Politička pozadina ubistva DJindjića-feljton Novosti

8/4/2019 Politička pozadina ubistva DJindjića-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/politicka-pozadina-ubistva-djindjica-feljton-novosti 1/47

Moja bitka sa mafijom 01. jul 2007

Ekskluzivno - Ministar policije u ?in?i?evoj vladi: Da su Šiptar i Kum ostali u zatvoru iosu?eni - ne bi bilo ni pobune "beretki", ni ubistva premijera ?in?i?a. Prvi koga sam

upoznao kao ministar bio je - Legija, poslednji - Cane Suboti?. Da bi postao to što ţeli,

Beba Popovi? mora da opere svoju biografiju

Piše: Dušan Mihajlović

BIO sam potpredsednik u prvoj demokratskoj vladi Zorana ĐinĊića i "privremeni" ministar unutrašnjihposlova na predlog mandatara i predsednika drţave Vojislava Koštunice, ĉijoj je stranci pripadalo to mesto.

Naţalost, moj mandat obeleţila je bitka sa mafijom, mnogo više nego reforma policije, oslobaĊanjehipoteke prošlosti, i bilo koja druga delatnost kojom sam se bavio. Zato je to i osnovni sadrţaj drugog toma"Zapisa o ţivotu i politici" koje sam vodio u mojoj kući na Kneţevcu, ispod Malog Povlena (1.347 m.n.v.) i

pretoĉio u obimnu knjigu "Povlenske magle i vidici". Taj simboliĉan naziv taĉno odraţava dileme sa kojima sam napustio Ministarstvo unutrašnjih poslova. Utim "maglama" su i mnogi "hendikepi" sa kojima sam došao u ovaj osinjak i bastion reţima, koji smo htelida promenimo narodnim buntom 5. oktobra. U njima su i najvaţnija pitanja na koja nisam dao odgovore u

svojim zapisima. Ne sluţi mi na ĉast izjava da bi "istorija Srbije bila drugaĉija da sam na poĉetkuministrovanja znao ono što sam saznao po prestanku mandata".

"HENDIKEP" MINISTRA

POĈEĆU o pitanjima na koja nisam dao odgovor. Ona se uglavnom poklapaju sa konstatacijama koja je

dala predsedavajući sudija Specijalnog suda Nata Mesarević, prilikom izricanja presude atentatorima na premijera ĐinĊića. Primetila je da postoji potreba da se raspravi politiĉka pozadina atentata, kao i pitanjekako je bilo moguće da kriminalni klan, poznat policiji, uspe da ubije premijera, odnosno, gde su BIA i

MUP zakazali u obezbeĊivanju premijera?

Odmah po dolasku u MUP shvatio sam da je mafija osnovni problem, ne samo policije, već ĉitavogdruštva, i ustvrdio sam da ćemo sve probleme demokratski rešiti, politiĉkim sredstvima, ali da od ishodaborbe sa mafijom zavisi - da li će Srbija biti "balkanska Kolumbija ili savremena evropske drţava". Brzosam shvatio i da su policiji vezane ruke i da postoji neka viša sila koja sabotira sve njene prave napore u

borbi sa tom Hidrom sa bezbroj glava.

Istina, na odreĊeni naĉin sam i odgovorio na to pitanje, zapisujući da su to oni koji su omogućili puštanjeŠiptara i Kuma iz zatvora u kome su se našli posle optuţnice za zloĉinaĉko udruţivanje, otmicu Miškovića

i brojna druga kriviĉna dela. Da su oni ostali u zatvoru i osuĊeni po navodima iz kriviĉne prijave MUP -a,

ne samo da još ne bi bili na slobodi, nego ne bi bilo ni pobune "crvenih beretki", pa ni akcije "Stop Hagu",odnosno pucnja u drţavu i ubistva premijera ĐinĊića. Ali, dok sam bio ministar nisam saznao ko je tajtajanstveni moćnik koji nam vezuje ruke. Moji saradnici su izbegavali da o tome govore, jer su znali moćtadašnjeg podzemlja, a moţda su neki i sumnjali da i ministar pripada toj svemoćnoj organizaciji. Treba

imati u vidu i spomenute "hendikepe" sa kojima sam došao. O kojim je "hendikepima" reĉ?

Reĉ je o tome da novi ministar nije imao kontakt ni sa jednim rukovodiocem iz nasleĊene strukture drţavnei javne bezbednosti. Još teţi "propust" je ĉinjenica da mi nijedno ime, ni lice, iz tzv. "Bele knjige" nije ništaznaĉilo. Prvi koga sam upoznao na poĉetku mandata, bio je Milorad Luković Legija, a poslednji koga sam

upoznao, na kraju mandata bio je Stanko Subotić Cane. Ni jednog, ni drugog nisam upoznao svojomvoljom i po svom zahtevu.

Dalje, nisam bio obavešten o dogovorima koji su predstavnici DOS-a napravili sa pojedincima iz drţavnihstruktura bezbednosti vojske i policije, i podzemlja. Jednostavno, nisam u njima uĉestvovao, niti me jeneko o njima informisao. A kada sam o tome pitao mandatara za sastav nove republiĉke vlade ĐinĊića,

prilikom razgovora o mom ulasku u vladu kao potredsednika, on je energiĉno negirao da oni postoje i davlada ima obaveza prema bilo kome ko se poziva na "zasluge" za 5. oktobra.

BEBA RASTERAO MAGLE

OSTAJE da objasnim zašto sam ćutao, što govorim tek sada. Rekao sam da kao ministar nisam znao sve odgovore. Teškoće i sumnje koje sam imao, opisao sam



najbolje, zapisujući i ove reĉenice, još 2002. godine: "Pritisci mafije na policiju i mene tada se pojaĉavaju.Imao sam utisak da se `surĉinska mafija` prosto igra sa mnom i da na volšeban naĉin nalazi puteve dovlasti. Osećao sam da ostajem sam. Mnoge kolege nisu htele da se zameraju svemoćnim bosovima, i narazne naĉine nastojali su da ne budu njihova meta".

Ćutao sam o tome iz pijeteta prema pokojnom premijeru i da ne oteţavam poziciju DOS-a, koja je ionako

bila preteška. Nisam hteo da neko tada dovede u pitanje ĐinĊićevu ulogu u borbi za modernu Srbiju, nitikasnije da osporava politiĉku prirodu atentata, zbog mojih sumnji u njegove saradnike i njihove veze sa

podzemljem, ukljuĉujući i one koji su likvidirali ĐinĊića. Posle 10 godina, vratio sam se poslu od koga sam ţiveo. Smatrao sam da ne treba da se mešam u sudskiproces koji je poĉeo. Mirno sam podnosio nerazumevanje i šikaniranje mnogih koje je "Sablja" zakaĉila ili

promašila. Nisu me razumeli ni kao ministra, zašto bi me razumeli danas. Tako nisam slušao ni Bebino nitidruga svedoĉenja pred Specijalnim sudom. Smatrao sam da drţava treba da radi svoj posao. I onda me je gospodin Vladimir - Beba Popović probudio iz udobne politiĉke penzije, somnabulnomoptuţbom da sam naredio akciju "Mreţa" da bih "ucenjivao" Stanka Subotića, ĉoveka koga ne bih niupoznao da mi ga Beba nije doveo. Shvatio sam da se nešto veliko iza brda valja i da Beba nešto drugo imau planu. Zato sam seo i paţljivo proĉitao Bebina "sabrana dela". Zahvalan sam mu na njima. Njegovaotkrića u "Insajderu", "Statusu", i nadasve, u knjizi "Svedoĉenja", rasterala su moje "magle". Dobio sam

saznanja koja su mi nedostajala.

Kada se upoznaju "sabrana dela" Vladimira - Bebe Popovića, nije teško razumeti zašto je on toliko aktivanu poslednje vreme. Bivši ministar pravde Vladan Batić ima objašnjenje: "Njegova ţivotna misija je da se

otkriju nalogodavci, organizatori, inspiratori, podstrekaĉi ubistva Zorana ĐinĊića, politiĉka pozadinaubistva Zorana ĐinĊića" i da tvrdi da se "neće smiriti dok to ne dokaţe". Sve govori da je nešto drugo u

pitanju. Da bismo to razumeli treba poći od Bebine najave u ĉasopisu "Status" da će se vratiti u politiku"ako u Srbiji doĊe vreme da vam za bavljenje politikom neće trebati i stomak". Do tada, on će politiĉkomscenom u Srbiji upravljati iz Beĉa i Londona i na naĉin na koji je to radio u svojim najboljim vremenima.

Naveo je i svoje zastupnike koji će se time baviti do njegovog povratka. Ali, da bi Beba došao na vlast, treba prepraviti istoriju i pridobiti javno mnjenje. Kako je danas osnovna

politiĉka tema odnos prema Kosovu i Metohiji, treba i tu naći rešenja. Da se Vlasi ne dosete, da je reĉ o borbi za vlast. A zna se da pitanje vlasti u Srbiji nije više interes samo njenih graĊana, već i mnogih faktorau meĊunarodnoj zajednici. To smo već videli u velikoj operaciji zdruţenih domaćih i meĊunarodnih demokratskih snaga rušenjaMiloševićevog reţima. Jedini cilj je bio skinuti Miloševića sa vlasti. Tada su sva sredstva bila dozvoljena isvi dobrodošli. Ukljuĉujući i kontraverzne biznismene, pa i lidere podzemlja. Uz meĊunarodnu zajednicu,veliki saveznik demokratske opozicije u Srbiji bila je demokratska vlast u Crnoj Gori.

Da ne elaboriram dalje o ovoj temi koja je već istorijska, već da vidimo koja je danas centralna tema na

Balkanu istih onih snaga koje su nas izdašno pomagale u rušenju Miloševića.

PRANJE BIOGRAFIJE

I VRAPCI na grani znaju da je danas ta tema, ili bolje reĉeno, zadatak - nezavisno Kosovo. I pridobijanje

podrške za to, kako u svetu, Ujedinjenim nacijama, tako i u javnosti i politiĉkim strukturama Srbije. Opet,svim sredstvima. I opet su dobrodošli svi, ĉak i oni koji su do juĉe bili nepoţeljni i sa kojima nije bilo

poţeljno druţiti se. MeĊutim, isto tako je jasno da se na vlast u Srbiji ne moţe doći sa "potpisom na nezavisnost Kosova". Alise na vlast moţe doći ako ste "jedini, pravi i autentiĉni" nastavljaĉ dela pokojnog premijera ZoranaĐinĊića. Jer on jeste borac za demokratsku, evropsku i modernu Srbiju. I atentat na njega jeste pucanj udrţavu sa nesumnjivom politiĉkom pozadinom. Zato se Beba upire da bude njegov naslednik i "apostol",

kako bi svaki napad na sebe predstavio kao napad na samog Zorana. U našim politiĉkim prilikama ZoranĐinĊić jeste "politiĉki svetac", ali Beba nije ĐinĊićev "apostol".

Da bi postao to što ţeli, mora da opere svoju biografiju. Iz nje se moraju izbaciti sve veze sa šefovima podzemlja koji su, kada su se posvaĊali sa Bebom, krenuli na premijera ĐinĊića. TakoĊe, i njegova uloga uvoĊenju poslova drţavne i javne bezbednosti, ukljuĉujući i brigu o poslovima premijerovog obezbeĊenja.Istina, sam Be ba se ĉak i hvali tim svojim ulogama, ali se zaklanja iza mrtvog ĐinĊića i tumaĉi ih na svojnaĉin. Treba doterati i ĐinĊićevu biografiju. U njoj nisu poţeljni detalji o tome kako se "preumio" tokom jeseni2002. godine. Nisu poţeljni razgovori sa Dobricom Ćosićem, ĐinĊićev plan za Kosovo, kao ni njegov"Najlošiji scenario", koji nam je podelio pred smrt, traţeći da svi ministri naprave planove za sluĉaj

ponovnog zaoštravanja odnosa sa meĊunarodnom zajednicom, zbog Kosova, Republike Srpske. ĐinĊić,kao drţavnik koji brani nacionalne interese, ne uklapa se u taj scenario. Ne uklapa se ni podatak o razlazu

sa Bebom i ĉinjenicom da je zabranio davanje podataka BIA njemu, ĉim je odluĉio da krene u konaĉanobraĉun sa mafijom, zbog ĉega me je i zadrţao na mestu ministra i pored dogovora da poĉetkom jeseni



2002. preĊem na potpredsedniĉko mesto.Da bi se srušila ova "neposlušna" vlada i dovela poţeljna, treba prvo kompromitovati lidere vladajućekoalicije. "Koštunica je ubio ĐinĊića!", Tadić "mrzi Zorana ĐinĊića!", "G 17 plus je mafijaškaorganizacija!" Niko ne valja, ukljuĉujući i one koje je ĐinĊić predloţio, kao što su današnja predsednicaVrhovnog suda Vida Škero, razni Vuĉetići, Ivoševići, Karamarkovićeva i drugi. "Srbija mi izgleda taĉnoonako kako su Koštunica i njegova banda i najavljivali, a ja poĉetkom 2004. u jednom intervjuu predvideo.Puĉisti od 12. marta, uz pomoć ratnih zloĉinaca, a predvoĊeni frustriranim akademicima, udbaškimvladikama i Miloševićevim tajkunima vode Srbiju u 19. vek, ne bi li tamo uz pomoć KGB-Rusije izemnili

istoriju i kako bi Dobrica, Koštunica, Matija i Jovica ispravili `nepravdu` i završili ono što nisu bili u stanju

Miloš i Apis, Ratko i Radovan". "Danas medijima vlada novac, strah i interes". "Crkva osveštava kolevkezla: od DB-a do KOS-a zato je vode lopovi, pedofili, doušnici Udbe, secikese i zloĉinci na ĉelu sa onim`Svetim ĉovekom` koga su tako prozvale pevaljke i kurve, ubice i lopovi, pa sad svi, kao papagaji, horski toponavljaju".

Zašto se Beba toliko obrušava na sve nacionalne institucije u Srbiji? Vredi se zamisliti.

Za izvoĊaĉe radova Beba ne treba da brine. Dok bude para biće i igara, kao i prodanih duša koji će obavititaj prljavi posao. U ime najviših ideala. Biće, istina, nekih koji neće ni znati šta rade. Već viĊeno u Srba!

BEZ PODATAKA

U "POVLENSKIM maglama" nema ni odgovora na drugo pitanje koje je pokrenula sudija Mesarević: kako je "zemunski klan" uspeo da ubije premijera pored BIA i MUP?

Zašto ih policija nije ranije uhapsila, već sam delimiĉno dao odgovor - policiji su bile vezane ruke. A i kad

ih je uhapsila, njihovi zaštitnici i šefovi su našli naĉina da ih oslobode, i zatvora i optuţbi. Policija i

ministar bili su na tapetu javnosti, a ne otmiĉari. Odgovor na drugi deo problema, šta je radilo premijerovo obezbeĊenje, je još jednostavniji. Iz meni, tadanepoznatih razloga, sistem premijerovog obezbeĊenja bio je "drţava u drţavi". Nijedan akt, od plana, ljudi,sredstava i mera, nije išao preko ministra i njegovog kabineta. TakoĊe, nijedna informacija o ugroţenosti

premijera bukvalno nijedna, nije došla od nadleţne sluţbe.

Poigravanje sa državom 02. jul 2007.

EKSKLUZIVNO - Ministar policije u ?in?i?evoj Vladi u više nastavaka, pokuša?e daobjasni politi?ku pozadinu atentat na premijera - Pregovori sa Radetom Markovi?em na

teniskom igralištu o Sedam ?lanova Kriznog štaba. Desetine opasnih grupa obezbe?enja

na prvoj sednici Savezne skupštine o Prelazna vlada i ?etiri meseca predaha zamiloševi?evce o Spaljivanje arhive RDB na Banjici i izgubljena svedo?anstva.


U predveĉerje predsedniĉkih izbora, Slobodan Milošević je išao iz greške u grešku. Pitanje je sada da li sute greške bile U predveĉerje predsedniĉkih izbora, Slobodan Milošević je išao iz greške u grešku. Pitanje jesada da li su te greške bile samo rezultat njegovog rada ili je Milošević jednostavno bio tako voĊen. Kadasu objavljeni rezultati izbora 2000. godine, Milošević je napravio istu grešku kao i posle lokalnih izbora.Pokušao je da promeni rezultat. Time je izazvao revolt graĊana širom Srbije, koji su ustali u odbranu svogglasa. Da Milošević to nije uradio, taĉnije da je odmah priznao rezultate izbora, ĉestitao Koštunici i

povukao se na "rezervni poloţaj", politiĉka situacija bila bi potpuno drugaĉija, odnosno mnogo pogodnijaza njega i za socijaliste, a neuporedivo teţa za DOS.

KRIZNI ŠTAB

Nova demokratija je u protestu 5. oktobra uĉestvovala kao i sve druge stranke DOS-a. Izveli smo svoje

ĉlanstvo i pristalice na ulice Beograda i drugih srpskih gradova. Uĉestvovali smo u organizovanju

neprekidnih kolona graĊana, koji su iz provincije dolazili u Beograd. Na moju nesreću, neposredno pred 5.oktobar dobio sam teško zapalenje pluća i najveći deo te nedelje proveo sam u krevetu. Posle neuspešnog

pokušaja leĉenja antibioticima morao sam da preĊem na inekcije. Bilo mi je strogo zabranjeno da nešto višeod nedelju dana napuštam ne samo kuću, nego i krevet. U operativnoj pripremi 5. oktobra neposredno su

uĉestvovali moji saradnici, tako da nisam bio liĉno ukljuĉen u sama dogaĊanja, i u dogovore koji su

pravljeni sa predstavnicima pojedinih struktura društva i vlasti, ukljuĉujući delove policije, vojske ipodzemlja.





decembru 2000. go-dine, dao je ĉetiri meseca staroj vlasti da se povrati od poraza i da se konsoliduje. I što je još gore, da ukloni mnoge tragove politiĉkog nasilja, do kojih bi DOS lako došao da je nastavio daprimenjuje revolucionarnu pravdu. Sada se zna da je krajem oktobra 2000. godine, na Banjici, danonoćnouništavana dokumentacija RDB-a, koja bi danas dala potpuno drugaĉiju sliku o mnogim dogaĊajima uSrbiji u poslednjih 15 godina.

"Novosti" će objaviti u više nastavaka, pisanje ministra policije u vladi dr Zorana ĐinĊić - Dušana

Mihajlovića. U vrelim i ĉesto kontradiktornim izjavama policijskih ĉelnika, ĉlanova Vlade, sluţbenikaVlade, tuţioca i sudija, svedoka i zapisniĉara, saznanja i procene prvog ĉoveka srpske plicije mogu,verovatno, da bace i novo svetlo na novu, ozbiljnu temu: politiĉka pozadina ubistva premijera Srbije.

"Novosti" otvaraju svoje stranice da i drugi uĉesnici, pre svega zbivanja kaţu svoje stavove i poglede, svojasaznanja i tumaĉenja, jednog dramatiĉnog vremena i tragiĉne smrti. Raznolikost u tome ne smeta. Biće nakraju, samo - jedna istina.

Siva zona politike 03. jul 2007.

Ekskluzivno: Dušan Mihajlovi? o politi?koj pozadini atentata na premijera: Prva podela uDOS-u oko Pavkovi?a i Markovi?a. Beba Popovi? svedo?i o ?in?i?evim kontaktima sa

nekim funkcionerima Miloševi?eve vlasti, ili sa šefovima kriminalnih grupa. Ko je traţioiz policije da se otkaţe miting opozicije?


U DOS-u je postojala ozbiljna dilema - šta nam valja ĉiniti sa Vojskom Jugoslavije, sa Ministarstvomunutrašnjih poslova Srbije i sa Resorom drţavne bezbednosti MUP Srbije? Došli smo u paradoksalnusituaciju da smo bukvalno svi mi, dakle celo Predsedništvo DOS-a, bili za to da general Nebojša Pavković igeneral Rade Marković odmah podnesu ostavke. Neki ĉlanovi Predsedništva su traţili njihovu liĉnu

odgovornost, hapšenje i suĊenje. Jedini koji je bio protiv toga da se Nebojša Pavković i Rade Markovićsmene ili otpuste, bio je predsednik Jugoslavije dr Vojislav Koštunica. Za svoje protivljenje smenjivanjuMarkovića nije dao nikakvu argumentaciju, dok su mu kod Pavkovića argumenti bili da ćemo dovesti u

pitanje funkcionisanje drţave, vojske i bezbednosti, kao vitalnih drţavnih funkcija. Bio je ovo prvi sluĉajpodele unutar, do tada, jedinstvenog DOS-a.

Na jednom od prvih sastanaka Predsedništva DOS-a, kada smo razgovarali o tome šta da se radi u oblasti bezbednosti, izašao sam sa idejom da se odmah formira savet za nacionalnu bezbednost, koji će objedinitirad svih vojnih, civilnih, diplomatskih i drugih sluţbi za bezbednost u ĉitavoj zemlji. I da se meĊusobni rattajnih sluţbi, koji ĉak ni u Titovo vreme nije prestajao, spreĉi ili zaustavi. MeĊutim, ni taj predlog

jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica nije prihvatio, bez obzira na to što sam bio veoma uporan iponavljao ga iz sednice u sednicu.

TAJNE VEZE

OVO sam napisao u svojim zapisima. Tada nisam znao ko stoji iza pojavljivanja Legije, Ĉumeta i Šiptarana ulicama Beograda, u zgradi Skupšine Beograda, gde je bilo sedište DOS-a, na inauguraciji predsednika

drţave. Taĉnije, o tome se javno šaputalo, ali vaţnije je to što o dogovorima sa njima i njihovoj ulozi nikonije upoznao Predsedništvo DOS-a. Tek iz svedoĉenja pred Specijalnim sudom Vladimira - Bebe Popovića

saznajemo kljuĉne podatke o tome. Zato ću morati da ga citiram i da pravilno protumaĉim njegovosvedoĉenje.Beba svedoĉi: “Da, da. Hteo bih, pre nego što preĊem na konkretne stvari koje se odnose na sam ovaj

proces i suĊenje za ubistvo Zoranovo, da napravim kraći uvod i da objasnim nešto što mislim da je vrlovaţno, a što je do dana današnjeg nerazjašnjeno: o jednoj izmišljenoj i laţnoj vezi izmeĊu Zorana ĐinĊića i,navodno, nekog podzemlja, sive zone iz vremena dok je bio opozicionar, a naroĉito u vreme kada je postao

predsednik Vlade. Znam i ko je to uradio i zašto je to uradio.“I nastavlja: “Zašto sve ovo govorim? Govorim zbog toga što je tokom te 1996-1997, a naroĉito 1999.godine, kada je Zoran ĐinĊić bio proglašen ìzdajnikom broj jedan ove drţave` i ĉovekom koji je naruĉio

bombardovanje i koji je u stvari `sluga nemaĉke drţave` i koji òvde ima zadatak da se što više štetenanese`, on morao da ima kontakte sa raznoraznim društvenim slojevima i strukturama. Zbog ĉega? I zbogogromne odgovornosti koju je taj ĉovek imao, a to je - da je bio predsednik najveće opozicione ili jedine



opozicione stranke u drţavi, i da je u isto vreme bio ĉovek koji je bio odgovoran za hiljade i hiljade drugihljudi koji su za njim mesecima hodali i tukli se sa policijom, pili suzavce, ili mnogi od njih gubili poslove,

bili ubijani i tako dalje, i tako dal je. Iz tog perioda i potiĉu Zoranovi kontakti sa odreĊenim funkcionerimaMiloševićeve vlasti, što mu se kasnije na vrlo ruţan naĉin imputiralo. Na primer, susreti sa JovicomStanišićem, koji su se desili jedanput ili dvaput za sve to vreme, znaĉi do 5. oktobra, i to na nekim

privatnim skupovima. Ili kontakti sa nekim ljudima za koje se kasnije ustanovilo ili utvrdilo da su šefovikriminalnih grupa. Da li je on u to vreme znao da ti ljudi pripadaju sivoj zoni? Naravno da je znao i

naravno da se sa njima viĊao upravo zbog toga da bi od njih dobio informacije, da bi saznao koji su to

razlozi, elementi koji prete ne samo njemu liĉno, jer je on o sebi najmanje vodio raĉuna, nego prete onim

ljudima za koje je on osećao odgovornost, pošto je bio njihov predvodnik. I tu dolazimo do 2000. godine ido priprema za izbore... To je vreme kada svakog dana dolazi do ubistava na ulicama... Nikakva tajna nije

da to radi mafija povezana sa Sluţbom drţavne bezbednosti. Nikakva tajna nije da to radi JSO... “Oĉito je i Bebi teško da objasni neobjašnjivo. Šta je lider opozicije imao sa „odreĊenim funkcionerimaMiloševićeve vlasti“? Ko je za koga u stvari radio? U jednoj reĉenici kaţe: „kontakti sa nekim ljudima zakoje se kasnije ustanovilo ili utvrdilo da ti ljudi pripadaju sivo j zoni“, da bi odmah u sledećoj ustvrdio da jeĐinĊić znao i tada sa kim ima posla. Ĉak i da zna da ti ljudi sa kojima se viĊa ubijaju po Beogradu. Poštopominje i susrete na slavama, zna se ko kod Srba ide kome na slavu.

S ONE STRANE

I ONDA Beba nastavl ja o pripremama za 5. oktobar: “Do nas su dolazile informacije da oni spremaju bojevu municiju za taj dan i da će tog dana doći do krvoprolića. Pokušali su ljudi iz drţavnih organa,

odreĊeni funkcioneri policije, neki i visoki, da stupe sa Zoranom u kontak t. Stupili su sa njim u kontakt itraţili od njega da otkaţe taj miting. U protivnom, oni ne garantuju, i tako dalje, i tako dalje... Zbog svegatoga dolazi do tog susreta i tog kontakta, da li je bio 4. ili 5. oktobar, ne znam, to uopšte nije ni bitno,izmeĊu Zorana ĐinĊića i komandanta JSO... I do tog kontakta dolazi, ne znam taĉno, to ne mogu da tvrdim,ali znam da je posrednik u tome bio Dragoljub Marković, jer je Dragoljub Marković poznavao LjubišuBuhu Ĉumeta i to je bila jedina, da tako kaţem, posredna veza i kontakt Zorana ĐinĊića sa nekim ljudimaiz nekog podzemlja, te kategorije i te vrste. Mada je tokom perioda opozicione borbe i terora, koje je morao

da preţivi za vreme vladavine Slobodana Miloševića, mislim naroĉito na godine od 1995. do 2000, imao i

neke druge kontakte. Podsetiću vas i na to da su ljudi koji su bili njegovo obezbeĊenje, bili ljudi koji su umladosti bili sa one strane zakona... Ali te vrste kontakata pripadnika njegovog obezbeĊenja ĉinili sukorpus nekih posrednih saznanja o tome šta se dešava u beogradskom podzemlju, šta se u beogradskom

podzemlju priĉa, ko je s kim povezan, ko je s kim u kakvim odnosima, i tako dalje.... Dragoljub je dao tuneke garancije..."

I ovde Beba otkriva mnoge nepoznate detalje njegovog opozicionog delovanja. Saopštava nam da jeĐinĊić: „naroĉito od 1995. do 2000. imao i neke druge kontakte“. Pošto svedoĉi o kontaktima safunkcionerima Miloševićevog reţima, šefom njegove tajne sluţbe i mafijaškim voĊama, na koje to „drugekontakte“ misli? Da li je reĉ o kontaktima sa predstavnicima stranih obaveštajnih sluţbi, jer se jedini onimogu dodati listi sumnjivih kontakata? I da li je reĉ o ĐinĊićevim ili Bebinim kontaktima? Svakako daBeba duguje razjašnjenje i ove enigme. Kao i objašnjenje o „nekim garancijama“ koje je Dragoljub dao uvezi sa ĐinĊićevom bezbednošću tokom susreta sa komandantom JSO-a. Zanimljivo je da se Beba

negativno odreĊuje prema ljudima iz njegovog liĉnog obezbeĊenja, koji su to ostali i kad su prešli u SMUP, pre nego što je ĐinĊić postao premijer.

Beba objašnjava i opredeljivanje vrha Drţavne bezbednosti prema novoj vlasti: “Ti novi su bili VojislavKoštunica i Zoran ĐinĊić. I jedan deo vrha Drţavne bezbednosti, oliĉen u Radetu Markoviću i njegovimsaradnicima, ide ka prijateljima, saradnicima Vojislava Koštunice, a Legija ide ka Zoranu ĐinĊiću.“

Komentar nije potreban.

Potom prelazi na svoju omiljenu temu: “Vojislav Koštunica je proglašen za predsednika. Postao je

predsednik. Otišao je u kabinet, okruţio se ljudima Slobodana Miloševića, koji su bili u toj zgradi, odobezbeĊenja do ostalih saradnika po kabinetima. Poĉeo je da dovodi u svoj kabinet ljude kojima je jedinazajedniĉka crta bila mrţnja prema Zoranu ĐinĊiću, koja je bila ili liĉna ili je poticala otuda što nisu uspelida dobiju nek e funkcije koje su ţeleli da dobiju. Na primer, savetnik za medije Vojislava Koštunice postao

je ĉovek koji nije uspeo da bude direktor `Politike` i za to je liĉno okrivio Zorana ĐinĊića, i to javno.Svakodnevno je u javnosti istupao protiv premijera, ogovarao ga, vreĊao... Njega je Koštunica uzeo zasavetnika za medije“...Beba zaboravlja svoje ranije druţenje sa Tijanićem, njegovu ulogu u pripremi javnosti za Koštuniĉinukandidaturu i ĉinjenicu da se u zemlju vratio da pomogne DOS-u u kampanji, na poziv nekoliko lidera

DOS-a, meĊu kojima smo bili Ţarko Korać i ja. Pripisuje Tijaniću ambicije da je hteo da bude direktor „Politike“, a istina je sasvim drugaĉija. Tijanić je na mesto direktora „Politike“ izabran po predloguusvojenom na sednici Predsedništva DOS-a. Svi su glasali za taj predlog, ukljuĉujući i Ĉedomira



Jovanovića, koji je na sastanku zamenjivao odsutnog ĐinĊića. Beba je time poĉeo prljavu igru „ĉiji je šef bolji“, koja se pretvorila u „rat kabineta“, kako sam krstio poguban sukob Bebe sa Tijanićem i drugimKoštuniĉinim savetnicima. Beba zatim nastavlja: “Vojislav Koštunica u to vreme izigrava ̀ kraljicu`, putuje po svetu, prima ĉestitke,Srbija ulazi u Ujedinjene nacije, graĊane više ne interesuje šta se dešava iza scene, postali smo deo sveta. A

u isto vreme svi su i dalje na svojim funkcijama, svi oni za koje znate da su ubijali, pljaĉkali i krali su tuoko vas... I tog trenutka ta njegova iznuĊena izjava - da neće dati da oni idu u Hag - i te priĉe kao pokušajida se uznemiri JSO i da se napravi neki novi postpetooktobarski puĉ. A taj postpetooktobarski puĉ nijetrebalo da bude puĉ da bi se Koštunica uklonio, nego bi Koštunica ostao kao figura, ali bi se ovo "radikalno

krilo" DOS, što je tad tako i nazivano, koje je predstavljao Zoran ĐinĊić, uk lonilo, pa bi se onda tuverovatno napravio neki kompromis, kako to već u Srbiji ide - nema veze šta je bilo, sada smo prijatelji,koaliciona vlada, koncentraciona vlada, pa šta ima veze, pa neka doĊe i Milošević i tako dalje, i tako dalje...Znaĉi, zbog te odgovornosti je to uradio. Moţda je dao još jedanput ili dvaput izjavu na tu temu, ili na temuJovice Stanišića. To je sve što je taj ĉovek ikad pozitivno, afirmativno, ili bilo šta rekao o toj jedinici“... Opet Beba izvrće suštinu. ĐinĊiću su, po njegovom mišljenju, dozvoljeni susreti i dogovori sa onima „zakoje znate da su ubijali, pljaĉkali i krali“, a Koštunici ne.

"HEROJSKA JEDINICA"

NASTAVLjA sa ulogom JSO-a i opisom njenog komandanta: “Tako dolazi do 5. oktobra, dolazi do teĉuvene priĉe da je JSO spasla pokolj u Beogradu, što nije taĉno. Odnosno, delimiĉno je taĉno... Onda je odtoga stvorena priĉa, vrlo brzo je stvorena priĉa zato što je bilo potrebno da se stvori mit, da iza toga stojiĉojstvo i junaštvo JSO... Tu mu je u prilog išla još jedna stvar, a to je da je Zoran ĐinĊić bio prinuĊen da da

nekoliko izjava koje su potpuno zacementirale tu njegovu priĉu... To su bile izjave da je JSO herojska jedinica, da ne dozvoljava da mu iko dira komandanta i njih, i da, dok je on na vlasti, nikad niko od njih

neće otići u Hag...“Ovde Beba zaboravlja da je priĉa o kojoj govori cementirana izjavama ĐinĊića da će „pre otići sa vlastinego što će dozvoliti da se ovim junacima nešto desi“. A zna se ko je bio ĐinĊićev ĉovek za odnose sa

javnošću.

Legija pos tavljao šefove policije 04. jul 2007

Legija poru?ivao: "Mi ?emo da na?emo gde Stamboli?a drţe". Vlast curi iz PredsedništvaDOS-a u neformalne vode Bebe Popovi?a. "Legija direktno postavio Buhu,

Radosavljevi?a, Bracanovi?a, Radovana Kneţevi?a"... tvrdi Beba Popovi?


U NASTAVKU svedoĉenja Beba objašnjava „nuţnost“ svojih susreta sa Legijom i ostalim junacima priĉe,uvek se zaklanjajući iza ĐinĊića. Citiram: “MeĊutim, vesti manipulatori, pre svega komandant te jedinice,ali i ljudi koji su bili oko njega, uspevali su da u tom periodu nesigurnosti i neizvesnosti nametnu kao

neophodnost da se svakodnevno s njima ili viĊate ili razmenjujete informacije. Jer, bez obzira na to što jeSlobodan Milošević priznao da je izgubio izbore, toga dana kada je Vojislav Koštunica trebalo da bude

proglašen za predsednika Jugoslavije (pošto to ne moţe da se desi u Skupštini, nego se dešava u Savacentru), stiţe informacija koja dolazi ne tako što vam je kaţe neko neozbiljan - da se tog dana sprema

krvoproliće u Sava centru, koje će izazvati radikali, jer neće to da dozvole. I šta sad? Ĉija je odgovornostako se, ne daj boţe, to desi? Normalno da u takvim situacijama morate, ko god vam se ponudi da ima nekuinformaciju, da se sa njim viĊate i da se sa njim nalazite... Šta podrazumevam pod manipulacijom? Pod

manipulacijom podrazumevam svakodnevne informacije tipa: Preti vam opasnost odavde, odande...Pretpostavljam da to svi znate, to je jedan oproban udbaški metod, gde ljude za koje znate da nemajuiskustva, za koje znate da nisu sluţbenici drţavne administracije, kao što nije bio Zoran ĐinĊić. Bez obzirana svoje uspehe, bez obzira na svoje znanje i na svoju inteligenciju, on ne zna šta znaĉi upravljati drţavom.A vi to znate, jer imate iskustva, jer ste tu bili deset godina. I onda svakodnevno stiţu informacije u stilu:Vojska se sprema, hoće da ubiju Stambolića... To su sve informacije koje su dolazile od MiloradaLukovića: "Mi ćemo da naĊemo gde Stambolića drţe..." Došlo je - to moţe da se proveri - ĉetiri ili pet

akcija saveznog MUP, jer mi smo tada dobili savezni MUP i Zorana Ţivkovića, pa pošto nismo imali poverenja u republiĉki MUP, jer tu su i dalje ostali isti kadrovi, a ministar nije postojao, nego je bio"troĉlani ministar", pa nikad nije mogla da se, sem konsenzusom, donese odluka .. Ja znam za dve..."

Kad proĉitamo Bebino svedoĉenje i objašnjenje tih mafijaških „manipulacija“, shvatamo da se u stvariradilo o stalnom druţenju i intenzivnoj razmeni informacija. Tako su Legija i ostali Bebini pajtaši postali



njegovi partneri, odnosno partneri u podeli odgovornosti za rovito stanje u zemlji, opet pripisujući ĐinĊiću,ĉitaj - sebi, najveću odgovornost u svemu tome. Dakle, već tada vlast poĉinje da curi iz PredsedništvaDOS-a i legalnih institucija u nef ormalne vode kojima je gospodario Beba. Oni koji su bili obiĉne slugekod Miloševića, postaju sad partneri moćnom Bebi.

DIREKTNO UNAPREĐENJE

SAZNAJEMO i ko je kadrovik nove demokratske vlasti koja hoće da raskrsti sa Miloševićevim kadrovima,za razliku od Koštunice, koji to neće. Beba nastavlja svedoĉenje: “I vi ste, znaĉi, to morali da proveravate i

da se u tim danima viĊate sa tim ljudima. Milorad Luković je taj period iskoristio da promoviše i postavisvoje ljude. Znaĉi, on je direktno postavio Boška Buhu. Ja sam bio prisutan kada je to traţio. On je direktno

postavio Gorana Radosavljevića... On je sebe jednostavno predstavio: `Ja sam vaš, vi moţete da raĉunatena mene.` Zoran ĐinĊić je sa njim obavio razgovor tada, neposredno oko 5. oktobra. Ja sam bio prisutan, ne

na tom sastanku njih dvojice, prisustvovao sam sastanku do koga je došlo 6. oktobra u Skupštini grada, gde je pored Milorada Lukovića bio prisutan i Bracanović. Tada sam prvi put video i jednog i drugog... Bilismo zajedno u jednoj maloj sobi, u onoj atmosferi naoruţanih ljudi, pušaka i tako dalje, gde je Legijaotprilike predlagao da Bracanović bude šef DB, odnosno prvo je pitao da li Jovica Stanišić hoće da bude šef DB. Ako hoće, sve je u redu. Zoran je rekao: `Ne znam, nisam imao kontakt sa njim.` Da li tada ili kada

smo se videli sa Jovicom Stanišićem, dva-tri dana kasnije, Zoran mu je rekao da Jovica Stanišić neće, jer je bolestan, odbija da bude. Onda je Legija predlagao da to bude Bracanović kao s̀uper tip`. On je, kao,najbolji za to mesto. A ako baš on ne moţe, pošto smo tad ĉuli da je on bio komandant, odnosno šef zaobezbeĊenje JSO, pa malo nije baš zgodno da iz tako prokaţene institucije njen ĉovek bude na tom mestu

uz prvu demokratsku vladu kao šef DB, onda je predloţio Andriju Savića, ali je doveo i Boška Buhu tu iupoznao ga sa Zoranom ĐinĊićem. Ja sam bio prisutan tada. Rekao je: Èvo, ovo ti je...` (ne znam kako sezvao prethodni šef beogradske policije), èvo, on moţe da ti bude to`. Predloţio je i Gurija, predloţio je iRadovana Kneţevića. I direktno je Radovan Kneţević, po njegovim preporukama, bio postavljen. Znaĉi, taviĊanja tih dana, neposredno oko 5, 6, 7. oktobra, i te manipulacije koje su dolazile sa njegove strane, a uisto vreme i izjave koje je davao Zoran ĐinĊić ili neki drugi lideri DOS, poĉele su da stvaraju atmosferu,otprilike, Koštunica se ogradio vojskom, on ima vojsku i vojska je oko njega, a Zoran ĐinĊić je prigrabioJSO. I to je otprilike, da tako kaţem, bila neka neformalna percepcija u Srbiji.“I tako saznajemo: "Ja sam vaš, vi moţete da raĉunate na mene." Kao i to ko je trebalo da bude zamena zaRadeta Markovića, koga su tih dana „surĉinci“ i „zemunci“ jurili po ulicama Beograda da njima predaResor drţavne bezbednosti MUP Republike Srbije. Niko dugi nego Legijin potrĉko iz JSO-a -Bracanović.To baca sasvim drugaĉije svetlo na Koštuniĉinu odluku da umesto postavljanja Bacanovića zadrţiMarkovića. Zanimljivo je da Bebi tada nije bilo sporno da se na tom mestu naĊe Jovica Stanišić. Ali je to

ovaj odbio.

OPASNA TROJKA

POŠTO ĉesto upotrebljava reĉ - manipulacija, Beba pokušava da objasni šta pod tim podrazumeva: “Podtim podrazumevam da se komandant Jedinice za specijalne operacije sa Zoranom ĐinĊićem viĊaoiskljuĉivo zbog provere ili saopštavanja nekih informacija koje su bile od ţivotne vaţnosti tipa: E, imam davam se javim, pa da vam kaţem, znam gde je Stambolić. To je strašno vaţno da naĊete, je li tako? Ili: Hej,pazite, spremaju se ovi da upadnu tu i tu, moramo da se organizujemo, morate da vidite, idite ovde, idite

onde... To su mi informacije... I onda se to prepriĉava i kaţe: Hej, Legija - Zoran, Legija - Zoran. Ta vrsta

manipulacije koja je poĉela da se odigrava i koja je kulminirala tokom perioda novembar, oktobar,decembar, kada Zoran ĐinĊić formalno nije imao nikakvu vlast, i kada je praktiĉno sedeo ili u BraćeJugovića ili u Demokratskoj stranci, ali se pripremao i za te izbore i pripremao za novu vlast, kulminirala jedo tog nivoa da je 7. januara 2001. godine (na pravoslavni Boţić) Zoran ĐinĊić traţio sastanak sa Ljubišom

Buhom Ĉumetom i Miloradom Lukovićem. Ja sam bio prisutan na tom sastanku. Taj sastanak se odigrao u prostorijama moje agencije `Spektra`... Tema tog razgovora je bilo Zoranovo obraćanje njima, kada jerekao: `Hej, da vam kaţem...` ...Èj, samo da vam kaţem, ja za dvadeset dana postajem predsednik vlade. Ikada budem postao predsednik vlade, da ne mislite da smo mi neki drugovi, ili prijatelji. Ono što ću ja daradim, prva stvar, to će da bude obraĉun sa kriminalom, i ne optuţujem vas.` Pošto su oni otprilike rekli,kao: `Hej, dobro, pa šta to nama priĉaš, kakve mi veze imamo, što to nama...`, on je rekao: `Ne optuţujemništa, ne govorim, ali vam samo kaţem, bilo kako da ste u bilo šta umešani, ili bilo šta da radite, ili bilokad, ne interesuje me. Šta je bilo, ne interesuje me sad uopšte. Budete li nastavili to da radite, da se ne desida bude priĉa da je Zoran ĐinĊić izdao prijatelje, ili izdao ljude koji su mu nekad pomogli, ili da je ontakav i takav.`

Tako Beba stavlja pokojnom ĐinĊiću u usta izjavu da su mu Legija i Ĉume “prijatelji”, koji su mu nekada“pomogli”. Ima li teţe optuţbe izreĉene na ĐinĊićev raĉun? Postavlja se pitanje šta je prava priroda tog



“prijateljstva” i šta su to oni “pomogli” ĐinĊiću? Ili Bebi, pošto je verovatnije da se to odnosi na Bebu, a ne

na pokojnog premijera. Na taj zakljuĉak navodi sam Beba, kad kaţe: “Naţalost, kaţem, naţalost, ZoranĐinĊić se nije bavio takvim stvarima i, drugo, Zorana ĐinĊića, kao predsednika vlade, interesovalo je onošto treba da radi predsednik vlade, a to je da se bavi svim ministarstvima, ali pre svega ekonomijom.“Poslove drţavne bezbednosti i policije, kao i odnose sa mafijom, prepustio je njemu, sudeći po njegovimizjavama. MeĊutim, svakako najvaţnije otkriće predstavljaju imena trojke koja je ţarila i palila Srbijom.Koja je odluĉivala, ne samo o tome ko će šta biti, ko će dobiti koji posao i privatizovati neku dobru firmu,već je uskoro postala i „gospodar ţivota i smrti“ u Srbiji. Tako je kriminalna piramida, stvorena za

Miloševićevo vreme, samo zamenila svoj vrh. Na njemu su se, po Bebinom svedoĉenju, umesto rasturene

„familije“ instalirali Beba, Ĉume i Legija.

PARTNERI I SARADNICI

ALI sve je išlo na Zoranov raĉun. I o tome Beba svedoĉi: “Bio sam prisutan kada mu je to govorio Nenad

Ĉanak i bio sam prisutan kada mu je Kole - MK komerc - Kostić, govorio isto to, kao: Èj, Zorane, pa ovo je strašno, svi se pozivaju na tebe, pa znaš šta rade.` Pa, kao: `Hej, ti si novi Sloba, a Ĉeda je novi Marko, izrazloga što se viĊaju sa Ĉedom toliko i toliko puta i što se viĊaju sa tobom toliko i toliko puta, pa to jekatastrofa`... Legija se ponašao kao da to njemu Zoran govori kao partneru i saradniku koga moli da sad,kad Zoran doĊe na vlast, on, Legija rašĉisti kriminal..."

Ĉanak je poznat po tome da nema dlake na jeziku, a Kostić je bio direktor DS, blizak ĐinĊićev saradnik.To što su mu rekli govori dovoljno dokle su Bebini kontakti doveli. A sam Beba priznaje da se Legija

ponašao kao „partner“ i „saradnik“. I to ne samo u „rašĉišćavanju kriminala“, već i u poslovima tranzicije i

privatizacije. Ali o tome nešto kasnije.

Čume - glavni informator 05. jul 2007.

Bivši ministar policije pokuša?e da objasni politi?ku pozadinu atentata na premijera -Legija se mnogo ljutio, hteo da podnese ostavku što bez njegovog pitanja treba da budepostavljen Goran Petrovi?. "Smirili smo ga time - kaţe Beba Popovi? - što je Bracanovi? postavljen za šefa Sedme uprave" . Taj dil je po?etak tragedije i propasti DOS . HapšenjeMarkovi?a - potpuno promenilo odnose u klanovima .


BEBA nastavlja da politiĉki sahranjuje mrtvog Zorana. Nastavlja svedoĉenje: “Umirio je savest timrazgovorom i onda je samo traţio i ĉekao da vidi naĉin na koji će se ti novi ljudi koji budu postavljeni,obraĉunati sa njima i ako nastave to da rade, on je svoju savest umirio. Tada dolazi do formiranja noveSluţbe drţavne bezbednosti. Komandantu za specijalne operacije, kao i Jovici Stanišiću, s kojim sam ja uto vreme odrţavao kontakte i viĊao se, bilo je veoma stalo ko će biti ti ljudi ... Ja sam bio umešan, kao što

je poznato, to sam više puta rekao, u postavljenje tog ĉoveka ,.. Meni je dao da to sa ostalima nekakokoordiniram. Ja sam saznao, ne sećam se više od koga, moţda ĉak i od Dušana Mihajlovića, da postoji

neko ime, Goran Petrović, neki ĉovek koji nije loš, koji nije bio u sluţbi kada su ubijali, koji nije bogat,koji ţivi u stanu od 40 kvadrata, koji ima 15 godina iskustva, koji zna jezik, koji normalno izgleda, ĉitanovine, knjige i tako dalje, i da, kao, treba da obavimo razgovor sa njim, a prethodno je već sa njimrazgovor obavila i Ljiljana Nedeljković, šef kabineta Vojislava Koštunice i da oni, otprilike, nemaju ništa

protiv. Ja sam ga video na deset minuta i rekao Zoranu: `Pa, mislim, nije loše`."Ispada da je ĐinĊić „umirio savest“ i vlast, bar kad je reĉ o poslovima drţavne i javne bezbednosti, predaoBebi liĉno. Uostalom, već smo ĉuli da to njega i nije interesovalo i da nije hteo da se time bavi. LjUTI LEGIJA

ZATIM, Beba objanjava kako je „smirio“ iznerviranog partnera: “Postavljenje Gorana Petrovića je vrloiznerviralo Milorada Lukovića. Pretio je tog dana da će da da ostavku, da će da napusti Jedinicu, da to nijefer prema njemu, da ne moţe da se postavlja naĉelnik drţavne bezbednosti, a da se on ne konsultuje. Tada

me je drugi put u ţivotu pozvao telefonom. Pre toga me je pozvao 6. ili 7. oktobra da mi kaţe da će nekogtamo da polomi, nekog za koga je mislio da ima veze sa nama, ko je njegovog brata kada su upali u carinu

udario nekim aparatom za gašenje poţara. Tada me je drugi put pozvao telefonom da me pita da li ja znamko je Goran Petrović, da je on brat, ne znam, nekog Munje, lopova sa Novog Beograda, kriminalca, da jeukljuĉen u to; pa je onda, posle pola sata bila, kada se utvrdilo da nije to on, bila sledeća priĉa, da je on



izdajnik, da radi za Amerikance i tako dalje. Ta njegova nervoza je smirena time što je postavljen MiloradBracanović na mesto šefa Sedme uprave, po njegovom insistiranju i uz protivljenje Gorana Petrovića.Znaĉi, to znam, jer sam u to bio direktno ukljuĉen. Zoran mi je dao papirić na kome je pisalo to ime, irekao: `Hej, vidi, pitaj Gorana, da li moţe ovaj ĉovek`. To se, znaĉi, dešava neposredno posle postavljenjaGorana Petrovića: `Da li ovaj ĉovek moţe da postane neki naĉelnik, znaš, nema smisla sada, oni se ljute,kao nismo ih konsultovali, nismo ih pitali, što da zaoštravamo sad, da zateţemo odnose. Ako to nije neki

problem i ako je ĉist, neka ga postave`... Goran Petrović je prvi put odbio i rekao mi: `Ma ne, kakvi, ej, štati je. Pa, gde on`. Ja sam to preneo Zoranu, onda je Zoran traţio da ĉuje razloge, mislim, koji su razloziotprilike, šta ima za njega, da mu kaţem ... E, onda je dan ili dva posle toga, ne znam, da li su se u

meĊuvremenu videli Luković i Zoran, ili je to bilo posredno, ili je zvao telefonom, ili je ne znam štaapelovao, jer otprilike tu se strašno puno manipulisalo u to vreme emocijama i išlo se na savest.“Šta posle ovog otkrića reći? Mogu samo da konstatujem da je ovaj Bebin dil koji je napravio sa Legijom

pravi poĉetak naše tragedije i propasti DOS-a, prve demokratske vlade, njenog premijera i ministra

unutrašnjih poslova, da o ostalima ne govorim. VUK ĈUVA OVCE

NISU se svi slagali sa Bebinim kadriranjem: “Znam kada je bio postavljen Buha, bilo je ljudi koji su bili

protiv toga. Kad kaţem ljudi, mislim na ljude iz policije. Ne mogu da se setim da li je bio i ministar Mihajlović ili neki koji su se tim bavili, ali se sećam da je bilo otprilike priĉe: Èj, pa ĉekaj, pa nije fer, kad je trebalo da se ĉuva televizija 5. oktobra noću, kada je Koštunica išao da govori, onda je Buha bio dobar dadoĊe sa brigadom sa Novog Beograda. Da li bi je on saĉuvao ili ne bi, vi to ne znate, ali ĉinjenica je da jeon tada došao".Beba objašnjava zašto se moralo tako: “Tako da pretpostavljam da je i to insistiranje za Bracanovića išlo u

tom pravcu: `Hej, a kad nismo tamo pobili dvadeset hiljada ljudi i zaklali, što bi inaĉe nama bilo, ono,dnevna obaveza, morali smo da apstiniramo i da se muĉimo, frustrirani smo bili što nismo`. Pa kao, À sad,šta sad? Sad kao, ko nas šiša`. I onda je Zoran rekao: `Dobro, bez obzira, postavite Bracanovića na tomesto`. I onda je on postavljen“. I kako su pravljeni truli kompromisi: “Ali ja sam posle toga obavio razgovor sa Goranom Petrovićem i

pitao ga: `Hoće li to da bude neki strašan problem? Jer, ako to njegovo postavljanje ne bude rezultiralonekim vašim akcijama koje narod oĉekuje i Zoran oĉekuje, pa sutra ili za dva meseca budete rekli da nistemogli ništa da rešite zato što je tu bio Bracanović, onda bolje idi i reci Zoranu da ne moţemo to da radimo`.Onda je on rekao: `Pa ne, ne, ne, dobro, mi ćemo to nekako da prespojimo preko Beogradskog centra.Mijatović će to da uradi. Nema veze. Ma, znamo mi njega. Oni su njemu i nudili da bude naĉelnik`."I tako je vuk postavljen da ĉuva ovce. MeĊutim, obećanja data narodu su problem. Šta sa nerazjašnjenim

politiĉkim ubistvima?

Nema kod Bebe šale sa obećanjima datim narodu: “I zbog toga sam ja posle toga pitao, jer mi je to rekao

Zoran da pitam, da ne bude posle `nismo rešili Ibarsku, nismo rešili Ćuruviju, jer si nam uvalioBracanovića.` Onda su oni rekli: `Ne, ne, ne, nema tu problema, imamo mi Beogradski centar, mi ćemopreko Beogradskog centra to da radimo`."

Ali problemi ipak prevazilaze velikog kombinatora: “I kao što se svi dobro sećate, nije prošlo ni 15-20 dana

posle toga, Rade Marković je već bio uhapšen i tad poĉinju problemi na relaciji Jedinica - ta grupa, kako

god da se zove, i šta god da je ona, a oni kulminiraju dogaĊanjima koja su se posle toga dešavala“... BUHA - VEZA

I TADA poĉinje Bebina „igra“, ĉiji se epilog zna: “Od tog trenutka poĉinje tzv. igra ko će koga tunadmudriti. On je bio ubeĊen da će on to uraditi. Vlast je bila ubeĊena i Zoran je verovao da će to onuraditi, i od tada se stvari proporcionalno menjaju, u zavisnosti od toga koliko se politika u to mešala ikoliko je politika bila u to ukljuĉena, jer od tog trenutka, znaĉi, siguran sam da je to postojalo i ranije, aliznam od trenutka hapšenja Radeta Markovića i hapšenja ljudi sa Ibarske magistrale da je to bila ta grupa.Priĉam to na osnovu onih informacija koje smo dobijali i ranije, i na osnovu tih kanala koji su dolazili iranije. Najĉešće je to bilo preko Ljubiše Buhe. Najĉešće. Jer, to je bio jedini kanal i jedina veza. Znaĉi,

Ljubiša Buha, pa, ili Dragoljubu, pa Dragoljub to nama prenosi ili, u kasnijoj fazi, Ljubiša Buha meni liĉno.Sve u stilu da je Zoran potĉinjen, da se naziva u njihovim krugovima `piĉka`, da je izdajnik, da je smrad, da

je Koštunica pravi... Naravno, nije se govorilo da je to zbog Ibarske magistrale i zbog droge, nego, naravno,

zbog patriotizma, naravno zbog Haga, naravno zbog Srbije, naravno zbog svetih grobova junaka koji su

ginuli širom Jugoslavije za odbranu Jajca, Drvara, friţidera i ne znam ĉega. Naravno, naravno da je postojala veza i naravno da je tad sve to krenulo. I mi smo znali da je to tako“. Novo kapitalno otkriće. Saznajemo, posle toliko vremena, ko je bio glavni Bebin informator, a samim tim inaše nove vlasti. „Najĉešće je to bilo preko Ljubiše Buhe. Najĉešće. Jer, to je bio jedini kanal i jedina veza.Znaĉi, Ljubiša Buha“. Šta da se kaţe, moţe samo da se zanemi pred ovakvim saznanjem. Svaka igra podrazumeva bar dva uĉesnika: “Bez obzira na to, on je i dalje do juna te godine bio komandant

Jedinice za specijalne operacije. Znaĉi, u instituciji vlasti ĉiji ste vi šef, i kao što i vi morate da se i prema poslednjem saradniku u sudu ophodite i razgovarate na naĉin na koji se to oĉekuje od nekog ko je šef suda



ili predsednik, nije ni vaţno, to mora da radi i predsednik vlade…“

Treba poštovati ovakvu brigu za saradnike i prijatelje. Jedino se pitam da li je Legija bio saradnik prethodnog premijera Mirka Marjanovića? I zašto se osula tolika lavina na mene kad sam istu osobu

nazvao „gospodin“, jer se prema meni uvek ponašao gospodski i prema pravilu sluţbe, salutiranje,„dozvolite da se obratim“? Nisam siguran da se tako obraćao i Bebi. SVE JE JASNO

STRAH ĉini svoje: “I sad, kad Radeta Markovića stave u zatvor, da li će Rade propevati ili neće, šta ćereći, šta neće reći, i tako dalje. Znaĉi, mislim na pripadnike JSO, mislim i na pripadnike SAJ i na drugedelove policije. Oni su samo ekstremna jedinica koja je imala tu ekstremnu moć“.

I kad lopta pukne: “Znaĉi, od tog trenutka poĉinje rušenje te Sluţbe i poĉinje diskreditacija Zorana ĐinĊićasa priĉom da je Zoran ĐinĊić kriminalac. Dokazi za kriminalne radnje su, normalno, izvedeni na osnovulogiĉkog zakljuĉivanja da je Ljubiša Buha Ĉume najpoznatiji kriminalac u Evropi, prijatelj, školski drugDragoljuba Markovića, a da je Dragoljub Marković kum Zorana ĐinĊića. Prema tome, šta ima tu više da se

priĉa, sve je jasno. Sav kriminal koji u drţavi postoji, praktiĉno sprovodi Zoran ĐinĊić“.Ostaje ĉitaocima da misle svojom glavom i da sami zakljuĉe ko je najviše doprineo “kriminalizaciji”Zorana ĐinĊića. I ko pere svoju biografiju preko mrtvog ĐinĊića koji ne moţe da se brani od ovakvihodbrana onog koji ga je u svom iskazu pretvorio u svoju “marionetu”.

Nismo bili dorasli izazovu 06. jul 2007.

Bivši ministar policije pokuša?e da objasni politi?ku pozadinu atentata na premijera:Kako sam postao Koštuni?in provereni ministar i ?in?i?ev potpredsednik. ?in?i?: "Nikomništa nisam duţan - ni politi?ki, ni materijalno". Koja dva ministra nisu "prošla" lekarski pregled. Ve?u ulogu od Predsedništva DOS, Vlade i njenog kolegijuma ima trio: Beba-

?ume-Legija


POSLE pobede DOS-a na republiĉkim izborima u Srbiji, poĉeli su dogovori o formiranju prve demokratske

vlade. Razgovore je inicirao Zoran ĐinĊić kao mandatar. Na Predsedništvu DOS-a jasno je saopštio da svilideri stranaka DOS-a budu ĉlanovi Vlade Srbije.

Odmah mi je postalo jasno da ĐinĊić ima ideju da nas okupi u vladi, kako mu ne bismo politiĉki smetali. Ito kao potpredsednike, jer te funkcije nemaju nikakvu stvarnu teţinu. Samo je Vladan Batić, koji je kaoadvokat imao ţivotnu ambiciju da postane ministar pravde, odbio ĐinĊićevu ponudu i insistirao da budeministar pravde. I Zoran ĐinĊić je to prihvatio, ali je rekao Batiću da ne moţe da bude potpredsednik.

KRŠENjE PRINCIPA

ĐINĐIĆU sam skrenuo paţnju da nemam ambiciju da se vraćam tamo gde sam već bio, a njega samupozorio:

- Šta tebi treba da budeš premijer prve tranzicione vlade, kada znaš da ni jedna nije doĉekala kraj svogmandata. Nemaš nijedan razlog da se ţrtvuješ i sagoriš na toj funkciji.Moje ubeĊivanje nije omelo Zorana ĐinĊića u nameri da preuzme kormilo ranjene i unesrećene Srbije.- To mora neko od nas da uradi. Bolje mi nego neko drugi. Treba hrabrosti u ovom trenutku, a ja je imam -

uveravao me je ĐinĊić.- Ako je već tako, zbog tvoje hrabrosti hoću da te podrţim, ali hajde da se dogovorimo oko nekih stvari. Davidimo ko su naši partneri, da vidimo ko je šta kome duţan, ko prema kome ima ob aveze. Imali smo 5.

oktobar, u kome su svi uĉestvovali. Sada se priĉa i kod ovih iz vojske i kod ovih iz policije i kod "crvenihberetki" i kod kriminalaca, da su i oni bili u revoluciji. Hajde da vidimo to, pa da podvuĉemo crtu, daraspravimo to, da nam ti ljudi ne budu teret koji ćemo nositi. Da svako od nas kaţe koje obaveze premakome ima i da vidimo kako ćemo ih rešiti, da nam to sutra ne smeta u funkcionisanju vlade.Zoran mi je odmah odgovorio:

- Ne, ja nemam obaveze ni prema kome! Nikome ništa nisam duţan, ni u materijalnom, ni u politiĉkomsmislu, i to me ne interesuje. Moja vlada će raditi u interesu Srbije i u interesu politike koju vodimo.Moramo da poţurimo i da nadoknadimo propušteno vreme. Sad je prilika i sad to treba da uradimo.

Zoran ĐinĊić me je "kupio" tim razgovorom. Sada znam da nije bio potpuno iskren. I da je ulogu premijera



prihvatio svestan da jedino tako moţe nastaviti svoju bitku, ne samo za modernu Srbiju, nego i bitku za prestiţ sa Koštunicom, koji je postao popularniji od bilo kog politiĉara pre njega.

Tada smo se dogovorili da moj resor bude ono što mi je blisko, a to su drţava, reorganizacija drţavneuprave i administracije u najširem smislu.

Kad sam već prihvatio potpredsedniĉku funkciju, ĐinĊiću i Koštunici nije bilo teško da me nagovore nanovo kršenje sopstvenih principa. Postao sam "privremeni ministar unutrašnjih poslova".Meni je i danas zaista teško da objasnim zašto sam prihvatio ovaj predlog. Nalazim dva razloga. Prvi - to su

od mene traţili i premijer i pr edsednik. Drugi - hteo sam da pomognem da se prevaziĊu nesporazumi, jer

sam znao da njihova neslaganja mogu usporiti i dovesti reforme i naše zajedniĉke napore u pitanje. Takosam dobrim namerama poploĉao svoj put u pakao.

DVOJICA "BOLESNA"

NOVI saziv re publiĉkog parlamenta konstituisan je 10. januara. Odmah sutradan, ĐinĊić prostorijamaDOS-a ima prvi dogovor sa kandidatima za sastav vlade. Mandatar je izloţio svoju koncepciju. Kako smotranziciona vlada, upozorio nas je na "mešanje sistema", starog i novog, i da treba razlikovati "glavna"

pitanja od sporednih. "Kolegijum ćemo dnevno imati", rekao je i nastavio: "Naši liĉni odnosi zasnivaće sena jasnim principima i pravilima. Uvešćemo novi stil rada i ponašanja. Tri principa su obavezujuća za sve:

1. Lekarski pregled i zdravstveni karton.

2. Mere štednje - prodaćemo sve što nije potrebno drţavi; drastiĉno smanjiti fondove za reprezentaciju i sve

troškove, od mobilnih telefona pa nadalje.3. Niko ne sme da zove RTS, sudije, policiju, finansijsku policiju, javna preduzeća zbog bilo kakvog svoginteresa.

Posebno je naglasio obavezu da poštujemo nezavisnost sudstva. I onda je naglasio: "Vlada je BOG - a ne

ministar." Zatim nas je obavestio da svi, kao što je praksa u demokratskim zemljama, moramo proći tzv.

hiring, svojevrsno ĉistilište, propitivanje o svemu što bi moglo biti prepreka za ĉlanstvo u Vladi. Novi muk je izazvao i sledeći njegov zahtev: "Svi morate prijaviti svu svoju imovinu."

Zatim je prešao na kadrovska rešenja. Poĉeo je sa obaveštenjem da će privremeni ministar unutrašnjih poslova biti Dušan Mihajlović, a ne Gradimir Nalić. "Sa ovim se sloţio Voja", kaţe, pa dodaje: "Nalićevabiografija je Ĉernobilj!"Svi smo srećno prošli "hiring" na sednici Predsedništva DOS-a i svi smo išli na VMA da bismo obavili

preglede i dobili lekarska uverenja o psihofiziĉkom zdravlju. Ne znam ko je sve prijavio svoje imovno

stanje. Rezultate lekarskih pregleda premijer nije javno objavio, rekavši nam samo: "Dva kandidata nisu prošla na pregledu."ĐinĊić je izneo svoj program i predstavio svoj kabinet poslanicima Narodne skupštine 25. januara. Iznjegovog opširnog govora zapisao sam kratku poruku: "Nećemo lagati, nećemo krasti!" Sve drugo,glasanje, zakletva, ĉestitanja i ostale priĉe su mi već bili poznati. I tako nova, demokratska, reformska Vlada Srbije, sa premijerom Zoranom ĐinĊićem na ĉelu, tek krajem

januara 2001. godine stupa na scenu i suoĉava se sa gomilom nasleĊenih problema. To me nije posebno plašilo jer - problemi mogu da se reše, pravi problem su ljudi, odnosno odnosi izmeĊu njih. Ali, odnosi uVladi nisu bili idiliĉni od samog starta.

"DOBRI" I "LOŠI"

NI mi kao ĉlanovi, ni premijer, nismo se drţali dogovora sa navedenih sastanaka. Od mnogih primera kojiilustruju ove konstatacije, navodim dva.

Prvi je, Vlada se brzo podelila na "dobre" i "loše" momke. "Dobri" su postali donosioci lepih vesti, a "loši"su saopštavali neprijatne istine i obavljali prljavi deo posla. To i ne bi bio poseban problem da je Vlada kaotim stajala podjednako iza jednih i drugih, odnosno, da "dobri" nisu postali premijerovi miljenici, a "loši"

problem od koga je ĉesto "prao ruke".Drugi je - naĉin rešavanja meĊusobnih problema. Umesto da se svi meĊusobni problemi rešavaju nasednicama Predsedništva DOS-a ili na tzv. drţavnom vrhu, oni su pokretani javnim optuţivanjem prekomedija.

Lako je reći da su posledice razlaza predsednika i premijera bile tragiĉne, ali veoma teško je govoriti otome šta je sve prouzrokovalo sukob i ko je za njega kriv. Dok se većina svr stava na stranu svog izabranika,

moje iskustvo mi govori - nema nevinih. Kada to kaţem, mislim i na sebe, ne samo na glavne aktere uspehai propasti 5. oktobra.

Svakako da su imali uticaja i realni problemi sa kojima smo se suoĉili bez potrebnog iskustva u voĊenju



drţavnih poslova, kao i liĉni animoziteti uĉesnika u ovim zbivanjima. Koliko je to bio "rat kabineta", akoliko su sami šefovi bili "ĉuvari taština", ne mogu pouzdano da tvrdim. Sve u svemu, nismo bili dorasliizazovu koji su nosile uloge koje nam je dodelila narodna bujica zvana 5. oktobar, uz asistiranje mnogih

tajnih centara moći, Dovoljno je pogledati biografije lidera DOS-a i onih koje smo mi kao lideri postavili,

sa ĉasnim izuzecima. MeĊusobni sukob ĐinĊića i Koštunice posebno su podsticale jake liĉnosti iz njihovih okruţenja, koje suvršile snaţan uticaj na svoje predsednike. Ljiljana Nedeljković, moćna šefica predsednikovog kabineta, bila

je Koštuniĉina siva eminencija. Ona je o Vojislavu Koštunici brinula u svakom pogledu, kao majka o svom

detetu, sa ţeljom da ga zaštiti od svega neprijatnog, pa ĉak i od Zorana ĐinĊića. Na drugoj strani bio jeVladimir - Beba Popović, vešti menadţer i sposoban struĉnjak za marketing, ĉovek koji razmišlja 200kilometara na sat i koji je jedini mogao da prati ĐinĊićevu operativnu brzinu rada.

Netrpeljivost je poĉela odmah posle pobede na izborima i vezana je za meru doprinosa Koštunice i ĐinĊića pobedi nad Miloševićem. Ko je zasluţniji za pobedu i samim tim ko treba da ima više vlasti i uticaja,postajalo je sve prisutnije pitanje. Posle dolaska ĐinĊića na ĉelo republiĉke vlade, povećalo senezadovoljstvo i ţelja za većim uĉešćem u vlasti Koštuniĉinih ljudi, a samim tim i ukupna netrpeljivost

prema ĐinĊićevom timu. Bilo je vrlo jasno da DSS ne gleda sa entuzijazmom na ĐinĊića kao premijera.Mislim da je ta sujeta bila mnogo više izraţena kod stvarnih "ĉuvara taštine i sukoba", taĉnije kod ljudi izkabinetâ dvojice predsednika, nego kod samog ĐinĊića ili kod samog Koštunice. Njih dvojica, kao premijer i predsednik, jednostavno nisu imali mnogo vremena da se bave time i da o tome razmišljaju.

Nisam se nadao ni da će ĐinĊić dozvoliti podelu ĉlanova Vlade Srbije na one koje je on liĉno odabrao, zakoje odgovara i stoji iza njih, i na one druge ĉlanove Vlade koji su mu nametnuti politiĉkim kompromisom.Odjednom su se u okruţenju premijera pojavili neki ljudi koje niko nije znao pre 5. oktobra. I koji nisu

imale nikakvu ulogu u borbi protiv Miloševića. Takve ljude je imao i Voja Koštunica u svom kabinetu.Obojica su tako pokazala da u suštini ne veruju svojim koalicionim partnerima i saradnicima iz DOS-a i da

vlast ţele da dele samo sa ljudima koje su sami odabrali.Ĉesto sam govorio da politiĉki ţivot u nas liĉi na lutkarsko pozorište. Javnost vidi lutke i predstavu, ali ne i

one koji vuku konce iza scene. Tek Bebino svedoĉenje otkriva da je veću ulogu od Predsedništva DOS-a,

Vlade i njenog kolegijuma imao trio: Beba - Ĉume - Legija.

"PRLjAVI HARI"

U TAKVIM politiĉkim uslovima prihvatio sam da budem i ministar unutrašnjih poslova Srbije. Situacija u

samom Ministarstvu moţe se opisati sa dve reĉi: jad i beda. Mnogi u Vladi Srbije bavili su se timministarstvom i policijom. Svi su imali neke, već gotove, koncepte reformi policije i kadrovskih promena.

Imali su ĉak i imena ljudi koje su "videli" na pojedinim mestima. Posle Bebinog svedoĉenja znamo ko su bili glavni kadrovici. I zašto nisu uvaţavane primedbe moje, drugih kolega, "Otpora", pa ĉak i odbora DS.Brzo sam shvatio da su na mene gledali kao na „prljavog Harija“, ĉoveka koji treba da obavi „prljavi

posao“, uhapsi i isporuĉi Miloševića, i ode şa „prljavom vodom“. Niko nije ni slutio da ću se mešati u svoj posao, reformu policije i borbu protiv kriminala. A pogotovo ne da će policija hapsiti i uvaţene partnere

Vladimira - Bebe Popovića.

Na DOS vršeni veliki pritisci da se mnogi ljudi uhapse. Inspektori policije - telohranitelji vlasnika kafića.Na kola ministra policije pucao aktivni mladi policajac. Rasformiranje "Poskoka". Policija je sve znala osr pskim mafijašima organizovanim u 109 grupa sa 650 ĉlanova. Kako je premijer "provalio" u Jagodini"Belu knjigu" o mafiji. Kako mi je Beba doveo Stanka Subotića

"NOVOSTI" će objaviti u više nastavaka pisanje ministra policije u vladi dr Zorana ĐinĊića - DušanaMihajlovića. U vrelim i ĉesto kontradiktornim izjavama policijskih ĉelnika, ĉlanova Vlade, sluţbenikaVlade, tuţilaca i sudija, svedoka i zapisniĉara, saznanja i procene prvog ĉoveka srpske policije mogu,verovatno, da bace i novo svetlo na novu, ozbiljnu temu: politiĉka pozadina ubistva premijera Srbije."Novosti" otvaraju svoje stranice da i drugi uĉesnici, pre svega zbivanja, kaţu svoje stavove i poglede,svoja saznanja i tumaĉenja jednog dramatiĉnog vremena i tragiĉne smrti. Raznolikost u tome ne smeta.

Biće na kraju, samo - jedna istina.



Mafija u 110 grupa 07. jul 2007

Bivši ministar policije pokušava da objasni politi?ku pozadinu atentata na premijera:Inspektori policije - telohranitelji vlasnika kafi?a i kockarnica. Na ministra policije pucaoaktivni policajac. Policija identifikovala 109 organizovanih kriminalnih grupa sa 650

?lanova


DUŢNOST ministra preuzeo sam od trojice koministara policije. Nije bilo nikakve vaţne dokumentacije,niti nekih bitnih saznanja koja bi predstavljala pomak u razrešavanju sluĉajeva ubistava i otmica u vremeMiloševića, za šta je vladalo veliko interesovanje ĉitave javnosti.Odmah po dolasku obavestio sam javnost o timu sa kojim ću raditi i ciljevima za koje ću se zalagati.Saopštio sam i odluku o „zamrzavanju“ svoje funkcije u stranci. TakoĊe sam se javno izvinio graĊanima,rudarima i pripadnicima „Otpora“ zbog uĉinjene nepravde prema njima i zloupotrebe policije od strane

bivšeg reţima.Gledajući u beleškama iz tog perioda spisak poslova koji me ĉekaju, vidim da je na prvom mestuformiranje Saveta za nacionalnu bezbednost. Ĉak sam napisao i njegov sastav. Jedna od tajni koju ni do

danas nisam otkrio je - zašto ovaj predlog nikada nije prihvaćen.Na prvom kolegijumu rekao sam saradnicima da nije samo promenjena vlast, već da se menja i sistem radau Srbiji, a samim tim i u MUP-u Srbije.

JADNO STANjE

SPISAK nasleĊenih problema bio je beskonaĉan, jer je praktiĉno sve bilo u jadnom stanju. Posledice NATO bombardovanja bile su straviĉne. Poseban problem bio je loš materijalni poloţaj policajaca. Zato sumnogi pozornici u Beogradu, radili van radnog vremena kao noćni ĉuvari kafića, kladionica ili menjaĉnicaza 30 maraka. Inspektori policije su, pak, bili privatni telohranitelji raznih vlasnika tih kafića, restorana,kockarnica i novokomponovanih biznismena, doduše za nešto veću sumu.Granica izmeĊu policajaca i kriminalaca kao da nije postojala.Ugled policajaca poĉetkom 2001. godine praktiĉno nije postojao. Na njih je mogao da puca svako, kad god

hoće, bez ikakve opasnosti da će biti kaţnjen. U Krunskoj ulici, odmah posle imenovanja Gorana Petrovićaza naĉelnika RDB, ranjen je njegov vozaĉ.U nerasvetljenoj pucnjavi na poĉetku Bulevara kralja Aleksandra, ja sam bio meta. U kolima iz ko jih je

pucano bio je i jedan aktivan mlad policajac iz policijske stanice u Beogradu. U ekipi je bio i drugi

pripadnik MUP-a angaţovan u obezbeĊenju jednog poznatog biznismena. Odmah sam zahtevao da seprekine sa tolerisanjem takve prakse i da policajci primaju samo platu u ministarstvu ili da potraţe drugiposao.

Na sudu se isprela priĉa da je napad bio greška i da su napadaĉi bili poslati od strane „ljubomornog bosa dakazne momka koji se drznuo da se udvara njegovoj devojci.“ I tako je sve to zabašureno i zaboravljeno.

Tek iz Bebinog svedoĉenja saznajem i za Legijino uĉešće u istrazi, gde on štiti svog momka i objašnjava da je to bila „greška“. Premijera ĐinĊića i Vladu upoznao sam sa stanjem u Ministarstvu i stalno sam traţio naĉine da se ono

promeni što pre i to po svim linijama rada MUP-a Srbije. Ali i u tim uslovima policija je morala da obavlja

svoje duţnosti. U Ministarstvu unutrašnjih poslova je bilo tako mnogo poslova da se nije znalo koji je preĉi.Prvi problem bio je kako zaustaviti albansku pobunu na jugu Srbije.

BELA KNjIGA

Drugi zadatak bio je rasvetljavanje nerešenih sluĉajeva. Dogovorili smo se na Kolegijumu da se otvore

„gvozdena vrata“ Drţavne bezbednosti i da se i tu potraţe odgovori na nerazjašnjena ubistva. Radirasvetljavanja sluĉajeva Ćuruvije, Ibarske magistrale i Stambolića sluţba je pokrenula posebne operativneakcije.

Sledeći zadatak bio je sagledavanje strukture organizovanog kriminala i rasturanje mafije u Srbiji. Znaosam da to ne moţe biti kampanja već stalni posao i da moramo napraviti posebnu policijsku jedinicu, koja

će se baviti samo organizovanim kriminalom. To nije mogla da radi policijska grupa „Poskok“, koju sutrojica koministara stvorili kao ad hok grupu. Ona je ukinuta, a formirana je Uprava za borbu protiv



organizovanog kriminala sa zadacima da prati aktivnosti srpske mafije i da se uspešnije bori protiv nje,nego što je to, inaĉe, ĉinio redovni sastav policije.Da bismo imali uvid u postojeću situaciju i osnov za buduće akcije protiv mafije, zatraţio sam da se uradi

pregled podataka o grupama koje se organizovano bave kriminalom u Srbiji. Zadatak su dobila oba resora,

nezavisno jedan od drugog. Bio sam fasciniran dobijenim materijalom, odnosno ĉinjenicom da policija,ipak, sve zna o srpskim mafijašima. Druga ĉinjenica, koja me je zaprepastila, bilo je saznanje, da sumogućnosti policije ograniĉene zbog veza srpskog podzemlja sa pojedinim politiĉkim faktorima i samimvrhovima vlasti.

Drugo je pitanje ĉinjenica da su strogo poverljivi podaci iz ovog internog materijala, nazvanog u javnosti

„Bela knjiga“, na volšeban naĉin ugledali svetlost dana i tako postali predmet brojnih manipulacija. Interesza nju nesmotreno je izazvao premijer ĐinĊić, rekavši - da se zna ko su glavni mafijaši u 50 gradova Srbije,a da se ništa ne preduzima protiv njih. Nema 50 gradova u Srbiji, pa sam pomislio - omaklo mu se. Zato

nisam ni reagovao na tribini. Razmišljam - shvatiće grešku.MeĊutim, u kasnijim razgovorima shvatim da je površno prelistao i pogrešno razumeo „Belu knjigu“ k oju

smo mu dali. Pokušao sam da mu objasnim njen interni i operativni karakter, kao i potrebu da te zastarele podatke aţuriramo. Nije vredelo. Zanimalo ga je da napravimo nešto što će videti graĊani i zabeleţitimediji u obraĉunu sa mafijom po Srbiji. Traţio je da policija javno i svakodnevno „šikanira“ lokalnekriminalce i da tako ostavimo pozitivnu sliku u javnosti. Objašnjavao sam da nam to zakon ne dozvoljava ida bi to bila policijska samovolja.

Nismo se razumeli, ali nisam oĉekivao da će taj incident u Jagodini izazvati toliku paţnju javnosti. Tako jepremijer samoj policiji - tvrdnjom, koja je taĉna, da policija zna organizovane kriminalne grupe ugradovima Srbije, napravio još više problema. Optuţio je policiju da ne hapsi evidentirane kriminalce,

za boravivši da samo policijsko saznanje ne predstavlja dovoljan dokaz za kriviĉnu prijavu i konaĉnuodluku suda.

POGREŠNO ĈITANjE

TO je zaista bila kap u punoj ĉaši gorĉine, jer smo se mi na godišnjim sastancima, koje smo baš tih danadrţali po sekretarijatima unutrašnjih poslova, upoznavali sa neverovatnim primerima lošeg odnosa

pravosuĊa prema kriviĉnim prijavama policije. Bilo je, na primer, gradova u Srbiji u kojima su protivnekog lokalnog kriminalca podnete, u jednom sluĉaju ĉak 104 kriviĉne prijave, a nijedna sudska presuda

nije doneta. U celoj Srbiji je trajala igra „maĉke i miša“ - policija je hapsila kriminalce, neko ih je iz

pravosuĊa potom puštao na slobodu. Za posledicu smo imali praksu da su se kriminalci policajcima smejaliu lice. U takvim uslovima, premijer Zoran ĐinĊić opet svoju kritiku upućuje policiji, koja jedina radi svoj

posao u borbi protiv kriminala, a ne onima koji u pravosuĊu sabotiraju borbu protiv mafije.

Sa druge strane, ĐinĊić je svojim nastupom u Jagodini otvorio problem „Bele knjige“, internog policijskogdokumenta o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji, koji nikad nije trebalo da ugleda svetlost dana,

jer nije bio ni namenjen za javnu promociju. Mi u MUP-u smo smatrali da bi premijer, kao prvi ĉovek Vlade Srbije, trebalo da ima i tu vrstu policijskih informacija, radi upotpunjavanja svog znanja i slike o

zemlji u kojoj je predsednik vlade. I da zna s kim se ne treba druţiti. Ovih dana „Bela knjiga“ je ponovo aktuelizovana. Ko se sve od politiĉara druţio sa akterima ovog

zanimljivog štiva? Ko je dao novinarima? Šta sam pokazao Stanku Subotiću, dokumenta akcije „Mreţa“ ili„Belu knjigu“?

Neka lica koje je štampa oznaĉila kao „mafijaše“ tuţila su te medije. Oni su se branili pozivajući se na„Belu knjigu“, tako da sam pozivan da svedoĉim na sudu. Policija nije bilo kome zvaniĉno dala tajmaterijal da bi ga mediji objavili. To je istina i to sam potvrdio. Sa tim nema veze ĉinjenica da sam naodreĊenom poverljivom mestu pohranio kopiju za sluĉaj da mi se nešto desi, jer sam uvideo da gubim bitku

sa „surĉincima“. Drugo je pitanje što su posle pojavljivanja u javnosti, iz drugih izvora, skoro svi medijidobili jedan deo tzv. Bele knjige.

Kaţem, jedan deo, jer je taj dokument imao dva dela, koja su uradili oba resora ministarstva. Tu je i deokoji se odnosi na Stanka Subotića, koji sam pokazao posle izbora i pred sam kraj mog mandata. Iakodruţenje sa nekim ne predstavlja kriviĉno delo, zanimljivo je da me za to upravo optuţuje njegov prijatelj,ĉovek, bez koga nikad ne bih ni upoznao ovog „kontroverznog biznismena“ i mog najbogatijeg zemljaka.

Nadam se da ne moram dokazivati ovu odrednicu „prijatelj“, jer sam Beba svedoĉi da je mirio Subotića saLegijom, koga je navodno Subotić hteo da likvidira.

PECONI NIJE KLAN

SVOJE susrete, dok sam bio ministar, naveo sam. Bez svoje zasluge upoznao sam Legiju na poĉetkumandata i Subotića na kraju mandata. Sa Subotićem sam se i kasnije viĊao drugim povodima i po istekumandata, u zemlji i tokom mojih putovanja u inostranstvo. U „Povlenskim maglama i vidicima“ zabeleţio



sam i susret sa poslednjim licem navedenim u „Beloj knjizi“. Kod Bogoljuba Karića sam sreo PredragaRankovića Peconija, koji je sam za sebe rekao da su mu „izgled i ime“ glavni problem u poslovanju. Umedijima, Ranković je navoĊen kao „pripadnik surĉinskog klana“, ĉak je i privoĊen tokom akcije „Sablja“.MeĊutim, i pored najstroţih kontrola pronaĊeni su samo sitni propusti u obraĉunu poreza ovog

preduzetnika koji obrće veliki novac i postaje ozbiljan privredni faktor u zeml ji.

GRUPE MAFIJAŠA

DANAS mislim da je nareĊenje da se uradi ovaj presek podataka jedna od najdalekoseţnijih i strateškinajvaţnijih mojih odluka. Jer ta policijska dokumentacija o srpskoj mafiji bila je temelj za uspeh operacije„Sablja“, koja je slomila kiĉmu organizovanom kriminalu u Srbiji. Kriminalistiĉka policija indentifikovala

je u to vreme u Srbiji 109 organizovanih kriminalnih grupa sa 649 ĉlanova.

UPOZNAVANjE SA CANETOM

JEDNOG dana, u jesen 2003, izbori su već bili raspisani, zvoni telefon. Beba traţi da obavezno i hitno primim njega i njegovog prijatelja kome moram nešto da „uĉinim“. Ne pomaţu objašnjenja o zauzetosti poslom i pripremama za izbore. Nalazimo se u prostorijama stranke i kad sam video ĉoveka iza Beberazrogaĉio sam oĉi. „Ja sam Stanko Subotić“, kaţe poznati lik sa fotografija i pruţa ruku. Ispostavlja se daga policija maltretira na graniĉnom prelazu zbog ukinute, a neizbrisane poternice. Zovem Lukića, koji kaţeda je to greška policije koju će odmah ispraviti. Uĉinio sam što mi je traţio prijatelj mog prijatelja. Vidno

zadovoljan, Subotić predlaţe da se kao zemljaci vidimo još koji put. Prihvatam. O „Mreţi“ nije bilo reĉi.

„Novosti“ će objaviti u više nastavaka pisanje ministra policije u vladi dr Zorana ĐinĊića - DušanaMihajlovića.U vrelim i ĉesto kontradiktornim izjavama policijskih ĉelnika, ĉlanova Vlade, sluţbenika Vlade, tuţilaca isudija, svedoka i zapisniĉara, saznanja i procene prvog ĉoveka srpske policije mogu, verovatno, da bace inovo svetlo na novu, ozbiljnu temu: politiĉka pozadina ubistva premijera Srbije. „Novosti“ otvaraju svojestranice da i drugi uĉesnici, pre svega zbivanja, kaţu svoje stavove i poglede, svoja saznanja i tumaĉenja

jednog dramatiĉnog vremena i tragiĉne smrti.Raznolikost u tome ne smeta. Biće, na kraju, samo - jedna istina.

Piramida zla: kriminal i vlast! 08. jul 2007.

Kertes i Rade Markovi? otkrili da je Miloševi? odobrio drţavno krijum?arenje cigareta idrugih akciznih roba. Otmica Miroslava Miškovi?a i pobuna "crvenih beretki" - omeli

policiju da zaustavi mafiju. Cilj tajne akcije "Mreţa": otkriti mafijaške izvore finansiranja

Piše Dušan Mihajlović

NASLEĐE prethodnog reţima najbolje se moglo videti u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Suštinu problema ĉinilo je kriminalno nasleĊe u vidu specifiĉne "piramide zla". Ona je poĉinjala u osnovi društva, azavršavala se u samom drţavnom vrhu. Saĉinjavala ju je isprepletanost ratnih zloĉina poĉinjenih u naše imei ratnog profiterstva sa organizovanim kriminalom, pokrivenim "patriotskim" biznisom, i njihova sprega sa

vrhovima drţave, posebno civilnih i vojnih struktura bezbednosti.

TakoĊe, uoĉili smo da su se kriminalci, u vreme sukoba i ratova, dok su se politiĉari i drţavnici delili i pokušavali da odignu "berlinske zidove" izmeĊu novih balkanskih drţavica, ponašali kao pravi globalisti.Stvorili su pravo balkansko kriminalno bratstvo, a Balkan je i posle ratova ostao tranzitno podruĉje. Zatosmo upozorili zemlje Evropske unije da, ako hoće manje droge na ulicama svojih gradova, manje laţnihazilanata i nekontrolisanih migracija, treba da pomognu poolicijski, carinski, poreski i pravosudni sistem u

zemljama jugoistoĉne Evrope.

DVE MEDALJE

RASTURANJE kriminalne piramide i raskrinkavanje te zloĉinaĉke organizacije politiĉara i kriminalaca,bio je za mene apsolutni prioritet nove vlasti. Zato me nisu posebno interesovali drugi sluĉajevi, ni

privredni kriminal, pa makar u njemu uĉestvovali i neki Miloševićevi ministri. Jednostavno, nisam imao



vremena da se time bavim. Sluĉajevi klasiĉnog privrednog kriminala su raĊeni po ustaljenoj proceduri injima su se bavili nadleţni inspektori privrednog kriminala u Beogradu i Srbiji. Više me je interesovaokriminal koji je u Miloševićevom vremenu imao drţavnu podršku, odnosno evidentne veze srpskogpodzemlja sa politiĉkim strukturama.Ta kriminalna piramida bila je, u stvari, medalja sa dva lica. Jedno lice su ĉinili klasiĉni kriminalci, njihovkriminal i metode za pljaĉkanje drţave i svih graĊana. Drugo lice kriminalne piramide ĉinili su ratniprofiteri i ratni zloĉinci, koji su vršili razna zverstva u naše ime. Spajanje ova dva dela kriminalne piramidedovelo je do srastanja pojedinaca u vaţnim drţavnim institucijama sa kriminalcima i kriminalom.Metastaza tog procesa spajanja politike i podzemlja oliĉena je u ubistvima sa politiĉkom pozadinom. U DOS-u, a posebno u MUP-u Srbije, trpeli smo ogroman pritisak javnosti i politiĉara da budu pohapšenisvi ĉelnici i funkcioneri bivšeg reţima. I to bez obzira na to da li ima ili nema nekih materijalnih dokaza dasu poĉinili bilo koje kriviĉno delo. Zbog toga sam na Kolegijumu MUP-a zahtevao, i to ĉak izriĉito, da nesme biti nikakvog revanšizma i progona po politiĉkom osnovu. Odbio sam da SUP rešava problem iseljenjaSrpske radikalne stranke iz prostorija Magistrata u Zemunu, jer sam smatrao da je to pitanje koje treba da

se reši na drugi naĉin, a ne upotrebom policije. Nisam se osvrtao na optuţbe da nisam dovoljnorevolucionaran, da nisam pohapsio sve one hiljade pripadnika Miloševićevog reţima, koje je "trebalopohapsiti". Tu krivicu sam lako nosio, jer sam smatrao da je bolje da neko ko je kriv ostane za kasniju

istragu i hapšenje, nego da neko ko je nevin bude uhapšen ili optuţen bez osnova. Suoĉen sa drţavnom mafijom, koju smo nasledili, sa tom narodnom opsesijom policijom i novim

prizivanjem represije, shvatio sam da moramo da rešimo probleme i pobedimo u bitkama na jedan drugaĉijinaĉin, nego što se to radilo u vreme Leke, Krcuna i Broza. Zato sam predloţio da izreka iz Biblije, izposlanice apostola Pavla "ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim", bude novi moto srpske policije.

Zato sam u intervjuu "Nedeljnom telegrafu", 4. juna 2001. godine, poruĉio mafiji: "Odgovaraće svizloĉinci" i upozorio ih: "Ministra mogu ubiti, istinu ne". Mi smo, eto, i na taj naĉin, uspeli veoma brzo da promenimo sliku o policiji u Srbiji i da podignemo njen

ugled. To pokazuju i istraţivanja javnog mnjenja, jer je policija, po poverenju naroda, bila odmah iza dvetradicionalno najuvaţenije institucije u srpskom narodu - crkve i vojske. To je bio fantastiĉan uspeh,imajući u vidu nasleĊeni animozitet graĊana prema policiji.

NAPORE policije da se obraĉunava sa mafijom prekida iznenadan i neoĉekivan dogaĊaj, koji će, kako sadaznam, izmeniti tok istorije u Srbiji. U Beogradu je, 9. marta, otet predsednik "Delta holdinga" Miroslav

Mišković, koji je osloboĊen narednog dana nakon ispunjenja zahteva otmiĉara. Posle tri nedelje, francuskevlasti su predale beogradskoj policiji petoricu osumnjiĉenih za tu otmicu. Zato ovaj dogaĊaj zasluţujeposebno poglavlje.

Otmica Miškovića i pobuna "crvenih beretki" koja je sledila kao osveta neposlušnom ministru za hapšenjeŠiptara i Legije, kao i kapitulacija koja je usledila, omeli su policiju u svom naumu da mafiji stane za vrat.

Tek sa akcijom "Sablja", kad su ostvareni osnovni zadaci, pronaĊeni atentatori i razbijen "zemunski klan",tek tada je policija mogla da se vrati zapoĉetom poslu, rušenju celokupne kriminalne piramide. Pouĉen iskustvom sa "zemunskim klanom", akteri u zatvoru, a pare na slobodi, rešio sam da poĊemotragom para i kriminalnih poslova. Zna se da je odluĉujući udarac svakoj mafiji, oduzimanje para, jer suone osnov njihove moći. Zato sam, na predlog saradnika, uveo tajnu policiju akciju "mreţa" koja je imalataj zadatak - pronaći mafijaške pare i stvoriti uslove za njihovo oduzimanje. Tek posle toga bi se išlo ukonkretne policijske istrage, kriviĉne prijave i hapšenja. Oĉekivalo se da se takva obimna policijska istraga ne moţe završiti za manje od godinu dana. Akciju samustanovio 1. jula 2003. godine. Rezultate i nisam oĉekivao tako skoro niti je to bila tekuća policijska akcijao kojoj bi me trebali dnevno ili nedeljno obaveštavati. Poznato je da je uskoro poĉela kriza u DOS-u, koja se prenela u parlament, tako da sam sve više morao da

se bavim i politiĉkim pitanjima, jer sam "odmrzao" svoju stranaĉku funkciju, pošto sam uvideo da niko nijespreman da sledi moj primer. Raspisani su i izbori. "Mreţa" je padala u zaborav. Ali tim koji je izabraomarljivi rukovodilac akcije Vuković je vredno radio na uţas svojih kolega koji nisu mogli da saznaju ništa

o njihovom poslu. U februaru 2004. obaveštava me da su došli do nekih saznanja koja mogu da procesuiraju. Kako mi je već tada bilo jasno da ovaj posao ostaje mom nasledniku, savetovao sam mu, da

prvo dovrši posao i da se konsultuje sa tuţiocem, kako bi imali i njegovu podršku.

OTKRIVANJE TAJNE

POSLUŠAO me je. Odrţan je sastanak sa specijalnim tuţiocem Prijićem. Taj sastanak Josip Bogić, bivšisaradnik Mladena Spasića, koristi kao glavni dokaz da sam dobio pisanu dokumentaciju o akciji "Mreţa" ida sam "samim tim mogao da je dam Subotiću". Na njegovu ţalost, nisam bio prisutan na tom sastanku satuţiocem Prijićem. Tako i taj krunski dokaz otpada. Nije bila dovoljna tvrdnja bivšeg, niti izjava aktuelnog

ministra Joĉića da nema "osnova za odgovornost Mihajlovića po tom osnovu". Sigurno je da to Joĉić nijerekao, a da prethodno nije proverio delovodnik kabineta ministra i uvideo da takav dokument nije ni došao



u moje ruke. Ali u neĉije, oĉito, jes te.

Na sastanku sa Prijićem, istraga je usmerena na okruţna tuţilaštva po Srbiji. Policija je to shvatila kaorasplinjavanje akcije, ali je nastavila da vredno radi. Novi ministar nije ukinuo akciju, niti je rasformirao

tim. Imam utisak, da je u guţvi oko preuzimanja posla i dogaĊaja koji su ga okupirali (napadi na Srbe naKosovu, paljenje dţamije, afera "obijanje trafike", itd), i on zanemario akciju "Mreţa". To koriste uvreĊeniVukovićevi saradnici i kad postaju šefovi UBPOK, svete mu se isterivanjem sa posla i rasturanjem njegove

ekipe. Tek odlaskom Vukovića 10. maja oni dolaze u posed do tada tajnih podataka koji su im pravilivelike probleme.

Sada mi je jasno kako se taj materijal našao u rukama Bebe Popovića. Sećam se da je negde u junu, julu

paniĉno zvao iz Atine Babića optuţujući me da sam "zaveo akciju "Mreţa" da bi reketirao njegovog prijatelja Subotića". Na tu floskulu naseda i sam Subotić. Nisam imao potrebu da nikome objašnjavam ovuglupost, pa ni bivšem kolegi Babiću kad je po Bebinoj naredbi došao u misiju "pomirenja". Kako se nisamsvaĊao ni sa Bebom, ni sa Subotićem, ta njegova misija nije imala nikakvog smisla. Znam da "loši Ċaci" ne vole da ĉitaju knjige i da loši politiĉari i novinari ne vole dokumente. Zato Beba nanjih i raĉuna, kad tvrdi da sam dao dokumenta "Mreţe", jer on dobro zna šta je "Mreţa", a šta "Belaknjiga". Verujem mu da zna i jedan i drugi dokument. Ĉudi me jedino što na pitanje advokata MomĉilaBulatovića "da li je on ikada imao u rukama tu "Belu knjigu", odgovara sa: "Nisam je imao nikada u

rukama". Da li će i njega neko optuţiti za laţno svedoĉenje?

Ali, "loši Ċaci" niti su ĉitali moju knjigu, niti priznaju dokument koji otkriva ko je zaista dao dokumente"Mreţe". Radi se o sluţbenoj belešci UBPOK od 19. 2. 2005. godine, u kojoj piše da je Milovanović Milanzvani Mrgud, "ţeleo da obavi razgovor na svoju inicijativu i na najavu Spasić Mladena, naĉelnikaUBPOK", "na okolnosti krijumĉarenja cigareta na teritoriji Srbije", pošto je "ĉitao Izveštaj Radne grupe,

koju je formirao ministar unutrašnjih poslova R. Srbije, dana 1. 6. 2003. godine". U njemu je video sebe injegovu suprugu, pa "ţeli da vidi o ĉemu se radi". Kada su inspektori utvrdili da se radi o navedenomizveštaju, pitali su ga "od koga je dobio Izveštaj i radnu šemu". "Milanović je izjavio, ali u poverenju i da toviše nikada neće reći, da je Izveštaj i šemu dobio od Vladimira Popovića zvanog Beba". Sad kad se i to zna, ostaje mi da se našalim. Da li je Beba dao Mrgudu samo Izveštaj ili njegove šeme okrijumĉarenju duvana na Balkanu koje je crtao ĉlanovima kolegijuma ĐinĊićeve vlade. Ogromno Bebinoznanje o švercu cigareta me je toliko impresioniralo, da sam ĉlanovima kolegijuma MUP rekao da idu kodBebe da ih upozna sa svojim "šemama".

MILOŠEVIĆ ODOBRIO ŠVERC

KADA je policija poĉela da crta tu piramidnu organizaciju, na ĉijem je vrhu, po mnogim indicijama, bio braĉni par Milošević-Marković, moja ideja je bila da se celoj toj skupini sudi po postojećim odredbamaKriviĉnog zakona, koje sankcionišu udruţivanje radi vršenja kriviĉnih dela, odnosno zloĉinaĉko

udruţivanje, ne ĉekajući donošenje antimafijaških zakona. Moji saradnici i tuţioci smatrali su da ne postojidovoljno dokaza za podizanje optuţnice protiv tako široke i velike skupine koja je ĉinila piramidu. Ideju zaizneti predlog dobio sam na osnovu indicija i osnovanih sumnji do kojih je došla policija. U prvimistraţnim radnjama policija je dobila izjave ĉelnika bivšeg reţima Mihalja Kertesa i Radeta Markovića, otome da je drţavni vrh, odnosno sam Slobodan Miloševć, na jednom sastanku odobrio drţavnokrijumĉarenje cigareta i drugih akciznih roba. I da je, praktiĉno, sam Milošević nalagao naĉelniku Upravecarina upotrebu sredstava carine mimo drţavnog budţeta. Sve to "radi finansiranja drţavnih potreba uuslovima meĊunarodnih sankcija".

KIPARSKE PARE

MNOGO toga dešavalo se iza mojih leĊa. Posle neuspeha da otvorim istragu protiv celokupne "kriminalne piramide" za zloĉinaĉko udruţivanje, došla je akcija traţenja tzv. "Miloševićevih para" na Kipru. Taj posaopreuzela je Narodna banka. Znamo da još nema pravog odgovora na ovu temu. U senci je prošla i provera

poslovanja Stanka Subotića koju je po Bebinom nalogu uradio tadašnji naĉelnik za privredni kriminal uUBPOK-u Mladen Spasić. "Subotić je ĉist", glasio je izveštaj. Znajući kakav je tretman imao kod premijeraĐinĊića i za Bebine dokaze da je "legalno poslovao" nije mi bilo "mrsko" što sam ga upoznao.

JOĈIĆEVA NAREDBA

ZANIMLJIVA je i sudbina akcije "Mreţa". Oĉito je da bi se ona još kuvala u UBPOK, sve dok je novirukovodioci potpuno ne razvodne i obesmisle, da nije bilo Bebe i njegove predstave zvane "INSAJDER". U

jednoj emisiji se novi ministar policije optuţuje da u svojoj fioci drţi nalaze akcije, a u drugoj, specijalnoreţiranoj u Francuskoj, daje se abolicija Subotiću. I nalazi novi krivac u liku bivšeg ministra. Nisam na toreagovao, jer sam se povukao iz politike u miran ţivot. Ali je na to ţestoko odreagovao ministar Joĉić,naredivši da se skupi sve što ima u "Mreţi" i odmah preda specijalnom tuţiocu Radovanoviću. I tako jeklupko poĉelo da se odmotava. Tako je i sam Subotić postao "kolateralna šteta" Bebinih silnih medijskih



kombinacija i manipulacija. Zakljuĉio sam tada da je opasno biti Bebin prijatelj. Zoran nije više meĊunama, a za Subotićem je raspisana poternica. Ipak za mene postoji nada, jer me, se Beba odrekao.

Moćni klanovi - prete svima 09. jul 2007.

Podzemlje se hvali kako je dovelo DOS na vlast. Legija puca u sliku ministra policije.Otmica Miroslava Miškovi?a - najteţi udarac mafije. "Zemunski k lan" planirao i otmicu

ministra. Ko je sve brinuo za izvla?enje iz zatvora Spasojevi?a i Lukovi?a


ISTRAGA o kriminalnom nasleĊu dovela je do samog vrha bivšeg reţima. Na osnovu izjava MihaljaKertesa i Rada Markovića, saznali smo o Miloševićevoj liĉnoj umešanosti u pljaĉku budţeta iorganizovanje "drţavnog" krijumĉarenja cigareta radi finansiranja potreba drţave u uslovimameĊunarodnih sankcija.

Na osnovu dobijenih podataka podneta je kriviĉna prijava koju je prihvatilo nadleţno tuţilaštvo. Istraţnisudija je otvorio istragu i uputio poziv Miloševiću za saslušanje. Kako Milošević nije hteo da primi poziv,istraţni sudija je dao nalog policiji za njegovo privoĊenje. Milošević se, 31. marta, posle dramatiĉne

policijske akcije, našao u zatvoru. Namera je bila da se Miloševiću prvo sudi u Beogradu zbog klasiĉnogkriminala, a tek potom da se razmišlja o njegovom odlasku u Hag.

Slobodan Milošević bio je apsolutno problem broj jedan. U to vreme, mene su moj partner profesor Miroljub Labus, guverner MlaĊan Dinkić, i Boţidar Đelić, ministar finansija, svaki posebno, zvali ponekoliko puta dnevno da mi saopšte kako sam ja "najvaţniji ministar u Vladi Srbije, od koga zavisi sudbinazemlje". Jer:

- Dok mi ne rešimo pitanje Slobodana Miloševića, nema ništa od dogovora sa MMF-om, sa Svetskom

bankom, sa Londonskim klubom, Pariskim klubom, od normalizacije odnosa sa svetom. I postoji opasnost

da ekonomija i budţet Srbije doţive kolaps - poruĉivao mi je moj „partner“ iz DOS-ovog kriznog štabaMiroljub Labus svakodnevno.

Bio sam veoma razoĉaran kada sam shvatio da je izruĉenje Miloševića pobudilo neke mnogo veće apetite.Zapad je, jednostavno, shvatio da "zatezanjem dizgina" iz Haga moţe da upravlja sudbinom Srbije,odnosno srpskim narodom i njegovom drţavom. Moţda je neko i ţeleo da tako bude. A moţda i nije, negose sve to jednostavno tako desilo, jer smo bili aljkavi i u politici i u diplomatiji.

Odmah po hapšenju Miloševića, jedan od lidera DOS-a, MlaĊan Dinkić pokazuje pravo lice i postupa uskladu sa devizom koju pokušava da nametne javnosti i partnerima u koaliciji - "prljavi ministar je za sve

nas uradio prljavi posao i više nije potreban". Za prvi napad iskoristio je ĉinjenicu da je ministar i akcionar u firmi "Lutra". Ali, to je politiĉki obraĉun, a oni nisu naša glavna tema.

SRPSKA ZAVERA

POSLE raskola u DOS-u, koji je buknuo u leto 2001. godine, svi osumnjiĉeni za kriviĉna dela izMiloševićevog perioda praktiĉno prestaju da govore, iako su do tada bili kooperativni. Neki se zatvaraju usebe, a mnogi naglo menjaju svoje iskaze i priĉaju nove priĉe, za koje nemaju nikakve dokaze. Advokati su

poĉeli da im savetuju da govore kako su prve iskaze dali u policiji pod pritiskom. U toj atmosferi porasla sui oĉekivanja grupa iz bivšeg reţima da moţe doći i do promene vlasti. Da će tzv. patriote biti glavnisubjekti te nove, promenjene vlasti.

Zato je objašnjenje svih njih, koji su uĉestvovali u kriminalu i u zloĉinima, bilo: "Nismo mi to radili zasebe, nego smo radili za drţavu. Mi smo ginuli, ali i radili te cigarete, naftu, devize, likvidacije kao drţavni

posao. I zašto sad ja da odgovaram kao vojnik i oficir, kad sam to radio po nalogu svog šefa u policiji, udrţavnoj bezbednosti, u vojsci? Pa, to je sve drţavni vrh odobrio, a iza nekih dogaĊaja je stajao liĉno i

predsednik drţave." U politiĉkim parolama miloševićevaca skrivala se njihova glavna poruka: "To je patriotizam i samim tim ne moţe biti kriviĉno delo."Svi ovi dogaĊaji jasno pokazuju koliko je politiĉka atmosfera u društvu vaţna za borbu protiv kriminala i

mafije. I koliko je opasno šurovanje politiĉara sa kriminalcima, koliko su opasne mafijaške pare kojima su podmićivani pripadnici policije, pravosuĊa, pa i pojedini politiĉari i njihove stranke. Tako je stvaran spletokolnosti koji ĉini ovu srpsku zaveru veoma ĉvrstom.

Naravno, promene u policiji, njeni poĉetni uspesi (rešavanje „Ibarske magistrale“), porast njenog ugleda,nisu protekli bez problema. Posebno zbog toga što se ministar Mihajlović i negovi saradnici, lojalni drţavi izakonu, ne ponašaju po oĉekivanju podzemlja koje je, prema sopstvenoj priĉi, „dovelo DOS na vlast“.



MOĆNI KLANOVI

U MAJU 2001. godine Milorad Ulemek, komandant Jedinice sa specijalne operacije, izazvao je incident u

diskoteci "TvrĊava" u Kuli. Tvrdilo se da je Legija, pripit, pucao u moju sliku na televizoru dok je

emitovana vest o izruĉivanju njegovog prijatelja Spasojevića. Iz intervjua, koji je Legijina majka NatalijaUlemek dala listu "Nedeljni telegraf", saznao sam da je Milorad to uĉinio, jer je bio "veoma razoĉaran štona Dan jedinice, na koji je pozvao sve funkcionere, niko nije došao od funkcionera i politiĉara, koje je ondoveo na vlast".

Ova izjava Natalije Ulemek, majke komandanta JSO, veoma je vaţna za razumevanje problema koje smoimali sa pojedinim liĉnostima i grupama. Naime, komandant specijalne jedinice RDB, pukovnik MiloradUlemek, još tada, u proleće 2001. godine javno je govorio da je on "doveo DOS na vlast". Dakle, da jedoveo na vlast i Zorana ĐinĊića i Vojislava Koštunicu. I da zato Legija ima pravo da, kad mu ĐinĊić iKoštunica ne doĊu na noge, na proslavu njegove jedinice, puca naokolo i pali najveću diskoteku u Kuli. To

je bio fenomen tadašnje Srbije. Svi su smatrali, pa i komandant srpskih specijalaca, da su doveli DOS navlast i da imaju pravo da mu isporuĉuju svoje zahteve.

Naravno, obrazloţenje i objašnjenje Legijine majke Natalije liĉi na priĉu koja je pravljena za medije. Znamda je uzrok tog i takvog Legijinog nezadovoljstva bio, zapravo, u neĉem drugom. U to vreme, MiloradUlemek je bio besan zbog hapšenja svojih prijatelja Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.

Naime, 9. marta 2001. godine dogodila se otmica najpoznatijeg srpskog biznismena Miroslava Miškovića,vlasnika i predsednika kompanije "Delta", koji je, inaĉe, bio moj stari prijatelj. Za mene je Miškovićevaotmica bila nenadan i prvi najţešći udarac srpske mafije. Tu otmicu sam zato i shvatio veoma tragiĉno.Otmica Miroslava Miškovića imala je teške posledice po više osnova. Prvo, već sam bio intimno rešio da se

povuĉem sa funkcije ministra unutrašnjih poslova, da kaţem DOS-u, odnosno ĐinĊiću i Koštunici: "Evo,obavio sam najteţi deo posla, Milošević nije više problem. A pošto ste se vas dvojica razišli i posvaĊali,naĊite nekog drugog ko je mlaĊi i ko će to bolje da podnosi, pa neka on vodi policiju." Bio sam ĉvrsto rešioda ovo obojici kaţem i da podnesem ostavku.Otmica Miškovića me je presekla i zaustavila. Da sam tada podneo ostavku ispalo bi da se bojim mafije, i ja i Ministarstvo. Njegovo kidnapovanje i ucena bio je zapravo prvi pucanj mafije u novu drţavu. Taĉnije,srpska mafija je bacila DOS-u i drţavi Srbiji rukavicu pravo u lice. Da situacija bude još gora, "zemunskiklan" se toliko osećao silnim, da je planirao da kidnapuje i ministra policije liĉno. Policija je u to vreme

preduzimala odreĊene operativne mere protiv "surĉinaca" i "zemunaca", i ja sam ĉitajući stenogramenjihovih razgovora, video kako se hvališu: "Uf, kad bi nam šef dozvolio da otmemo ministra, ala bi biloveselo!" Toliko je njihov osećaj moći bio jak, a njihovi apetiti veliki. Mafija nije ni skrivala svoju moć.Tek u „Sablji“ smo saznali za mnoge detalje otmice i istorijat „zemunskog klana“. Nihov uspon poĉinjekada ih je Legija angaţovao za atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Tada poĉinje meteorski uspon

"zemunskog klana", jer su oni smatrali da su radeći te poslove za drţavu, kako su sami govorili, stekli pravo da se obraĉunaju sa svojim konkurentima u podzemlju bez straha od policije i pravosuĊa, tako da sutada poĉeli da ulaze u prave i velike poslove i u ĉišćenje podzemlja, likvidirajući sve konkurente na

beogradskom "trţištu". Poĉele su i otmice bogatih ljudi. Policija je formirala posebnu ekipu, sa Miletom Novakovićem na ĉelu, koja se bavila sluĉajevima otmica

po Srbiji. Novaković je sa sar adnicima, preko jednog sporednog aktera kidnapovanja, koji je pripremio

automobil u kome je Mišković otet, došao do dobrog traga. Na bazi tog traga, sluĉaj je policijski razrešen iotkriveno je da iza kidnapovanja vlasnika "Delte" stoji Dušan Spasojević sa svojom ekipom.

MeĊutim, "zemunci" su odmah posle isplate novca, koji im je predat na autoputu, pobegli preko granice.Dušan Spasojević, Mile Luković, braća Simović i ostali ĉlanovi klana otišli su prvo u Nemaĉku, zatim uFrancusku, pa u Španiju. Tu su se malo provodili, a i radili na nabavci velike koliĉine kokaina iz JuţneAmerike za trţište juţne Francuske i Španije.Policija je imala problem kako da ih se doĉepa. Uspeli smo zahvaljujući obnovljenim policijskim vezamasa kolegama iz Nemaĉke i Francuske. Poslali smo im policijsku dokumentaciju, na osnovu koje smo traţili

izruĉenje Dušana Spasojevića i ĉlanova njegovog ganga. Francuzi su nam odmah izašli u susret, našli suSpasojevića i njegove momke sa neispravnim pasošima u jednom hotelu. Odmah smo se sa Francuzima

dogovorili da ih proteraju iz zemlje. I stvarno, Francuzi su ih jednostavno spakovali u avion, a mi smo ih

saĉekali u Surĉinu na aerodromu i preuzeli. Na našoj televiziji je objavljena vest i slika kako Spasojević i drugari izlaze iz aviona sa lisicama na

rukama. Slika tih moćnih šefova mafije u Srbiji, koji su bili toliko silni da otmu Miroslava Miškovića i kojisu planirali kidnapovanje ministra policije, s lisicama na rukama, bila je pravi razlog zašto je Legija izgubioţivce, napio se u diskoteci i zapalio je.

Naţalost, nije samo Milorad Ulemek, komandant JSO, bio zabrinut za sudbinu voĊa "zemunske mafije".Pored njega, uporan u nastojanju da se Šiptar i Kum naĊu na slobodi, bio je Ljubiša Buha Ĉume, šef "surĉinskog klana", jer su oni tada bili dobri prijatelji. Organizovao je politiĉku i medijsku kampanju zaoslobaĊanje Dušana Spasojevića i njegovih kompanjona. U dokumentaciji ĉitam napise o ministru policije,



iz tadašnjih novina, koji je "uhapsio nevine ljude bez ikakvih dokaza", "laţno ih optuţio za otmicu svogprijatelja", itd.

STRAH OD TRAGA

DOGAĐAJ koji je promenio tok istorije u Srbiji, odloţivši obraĉun policije sa mafijom, jeste otmicaMiškovića. Pre toga, vredi se upitati - zašto se, u intervjuu koji je dao za ĉasopis "Status" Beba sa takvom

ţestinom obrušava na Miroslava Miškovića? To sigurno nije samo zbog politiĉkih poena, iako je u Srbijiveoma profitabilno pljuvanje po uspešnim ljudima. Mora biti da ima još neki, samo Bebi znani razlog.

Kako to da je Mišković valjao ĐinĊiću a ne valja Bebi. Mnoga pitanja se nameću. MeĊu njima je legitimnoi pitanje - da li to Beba unapred satanizuje "najbogatijeg" Srbina, zato što zna da će se uskoro otkriti kostoji iza njegove otmice? Da će se utvrditi da je to bio vid odobrene isplate Bebinim saradnicima i

prijateljima za doprinos petooktobarskoj revoluciji?

KO ĆE KOGA

DOK je trajala operacija otkupa Miroslava Miškovića, u trenutku isporuke novca, kada je nama bilonajvaţnije da spasemo Miškovićev ţivot, policija je pratila kurire mafije k oji su postupali po nalozima

otmiĉara. A kako je mafija imala svoje informatore u policiji, ona je znala da mi pratimo njene ljude. U jednom trenutku, zazvonio je moj mobilni telefon. Javili su se otmiĉari i dali mi Miroslava Miškovića navezu. On je vikao:

- Poslušajte ih, ubiće me!Tada sam prvi put iskoĉio iz takta i rekao mu:

- Pa, pobićemo i mi njih!To, naravno, nije bilo u duhu mojih nastojanja da budem prvi demokratski ministar policije, ali tako je bilo.

"Crvene beretke" - država u državi! 10. jul 2007.

Legija podneo ostavku i otišao u penziju, ali izabrao - naslednika. ?ume: na platnomspisku drţim 70 odsto sudija u Beogradu. Tuţilac Terzi? mora da otkrije još neke stvari.Pare od otmice - dug podzemlju i JSO za "usluge" vlasti


KAKO pritisci koje sam trpeo nisu davali rezultat, to je pojaĉavalo nervozu i bes kod samog Legije, pa on posle nekog vremena, u Beogradu, u restoranu "Stupica", na proslavi roĊendana Svetlane - CeceRaţnatović, 15. juna, opet pijan pravi incident. Branio je nekog prijatelja glumca, od ne znam koga, kada je

došla policija da interveniše. Komandant JSO, pijan, puca i ranjava svog kolegu policajca u noge. Tunastaje jedna vrlo neprijatna situacija, jer pukovnik policije ĉini kriviĉno delo, a policajac iz Interventne

brigade GSUP-a Beograd ne sme da ga uhapsi. Interveniše Zoran Mijatović, pomoćnik naĉelnika RDB, koji je, inaĉe, formacijski zaduţen da brine o JSO i traţi od policajaca GSUP-a hapšenje Legije.Legija odlazi u pritvor, u gradski SUP. MeĊutim, ujutro, Milorad Ulemek je bez mog znanja pušten izpritvora.

Ako je komandantu JSO, koji se hvalio da je „doveo DOS na vlast", prvi incident oprošten, jer se posle pokretanja disciplinskog postupka u samoj jedinici i podizanja kriviĉne prijave ništa nije dogodilo, drugi

incident je uznemirio javnost i prešao granicu svake moguće tolerancije prema Legiji. Komandant JSO je bio izloţen riziku da bude ne samo smenjen, nego i kaţnjen, što bi mu skinulo oreol "legendarnogspecijalca".

Milorad Ulemek tada sam rešava problem tako što 20. juna podnosi ostavku i odlazi u penziju.

DRŢAVA U DRŢAVI

KAO ministar policije nisam se bavio disciplinskom odgovornošću Milorada Ulemeka kao komandantaJSO, jer je za to bio nadleţan Resor drţavne bezbednosti. Zato su besmislene laţi bivšeg okruţnog tuţiocaTerzića da sam „molio za Legijino puštanje iz pritvora“. To nije ni bila moja nadleţnost.

Novog komandanta JSO, pukovnika Dragana Mariĉića Gumara, izabrao je sam Legija, jer se on i dalje zato pitao. Nije se znalo da je Gumar bio šef operativnog tima JSO, koji je direktno sa Legijom obavljao svespecijalne zadatke. Kako je kasnije otkriveno, ispostavilo se da je taj Legijin i Gumarov operativni tim

uĉestvovao u pokušajima ubistva Vuka Draškovića, i u Budvi i na Ibarskoj magistrali, a, takoĊe, i u otmici iubistvu Ivana Stambolića.



Milorad Ulemek i kao penzionisani pukovnik policije nije mogao da zaboravi sramotu koju su mu, po

njegovom sudu, naneli ministar policije Dušan Mihajlović i naĉelnik Drţavne bezbednosti Zoran Mijatović.Pokušao je da mi se za to osveti. Zato je organizovao pobunu "crvenih beretki", koja je izvedena 7.novembra 2001. godine u Beogradu. To je bila zajedniĉka osveta Legije, Šiptara i Ĉumeta za poniţenjakoja su "doţiveli" i Ulemek i Spasojević.Hapšenje Dušana Spasojevića i ĉlanova njegovog klana u Francuskoj, Miškovićeva otmica, kidnapovanjeMilije Babovića i svi ti Legijini incidenti i ispadi, po meni, predstavljaju najstraviĉniji kriminalistiĉki filmkoji još nije snimljen u Srbiji.I kao penzioner, Legija je imao policijsko obezbeĊenje, ali rešenje o zaštiti i obezbeĊenju Legije, meĊutim,

nisam potpisao ni ja, kao ministar policije, ni naĉelnik RDB-a, a ni naĉelnik Uprave za obezbeĊenjeliĉnosti. Potpisao ga je novi komandant JSO pukovnik Mariĉić."Crvene beretke" su davale obezbeĊenje i Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću.

Ne treba zaboraviti da smo mi nasledili JSO kao "drţavu u drţavi". Ova jedinica je imala sve svoje - svoje

izvore finansiranja i snabdevanja, svoje oznake, svoje ĉinove, svoj raĉun, svoju vezu, svoj vozni park isvoje naoruţanje, svoju komandu. JSO, osnovana 1992. godine, bila je autonomna jedinica, nezavisna nesamo od Ministarstva unutrašnjih poslova, nego i od Resora drţavne bezbednosti. Ta inercija ljudi iz JSO,da budu nezavisni i zasebni, trajala do samog kraja, do raspuštanja ove formacije u proleće 2003. godine.

ĈUME I SUDIJE

MOĆ Milorada Ulemeka, Ljubiše Buhe i samog Dušana Spasojevića, iako je tokom druge polovine 2001.bio u beogradskom zatvoru, neprestano je rasla. Ta njihova moć je proizlazila iz njihovih veza unutar

struktura vlasti. Na jednom neformalnom druţenju pripadnika bivše vlasti, na kome se našao i Ĉume, neko je poĉeo da priĉa o tome kako ima probleme sa sudovima po Beogradu. I Ljubiša Buha je tada izgovorio

jednu reĉenicu, koja mene potom neprestano proganja:- Nemoj, brate, da brineš! Treba samo da vidim o kom sudiji je reĉ, jer 70 odsto sudija u Beogradu je namom platnom spisku.

Nije bitno koliko je taĉno sudija imao Ĉume na svom spisku. Bitno je da je on uspeo da iz zatvora pusti

svoje prijatelje i saradnike. A, kako se uspelo u tome, svedoĉe i transkipti razgovora koje policija poseduje.Dana 5. 9. 2001. godine: „Ĉume je besan, govori kako on više ne moţe da obuzda one oko sebe, da će seDuća otvoriti i sve ispriĉati. Boban mu saopštava da ide kod Radeta Terzića, pa će posle da ode kod Duće ida će se naknadno ĉuti“.Dana 27. 9. 2001. godine Duća zove Bobana: „Dugo su razgovarali oko Dućinog predmeta i ostalih lica upritvoru... Spominje se Terzić koji je za ukidanje pritvora, ali istraţni sudija traţi da mu se Terzić pismenoobrati i da će tada poslušati, ali Terzić to ne ţeli“.

Istog dana Dušan je pozvao "Bebu" i traţio da se sa njim vidi. Dogovor je da se sutra vide kod Bebe.Dana 28. 10. Duću zove NM i oslovljava ga sa Tata... „Pita kada će već ovog ministra da skinu, a Dućaodgovara da je to njegov problem“.Dana 26. 10. u „Novostima“ je objavljen tekst pod naslovom „Optuţnica na vidiku“, a što se odnosi naDušana i njegovu grupu, u vezi sa otmicama. „Povodom ovog teksta u novinama, Dušan je izuzetno ljut i urazgovorima sa poznanicima je vulgaran sa mnogo neukusnih psovki na raĉun suda, spominje Uskokovića iKranjevića, kako će im `j.... mamu`, a isto to i na radnike MUP-a Karleušu i Mileta Novakovića. Upućuje

psovke i ka ministru Mihajloviću".Dana 10. 12. Ĉume iz Ćuprije zove NN muškarca, koji mu odgovara „da mora da vidi kod Terzića uTuţilaštvu i da to moraju da vide sa Bebom i da je problem u Saveznoj Vladi. Ĉume odgovara da je zvao

Bebu par puta ali je van dometa". U daljim komunikacijama „Ĉume je više puta spominjao da veĉeras idena slavu kod Dragoljuba i da će doći i Zoki“.

TUŢIOĈEVE TAJNE

O SAMOM ĉinu puštanja „Francuza“ iz zatvora dovoljno su rekli tadašnji tuţioci Mioljub Vitorović iBiljana Radovanović. Dovoljno su objasnili i ulogu okruţnog tuţioca Radeta Terzića, tako da na to ne trebatrošiti reĉi. Ostaje da on sam objasni ko ga je na to naterao, jer znam da nije liĉno bio za to. Njegova

jadikovanja da je „policija loše uradila posao“ i da „nije bilo dovoljno dokaza za njihovo zadrţavanje“, jednostavno ne stoje. Dovoljno je videti kriviĉnu prijavu koju je policija podnela. U njoj lepo piše: „Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio kriviĉno delo Zloĉinaĉkog udruţenja iz ĉl. 227 KZ R Srbije,otmice iz ĉl. KZ R Srbije, iznude iz ĉl. 180 KZ R Srbije idr.“Jasno, da jasnije ne moţe da bude.Kako je sluĉaj „Francuza“ spao na opštinski sud, utvrdiće istraga, ako to ne ĉujemo od tuţioca Terzića nakoga upućuje njegov kolega Vitorović.Mogao bi da kaţe i šta je mislio pod tim da „beretke“ neće otići dok „Francuzi“ ne budu pušteni; šta bi to



oni mogli da kaţu, ĉime bi to mogli da ucene vlast; gde su otišle pare od otmice; i zašto bi on nastradao?

Bez tih objašnjenja, slušajući tuţioce Vitorovića i Radovanovićevu, ostaje sumnja da su pare od otmice bilevid ispate podzemlja i JSO za zasluge u dovoĊenju DOS-a na vlast. I da je Miškovićevu otmicu aminovaoonaj koji je sa njima seo na vrh „kriminalne piramide“ kada je sa njega otišla „familija“.Bivši okruţni tuţilac Terzić poziva se i na obaveštenje koje je navodno dao premijeru ĐinĊiću i meni onameri da pusti Spasojevića i Lukovića. Kako OJT sa Vladom i MUP-om opšti pismeno, ostaje da pokaţetaj svoj akt, kao i odgovore koje je dobio. Zanimljivo je da o svojoj nameri nije obavestio resornog ministra

Vladana Batića. Ispada da je šurovao iza leĊa nadleţnom ministru. U svakom sluĉaju, jasno je da je onaj ko je pustio Šiptara i Kuma iz pritvora time omogućio njihovu osvetu,

ne tuţiocu Terziću i Bebi, već ministru Mihajloviću, u vidu oruţane pobune „crvenih beretki“. Posle je svelogiĉna posledica kapitulacije pred pobunom. To što su se potom razišli Ĉume i Šiptar, Beba i Legija, je

posebna priĉa.

Ubistvo Gavrilovića razlaz dva lidera 11. jul 2007

Ubistvo Momira Gavrilovi?a izazvalo rascep izme?u DS i DSS . Beba je bio glavni

protagonista ţestokih optuţbi protiv Koštunice, njegovog kabineta, njegove supruge,Jovice Staniši?a i samog Gavrilovi?a. Razgovor ?in?i?a i Koštunice oko Vlade,

parlamenta i odbora. Šta je sve ?ovi? znao o vezama, reketašima, dţipovima,

podmi?ivanju.

NI leto te traumatiĉne 2001. godine nije prošlo mirno. Na Novom Beogradu, 3. avgusta, ubijen je bivšivisoki sluţbenik Drţavne bezbednosti Srbije Momir Gavrilović, nakon što se u jutarnjim ĉasovima sastaosa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom i njegovim saradnicima.U prvom momentu sluĉaj Gavrilović nije nagoveštavao svu dramatiĉnost koju je sa sobom nosio. MeĊutim,to ubistvo postalo je predmet svaĊe DSS i DS, iz koje je nastao pravi rat izmeĊu Vojislava Koštunice iZorana ĐinĊića i njihovih kabineta. ĐinĊićeva strana htela je da dokaţe da je reĉ o zaveri. Šef vladinogBiroa za odnose sa javnošću Vladimir Popović Beba bio je glavni protagonista ţestokih optuţbi protiv

Koštunice, njegovog kabineta, njegove supruge, Jovice Stanišića i samog Gavrilovića.Svakako da je to mešanje stranaka u sve, pa i u sluĉaj Gavrilović, ometalo normalan rad policije. Nije biloţelje obe zaraćene strane da se saraĊuje sa policijom. Osećao sam se na neki naĉin uvreĊenim što je moj

predsednik drţave razgovarao sa nekim penzionisanim pripadnikom drţavne bezbednosti, koja je još

voĊena u MUP Srbije, ĉiji sam bio bar formalni ministar. I to ministar koji je predloţen i od togpredsednika, samog Voje Koštunice. Smatrao sam da je predsednik Jugoslavije morao da me obavesti oinformacijama Momira Gavrilovića o srpskoj mafiji i njenim vezama u Vladi Srbije. Ono što tada nisam znao je ĉinjenica koju smo saznali iz izjave koju je u Ubpoku dao Jovica Stanišić.Citiram: „U odnosu na kriviĉno delo ubistvo bivšeg radnike DB Momira Gavrilovića Gavre izneo je da imasaznanje da se Gavra u isto vreme obraćao Vladimiru Popoviću Bebi kao i kabinetu tadašnjeg predsednikaKoštunice, te da i to treba imati u vidu.“ Naţalost, tada to policija nije znala, pa nije ni mogla imati u viduovaj znaĉajan podatak.Bio je to prvi sluĉaj ubistva sa politiĉkom pozadinom posle 5. oktobra. I pored svog truda, zbog rata koji jevladao izmeĊu DSS i DS, policija nije rešila sluĉaj likvidacije Momira Gavrilovića.

RASCEP U VLADI

PREDSEDNIŠTVO DSS-a povuklo je uĉešće u republiĉkoj vladi i zatraţilo njenu odgovornost u parlamentu. Predosećao sam nesreću. U dnevniku, 17. avgusta. 2001. godine, usred svaĊe oko ubistvaMomira Gavrilovića, zapisao sam: "Crni dogaĊaj za Srbiju i Jugoslaviju." Upozorio sam kolege iz DOS-a

da su aktuelni dogaĊaji oko Gavrilovića skandal koji moţe da ugrozi sve rezultate demokratskih promenaod 5. oktobra. Rekao sam im da je krajnje vreme da se uozbiljimo. Tvrdio sam da je suoĉavanje sakriminalnim nasleĊem glavni izazov ĉitavog društva, a ne samo policije. Mafija je traţila novog kuma. Dasam bio manje iskusan, mogao sam da budem novi kum srpske mafije i da postanem vrlo bogat i moćanĉovek. Zato je to postao Beba.

Ta pitanja i sukobi sa DSS bili su tema na kolegijumu Vlade, 22. avgusta (prisutni: ĐinĊić, Ĉović, Perišić,Milovanović i ja). Premijer nas je informisao da je bio kod Koštunice na razgovoru. Prethodno mi sePerišić izvinio zbog zahteva za mo ju smenu koju je izrekao portparol stranke bez njegovog znanja.

ĐinĊić je izneo da je bio kod Voje i da je s njim razgovarao o aktuelnim aferama. - Izloţio sam mu sve tri moguće koncepcije. Prva: idemo u sukob, a DSS iz parlamenta. Ako nas srušite,



ide i Savezna vlada. Drugo: sve da stavimo na sto, baš sve šta ko ima. Komisije to da ispitaju za sedamdana i podnesu izveštaj. Za koga se utvrdi odgovornost, leti. Potom bi ustanovili novi naĉin rada. Treće:DSS opozicija, korektna, bez postavljanja pitanja poverenja Vladi - kaţe ĐinĊić i upoznaje nas sa Vojinimodgovorom.

Voja mu je odgovorio da "DSS izlazi iz Vlade, ali ne i iz DOS-a i da ostaju u skupštinskim odborima",dodavši da je revoltiran pisanjem "Nedeljnog telegrafa". Na kraju su se dogovorili za treću varijantu - DSS

nije u Vladi, samo u DOS-u i u skupštinskim odborima.ĐinĊić je završio opomenom da je "kljuĉno pitanje" koje moramo da znamo - "126 poslanika", spominjući"arkanovce", Binića i vojsku...

Većina uĉesnika je primetila da je razlog za Koštuniĉinu nervozu intervju ministra pravde Vladana Batićalistu "Nedeljni telegraf", u kome je kritikovao i predsednikovu suprugu.

Po Koštunici i njegovoj ekipi, ja sam za sve to bio odgovoran, jer, navodno, neću da smenim ZoranaMijatovića, niti da kontrolišem RDB, pa ni list "Nedeljni telegraf", u kome je Mijatović bio saradnik. Sve teoptuţbe koje su dolazile od predsednika Koštunice i njegovih saradnika, na moj rad i rad MUP -a, su me

veoma teško pogaĊale. Ţeleo sam da svi u DOS-u imaju taĉne informacije o tome šta je MUP radio iuradio. Napisao sam kratak izveštaj o radu MUP-a Srbije, za period januar-jul 2001. godine, sa

komentarom svih optuţbi na raĉun policije. Podelio sam taj izveštaj svima u DOS-u, mojim saradnicima u

ministarstvu i u stranci.

Tog leta na godišnjicu Stambolićeve otmice raspisao sam nagradu za razotkrivanje 21 nerazjašnjenogubistva, pa i Ivanove otmice i nestanka. Bio sam duţan da uĉinim i to, kada preduzete policijske mere nisudavale nikakve rezultate. Nije bilo rezultata.

NEMA KRAJASPORNA pitanja bila su na dnevnom redu i sednice Predsedništva DOS-a odrţana je 28. avgusta.Predsedavao je Koštunica, a bili su prisutni ĐinĊić, Labus i svi ostali. Preţiveo sam sednicu. Izgledalo je dasmo rašĉistili meĊusobne optuţbe. Dogovoreno je da DOS ostane "tehniĉka koalicija" dok se ne izvršeustavne promene, ali se DSS nije vratila u Vladu.

Vreme je prolazilo, a podele u DOS-u su se produbljivale. Malo zatišje bilo je posle napada Al kaide naAmeriku. Ceo svet je 11. septembra gledao direktni TV prenos apokalipse. Kao i svi dogaĊaji u Srbiji, i tatragedija propraćena je i sa duhovite strane, pa sam ĉuo dobar vic: "Uhapšen je Dušan Mihajlović, nijespreĉio Bin Ladena da napadne Ameriku."

Na Glavnom odboru DSS, 23. septembra 2001, Koštunica je opet kritikovao Vladu Srbije. Zoran ĐinĊić jeodmah ţestoko reagovao, ĉak i veoma uzbuĊeno. MeĊutim, DSS je ostao pri svojim zahtevima oreorganizaciji Vlade Srbije ili o raspisivanju republiĉkih izbora. Bio je to vrlo uzbudljiv mesec.U senci svega toga, u jesen 2001. godine, traje još jedan moj nesporazum sa premijerom ĐinĊićem - oko

Boţe Prelevića, bivšeg koministra unutrašnjih poslova. Iako ga je predloţio na to mesto, traţio je da gasmenim sa mesta savetnika zbog kritika na raĉun vlade i ministra, što meni nije toliko smetalo, ali premijeru ĐinĊiću oĉito jeste. Zanimljivi su bili moji odnosi sa premijerom ĐinĊićem i predsednikom Koštunicom. Iako nismo uvek bili

politiĉki istomišljenici, nikakvih problema nije bilo da razgovaramo. Naši liĉni odnosi nisu nikada

dovoĊeni u pitanje. Za razliku od politike, liĉno smo lako i korektno komunicirali.

MAFIJA JAĈA

KRAJEM septembra zabeleţene su dve uspešne policijske akcije koje ilustruju stanje u kome smo senalazili. Uhapšen je neki Šijan, ĉiji je "peţo" vozio trojku, koja je sa pištoljima u rukama napala momke iz

pratnje Resora DB. Radilo se o obezbeĊenju jednog poznatog kriminalca. U drugom sluĉaju poĉiniocikriviĉnog dela bila su lica na odsluţenju zatvorske kazne. Grupa osuĊenika izašla je iz zatvora, kidnapovala

ćerku poznatog beogradskog pekara i za njen otkup traţila 200.000 maraka. Koristili su i policijskeuniforme. Policija je spasla Ljiljanu, ali je svima ostao gorak ukus slabosti u sistemu zatvorskog

obezbeĊenja i nekim delovima policije. Korupcija je omogućavala srpskoj mafiji da se poigrava sapolicijom.

Tih dana sam sa novom ekipom starešina i rukovodilaca Uprave za borbu protiv organizovanog kriminaladetaljno raspravljao o borbi sa mafijom. Ispalo je da policija mnogo zna, ali da ima malo dokaza za

drţavnog tuţioca.Sve to me je toliko opterećivalo da sam u Zapisima zabeleţio: "Ne znam kako će se završiti boj sa mafijom.Jaĉa je u svakom pogledu od policije. A i pitanje je da li su mafijaši bliţi premijeru i ostalim vlastodršcimaod mene i ministarstva?"

MOGUĆI MINISTRI U TO vreme se dosta raspravljalo u Vladi oko uloge Velje Ilića i Momĉila Perišića. Bilo je nekih



kombinacija i nagodbi sa njima da budu ministri policije. Goran Svilanović je sve te kombinacije i nagodbenazvao: "Visoka licitacija za Dušanovu glavu."

ĈOVIĆEVA PITANjA

ZANIMLjIVO izlaganje imao je kolega Ĉović, koji je, uz konstataciju "ne bojim se ulice" i pitanje "šta seradi sa vojskom, da li je vojska vlasništvo samo jednog ĉoveka ili klub, agencija za odbranu od Haga", stavio na sto svoj spisak primedbi koje se ĉuju u javnosti u vezi sa Vladom. Zapisao sam sledeće: "Ĉume;Šljuka; Adţem (pušten 4 puta); Macanović (Vraĉar - reketaš); UKP SUP Beograd - loš; sport - to je

amnestirano; Karić - 20 miliona fabrika duvana u Ĉaĉku; Ĉeda, prvi dţip dali "surĉinci" pa digli u vazduh

da bi bio vaţan, pa novi "audi" od mlekadţije; Legija - imali obezbeĊenje Ĉedino; puštanje Albanaca(kidnapera?) iz zatvora greška; priĉa se da su uzimali pare Batić, Dušan i drugi; priĉe o Dušanu; monopol

na šećer i Ċubrivo preko DS drţi Kole; Batić ima vilu na Svetom Stefanu; Ĉeda i Beba u firmama koje sustavljene na tender; on je tri dana na nišanu policije na KiM; ko sme da me prati i prisluškuje, da bi upitaoKOS, Ljilja, Nalić…".Sada vidim da je kolega Ĉović bio po „surĉinsko-zemunskim“ pitanjima bolje obavešten.

"Beretke" nema ko da zaustavi 12. jul 2007.

Pobuna "crvenih beretki" po unapred spremljenom scenariju.Prva procena: MUP Srbije

nema mogu?nosti da razoruţa "beretke" o Legija i Gumar pritiskali starešine policije da

ustanu u pobuni. Guri Radosavljevi? ?uvao Ţandarmeriju. Zašto je ?in?i? otišao narazgovor sa pobunjenicima

PODELE u DOS-u i prekid odnosa izmeĊu DSS i DS ohrabrili su Legiju, Ĉumeta i Spasojevića da dignuglavu. Procenili su - ĐinĊićeva zvezda se gasi, a Koštuniĉina sve više sija. Zato su sva trojica poĉela polakoda se prestrojavaju prema Koštuniĉinom okruţenju, što se jasno manifestovalo u pobuni "crvenih beretki".Te prve nedelje novembra 2001. godine, premijer Zoran ĐinĊić se nalazi u SAD, a ja, 8. novembra,odlazim u Kopenhagen, na godišnji sastanak lidera, premijera i ministara Liberalne evropskeinternacionale. I u trenutku dok, narednog dana, sedim na veĉeri sa politiĉkim kolegama iz cele Evrope, javlja mi se Goran Petrović i obaveštava me da su se "crvene beretke" povuk le u svoju bazu u Kuli i da su

prekinule komunikaciju sa rukovodstvom Sluţbe drţavne bezbednosti.- O ĉemu se radi? - pitam.

- Pripadnici JSO su formalno iskoristili sluĉaj hapšenja braće Banović u Obrenovcu da se pobune.

Komandant Gumar kaţe da ima probleme zbog nezadovoljstva u jedinici, jer specijalci misle da suzloupotrebljeni. Nezadovoljstvo je veliko i Dušan Mariĉić Gumar me zove da doĊem u JSO na razgovor sanezadovoljnim specijalcima - ispriĉao mi je Goran Petrović.

PO SCENARIJU

GORAN Petrović je odbio da ode u Kulu, primetivši da je petak po podne i naredivši da Dušan MariĉićdoĊe kod njega na raport u ponedeljak u 11 sati. Pri tom je neumesno dodao da ide sa ţenom u pozorište.Ovo je Gumar iskoristio i razglasio da je njihov šef Petrović rekao "kako nema vremena za JSO i da nećeda se bavi njima, jer ide sa ţenom u pozorište".Tom priĉom Mariĉić je mobilisao jedinicu i naveo je da prekine kontakt sa rukovodstvom. Pokušavao samtelefonom da ubedim Petrovića da ode u Kulu i stavi JSO pod kontrolu, ali bez uspeha. Kaţe mi da suodrţali konferenciju za novinare na kojoj je neki Vladimir Protić, predstavljajući se laţno kao M. Batić,

traţio "obustavu hapšenja po haškim poternicama, donošenje zakona o saradnji sa Tribunalom i smenuministra policije Mihajlovića".Pozivam one koje sam od najamnika pretvorio u profesionalce da se vrate redovnim obavezama. Prvim

avionom vraćam se u Beograd.Kad sam u subotu stigao u Beograd, situacija je već postala dramatiĉna. Najgore je to što niko nije znao da

je sve bio deo unapred pripremljenog scenarija. I da u toj pobuni uĉestvuju bivši komandant i "dobrotvori" jedinice Ĉume i Šiptar. Šiptar je svojevremeno "kupio" Gumara, dajući mu novac za stan u Novom Sadu.

UviĊam da jedinica ima svoje nevidljive "oĉi i uši" u samom mom okruţenju i da do njih pre stigne mojenareĊenje nego do onoga na koga se odnosi. Isto se odnosilo i na informacije koje su meni upućivane.Teško je verovati bilo kome. Radi se o glavama i sudbini drţave.Uz mene je ponovo predsednik poslaniĉke grupe DOS-a Ĉedomir Jovanović. Jasne stavove imaju i kolegeKorać, Kasa, Milovanović i drugi.



"Beretke" sa petnaest oklopljenih "hamera" blokiraju put Beograd - Subotica, kao odgovor na moju ocenu

da je "navodni major Batić diskreditovao sebe kao oficira i sluţbenika Drţavne bezbednosti". Do mojihušiju stiţu fanatiĉne priĉe o tome kako će besni specijalci iz Kule doći u Beograd, pobiti sve u Vladi Srbije,

pohapsiti sve u DOS-u, posmenjivati funkcionere i postaviti novo rukovodstvo.

NESPREMNI ZA UDAR

LEGIJA i Gumar su vršili strahovit pritisak na starešine policije, da im se pridruţe u protestu i da napravegeneralni štrajk, odnosno pobunu. Posebno su vršili pritisak na Gorana Radosavljevića Gurija i njegovu

Ţandarmeriju. Za to su koristili ratno drugarstvo i boravak na Kosovu i prozivali su Gurija da izdasaopštenje, kojim se Ţandarmerija pridruţuje pobuni JSO, ili bar da se izjasni da je to "opravdan protestkolega u Kuli". Guri se lomio, ali je ostao ĉvrst. Konsultovao se prvo sa Sretenom Lukićem, a potom i samnom. Mi smo mu objasnili da se policija ne moţe baviti politikom i da JSO nije u pravu. Guri nam je jasno stavio do znanja da on ostaje lojalan.

- Jedino ne traţite od mene da angaţujem Ţandarmeriju protiv "cr venih beretki". Izuzev, ako pripadnici

JSO ne napadnu prvi i krenu prema Vladi Srbije. Tada ću se angaţovati sa Ţandarmerijom da se to spreĉi -

rekao nam je iskreno komandant Guri.

U MUP-u Srbije pravimo procenu situacije oko pobune pripadnika JSO. Struĉna procena je bila jasna -

trenutno nema nikakvih mogućnosti da MUP Srbije rasformira i razoruţa "crvene beretke". Tada nismoimali nijednu jedinicu sa dovoljnim brojem specijalaca koji bi bili u stanju da razoruţaju JSO u centru u

Kuli. Ţandarmerija je bila tek u povoju. SAJ nedovoljan.Proverili smo raspoloţenje zaposlenih u policiji. Niko nije podrţao pobunu JSO. Ĉak ni policajci koji su

bili antihaški raspoloţeni, jer su ponašanje specijalaca smatrali neprihvatljivim. Pokazalo se da u redovnojpoliciji postoji jak animozitet prema "crvenim beretkama", zbog njihovog specijalnog statusa i

kabadahijskog ponašanja prema pripadnicima obiĉne policije. Dešavalo se, naime, da ih specijalci JSOmaltretiraju i ne reaguju na njihove sluţbene zahteve. Vlada Srbije, MUP, ministar i starešine policije imaju

podršku policije. Liĉno sam dobio ponude iz pojedinih naših sekretarijata iz unutrašnjosti da doĊu uBeograd i ĉuvaju MUP i Vladu od eventualnog napada "crvenih beretki". Dogovor io sam se sa jednim

brojem starešina iz unutrašnjosti da u sluĉaju potrebe doĊu u Beograd sa ljudstvom i da spreĉimo nasilnupromenu vlasti.

Zvaniĉan zakljuĉak Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Kolegijuma ministra policije bio je da mi bez

velikih gubitaka ne moţemo rasformirati JSO, ali da moţemo odbraniti Vladu Srbije, Beograd, drţavu igraĊane, od njihovog pokušaja nasilne promene vlast u Srbiji. Taj zakljuĉak je operativno razraĊen.

NISMO SPREMNI

U NEDELjU, 11. novembra, iz Amerike stiţe premijer ĐinĊić i na konferenciji za novinare za "crvene

beretke" kaţe: "Ako nisu zadovoljni politikom koju Vlada vodi, neka daju otkaz i izaberu neki drugi

posao." Ĉekamo u MUP-u da premijer doĊe. Sa aerodroma premijer prvo svraća negde, a onda dolazi kod

mene. Prelazimo u kolegijum-salu, gde su bili: Sreten Lukić, Goran Petrović, Zoran Mijatović i ŢarkoKorać. I Zoran, onakav kakvog ga je Bog dao, nije ni seo na stolicu, a pita me:- Imamo li jedinicu koja moţe da razoruţa crvene beretke?Umesto da odgovorim, okrećem se generalu Lukiću i pogledom mu dajem znak da on saopšti našu procenui dogovor. I Lukić, umesto da krene od poĉetka, uspeva da prozbori jedino:- Nemamo! Ali..

ĐinĊić ga dalje ne sluša, ustaje, polazi i kaţe:- Koga ne moţeš da pobediš, moraš da pregovaraš sa njim!Premijer Srbije tako odlazi u bazu JSO, u Kulu, na prvi zvaniĉni razgovor sa pobunjenicima. Oni su injemu postavili iste uslove - da se smeni ministar policije i šef RDB. Troĉasovni razgovor ne daje rezultate.Umesto dogovora, ohrabreni ĉinjenicom da im je "premijer došao na noge", voĊe pobune rano ujutroizvode "crvenkape" iz logora u Kuli i sa 18 "hamera" oko šest sati blokiraju dve trake autoputa kod Savacentra. Posle desetak sati vraćaju se u svoj centar. Podrţavaju ih pojedini politiĉari, neki im i vodu donose. GraĊani prvi put vide do tada nevidljiva lica specijalaca.Bivši komandant Legija pobunu kvalifikuje kao "opravdan protest profesionalaca" i drţi ĉuveni govor:"Lekari štrajkuju u belim mantilima, a specijalci u onom što imaju."Odmah dajem zadatak: Nikad više ne smeju preći most na Dunavu kod Beške i ponoviti predstavu uprestonici.

Napravljen je konkretan plan za preĉavanja mosta kod Beške, postavljanjem barikada i cisterni sa benzinom. U sluĉaju da JSO krene u proboj barikada, sledi oruţani obraĉun ispred mosta. Postaje sve jasnije da je pobuna JSO politiĉka manifestacija. Videlo se to po dolasku jedinice u Beograd, kada su imodreĊene politiĉke strukture pruţile otvorenu podršku. Vojska SRJ zauzima potpuno neutralan stav - to se



nje ne tiĉe. A predsednik drţave Vojislav Koštunica na, za mene šokantnoj konferenciji za novinare,

praktiĉno citira Legiju i saopštava identiĉan stav: "Lekari štrajkuju u belim mantilima, a specijalci u svojimradnim uniformama."

Sluţba prati sve komunikacije izmeĊu Legije, Ĉumeta, Gumara, Šiptara i ostalih ĉlanova ekipe. Vidimo koi kako obezbeĊuje medijsku podršku i organizuje posete novinara centru JSO "Štolc" u Kuli. Specijalci imotvaraju i ĉuvenu "Sveĉanu salu" sa "ratnim" putem jedinice, koji pokazuje kontinuitet "od Knina do

Kosova". Pratimo stalni pritisak na komandanta Dušana Mariĉića Gumara da radikalizuje situaciju. Traţi seda izdrţe, da ne smeju da popuste, da moraju da budu uporni u zahtevima koje su formulisali - smena

naĉelnika i zamenika naĉelnika RDB i ministra policije.

HAPŠENjE BANOVIĆA

HAPŠENjE braće Banović je bila rutinska operacija Sluţbe drţavne bezbednosti. To mislim i danas, poslesaznanja da je premijerov kabinet traţio "neku konkretnu manifestaciju saradnje sa Hagom da bi premijer

imao bolju pregovaraĉku poziciju u Vašingtonu", gde je tih dana otputovao. Pronašli su ih, otkrili njihov pravi identitet i skrovište u Obrenovcu. I uhapsili. Kasnije je ispalo da su specijalci angaţovani da jure"kupusare", odnosno bezopasnu braću koja radi na pijaci u Obrenovcu. I da je takva akcija poniţenje zaĉlanove JSO.

VOJSKA NA PROBI

NA podršku Vojske SRJ, koja je to jedino mogla da uĉini, nismo mogli da raĉunamo.Danas shvatam da je greška što se Vlada nije zvaniĉno obratila predsedniku Koštunici da kao vrhovnikomandant odobri upotrebu vojske. Da smo to uradili imali bismo ĉistu situaciju: u sluĉaju negativnogodgovora istorijsku odgovornost poneo bi predsednik Koštunica. Ovako smo „kapitulirali“ na bazineformalne procene da se vojska neće angaţovati.

Ministar piše ostavku, Čeda je cepa! 13. jul 2007

Bivši ministar policije pokušava da objasni politi?ku pozadinu atentata na premijerao:

Specijalci nisu bili sloţni - ţiveli su u ropskom odnosu. Jedinica - van sistema. Ko im jekupio borbene helikoptere. Legija sa pištoljem u ustima pita ?edu: Treba li da se ubijemda ti dokaţem kako ne laţem?


POSTEPENO izranja pravi razlog pobune - osveta za hapšenje Dušana Spasojevića i Milorada Ulemeka.Premijer još nije meta, ali ni faktor koga poštuju. Iz razgovora koje vode meĊu sobom vidimo da sepozivaju samo na "onoga preko reke" - predsednika SRJ Koštunicu. To za mene nije bio nikakav dokaz da

je Vojislav Koštunica ili neko od njegovih saradnika uĉestvovao u organizaciji pobune. Ali, glavni

inicijatori i organizatori pobune JSO su se na njega pozivali. Svesno su stvarali utisak kod komandanta i

Komande JSO, da oni to rade u ime predsednika Jugoslavije. I da imaju podršku Vojske SRJ, jer ona "nećeda se meša".Situacija u bazi JSO u Kuli nije bila stabilna, niti su specijalci bili tako sloţni, kako je nekome spolja

izgledalo. Unutra se sve ljuljalo od nezadovoljstva i meĊusobnih trvenja. Otkriva se da, sem ĉlanovaKomande JSO i "pajtaša" bivšeg i sadašnjeg komandanta, ostali specijalci nisu imali nikakve posebneuslove, niti su uţivali u privilegijama prvih. Taĉnije, većina specijalaca ove jedinice bila je u pravomropskom odnosu. Nisu se pitali ni za šta. Od njih se oĉekivalo da budu glave bez jezika, apsolutno pokorne

komandi. Obuka je bila pravi legionarski dril i nije bilo vremena za razmišljanje. Za vreme pobune kodmene su dolazili neki nezadovoljni specijalaci iz Kule, VojvoĊani, da mi kaţu, otvoreno i hrabro: "Neslaţemo se sa pobunom, nije to naš posao, ali ne smemo javno da negodujemo. Mi bismo zbog toga bililikvidirani".

SILA I MOĆ

PRIĈE o lošem statusu jedinice bile su obiĉne fraze, jer je JSO tada bio najpovlašćenija formacija u Srbiji.



Od samog nastanka ova jedinica nije bila uklopljena u redovni sistem i pravila sluţbe Ministarstva i Sluţbedrţavne bezbednosti ĉiji je deo formalno bila. Ona je praktiĉno bila "drţava u drţavi", jer je imala svesvoje, nezavisno od sluţbe i ministarstva. To se odnosilo i na pravila obuke i sluţbe u jedinici, ĉinove,oznake i uniforme, snabdevanje, vezu, zdravstveno obezbeĊenje i drugu logistiku. Jedinica je imala i svoj

poseban dan i slavu, kao i finansijere i sponzore mimo Zakona o budţetu i finansijskog plana sluţbe iministarstva. Da ne govorim o tome da su bili opremljeniji od bilo koje druge policijske i vojne jedinice u

zemlji, i da su, npr. imali i dva borbena helikoptera MI-24, kakve nije imala ni Vojska Jugoslavije.

Demonstracija sile i moći jedinice za specijalne namene urušila je sve pozitivne efekte DOS-ove vladavine.

Nema komunizma, Milošević nije više tu, Srbija se vraća sebi i u društvo evropskih naroda, a onda - slika

koja obilazi svet i ponovo stavlja znak pitanja na Srbiju. Na meĊunarodnom putu, koji povezuje evropskisever i jug, oklopna vozila i specijalci nasred druma. I nema nikog u vlasti ko će da izaĊe i da ih skloni.U takvoj "pat" situaciji obaveštava me prijatelj i saradnik Ĉedomir Jovanović, da JSO hoće dogovor.Garantovali su to. Pokušavam da mlaĊanog junošu ubedim da to nije moguće i da ga vuku za nos.UbeĊujem ga da dogovor nije moguć sa njim i ministrom, i da oni, koji su odbili premijera, hoće samo daponize i svog ministra koji im je glavna meta. Mogu ostavku da dam i ovde, ne moramo da idemo - govorio

sam mu. Ĉeda je bio energiĉno protiv moje ostavke i davao mi je punu podršku. Hteo je najbolje i verovao je u mogućnost dogovora sa voĊama pobunjenika. Ostao je uporan, proverava ponovo garancije i sve jesigurniji u uspeh. Kako nisam hteo da se moje odbijanje poziva da odem u Kulu okvalifikuje kao strah za

ţivot ili fotelju, rekao sam mu:- Neka ti bude! Idemo, pa šta Bog da. Ali, znaj da dogovora nema i ne moţe ga biti!

POCEPANA OSTAVKA

TAKO sam se u utorak, 13. novembra, našao u Kuli. Doĉekali su me sa svim poĉastima. Ĉedi su odmah

saopštili da je "privatno" lice i da ne moţe da prisustvuje ministrovim razgovorima sa komandom jedinice. Na Ĉedino zaprepašćenje strpali su ga u neki sobiĉak i postavili straţu ispred. To su uĉinili i s mojim šefomkabineta Ivanom ĐorĊevićem. Seli smo u oficirski klub i poĉeli razgovor.Kada je komandant poĉeo da izlaţe razloge pobune, malo sam ga slušao i onda prekinuo:- Došao sam na vaš poziv. Nije potrebno meni da objašnjavate šta ste uradili. Imaćete to kome daobjašnjavate, sada, kada ste kamerama svetskih medija otvorili "Ratnu sobu". Da sam hteo da vas hapsim i

isporuĉujem Hagu, ne bih vas primio u stalni radni odnos. Naprotiv, hteo sam da od vas napravim profesionalce kojima bi se svi ponosili. Propuste oko hapšenja i odnosa prema jedinici neka utvrdi

nezavisna drţavna komisija.Setio sam se priĉe sa štrajkaĉima "Krušika" na valjevskom trgu i nastavio:- Nisam ja problem, već vi. Ja sam pravnik, imam svoje zanimanje i egzistenciju. Danas jesam ministar,

sutra nisam. Ako je moja ostavk a problem, imate je. Zbog moje fotelje ne sme pasti ni kap bilo ĉije krvi.Ali, ona ne rešava vaše probleme koje ste pokrenuli ovom pobunom protiv prve demokratske vlasti. To štotraţite je neprihvatljivo!

Na kraju sam rekao da nemamo više šta da razgovaramo, već da oni sami treba da odluĉe šta hoće.Predloţio sam im da se povuku i da mi saopšte svoju odluku.Posle nekog vremena seli smo ponovo i komandant je skrušenog izraza lica saopštio:- Ţao nam je ministre, pripadnici jedinice su toliko pogoĊeni da ne mogu da odustanu od zahteva za vašomsmenom.

Oĉekujući to, kratko sam uzvratio:- Dajte mi papir!

Uzeo sam papir i napisao neopozivu ostavku na duţnost ministra. Krećemo da to saopštimo okupljenimnovinarima, koji su dugo ĉekali u "Sveĉanoj sobi". Izašli smo u hodnik i nalećemo na osloboĊenog Ĉedu iLegiju.

- Šta je bilo? - pita zabrinuti Jovanović.- Rešili smo problem. Dao sam neopozivu ostavku i hajdemo da to saopštimo novinarima - odgovaram.- Daj da vidim - reĉe i istrţe mi papir iz ruku.Ĉim ga proĉita, pocepa ga i poĉe da viĉe na Legiju. Nasta uzbuna.

LEGIJA - ĈEDA

KO zna šta bi sve bilo da nas Mariĉić ne odvede u kancelariju komandanta, zajedno s Legijom. Onda nasnapusti. Nastade dramatiĉan dijalog izmeĊu Ĉede i Legije. Ĉeda shvata da je nasamaren i da su ga izdali

oni kojima je verovao. U vazduhu osećam bes i mrţnju koja se raĊa u hrabrom i beskompromisnommladom ĉoveku. Prisustvujem "antiĉkoj" drami. Legija pokušava da objasni kako sa tim nema veze i kako je i on nasamaren. Predstava i gluma dostojna prvaka Šekspirovog pozorišta. Shvatam da je Legijafantastiĉan glumac.



- Kako da ti dokaţem? - pita Ĉedu, koji ga više ne sluša, već se poziva na dogovor.Legija vadi noţ i pita ga:- Hoćeš da odseĉem prst?Zatim stavlja pištolj u usta i vapi:

- Treba li da se ubijem da bih dokazao da te ne laţem?

Ĉeda je neumoljiv. Nema ostavke. Preti. Na kraju drame - dogovor.

Umesto neopozive ostavke - staviću Vladi na raspolaganje svoju funkciju. Odlazimo u prepunu sobu iobraćam se novinarima. IzmeĊu ostalog, kaţem:- Kao odgovoran ĉovek, u ţelji da se okonĉa ova oruţana pobuna koja nas sve uznemirava i da se

graĊanima Srbije vrati toliko potreban mir i neophodna bezbednost za koju su se borili, uz javno datoobećanje Komande jedinice da je ovo miran protest u kome se neće upotrebljavati sila, odluĉio sam, daimajući u vidu da je Komanda jedinice ostala pri svojim zahtevima, o ovom razgovoru obavestim premijerai da mu stavim na raspolaganje funkciju ministra unutrašnjih poslova, pošto mi je on nju i dao. To ćuuraditi odmah po povratku u Beograd.

Rekao sam to jer sam znao da nisu oni krivi. Upotrebljeni su za neĉasni prvi pokušaj drţavnog udara navladu Zorana ĐinĊića. Komanda JSO-a je obećala da neće upotrebljavati silu, ali je ostala pri svojimzahtevima. Sada je Vlada bila na potezu. Meni je najvaţnije od svega bilo da premijer Zoran ĐinĊić injegov bliski saradnik Ĉeda Jovanović, shvate o ĉemu je reĉ. Da je hapšenje Banovića samo izgovor zadalekoseţnije politiĉke ciljeve.Revoltiran tolerisanjem pobune i pregovorima sa pobunjenicima, ostavku podnosi Zoran Mijatović. Slediga Goran Petrović, posle razgovora sa premijerom.

NOĆNA DIPLOMATIJA

TOKOM noći odvijala se specijalna diplomatija na relaciji Vlada - organizatori pobune. Ĉujemo da su ukabinetu premijera ĉuveni "surĉinac" i "zemunac", sve sa još ĉuvenijim penzionerom, ali nâs u MUP-u niti

ko zove, niti obaveštava o tome. Mi smo napravili problem i ne moţemo sami da ga rešimo. I zato mora daga rešava premijer liĉno svojim metodama i uticajem. Treba saĉuvati mir u zemlji i autoritet vlasti. Noćnadiplomatija daje rezultate. Pada dogovor.

Kompromis sa podzemljem 14. jul 2007.

Dozvolili smo da se cela drţava trese zbog nekoliko magupa i mafijaša o I posle "crvene

pobune" nastavljena saradnja vlasti sa podzemljem. ?in?i? obe?ao smenu Mihajlovi?a"?im se situacija smiri". Kako su se razišli ?eda i Beba


DRAMA sa "crvenom pobunom" imala je svoj epilog i na 61. i 62. vanrednoj sednici Vlade, koje su

odrţane u nedelju 11. i sr edu 14. novembra.

U sredu, 14. novembra, vanredna sednica Vlade, sa jedinom taĉkom dnevnog reda - pobuna JSO. Pobuna je

preimenovana u protest. Pronalaze se propusti u radu RSB, kada je jedinica u pitanju.

Pobunjenici su abolirani.

Vladina komisija sastavljena od tri ministra, sa ministrom pravde Batićem na ĉelu, dobija zadatak da toispita i predloţi mere.O mojoj ostavci premijer ne dozvoljava da se raspravlja. Prihvataju se ostavke Petrovića i Mijatovića.JSO izlazi iz sastava RDB i postaje posebna organizaciona jedinica MUP-a, o ĉijoj upotrebi, na predlog

ministra, odluĉuje Vlada ili telo koje ona ovlasti.Radi toga osniva se vladin Savet za drţavnu bezbednost. RDB-om do daljeg rukovodi kolegijum MUP-a.

Truo kompromis, da truliji ne moţe biti. Ali, kompromis koji sa vrata ionako krhke Vlade skida kamen

pobune onih koji su trebali da joj budu najverniji. Ne mogu da se bunim jer sam za jedinicu bio komandno

odgovoran iako je bila deo RDB, koji je u svemu odgovarao za nju. Ipak smo krivi što nismo znali šta sedešava i što to nismo spreĉili.Dozvolili smo da se ĉitava drţava trese zbog nekoliko mangupa i mafijaša! Premijer ĐinĊić je napravio tajtruli kompromis iako se situacija menjala u korist policije, pošto je pobunjenicima bilo teţe da odrţe jedinicu u pobuni, a i javnost se okretala protiv njih. Policiji je bilo lakše da ĉeka njihovu grešku. Zato sami reagovao na pokušaj premijera na 62. sednici Vlade da kapitulaciju obrazloţi nemogućnošću njihovograzoruţanja.- Ta priĉa da ih razoruţamo, to je priĉa za malu decu - tvrdio je.



Usprotivio sam se i rekao ljutito:

- Nije taĉno! Ako Vlada naredi da se razoruţa ta jedinica i da se rasformira, ja ću sprovesti tu odluku!U mojim povlenskim "Zapisima" piše: „Sada je kasno da ţalim što nisam otišao sa Petrovićem iMijatovićem.“ Opet sam nastavio putem "poploĉanim dobrim namerama".

NASTAVAK SUĐENJA"CRVENA pobuna" je ponovo aktuelizovala pitanje kontakata premijera i njegovih saradnika sa liĉnostimaĉiju je aktivnost policija pratila. Zoran ĐinĊić svoje "kontakte od ranije" sa pojedinim pripadnicima

"surĉinskog klana" nije krio. Imao je i objašnjenja za to. Njegovi neformalni kontakti sa pojedinimliĉnostima iz tog sveta nisu prestali ni po dolasku na mesto premijera. Ovi kontakti za mene nisu nikakavdokaz da je premijer imao zajedniĉke poslove sa "surĉincima", "crvenim beretkama" i "zemuncima", kaošto ni kanali tog istog sveta prema Koštuniĉinom kabinetu za mene nisu dokaz da je Koštunica voĊa zavere

protiv ĐinĊića.Sada znam da je glavni partner Legiji i Ĉumetu, a samim tim i Spasojeviću, bio šef Biroa za odnose sa

javnošću, ĐinĊićev ĉovek od poverenja, Vladimir Popović Beba. Lakoća dolaska do ljudi iz ĐinĊićevog iKoštuniĉinog okruţenja i razgovori sa njima koristili su ovi mafijaši za uĉvrćšivanje svoje pozicije u

periodu posle 5. oktobra.

I u danima pobune "crvenih beretki", po informacijama koje sam dobijao, postojala je komunikacija

organizatora pobune s obema stranama.

U ĉasu izbijanja pobune meĊu vaţnim liĉnostima podzemlja vladala je prava euforija: "Gotovo, pala

drţava. Legija se naoruţao. Traţe smenu ministra". Zatim: "Jesi video kakva je frka u drţavi"…Bilo mi je jasno da je hapšenje Banovića bio samo povod. Njihova meĊusobna komunikacija otkriva da"Mihajlović mora da ode zbog više stvari". Bili su sigurni da im niko ništa ne moţe, jer "imaju 400

oklopnih vozila" a vojska se neće mešati.Imali su i informaciju da Koštunica neće reagovati, a i pozivali su se na to da vlada mora da ispuni njihovezahteve: "Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi", "Nema šanse da odustanu dok ovaj ne ode", "Javi muda zna, ovaj Koštunica"...Znao sam i da imaju armiju novinara za sobom, po reĉima Spasojevića: "Poslao sam ja (u Kulu) 45-50

novinara".

Znao sam i da su u toku pobune prema ĐinĊiću iskazivali odreĊeno nepoverenje: "Kivni su oni i na njega...Davao im je obećanja".Do mojih ušiju došla je i informacija kako je poslednje od "tih obećanja" dao prilikom posete Jedinici i dase odnosi na njihov zahtev za mojom ostavkom. Navodno, "zbog javnosti ne moţe da prihvati njihovzahtev", ali, pošto je i on "nezadovoljan mojim radom", nudio je da me smeni "ĉim se situacija smiri". Tome nije uzbuĊivalo, bio sam spreman na sve varijante dogovora da bismo izašli iz ove krize.KO ĆE S KIM

IAKO premijer nije hteo da razgovara o mojoj ostavci, da bih rašĉistio naš odnos, napisao sam mu svojeviĊenje i predloge. To liĉno pismo nije niko drugi video i objavio sam ga tek u knjizi „Povlenske magle ividici“.Premijer nije odgovorio na moje pismo. Dao mi je kao pojaĉanje, za zamenika, svog šefa kabineta, uz

promene na ĉelu beogradske policije i UBOPOK -a. Iz njemu znanih razloga nije išao do kraja, ali nam je,zbog tog nepoverenja i silnog kombinovanja, trebalo još godinu dana da krenemo u konaĉan obraĉun saakterima "crvene pobune".

Zato je pobuna poĉetak kraja ove ĉuvene jedinice, ali i poĉetak kraja mog autoriteta, kao i autoritetaĐinĊićeve vlade. Prva velika i prava pobeda tzv. patriotskih snaga i antihaškog lobija, ipak, imala je jedan,za mene liĉno, vaţan efekat. Od tog trenutka premijer Zoran ĐinĊić gubi poverenje u dojuĉerašnje"sagovornike", a moj ljubimac Ĉeda Jovanović postaje najţešći i najotvoreniji protivnik "crvenih beretki",njihovog bivšeg komandanta Milorada Ulemeka Legije i Legijinog ortaka Dušana Spasojevića Šiptara. Bar sam tako mislio tada i ove reĉi o pobuni i njenim posledicama zapisao u „Povlenskim maglama i vidicima“.

Nema se mnogo toga dodati. Samo nekoliko informacija steĉenih ovih dana po upoznavanju sa sabranim

delima Vladimira Popovića. Ĉitam u njima da je Beba prekinuo sve odnose sa Ĉedomirom Jovanovićemkad je saznao da je nastavio odnose sa Legijom i Dućom. I da ih je tek posle ĉetiri meseca pomirio NenadMilić. Kakva principijelnost? MeĊutim, kako objasniti ĉinjenicu da principijelni Beba nije nikad prekidao

svoje prijateljstvo i partnerstvo sa voĊom "surĉinskog klana" Ljubišom Buhom Ĉumetom, iako je i njemu bilo poznato da je on glavni organizator pobune zajedno sa Legijom i Dućom? Sem time da je Bebi bilodozvoljeno i ono što je drugima zabranjivao.

Čume - kralj podzemlja 15. jul 2007.



?umetova mo? - rezultat pakta sa Bebom Popovi?em. Umešan u otmicu Miškovi?a,osloba?anje "francuza", pobunu "beretki"... Da li je imao zajedni?ku firmu za asfaltiranje

puteva sa šefom Biroa za komunikacije? Da li je "Makina grupa" ubila generala Buhu?


ZA MUP Srbije 2002. godina je bila posebno vaţna zbog zaoštravanja borbe protiv organizovanogkriminala u Srbiji. Vezanih ruku, puštanjem "francuza" i kapitulacijom pred oruţanom pobunom, policija je

ĉekala glavno oruţje - zakonska rešenja o suzbijanju organizovanog kriminala. Ovi zakoni su, naţalost,

nekompletno usvojeni tek, 28. decembra, iako sam njihovo usvajanje traţio na samom poĉetku mandata.Trebalo je da oni promovišu instituciju "mafijaša pokajnika", "zaštićenog", "krunskog" svedoka i drugazakonska rešenja do kojih su došle demokratske zemlje u drugoj borbi protiv mafije. Ali, zakon je još bio daleko, iako je policija bila na pragu da dobije "krunskog" svedoka, bivšeg mafijaša.

Ne bilo kog, već glavnog, onog koji sve zna i moţe da dokaţe. I tuţiocu i na sudu. Naravno, radi se oLjubiši Buhi zvanom Ĉume, po "Beloj knjizi", voĊi "surĉinskog klana". Ovaj roĊeni Surĉinac javnosti je

bio poznat više kao biznismen nego kao delinkvent. Izuzimam Šešelja i opoziciju koja ga je oznaĉavala"kraljem podzemlja" posle Arkana.

NA SVE STRANE

POPULARNI Surĉinac, dovoĊen je u vezu sa srpskim premijerom Zoranom ĐinĊićem. Govorili su da jevezu sa budućim premijerom Srbije uspostavio preko Dragoljuba Markovića, vlasnika uspešne firme

"Krmivo produkt" iz Surĉina. Priĉalo se da je, navodno, Ljubiša Buha spasao ĐinĊiću ţivot 1999. godine,tako što ga je Milorad Ulemek Legija, kao komandant JSO, poslao lideru DS da ga obavesti da SlobodanMilošević namerava da ga ukloni. Posle tog upozorenja ĐinĊić se sklonio u Crnu Goru i ostao duţnik Ljubiši Buhi. Moć šefa podzemlja upoznali smo dobro tokom otmice Miškovića, oslobaĊanja "francuza" iz zatvora iposebno tokom pobune "Crvenih beretki". Sada vidimo da je njegova moć rezultat pakta sa Vladimirom -

Bebom Popovićem. Ljubiša Buha je u stanju da na sastanak kod Bebe dovede zamenika RDB ZoranaMijatovića, da bi protestovao protiv maltretiranja njegovog prijatelja u policiji Vlade Japanca, uhapšenogzbog uĉešća u otmici Miškovića. A u vreme pobune, Beba, na Mijatovićev zahtev, dovodi Buhu da objasnirazloge oruţane pobune JSO. Moţda objašnjenje leţi u izjavi zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka datoj UBOPOK -u, koji je

rekao da je Buha i svoju firmu za asfaltiranje puteva osnovao zajedno sa Popovićem. Veoma bitno je imišljenje Jovice Stanišića, navedeno u Sluţbenoj belešci UBOPOK: "Poznato mu je da su se poslednjihgodina, kriminalne aktivnosti odvijale uglavnom na relaciji Vladimir Popović Beba, Dušan Spasojević,Ljubiša Buha i Milorad Luković Legija". O Stanišiću se moţe sve reći, samo ne da je bio neobavešten ĉovek. Buha je svoju moć drsko i javno demonstrirao. Aprila meseca 2002. godine, zbog vesti u emisiji "Infotop",sa ĉetrdesetak ljudi naoruţanih automatskim puškama zauzima zgradu TV PINK i zarobljava njenogvlasnika Ţeljka Mitrovića. Dobar ukus ne dozvoljava opis Buhinog nastupa. Od intervencije policijespasava ga njegov partner Popović i Mitrovićeva molba da se policija ne meša. Kakav utica j je imao Buha vidi se i po tretmanu koji je imao na VMA kada je u nju došao posle pokušajatrovanja od strane supruge. Smešten je u generalski apartman, o njemu je brinuo konzilijum najboljihlekara, a odmah su u posetu došli mnogi generali i druge ugledne liĉnosti.

VAŢNA "BLISKOST"

AKO i tako moćnom i nedodirljivom, mafijaškom kumu došli su crni dani. Ne od policije i tuţilaštva od

kojih ga je štitila moćna ruka prijatelja, već od onog koga je on stvorio i koji je do juĉe bio njegov potrĉko.Dušan Spasojević Šiptar nije mogao da izdrţi zavist i sumnje da ga je Buha otkucao policiji, pa je krenuo uobraĉun sa svojim bivšim šefom. Bio je to proces koji se posle logiĉno povezuje sa pripremama za atentat na premijera ĐinĊića. Ilustrovaćuto s nekoliko primera iz knjige novinara ĉasopisa "Vreme" Miloša Vasića "Atentat na Zorana ĐinĊića".Poĉeću sa svedoĉenjem Bebe Popovića, koji kaţe: "Pošto Dragoljub (Marković) stalno zapomaţe i imaneke vesti o "ţivotu i smrti", Zoran ĐinĊić me moli da ga ja vidim i saslušam i procenim je li to vaţno iline. Tako se ja tokom proleća i leta 2001. viĊam sa Ĉumetom u `Spektri` ili kod Dragoljuba; tako seuspostavlja ta, da kaţem, `bliskost` koja će kasnije, 2002. godine, postati tako vaţna. Ĉume u timrazgovorima uglavnom pokušava da lobira za razni ološ: `Zovite Jovicu! On je glavni, a plaši se Haga!Batice (Ĉumetova uzreĉica), ko drţi mafiju, drţi vlast! Eto Slobe: Kad je izgubio nas, izgubio je vlast!" isliĉne budalaštine.



U stvari, Ĉume je pokušavao da se spase, jer su ga Duća, Kum i Legija podsećali kako je svojevremenotvrdio da su "Zoran ĐinĊić, Beba Popović, Ĉeda Jovanović, Goran Vesić" i drugi kao "njegovi", a sada tiisti hoće da ih hapse, a da su on, Ĉume i Dragoljub "glavni krivci". Dodaću još nekoliko citata. "Vlada ima saznanja da su Babovića oteli Legija i Duća. Na sastanku u Vladi,Bracanović se znoji i muca: `Mnogo jaka ekipa...` Legija se tada ponudio da odnese novac za ucenu i sve je

poĉelo da postaje jasno"... "Tada se donosi odluka u Vladi da Zoran ĐinĊić - bez znanja policije - zatraţi pomoć iz inostranstva. Nemci šalju tehniĉku i struĉnu pomoć, ali uglavnom oko ĐinĊićeve bezbednosti:rade procene ugroţenosti i šalju ureĊaj za neutralisanje bombi sa daljinskim upaljaĉima. Sudbina togureĊaja je topiĉna za nas: reĉ je o ometaĉu širokog spektra razliĉitih signala, smeštenom u terensko vozilo,

za koje su ljudi iz obezbeĊenja zakljuĉili da je sporo, pa su probali da ga premeste u neki "audi 6", ureĊajsu pokvarili i do dana današnjeg ne radi...", "U uţem krugu Vlade dolazi do procene da je Ĉume ugroţen,

jer se njegovom eliminacijom rešava mnogo problema i sluĉajeva, a samim tim što je ugroţen, on je potencijalno dragocen", "Dva dana kasnije Ĉume zahteva hitan sastanak u "Spektri", firmi Bebe Popovića.Uz pojaĉano obezbeĊenje dolazi do sastanka. Ĉume nervozno šeta i puši: "Batice, da li si spreman da ĉuješsve? Pazi, posle ovoga više ništa nije isto. Ţivot ti neće vredeti nimalo. Oni su jaĉi od vas, policija jenjihova, politiĉari su njihovi...", "Oni su sami bili kreatori sudbine", ocena Zorana Vukojevića Vuka, iznetau istrazi o "ambicijama i samouverenosti" "zemunskog klana" koji su "sebe smatrali za gazde" u zemlji

Srbiji. A onda "bara postaje sve manja, a krokodili sve nervozniji".

"Zemunci" su sa Legijom poĉistili beogradsko podzemlje. Posle likvidacije Sredoja Šljukića Šljuke, ostalisu im kao konkurenti Buha sa Popovićem i moćna "Makina grupa". Rat sa Buhom se komplikuje jer ovajima više ţivota od maĉke. Ali, zato na obraĉun sa "Makinom grupom" ne troše snagu. Ispalo je, da je to

obavio MUP Srbije. Ni danas mi nije jasno da su bili sposobni za takvu obmanu 90 pripadnika beogradske

policije i BIA, koji su vodili istragu o ubistvu policijskog generala Boška Buhe. MeĊutim, vredi razmisliti oĉinjenicama koje su neumoljive. Prvi podatak o navodnom ubici dao je policiji liĉno Dušan Spasojević,zaštićeni svedok je pripadnik njegovog klana. Istragu je vodio inspektor Slobodan Paţin, poznat po tomešto je jedino u njega Šiptar imao poverenja. Transkripte razgovora pripadnika "Makine grupe" koji su

kljuĉni dokaz o "zaveri", "drţavnom udaru", ugroţavanju porodice ĐinĊić, Jovanovića i Legije (ĉak se imoje ime našlo na spsisku), koji je pripremala "Makina grupa", radio je niko drugi nego MiloradBracanović. Kada su atentatori pobegli policiji, uhvatio ih je Milorad Ulemek. U istrazi su ozbiljan

doprinos lopatom i drugim sredstvima dali liĉno Ulemek i Spasojević. Tu je i misteriozna smrt ĉuvenogslikara i maštara Tapija.

Naravno da sve ovo nisam znao kada sam saopštio vest o hvatanju ubica generala Buhe, koju mi je javio

moj zamenik Milić, koji je i koordinirao istragu. Podelili smo posao, on - kriminal, Lukić - javna

bezbednost i ja - reforme. Nisam mu se mešao u posao, jer se on po mom dogovoru sa premijerom,pripremao da preuzme ministarstvo. Ĉak sam sa velikim zadovoljstvom podelio silne pohvale, nagrade i

unapreĊenja uĉesnicima u ovoj, do tada najvećoj i najduţoj policijskoj operaciji "prevrtanja neba i zemlje".

MOĆNE VEZE

DANAS nisam više siguran u taĉnost podataka koje sam saopštio javnosti. Ne zbog toga što je oborena prvostepena presuda, niti zato što sumnjam u moje saradnike Milića i generala Obradovića. Moja sumnja jerezultat saznanja o moći i uticaju koji su tada imali Legija i "zemunci", sve sa svojim Bracanovićem,

Paţinom i ostalim na njihovom platnom spisku. Sumnju mi potkrepljuje i informacija koju sam ĉuo prenekoliko dana od dobro informisanog lica. Ona glasi: Poznati crnogorski kontroverzni biznismen angaţujeMaku da za 300.000 DEM likvidira Legiju. Ovaj to saznaje i sa Šiptarom pravi plan. Kalinić ubija generalaBuhu, a Šiptar potura policiji informaciju i zaštićenog svedoka da je to uradila "Makina grupa". Ostalo sezna. Sećam se da sam u to vreme od Ĉede Jovanovića dobio informaciju da "crnogorska mafija planira

likvidaciju" ĐinĊića, njega, mene, Legije i Duće i ne znam koga sve još.

POVRATAK BEGUNCA

TE 2002. godine, posle neuspelog trovanja i pokušaja atentata ĉlanova "zemunskog klana" i Legije naLjubišu Buhu, Ĉume je nestao iz Srbije. On beţi nekom svojom tajanstvenom trasom i skriva se po svetu.

Priĉalo se da je otišao na Kosovo, u Hrvatsku, pa negde u Nemaĉku. Policija traga za njim, ali i "zemunskiklan", koji za informacije o Buhinom odredištu nudi nagradu od milion evra. Onda se iznenada pojavljuje u

Beogradu, javlja se svom prijatelju Bebi i kaţe mu da je spreman da saraĊuje sa policijom. Beba ga, uzmoju saglasnost, odvodi u UBOPOK, pošto MUP nema drugo skrovište. Tu daje izjavu, ali neće da je

ponovi pred istraţnim sudijom. Otkriva pokušaj tajnog snimanja i prekida saradnju.

Mafija sprema obračun 16. jul 2007



Kako Ljubiša Buha upada u našu ambasadu u Ankari. Slovaci ga dobro ?uvali. Specijalnituţilac za mafiju - Jovan Priji?. Prva prava mafijaška ispovest vredna za sud

POSLE epizode u UBOPOK-ovim prostorijama u Makišu, ponovo je nastala pat pozicija imeĊu policije imafije. Dokumentacija policije je bogatija za opširnu sluţbenu informaciju, Ljubiša Buha je potvrdio sveono što je UBOPOK na neki naĉin već naslućivao ili znao, ali zbog nedostatka zak onske forme, MUP

Srbije nije u stanju da se obraĉuna sa "zemunskim klanom". Pouĉeni ĉestim primerima "policija hapsi -

drugi puštaju", nismo smeli da se igramo sa sve jaĉim "zemuncima", koji su imali moćne medijske i

politiĉke "advokate", a Ljubiša Buha odlazi iz UBOPOK-a i gubi mu se svaki trag. U meĊuvremenu,mnogo puta sam proĉitao sluţbenu belešku o razgovoru sa Ljubišom Buhom Ĉumetom, prvim "mafijašem pokajnikom", koji nije mogao da dobije taj status jer nije bilo toliko oĉekivanih zakona.Buhine izjave za mene nisu bile iznenaĊenje, jer su se uklapale u sliku koju sam već imao o srpskoj mafiji.Problem je bio kako ponovo doći do njega i kada će se steći uslovi da se njegova saznanja predaju pravdi.I onda, poĉetkom 2003. godine, negde usred noći, budi me Goran Petrović, tada šef diplomatskeobaveštajne sluţbe, i obaveštava me da je Ljubiša Ĉume, glavom i bradom, banuo u zgradu Ambasade SRJu Ankari i zatraţio fiziĉku zaštitu. Objasnio je zabezeknutom ambasadoru da su ga unajmljeni zemunskiatentatori pronašli u hotelskoj sobi, iz koje je nekako pobegao. Sada znamo i ko je to bio. Koliko je bio uplašen govori i podatak da Buha uopšte nije ni pomišljao da izaĊe iz naše ambasade uAnkari. Ambasadoru je rekao da zove Beograd i da javi da je spreman da se ponovo stavi pod zaštitu srpskepolicije.

SLOVAĈKA SOBA

MI smo, meĊutim, imali problem. Ako su zemunske ubice pronašle Buhu u Ankari, sigurno će ga pronaći iu Beogradu i likvidirati. Zato smo se dogovorili da za Ljubišu Buhu traţimo zaštitu u nekoj od ozbiljnijih

drţava. Britanci su mi potvrdili ono što su mi ranije rekli da imaju problem sa svojim propisima, pa nisu ustanju da mu daju utoĉište. Ali su nam pomogli da skrovište naĊemo kod kolega u Slovaĉkoj, koji suodmah prihvatili ulogu "jataka" za našeg prvog zaštićenog svedoka Ljubišu Buhu.Drugi problem je bio kako Ĉumeta prebaciti iz Ankare u Evropu. Taj zadatak je obavio pukovnik Mile

Novaković, koji je Ĉumeta prebacio u Bratislavu. Slovaci su Buhu smestili u neki svoj tajni objekat. Ĉume je bio ţiv i bezbedan, ali smo mi kod kuće bili nedovoljno spremni.Još nismo imali specijalnog tuţioca za organizovani kriminal i faktiĉki nismo imali pravog sagovornika zaLjubišu Buhu. Ĉume je dokon provodio dane. Zbog toga je postao jako nervozan i poĉeo da pravi probleme

Slovacima. Traţio je da ga puste. Morali smo da spreĉimo Buhu da nam opet utekne. Na vrlo kulturannaĉin smo mu objasnili da više nema gde da ide jer će biti uhapšen.

U Beogradu je, najzad, izabran specijalni tuţilac. MeĊutim, posle dan-dva, odustaje. Traţi se novi kandidat. Na kraju, nepoznati Jovan Prijić, tuţilac iz Zrenjanina, prihvata da bude prvi srpski specijalni tuţilac zamafiju. Izgubili smo nekoliko dana proveravajući optuţbe da je politiĉki "nepodoban", jer je, navodno, bioĉlan JUL-a. Koliko se sećam, ĉim je imenovan, Prijić je već sutradan otišao za Bratislavu da uzme sluţbenuizjavu od Ljubiše Buhe.Tek imenovanjem specijalnog drţavnog tuţioca, stvoreni su kakvi takvi uslovi za obraĉun sa mafijom.Jovan Prijić se dobro pokazao. Ispoljio je liĉnu hrabrost, nije se plašio silnih pretnji i poruka koje je dobijaood mafijaša. Ĉumetovim iskazom tuţilac je dobio prvu zakonski valjanu potvrdu policijskih saznanja omafiji validnu za sud. Sam Prijić hteo je to svedoĉenje da produbi, da ga popravi, ali mi smo tada uleteli u

nove probleme. Nismo znali za krtice u redovima tuţilaštva.

BAGZI SE SPRDA

TREBALO je pripremiti akciju hapšenja "zemunskog klana". To nije bilo nimalo jednostavno, iz mnogorazloga. Stari problem je bilo saznanje da voĊa "zemunskog klana", Dušan Spasojević, ima obezbeĊenjekoje mu je Legija liĉno dao. Bivši komandant JSO je deo svog obezbeĊenja prebacio u Šilerovu 38, tako da je Dušan Spasojević za

policiju bio nedodirljiv. Naime, kada je policija pokušavala da zaustavi Spasojevića u koloni automobila,suoĉavala se sa pripadnicima "Crvenih beretki" koji su pred policajce izlazili sa oruţjem na gotovs.Drugi problem je nastao posle pokušaja atentata na premijera kod hale "Limes", što ilustruje i naslov ĉlankakoji je objavljen u "Identitetu" od 25. februara.

U njemu advokat Dejana Milenkovića Bagzija Miodrag Gligorijević izvrgava ruglu tezu da se radi o pokušaju atentata i izmeĊu ostalog kaţe:"Ĉak smo se i šalili sa inspektorima. Bagzi im je rekao: "Ne daj boţe da sam u kamionu imao i malo peska,

šta biste tek onda mislili o meni!" Paţnju zasluţuju sadrţaji dva antrfilea u ovom tekstu preko cele strane.



Pod naslovom "Treći atentat" nalazi se sledeći tekst: "Po svemu sudeći, ovo je treći naduvani atentat. Prvi je bio na Dušana Mihajlovića, kada su se dve grupe mladića jurile kolima i pucale meĊusobno zbog svaĊeoko devojke. Drugi put kada je sada pokojni Beša pokušao da ukrade automobil Gorana Petrovića, pa

pucao u vozaĉa, i eto sada treći, najneobiĉniji, sa austrijskim kamionetom."

U drugom se navodi kako je Bagzi rekao svom advokatu da je uveren da mu je pritvor produţen za jošosam dana samo da bi se diskreditovao kao eventualni svedok protiv Ljubiše Buhe Ĉumeta. Naime, Bagzi

bi trebalo da svedoĉi o povezanosti drţavnog vrha Srbije sa Ĉumetom. Tako je bar rekao svom advokatu.Jednim udarcem "tri muve" hoće da ubiju marketinški potkovani "zemunci" i njihovi advokati. Paţljivijomanalizom ĉlanka vidi se sva njihova veština i pripremljenost za obraĉun sa "drţavnim vrhom Srbije

povezanim sa Ljubišom Buhom Ĉumetom".

"NAŠE" KRTICE

U NJIHOVIM redovima nije bilo "krtica". A u našim ih je bilo praktiĉno svuda, pored tuţilaštva i u policijii u BIA. Uz to, "zemunci" su imali jedan "komandni centar".

U našim redovima to nije bio sluĉaj. Naime, pored aktivnosti koje su išle nadleţnim kanalima i sa kojimasam bio upoznat, oĉito je bilo i dogovora, planova i usmerenja sa kojima nisam bio upoznat ni ja ni

pomoćnik i šef javne bezbednosti, general Lukić. Posebno, kako su operativno-tehniĉke mere prema"zemunskom klanu" išle preko BIA, to nisam više, kao ranije, dobijao sve informacije, pogotovu neoperativna saznanja iz primenjenih mera.

Da je nepoverenje bilo obostrano svedoĉi i to što o boravku Ĉumeta u UBOPOK -u nije bila obaveštena

BIA, pa je posle saznanja za taj dogaĊaj Bracanović bio veoma ljut.

Nije mi poznato da je Beba Popović imao neku posebnu, operativnu ulogu, niti da je on ili bilo ko drugiuticao na Ĉumeta da progovori. Uveren sam da je to Ĉume uradio kad mu je dogorelo do nokata, kada je

video da je ostao sam i kada je shvatio da ga policija jedina moţe spasiti od ubica koje je angaţovao njegovdojuĉerašnji partner i prijatelj.Pretpostavljam da je znao i da je premijer Zoran ĐinĊić krajem leta i poĉetkom jeseni 2002. godine ĉvrstoodluĉio da se obraĉuna sa mafijom u Srbiji i da više neće biti opstrukcije, koja je ranije dolazila iz njihovogokruţenja.

PRAZNICI U BRAZILU

TE jeseni dolazi i do razlaza izmeĊu ĐinĊića i Bebe Popovića. Vladimir Popović iznenada napušta Biro i

ne dolazi na posao. Priĉalo se da je to uradio zbog toga što je ĐinĊić pokušao, iza njegovih leĊa, da izgladiodnose sa jednim od medija ("Nacional") sa kojim je Beba ratovao. Ipak premijer odlazi sa njim i

porodicom u sluţbenu posetu Brazilu. Tek iz Bebinih "insajderskih" izjava saznajem za "frku" oko

njegovog obezbeĊenja, pošto su imali informacije da se neko od "Dućinih ljudi uputio za Brazil". Ĉak nitada poslovi obezbeĊenja premijera nisu išli preko kabineta ministra i naĉelnika Resora javne bezbednosti.

Premijer u Brazilu provodi i novogodišnje i boţićne praznike, tako da je odsutan oko dve nedelje.

KAKO SE TO DOGODILO

IAKO je Beba bio veza, ĉitava akcija oko angaţovanja Ljubiše Buhe kao svedoka išla je preko policije. Iznjemu znanih razloga Ĉume nije išao u BIA-u, koja nije bila ni upoznata sa time. Uloga BIA bila je da,

pored svojih informacija, stavi na raspolaganje UBOPOK-u operativno-tehniĉke usluge. U to je spadalo ioperativno pokrivanje, praćenje i slušanje ĉlanova "zemunskog klana".* Zato je najveća tajna - kako su "Zemunci" "nestali" pred atentat?

* Kako je pušten Bagzi?* Kako se moglo dogoditi da BIA izgubi zemunsku ekipu, koja je bila na njenim prislušnim merama?* Kako to da nije imala informacije o tajnim stanovima pripadnika "zemunskog klana", u kojima su se ovi

pripremali za atentat na premijera Srbije?

* Kako to da su kamere obezbeĊenja u zgradi Vlade Srbije bile iskljuĉene 12. marta 2003. godine?* Kako to da ponovo otkaţe sistem bezbednosti u komandi JSO, koji je i dalje bio vezan za sluţbu?

Ovo su pitanja koja me i danas muĉe, jer na njih nemam, niti je neko ponudio zadovoljavajuće odgovore.Bracanović, Bezarević i drugi u BIA, policiji i tuţilaštvu nisu dovoljan odgovor. Nadam se da ćezadovoljavajuće odgovore naći specijalni tuţilac u istrazi koju je zapoĉeo.

Zemunci su bili brži 17. jul 2007.



Bivši ministar policije pokušava da objasni politi?ku pozadinu atentata na premijera:Po?eo rat u podzemlju. ?in?i?ev patriotski zaokret o Kosovu. Traţi se povratak vojske ipolicije u juţnu pokrajinu. Diplomate zapada gun?aju. Ko je i zašto pustio Bagzija izpritvora?


U JESEN i zimu 2002. godine kriza u zemlji se produbljuje po svim osnovama. Raskol u vlasti nije jedini.

Pokušaj trovanja i neuspeli atentat na doskora neprikosnovenog Ljubišu Buhu Ĉumeta poĉetak je pravog

mafijaškog rata. Policija je nemoćna da rat zaustavi, ali pomno prati dogaĊanja oĉekujući trenutak kada ćezadati konaĉan udarac mafiji.Umesto da se po dogovoru vratim u Vladu, premijer ĐinĊić me je zamolio da ostanem, jer sam mu

potreban, pošto se sprema „veliki obraĉun“. Ostao sam iako nisam bio siguran za šta sam mu stvarno potreban. Imao sam odliĉan razgovor sa njim, uspešno sam predsedavao vaţnoj sednici PredsedništvaDOS-a, odrţanoj u Moroviću, ali me od njega ništa ne iznenaĊuje.Istovremeno je po ĉaršiji tekla intriga kako će smeniti Batića i mene, "jer je nezadovoljan reformama unašim oblastima". Zabeleţio sam u Zapisima tim povodom: „Da ovde ima vatre, svedoĉi i Batićevademonstracija neposlušnosti i nezavisnosti - napuštanje poslaniĉkog kluba i zamrzavanje ĉlanstva u DOS-u.

Priĉa se kako je Batić i Milu Đukanoviću rekao da se posvaĊao sa ĐinĊićem i da će ga `poslati tamo gdemu je mesto`. Takva hrabrost ne priliĉi Gargamelu. Navodno je u pozadini nekakva ujdurma sa njihovim

poslovnim partnerom… Videćemo… Pokrenuo je javno aferu `Mercedes`, za koju se priĉa da je zataškavaĐinĊić."

ĈUME NA LEGIJU

PREMIJER sve više ţeli da aktuelne mafijaše vidi u zatvoru ili pod zemljom, ali još ima previše poštovanjaza neke od njih.

Spektakularno buĊenje stanara Zemun Polja 21. decembra. Podmetnut eksploziv u krugu privatnog preduzeća "Difens", vlasnika "kontroverznog biznismena", kako mediji nazivaju Ljubišu Buhu Ĉumeta.Svima je već jasno da je ovo javna demonstracija moći "zemunskog klana", koja je prepunila ionako punuĉašu. Posle ovoga nema više nikakvih dilema ni kod premijera o neizbeţnom obraĉunu. Jedino je pitanjekako metu - Ĉumeta pretvoriti u "mafijaša pokajnika". Tada se niko nije pitao zašto je Vladimir Popović

bio prvi na mestu eksplozije i šta je tamo traţio. Pred put u Brazil zvao me je premijer ĐinĊić. Traţi da umesto Kneţevića, koji se odluĉio za invalidsku

penziju, postavim na ĉelo UBOPOK -a Boru Banjca, naĉelnika OUP Novi Beograd. Nije to uspeo preko

zamenika i Janjuševića, pa traţi da to odmah uradim, pošto se "u januaru sprema", razumeo sam, "obraĉun"sa mafijom. U paketu je došao i novi komandant SAJ-a, major Milan Glišović, pošto je stari prešao nadrugi posao. Oĉito da su policijski planovi i aktivnosti bili paralelno razmatrani, jednom sa mnom, drugi

put sa premijerom.

Da li smo obojica sve znali i imali iste podatke teško je reći, ali je verovatniji odgovor - ne.

I to je davalo stratešku prednost mafiji. Jednostavnije i brţe su odluĉivali, a i znali su naše planove.Skupština 28. decembra usvaja izmene i dopune Zakona o kriviĉnom postupku. Iako nepotpune, stvarajuuslove da se priĊe izboru specijalnog tuţioca i krene u konaĉan obraĉun sa mafijom.Ljubiša Buha Ĉume optuţuje, 24. januara, Milorada Lukovića Legiju za umešanost u mnogobrojne otmice iubistva. Poĉelo je i javno optuţivanje. Rukavice su skinute. Kako se u medijima stalno provlaĉi intriga onavodnoj "aboliciji" kriminalaca od Vlade zbog njihovog "doprinosa" 5. oktobru, to dajem izjavu kojom to

odluĉno demantujem. U pravu sam, utoliko što u tome nisam uĉestvovao ni na koji naĉin, a svi kod kojihsam se raspitivao o tome odluĉno su demantovali svoje uĉešće.

Na Svetoga Savu, Milorad Luković Legija obraća se otvorenim pismom javnosti pod naslovom: "Gde su

granice ljudskog i srpskog dostojanstva." Premijer ĐinĊić reaguje izjavom: "Ne štitim ni Legiju, niĈumeta."

KOSOVSKI OBRT

PREMIJER ĐinĊić traţi od Gregorija Dţonsona, komandanta NATO za jugoistoĉnu Evropu da u skladu sa

Rezolucijom 1244 obezbedi uslove za povratak 1.000 pripadnika srpskih snaga bezbednosti na Kosovo.

Premijer je uporan u sprovoĊenju "Strategije za Kosovo i Metohiju", koju nam je kao interni dokumentpodelio krajem prethodne godine.

U njemu je stajalo da "prvi konkretni korak na kome treba da insistiramo jeste vraćanje kontingenata vojskei policije". Zanimljivi su i drugi predlozi, za koje kaţe da će verovatno "Albanci i veći deo meĊunarodnezajednice biti protiv".



ĐinĊić piše: "Mi treba da traţimo: a) teritorijalnu podelu, b) efikasnu i modernu zaštitu za Srbe koji ostajuu albanskom delu, i c) poseban status verskih objekata."

Svestan da će ovi predlozi doći do meĊunarodne zajednice, premijer joj bode prst u oĉi tvrdnjom izreĉenomna jugu Srbije: "Drţavni interesi Srbije rešavaće se iskljuĉivo u Beogradu, a ne u Vašingtonu ili Briselu."Takva promena politike brine Zapad, pa u zakljuĉku intervjua koji je premijer dao za londonski "Tajms",novinar piše: "Najnovija, iskljuĉivo patriotska pozicija premijera ĐinĊića alarmirala je zapadne diplomate."Premijer ĐinĊić upućuje, 7. februara, pismo svim ĉlanicama Saveta bezbednosti UN u kojem je naglasio da

je poslednji trenutak za vraćanje konceptu Rezolucije 1244 i da "treba krenuti u traţenje zdravog

kompromisa za Kosovo".

Sa zimovanja na Kopaoniku premijer se vraća sa nogom u gipsu.Ispada da su mu ţandari polomili nogu u ţaru fudbalske utakmice, ali gips ne zaustavlja premijera unjegovoj novoj ofanzivi.

ATENTAT NA PREMIJERA

PREMIJER ĐinĊić treba da putuje u Banjaluku, gde se otvara pogon „Hemofarma“. U Beogradu priĉa o"svaĊi" premijera i ambasadora Mongomerija koji mu je savetovao "da se u Banjaluku ide preko Sarajeva".

Na Novom Beogradu kod "Limesa" pokušan je atentat na premijera Zorana ĐinĊića 21. februara. Premijer nastavlja put na aerodrom odakle leti u posetu Banjaluci, da bi nastavio u Frankfurt, gde je odrţanadonatorska veĉera za dovršetak radova na hramu Svetog Save u Beogradu.Policija izdaje saopštenje da je kod "Limesa" pokušan atentat na Zorana ĐinĊića. Ali premijer u Banjalucisaopštava: „Neko se uĉio da vozi na autoputu, umesto u svom dvorištu.“ To je dovoljno republiĉkom

tuţiocu Simiću da ne prihvati policijsku kvalifikaciju. Ipak, policija uspeva da se neuspelom atentatoru Dejanu Milenkoviću Bagziju, 23. marta, odredi osmodnevni pritvor.Sledećeg dana Bagzi je pušten iz pritvora, sa obrazloţenjem vanparniĉkog veća Ĉetvrtog opštinskog sudada je on "trgovaĉki putnik i da bi mu dalje zadrţavanje u pritvoru onemogućilo da izdrţava porodicu"! Vojislav Šešelj, predsednik SRS, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 24. februara. Prethodno jenajavio "krvavo proleće" u Srbiji, praveći paralelu sa ubistvom poslednjeg Obrenovića.Premijer ĐinĊić izjavljuje za frankfurtske "Vesti", 26. februara, da su apsolutno netaĉna nagaĊanja daizmeĊu njega i "crvenih beretki" postoji neki ugovor za protivuslugu zbog pomoći 5. oktobra 2000. "Svako

je u okviru zakona i to će se sada pokazati", rekao je i dodao da su se "stvari posle izjave Ljubiše Buhe

drastiĉno promenile"… "Ta stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se dogaĊa.Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja, i to je ogromna šansa da konaĉno i poslednje tvrdo jezgrokriminala bude razbijeno", rekao je ĐinĊić. Da je to zakasnela izjava, jasno je i tadašnjem ambasadoru SAD u Beogradu Vilijemu Montgomeriju, koji

u autorskom tekstu za list "Danas" tvrdi: “Zarad kratkoroĉnih operativnih ciljeva, vezao je sebe mnogodublje za ĉoveka koji će biti odgovoran za njegovo ubistvo i koji je imao na rukama mnogo više krvi, negošto je ĐinĊić mogao ikad da zamisli.“

Ne sporeći ambasadorovu obaveštenost, hoću da verujem da je Popović, a ne ĐinĊić, odgovoran za taj dil. Nadam se, da ova moja dilema neće ostati u grupi „pitanja bez odgovora“, „sliĉno atentatu na Kenedija“, sakojim Montgomeri uporeĊuje ubistvo ĐinĊića. TakoĊe se nadam da će se po otvaranju arhiva nekih stranih drţava i njihovih sluţbi upletenih u Balkanskiĉvor, saznati i nešto više o pitanju koje ambasador postavlja: „Da li su Legija i `zemunski klan` delovali

potpuno sami kad su izvršili atentat, ili su imali - ili osećali da imaju - podršku drugih?“ Posebno zbog vestikoje slede.

ZAOKRET

U BEOGRAD 6. februara, dolazi Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku. Sa premijerom

ĐinĊićem ne postiţe dogovor oko termina za nalaţenje konaĉnog rešenja za Kosovo. EU insistira da se u

Pokrajini prvo uspostave "standardi", a ĐinĊić sa svoje strane traţi zapoĉinjanje razgovora o rešenjimaproblema u junu mesecu.

Sada već i svim kolegama postaje jasan ĐinĊićev zaokret.

ĐinĎićev kosovski obrt 18. jul 2007.

Bivši ministar policije pokušava da objasni politi?ku pozadinu atentata na premijera:Premijer, patriotski zanesen, forsira novi kurs o Kosovu. Prazni?ni dani u Brazilu. Ţelja



za osvetom. U "Sablji" podnete prijave protiv 4.000 lica za 5.700 krivi?nih dela. Iznenada

napisan "najlošiji scenario"


PREMIJER ĐinĊić nastavlja sa ofanzivom za Kosovo i Metohiju i piše 2. marta ameriĉkom i ruskom predsedniku traţeći pomoć za doslednu primenu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Toradi iako je poruka preko "velike bare" bila jasna - nema razgovora o statusu Kosova do okonĉanjaameriĉkih izbora. Premijer to zna, ali, svestan posledica, nastavlja sa inicijativama. Tako u intervjuu

"Novostima" kaţe: "Mi moramo da se potrudimo da neke ĉlanice Saveta bezbednosti na vreme animiramoda se ne dogodi nezavisnost Kosova. Pre svega Rusiju i Kinu."

Da je svestan svih mogućih implikacija svoje nove politike, premijer pokazuje odgovorom na novinarsku

opasku "da bi zbog svoje nove politike mogao da postane novi Milošević" - "Dosta lobija i meĊunarodnihnevladinih organizacija je ukljuĉeno u to. Dokazuje se da su moji stavovi o Kosovu potvrda da se srpska

politika nije promenila. Da sam, eto, bio politiĉar evropskog tipa, a sad sam postao srpski nacionalista…ĉak i neki ljudi iz Evrope, za koje smatram da su mi politiĉki bliski, redovno su me pitali koji su motivi štopitanje Kosova i Metohije pokrećem danas."

Vreme će pokazati sve dimenzije ovog patriotskog premijerovog zanosa.

POVRATAK ISTORIJI

VREDI zabeleţiti transformaciju kroz koju je prošao premijer Zoran ĐinĊić.Premijer je krajem 2002. godine otišao u zvaniĉnu posetu Brazilu i tamo je doĉekao i Novu godinu. Poredsupruge, sa njim je bio i Beba Popović, iako je njegov status u vladi "mirovao".Od Radivoja Lazarevića, ambasadora, saznao sam mnogo podataka koji su govorili o tome, jer je paralelnosa tokom uspešne diplomatske aktivnosti teklo i privatno druţenje.Premijer je rekao da treba da napiše knjigu o dogaĊajima u kojima je uĉestvovao, jer ako to ne uradi,mnoge stvari će ostati zaboravljene i neće biti moguć pravi uvid u istorijska zbivanja koja su prethodila 5.oktobru i dogaĊanjima oko njega.

Najavio je konaĉan obraĉun sa mafijom posle eksplozije u "Difens roudu". Lazarević je imao utisak da premijer ima potrebu da se "ispoveda" i da priĉa o onome što nikome nije

priĉao, na naĉin koji nije bio uobiĉajen za njega. Govorio je kako mnogo ĉita, posebno sve višerazmišljajući o srpskoj nacionalnoj istoriji, uz vidljivu promenu odnosa prema crkvi i nacionalnom pitanju.Setio sam se sa kakvim je entuzijazmom radio na završetku hrama Svetog Save i kako je naprasno vratioveronauku u školske programe.

Jedinstven utisak je bio - došlo je do znaĉajne promene u ĐinĊićevom odnosu prema politici i ţivotu, da bi

se to moglo nazvati drţavniĉkom zrelošću. Zaista, mnogo toga se sasvim neverovatnog desilo za kratko vreme, da se nikako ne bi moglo pripisati

samo -sluĉajnosti.

SPISAK UBICA

ŠOK i trauma izazvani ubistvom Zorana ĐinĊića potresli su sve nas. Mafijaši su bili brţi, bili su u prednosti i policija je morala brzo da reaguje kako bi spreĉila ostvarenje krajnjeg cilja, rušenje vlasti. Upitan ju je drţava Srbija i mir u njoj! Trebalo je saĉuvati demokratiju i zapoĉete reforme! To su bile mislikoje su me tada obuzimale.

Rezultat prvih saznanja bilo je saopštenje koje je Vlada objavila. U njemu se otkriva da je: "tokomdanašnjeg dana trebalo da se potpiše nalog za hapšenje najveće organizovane kriminalne grupe na

prostorima bivše Jugoslavije"; navode se kriviĉna dela koja im se stavljaju na teret, ukljuĉujući i ubistvo

premijera; i saopštava da se radi o tzv. zemunskom klanu.Objavljuju se imena 20 pripadnika na ĉelu sa Miloradom Lukovićem, "poznatim kao Legija" i DušanomSpasojevićem, "poznatim kao Šiptar". Time je policija demonstrirala da će biti "tvrĊi orah" nego što suzaverenici planirali.

Boraveći u Vladi osetio sam atmosferu koju je pored bola karakterisala i ţelja za osvetom. Ljudi iz kabinetai vlade bili su toliko pogoĊeni smrću premijera da su neki od njih bili spremni da uzmu pravdu u svojeruke: "Uzmite heklere da ih pobijemo!"

Vrlo brzo je taj gnev ĐinĊićevih saradnika, prijatelja i ĉlanova Demokratske stranke krenuo premaDemokratskoj stranci Srbije, Vojislavu Koštunici, njegovom kabinetu i ljudima eksponiranim u njegovomokruţenju. Kako je postojao sukob izmeĊu DS-a i republiĉke vlade, na jednoj strani, i predsednikaKoštunice i DSS-a na drugoj strani, i kako je formalno izgledalo da je policija na strani Vlade Srbije, a

Vojska SCG na strani predsednika Koštunice, postojala je opasnost da izbije meĊustranaĉki i graĊanski rat.



O tome svedoĉi Beba Popović u Vasićevoj knjizi: "Gledamo se", kaţe Beba Popović, "i ćutimo. Neki sudošli u pancirima i zapasali livore. Stiţe i Kole, naoruţan: šapuće mi da mogu da raĉunam na njegovihdvadeset naoruţanih ljudi, neki su bivši padobranci i specijalci. Gliša, komandant SAJ, već se javio i ĉekak ao zapet (SAJ je jedva ĉekala da im se Legija i "zemunci" nameste…) Stiţe i Guri; pitamo ga Milić i ja jeli s nama; ako nije, neka se skloni, sami ćemo. Guri se vreĊa, ljubi nas i kaţe da je sa nama do kraja… StiţeMilan Obradović i Boro Banjac; Milan mi kaţe da noćas ne spavam kod kuće. Uredba o vanrednom stanjugotova je i Nataša Mićić je potpisuje. Nataša je bila jedna od najhrabrijih osoba toga dana.", završava Beba.Tako se javio problem - kako da zaustavimo svaki oblik samoorganizovanja, samovlasti i uzimanja pravde

u ruke privatnih lica, bez obzira na to kakve oni duţnosti i funkcije obavljali u Vladi Srbije. Bila nam je

potrebna energiĉna akcija da bi se spreĉili svi ti oblici vaninstitucionalnog i nezakonitog delovanja.

OSTALE TAJNE

DRUGA stvar koju sam morao u isto vreme da uradim je da osokolim i ohrabrim policiju. Tako sam odmah

izašao u javnost i na konferenciji za novinare rekao: "Ţelim kao ĉovek, politiĉar i ministar da kaţem tristvari.

Kao ĉovek - osvetiću Zorana ĐinĊića.Kao ministar - pronaći ćemo ubice i predati ih u ruke pravde.A kao politiĉar - nastavićemo rad na ostvarenju zajedniĉkog sna, koji smo sanjali zajedno sa premijerom, ato je moderna evropska Srbija."

Tada sam, svestan teţine situacije, rekao reĉenicu zbog koje su mi opet neki zamerali: "Upozoravam

kriminalce da ni sluĉajno ne pruţaju nikakav otpor policiji, da poštuju sve naredbe policije, i da će svakoko pruţi otpor biti savladan. A ko potegne oruţje na policiju, biće likvidiran."U MUP-u smo odmah prešli na vanr edan rad i formirali radni tim, koji je koordinirao merama vanrednog

stanja i operacijom "Sablja".

Vanredno stanje je ukinuto na moj predlog 22. aprila, a 29. aprila saopštio sam javnosti ukupne rezultateoperacije "Sablja". U prepunoj sali za konferencije za novinare MUP-a Srbije rekao sam da je podneta

kriviĉna prijava za ubistvo srpskog premijera, u vezi sa kriviĉnim delom terorizma i za kriviĉno deloudruţivanja radi neprijateljske delatnosti protiv 45 osoba, od kojih je 10 još bilo u bekstvu. Iskazao sam

uverenje da se radi o pokušaju drţavnog udara, terorizmu, zaveri mafije i antihaškog lobija sa politiĉkompozadinom.

I pored svih napora policije, ostalo je mnogo pitanja bez pravih odgovora. MeĊu njima su najvaţnija onakoja se odnose na nerazjašnjenu politiĉku pozadinu atentata i ona koja se tiĉu rada BIA i delova MUP-a,

koji nisu uhapsili na vreme "zemunce", niti su uspeli da zaštite premijera.

NAJLOŠIJI SCENARIO

DRUGI dogaĊaj koji ne treba da padne u zaborav jeste sednica kolegijuma na kojoj je ĐinĊić nenadano, ina opšte iznenaĊenje, izvadio spisak pitanja koja bi po njegovom mišljenju mogla da ugroze demokratski

proces u Srbiji, sa nalogom da svako od nas odgovori na ta pitanja i da kao vlada napravimo NAJLOŠIJISCENARIO.

Oĉito da je on o tome mnogo razmišljao, da ga je to progonilo i da je osećao da će NAJLOŠIJI SCENARIO biti naša bliska budućnost. Zato je hteo da nas ponovo okupi, ujedini i usmeri na novu pobedu.

Napraviti scenario sa najlošijim razvojem dogaĊaja

1) Iraĉka kriza traje dugo2) Svetska ekonomska recesija

3) MMF pravi probleme, što povlaĉi sve ostalo4) Hag se zaoštrava (nove optuţnice oko Kosova)5) Evropska unija zamrzava pregovore6) Nac. bezbednost (jug Srbije) iskazuje nepredviĊene troškove za budţet7) Kosovo se ne rešava, napetost traje. I R. Srpska pod pritiskom

8) Odnosi sa C. Gorom ulaz u blokadu

9) Republika Srpska

Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija?1) Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja dogaĊaja, i koja je razlika u odnosu na najlošijiscenario

2) Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS, itd) 3) Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana trţišta, podrška pojedinim izvoznimproizvodima itd).

4) Napraviti plan komunikacije sa javnošću



Premijerovom rukom dopisani tekstovi glase:

- R. Srpska pod pritiskom, i

- Kad se vidi da smo tvrdi bušiće Sandţak, Vojvodinu, kompromitovaće vladu (preko G 17 plus koji senudi kao razumna alternativa)

6.000 KRIVIĈNIH DELA

PORED rada na pronalaţenju atentatora, radi ĉega je saslušano svako lice za koje se sumnjalo da je imalokontakt sa Legijom i "zemunskim klanom" od jeseni prethodne godine do 12. marta, napadnuta je svaka

registrovana kriminalna grupa. Privedeno je na informativni razgovor svako lice sa kriminalnim dosijeom u policiji. Mera zadrţavanja je trajala onoliko koliko je bilo neophodno da se prikupe obaveštenja i obezbedematerijalni dokazi. Podneto je 3.560 kriviĉnih prijava protiv 3.946 lica, zbog izvršenog 5.671 kriviĉnogdela.

"Sablja" umesto "heklera" 19. jul 2007.

Bivši ministar policije pokuša?e da objasni politi?ku pozadinu atentata na premijera.Zašto ?in?i?eve ubice nisu na vreme zaustavljene. Legija - loša Apisova kopija. Da li suSrbi opet bili "kamen u tu?oj ruci".

ODLUKA o vanrednom stanju bila je direktna posledica politiĉke procene Vlade Srbije. Procena je bila

dobra i odluka takoĊe, jer je uvoĊenje vanrednog stanja onemogućilo nastavak operacije "Stop Hagu",svojevrsnog drţavnog udara, koji je poĉeo 12. marta ubistvom predsednika Vlade Srbije. UvoĊenjevanrednog stanja spreĉilo je uliĉnu pravdu koju su zagovarali pojedinci. Umesto da „jakobinci“ uzmuheklere u ruke, organizovali smo policijsku akciju „Sablja“. Tako smo spreĉili deljenje uliĉne pravde i mogući graĊanski rat. Atentat je dokaz da nasilniĉke politiĉke ideje kod pojedinaca u Srbiji nisu ni danas mrtve, jer neko i u 21.veku misli da postoje nekakvi drţavni, nacionalni, patriotski razlozi koji opravdavaju ubistvo radi promene

vlasti.

Zato je, za mene, Milorad Ulemek Legija neka nova, veoma loša kopija Dragutina Dimitrijevića Apisa,zato što je, kao i Apis, mislio da se metkom odreĊuje ko će i kako vladati u Srbiji. Njegov saborac ZvezdanJovanović, specijalac i patriota u ratovima kroz koje je prošao, nije imao direktne veze sa "zemunskimklanom" i ponavljao je, po hapšenju, samo dve reĉenice: "Ja nisam kriminalac. Ja nisam primio pare!" On

je, kako reĉe, "samo prihvatio Legijin poziv" da na taj naĉin zaustave nameru, koja mu je servirana k aoĐinĊićeva, o rasformiranju JSO i slanju svih njih u Hag. Ispada da je ubio iz uverenja.Manje me brinu optuţbe da nije ceo organizovani kriminal rasturen. Nikada nisam ni rekao da smo završili

posao u obraĉunu sa organizovanim kriminalom, pogotovo ne sa klasiĉnim kriminalom. Reĉeno je da jeslomljena kiĉma toj aţdaji, da je rasturen najopasniji i najorganizovaniji kriminalni klan i narko-kartel, ne

samo u Srbiji već na ĉitavom Balkanu - "zemunski klan". TakoĊe, rasturene su sve druge organizovanekriminalne grupe, tako da se tek ovih dana, moţda, pojavljuju neke naznake obnavljanja ili nicanja nekihgrupica.

Treba imati u vidu da je vrlo znaĉajan broj kriminalaca za vreme vanrednog stanja i akcije "Sablja" već biou zatvoru. Od onih koji su bili u zatvoru u inostranstvu, kao Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, do onihšto su bili u domaćim zatvorima, kao, na primer, Andrija Drašković. A treći deo mafijaša, onaj koji je imaomalo više iskustva i dodira sa politikom i policijom, otišao je napolje i nije se vraćao u zemlju za vremevanrednog stanja. Optuţivati sada policiju za to da nije uništila kriminalne grupe u Srbiji je, najblaţe

reĉeno, neumesno i nekorektno.Posle uvoĊenja vanrednog stanja policija Srbije je dobila odrešene ruke i pokazala šta zna i ume. Naţalost,tek kada su i Vlada i sve institucije u zemlji i mediji stali iza nje, kada je borba protiv mafije postala posao

ĉitavog društva, policija je efikasno funkcionisala.

NIJE SLUŠAO

ATENTAT na premijera otvorio je mnoga pitanja. Najĉešća su:

Zašto niste spreĉili atentat?Zašto niste uhapsili Legiju i "zemunce" kad ste znali za njih?Svakako da ona zasluţuju odgovor. Ali, ja ga ne mogu dati u potpunosti, iz jednog jedinog razloga: neznam! Ne znam sve što je potrebno za potpun odgovor. Njega će dati sudski proces i nova saznanja. Nadam



se da neće ostati vremenu i istoriĉarima da i oni traţe odgovore na ova pitanja.A ima pitanja na koja nisam najpozvaniji da pruţim odgovore. Dva tak va mi se vrte u mislima.

Prvo, zašto je šef premijerovog obezbeĊenja, odani Vladimir Vukosavljević Keza dao ostavku i otišao utišini, nekliko nedelja pre atentata?

Teţe pitanje je - zašto se ĐinĊić tako ponašao po pitanju sopstvenog obezbeĊenja?O tome sam mnogo puta razgovarao sa našim zajedniĉkim poznanicima i niko nije bio u stanju da ponudi

bilo kakvo pouzdano objašnjenje. Gostujući u emisiji Milomira Marića na BK TV o tome je govorio i

njegov intimni prijatelj Dragoljub Marković. Rekao je da je, prateći razvoj situacije, zakljuĉio: "Ubiće gasigurno. On i ne zna, ne razume šta je to obezbeĊenje".

Zato je otišao kod njega 10. marta i u njegovom kabinetu mu preneo informacije i crne slutnje. "Nisi mi jasan, zar ne vidiš šta su meni uradili. Nisi mogao da mi pomogneš." Ništa nije slušao, već mu je, naprimedbu oko Kezine ostavke, ne baš prijateljski odbrusio: "Nemoj ti da se mešaš u moje stvari".

Na pitanje voditelja: "Zašto ste mu dozvolili da se tako ponaša?", Dragoljub je odgovorio: "Nije moglo damu se kaţe, nije hteo da sluša. Ruţno smo se razišli 10. marta."

Zatim je rekao još nekoliko zanimljivih konstatacija o svom kumu Zoranu ĐinĊiću. "Oĉekivao je da će gasvi ljudi slušati bez pogovora. Vlast, poluge vlasti drţao je radi ostvarivanja svojih ciljeva… Nije imaoništa sa policijom..."

TRI NIVOA

ŠTA još ne znam?Ne znam, u stvari, nemam zakonski potrebne dokaze, ko su stvarni inspiratori, finansijeri i organizatori

zavere ĉiji je finale bila operacija "Stop Hagu". Mogu da sumnjam, postoje neke indicije. Zato sam bio

veoma nesrećan kad su me obavestili da su Šiptar i Kum ubijeni. Mrtva usta ne govore, a oni su znaliodgovore na pitanja koja me muĉe.Ostaje nada da će Legija, svestan svoje istorijske uloge, progovoriti i time sebe staviti u pravi kontekstovog poduhvata, koji nije samo mafijaški, teroristiĉki, već i politiĉki projekat, po mom ĉvrstom uverenju.Za Dejana Milenkovića Bagzija je teško je reći da je, prema svom "rangu" u klanu, to mogao pouzdano dazna.

Naravno, ostaje da se istraţe sve tvrdnje, javno izreĉene, da su Šiptar i Kum lik vidirani na Meljaku, da ne

bi odali prave inspiratore atentata. Da li je reĉ o naruĉenom i plaćenom ubistvu, osveti za Šljukino ubistvo,ili je sve bilo onako kako piše u policijskim spisima, ostaje da se razjasni u istrazi koju je pokrenuospecijalni tuţilac.

Na osnovu indicija i osnovanih sumnji, smatram da je ĉitava priĉa o atentatu imala tri dela i tri nivoa,istovremeno nezavisna i isprepletena.

Prvi je - moje verovanje da su Srbi opet bili "kamen u tuĊoj ruci", odnosno, da im je u ime patriotske sluţbe

naciji potureno da završe tuĊi posao, posao suprotan realnim nacionalnim i drţavnim interesima Srba.Drugi je vezan za posledice atentata. One su delimiĉno ostvarene. Srbija nije više prednjaĉila u reformamana regionu. Neuspeh Ţivkovićeve vlade otvorio je put jaĉanju domaćih politiĉkih struktura koje su bile

protivnici ĐinĊićeve modernizacije Srbije.Treći nivo su - organizatori same operacije o kojoj se zna sve.

ZEMUNCI BRŢI JA ću izneti ono što znam o tome - zašto nismo uhapsili Legiju i "zemunce". Radi toga moram nastaviti

priĉu o Ĉumetu i antimafijaškom zakonodavstvu i institucijama. Rekao sam da je Ĉume policiji potvrdiozverstva i planove "zemunskog klana", ali da je nestao. Uslovi za izbor specijalnog tuţioca stvoreni su tek 28. decembra 2002. godine. Slede Nova godina i Boţić. Prvi kandidat prihvata, pa odbija imenovanje. Ionda Srbija, tek 5. marta, dobija antimafijaškog tuţioca u Jovanu Prijiću, nekorumpiranom, agilnom iodluĉnom tuţiocu iz Zrenjanina. Za to vreme "zemunci" tragaju za Ĉumetom. Drţe njegovu ţenu LjiljanuBuhu i vode veliku kampanju na kompromitovanju Ĉumeta i vlade. Raspisana je ogromna nagrada zainformaciju o boravku najtraţenijeg begunca, kome ucenjuju glavu na deset miliona evra. Policija ne zna zakrtice u sopstvenim, kao ni u redovima BIA i tuţilaštva, niti za sve njihove politiĉke veze i pisma, osimotvorenog pisma javnosti.

Ipak, policija se sprema za akciju hapšenja. Ĉume je najzad u našim rukama u Slovaĉkoj, posle odiseje uTurskoj. Najzad i specijalni tuţilac odlazi u Slovaĉku. I dolazi sa iskazom koji ţeli da popravi. Hapšenje jepitanje dana.

To znaju i "zemunci", pa ubrzavaju operaciju. Neuspeo pokušaj atentata kod "Limesa" uozbiljuje obestrane, ali puštanjem Bagzija ponovo je demonstrirana nemoć policije u društvu koje više veruje "jadnomtrgovaĉkom putniku". Svima se ţuri. Ko će biti brţi?Posle "Limesa", "zemunci" nestaju sa lica zemlje. Povlaĉe se u unapred pripremljene „štekove“ i prelaze nakomunikaciju „specijalima“, mobilnim telefonima koji se koriste samo za jedan razgovor. Kako ih BIA

gubi sa kontakta, mera praţnjenja, za mene je još uvek velika tajna. Najzad, dolazi Prijić sa iskazom koji je



poznat javnosti. Datum iskaza datog u Slovaĉkoj - 8. mart 2003. godine.

Ostaje da se napiše nalog za hapšenje. Ĉujem da specijalni tuţilac odbija susret sa Legijom 12. marta. Bez

komentara, jer svi znamo da su svi oni bili u funkciji "ratnih varki". Hapšenje - planirano za 13. mart 2003.

godine.

Jednostavno i grubo reĉeno, vreme nas je preteklo. Kriminalni klan saznao je da smo doneli odluku o

hapšenju. Bili su u pitanju sati i zato su pakleni planovi i zasede uĉestali, a strelci se pribliţavali na riziĉnurazdaljinu. Oni koji ne razumeju sve te ĉinjenice i okolnosti, nemogućnost brzog demontiranja svih uporištakriminala i krtica prethodnog reţima, ili su ograniĉeni, ili imaju posebne razloge.

BILO I GREŠAKA

ONO što, takoĊe, zasigurno znam, jeste i to - nismo jurili Koštunicu. Vanredno stanje i "Sablja" nisu bili

nikakav politiĉki obraĉun. Policija je uspela da odoli pritiscima „jakobinaca“ iz politiĉkih i neformalnihstruktura da se pohapse svi koji su ikada kritikovali ĐinĊića, ukljuĉujući Tijanića i Koštunicu. To što su toneki priţeljkivali, priĉali o tome, što je tuţilac odustao od optuţbe za Bulatovića i Tomića, pa i novac kojisu dobili kao obeštećenje - nisu dokazi da su vanredno stanje i "Sablja" zato uvedeni. Bilo je i grešaka,Stanišić, Vuĉelić, moţda je moglo drugaĉije da se postupi sa Tomićem, Bulatovićem, Mikelićem, aliministar ni je to mogao da spreĉi. Da sam rekao za bilo koga - njega ne smete da hapsite, sve bi palo u vodu.

Ubicama se mnogo žurilo

20. jul 2007.

?in?i? je mnogima zasmetao. Jednima se nije dopalo to što je Srbija uzela barjak promenana Balkanu. Drugima što je pokrenuo pitanje RS i Kosova. Tre?i su se plašili Haga.Atentat na ?in?i?a nije bio obi?an kriminalni ?in. Njegov ubica je sebe video kao patriotu

i ratnika


OSTAJE da se pozabavimo pitanjima funkcionisanja sistema obezbeĊenja premijera ĐinĊića.Odmah posle atentata i sahrane meni je bilo jasno da prvo treba pohvatati ubice premijera Zorana ĐinĊića,a potom razgovarati o odgovornosti i eventualnim propustima u funkcionisanju policije. Tu koncepciju sam

ponudio kolegijumu MUP-a Srbije i kolegijumu Vlade i ona je prihvaćena, bez prigovora. Niko tada nijepokretao pitanje moje odgovornosti ili moje ostavke, jer su svi znali, u MUP-u i u Vladi Srbije, da sticajem

okolnosti kao ministar nisam imao nikakve dodirne taĉke sa funkcionisanjem obezbeĊenja Zorana ĐinĊića.Logiĉno je bilo da se prvo pohvataju ubice, a potom razgovara o eventualnim propustima i odgovornosti.Što se tiĉe mene i moje odgovornosti, oni koji me poznaju znaju da je to uvek bio najmanji problem. Davaosam ostavku i odlazio sa funkcija mnogo puta u ţivotu. Zna se da je mafija bila najagilnija ukompromitovanju policije i u zahtevima da odem.

Neki me stalno podsećaju da sam ostavku obećao i ako se ne otkriju Miškovićevi otmiĉari i da je Ĉedapocepao moju ostavku tokom pobune. Dobro podsećanje. Sada bar svi znaju da smo otkrili otmiĉare i danije bilo razloga za ostavku. U vreme pobune sam je dao zato da ne bih rizikovao da zbog moje funkcije

padne kap krvi. Nije ni pala, a ĐinĊić i Vlada su odbili moju ostavku.Posle atentata su okolnosti drugaĉije. Krv je pala i treba ostvariti obećano: ubice u zatvoru, Srbija u Evropi.Pre toga, kako neko reĉe "ostavka bi bila nagrada atentatorima". TakoĊe se zna da sam kolegama odavnorekao da svako u vladajućoj koaliciji ko misli da moţe to bolje da obavi, treba odmah da sedne u fotelju

ministra policije.

Ĉim je, meĊutim, policija u svojim rukama imala prve osumnjiĉene, koji su poĉeli da govore o tome šta sestvarno dešavalo 12. marta, liĉno sam traţio na sednici Vlade formiranje drţavne komisije za ispitivanje

eventualnih propusta i odgovornosti za funkcionisanje obezbeĊenja premijera ĐinĊića. Novi premijer Zoran Ţivković i većina ĉlanova Vlade bili su protiv mog predloga. Oni su se bojali da ćerad ovakve drţavne komisije skretati paţnju javnosti sa glavne teme "ko je i zašto ubio ĐinĊića", da ćemose baviti sobom i postići neţeljen efekat. NEZAVISNA ISTRAGA

BIO sam uporan. Insistirao sam na formiranju komisije, jer sam znao da će, ako ne obavimo taj posao,ostati sumnja da sam zataškao problem odgovornosti policije i onemogućio nezavisnu istragu o

funkcionisanju sopstvenog ministarstva i sluţbe obezbeĊenja. Odlukom i rešenjem Vlade Republike Srbijeformirana je drţavna komisija, a za predsednika je izabran gospodin Ţarko Korać, potpr edsednik Vlade,

ĉlan Saveta za drţavnu bezbednost i ĉovek koji je dosta dobro informisan o svemu. Njegovi uslovi da



prihvati tu delikatnu duţnost bili su da liĉno izabere ĉlanove, da komisija bude nezavisna u svom radu, damoţe da sasluša svakoga i da zatraţi sve što bude potrebno da bi došla do odgovarajućih zakljuĉaka. To je

prihvaćeno i komisija je odmah poĉela sa radom.Ĉlanovi komisije razgovarali su sa mnom nekoliko sati. Suština ovog razgovora bilo je interesovanje za radobezbeĊenja koje je Zoran ĐinĊić praktiĉno doveo sa sobom u Vladu Srbije. Bilo je to tzv. stranaĉkoobezbeĊenje. ĐinĊićevim izborom za premijera, obezbeĊenje je samo preuzeto iz saveznog u republiĉkoministarstvo, bez ikakve trijaţe ili izmena. Svako ko se razume u organizaciju drţave, zna da je premijer tajkoji ureĊuje drţavnu organizaciju, a ne bilo koji ministar, pa ni ministar policije. ObezbeĊenje je bilo deošeste uprave RDB, kasnije BIA, i takvo je bilo faktiĉko stanje na dan atentata.

Drţavna komisija je utvrdila da ne postoji nikakva odgovornost ministra policije i njegovih najbliţihsaradnika, zamenika i naĉelnika Resora javne bezbednosti, ali da postoji konkretna i formalna odgovornost

sekretara MUP-a Srbije za nesprovoĊenje zakljuĉaka u vezi sa izdvajanjem Resora drţavne bezbednosti izMUP-a i preuzimanja šeste uprave. Utvrdili su, takoĊe, i da postoje odreĊeni propusti u radu ljudi naobezbeĊenju zgrade vlade, pa su predloţili da se ta lica kazne smenjivanjem sa duţnosti koju su obavljali.Ovo je i uraĊeno kada je Vlada usvojila Izveštaj Drţavne komisije i naloţila ministarstvu policije dasprovede zakljuĉke te komisije. Posle toga je napravljena jedinstvena Peta uprava za obezbeĊivanjeliĉnosti, koja i danas funkcioniše.TELOHRANITELJI NISU KRIVI

DA tako nešto ne bi bilo ispravno pokazali su dogaĊaji od 9. novembra 2001. godine. Mi smo u sistemuobezbeĊenja posle 5. oktobra 2000. godine nasledili uĉešće pripadnika JSO u pratećoj koloni. Tako su uobezbeĊenju svakog funkcionera DOS-a, pa ĉak i u mom obezbeĊenju, bili i pripadnici "crvenih beretki".

MeĊutim, 9. novembra 2001. kada je Dušan Mariĉić Gumar, komandant JSO, pozvao "crvene beretke" u

Kulu, oni su svi napustili nas i otišli tamo da prave pobunu. Pokazali su, naime, da nisu verni onima kojeĉuvaju, nego onima koje su ranije ĉuvali. Imajući to u vidu nije ĉudno što je i obezbeĊenje premijera Srbijefunkcionisalo na specifiĉan naĉin.Suština obezbeĊenja nije u telohraniteljima i u nekim glupostima tipa "zašto je premijer ulazio na ova vrata,a ne na neka druga", već u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu. Taĉnije, u prikupljanju podataka o

tome ko, zašto i kako ţeli da ugrozi ţivot premijera. I tek ako se te informacije znaju i imaju, onda jemoguće napraviti neki plan obezbeĊenja.I on se u suštini sastoji u preventivnim aktivnostima tajne policije protiv onih lica koja se identifikuju kao

lica koja ţele da ugroze bezbednost premijera. A mi od tadašnje Bezbednosno-informativne agencije nismo

do bili ni jedan jedini podatak o ugroţenosti premijera.Prema nalazu Koraćeve komisije i tvrdnjama samog Koraća, u sistemu obezbeĊenja Zorana ĐinĊića nisuotkriveni elementi zavere niti sauĉesnici optuţenih za atentat. Suština je u tome da zavera nije potekla izstruktura obezbeĊenja, policije i bezbednosti. ĐinĊića nije ubilo, kao Indiru Gandi, njegovo liĉno

obezbeĊenje."Zemunci" su bili brţi na obaraĉu. Pucali su prvi. I ovoga puta p. puk. Zvezdan Jovanović Zmija pogaĊa -

pravo u cilj. Ostalo se zna.

Zoran ĐinĊić je bio politiĉar, opozicionar, jedan od ĉelnika rušenja ranijeg reţima, vizionar, drţavnik.Stradao je kao premijer. Kako atentat na njega sigurno nije obiĉan kriminalni ĉin, niti razbojništvo, niti li-ĉna osveta, o ĉemu govori i sam atentator, koji nije bio klasiĉan kriminalac i koji je sebe video kao ra tnika i

patriotu, vredelo bi da se svako odgovoran i dobronameran zamisli nad ovom ĉinjenicom. Reĉ je oklasiĉnom teroristiĉkom aktu i politiĉkoj zaveri, sa izrazitom monstruoznošću današnjeg organizovanogkriminala. Bez višegodišnjeg akumuliranja novca, moći, eksplozije apetita i ranije politike, ni ova politiĉkalikvidacija ne bi bila moguća. Ubice su shvatale da će ĐinĊić sa ovom vladom uspeti i da to mora juosujetiti što pre, na polovini njegovog prvog mandata. OBRAĈUN S MAFIJOMJEDAN pametan ĉovek je rekao - ĐinĊića je ubila „prilika“. „Prilika“ u ĉijem stvaranju nema nevinih kada

je u pitanju vlast i društvena elita Srbije posle 5. oktobra. Ĉasni izuzeci se podrazumevaju. Stvorila se

„prilika“ da je ĐinĊić zasmetao mnogima. Nekima u okruţenju se nije sviĊalo što je Srbija uzela barjak promena na Balkanu i što je krenula brţe ka Evropi od njih.Drugima, nešto dalje, nije odgovaralo to što je ĐinĊić postao drţavnik koji misli i o nacionalnim interesimaSrbije i zato pokreće zabranjena pitanja, kao što su status Republike Srpske i Kosova, praveći paraleluizmeĊu njih.Trećima nije odgovaralo to što je drţava uvela monopol na duvan. Ĉetvrti su se plašili Haga.Peti pravde.

Šesti njegove odluke da se obraĉuna sa mafijom, ukljuĉujući i one koji su se pozivali na to da su „DOSdoveli na vlast“.Mogao bih još da reĊam ĉinjenice koje su uticale na to da se stvori „prilika“ koja je odnela ĐinĊića. Tu suraskoli u DOS-u, sukobi tajnih sluţbi, itd.

Nadam se da će se specijalni tuţilac izboriti sa svim tim mogućim motivima za odluku o likvidaciji



premijera ĐinĊića. Ostaje pitanje - zašto je to bilo moguće? U hiljadu "zašto" spadaju i pitanja tipa - šta bi bilo, da je bilo?Šta bi bilo da je obezbeĊenje premijera podignuto na tzv. prvi stepen, posle "Limesa"? Oni koji to pitaju,

zaboravljaju dve stvari. Prvu - pravu hajku protiv premijerovog obezbeĊenja i "ometanja ţivota obiĉnihgraĊana". I drugu - da tzv. prvi stepen nikad nije primenjen u punom obimu od Titove smrti, odnosno, da bi

njegova primena za obezbeĊenje dinamiĉnog premijera u potpunosti paralisala saobraćaj i ţivot uBeogradu. Da li je naše društvo bilo spremno da tako nešto odobri? Zaboravlja se ĉinjenica da su oni kojisu brinuli o premijerovom obezbeĊenju podigli nivo obezbeĊenja na najviši realno prihvatljiv nivo nekoliko

meseci pre atentata, povodom pretnji koje su dolazile od tzv. Makine grupe. Nisam obavešten da je ovakvo

obezbeĊenje ukinuto. O tome nisam razgovarao sa premijerom, jer su drugi brinuli o tome, pa su i obaveštajne informacije o

bezbednosti išle direktno njemu i kabinetu, a ne MUP-u. I dok je DB bila u ministarstvu, ĐinĊić nije prihvatao ozbiljan razgovor na te teme. U nekoliko razgovora u ĉetiri oka potcenjivao je vrednostoperativnih i obaveštajnih informacija kontrapitanjima - ko, kad, gde, koga? Razilazili smo se oko

bezbednosnih procena i umesto da se oko njih usaglasimo, nametao je druge teme.

NENORMALNA DRŢAVA

NISMO smatrali da je, unutar ĐinĊićevog kabineta, trebalo dublje tragati za odgovornošću zbog propusta uzaštiti srpskog premijera. Mi nismo ţiveli u normalnoj drţavi, već u drţavi u kojoj novi demokratskifunkcioneri nisu imali poverenje u policiju. Zoran ĐinĊić nije mogao da poveri svoj ţivot nekome iz

policije sa kojom je do juĉe ratovao na beogradskim ulicama. Bilo je zato sasvim logiĉno što je lider

Demokratske stranke svo je poverenje poklonio onima koji su ga do tada ĉuvali od Slobodana Miloševića injegove policije. Tako nisam mogao da kaţem Zoranu ĐinĊiću "to više ne vaţi, po propisu policija jeodgovorna za tebe i sada mora da te ĉuva MUP, general Senta i drugi policajci, koji su ĉuvali SlobodanaMiloševića!"

Beba Popović vedri i oblači 21. jul 2007.

Ekskluzivno bivši ministar policije pokuša?e da objasni politi?ku pozadinu atentata napremijera - Beba u ulozi rukovodioca sluţbe premijerovog obezbe?enja. Zašto je poslaoVeruovi?a da obezbe?uje Caneta Suboti?a. U kom svojstvu je traţio da ?in?i?evtelohranitelj promeni iskaz. Beba kao saradnik nema?ke obaveštajne sluţbe.Novaczemunskih narko dilera završio je u najboljim svetskim bankama. Milioni dolara DušanaSpasojevi?a su oprani.

MNOGE tajne odneo je i sam ĐinĊić u grob.U njih spada i olaki prelazak preko upozorenja koja su mu direktno preneli Milorad Dodik i Dragoljub

Marković, zaobilazeći policiju i sluţbu.Zašto je na dan atentata premijer krenuo da u zgradu Vlade uĊe kroz njen peti ulaz, za koji se pokazalo da je bio najnebezbedniji.

Zašto nije korišćen ĉetvrti ulaz za koji se tvrdi da je mnogo bolje zaštićen?To je takoĊe hipotetiĉko pitanje, ko je impresionira laike. Zaboravlja se da je to vladina zgrada od Drugog

svetskog rata i da je oduvek imala ĉetiri ulaza za posetioce i peti ekonomski ulaz (koji pogrešno nazivajuĉetvrti) za dostavu preko podruma zgrade. Pored sveĉanog ulaza na uglu Knez Miloševe i Nemanjine; ulaza

za funkcionere vlade iz Nemanjine; ulaza za ĉinovnike iz dvorišta; postojao je i poseban ulaz za premijeraiz Knez Miloševe. Tako je bilo i kad je ĐinĊić došao za premijera. Onda je premijer, iz njemu znanihrazloga i bez konsultacija sa nadleţnim sluţbama bezbednosti, zatvorio svoj ulaz, postavio u hodnik stolovesa kompjuterima za svoje saradnike i poĉeo da ulazi na najbliţi ulaz iz dvorišta zgrade. Kasnije jepremestio kabinet na drugi sprat i nastavio da ulazi sa ovog najbliţeg ulaza.Renoviranje podruma nije imalo namenu da se ekonomski ulaz koristi za ulazak funkcionera kroz

ekonomski deo zgrade. Ali o tome nije brinuo MUP već Uprava za zajedniĉke poslove republiĉkih organa. Niko nije predloţio promenu funkcionisanja plana obezbeĊenja premijera i same zgrade, tako da to nije ni bilo u mom kabinetu. Pretpostavljao sam da sve funkcioniše po starim planovima koji su vredeli i za ranije premijere, pa su odgovarali i ĐinĊićevom liĉnom obezbeĊenju. Zna se da toga dana premijer i nije trebalo

da doĊe u Vladu Srbije već u hotel "Hajat".



IMALI POVERENjE ĐINĐIĆA

JEDNO od ĉestih pitanja je - zašto su premijera obezbeĊivala nestruĉna lica, od kojih su neki imali i policijske dosijee? Odgovor ne moţe biti jednostavniji - zato što ih je sam ĐinĊić izabrao i zato što im jeverovao. Oni su ga ĉuvali i kao stranaĉkog lidera u mnogim delikatnim situacijama, ukljuĉujući i 5.oktobar. Oni su ga ĉuvali i posle 5. oktobra kao pripadnici SMUP-a u koji su primljeni da bi dobili

policijske legitimacije i ovlašćenja. Oni su tada prošli potrebne kurseve, ali je najvaţnije da im je samĐinĊić verovao.Kada je ĐinĊić postao premijer oni su samo preuzeti iz saveznog u republiĉki MUP, šestu Upravu RDB,koja se bavila tim poslovima. Ne znam po kom osnovu sam mogao da mu kaţem - znaš premijeru, ovimomci ti ne valjaju, evo ti boljih. Kojima to "boljim" momcima je raspolagala sluţba? Onim koji su ĉuvaliMiloševića ili Milutinovića? Onim koji su se do juĉe jurili po mitinzima sa Kezom i pripadnicima

ĐinĊićevog obezbeĊenja? Svakako da tako nešto nije dolazilo u obzir. Beba je lepo prokomentarisao otpor rukovodilaca VI Uprave da prime u svoj sastav 10-tak lica sa negativnim proverama, rekavši Mijatoviću26. jula 2001. godine: „Da je po vama ĐinĊić ne bi bio premijer“. Moja obaveza bila je da svaĉijem obezbeĊenju izaĊemo u susret u skladu sa realnim mogućnostimaministarstva. Nema zahteva koji je došao do mene u vezi premijerovog obezbeĊenja, a da je bio odbijen.Naprotiv, nije mi smetalo ni to što sam o procenama bezbednosti njegovog stana na Studentskom trgu i

potrebi preseljenja na Dedinje prvo saznavao iz novina. Niti što su njegovi telohranitelji išli na obuku u Nemaĉku bez mog potpisa na putnom nalogu. Uveren sam da problem nije u liĉnom obezbeĊenju. Da je

ono rešenje, ne bi ubili Kenedija. Sistem prikupljanja informacija o bezbednosti i ugroţenosti je omanuo. Isvaka priĉa o telohraniteljima i policiji je zamena teza. Zato ne treba gubiti vreme na takvim pitanjima.

INSPIRATOR ZAVERE I ATENTATASVAKAKO da se mora pozabaviti drugim pitanjima, vezanim za saradnju premijerovog obezbeĊenja sadrugim strukturama drţavne bezbednosti i policije. Drţavna komisija, niti bilo ko do sada, nije se bavio pitanjem uloge Vladimira Popovića Bebe urukovoĊenju sluţbom premijerovog obezbeĊenja. Kako je on mogao da šalje Veruovića Subotiću da gaobezbeĊuje? Po ĉijem je ovlašćenju saraĊivao sa nemaĉkom obaveštajnom sluţbom, pravio procene, selio

premijera, slao na obuku i nabavljao specijalnu opremu? Zašto je i u kom svojstvu saslušavao Veruovića izahtevao da promeni iskaz?

Suština je - ko je inspirisao zaveru i ovaj atentat, kao i gde je omanuo obaveštajni i kontra-obaveštajnisistem ove zemlje? Ako smo ga uopšte i imali u pravom smislu, jer je i on, kao i sve ostalo u ovoj zemlji,

bio u tranziciji. Vratimo se zato na glavni tok dogaĊaja, na otkrivene planove zaverenika.Postoje informacije da su atentatori imali obećanje da će vojska ostati po strani u eventualnom sukobu

policije i demonstranata. To bi omogućilo da na scenu stupe "crvene beretke" i da kao najobuĉenija i

najopremljenija oruţana formacija reše sukob u korist samozvanih "patriota". Prevarili su se samo u jednom. Srbiji i graĊanima Srbije dosta je prolivanja i svoje i tuĊe krvi, dosta je ratova, tuĉa, sukoba.

Atentat je izazvao, a to su zaverenici najmanje oĉekivali, straviĉno zgraţavanje i otpor graĊana. Verovali suda je besomuĉna politika i medijska kampanja voĊena protiv premijera i Vlade Srbije urodila plodom i da

je premijer toliko omraţen da za njim niko neće zaţaliti. Vlada Srbije je, sa druge strane, reagovala

munjevito uvoĊenjem vanrednog stanja, vojska je imala obavezu da pomogne vlastima u Srbiji.

PRAVI ODGOVOR NARODA

SVE nade puĉista je srušila sahrana dr ĐinĊića. Stotine hiljada graĊana je prepešaĉilo Beograd u potpunommuku. Taj muk je bio najjasnija poruka ubicama. Tada poĉinje njihov beg, svakodnevne promene

prebivališta, sakrivanje i prerušavanje kako bi se dokopali neke sigurne granice. Neki su moţda uspeli utome. Neki nisu. Neki su, kao nesuĊeni "premijer" Spasojević izgubili ţivote prilikom pokušaja hapšenja.Pola miliona ljudi koji su izašli da isprate premijera na njegovo poslednje putovanje, bio je, po meni,

najbolji i najjasniji odgovor graĊana Srbije.Zanimljive su i neke interne reakcije delova meĊunarodne zajednice koji su pratili zbivanja u Srbiji.Prilikom boravka u Londonu, na Izvršnom odboru ELDR -a na kome su Liberali Srbije konaĉno primljeni u

punopravno ĉlanstvo Evropske liberalne porodice, u Nacionalnom klubu liberala, koji odiše tradicijom izvremena slavnog premijera Lorda Gledstona koji je obeleţio drugu polovinu DţIDţ veka, ĉuo samzanimljive priĉe o planovima odreĊenih meĊunarodnih krugova prema našoj zemlji. Navodno ćeMeĊunarodna krizna grupa traţiti moju smenu zbog "neobraĉunavanja sa Surĉinskim klanom" i ići će na"eliminaci ju malih stranaka", a sve to i ostalo, "u ime i za raĉun G-17 plus"… Druga priĉa je opširnija izanimljivija: "Ova vlada će da ide, ali prvo da obavi još pet prljavih poslova. Jedan je Hag; drugi Kosovo

(kaţu, velike pare su u pitanju); povlaĉenje tuţbe protiv NATO; pre toga potpis "Amerima" na sporazum oneizruĉivanju", jedno sam i zaboravio, ali nije ni bitno.Informacija sadrţi i poziv meni da se distanciram od ĉede i Bebe. U ovom scenari ju ima i priĉa o

jednostranosti "Sablje", a spominjani su i Cane i Cepter. O njima zaista ne znam ništa, niti neko hoće



ozbiljno da kaţe nešto konkretno, osim priĉa bez ikakvih dokaza.A u zemlji ide priĉa o "drugom poluvremenu utakmice sa kriminalcima". Preti se likvidacijom Svilanovića,Mihajlovića i generala Lukića i to od nekakve grupe okupljene u Nikšiću. Navodno, Lukić "nije bio selek -tivan kao Obradović". Operativni izvori kaţu da sada traţe "Hrvate pucaĉe"…

NOVAC SRPSKE MAFIJE

MORA se imati u vidu da operacija "Sablja" nije sve obuhvatila, a mnogo vaţnije od toga je što nikada nijeni zapoĉeta operacija "Skalpel" protiv finansijskog kriminala, koju je inicirao moj kolega Boţa Đelić.Osnovni motiv organizovanog kriminala je novac, a njegovi koreni su u dobro organizovanom sistemu za

pranje para od droge i drugih kriminalnih aktivnosti i njihovu legalizaciju. Videli smo na primeru"zemunskog klana" i njegove novosadske firme koliko su suptilno razraĊeni sistemi za pranje i legalizacijuprljavih para. "Sablja" nije obuhvatila ĉitav taj sofisticirani mehanizam. Nismo ni pipnuli novac koji jesrpska mafija zaradila. U operaciji "Sablja" novac najvećeg narko-kartela iz Zemuna nije pronaĊen, jer jetaj novac završavao u švajcarskim bankama. Milioni evra i dolara Dušana Spasojevića leţe u najboljimsvetskim bankama, oprani.

Vreme je majstorsko rešeto 22. jul 2007

Moramo re?i istinu. Pozivam Bebu Popovi?a da našoj javnosti predstaviprojekat koji je, iza le?a nove demokratske vlasti, pravio sa ?umetom i Legijom. Jovica

Staniši?: Beba Popovi? je na odre?eni na?in imao udela u ubistvu premijera ?in?i?a


VLADIMIR - Beba Popović zvaniĉno je napustio funkciju sekretara Biroa za komunikacije Vlade 15. jula.

Na tenderskoj aukciji, 4. avgusta, "Duvanska industrija Niš" prodata koncernu "Filip Moris" za 581 milionevra, a "Duvanska industrija Vranje" "British american tobacco"-u za 87,4 miliona evra. Zapisujem:

"Sigurno se ĐinĊić prevrće u grobu."Planovi za likvidaciju drţavnih funkcionera stalno se inoviraju. Sada smo na meti premijer Ţivković i ja, anovina je to da je zbog toga kupljen u Nemaĉkoj specijalni "snajper -kompjuter", precizno dalekometno

oruţje kojim se pomoću kompjutera moţe upravljati sa velike i bezbedne udaljenosti. Uz to ide iinformacija o tome da je premijerovo obezbeĊenje "oĉajno" i nabraja se najmanje deset slabih taĉaka.To što sam video i doţiveo kao ministar, govori mi da onih bez greha nema, bar meĊu nama politiĉarima.Ĉinjenica da se mnogi danas bacaju kamenjem, kako na mrtvog ĐinĊića, tako i na okrivljenog Legiju, višegovori o nama i predstavlja dovoljan razlog za ozbiljnu zabrinutost. Svima nama treba istina. Svima nama,isto tako, treba i drţava koju će većina poštovati i kojoj će verovati.

Dostojanstvo

DO tada, vredi još jednom pogledati suštinu otvorenog pisma javnosti, upućenog na Svetog Savu 2003.godine, pod naslovom: "Gde su granice ljudskog i srpskog dostojanstva". IzmeĊu ostalog, u pismu se kaţe:"Prihvatili smo besplatnu ulaznicu za svet 5. oktobra 2000. i uĉinili da taj put proĊe bez prolivanja srpskekrvi. Verovali smo da je taj demokratski globalan svet s nama i mi s njima. Pristigli na iskrenoj, spontanoj

narodnoj volji, uĉinili su i ĉine sve da dokaţu i pokaţu kako im do te volje nije nimalo stalo. Umesto da se8. oktobra 2000. presaberu i jasno svima kaţu kolika je cena prikljuĉenja modernim svetskimintegracijama, brojana u ljudskim glavama koje moraju biti prinete Haškom tribunalu, okrenuli su se

svojim sitnim politiĉkim interesima i meĊusobnim trvenjima, oslikavajući na najgori mogući naĉin svoju

pravu ćud.Zar da im lekciju iz patriotizma s temom `Hag` drţe hrvatski politiĉari o tome kako ipak postoje granice

politiĉkih kompromisa i narodnog dostojanstva? ObezvreĊivanje i omalovaţavanje sopstvene drţave kao danema kraja. Zaklete demokrate, svetski reformisti, pune dve godine drţe za predsednika ĉoveka svrgnutogreţima, politiĉku marionetu koju su na kraju `kargom` istovarili u Hagu. Kaţu, smenjen je direktor BIA, jer nije hteo da hapsi Šljivanĉanina i druge optuţene za ratne zloĉine. Pitam se šta bi bili da ih je uhapsio? Dali bi mu moţda dali orden, ili bi ga ostavili da o njemu sudi narod i istorija...Priĉaju o mafiji, kriminalu, o nesposobnosti policije. Nije policija kriva i nije taĉno da je nesposobna, već

ju je ispolitizovano rukovodstvo, kom je mera politiĉki interes, a ne profesionalna obaveza. Kakva mafija,nekoliko raštrkanih bandi. Sve bi bilo dovedeno u red veoma brzo samo da postoji interes i volja

pojedinaca", navodi Luković i dodaje:"Jadna li je zemlja i policija u njoj ako sluĉajeve treba da joj rešava Ljubiša Buha svojim svedoĉenjima. Još



je tuţnija ĉinjenica da se takvima sluţe da ljagaju i ruše druge, one kojima je i te kako stalo do ove zemlje i

ovog naroda i koji su to nebrojeno puta pokazali i dokazali. Ako nećete i ne ţelite da poštujete bivše, pa nisadašnje komandante, poštujte bar mrtve! Niko, pa ni istorija vam to neće oprostiti. Još manje oni kojima se

apsolutno nepotrebno na taj naĉin dodvoravate.Treba da znate, svaki narod poštuje svoje vojnike. Zbog toga, mera mog ţivota je veliĉina nacionalnogdostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi, a ne koliĉina podaništva i snishodljivosti koju pokazujem

prema drugima. Posebno prema onima bez kojih ne moţemo, niti hoćemo. Ali, na pravi naĉin. Bolje ćemose razumeti i više će nas i oni poštovati", navodi se, izmeĊu ostalog, u otvorenom pismu MiloradaLukovića.

Aspiracije

OĈEKUJEM da bivši komandant, koji je napisao gornje reĉi "mera mog ţivota je veliĉina nacionalnogdostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi" shvati da je "mera njegovog ţivota" danas - istina. Drugu

obavezu prema "nacionalnom dostojanstvu i patriotizmu" na koje se poziva, danas nema Milorad Ulemek

Luković, Legija, Cema, Šareni, "Ćora", da ne nabrajam više. Sem ako nije sve to, već ono što piše na pasošu susedne drţave - Vlado Vukomanović. Voleo bih da to nije istina. Ali na njemu je da odluĉi šta ćeda bude.

I sam to ĉinim ovim feljtonom, koji su mi omogućila nova saznanja iz sabranih dela Vladimira PopovićaBebe.

Zato ga pozivam da i on uzme pero i napiše o projektu koji je imao sa svojim prijateljima i partnerimaLjubišom Buhom zv. Ĉume i Miloradom Ulemekom zv. Legija, iza leĊa nove demokratske vlasti. Pri tome

treba da ima u vidu da su mu partneri ţivi i zdravi, iako na razliĉitim stranama. Uz to je Buha obavezan dakao zaštićeni svedok govori istinu.A specijalnog tuţioca pozivam da istraţujući politiĉku pozadinu atentata ima u vidu kvalifikovane izjave

dva dobra poznavaoca liĉnosti i dela Vladimira Popovića Bebe. Mislim na izjave Jovice Stanišića iVukašina Minića Volfa.U sluţbenoj belešci UBPOK -a, od 14. 3. 2003. godine, Jovica Stanišić opisuje Bebu: „Vladimira Popovića- Bebu, Jovica Stanišić upoznao je je u toku 2000. godine prilikom jednog kontakta sa premijerom ĐinĊićZoranom, ali profesionalno poznato mu je da je Vladimir Popović Beba bio vrbovan od strane obaveštajnesluţbe Velike Britanije. Po njegovim saznanjima radi se o vrlo opasnom ĉoveku, sklonom kriminalnimaktivnostima koji je nastojao da se postavi kao „bos mafije“ (navodno, Beba je ranijih godina intezivnoĉitao literaturu o mafiji i oduševljavao se Al Kaponeom - psihološki i umišaljni problem). Mišljenje Jovice Stanišića je da postoji visok stepen verovatnoće da je Vladimir Popović - Beba na

odreĊeni naĉin imao udela u ubistvu premijera ĐinĊića, jer je za njega bio vezan samo interesno sa visokim

kriminalnim aspiracijama, a nastojanje ĐinĊića da organizovani kriminal dovede pod kontrolu sigurno mu je predstavljalo veliku prepreku. Zakljuĉuje da je na odreĊeni naĉin Vladimir Popović Beba predstavljao i jedan vid politiĉke podrške aktu ubistva na ĐinĊića, te je siguran da ako bi se Vladimir Popović Bebapolicijski „pravilno obradio“, rešila bi se najveća i najsloţenija kriviĉna dela organizovanog kriminalaizvršena poslednjih godina.“

Da li su ovo, kako ih Beba naziva, „baljezgarije“ bivšeg šefa Miloševićeve tajne sluţbe, kome su nudili dato bude i kod ĐinĊića, svakako vredi proveriti.

Manipulator

OPIS Vukašina Minića Volfa, mnogo je plastiĉniji. U intervjuu datom pre neku godinu Milomiru Mariću zaĉaspopis „Profil“, on kaţe o Bebi sledeće:„Ko je uopšte bio taj ĉovek? Pa, on i nije ĉovek, nego je zauvek ostao beba. Vladimir Popović Beba? Da livam to ime nešto govori? Kontrolisao je nekoliko godina u Srbiji ministre, tajnu policiju i sudove. Hapsio i

zabranjivao po svom nahoĊenju. Svakoga je mogao da pošalje u Hag i razapne na krst u najmoćnijimmedijima, ali ĉitavo njegovo ĉudovišno ţivotno delo u paramparĉad su rasturili najobiĉniji prljavi

pretparaĉki tabloidi … Ali, Beba je spreĉio da ikada upozna pravog Zorana ĐinĊića. Bio je tako veštmedijski mag i manipulator da je ĐinĊić, tokom svoje vladavine, neprestano bio najoklevetaniji i

najomraţeniji ĉovek u Srbiji. Zato, ako hoćete da vam se nešto strašno desi, pustite Bebu da vam se pribliţii uradi nešto u vaše ime. Platićete, naravno samo vi!“

Ne mogu da kaţem da znam odgovor na pitanje sa poĉetka opisa: Ko je uopšte bio taj ĉovek? Ali mogu da primetim da je opasno biti njegov prijatelj. Jednoga više nema, drugom preti zatvor. Rekao sam da za meneima nade. Beba me se odrekao. Ja se ne odriĉem prijateljstva i saradnje sa Bebom oko Haga i Evrope. Aliga nisam poznavao u izdanju u kome se sam predstavio svojim svedoĉenjem. Posle toga ostaje mi da

budem zahvalan što mi je radio iza leĊa. Da sam to znao dok sam bio ministar, Beba bi bio u zatvoru, aĐinĊić meĊu nama. Ili ja ne bih pisao ove redove. Zanimljivo je da o Bebi sliĉno misle liĉnosti koje su se



Documents

Politička pozadina ubistva DJindjića-feljton Novosti