Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije

  • View
    40

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije. Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura nacionalnih zajednica u Vojvodini. Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u. suživotu brojnih nacionalnih zajednica sa većinskim narodom. - PowerPoint PPT Presentation

Text of Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije

UKVS - Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura nacionalnih zajednica u Vojvodini

Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomijeKreativne industrije u funkciji razvoja kultura nacionalnih zajednica u Vojvodini1Zavod za kulturu vojvoanskih Slovakasuivotu brojnih nacionalnih zajednica sa veinskim narodomi u proimanju raznolikih kulturnih izraza.Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u2Zavod za kulturu vojvoanskih Slovaka?Da li smo zadovoljni nainom i kvalitetom afirmacijeove specifinosti?Koliko u stvari znamo o nacionalnim zajednicamakoje ive u Vojvodini?Nacionalne zajednice prepoznajemo najee u okviru nekih preuzetih stereotipa. Njih potkrepljuje u veoj ili manjoj meri zatvorenost zajednica u sopstvene okvire i nedovoljna elja svih aktera kulturnog ivota manjinskih, veinskih - da koristei potencijale kreativnih i inovativnih pristupa prikau raznolikost na nove naine.

Umreavanje Zavoda za kulturu vojvoanskih Slovaka u Kreativni klaster Vojvodine usledilo je kao elja da se produktima koji nastaju kao rezultat delovanja kulturnog sistema Slovaka dodaje uvek nova i nova vrednost.Da probleme reavamo novim pristupima i da postanemo generator novih ideja u cilju ouvanja, unapreenja i razvoja slovake kulture u Vojvodini, to je i primarni cilj nae ustanove.Svaki ovek je na svoj nain kreativan. Izazov dananjice kako upotrebiti vlastiti kreativni potencijal na najbolji mogui nain? Da bi se oslobodio ovaj veliki potencijal potrebno je stvoriti uslove. U sluaju manjinskih zajednica, o kulturnoj politici brinu nacionalni saveti nacionalnih manjina najvie legalne i legitimne institucije, osnovane u skladu sa Zakonom. Saveti imaju institucionalne, zakonske i finansijske okvire, pomou kojih mogu direktno ili indirektno da utiu na krajnju kulturnu produkciju.U kojoj meri su ove institucije koristile kreativne i inovativne naine da unaprede kulturne sisteme pokazala bi dublja istraivanja. Razvojem stvaralakih potencijala stvaramo mogunost za razvoj kreativne ekonomije.Na kulturni proizvod atraktivna i kvalitetna publikacija, kvalitetan festival... privlae panju javnosti i javnost je spremna da za nju izdvoji finansijska sredstva.ak i u vremenu krize.U sledeoj tabeli prikazan je model na koji nain Evropska komisija shvata pojam kreativne industrije. U okviru ovog modela, razlikuje se kulturni i kreativni sektor. U kulturni sektor se svrstava oblast tradicionalne kulture i oblast kulturne industrije njihov glavni rezultat ima primarno kulturni karakter.

U kreativni sektor se ubrajaju oblasti kreativne industrije i sve aktivnosti koje su sa njima u vezi. Ove industrije umetnost i kulturu shvataju kao dodatu vrednost pri izradi krajnjeg proizvoda ili u pruanju usluga. Oblast Grana Podgrana KULTURNISEKTOROBLASTTRADICIONALNE UMETNOSTILikovna umetnostDramska umetnost, pozorite stari zanati, slikarstvo, vajarstvo, fotografija pozorite, ples, cirkus, festivali Kulturno nasleemuzeji, biblioteke, arheoloka nalazita, arhiviOBLAST KULTURNIH INDUSTRIJA Film i video Televizija i radioVideo-igre

Muzika muzika industrija, iva muzika izvoenjaKnjige i tampa Izdavatvo, objavljivanje knjiga, asopisa i novina KREATIVNISEKTOROBLAST KREATIVNIH INDUSTRIJA I AKTIVNOSTIDizajn modni dizajn, grafiki dizajn, arhitektura enterijera, industrijski dizajn Arhitektura Reklama SRODNE OBLASTI Proizvoai PC, MP3, mobilnih telefona itd. Tabela: Definisanje kulturnog i kreativnog sektora The Economy of Culture (2006) KEA, MKW, Turun Kauppakorkeakoulu.

Kulturne industrije mogu se odnositi na oblast manjinske kulture, jer se one fokusiraju na kulturni karakter proizvoda, budui da on nije u mogunosti da ima komercijalni potencijal. On ne moe biti veiti gubita ve mora da pronalazi kvalitetna reenja za prevazilaenje ovih nedostataka.Kulturne industrije i zajednica stvaralaca znaajno doprinose poveanju dijaloga meu razliitim kulturama.Osnovu kreativnih industrija ine ljudska kreativnost i stvaralaki talenat i potencijal. Danas stvaralatvo koje je zasnovano na ideji postaje utoliko znaajno koliko je znaajan i kapital i ljudski rad. Stvaralaki faktor je neogranien, ujedno ga je i teko definisati. Kreativna ekonomija je danas predmet mnogih naunih disciplina, koje se izmeu ostalog bave stvaranjem novih ekonomskih modela.Za pripadnike nacionalnih zajednica ne treba da vae nii kriterijumi. Polje kreativnosti je iroko koliko i kreativnost sama i zato je potrebno definisati pravila koja omoguuju da svaka dobra ideja moe da dobije ansu i da bude realizovana.U tom smislu potrebno je:Podravati nacionalnu kulturu i kulture nacionalnih zajednica i etnikih grupa u njihovoj raznovrsnosti, razliitosti umetnikih formi i novih trendova sa akcentom na jednakost ansiStvarati sredinu, koja svima omoguuje stvaranje i irenje kulturnih vrednosti, angaovanje u vlastitim stvaralakim aktivnostima i omoguuje pristup kulturnim vrednostimaPoveavati efektivnost kulturnih institucija u javnom sektoru njihovog upravljanja, finansiranja i vrednovanja njihove efikasnostiStvarati sredinu, koja omoguuje da umetnost i kultura budu nezavisan i dinamian faktor razvoja drutvaPodravati obrazovanje u oblasti kulture i umetnostiPodravati razvoj meunarodne saradnje i razmeneStvarati uslove za efikasno ukljuivanje kulture u procese razvoja kulturnog turizmaKreativne industrije crpe pre svega iz kvalitetnog obrazovanja na svim nivoima obrazovnog procesa i iz sredine koja prua mogunost kvalitetnog razvoja nauke. Uz sredstva za razvoj nauke i podrku obrazovanju u ovoj oblasti potrebno je ukloniti barijere, koje ne dozvoljavaju pretakanje ideja nastalih na akademskom nivou u njihovu upotrebu u realnoj praksi. Ukoliko bi donosioci odluka na manjinskom ili veinskom nivou iskazali veu podrku kreativnom sektoru i kulturnim industrijama, i kulture nacionalnih zajednica bi postale vidljivije i prepoznatljive u nekim novim oblicima i formama, koje su u skladu sa savremenim trendovima i standardima u njihovom ouvanju, ali i svestranom razvoju. Hvala na panji.