 70% док је преосталих 30% долазио са села. Они су и предходних година

у односу на годину када је вршено испитивање постизали високе резултате. На основу

истраживања састављена је теза која се односи на тренажни процес од четири месеца и

која је компаративна са блок периодизацијом о којој се води полемика, да ли је довољно

ефикасна и примењива у току припрема.

11

Завршни радМиодраг Ивановић

6. Периодизација тренинга ВК „Језеро“

Тренинг као интегрални део кондиционе припреме, једна је од највише обрађиваних

тема у данашњој научној и стручној литератури. Утицаје различитих система тренинга у

тренингу је могуће релативно лако измерити и прецизно анализирати. Кроз научна

истраживања и тренажну праксу, периодизирани тренинг се показао ефикаснијим од

непериодизираног на примерима тренираних испитаника. И поред великог броја научних

радова о периодизацији, постоји веома мало директних компаративних студија о ефектима

различитих варијанти периодизације.

Начин на које је спроведено истраживање односи се на праћење припрема и

константно испитивање играча о њиховој физичкој спремности и менталној

мотивисаности у току тренинга. Комплетна периодизација спроведена је кроз четири

месеца и то од априла до августа месеца. Након сваког тренинга у присуству тренера,

проверавало се физичко и пхисихичко стање сваког играча посебно, приликом примене

методологије тренажног процеса које спроводио сам тренер. Процес тренинга спроводио

се на следећи начин.

1. Кондиционе припреме су продразумевале базну припрему играча која се

спроводила кроз низ процеса и то два пута дневно у преподневним и

послеподневним часовима. Прве две недеље. Овај део процеса прате и тренинзи на

сувом који се дешавају пре и у току периодизације тренажног процеса;

2. Техничке припреме спроводиле су се у послеподневним часовима док се у

преподневним часовима наставило са кондиционом припремом;

3. Техничко тактичке припреме са ситуационим тренинзима где су укључене и

пријатељске утакмице пред главно такмичење;

4. Такмичарски део је у овом раду пресудан, јер се на основу овог дела испитивања

доказује колика је ефикасност овакве врсте припрема, која се стручно назива блок

периодизација;

5. Завршни део односи се на релаксацију који се дешава после такмичарског периода.

12

Завршни радМиодраг Ивановић

Пре свега треба поменути да се екипа не среће први пут са водом тј. те године када је

истраживање спроведено. Екипа је посећивала базене у току зиме два до три пута месечно

по сат времена што није било од великог значаја. У наредној табели биће приказан

календар тренажних припрема и такмичарског дела у сезони 2010/2011.год.

Бр.

Нед.

Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Недеља

1 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Одмор

2 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Одмор

3 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Одмор

4 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Прип. Ут. Одмор

5 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Одмор

6 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Одмор

7 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Прип. Ут. Одмор

8 Припрема Припрема Припрема Припрема Припрема Прип. Ут. Одмор

9 Релаксасија Релаксасија

Релаксасија Релаксасија Релаксасија

Релаксасија

Одмор

10 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

11 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

12 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

13 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

14 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

15 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

16 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

17 Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Так. део Одмор

18 Релаксасија Релаксасија

Релаксасија Релаксасија Релаксасија

Релаксасија

Одмор

19 Релаксасија Релаксасија

Релаксасија Релаксасија Релаксасија

Релаксасија

Одмор

13

Завршни радМиодраг Ивановић

Таб 1. - Календар тренажних припрема и такмичарског дела у сезони 2010/2011.год.

Пошто је наша периодизација специфична и траје четири месеца ми ћемо је

поделити у четири микро циклуса и то:

1. Уводни

2. Предакмичарски

3. Такмичарски

4. Завршни

6.1 Уводни микроциклус тренинга

Уводни део микроциклуса у трајању од месец дана сачињен је од два мезоциклуса

који трају четрнаест дана.

Прва недеља

У првој недељи ради се на провери и спремности ватерполиста где су тренинзи без

такмичарског карактера и нису одређени временом обимом и интезитетом. На крају прве

недеље ради се тестирање на 100, 50, 25 метара максималним интезитетом, где се одређују

тренутне могућности играча. На основу оваквог тестирања тренер формира будуће

тренажне процесе што се тиче кондиционе спреме.

Друга недеља

Друга недеља мезоциклуса радило се на базичним припрема аеробног карактера коју

можемо поделити у маратонски у пирамидални тренинг. Због регенерације тела тренинг се

радио три пута недељно. Маротонског тренинг чини распливавање које садржи 10% од

укупног тренинга. Главни део тренинга односи се на 70% од укупног тренинга и у овом

делу акценат је на што већој пређеној дистанци са минималним паузама. Преосталих 20%

тренинга односи се на релаксационо испливавање.

Пример тренинга.

14

Завршни радМиодраг Ивановић

Распливавање, сви стилови

Главни део тренинга, Пливање 2 * ( 5* 400м)

Завршни део (релаксационо рапливавање)

У овом делу тренинзи су средњег интезитета где пулс не прелази 140 и не пада испод

120 откуцаја у минути.

Трећа недеља

У трећој недељи се и даље инсистира на базичним припремама и сличном моделу

тренинга с тим да се појачава интензите са пулсом до 150 откуцаја у минуту.

Четврта недеља

У четвртој недељи прелази се са базичних приопрема на максималну потрошњу

кисеоника „ВО2 макс“ који се раде два пута недељно. Тренинзи у овој недељи су са још

јачим интезитетом где пулс иде до 180 откуцаја у минути и то:

Пример тренинга

Распливавање, сви стилови

Главни део тренинга, пливање 10 * 200

Завршни део (релаксационо рапливавање)

Овај микроциклус прате тренинзи техничког карактера који су неизоставни део

припрема и о њима одлучује сам тренер. Такође у овом делу имамо припремну утакмицу

која се анализира у смислу да се уочавају недостаци самих ватерполиста индивидуално и

тимски. На основу анализе појачавају се одређени сегменти обима и интезитета тренинга.

Бр. Нед. Понедеља

к

Уторак Среда Четвртак Петак Субота Недеља

I Анализа Анализа Анализа Анализа Анализа Тестирање Одмор

II Баз. прип. Тех. Прип. Баз. прип. Тех. Прип. Баз. прип. Тех. Прип. Одмор

III Баз. прип. Тех. Прип. Баз. прип. Тех. Прип. Баз. прип. Тех. Прип. Одмор

IV ВО2 макс Тех. Прип. Тех. Прип. ВО2 макс Тех. Прип. Тех. Прип. Одмор

15

Завршни радМиодраг Ивановић

Таб. 2 Приказ тренига у уводном микроциклусу

6.2 Предтакмичарски део, други микроциклус

Други микроциклус у трајању од месец дана сачињен је од два мезоциклуса који

трају четрнаест дана. У овом микроциклусу се ради на аеробно – анаеробном режиму,

овакви тренинзи се раде у преподневни часовима са трнингом у теретани који се ради пре

пливачког дела и где се пулс креће од 180 до 220 откуцаја у минути, што значи да би се

радили субмаксималним и максималним интезитетом. Док се у послеподневним часовима

раде техники задаци са лоптом и без лопте.

Прва недеља

У првој недељи првог мезоциклуса након анализе припремне утакмице екипа није

кондиционо и технички спремна и из тог разлога на основу анализе тренер повећава

интезитет тренинга и одређује техничке припреме. Наставља се са тренингом максималне

потрошње кисеоника у којем се повећава обим тренинга који су у преподневним часовима

док се тренинзи техничког карактера раде послеподневни часовима.

Пример тренинга пре подневним часовима

Распливавање, сви стилови;

Главни део тренинга, пливање 2*(3*400м) субмаксималним интезитетом, 3* 50м

максималним интезитетом и 4*25м са задацима ;

Завршни део (релаксационо рапливавање)

Пример тренинга послеподневним часовима

Распливавање, сви стилови;

Главни део тренинга, технички са лоптом и без лопте;

Завршни део (релаксационо рапливавање).

Друга недеља

16

Завршни радМиодраг Ивановић

У другој недељи прелази се са максималне потрошње кисеоника на снагу које се

ради у преподневним часовима са додатим елементима као што су мајце, тегови, везивање

гуме и сл.

Пример тренинга у преподневним часовима

Распливавање, сви стилови;

Главни део тренинга, 3*200м мешовито, 3*200м краул, 12*50м делфин руски и рад

ногу који се ради 1 сат;

Завршни део (релаксационо испливавање).

Пример тренинга у послеподневним часовима

Распливавање, сви стилови;

Главни део тренинга, техничко-тактички елементи са лоптом и без лопте;

Завршни део (релаксационо испливавање).

Трећа недеља

У трећој недељи прелази се на издржљивост у снази где обим тренинга остаје исти,

интезитет се повећава а паузе су краће.

Пример тренинга у преподневним часовима

Распливавање, сви стилови;

Главни део тренинга, 3(5*200м) - излаз на 230 мин.

Завршни део (релаксационо испливавање).

Пример тренинга у послеподневним часовима

Припремна утакмица.

17

Завршни радМиодраг Ивановић

Четврта недеља

Са издржљивости у снази прелази се на брзину и ради се исккључиво у анероробном

режиму где се акаценат ставља на експлозивност и брзину играча и где се тренинзи раде

једном дневно.

Пример тренинга

Распливавање, сви стилови;

Главни део тренинга, 6*50м, 8*25м, 5*50м, 5*15м и техничко тактички елементи са

лоптом и без лопте;

Завршни део (релаксационо испливавање).

Тренинзи у пре подневним часовима

Бр. Нед. Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Недеља

I ВО2 макс ВО2 макс Одмор

II Снага Снага Снага Одмор

III Издр. у сн. Издр. у сн. Издр. у сн. Одмор

IV Брзина Брзина Брзина Одмор

Таб. 3 Приказ тренига у пред такмичарском микроциклусу

Тренинзи у пре послеподневним часовима

Бр. Нед. Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Недеља

I Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Одмор

II Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Одмор

III Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Одмор

IV Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Тех и Так. Одмор

18

Завршни радМиодраг Ивановић

Таб. 4 Приказ тренига у пред такмичарском микроциклусу

6.3Такмичарски период, трећи микро циклус

У трећем микроциклусу у којем је прва недеља слободна радимо на одмору играча,

смањујемо интензите и обим тренинга, припремо играче за главно такмичење

растерећеним тренингом, у коме је стављен акценат на техничкој спреми и тактици за

прву утакмицу. Због згуснутог распореда и утакмица које се одигравају средом и суботом,

има мало времена за тренинге између утакмица. Што се пливања тиче на тренинзима у

току такмичења ради се на одржавању стечене физичке спреме и брзине док је акценат на

техничко-тактичкој спремности.

Пример тренинга

Распливавање, сви стилови;

Главни део тренинга, 30 мин. пливања у аеробном режиму са паузама;

Завршни део (релаксационо испливавање).

Бр. Нед. Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Недеља

I Брзина Тех. так.

Брзина Тех. так

Утакмица Испливавање Брзина Тех. так.

Утакмица Одмор

II Брзина Тех. так.

Брзина Тех. так.

Утакмица Испливавање Брзина Тех. так.

Утакмица Одмор

III Брзина Тех. так.

Брзина Тех. так

Утакмица Испливавање Брзина Тех. так.

Утакмица Одмор

IV Брзина Тех. так.

Брзина Тех. так

Утакмица Испливавање Брзина Тех. так.

Утакмица Одмор

VI Брзина Тех. так.

Брзина Тех. так

Утакмица Испливавање Брзина Тех. так.

Утакмица Одмор

VII Брзина Тех. так.

Брзина Тех. так

Утакмица Испливавање Брзина Тех. так.

Утакмица Одмор

Таб. 5. Приказ тренига такмичарском микроциклусу

19

Завршни радМиодраг Ивановић

6.4 Четврти микроциклус

Четврти микроциклус тј. преостале две недеље однсосе се на релаксацију и разне

техничко тактичке игре у води.

Кондициона спрема и кондициони тренинг односи се на базичне припреме,

максимална потрођшња кисеоника (ВО2 макс), снага, издржљивост у снази и брзини.

Техничко тактички део

Технички део односи се на пливање са лоптом, техници „рука на руку“, клизања,

блок, итд.

Тактички део односи се на ситуационе тренинге, играч више-мање, вежбање контра

напада. одбрана контра напада, итд.

Паузе у серијама су пасивне док су између серија активне.

Сви поменути сегментуи се прожимају кроз цео тренажни процес.

7. Анализа ватерполо игре

У тиму се разликују улоге које током утакмице обављају играчи према позицији, у

ватерполу дефиниране као бекови, центри, крилни играчи и голмани. Различите улоге и

присутност на различитим позицијама током игре неминовно доводе до разлика у врсти

активности, укупном пређеном простору у игралишту у метрима, испливаним дионицама

различитим интензитетом и оптерећењу при извршавању постављених техничко

тактичких задатака.

Радње и активности играча остварују се различитим техникама пливања и

различитим енергетским манифестацијама од умереног, субмаксималног до максималног

20

Завршни радМиодраг Ивановић

интензитета. Овисно о месту и улози у тиму, разликују се и кретања те промене из

хоризонталног у вертикални положај и обратно.

Анализом игре долазимо до релевантних података у информацијском и енергетском

простору игре које кондицијским и главним тренерима указује, трасира пут и даје основу

за израду прецизног квалитетног кондицијског плана и програма рада. Једно је

истраживање утврдило да просјечни ватерполист тијеком игре преплива од 1500 до 2000м

у зависности тежине утакмице, задатка којег обавља и минутаже проведене у игри.

Играчи највише пливају слободним стилом – краул техником 79,8% до 86,1% док остатак

пливања током утакмице изводе осталим техникама, углавном леђно и прсно. Од укупне

количине пливања максималним интензитетом се отплива око 25% - 40% што у метрима

износи 560 - 900 метара. Укупна метража исплива се у око 90 - 120 дионица (толико има

стартова у води) различитих дужина. Дужина деоница које се у току утакмице препливају

износе од 2 до 25 метара. По учесталости препливавања доминирају краће дионице од 2

до 15 метара. Значајан елемент игре је контакт игра – дуел и у току утакмице догоде се 30

- 42 ситуације дуел игре, а у укупном износу ватерполиста у току утакмице изведе 90 до

120 експлозивних кретњи, кроз елементе игре као што су стартеви из воде,разне врсте

искока, блокови, шутеви и слично.

8. Мотивациони сегменти

Може се говорити о разликама у схватању самог термина психолошке припреме

спортиста у зависности од тога да ли се ради о врхунском или о аматерском спорту.

Разлике у схватању термина постоје и у зависности од приступа аутора. Генерално, руски

аутори под психолошком припремом спортиста подразумевају општу психолошку

припрему (развијање истрајности, одговорности, самоконтроле, емоционалне

стабилности), као и активности тренера и самих играча непосредно пре, за време и после

такмичења. Амерички аутори су, с друге стране, усмерени ка развијању и коришћењу

конкретних метода и техника којима се може постићи оптимално стање психе неопходно

за успех на такмичењу.

21

Завршни радМиодраг Ивановић

Ако занемаримо ове разлике које произилазе из схватања обухватности, а не

суштине појма, постоји сагласност аутора у овој области о следећим битним ставкама

психолошке припреме:

психолошка припрема спортиста је дугорочан, континуиран процес;

изводи се у току целокупног процеса бављења спортом (дакле, и у фази тренирања,

а не само везано за такмичење!);

обухвата планске и систематске активности самог спортисте, тренера и стручног

сарадника (психолога или лекара);

те активности су психолошке, педагошке и сазнајне природе;

усмерене су ка стварању услова за повољан развој диспозиција личности уопште,

као и оних специфичних, везаних за успех у спорту.

Можда је најпотпуније психолошку припрему спортистасхватити као сложен процес

који се састоји из три компоненте:

1. опште психолошке припреме за дуготрајан процес вежбања;

2. психолошке припреме за такмичење и

3. психолошке припреме за конкретно такмичење.

8.1 Општа психолошка припрема за дуготрајан процес вежбања

Психолошка припрема спортиста у овој фази је усмерена ка упознавању и развијању

свих оних својстава личности које Психологија спорта уопште проучава и на којима

инсистира, полазећи од њиховог значаја за успешност у предузетим спортским

активностима. Као императив у том правцу поставља је упознавање личности сваког

спортисте. Прихватањем овог првог и основног корака у психолошкој припреми, на ред

долази процена конкретних својстава као што су, на пример,ниво аспирације конкретног

играча или његова мотивисаност за тренирање у конкретним условима за конкретно

такмичење, итд.

22

Завршни радМиодраг Ивановић

У кључне активности психолошке припреме спортиста за дуготрајан процес вежбања,

дакле, спадају:

развијање особина личности које спортисте предодређују за успех и по којима се,

касније, значајно разликују од осталих, као што су истрајност, одговорност,

самоконтрола, емоционална стабилност, самопоуздање, одлучност, итд.

развијање мотива значајних за успех у спорту, као што су мотив за постигнућем,

ниво аспирације и, уопште, свих оних мотива који су, по процени тренера или

самог играча кључни

подстицаји за њега лично да тренира и да се залаже. Утолико је значајније добро

познавати сваког играча у екипи. Постављање етапних и крајњих циљева који,

такође, имају мотивациону снагу;

формирање позитивних ставова и вредности, посебно о спорту као шанси да се

особа афирмише, актуализује, заради, итд.

Осим наведених, у овој фази психолошке припреме, тренери морају више пажње

посветити неговању одговарајуће социјалне климе у екипи, односно развијању осећаја

припадности (баш том тиму) код сваког играча, што доводи само по себи и до бољих

резултата. Мада изузетно важан за успешност тима уопште, ове активности тренера су од

непроцењивог значаја у раду екипа које се само повремено окупљају, што је случај управо

са репрезентацијама. Наравно да важан подстицај у том правцу представља лични пример

тренера: ако и сам има задовољавајуће односе са свим играчима, ако нема миљеника, ако

доследно хвали или критикује све играче у зависности од њиховог понашања и учинка, а

не по личном нахођењу, итд., онда ствара услове (и повећава вероватноћу) да ће и играчи

следити његов пример. С друге стране, активности тренера усмерене ка стварању и

одржавању групне кохезије, одражавају се на повећавање фрустрационе толеранције међу

играчима, смањивање интензитета анксизности, односно деловања одређених неуротских

симптома, што све заједно чини психолошку припрему за дуготрајан процес вежбања.

23

Завршни радМиодраг Ивановић

8.2 Психолошка припрема за такмичење

Овај сегмент психолошке припреме усмерава активности тренера и играча ка

конкретнијим проблемима који се јављају у вези са самим такмичењима или утакмицама.

Осим бављења властитим потребама пред такмичење, важно је одговарајућу пажњу

посветити и упознавању компаративних карактеристика противничких играча.

Усредсређујући пажњу на добре и лоше стране противничких играча, постижемо увид у

ситуацију, можемо да планирамо властите кораке, односно тактику, а када нам је нешто

познато и извесно (или нам се бар тако чини), смањује се осећање несигурности. Личност

тренера је кључна у наведеним примерима. Ауторитетом или снагом властите личности,

тренер мора да наметне респективан однос према противницима, независно од њихове

објективне снаге. Осим тога, мора унапред преузети део одговорности за постигнути

успех или неуспех, чине растерећује играче и ствара им услове да стварно покажу колико

могу у датом моменту. С обзиром да је у овом фази психолошке припреме већ урађено

све што је било могуће урадити до тада на плану развијања индивидуалних својстава

релевантних за постизање успеха, играче треба хвалити и истицати њихове предности,

чиме се јача њихова сигурност у себе. Потребно је релативизирати значај победе и пораза

код играча, колико год је то могуће. Нити је успех, једном постигнут, трајан без каснијег

рада, нити је неуспех фаталан ако се схвати као опомена, те се уложи више рада, или већ

доведе до неких других промена које су, ако постоји сагласност у екипи, и довеле до

неуспеха. Тако схваћено, и успех и неуспех су подстицаји за рад.

8.3 Психолошка припрема за конкретно такмичење

У овој фази, припреме се допуњавају специфичним мерама, садржајима и методама

до оптималног нивоа, уз све остале, већ наведене активности. Рад на психолошкој

припреми се, међутим наставља и даље или, прецизније: не престаје! Психолошка

24

Завршни радМиодраг Ивановић

припрема после такмичења је значајна после доживљене победе једнако као и после

доживљеног пораза или слабог резултата. Сведоци смо, на пример, стварања звезда од

младих играча који су одиграли свега неколико запажених утакмица. Младим људима

који су још увек у процесу сазревања и упознавања себе и властитих могућности и хтења,

неспремним за промене у животу тог обима, на тај начин се измиче тло под ногама. И у

овом примеру долази до изражаја психолошка припрема после такмичења.

8.4 Методе психолошке припреме спортиста

У зависности од тога да ли их спроводи спортиста и тренер или захтевају учешће

стручњака, разликујемо више конкретних метода психолошке припреме спортиста. У

прве, оне које спроводи тренер или спортиста, спадају, по Лазаревићу:

промена садржаја мисли (постиже се читањем књиге или слушањем музике или

гледањем филма у коме нема много насиља и крви, у сваком случају избором

активности која код конкретне особе делује релаксационо);

загревање(утиче на смањење узбуђења или на подизање нивоа активације, масажа и

самомасажа користе се као допуна масаже);

вежбе дисања (смањују узбуђење, спроводе се 3-4 пута на дан, мада је то све

индивидуално);

индивидуално изграђен систем речи-дражи усмерен ка подизању активације (нпр.

добро је, само напред, најбољи си,итд.) или смиривању (нпр. не бој се, биће добро,

итд.);

сугестивно дејство тренера(утиче на повећање самопоуздања).

У методе психолошке припреме које захтевају ангажовање стручног лица спадају:

аутогени тренинг(активна сугестија и концентрација);

прогресивна релаксација(наизменично затезање и опуштање мускулатуре

одређеним редоследом);

Бек тренинг (укључује и медитацију, вежбе јоге и трансцеденталну медитацију);

25

Завршни радМиодраг Ивановић

ситуациони тренинг (симулирање услова карактеристичних за такмичење који

доводе до повећане напетости) и интелектуални или ментални тренинг(побољшање

извођења услед интензивног замишљања тог извођења, без истовременог стварног

извођења).

Све ове методе, без обзира да ли их примењује тренер, сам спортиста или психолог,

имају циљ да смање напетост, стрес и елиминишу психосоматске сметње, те створе

оптималне услове за постизање успеха у спорту, и не само у спорту. Уз уважавање свих

ових конкретних поступака психолошке припреме, резултати психолошких истраживања

показују да су они највише помогли спортистима који су били уверени да ће им помоћи.

9. ПРИЛОГ: Периодизација и блок периодизација

Блок периодизација се јавила као нова идеја у припреми спортиста. На основу

анализе традиционалне теорије спортског тренинга и њеног сегмента, периодизације

тренинга током такмичарске сезоне, поборници блок периодизације су изнели низ

примедби. Основни закључак је да класична периодизација више не одговара захтевима

савременог спорта јер се раширио календар такмичења. Класична периодизација се

заснива на истовременом развоју више способности у дужем припремном периоду и

великим обимима рада. То омета спортисте да успешно учествују на више такмичења

током сезоне. Ипак, по мишљењу поборника блок периодизације, ово се односи само на

врхунске спортисте.

Са друге стране, постоји низ примедби на оправданост и логику блок периодизације.

Термин "блок периодизација" није адекватан, а критика класичне теорије је методолошки

погрешна јер се односи на старе библиографске изворе, прећуткују се неистомишљеници.

Није реално у пракси да се ради сукцесивно на више способности јер су скраћени периоди

припреме, није довољно времена за опоравак после таквих напора и знатно је већи ризик

од повређивања. Најважније је да је по блок периодизацији тешко бити у форми у право

време што је основни смисао периодизације.

26

Завршни радМиодраг Ивановић

Прво треба истаћи да блок периодизација не негира у потпуности вриједности

традиционалне периодизације.

Исурин (2009) истиче: "Традиционални приступ је и даље погодан за стандардне ,

али не и за врхунске спортисте", па се све примедбе упућене теорији Матвејева односе

само на овај сегмент спорта. Основне разлоге због којих је традиционална периодизација

спортског тренинга неодржива у тренингу врхунских спортиста, опоненти своде на

следеће:

последњих деценија драматично је повећан број такмичења и повећани су спортски

резултати;

знатно је смањен укупан обим тренажног рада;

појавили су се нови појмови који утичу на планирање и креирање алтернативне

периодизације тренинга.

Класична периодизација има низ недостатака који обухватају (Исурин, 2009):

ограничења настала истовременим развојем бројних моторичких и техничких

способности;

немогућност обезбеђивања припреме за више главних такмичења, односно

успешног учешћа на многим такмичењима;

предуге периоде основне припреме и припреме за одређени спорт.

У обимном раду у коме детаљно образлаже потребу да се у пракси примени блок

периодизација, Верхошански (2005) указује да су раније анализе припрема советских

спортиста откриле низ недостатака и негативних тенденција. Све је условљено ниским

научно-теоријским и методичким нивом коришћене концепције периодизације тренинга".

У раду са врхунским спортистима грешило се у следећем:

у годишњем циклусу хаотично су се користила и релативно равномерно

распоређивала оптерећења различите усмерености;

вежбе са теретом су се углавном користиле неспецијализовано и несистематично за

развој силе и као додатно средство за решавање главних задатака тренинга;

у микроциклусу су неоправдано коришћена средства са изразито великим обимом,

што је нарушавало синтезу беланчевина која је основна компонента адаптације;

27

Завршни радМиодраг Ивановић

општа тенденција да се повећа сумарни обим оптерећења постала је сама себи циљ.

Свака теорија, па и теорија спортског тренинга, мора се стално преиспитивати у

складу са динамичним променама у такмичењу и припреми спортиста. Појава тзв. блок

периодизације привремено је уздрмала традиционалну теорију тренинга у сегменту

периодизације. Критика класичне периодизације није добро методолошки заснована и не

одговара научном нивоу расправе о проблему (позивање на старе библиографске изворе,

на изворе који иду у прилог блок периодизацији, прећуткивање свега што противречи

блок периодизацији, намерне погрешне интерпретације...) и са становишта науке може се

одбацити због субјективизма. Идеје нове периодизације нису засноване на научним

чињеницама и њихова примена у пракси није могућа уколико се жели постићи врхунски

резултат у право вриеме, на најважнијем такмичењу, што је основна идеја периодизације

по класичној теорији. Према томе, блок периодизација је пре заблуда него прекретница у

спортском тренингу, а моје мишљење је да је неопходна због великог броја такмичења у

једној године.

28

Завршни радМиодраг Ивановић

10. Закључак

Основни циљ овог рада је да се укаже на могућности примене савремене тренажне

технологије у овом случају „блок периодизације“ у ватерполу кроз групно и

индивидуално програмирање аеробних и анаеробних тренинга и законе на којима се

програмирање заснива, у такмичарској сезони, кроз један тренажни циклус.

У складу са циљем рада дат је теоретски оквир програмирања преко дефинисања

основних појмова, резултата струкуралне и функционалне анализе ватерполо игре,

основних одредница кондиционе припреме, затим кроз законе развоја моторичких

способности са акцентом на развој издржљивости и кроз методе тренинга издржљивости.

На крају, може да се закључи да су могућности примене савремене тренажне

технологије у ватерполу велике и да се подаци које она продукује могу користити у

програмирању и контроли тренажних ефеката, промена и евалуацији квалитета тренажних

програма, те је препоручујемо за коришћење од стране ватерполо тренера, клубова и

репрезентација.

29

Завршни радМиодраг Ивановић

11. Литература

Копривица, В.Ј. (2002). Теорија спортског тренинга. Београд: Издање аутора.

Лазаревић, Љ. (2001). психолошке основе физичке културе. Београд: Виша школа

за спортске тренере.

Младеновић, М. (2010). Самомотивација. Београд: ЗадужбинаАндрејевић.

Манојловић, Н. Нешиц, Г. Допсај. В. Контић, З. Удовицић, Д. Допсај, М. (2005)

Зборник радова са семинара тренера млађих категорија. Београд: Ватерполо Савез

Србије.

Стојадиновић Ж., Павић Ј., ат ел Попадић Б., &Бранко, П. (1973) Брошура ПК

„Језеро“, БелаЦрква: "СаваМунћан".

Стефановић Ђ., Јаковљевић С. (2004). Технологија спортског тренинга.

Београд: Гносис, Факуклтет спорта и физичког васпитања.

Историја Ватерпола. (1981). Преузето 9. септембара 2014 са http://sr.wikipedia.org/

30