Podela Finansijskih Trzista

8/13/2019 Podela Finansijskih Trzista

1/15

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

EKONOMSKI FAKULTET, KRAGUJEVAC

S E M I N A R S K I R A D

PODELA FINANSIJSKIH TRISTA

Predmet: Fi!"i#"$i %&"redi'i

Met&r : St(det:Prof. dr. Milena Jaki Milica Miloevi 2010/61


2/15


3/15

Seminarski rad: Podela finansijskih trita

U)&d

Fi!"i#"$! tr*i+t!s# o#t krvotoka svetske ekonomije "de se romene sa jedno" krajasveta %ro i %#rno kao talasi$ ire i #ti+# na svak# drav#$ komanij# i ojedinca sv#da$ a +ak ina sasvim dr#"om kraj# sveta. aj%olji rimer to"a je svakako velika svetska ekonomska kriakoja je ao+eta #ravo na finansijkom trit# S3$ dakle tamo "de je trite najravijenije.Sloenost mehaniama finansijskih trita$ veliki %roj #+esnika$ vanost re"#lative i nadora$visoki rofiti ali i visoki riici$ #+inili s# da je ra#mevanje finansijskih trita danas sloenijene"o ikad ranije.

Fi!"i#"$& tr*i+te je mesto na kome se s#+eljavaj# on#da vikova finansijskihsredstava sa tranjom$ i redstavlja sk# svih finansijskih transakcija # o%lasti nacionalneekonomije kojima se #sostavljaj# i reali#j# k#o4rodajni odnosi. 5"roman na+aj kojifinansijsko trite ima a nacionaln# ekonomij# o"leda se # omo"#avanj# nesmetano"odvijanja rocesa roivodnje$ rometa$ otimiacije nivoa nov+ane mase$ likvidnosti nacionalneekonomije$ alokacije novca$ ostvarenja rofita%ilnosti a sve do ostvarenja roirenererod#kcije # o%lasti roivodnje i rometa i si"#rnosti a lasirani kaital. 5no redstavljanajna+ajniji deo inte"ralno" trita jedne emlje ili$ ire osmatrano$ jedno" re"iona. & osnovisa+injeno je od kreditno" trita i trita hartija od vrednosti$ ri +em# mo"#nost ravoja i%rina rasta rivrede jedne emlje avisi$ re sve"a$ od ravijenosti trita hartija od vrednosti. &savremenim #slovima naj%ri ravoj %elee trite d#ni+kih i hi%ridnih hartija od vrednosti$ kaoi trite ivedenih hartija$ %e ko"a je neamislivo oslovanje jer omo"#ava snienje riika imaksimiiranje rofita rali+itih #+esnika.

ako je finansijsko trite od vitalno" na+aja a ravoj svake rivrede$ ono # Sr%ijioslednjih "odina %elee vrlo sor$ neot#n i vrlo ri"#en naredak. aredak je sor$ ato toje i +itava srska tranicija sora. eot#n je ato to jo #vek nema nia instr#menta kojiostoje na standardnim finansijskim tritima. 7avoj je ri"#en ato to instit#cionalnookr#enje$ loa re"#lativa$ visoke cene tr"ovanja$ loe rakse rada i visoki orei ko+e ravojfinansijsko" trita.

& daljem tekst# %ie navedena klasifikacija trita kao i iloene osnovne oso%ine tritanovca$ kaitala i devino" trita koji s# osnova najvanije odele finansijskih trita remaredmet# tr"ovanja. 3a %ismo mo"li da ivrimo odel# trita neohodno je da se rvo#onamo sa ojmovima finansijski sistem i finansijsko trite.

Miloevi Milica '


4/15


Fi!"i#"$i "i"tem

(inansijski sistem je jedan od sistema koji +ini jedn# ekonomij#$ a koji se %avi tednjom iinvesticijama. (inansijski sistem je sk# kanala kojima se alociraj# slo%odna sredstva od onihkojima s# viak 8 s#ficitni s#%jekti$ ka onima kojima s# slo%odna sredstva # manjk# i kojima s#neohodna 8 deficitni s#%jekti. (inansijski sistem se sastoji od "r#e instit#cija # rivredi kojeoma# da tednja jedne oso%e od"ovara investiciji neke dr#"e oso%e. (inansijski sistem#smerava retke rivredne res#rse od tedia ka ajmotraiocima.

(inansijski sistem se sastoji i tri se"menata : trita$ rivrednih s#%jekata i ojedinaca. !aotakav finansijski sistem ima osnovni cilj da sna%deva komanije 4 rivredne s#%jekte$ dovoljnomkoli+inom novca i %rojnim kreditima. 9i ivori sredstava omo"#avaj# rivrednim s#%jektima

nesmetan redovan rad$ investiranje # rivredn# delatnost$ rast i ravoj rivredno" s#%jekta1

.

(inansijski sistem moe %iti dvojno" karaktera. Postoje finansijski sistemi %airani na%ankama i finansijski sistemi %airani na trist# hartija od vrednosti. 9risni sistemi %airani na%ankama s# najkarakteristicniji # emackoj i Jaan# "de s# velike i jake %anke jaki #+esnici nafinansijskom trit#. 3ok s# finansijski sistemi %airani na trit# hartija od vrednostikarakteristi+ni a an"lo4saksonske rivrede.

(inasijska trita imaj# f#nkcij# da o%e%ede neohodna slo%odna sredstva kao sredstvalaanja. 9akoe finansijski sistem o%e%e#je nesmetan i olakan latni romet. 5n ima i

mo%iliatorsk# f#nkcij# # cilj# odsticanja da se slo%odna sredstva rik#e od"ovaraj#immehanimima # vid# tednje. *atim se ta sredstva alociraj# ka investicionim rojektima koji s#rofita%ilni.

!aratkeristike finansijskih sistema se mo"# odeliti na sledee :

- Fi!"i#"$! tr*i+t!,.- Fi!"i#"$e i"tit('i#e,/- Fi!"i#"$i i"tr(meti-

- Z!0!# i (1&2! 3i!"i#"$i4 tr*i+t!

11Savic J. i !ve"ic ;.:(inansijska trista %eranski menadment$ ,PS


5/15


Finansijsko trite je mesto "de se s#sre# on#da i tranja a nov+anim sredstvima.(inansijsko trite ima a adatak da #smeri nov+ana sredstva od onih koji ih imaj# kao viak$ ka

onima kojima ta sredstva nedostaj# 8 odnosno ove#je tednj# i investicije. Preko finansijsko"trita rivredni s#%jekti dolae do sredstava neohodnih a finansiranje svo" oslovanja.

Moe se osmatrati # #em i # irem smisl#2. U uem smislufinansijsko trite se definiekao or"aniovani rostor sa ta+no definisanim vremenom$ trinim ravilima i #slovima k#o4rodaje$ "de se s#+eljavaj# on#da i tranja a novcem i nov+anim derivatima. U irem smislufinansijsko trite redstavlja svako mesto "de se o%avjaj# finansijske transakcije. 5naredstavljaj# najna+ajniji faktor #k#no" ekonomsko" i rivredno" sistema # emljama saravijenom trinom rivredom i omo"#avaj# normalno odvijanje rivrednih odnosa. Prekofinansijsko" trita se vrsi alokacija ak#m#lacije 8 tednje$ sa ciljem da se ona najefikasnije

#otre%i i investira.

&lo"a finansijskih trita o"leda se #':

1. Funkciji povezivanja4 omo"#avaj# oveivanje investicionih s#%jekta

2. Alokativnoj funkciji -finansijska trita omo"#avaj# alokacij# slo%odnih finansijskihsredstava $ #smeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih s#%jekata kojirasola# vikovima sredstva ka onim s#%jektima kojima ta sredstva nedostaj#.

'. Funkcija razvoja 4 finansijska trita dorinose rivrednom ravoj#.). Funkcija efikasnosti 4 omo"#ava se efikasno korienje finansijskih sredstava jedne

nacionalne ekonomije$ +ime se o%e%ed#je efikasnije oslovanje # rivredi.

-. Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava 4 na finansijskim tr itima seodre#j# cene finansijskih sredstava

.- Vr"te 3i!"i#"$i4 tr*i+t! # teoriji i # raksi ostoji veliki %roj rali+itih kriterij#ma a odel# ravrstavanje finansijskihtrita.

2htt://>>>.me"atrend4info.com/for#m/[email protected]'''3r Milorad S. ;aji$ Mr Mirjana . Stevanovi$ Mr leksandar M. ;aji S97&MC9 PD95; P75MC9Smederevska Palanka okto%ar 200E

Miloevi Milica -
http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=20633http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=20633http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=20633


6/15


S! !"%e$t! 3i!"i#"$i4 t&$&)!$ ralik#jemo:

1. Direktna finansijska trita8 # njih se #%raja i rimarna i sek#ndarna k#orodaja akcija

red#ea$ ili o%venica red#ea i drave$ komercijalnih aisa red#ea i sli+noB

2. Intermedijarna finansijska trita8 # njih se #%raja k#orodaja deoita$ deoitnihcertifikata i %la"ajni+kih aisa %anaka$ olisa osi"#ranja$ o%venica i akcijainstit#cionalnih investitora.

Prem! %&dr(0#( $e %&$ri)!#(, me"t! ! $&me "e tr!"!$'i#e &5!)1#!#( i%&dr(0#! ! $e "e &d&"e,ostoje:

1. Lokalna8 koja se odnose na odreeno lokalno odr#+je$ kao to je re"ion ili deo emljeB

2. Nacionalna8 domaa$ koja se odnose na cel# emlj#B

'. Meunarodna8 to s# eksterna finansijska trita 4 odnose se na vie emalja$ a se iemitovanje hartija od vrednosti vri istovremeno # vie emalja.

S! "t!&)i+t! !'i&!1e e$&&mi#e, ! +t& "e ti0e 1&$!'i#e tr*i+t!$ ralik#jemo:

1. Interno - nacionalno finansijsko tritei koje moe imati dva dela i to:

F14aG domae trite je trite na kome domai s#%jekti emit#j# rali+it finansijskeinstr#mente kojima se na tom trit# #"lavnom i tr"#jeB a rimer$ domai reidentilasiraj# domae o%venice koje s# o ravil# denominovane # domaoj val#ti.)F14%G strano trite je deo nacionalno" trita na kome se ojavlj#j# #+esnici iinostranstva$ odnosno oni s#%jekti koji nis# reidenti date emlje$ koji t# rodaj# ilitr"#j# rali+itim o%licima finansijskih instr#menata.

2. Eksterno meunarodno ili internacionalno tritekoje je od ose%no" na+aja afinansiranje velikih "lo%alnih red#ea$ na kojem se dovoljava tr"ovina hartijama odvrednosti koje imaj# dve karakteristike$ i to:

F24aG emitovanje hartija se vri istovremeno # vie emaljaBF24%G one se emit#j# ivan j#risdikcije samo jedne jedine emlje.

P&1!6e7i &d )r"t! 3i!"i#"$i4 i"tr(me!t!$ finansijska trita se dele na:

1. Trita instrumenata duga8 tr"#je se instr#mentima d#"a koji redstavljaj# o%lik hartija

)3r Milena Jaki$ (inansijsko trite$ instr#menti i instit#cije$ &nirveitet # !ra"#jevc#$ Ckonomski fak#ltet$!ra"#jevac 2011.

Miloevi Milica 6


7/15


8/15


'. Dei%no trite8 na kome se tr"#je deviamaB). &i#otekarno trite8 na kome se tr"#je hiotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti

na %ai hiotekeB-. Trite finansijski" deriata8 na kome se tr"#je rali+itim finansijskim derivatima$ re

sve"a fj#+ersima i ocijama.

S! !"%e$t! emi"i#e 4!rti#! &d )red&"ti, "! !"%e$t! %rir&de tr!"!$'i#eralik#jemo:

1. $rimarna trita8 s# ona trita na kojima se vri rimarna emisija i rodaja ojedinihhartija od vrednosti. 5na se ve#j# a #voenje novih hartija na trite$ odnosno na njimase o%avlja rva transakcija sa tim hartijama. 5va trita s# ose%no na+ajna a emitente$jer oni na njima rik#ljaj# neohodna sredstva i kaitalB

2. 'ekundarna trita8 s# trita na kojima se tr"#je emitovanim hartijama od vrednosti.a njima se vri rerodaja$ dr#"a i sve naredne transakcije sa ve emitovanim hartijama.5va trita o%e%e#j# likvidnost finansijskim instr#mentima.

aosletk#$ "! !"%e$t! &r2!i6&)!&"ti me"t! ! $im! "e %r&met &5!)1#!$ostoje:

1. (er%anska trita8 na+i da s# svi oslovi i transakcije veani a tr"ovanje finansijskiminstr#mentima$ koji se o%avljaj# na secifi+nom mest#$ ose%no odreenom ior"aniovanom a te svrhe. 9akva mesta se naivaj# %era. a %erama se vre k#ovine

i rodaje rali+itih o%lika %eranske ro%e ili finansijskih instr#menata$ o #naredrecino #tvrenim ravilima i ost#k#$ reko a to ovlaenih s#%jekata 8 %eranskihosrednika F%rokera i dileraGB

2. )an*er%anska trita8 na+i da se k#orodajne transakcije mo"# o%avljati i na dr#"immestima van %ere. 9a mesta se mo"# nalaiti ri %eri$ # or"aniaciji i osredstvom%anaka i dr#"ih finansijskih instit#cija$ mo"# %iti kreirana # o%lik# elektronskih mrea$omo# informacionih i komj#terskih sistema i dr#"o.

/- P&de1! tr*i+t! %rem! %redmet( %&"1&)!#!

Svakako kao najvanija odela finansijskih trita idvaja se odela rema redmet# oslovanja$i ona trite deli na:

Miloevi Milica


9/15


+, No!ano trite

, Trite ka#itala

., Dei%no trite

Slika 1.(inansijsko trite6

& nastavk# %ie re+i o svakom od ovih trita ojedina+no.

/- P!m tr*i+t! &)'!

7estriktivno "ledano trite novca o%#hvata tr"ovanjem novca i kratkoro+nim hartijama odvrednosti$ atim kratkoro+ne kredite$ kao i instit#cije i or"aniacije koje osi"#ravaj# ta sredstva ato s# komercijalne %anke$ deoitne %anke$ %ere a ov# vrst# hartija od vrednosti$ eskontne idiskontne or"aniacije$ akcetno4kreditne instit#cije. & trite novca sadaj# i instr#mentitrita novca$ a ekstenivno "ledano i trite devia i val#ta moe +initi deo trita novca.

6dr *oran ;r#%ii OSNOVI FINANSIJSKIH TRI8TA$ & , C 7 * 9 C 9 =raa !ari$ H(ak#ltet atr"ovin# i %ankarstvo Janiije i 3anica !ariH = C 5 ; 7 3 200

Miloevi Milica E


10/15


&lo"a trite novca danas "ledano ima irok# i na+ajn# #lo"# # voenj# oslovne olitike%anaka$ oslovnih i finansijskih or"aniacija.9rite novca omo"#ava centralnoj %ancisrovoenje monetarno4kreditne olitike$ re"#lisanje on#de i tranje novca$ %ri oticajfinasijskih sredstava$ ostvarivanje ciljeve devine olitike$ olitike %anaka$ f#nkcionisanje

kredtiranje drave$ javno" d#"a$ odravanje otimalne likvidnosti s#%jekata na trit# kao i%anaka$ odvijanje dr#tvene rerod#kcije sa to manje astoja$ rivredni rast # celini.

9rite novca je instr#ment # r#kama re sve"a centralne %anke tj. oslovnih %anaka nakojem se ostvar#j# neki od vanih arametara f#nkcionisanja finasijsko" trita +ime seosi"#rava$ o%oljava$ ravija ekonomski rast$ cena novca tj. kamata re"#lisanje ravoja#litanje # nje"ove tokove$ tokove investiranja i sli+no.

F!$t&ri $i (ti0( ! tr*i+te &)'! t#- ! #e2&) r!6) i 3($'i&!1&"t "(:

Nivo drutvenog razvojaRazvoj finansijskog sistemaRazvoj i kvalitet ankarskog sektora

Uloge i samostalnosti centralne anke

Razvijenost institucija i instrumenata tr!ita novca

"na#aj i uloga kamatne stopeFinansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede

$tailnost privrede i nacionalne nov#ane jedinice

$tepen restriktivnost monetarne politikeRazvoj i vrsta kratkoro#nih hartija od vrednosti

%ravne dr!ave i potovanja zakonitosti


11/15


( 6!)i"&"ti &d !0i! i ("1&)! %&"1&)!#!ralik#jemo rimarno i sek#ndarno trite novca.

N! %rim!r&m tr*i+t( &)'! osl#j# centralne$ oslovne %anke ali i or"aniacijesecijaliovane tr"ovin# ovim vrednostima. a rimarnom trit# se vri rva emisija i rodajakratkoro+nih vrednosti. Javno4ravni karakter imaj# dravne o%venice$ %la"ajni+ki

aisi$o%venice oslovnih %anaka i sli+no.!od direktne k#orodaje hartija od vrednosti$ #sostavlja se odnos ime# centralne i oslovne%anke$ kao odnos rodavca i k#ca . *a ralik# od indirektne "de ostoje osrednici$ direktatr"ovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i %ra ato kao to smo ve naveli isklj#+#jeosrednike # tr"ovini. Me#tim centralna %anka ima na rasola"anj# i a#kcij# i licitacij# kaometode oslovanja na trit# novca.

N! "e$(d!r&m tr*i+t( &)'! mo"# se # svakom tren#tk# rodavati hatrije odvrednosti i re isteka roka dosea $i retvoriti # "otov novac.

/-. P!m tr*i+t! $!%it!1!

9rite kaitala 4 je sk# instit#cija$ finansijskih instr#menata i mehaniama omo#kojih se d#"oro+na slo%odna sredstva tednje renose od s#ficitarnih ka deficitarnim s#%jektimakoji #la# # fiksne fondove i orem#. &+esnicima na ovom trist# se r#a mo"#nost da %romenjaj# str#kt#r# i smer svojih investicionih lasmana$ da %ro relae i #lo"e tednje # #lo"#ajmotraioca$ a da ri tom slo%odna sredstva %#d# #smerena # najrenta%ilnije investicionerojekte$ to oet ima na+aj sa makro asekta.

(ipotekarno tr!iteje odvrsta trita kaitala ali i nje"ov najvaniji ojedina+ni o%lik #ravijenim emljama. Kiotekarni kredit je ose%na vrsta d#"oro+no" kredita. =anke isecijaliovane or"aniacije odo%ravaj# ih "rananima i red#eima na osnov# okria #nekretninama.,eano a hiotekarne kredite irait je trend sekj#ritiacije$ +ime %anke nasek#ndarnom trit# %re dolae do ovraaja sredstava od odo%renih stam%enih kredita.

a ravijenom me#narodnom finansijskom trit# sekj#ritiacija omo"#ava %rorenoenje talasa otimima ili esimima na trit# nekretnina sa re"iona na re"ion. aj%oljirimer a to je kria hiotekarnih kredita # S3 koja se %ro renela na aadn# Cvro# i Jaan.ako kria nastane # jednoj emlji vrlo %ro se iri i o emljama i okr#enja$ a i dalje.

ako s# dva rali+ita trita s ose%nim oso%inama i f#nkcijama$ tr*i+te $!%it!1! i&)0!& tr*i+te %&)e6!i "( ! "1ede7e !0ie

L *avisno od investicione olitike i rinosa$ investitori mo"# rasoloiva nov+ana sredstva#smeravati na o%a trita$

Miloevi Milica 11


12/15


L !orisnici se mo"# ojavljivati na o%a trita i kom%inovati rali+ite instr#mente ri%avljanjasredstava$

L ov+ana sredstva stalno cirk#li# imen# ta dva trita

L eki #+esnici #imaj# aktivno #+ee na o%a trita

L Svi d#"oro+ni instr#menti red dosee ostaj# kratkoro+ni i mo"# %iti redmet k#orodajena nov+anom trit#$

L Prinosi na o%a trita s# # men#so%noj vei i #+esnici vode o tome ra+#na omi+#iI se satrita na trite.

/-/ P!m de)i6&2 tr*i+t!

3evino trite redstavlja secijaliovani deo finansijskih trita na kome se k##j# irodaj# strana sredstva laanja$ #skla#j# on#da i tranja$ #tv#je devini k#rs i #ravljadevinim nacionalnim reervama.


13/15


faktori ekonomsko" ravoja. & vei s tim rocesom$ savremeno devino trite konstit#ieose%ne i nove str#kt#irane o%like. Pored to"a$ vri se inte"racija devino" i dr#"ih se"menatafinansijskih trita$ od #ticajem romene novih tehnolo"ija i kom#nikacija$ kao i %o"dere"#lacija.

;lo%alno devino trite$ kao sk# nacionalnih trita$ o o%im# transakcija redstavljanajravijeniji se"ment finansijskih trita.

S%e'i3i0&"ti de)i6i4 tr*i+t!sastoje se # sledeem:

finansijski instr#menti kojima se tr"#je na ovom trit# 8 devie 8 same s# o se%isecifi+ne. 7adi se o novc# koji redstavlja sredstvo laanja # nekoj dr#"oj emljiB

na delatnost ovo" trita vri #ticaj natan %roj makroekonomskih faktora$ kao to s#:mere eknomske olitike Fnaro+ito monetarno 8 kreditne olitikeG$ devina olitika$

soljnotr"ovinsko olitika$ nivo rivredne aktivnosti$ stanje latno" %ilansa$ i sl.B devino trite je osetljivo na oliti+ke #ticaje i oremeajeB na ovom trit# vladaj# stro"a ravila oslovanja$ ovo trite redstavlja ve# ime# finansijskih trita rali+itih emalja. a devinom

trit# o%avljaj# se sledei oslovi: k#ovina i rodaja devia$ koja se vri radi o%avljanja me#narodnih laanja$ radi

odravanja likvidnosti$ ostvarivanja arada i sl. 5vi oslovi mo"# %iti romtni iterminskiB

davanje i #imanje me#%ankarskih devinih deoita. 7e+ je o oslovima ola"anjadevinih deoita kod dr#"ih %anaka$ sa rali+itim rokom i rali+itom kamatom$ i

oslovi smanjenja devino" riika. 7e+ je o finansijskim inovacijama na svetskim

finansijkim tritima kao to s#: svo aranmani$ devine ocije$ forvord i fj#+ers#"ovori.

Z!$1#(0!$

7avijen i do%ro or"aniovani finansijski sektor moe # velikoj meri #%rati ravojrivrede i #narediti efikasnost rivreivanja. 5vaj #ticaj ostvar#je se tako to ja+anjeosredni+ke #lo"e finansijsko" sektora sa jedne strane$ odsti+e tednj# sa dr#"e strane$oveava rasoloivost sredstava a #la"anje ri +em# je ose%no vaan #ticaj na oveanjeefikasnosti investiranja. Ja+anje osredni+ke #lo"e finansijsko" sektora ima a osledic#oveanje tednje i on#de sredstava$ snienja kamatne stoe i oveanje tranje a sredstvima

Miloevi Milica 1'


14/15


koja do%rim delom odada na rivred#.

5sim na kvantativni rast investicija$ finansijski sektor #ti+e na oveanje efikasnostiinvestiranja # rivredi. nvesticione mo"#nosti koje ostoje na finansijskom trit# sl#e kao

klj#+ni element kod ira+#navanja islativosti #la"anja # neki rojekat. nvestitor naime$ morada sa"leda investicione mo"#nosti koje ostoje na finansijskom trit# i da idvoji one kojenose isti ili sli+an riik onom koji ima #la"anja # rojekat..

7avijeno finansijsko trite namee firmama kod odl#+ivanja o #la"anj# # rojekte$realno ra"rani+enje oli+eno # veoma irokom sektr# mo"#nosti a #la"anje$ sanajranovrsnijim kom%inacijama rinos 8 riik$ dost#nih svim ainteresovanim holderimasredstava. & ravijenim trinim ekonomijama oceni kvaliteta rojekata rist#a se sa velikomo%iljno#. 7avijeno finansijsko trite #nare#je efikasnost investiranja i tako to del#je kaoosrednik ime# onih koji imaj# viak sredstava i onih kojima s# sredstva otre%na a

finansiranje rojekata. *ahvaj#j#+i osredni+koj #loi$ finansijkse instit#cije imaj# #vid # velik%roj rojekata i osim to"a ososo%ljene s# da ih sa velikom o#dano# vredn#j#. 9oomo"#ava da se sredstva koja se javljaj# kao viak lasiraj# "de e se najefikasnije #otre%iti$+ime se oveava dr#tveni roivod. 9akoe odra#meva jo i da se veliki deo #la"anjanje"ovim osredstvom$ i samim tim$ odvr"ava nje"ovim ahtevima # o"led# efikasnosti.Pored to"a$ iroko i rod#%ljeno finansijsko trite rimorava red#ea da i kodsamofinansiranja rojekata # najveoj meri #vaavaj# ove kriterij#me.

Miloevi Milica 1)


15/15


Koriena literatura

Savic J. i !ve"ic ;.:(inansijska trista i %eranski menadment$ ,PS

Documents

Podela Finansijskih Trzista