Prevencija 3

7/23/2019 Prevencija 3

1/21

44

Stres

nost da e vam se neto loe desiti, stal-

no prisustvo nervoze i nestrpljenja, brzovam dosadi da ste na jednom mestu, ner-viraju vas prijatelji, ne verujete da e vamse u budunosti deavati lepe stvari, i sl.

! Ako osetite nervozu ili napetost zbog

gubitka ili promene radnog mesta, zbogsvae, rastanka sa prijateljima ili lano-

vima porodice (odlazak u inostranstvo),smrtnih sluajeva bliskih osoba, razvodabraka ili problema u istom (kao to moe

biti smanjena zainteresovanost za polneodnose ili impotencija), neverstvo i sli-ne ugroavajue situacije.

! Ako saznate da imate ozbiljno oboljenje iplaite se ishoda.

! I sve drugo to vam unosi nemir i nespo-kojstvo sa kojim sami ne moete da iza-ete na kraj.


2/21

SRCE I KRVNI SUDOVI


3/21

Ako nema lekara neka ti ovo troje

budu lekari: dobro raspoloenje,odmor i umerena dijeta. (Salernskakola)

Dvadesete i rane tridesete godine su

za intelekt ono to je maj za drvee;samo u to vreme javljaju se cvetovi,od kojih kasnije nastaju plodovi.(openhauer)

Najbolji lekar spreava bolest, osred-nji lei bolest u poetku, a slab kada

je bolest ve poodmakla. (kineskaizreka)

Zahteve za uivanjem treba svesti

na sasvim skromnu meru, jer ba tatenja i to letenje za sreom, sjajem iuivanjem jesu ono to donosi velikenesree. (openhauer)

Srea je nestalna: brzo ite natragono to je dala. (Publ. Syr)


4/21

47

Vane informacije

! Krvni pritisak je sila koja omoguava iodrava cirkulaciju krvi (krvotok) pu-tem krvnih sudova smetenih u organiz-mu oveka a nastaje radom srca.

! Tokom svake kontrakcije srca dolazi doudara krvnog talasa na zid arterije iza-zivajui pulsiranje krvnog suda (krvnipritisak).

! Klasifikacija krvnog pritiska sa njegovimvrednostima:

1. optimalan nii od 120mmHg (sistol-ni), 80mmHg (dijastolni), ali ne ekstre-mno nizak,

2. normalan od 120-129mmHg (sistolni),80-84mmHg (dijastolni),

3. visok, normalan, od 130-139mmHg (si-stolni), 85-89mmHg (dijastolni),

4. blaga hipertenzija od 140-159mmHg(sistolni), 90-99mmHg (dijastolni),

5. umerena hipertenzija od 160-179mmHg(sistolni), 100-109mmHg (dijastolni),


5/21

48

Srce i krvni sudovi

6. teka hipertenzija od 180mmHg i vie

(sistolni), 110mmHg (dijastolni),7. izolovana sistolna hipertenzija od

140mmHg i vie, nie od 90mmHg.

! Povien krvni pritisak se retko osea imoe trajati godinama a da ne znamo

da ga imamo, jer obino ide bez poseb-nih tegoba, ali posledice koje ostavljana organima (srce, bubrezi, krvni su-dovi i mozak) su trajni.

! Oko 15.000 ljudi u Srbiji doivi infarkt

srca (srani udar) u toku jedne godine.! Preko 30% preterano gojaznih osoba

ima probleme sa povienim krvnimpritiskom.

! ene 10 godina kasnije od mukaracamogu biti izloene problemima krv-nih sudova i sranih oboljenja (sma-tra se da je razlog u hormonima kojitite endotel unutranji sloj krvnihsudova).

! Od 1997. godine broj sranih obolje-nja se poveao za oko 70% i oko 40%sranih udara.

! U Srbiji oko 40% stanovnika pije alko-

hol. Svaki drugi stanovnik ima povi-en krvni pritisak. Svaka trea osoba


6/21

Vane informacije

49

pui, a oko 17% stanovnitva ima pre-

teranu telesnu teinu (gojaznost), i teksvaki 20-i pregled se obavi radi prove-re zdravlja (prevencija), a preko 70%stanovnitva nema nikakvu fizikuaktivnost (istraivanja Ministarstva

zdravlja Srbije).! Oko 57% ljudi u Srbiji umire od kar-dio vaskularnih oboljenja.

! Oko 10% ljudi doivi infarkt srca kaoposledicu stresa.

! Svaki drugi mukarac u Srbiji pui isvaki 8-i deak.

! Od aktivnih puaa oko 62% doivisrani udar.

! Oko 80% ljudi u svetu nema fizikihaktivnosti a to je razlog da preko 20miliona ljudi umre u toku jedne go-dine.

! 1/3 mukaraca i 1/4 ena se umereno

kree a mnogi misle da se dovoljnokreu.! U svetu godinje od srca i krvnih su-

dova umire oko 8,5 miliona ena a uSrbiji vie od polovine svih smrtnih

ishoda, kod ena su posledica infar-kta srca i modanih udara.


7/21

50

Srce i krvni sudovi

! ene obolele od dijabetesa (eerna

bolest) za pojavu infarkta srca imaju 8puta vei rizik od mukaraca.

! Najei uzroci povienog ili visokog krv-nog pritiska su nepoznatog porekla, aku preko 90% sluajeva (primarna hiper-

tenzija) a ostalih 10% mogu biti bubreni,lezdani (endokrini) ili poremeaji dru-gog porekla (sekundarna hipertenzija).

! Krvni pritisak treba meriti u sedeemili leeem poloaju, ujutru 1 sat posle

ustajanja, pred spavanje a po potrebi iee. Oni, kod kojih je ve utvren (ra-di praenja i korigovanja terapije), treba-li bi povremeno meriti odn. proveravati

vrednosti, jer je to veoma vano.

! Srana slabost je nesposobnost srca dazadovolji sve potrebe organizma dovo-enjem krvi u tkivo.

! Ako krvni pritisak prelazi vrednostiiznad 140/90mmHg moemo rei da po-stoji arterijska hipertenzija (merenja iz-

vrena vie puta u oputenom stanju or-ganizma).

! Osobe koje imaju vrednosti krvnog pri-

tiska do 140/90mmHg u veini sluaje-va, mogu smanjiti pritisak sa dijetalnom


8/21

Vane informacije

51

ishranom, bez uzimanja lekova (praenje

strunog lica).! Krvni pritisak mogu sniziti namirnice

kao to su: beli luk (2-3 ena dnevno), ja-buke (2-3 dnevno), maslinovo ulje (1 ka-ika dnevno), mleko (sa malo masnoe),

riba (oko 50gr dnevno skua, losos, ha-ringa, tuna), ovas, pasulj, pirina, i...

! Beli luk (neki njegovi sastojci) deluju naoputanje glatkih miia krvnih sudo-

va, koji se u tom trenutku ire i pritisak

se smanjuje. Nekoliko enova dnevno,mogu postii takav efekat posebno kodumereno poveanog dijastolnog pritiska(ako se uzima terapija lekovima u ovojkombinaciji konsultovati struno lice).

! Uzimanje namirnica koje sadre punovitamina C (pomoranda, kivi, limun,mango, crvena svea paprika, broko-li, prokelj, paradajz...) mogu sniziti krv-ni pritisak kroz oslobaanje azot ok-

sida iz zidova arterija (irenje arterija).Puaima su potrebne daleko vee dozevitamina C jer odreeni sastojci iz duva-na unitavaju ovaj vitamin. Nema doka-za da velike koliine vitamina C mogu

uticati na stvaranje kamena u bubrezi-ma, osim kod naslednog poremeaja me-


9/21

52

Srce i krvni sudovi

tabolizma (u takvim sluajevima traiti

savet strunog lica).! Ako ispijate vee koliine kafe sa kofei-

nom ili drugih napitaka koji sadre kofe-in a nalazite se pod velikim stresom, mo-e doi do povienja krvnog pritiska, ali

ne kod svih osoba.! Neke osobe i uz smanjeni unos natrijum

hlorida (kuhinjska so) ne mogu smanjitipovien krvni pritisak. U retkim sluaje-

vima moe doi i do poveanja istog (ne-

osetljivost ili posebna osetljivost na na-trijum hlorid).

! Suvie nizak unos kalijuma (ima ga upomorandi, kajsiji, krompiru, paradaj-zu, bananama, cvekli i...) uz dosta uno-

sa natrijum hlorida (so), mogu povea-ti vrednosti krvnog pritiska (dizbalansovih minerala) kod veine osoba.

! Poveanje krvnog pritiska kod veineosoba, moe izazvati ishrana siromanakalcijumom i vitaminom C (ima ga u vo-u i povru, ribi, ovsu, pirinu i...).

! Unoenje velikih koliina alkoholnih pi-a moe umanjiti efekte dijete sa smanje-

nim unosom natrijum hlorida i nekih le-kova za snienje krvnog pritiska.


10/21

Vane informacije

53

! Nizak nivo magnezijuma moe se dove-

sti u vezu sa povienim i visokim krv-nim pritiskom. Ako je istovremeno inizak nivo kalcijuma (imaju ga salate,ostalo zeleno povre, kotunjavi plodovi,semenke, integralne itarice i...), onda je

efekat povienja jo vei.! Smanjenim unosom natrijum hlorida

kod osetljivih osoba na natrijum, moese sniziti krvni pritisak, moe se pove-ati dejstvo leka, i to istovremeno moe

uticati na smanjenje doze. Najvie natri-jum hlorida imaju: preraeni proizvodi(suhomesnati proizvodi natrijum ni-trat, gazirani napici natrijum benzoat, iostali proizvodi koji sadre, natrijum hi-

droksid, natrijum sulfat, natrijum bikar-bonat i ...)

! Osobe osetljive na natrijum hlorid moguu pripremanju hrane koristiti druge za-ine umesto soli, koji e poboljati njenukus (crni luk, umbir, origano, beli luk,perun, vlaac, bosiljak i...).

! Ukus zasoljene hrane je navika koja sestie i nije uroena (smanjenjem unosa

natrijuma smanjie se i elja za unoe-njem istog).


11/21

54

Srce i krvni sudovi

! U odnosu na majino mleko, kravlje

mleko sadri 4-5 puta vie soli, ime sestvara navika kod male dece, jo od bebeza kasnijim uzimanjem, slane hrane.

! U normalnoj ishrani sve ukazuje na toda so (natrijum hlorid) ne treba uopte

dodavati jelima (ima je dovoljno u po-vru, mesu, hlebu a u preraenim na-mirnicama izuzetno puno, posebno akoimate povien krvni pritisak).

! I neki lekovi sadre natrijum hlorid u

malim koliinama, kao: lekovi za neu-tralisanje kiseline u eludcu, za smanje-nje nadraaja na kaalj, za spreavanjeopstipacije (zatvora). O, eventualnom,razmiljanju da izbacite ove lekove, kon-

sultujte struno lice.! Osobe koje boluju od dijabetesa mogubiti osetljive na natrijum hlorid.

! Puenje moe viestruko delovati napovienje krvnog pritiska (podie nivo

adrenalina hormon nadbubrene lez-de) oslobaa druge hormone koji podi-u nivo tenosti u organizmu i istu zadr-avaju, oslobaa tetne supstance koje senagomilavaju na zidovima arterija, sma-

njuje dejstvo lekova za snienje krvnogpritiska i...


12/21

Vane informacije

55

! U zavisnosti koliko ste osetljivi na stre-

sne situacije, toliko e vam se i nivo hor-mona (adrenalina i kortizola hormoninadbubrene lezde) osloboditi u krvo-tok. Oni mogu suenjem krvnih sudovaizazvati povienje krvnog pritiska.

! Krvni pritisak moe u nekim sluajevi-ma biti povien i kod kratkotrajnog pre-stanka disanja u snu (apnea) posebnoako ste u starijoj dobi i ako ste gojazni,nezavisno od godina starosti.

! Lekovi za snienje krvnog pritiska su unajveem broju sluajeva, izuzetno efi-kasni. U retkim sluajevima mogu iza-zvati ozbiljna neeljena dejstva (uveku takvim sluajevima potraiti pomo

strunih lica).! Teko se moe nai osoba kojoj se uz po-mo terapije, ako se iste pridrava, i pro-mene naina ivota, ne moe pomoi unormalizovanju povienog ili visokog

krvnog pritiska.! Preterano uzimanje lekova protiv depre-sije, reumatizma, bolova, mogu u nekimsluajevima, posebno kod starijih osobasmanjiti dejstvo lekova za snienje krv-

nog pritiska (ako se ova pojava zapazikonsultovati struno lice).


13/21

56

Srce i krvni sudovi

! 2/3 ljudi nikada ne kontroliu krvni pti-

tisak i ne znaju da je povien!! Ako oba roditelja imaju povien krvni

pritisak, velika je verovatnoa da e gaimati i njihova deca. U kojoj ivotnoj do-bi e se on pojaviti i u kom obliku zavi-

si i od drugih faktora (konstitucije, goja-znosti, naina ishrane, vrste zanimanja,stresnih situacija, fizike neaktivnosti).

! Prilikom merenja krvnog pritiska u ku-nim uslovima, manetnu treba postavitioko 2cm iznad lakatnog zgloba, priljubi-ti uz kou, ravnomerno rasporediti, pri-vrstiti je bez stezanja, da se u toku me-renja ne bi otvorila i popustila. Stetoskop(slualice) treba postaviti u lakatnu jamui blago pritisnuti da se omogui osetlji-

vost pulsa, zatim napumpati manetnumalo iznad oekivanog pritiska. Vazduhiz manetne postepeno isputati 1 do 2milimetra u sekundi i kada se uje prvi

jasan ton u slualici on oznaava vred-nosti sistolnog pritiska (gornji pritisak),zatim ton postaje sve glasniji i postepenosa sniavanjem vazduha u manetni sve

tii, kada ton nestane to oznaava dija-stalni pritisak (donji pritisak).


14/21

Vane informacije

57

! Dugotrajni visok krvni pritisak koji nije

blagovremeno leen, najee, moe iza-zvati oteenje srca (ciljni organi) mozga,bubrega, oiju a najvie oteenje arterij-skih krvnih sudova.

! U retkim sluajevima izbegavanje fak-

tora rizika nije garancija da ete izbeipovienje krvnog pritiska. Isto tako nijesigurno, da i ako imate neke faktore rizi-ka, da ete ga i dobiti (ak i kod nasled-nog optereenja).

! U najveem broju sluajeva, ak preko80%, izmerene vrednosti krvnog priti-ska su vee u ordinaciji ili ambulanti ne-go kod kue.

! Izraena fizika aktivnost, naprezanja

u toku pranjenja creva (tvrda stolica),seksualni odnos, poroaj, nagle tempe-raturne promene, jak napad kalja, du-gotrajna gradska buka, predmenstrualniciklus, komarni snovi, izuzetno obilan

obrok i..., mogu izazvati, kod nekih oso-ba povienje krvnog pritiska.

! Za vreme sedenja, posle mirnog sna, pra-njenja mokrane beike, doivljenog or-gazma, kupanja u toploj vodi, boravka na

visokoj temperaturi, moe doi do tre-nutnog snienja krvnog pritiska.


15/21

58

Srce i krvni sudovi

! Upotreba nekih lekova za snienje krv-

nog pritiska, moe, ali retko, kod nekihosoba, izazvati smanjenje polne moi ilinjen potpuni gubitak, vrtoglavicu, za-tvor i sl. (kod ovih pojava konsultovatistruno lice).

! Odreene osobe sa povienim krvnimpritiskom pri uzimanju suplemenata uishrani, mogu razliito reagovati (kon-sultovati struno lice).

! Postoje miljenja da umerena aktivnost

i govor (spor i lagan) mogu delovati naodravanje pritiska u normalnim vred-nostima za razliku od glasnog i estokoggovora.

! Najbolje merenje krvnog pritiska ko-

je e dati prave rezultate o stanju vaegsrca i krvnih sudova je, merenje posleodreenih aktivnosti (ne tekih fizikihaktivnosti), bez puenja, ispijanja kafei drugih napitaka, alkohola, bez izliva

emocija, nakon pet ili deset minuta sede-nja. Proveravati ga vie puta u toku dana,do sedam dana. Tako dobijene prosene

vrednosti se belee i saoptavaju stru-nom licu.

! Za povien krvni pritisak kod dece naj-ei razlozi su: oboljenje bubrega, go-


16/21

Vane informacije

59

jaznost, koarktacija aorte (sekundarna

hipertenzija) i nepoznati uzroci (kod pri-marne hipertenzije).

! Merenje i utvrivanje vrednosti krvnogpritiska kod dece razlikuje se u odno-su na merenje istog kod odraslih. On je

izraen u percentilima (procentima) uzi-majui u obzir uzrast i pol deteta.

! Visok krvni pritisak kod dece je veomaredak. Iako on postoji u oko 2% dece,kod veine od ovog procenta on je blag, a

oko 10% je teka hipertenzija.! Arterioskleroza (zadebljanje arterija,

gubljenje elastinosti arterija) obino jeproces koji nastaje starenjem organizma,a ateroskleroza je taloenje naslaga naj-

vie, od raznih vrsta masnoa (trigliceri-di) na unutranjim arterijskim zidovimai nastaje, ne samo sa godinama starosti,

ve i mnogo ranije u zavisnosti od ivot-nih navika i...

! Ateroskleroza je progresivni proces, kojizapoinje s prvim godinama ivota a naj-ee njeno ispoljavanje poinje oko e-trdesete godine. U zadnje vreme, u mno-

gim sluajevima, i ranije. To je zapravostvaranje zadebljanja u vidu ateromato-


17/21

60

Srce i krvni sudovi

znih ploa u zidovima krvnih sudova,

koji se suavaju i istovremeno smanjujusvoju elastinost. Najee nastaje u sr-anim arterijama mozga i nogu.

! Ateroskleroza kod nekih osoba moe bitiprisutna ak i u detinjstvu i do 25-e i 30-

e godine moe ve stvoriti ozbiljne pro-bleme (ishrana, genetika, smanjena fizi-ka aktivnost).

! Ve u deijem uzrastu zapaena su po-etna oteenja krvnih sudova, sa ten-

dencijom porasta istih.! Ateroskleroza moe napredovati i uno-

enjem velikih koliina masnoa i povla-iti se, smanjenjem unosa istih.

! Najvei broj sranih oboljenja nastajezbog ateroskleroze a posledice su: anginapektoris, infarkt miokarda sranog mi-ia, slabost sranog miia srana in-suficijencija, trenutni srani udar i izne-nadna srana smrt.

! U preko 50% sluajeva, uzroci smrti po-sebno u razvijenim zemljama, predstav-ljaju oboljenja srca i krvnih sudova a unaoj zemlji ak i preko 55%.

! Za nastanak oboljenja krvnih sudova,hormoni jajnika (estrogeni) smanjuju ri-


18/21

Vane informacije

61

zik za oko 50% kod ena do menopauze.

U perimenopauzi i menopauzi luenjeestrogena naglo opada i krvni pritisak, unajveem broju sluajeva raste.

! Angina pektoris (stezanje velikih arte-rija u blizini srca) je najee posledica

ateroskleroze ovih krvnih sudova. Zbognedovoljnog dovoda kiseonika u sranekrvne sudove, moe nastati infarkt srca.

! Najvea koliina triglicerida nalazi se umasnom tkivu (ak oko 95%) i njihovo

poveanje u krvi iznad normalnih vred-nosti moe uticati na razvoj ateroskleroze.

! Najvea koliina holesterola nalazi se ulipoproteinima niske gustine LDL ho-lesterol oko 70%. Taj holesterol ako se

nae u krvi u povienim vrednostima jetetan i vodi ka nastanku ateroskleroze.

! Uspenost leenja i smanjenje tegoba kaoposledice ve nastale ateroskleroze je unjenom to ranijem otkrivanju, a posebno

kod ugroenih pojedinaca ili grupe ljudi.

! Za beli luk se misli da poseduje najmanje15 antioksidanata koji spreavaju otee-nje arterija.

! okolada koja ne sadri zasiene ma-snoe iz mleka, ve preteno kakao (cr-


19/21

62

Srce i krvni sudovi

na okolada) u kojoj je najvie prisutna

stearinska kiselina, za razliku od obinemlene okolade, ne predstavlja rizik zanastanak ateroskleroze.

! Konzumiranje crnog vina u umerenimkoliinama (osim ako nije zabranjena

potpuna upotreba alkohola) kao zatit-nog efekta u spreavanju nastanka atero-skleroze nije zbog alkohola prisutnog utom vinu, ve zbog prisustva antioksida-nata u njemu.

! Gojaznost, gde je masno tkivo prisutnona stomaku, grudnom kou u predeluramena je ei razlog za nastanak atero-skleroze i poremeaja metabolizma, ne-go masno tkivo prisutno u predelu glu-

teusa (sedalni deo), bedrima i butinama androidni i ginoidni tip.

! Iz lipoproteina (masnoe) koji ulaze ukrvne sudove, izdvaja se holesterol i ta-loi na njihovim zidovima, ime poi-

nje proces ateroskleroze (kod poveanihvrednosti holesterola prisutnog u krviovaj proces je daleko bri).

! Vei broj istraivanja pokazuje da je dije-ta sa smanjenim unosom holesterola naj-

bolji nain, da se spree oboljenja krvnihsudova i smanje posledice na njima, kako


20/21

Vane informacije

63

kod zdravih osoba, tako i kod onih kod

kojih je ateroskleroza uznapredovala, uzredukovanje i ostalih faktora rizika.

! HDL holesterol (lipoproteini visoke gu-stine) najbogatiji su u proteinskom delui imaju zatitnu ulogu u nastanku atero-

skleroze (tzv. dobri holesterol).! Unoenje hrane koja sadri velike kolii-

ne gvoa, moe otetiti arterijske krv-ne sudove, posebno vratne arterije (ka-rotide). Dnevna doza za mukarce je oko

10 miligrama, za ene do 15 miligramau doba menstruacije. Ako doe do pore-meaja ovog vanog elementa, konsulto-

vati struno lice.

! Vee koliine vitamina D i kalcijuma

unete u organizam mogu ubrzati kalci-fikaciju ve prisutnu na krvnim sudo-vima. Posebno je vano kod osteoporo-ze konsultovati struno lice u vezi unosasintetikih preparata suplemenata!

! to je odnos izmeu HDL (dobrog hole-sterola) i ukupnog holesterola u krvi nii,to je manja mogunost za nastanak ate-roskleroze.

! to je vii nivo HDL (dobrog holesterola)

to je i vea zatita od nastanka ateroskle-roze (zakreenje krvnih sudova).


21/21

Srce i krvni sudovi

! Ako eera u organizmu ima previe, on

postaje dobar izvor za stvaranje LDL ho-lesterola (podstie aterosklerozu u krv-nim sudovima). Posebno su ugroenepripadnice enskog pola.

! Kod smanjene funkcije jetre, poveane

produkcije hormona titne lezde, uro-enih poremeaja u metabolizmu, moedoi do smanjenih vrednosti holestero-la (ispod normalnih donjih vrednosti).Konsultovati struno lice.

! Slabost periferne cirkulacije (perifernavaskulopatija) javlja se najee kod oso-ba starije dobi, koje imaju i druga obo-ljenja (gojaznost, visok krvni pritisak,poviene vrednosti holesterola, srane

slabosti, dijabetes i...! Najee pojavljivanje aneurizme (ispup-eno mesto na krvnom sudu) je u predelukrvnih sudova abdomena (trbuha), grudii mozga, i one su jako opasne za razliku

od perifernih aneurizmi, koje su manjeozbiljne. Uzroci njihovog nastanka suuglavnom ateroskleroza, izuzetno visokkrvni pritisak (ali mogu biti i uroene).

! Masti su neophodne za normalno funk-

cionisanje organizma, ali njihova zastu-pljenost za obezbeivanje ukupne dnev-

Documents

Prevencija 3