Planiranje i Osnove Planiranja 2007-2008

1

PLANIRANJE SAOBRAĆAJAPLANIRANJE SAOBRAĆAJA-- PREDAVANJAPREDAVANJA--

Prof. dr Jadranka JovićProf. dr Jadranka Jović

Školska 2007/2008.Školska 2007/2008.

Nastavnik: Prof. dr Jadranka Jović

Oblici provere znanja i bodovanje:• Aktivnosti se vrednuju na sledeći način:• Pohađanje nastave (sa 75% prisustva i više u

suprotnim ne dobija potpis)• Pohađanje vežbi (sa 75% prisustva i više u

suprotnim ne dobija potpis)• Kolokvijum po max.10 poena - ukupno dva

kolokvijuma u toku izvođenja nastave iz predmeta

• Individualan rad – semestralni rad 20 poena

2

Šta je planiranje saobraćaja?

• Planiranje saobraćaja je specifičan planerski proces kojim se utvrđuju potrebni kapaciteti za zadovoljenje potreba prevoza u budućnosti na nekom planskom prostoru

• Planiranjem želimo da predvidimo potrebne mere da bi sačuvali one elemente kojima smo zadovoljni ili da promenimo elemente kojima u sadašnjem stanju nismo zadovoljni.

Šta je TRANSPORT?– Transportovanje ljudi i tereta,

odnosno njihovo premeštanje sa mesta na mesto, kao i transport informacija i energije sa jednog mesta na drugo, predstavlja jedan specifičan proces - transportni proces.

– U osnovi ovog procesa jeste dislokacija ili premeštanje ljudi, robe, vesti ili energije.

3

Šta je SAOBRAĆAJ?– Saobraćaj je usmereno kretanje voznih jedinica na

zajedniočkoj mreži saobraćajnica. – “Negativna” posledica transporta.

TRANSPORTNI PROCES

Svaki vid transporta ima svoje specifičnosti koje, pre svega, proizilaze iz razlike u samim sredstvima transportnog rada i transportnim putevima kojima se ta sredstva kreću, jer se kod pojedinih vidova transporta zajedno sa teretom i putnicima kreću i transportna sredstva. Izuzetak je cevni transport, transport energije i informacija.

4

SAOBRAĆAJNI PROCESI OBUHVATAJU:

• Programiranje, planiranje, organizovanje, upravljanje i kontrolu kretanja transportnih jedinica na određenoj saobraćajnoj mreži.

• U tom cilju mogu se izdvojiti faze ostvarenja ovog zadatka: planiranje i programiranje saobraćaja na određenom saobraćajnom sistemu, organizacija i režim koordinacije kretanja i kontrola funkcionisanja sistema, uključujući i javnu bezbednost

Zašto nastaje potreba za transportom?

5

Ljudske aktivnosti -prostorna raspodela

stanovanje posao

obrazovanje

kupovina

odmor

Potreba za kretanjem?

6

Prodavnica 1

Prodavnica 2

Prodavnica 3

3000m

1500m

2000m

Prema kom cilju?

prodavnica 3

Pešice?Biciklom?Kolima?Autobusom?

kojim načinom?

7

prodavnica 3

kojim putem?

1

2

U koje vreme?

?

? ?

8

Šta je kretanje u planerskom smislu?

• Svrsishodna promena mesta osobe starije od 6 godina, određenim prevoznim sredstvom ili pešice, u određenom vremenskom intervalu na javnoj mreži saobraćajnica

Šta je putovanje u planerskom smislu?

• Svrsishodna promena mesta osobe starije od 6 godina, motorizovanim prevoznim sredstvom, u određenom vremenskom intervalu na javnoj mreži saobraćajnica

9

Karakteristike kretanja

• Obim u 24 sata• Mobilnost• Prostorna raspodela• Raspodela po svrhama• Raspodela po načinu• Vremenska raspodela i • Raspodela po mreži saobraćajnica

PARAMETRI KVALITETA TRANSPORTNOG SISTEMA

• U samoj osnovi, korisnika transportnog sistema ne interesuje prevozna tehnologija. On je zainteresovan za kvalitet transportne usluge koji može da mu obezbedi određeni vid prevoza.

10

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema:

Kapacitet-odnosno zadovoljenje transportne usluge po količini u potrebno vreme na odredenom pravcu,

Za korisnika su od značaja sledećeosobine prevoznog sistema:

Brzina prevoza-odnos vreme trajanja prevoza računajući od mesta polaska (vrata) do odredišta, uključujući prilazak transportnom sistemu, čekanje na voznu jedinicu, trajanje ukrcavanja i iskrcavanja presedanja (pretovara), kao i terminalnih vremena na kraju transportnog procesa.

11


Pouzdanost-podrazumeva garantovanje određenog vremena transporta koje se unapred može predvideti, tako da se pouzdano može odrediti vreme stizanja na cilj. U javnom prevozu to je garantovanje reda vožnje.


Komfor-podrazumeva široku skalu uslova pod kojima se transportna usluga obavlja, počev od uslova prilaska transportnom sistemu do uslova u vozilu, načina plaćanja usluge i dr. Kod JPP se uključuje i udobnost putnika u pogledu ventilacije, grejanja, mogućnosti udobnog sedenja, strukture i koncentracije putnika, ljubaznost osoblja i dr.

12


Bezbednost-podrazumeva verovatnoću da se prevoz obavi bez nezgode odnosno bez štetnih posledica,


• Ekonomičnost-za korisnika je ukupan iznos direktnih i indirektnih troškova koje treba platiti za obavljanje prevoza. Naravno direktni trošak korisnika je prihod za prevoznika.

13

II BLOK

HIJERARHIJA PLANOVA

- PROSTORNA- VREMENSKA

Prostorni planovi

• Prostorni planovi su hijerarhijski uređen niz dokumenata kojima se jednoznačno definišu svi elementi razvoja koji imaju svoju materijalizaciju u prostoru. To praktično znači da tu spadaju sve ljudske delatnosti i aktivnosti. Stoga su prostorni planovi jedna od najznačajnijih aktivnosti i obaveza društva i države.

14

Po kriterijumu vremenskih odrednica, razlikuju se tri nivoa prostornih planova:

• dugoročni planovi razvoja podrazumevaju planerski horizont od 25 do 30 godina i predstavljaju strategijsko opredeljenje;

• srednjoročni planovi razvoja su u suštini etapni planovi kojima ss definišu koraci u realizaciji strateških opredeljenja pa se ova kategorija planova može smatrati integralnim delom dugoročnih planova. U tom slučaju se ovaj vremenski nivo prostornih planova ne definiše kao posebna kategorija. Njihov planerski horizont je 10 do 15 godina;

• kratkoročni planovi razvoja su operativni planovi kojima se usmerava realizacija konkretnih zahvata u prostoru. Njihov planerski horizont je po pravilu oko 5 godina.

• ostali planovi manjeg vremenskog obuhvata

Po svom teritorijalnom obuhvatu, cilju izrade i sadržaju, razlikuju se dve grupe planskih dokumenata za neurbanizovana (vangradska) područja:

• prostorni planovi opšte namene koji razrešavaju najšire probleme društveno-ekonomskog i prostornog razvoja uz činjenicu da se saobraćajna osnova javlja kao jedan od baznih elemenata plana;

15

• prostorni planovi posebne namene koji imaju specifičnu svrhu da razrešavaju prostorni odnos najznačajnijih linijskih i mrežnih sistsma (npr., put, pruga, infrastrukturni vodovi i mreže i sl.) ili sistema koji zahtevaju značajno angažovalje površina uz bitnu promenu prostornih odnosa (npr. vodoprivredni sistemi, veći komileksi terminala kao što su aerodromi, pristaništa itd.).

Prvu grupu prostornih planova opšte namene za vangradska (neurbanizovana) područja čine:

• Prostorni plan Srbije, odnosno prostorni plan razvoja države kao celine, najviši je nivo planskog dokumenta i po pravilu je pod najdirektnijim uticajem međunarodnog okruženja gde se putna mreža kao jedan (verovatpo i najvažniji) od kostura prostornog razvoja u potpunosti mora uskladiti sa nivoom međudržavne i/ili evropske mreže. Ovaj plan se radi u razmeri 1:300.000 (100.000) dok se mrežni sistemi saobraćaja i infrastrukture moraju raditi u razmerama 1:100.000 (50.000) i definisati kroz posebne studije. Kada je reč o putnoj mreži, pojedinačne deonice najvažnijih putnih pravaca moraju se tehnički proveriti čak i u razmeri 1:25.000, što odražava i značaj takvog poteza za prostorni razvoj i veličinu investicionih sredstava potrebnih za njegovu realizaciju.

• Regionalni prostorni plan preuzima strateška opredeljenja prostornog plana Srbije i u suštini predstavlja njihovu realizaciju na teritoriji regiona. Naravno, putna mreža najvišeg reda definisana u prethodnom dokumentu je jedna od informacija koja se preuzima kao prostorno-funkcionalna konstanta s tim što je moguće da se, u svetlu detaljnijih informacija, izvrše i manje modifikacije pojedinačnih deonica ali bez uticaja na osnovnu koncepciju putne mreže države.Deonice putne mreže sa prevashodnim regionalnim dometom su predmet ovog nivoa planskog dokumenta. Ovaj plan se radi u razmeri 1:25.000 (1:10.000).

16

Drugu grupu prostornih planova posebne namene čine:Prostorni plan područja (infrastrukture) za čiju izradu postoji više motiva od kojih se navode najvažniji:

– saobraćaj i infrastruktura su mrežni sistemi sa izraženim unutrašnjim prostorno- funkcionalnim zakonitostima,

– ovi sistemi, a posebno saobraćajna mreža, poseduju visok stepen uticaja na namenu površina (tj. uzročna veza),

– za potrebe ovih sistema a posebno za potrebe putne mreže neophodno je angažovati veoma značajne površine,

– investicije u ove sisteme su veoma visoke i predstavljaju jedan od najvećih pojedinačnih iznosa,

– svi mrežni sistemi imaju veoma veliku inerciju u vremenu i prostoru te se vreme za njihovo izmeštanje često meri decenijama, a novi prostorni položaj se pronalazi uz velike teškoće.

17

• Regulacioni plan takođe pripada planovima posebne namene i radi se za sve deonice saobraćajnih ili infrastrukturnih mreža koje zauzimaju značajnije površine i/ili izazivaju šire posledice po prostor i životnu sredinu kao što su, ipr., put, pruga, cevovodi itd. Ovaj nivo planskog dokumeita povezuje se sa prethodnim planom i nivoom idejnog projekta. Ovaj plan se po pravilu radi u razmeri 1:2.500 (1:5.000).

• Urbanistički projekat kao plan posebne namene radi se za pojedine delove deonica predviđenih za smeštalje sadržaja koji traže urbanis-tičko uređenje prostora kao što su, npr., odmorišta i moteli na putevima, baze za održavanje puteva, železnički čvorovi i stanice u vangradskom području itd. Izrada ovog dokumenta je uslovljena postojanjem regulacionog plana i direktno se oslanja na idejni projekat deonice i detaljno razrađen idejii projekat pratećih sadržaja. Osnovna razmera urbanističkog projektaje 1:1.000 (1:500).

18

19

Preporučena studijska dokumenta za naselja, grupe naselja i gradove

nakon završetka gradnje

Arhivski projekatili

Projekat izvedenog stanjaR= 1 : 500 (250, 100)

(A) katastar podzemnih instalacija

i(B) saobraćajni

katastar signalizacije i

upravljanja saobraćajem

< 0.5 godinaGlavni izvođački projekat(građevinski i saobraćajni)

R= 1 : 500 (250, 100)

< 1 godineIdejni projekat (građevinski i saobraćajni)R= 1 : 1000 (500)

akta o uslovima uređenja prostoraAUP-a

regulacioni planovi

RP-i

< 5 godinaGeneralni projekat (građevinski)R= 1 : 5000 (2500)

generalni plan GP

pre početka gradnje:Naziv:

preporučena građevinska i saobraćajna dokumentacija:osnovna dokumentacija o

uređenju prostora

20

Preporučen postupak izrade projekata za novogradnju

(A) katastar podzemnih instalacija - KAPIi

(B) saobraćajni katastar signalizacije i upravljanja saobraćajem - KASU

Odluka o regulisanju saobraćaja na uličnoj ili naseljskoj mreži

ORS

dugoročno5 - 10 godina

Studija (organizacija, eksploatacija) sistema upravljanja saobraćajem (samo

razvijen grad)regulativna studija – tip C

akta o uslovima uređenja prostoraAUP-a

kratkoročno1-3 godina

Interventne i kratkoročne mere za poboljšanje saobraćaja (naselje, grad)

regulativna studija – tip B

regulacioni planoviRP-i

sredneročno3-5 godina

Studija poboljšanja saobraćaja u (naselju, gradu) sa planom intervencija

regulativna studija – tip A

generalni planGP

prostorni planPP

orijentaciona trajnost:Tipski naziv studije

preporučena studijska dokumenta:dokumenta o uređenju prostora

III BLOK

ORGANIZACIJA PLANIRANJA

21

Organizacija planerskog postupka je početna karika u lancu planerskog posla.

Od procesa prikupljanja podataka, njihove analize i izvlačenja odgovarajućih zaključaka, zavisi i kvalitet celog daljeg toka pa i predloga rešenja.

Treba obezbediti u startu jasne odgovore na pitanja:

Ko? Šta?

Kada? Zašto? Čime?

22

Organizovani pristup planerskom postupku zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Šta su ciljevi planiranja, ko ih postavlja i kakva je hijerarhija ciljeva,


• Kakvi su rokovi u kojima je potrebno ciljeve ostvariti,

23


• Raspoloživa sredstva u okviru kojih planiranje treba realizovati,


• Kakva ograničenja ili uslovljenosti postoje u pogledu ostvarivanja ciljeva,

24


• Utvrditi da li postoji jasno sagledana politika u socijalnom i privrednom razvoju područja,

• Definisati sadašnje i buduće prostorne granice područja za koje se plan priprema,

• Kakve su mogućnosti za formiranje radnog tima, a kakve obaveze u pogledu saradnje odgovarajućih institucija i pojedinaca.

Simptomi

Planerski proces najčešće je pokrenut upravo radi nezadovoljstva postojećim stanjem, pri čemu se polazi od jasno uočljivih činjenica koje definišu stanje u vidu simptoma bolesti od kojih boluje saobraćajni sistem područja, kao što su:

25

zagušene ulice i zastoji

parkirana vozila na svim slobodnim površinama

26

zagađenost okoline bukom i gasovima

predugačko putovanje na posao ili na povratku

27

česte saobraćajne nezgode

dugačke kolone vozila na određenim potezima i sl.

28

otežano snabdevanje

DijagnozaKroz opis i analizu stanja potrebno je doći do uspostavljanja dijagnoze, odnosno do utvrđivanja mogućih uzroka koji su uticali na takvo stanje, a zatim i do izdvajanja onih čiji je uticaj na posledice najznačajniji.

29

Uspostavljanje dijagnoze je prvi preduslov adekvatnog lečenja koje će da dovede do ozdravljenja saobraćajnog sistema ili da spreči dalja pogoršanja stanja.

Često su prisutne tendencije da se ova faza preskoči ili obavi brzopleto i da se odmah pristupi lečenju, a da nisu razjašnjeni uzroci bolesti.

Pogrešno lečenje, poznato je, može dovestido pogoršanja.

30

Uzroci nezadovoljavajućeg stanjaMogu se razlikovati dve osnovne grupe uzroka:

• Koji proističu iz neuskladenog prostornog razmeštaja aktivnosti,

• Koji proističu iz neadekvatno organizovanog sistema prevoza.

Uzroci mogu biti:

• prevelika koncentracija aktivnosti na malom prostoru,

• nepovoljan razmeštaj aktivnosti,• preveliki stepen mobilnosti zbog

neodgovarajuće organizacije aktivnosti,• preveliki stepen korišćenja individualnih

vozila,

31

• nedovoljno razvijen ili neefikasan sistem masovnog prevoza i razvoza tereta,

• nizak nivo usluge ili visoka cena prevoza u JMP,

• nedovoljna propusna sposobnost saobraćajne mreže,

• neadekvatni režim ili regulisanje saobraćaja, itd.

• Pojave slabosti koje se uočavaju u saobraćaju mogu, dakle, biti posledica stanja u nekoj drugoj oblasti ili neusklaženog investiranja u ranijem periodu (na pr. previše u industriju ili u stanove, premalo u mrežu ili garaže) ili koncepcije prostornog razmeštaja (samo jedan gradski centar, nepovezanost sa regionom i sl.) ili posledica teritorijalne podeljenosti nadležnosti i donošenja odluka čije se negativne posledice kasnije odraze u saobraćaju (pojedine zajednice donose svoje odluke koje imaju uticaja i na susednim područjima).

32

LekoviIzbor lekova je veliki i potrebno je dobro poznavati pozitivne i neželjene efekte.

Za izbor leka pored visokog stepena savesnosti potreban je i visok stepen znanja ne samo iz uske stručne oblasti već i iz komplementarnih struka.

Lekovi mogu biti:

•izvršiti novi planski razmeštaj aktivnosti radi smanjenja obima prevoza,

•povoljnije razmestiti industriju sa velikom koncentracijom zaposlenih,

•smanjiti gustinu stanovanja ili radnih mesta,

33

•obezbediti nedostajuće delove mreže,•ostvariti savremeniji, efikasniji i brzi sistem masovnog prevoza putnika,•izgraditi robne terminale i skladišta na odgovarajućim površinama,

• povećati kapacitet saobraćajne mreže na potrebnim odsecima,

• izmeniti režim saobraćaja,• denivelisati određene raskrsnice,• uvesti svetlosnu signalizaciju,• izgraditi sistem garaža, itd.

34

Faze planiranja saobraćaja:

1. Definisanje ciljeva i metodologije planiranja2. Formiranje informacione osnove3. Analiza i ocena postojećeg stanja4. Prognoza transportnih potreba (modeliranje)5. Generisanje rešenja6. Vrednovanje i izbor optimalnog rešenja7. Izrada planskih dokumenata

Algoritam planiranjasaobraćaja

Definisanje metodologije i ciljeva izrade studije

35


Podaci koji reprezentuju stanje


Analiza stanja

36


Definisanje željenog stanja


Prognoza transportnih potreba

37


Generisanje rešenja


Vrednovanje i izbor rešenja

38


Izrada plana

IV BLOK

INFORMACIONA OSNOVA

39

Planiranje saobraćaja se mora shvatiti kao multidisciplinaran i veoma složeni proces koji

obuhvata nekoliko faza rada :

1. Faza je stvaranje informacione osnove o karakteristikama transportnog sistema tj. karakteristikama kretanja ljudi i tereta, saobraćajnoj infrastrukturi, socio-ekonomskim i prostornim karakteristikama, koje su od uticaja na transportni sistem.

2. Faza predstavlja analizu i ocenu stanja transportnog sistema.

3. Faza se sastoji od prognoze budućih potreba za prevozom.4. Faza je izrada rešenja (saobraćajnih planova) u

alternativama,5. Faza predstavlja vrednovanje rešenja sa odabiranjem

najprihvatljivijeg u relativnim merilima,6. Izrada planskih dokumenata.

PRIKUPLJANJE PODATAKA

Od kvaliteta prikupljenih podataka koji reprezentuju postojeće stanje zavisiće kvalitet celokupnog posla, odnosno saobraćajnog rešenja.

U saobraćajnom planiranju važne su informacija o prostoru, privredi i stanovništvu. Informaciona osnova se stvara putem saobraćajnih istraživanja

U postupku rada na saobraćajnom planiranju javlja sepotreba za organizovanjem posebnih saobraćajnih istraživanja.

40

Prikupljanje osnovnih podataka o postojećem stanju, analiza stanja i prognoza transportnih potreba se mora obaviti na nivou manjih prostornih jedinica, nego što je definisano područje.

• Porodica• Popisni ili statistički krug• Statistička zona• Saobraćajna zona• Saobraćajni distrikt• Mesna zajednica• Opština • Zajednica opština

Porodica- najmanja jedinica posmatranja

1-10 osoba,

Popisni ili statistički krug- prostorna jedinica koju jedan popisivač može da obiđe za jedan dan i obuhvata nekoliko desetina porodica (obično 20-40),

Statistička zona- najmanja prostorna jedinica za koju se prati statistika i formira se po čitavom nizu statističkih kriterija (obično 200 - 300 porodica),

41

Saobraćajna zona- najmanja prostorna jedinica posmatranja za

upoređivanje kretanja na području - jedna ili više statističkih zona, obuhvata 500 - 1500 domaćinstava. Granične zone idu saobraćajnicama.

Saobraćajni distrikt- predstavlja zbir više saobraćajnih zona u

cilju jasnijeg grafičkog predstavljanja saobraćajnih parametara

Mesna zajednica- prostorno-politička celina koja obuhvata

socio-ekonomsku skupinu ljudi koji zajedno zadovoljavaju svoje interese. Može da se poklapa sa saobraćajnim distriktom (eventualno i sa saobraćajnom zonom)

Opština - osnovna društveno-politička zajednica

sa znatnim nivoom samostalnosti –(najčešće 50000 - 100000 stanovnika)

Zajednica opština- gradska ili regionalna zajednica, sa

zajedničkim interesom,- pokrajine, republike su autonomne

društveno-političke jedinice višeg ranga

42

• Granice većih jedinica treba da su formirane tako da se uvek ceo broj manjih jedinica sadrži u većoj jedinici.

• Definisanje jedinica zavisiće u velikoj meri od prostornog nivoa na kome se mogu dobiti još uvek pouzdani podaci.

• Pre podele, utvrđuju se kriterijumi koji se baziraju na uvidu u raspolozive podatke po pojedinim prostornim jedinicama i mogućnosti uklapanja različitih sistema podele kao što su: opšti statistički, evidencija građana i vozila, elektrodistribucija, osiguranja, narodna odbrana, policijska i druge, koje se koriste u saobraćajnom planiranju.

• Kod gradova posebno treba voditi računa o granicama postojećeg užeg i šireg područja, granici opštine, granici protezanja budućeg grada, koji može izaći iz postojećih granica.

Gradske saobraćajne zone se formiraju prema sledećim kriterijumima:

1.Poštuje se homogenost zone u odnosu na sadržaj zone

43


2.Poštuju se prirodne i vestačke granice (vodotokovi, magistrale, železničke pruge i sl.)


3.Svaka zona je okružena mrežom saobraćajnica

44


4.Poštuju se zonske podele iz postojećih planova


5.Oformljeni zonski sistem mora imati u vidu i buduću namenu površina

45

SOCIOEKONOMSKI PODACI

demografski(broj stanovnika i broj domaćinstava ) i

ekonomski podaci(ukupan broj zaposlenih po zoni rada, broj zaposlenih

po zoni stanovanja, stepen motorizacije i dohodak po domaćinstvu )

PODACI O NAMENI POVRŠlNA

Podaci o nameni površina i korišćenja zemljišta, odnose se na funkcionalnu podelu po aktivnostima i na intenzitet korišćenja površina.

Oni obuhvataju:• broj zaposlenih, odnosno broj radnih mesta po zonama rada,• intenzitet korišćenja zemljišta (broj stanova, indeks izgrađenosti itd.),• površine radnog prostora po delatnostima • površine školskih prostora,• površine prostora specijalne namene,

46

SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJANajobimniju grupu podataka čine podaci o komponentama

saobraćajnog sistema. Ona obuhvata čitav niz pokazatelja vezanih za:

• vozni park, • uličnu mrežu, • javni prevoz putnika, • prostor za parkiranje vozila i • karakteristike putovanja.

Izuzev podataka o putovanjima, svi ostali iz ove grupe utvrđuju se iz već ustaljenih izvora (evidencija o registraciji vozila, katastar ulične mreže, statističke službe prevoznika i sl.), ilisnimanjem na terenu (brzine saobraćajnog toka, prostor za parkiranje).

SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJA

Kod definisanja vrste i obima potrebnih saobraćajnih istraživanja mora se ići na dva nivoa obuhvatnosti i detaljnosti:

• Posebno se moraju razraditi saobraćajna istraživanja o karakteristikama kretanja ljudi i tereta, koja opterećuju transportni sistem grada, tzv. lokalna kretanja i razvoz;

• Posebno istraživati kretanja koja se pojavljuju na spoljnoj transportnoj mreži tzv. ciljna i tranzitna kretanja.

47


Tipične istraživačke aktivnosti u saobraćajnom planiranju su:

Anketa domaćinstava u gradu o dnevnim kretanjima ljudi.Anketa spoljašnjih putnika na putničkim terminalima u gradu.Anketa putnika i tereta na kordonima oko grada ili regije.Anketa radnih organizacija u gradu o prevozu radnika autobusima za sopstvene potrebe.Anketa javnih prevoznika tereta u gradu.Snimanje parametara saobraćajnog toka na mreži saobraćajnica.Brojanje na raskrsnicama i pregradnim linijama.


Ponekad se primenjuje niz specifičnih saobraćajnih anketa kao što su:

Anketa vlasnika putničkih automobila,Anketa vlasnika teretnih automobila,Anketa gostiju hotela o kretanjima,Anketa na parkiralištima,Anketa putnika na stanicama javnog gradskog prevoza itd.Anketa vozača taksija i dr.

48

ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA TRANSPORTNOG

SISTEMA

Analiza se sprovodi kroz sledeće:

•saobraćajno – geografski položaj područja,•socio – ekonomske karakteristike područja,•razmeštaj aktivnosti (namena površina),•karakteristike saobraćajne mreže,•parametre kretanja stanovništva i tereta,•rad sistema javnog masovnog prevoza,•svodnu ocenu stanja.

49

Zonski sistemi

Zonski sistemi - distrikti

50

Zonski sistemi - konektori

1. SAOBRAĆAJNO-GEOGRAFSKI POLOŽAJ

51

2. STANOVNIŠTVO I SOCIO-EKONOMSKI POKAZATELJI

Standardno se obrađuju sledeći parametri:•broj stanovnika u proteklih 20 god. i utvrđivanje sezonske , privremene i trajne migracije,•udeo ekonomskog – aktivnog stanovništva i ocena radnog potencijala u odnosu na polnu i starosnu strukturu,•zaposlenost stanovništva po sektorima, u istorijskim vremenskim presecima,•kvalifikaciona struktura stanovništva ili stepen obrazovanja i promene u posmatranom periodu.

2. STANOVNIŠTVO I SOCIO-EKONOMSKI POKAZATELJI

Na nivou zone najčešće se pribavljaju samo značajniji pokazatelji :•broj stanovnika,•broj porodica,•broj zaposlenih.

52

STANOVNIŠTVO I SOCIO-EKONOMSKI POKAZATELJI

Pokazatelji ekonomskog i socijalnog položaja stanovništva su najčešće sledeći:

•nacionalni bruto proizvod,•neto lični dohodak domaćinstva, •ušteđevine građana,•doznake iz inostranstva i drugi prihodi,•stepen motorizacije, •površina stambenog prostora po porodici,•broj TV ili radio prijemnika,•broj lekara na 1000 domaćinstava,•promet maloprodaje.

53

Stepen motorizacije po zonama (PA/1000 st)

3. RAZMEŠTAJ AKTIVNOSTI

Podela po aktivnostima može biti više ili manje detaljna, a standardno se uzimaju sledeće namene:

•kolektivno stanovanje visoke gustine,•individualno stanovanje male gustine,•radne zone (može više kategorija),•centralni sadržaj (banke,trgovina, administracija),•saobraćajne površine,•rekreativne i zelene površine,•specijalna namena,•ostalo.

54

RAZMEŠTAJ AKTIVNOSTI – NAMENA POVRŠINA

4. KARAKTERISTIKE KRETANJA:

• Obim (broj kretanja u 24h)• Mobilnost (br.kretanja po stanovniku na dan)• Prostorna raspodela kretanja• Raspodela kretanja po svrhama• Raspodela kretanja po načinu• Vremenska raspodela• Opterećenje mreža (ulična, pešaćka, JP,

teretna)

55

1.Obim kretanja - ukupan obim kretanja u 24 h definiše mobilnost. Analiza se radi na nivou celog područja i pojedinačno za svaku zona.

NASTAJANJE KRETANJA – ATRAKCIJE I PRODUKCIJE

Uticajni parametri:

•broj članova porodice•struktura porodice,socijalne navike ili poreklo•dohodak porodice•posedovanje motornog vozila•broj zaposlenih•položaj u gradu ili regionu, itd.

PRODUKCIJE I ATRAKCIJE ZONA

56

2. Prostorna raspodela kretanja - prostornom raspodelom se utvrđuju izvori i ciljevi svakog kretanja

PROSTORNE KARAKTERISTIKE RAZMEŠTAJAAKTIVNOSTI:

• mesto stanovanja• mesto rada ili školovanja• mesto ostalih aktivnosti (kupovina,

posete,rekreacija)

LOKALNA KRETANJA

Matrice kretanja • ukupna kretanja na dan• po svrhama na dan• po načinu na dan• u vršnom satu (ukupno sve svrhe, sva

sredstva)• PA u vršnom satu• javnim prevozom u vršnom satu

57

SPOLJNA PUTOVANJA

• matrica ukupnih spoljnih putovanja PA (sve svrhe, ceo dan)

• matrica spoljnih putovanja PA sa svrhom „povratak kući“ ceo dan

• matrica spoljnih putovanja PA sa svrhom „odlazak na posao“ ceo dan

• matrica spoljnih putovanja PA sa svrhom „službena poseta“ ceo dan

• matrica spoljnih putovanja PA u vršnom satu• matrice spoljnih putovanja PA migranata• matrice spoljnih putovanja PA rezidenata• matrice spoljnih putovanja PA tranzitaša

SPAJDER MREŽA

58

3. Raspodelu po načinu kretanja – osnovni načini kretanja su PEŠICE, BICIKL, MOTOCIKL, PA, BUS, TRAMVAJ, TROLEJBUS, ŽELEZNICA ITD.

Расподела кретања по начину - цео дан

24.4%

5.1%

16.4%

0.5%

52.9%

0.6% 0.1% Пешице

Путнички аутомобил- путникПутнички аутомобил- возачЈавни превоз

Бицикл

Мотоцикл

Остало

4. Raspodelu kretanja po svrhama –STRUKTURA PUTOVANJA PO SVRHAMA• kretanja vezana za kuću• kretanja vezana za posao• ostala kretanjaRazlozi zbog kojih se kretanje preduzima su: POVRATAK KUĆI,ODLAZAK NA POSAO, ODLAZAK U ŠKOLU, SLUŽBENA POSETA, TRGOVINA, RAZONODA, REKREACIJA I OSTALO.

Расподела кретања по сврхама - цео дан

16.7%

4.9%

9.2%

45.0%

7.8%

10.5% 6.0% Одлазак на посаоСлужбена посетаОдлазак у школуПовратак кућиТрговинаРазонодаОстало

59

5. Vremensku distribuciju kretanja - Vremenska distribucija Promene u saobraćajnom sistemu se dešavaju stalno,tako se analiza vrši počev od petominutnih intervala,časovne, dnevne, nedeljne distribucije i do analize sezonskih oscilacija.

Vremenska raspodela lokalnih kretanja po načinu i ukupno

0

25000

50000

75000

100000

125000

150000

175000

200000

225000

250000

275000

300000

325000

350000

01:00

02:00

03:00

04:00

05:00

06:00

07:00

08:00

09:00

10:00

11:00

12:00

13:00

14:00

15:00

16:00

17:00

18:00

19:00

20:00

21:00

22:00

23:00

00:00 sat

broj kretanja

Pešice

Putnički automobil

Gradski autobus

Tramvaj

Trolejbus

Beovoz

Ostalo

Ukupno

Motocikl

Bicikl

Taxi

Lasta

6. Opterećenje mreže

60

5. ANALIZA SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE-transportna ponuda-

• Ulična i putna mreža• Mreža javnog prevoza• Mreža teretnog saobraćaja• Parkiranje• Terminali • Itd...

KARAKTERISTIKE MREŽESAOBRAĆAJNICA

• Tehničke karakteristike deonica

• Eksploatacione karakteristike deonica

61

KARAKTERISTIKE MREŽE SAOBRAĆAJNICA

Tehničke karakteristike deonica

1.Kategorije saobraćajnice kojoj pripadadeonica

– spoljni autoput– gradski autoput– magistralna saobraćajnica(bulevar)– primarna saobraćajnica (ulica I reda)– sekundarna saobraćajnica (ulica II reda)– saobraćajnica nižeg ranga (pristupne ulice)– ostali nekategorisani putevi (stambene ulice)

Kategorizacija mreže (G.Milanovac)

62

KARAKTERISTIKE MREŽE SAOBRAĆAJNICATehničke karakteristike ulične mreže

– dužina deonice – širina i organizacija saobraćajnog profila – vrste i stanje kolovoza

Saobraćajne širine???Parkiranje???

KARAKTERISTIKE MREŽE SAOBRAĆAJNICA

Tehničke karakteristike deonica

– organizacija rada na deonici, parkiranje, stajalište, JMP

– režim saobraćaja na deonici i na čvorovima preko kojih se dolazi na deonicu (zabrane i obaveze)

– oprema za regulisanje saobraćaja na čvorovima

63

KARAKTERISTIKE MREŽE SAOBRAĆAJNICATehničke karakteristike deonica

– položaj deonice u odnosu na karakteristična područja grada

– specifični sadržaji koje opslužuje deonica (fabrika,luka)


– brzina saobraćajnog toka na deonicama

64


– protok, gustina i struktura toka u karakterističnim vremenskim intervalima posebno za deonicu, posebno za pristupne čvorove

• Eksploatacione karakteristike deonica- vremenske neravnomernosti saobraćajnog

toka po obimu i strukturiPetlja Senjak od 7 do 8 h

Petlja Senjak od 15 do 16 h

65

• Eksploatacione karakteristike deonica– Bezbednost –broj nezgoda po pređenim kilometrima ili broj nezgoda na određenoj deonici

Prostorna raspodela nezgoda na gradskom autoputu

• Eksploatacione karakteristike deonica– Bezbednost –

Prostorna raspodela nezgoda na autoputu

“crne tačke”

66


– Buka

<65 65-70 <80(dB)

<65 65-70 <80(dB)

Beograd –teretni saobraćaj


– Zagađenje (CO)

< 5 10-12(kg/km)

Beograd –teretni saobraćaj

67

1. Korak: Kodiranje mrežeKodiranje podrazumeva pozicioniranje čvorova i definisanje linkova na osnovu dužine deonica i unos naziva deonica i čvorova na mreži.

Na osnovu zvaničnih podloga kodira se primarna mreža koja je predmet studije

Priprema mreže za analizu (u skladu sa zahtevima softvera)

2. korak: Definisanje i unos parametara mreže i saobraćajnog toka – putna mreža

- Slobodna brzina

- Broj traka po smeru

- Kapacitet po smeru

- Tip deonice (kategorija)

- PGDS za svaku deonicu

- Protok na deonici, po kategorijama vozila


68

2. korak: Definisanje i unos parametara mreže i saobraćajnog toka – unutargradska mreža mreža


Ime linka

kapacitet deonice po smeru (voz./čas)

broj traka

slobodna brzina na linku (km/h)

dužina linka (km)

dozvoljeni transportni sistemi na linku

tip linka (kategorija )

broj izvorno-ciljnih kretanja teretnih vozila na spoljnom kordonu na dan

broj teretnih vozila u danu na punktovima spoljnog kordona na osnovu brojanja saobraćaja

pozicije mostova

saobraćajnice sa promenljivim brojem traka po smeru

pozicije anketnih punktova na spoljnom kordonu

broj vozila javnog prevoza u vršnom satu na osnovu brojanja saobraćaja

broj teretnih vozila u vršnom satu na osnovu brojanja saobraćaja

broj putničkih automobila u vršnom satu na osnovu brojanja saobraćaja

prioritet saobraćajnice za redovno održavanje

prioritet saobraćajnice za zimsko održavanje

pozicija žutih traka

pripadnost putnoj mreži

rang saobraćajnice dobijen po HCM proceduri

Korisnički atributiObavezni atributi

3. korak: Zoniranje i pozicioniranje konektora

- 48 zona područje Srbije

- 6 zona područje Crne Gore

- 2 zone područje Kosova

- 8 spoljnih zona


Primer Srbija i Crna Gora

(BelMonte projekat)

69

3. korak: Zoniranje i pozicioniranje konektora

- 345 unutargradskih zona

- 200 spoljnih zona 2 zone


Primer Beograd

(Transportni model Beograda)

4. korak: Generisanje i korekcija matrica

• Na osnovu saobraćajnih istraživanja generišu su matrice kretanja za 24h za svaku kategoriju vozila.

• Kategorije su unete u softver kao posebni transportni podsistemi u skladu sa podelom na kategorije koja je definisana metodologijom istraživanja (npr. PA, LTV, STV, TTV i AV).

• Generisane su matrice za vršni sat i vanvršni sat za svaku kategoriju vozila.


70

5. korak: Priprema parametara mreže i procedure opterećenja mreže

Da bi bilo moguće opteretiti mrežu formiranim matricama neophodno uraditi sledeće:

-definisanje QV funkcije (zavisnost brzine i protoka) za deonice i definisanje konstante kao QV funkcije za konektore

-određivanje impedanse deonica (na osnovu vremena putovanja na deonici i naplate putarine kao i vrednosti vremena putovanja za pojedine grupe korisnika)

- nakon poređenja rezultata opterećenja mreže različitim metodama odabira se model opterećenja npr. Multiekvilibrijum.



QV funkcija

QV funkcija opisuje kako se menja brzina u zavisnosti od iskorišćenja

kapaciteta deonice

71

6. korak: Kalibrisanje modelaOva aktivnost podrazumeva konačno usaglašavanje svih podatka unetih u model nezavisno da li se radi o tehničko-eksploatacionim karakteristikama deonica ili o parametrima od kojih zavisi model opterećenja mreže.

Definisani su parametri za podešavanje QV funkcije, i usaglašene vrednosti PAJ i na mestima gde je potrebno "kozmetički" se dodatju lokalna putovanja. Konačna korekcija matrica se radi pomoću Tflow Fuzzy u VISUM -u


ANALIZA JAVNOG PREVOZA

• Položaj linije javnog prevoza i osnovne karakteristike linije (dužina linije, pravac prostiranja, tip linije)

• Pokrivenost područja linijama javnog prevoza (celog područja, u zavisnosti od zonske podele)

• Opsluženost stanovnika linijama javnog prevoza

• Osnovne karakteristike mreže linija javnog prevoza (broj stajališta po smeru, srednje međustanično rastojanje, koeficijent pešačke dostupnosti, gustina mreže ...)

72

Mreža linija i pokrivenost linijama JP-a

Opsluženost

Linije javnog prevoza

Mreža linija JP – autobuski podsistem

Mreža linija JP – tramvajski podsistem

Mreža linija JP – LASTA

Mreža linija JP – trolejbuski podsistem

Mreža linija JP – BEOVOZ

73

Linije javnog prevozaTehničke karakteristike linija i stajališta:

Linije su opisane sledećim atributima:–Ime linije (broj linije)–Smer (na način kako ga definiše prevoznik)–Transportni podsistem (autobus, tramvaj ...)–Ime operatera na liniji –Kombinacija vozila (solo vozila, zglobna vozila ...)

Stajališta su opisana:–Brojem čvora–Imenom stajališta – kako je datu u daljinaru –Režimom saobraćaja u raskrsnici (zabranjena i/ili dozvoljena skretanja), kao što je dato i za uličnu mrežu

Linije javnog prevozaEksploatacione karakteristike linija su:

–Dužina linije–Vreme poluobrta–Broj putovanja–Pređeni kilometri u toku dana–Transportni rad–Ukupan broju stanica kroz koje linija prolazi i–Merodavni periodi (npr.):od 5:00 do 9:00 časovaod 9:00 do 13:00 časovaod 13:00 do 17:00 časova od 17:00 do 24:00 časova

Transportni rad

Mreža linija JP – opterećenje sistema (bus, tramvaj, trolejbus)

74

ANALIZA MREŽE TERETNOG SAOBRAĆAJA

Prostorna dispozicija mreže (površina prostiranja, položaj)

ANALIZA MREŽE TERETNOG SAOBRAĆAJA• Režim kretanja teretnih vozila

Zabranjeno za teška teretna vozila od 7 do 9h i od 16 do 18h

75

ANALIZA TERMINALA

• Prostorni raspored terminala (površina prostiranja, položaj, povezanost sa saobraćajnom mrežom, prostorna organizacija, broj perona...)

ANALIZA TERMINALA

Analiza lokacije terminala

76

ANALIZA TERMINALA

• Podaci o prometu na terminalima (broj ljudi ili količina prevezene robe, broj polazaka po vremenskim presecima, redovi vožnje...)

100.00%34810Укупно

28.94%10074Ласта

14.99%5217Главна зелезницка станица

14.83%5163Беовоз

31.88%11099БАС

9.36%3257Аеродром

ПроценатБрој

путникаТерминал

9%

32%

15%15%

29% АеродромБАСБеовозГлавна железничка станицаЛаста

ANALIZA TERMINALA

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

сат

број

возил

а

АеродромБАСБЕОВОЗ Карађорђев паркБЕОВОЗ Вуков споменикБЕОВОЗ Панчевачки мостБЕОВОЗ Нови БеоградГлавна железничка станицаЛаста

broj polazaka vozila po vremenskim presecima

77

PARKIRANJE

• Raspoloživi kapaciteti za parkiranje- objekti za parkiranje, parkirališta i ulično parkiranje- ugao parkiranja- broj mesta po lokacijama i zonama - registrovani problemi i mogućnosti unapređenja parkiranja

Parkiranje

78

Svodna ocena stanja

- Svrha analize je da utvrdi kako postojeći transportni sistem zadovoljava potrebe korisnika u pogledu kvaliteta usluge, kapaciteta, brzine, pouzdanosti, troškova, bezbednosti, ekološkog aspekta i sl.

- Sa stanovošta saobraćajnog planiranja analiziraju se uticaji nezavisnih pokazatelja, namene površina, saobraćajne infrastrukture i karakteristika kretanja i uspostavljeju zakonitosti u odnosu prostornih i socio-ekonomskih karakteristika i karakteristika kretanja. Uspostavljanje zakonitosti je jedan od osnovnih zadataka analize postojećeg stanja, na osnovu kojih se formiraju modeli za prognozu budućeg stanja.

- Analiza se završava svodnom ocenom stanja i popisom mera hitne intervencije.

Kratkoročne mere


Kratkoročne mere

Kratkoročne mere

79

Kratkoročne mere - primeri1. Režim saobraćaja1.1 proširenje ulica i raskrsnica1.2 jednosmerne ulice1.3 izmena režima1.4 uvođenje traka za skretanje1.5 signalizacija (horizontalna + vertikalna)2. Svetlosni signali2.1 poboljšanje rada signala2.2 uvođenje svetlosnih signala3. Bicikli i pešaci3.1 posebne površine (proširenja) za bicikle

i pešake3.2 odvajanje površina za bicikle (pešake)3.3 bicikliste staze3.4 površine za parkiranje bicikla4. Posebne zone4.1 restriktivne zone4.2 pešačke zone4.3 kontrola pristupa stambenih zona

Kratkoročne mere5. Parkiranje5.1 ivično parkiranje5.2 kontrola u stambenim ulicama5.3 parkiranje na trotoarima (kontrola)5.4 tarifa (prom.) u parkiranju5.5 posebne površine za parkiranje6. Organizacija JGP6.1 modifikacija linija JGP i reda vožnje6.2 ekspres BUS6.3 prioritet vozila JGP6.4 terminali7. Kombinovani način kretanja7.1 park and ride7.2 poboljšanje transfera7.3 taksi, uključujući i linijski8. Komercijalna vozila8.1 mreža za komercijalna vozila8.2 snabdevanje na mreži (kontrola i

regulisanje)8.3 zone nakupljanja9. Upravljanje zahtevima9.1 restriktivan ulaz u centar grada

Documents

Planiranje i Osnove Planiranja 2007-2008