Embed Size (px)
Citation preview
POGLAVLJE 5
PRIMENA MREŢA U POSLOVANJU
(Rainer, Turban, str. 134-163)
1
Pregled sadržaja poglavlja
5.1 Primena mreţa u poslovanju
5.2 Veb 2.0
5.3 E-učenje i učenje na daljinu
5.4 Rad na daljinu
2
Ciljevi učenja
Opisati četiri najvaţnije primene mreţa u poslovanju.
Opisati različite tehnologije, aplikacije i veb-sajtove koji
potpadaju pod okrilje veba 2.0.
Uočiti razliku izmeĎu e-učenja i učenja na daljinu.
Shvatiti koje su prednosti i nedostaci rada na daljinu za
poslodavca i zaposlenog.
3
5.1 Primena mreža u poslovanju
Istraživanje
4
5.1 Primena mreža u poslovanju
Istraživanje
5
5.1 Primena mreža u poslovanju
Istraživanje
6
5.1 Primena mreža u poslovanju
Istraživanje
7
5.1 Primena mreža u poslovanju
Istraživanje
8
5.1 Primena mreža u poslovanju
Istraživanje KORPORATIVNI PORTAL
9
5.1 Primena mreža u poslovanju
Komunikacije
10
5.1 Primena mreža u poslovanju
Komunikacije
11
5.1 Primena mreža u poslovanju
Komunikacije
12
5.1 Primena mreža u poslovanju
Komunikacije
13
5.1 Primena mreža u poslovanju
Saradnja (Kolaboracija)
14
5.1 Primena mreža u poslovanju
Saradnja (Kolaboracija)
15
5.2 Veb 2.0
16
5.2 Veb 2.0
17
5.2 Veb 2.0
18
5.2 Veb 2.0
19
5.2 Veb 2.0
20
5.2 Veb 2.0
21
5.2 Veb 2.0
22
5.2 Veb 2.0
23
5.2 Veb 2.0
24
5.3 E-učenje i učenje na daljinu
25
5.3 E-učenje i učenje na daljinu
26
5.3 E-učenje i učenje na daljinu
27
5.4 Rad na daljinu
28
Utvrđivanje gradiva
Opisati četiri najvaţnije primene mreţa u poslovanju.
Opisati različite tehnologije, aplikacije i veb-sajtove koji
spadaju pod okrilje veb 2.0.
Uočiti razliku izmeĎu e-učenja i učenja na daljinu.
Shvatiti koje su prednosti i nedostaci rada na daljinu za
poslodavca i zaposlenog.
29
POGLAVLJE 6
E-POSLOVANJE I E-TRGOVINA
(Rainer, Turban, str. 164-197)
30
Pregled sadržaja poglavlja
6.1 Pregled e-poslovanja i e-trgovine
6.2 Elektronska trgovina kompanija potrošaču (B2C)
6.3 Elektronska trgovina kompanija kompaniji (B2B)
6.4 Elektronsko plaćanje
6.5 Etička i pravna pitanja u e-poslovanju
31
Ciljevi učenja
Opisati elektronsku trgovinu, njen obim, prednosti,
ograničenja i tipove.
Napraviti razliku izmeĎu čiste i delimične elektronske
trgovine.
Napraviti razliku izmeĎu elektronske trgovine kompanija
potrošaču, kompanija kompaniji, potrošač potrošaču,
kompanija zaposlenom i vlada graĎanima.
Opisati glavne servise za podršku e-trgovini, posebno za
plaćanje i logistiku.
Opisati neka etička i pravna pitanja u vezi sa e-poslovanjem.
32
6.1 Pregled e-poslovanja i e-trgovine
Elektronska trgovina (Electronic Commerce, EC) opisuje proces kupovine, prodaje, transfera ili razmene proizvoda, usluge ili informacije putem računarskih mreţa, uključujući i internet. E-poslovanje (E-business) je nešto sloţeniji pojam. Uz kupovinu i prodaju proizvoda i usluga, e-poslovanje takoĎe se odnosi na usluţivanje, saradnju sa poslovnim partnerima, i obavljanje elektronskih transakcija unutar organizacije.
33
6.1 Pregled e-poslovanja i e-trgovine (nastavak)
Čista i delimična e-trgovina zavisi od stepena digitalizacije, e-trgovina ima nekoliko oblika. Stepen digitalizacije odnosi se na obim u kojem je trgovina transformisana iz materijalne u digitajnu. Moţe da se odnosi na: Proizvod moţe biti fizički ili digitalni; Proces moţe biti fizički ili digitalni; Agent za dostavu moţe biti fizički ili digitalni. U tradicionalnoj trgovini sve tri dimenzije su materijalne. Organizacija koja ima značajnu aktivu u objektima često se naziva čisto fizička organizacija (Brick-and-Morter Organization ili cigla i malter organizacija).
34
6.1 Pregled e-poslovanja i e-trgovine (nastavak)
U čistoj elektronskoj trgovini sve dimenzije su digitalne. Virtuelne organizacije su kompanije koje se bave isključivo elektronskom trgovinom. Clics-and-Morter organizacije posluju fizički i virtuelno i obavljaju neke aktivnosti elektronske trgovine, ali ipak njihova primarna delatnost obavlja se u fizičkom svetu. Stoga su te organizacije primeri delimične e-trgovine.
35
Tipovi e-trgovine
Kompanija potrošaču (B2C)
Kompanija kompaniji (B2B)
Potrošač potrošaču (C2C)
Kompanija zaposlenom (B2E)
E-uprava (E-Government)
36
Tipovi e-trgovine (nastavak)
Mobilna trgovina (Mobile Commerce) se
odnosi na e-trgovine koja se odvija isključivo u
beţičnom okruţenju.
Poslovni model (Business Model) je metod
kojim kompanija generiše prihod da opstane.
37
Glavni mehanizmi e-trgovine
Aukcija (Auction) je takmičarski proces u kojem prodavac traţi ponude od ponuĎača ili kupci traţi ponude od ponuĎača.
Obične aukcije (Forward Auction) su aukcije u kojima ih prodavci koriste kao kanal ka mnogim potencijalnim kupacima.
Reverzna aukcija (Reverse Auction) je aukcija kada jedan kupac obično organizacija, ţeli da kupi proizvod ili uslugu.
38
Glavni mehanizmi e-trgovine (nastavak)
Elektronski izlog je veb-sajt na internetu koji predstavlja jednu prodavnicu.
Elektronski tržni centar (Cybermall) je kolekcija pojedinačnih prodavnica u okviru jedne internet adrese.
Elektronsko tržište (E-Marketplace) je centralni virtuelni prostor za trgovinu na vebu, gde mnogi kupci i prodavci obavljaju aktivnosti elektronske trgovine i elektronskog poslovanja.
39
Prednosti i ograničenja e-trgovine
Pogodnosti za organizacije
Čini nacionalna i međunarodna tržišta pristupačnijim
Sniţava troškove obrade, distribucije i prikupljanja informacija
Pristup ogromnom nizu proizvoda i usluga neprestano– 24/7
40
Prednosti i ograničenja e-trgovine (nastavak)
Korist društva
sposobnost da lako i povoljno dostave informacije, usluge i proizvodi ljudima u gradovima, ruralnih područja i zemaljama u razvoju.
41
Prednosti i ograničenja e-trgovine (nastavak)
Tehnološka ograničenja
nedostatak univerzalno prihvaćenih bezbednosnih standarda
nedovoljan telekomunikacioni propusni opseg
skup pristup
Netehnološka ograničenja odnose se na percepciju da je elektronska trgovina nesigurna, da ima nerešena pravna pitanja nedostatak kritične mase prodavaca i kupaca
42
6.2 B2C elektronska trgovina
Elektronski izlog (Electronic Storefront) je veb-sajt koji predstavlja jednu prodavnicu, ima svoj sopstveni URL adresu na kojoj kupci mogu naručivati proizvode.
Elektronski tržni centri (Electronic Malls) je kolekcija pojedinačnih prodavnica na istoj internet adresi.
Informativni tržni centri u kojima ništa ne moţe da se kupi, već se korisnik prebacuje na jedan od elektronskih izloga u trţnom centru.
Elektronska kolica za kupovinu vam omogućava da prikupite artikle od različitih dobavljača i platite za njih u jednoj transakciji.
43
On-lajn usluge
Cyberbanking (Elektronsko bankarstvo) voĎenje raznih bankarskih aktivnosti izvan fizičke bankarske lokacije.
Online trgovina hartijama od vrijednosti koriste kompjutere za trgovinu dionice, obveznice i drugih finansijskih instrumenata.
Online tržišta rada reklamira raspoloţive pozicije, korisnici ih prihvataju se nastavljaju dalju proceduru aplikacije putem Interneta.
44
On-lajn usluge (nastavak)
Turistička putovanja, istraţite i ekonomski rasporedi skoro svaki put
preko Interneta.
Nekretnine prikaz, sortiranje i organizovanje istih prema korisničkim
preferencijama i kriterijumima.
Really Simple Syndication - stvarno jednostavne vijesti je skup
veb formata koršćenih za veb stranice koje se često osveţavaju, i
sam njihov izvor( feed) i pretraţivači za vesti iz tog izvora (RSS
readers). RSS izvori postoje najčešće za blogove, neke novinske
internet stranice (portali) ili veb stranice poput Vikipedije koje se
učestalo menjaju (češće od jednom dnevno, pa do nekoliko promena
u sekundi). Čitanje RSS vesti moţe biti elegantnije od otvaranja
desetak tabova u omiljenom veb pretraţivaču. 45
Problemi u e-maloprodaji
Konflikt u kanalu distribucije (Channel Conflict) kompanija Clics-and-Morter vrši prodaju direktno kupcima na internetu.
Multikanalisanje ili Multichanneling je proces koji integriše elektronske i klasične kanale distribucije.
Zadovoljenje narudžbina uključuje ne samo dirktnu prodaju kupcima, izvršavaju se razne aktivnostikoje diktira konkretna porudţbina.
46
On-lajn oglašavanje
Oglašavanje je pokušaj da se šire informacije radi
transakcionog uticaja na kupca i prodavca.
Metode
Baneri (Banners) su reklamni natpisi odnosno obične elektronske
oglasne table.
Pop-up predstavlja iskačuće reklame koje se prikazuju ispred
trenutnog prozora pregledača.
Pop-Under se pojavljuje ispod aktivnog prozora.
47
On-lajn oglašavanje (nastavak)
E-pošta je kad prodavci realizuju izlazne liste adresa
e-pošte i pošalju oglase putem e-pošte.
Slanje neželjene pošte (Spamming) je nasumična
distribucija elektronskih reklame bez dozvole
primaoca.
48
On-lajn oglašavanje (nastavak)
Marketing sa dozvolom (Permission Marketing)
pita potrošače da bi im odobrili da dobrovoljno
prihvataju oglašavanje na internetu i e-poštu.
Virusni marketing (Viral Marketing) se odnosi na
on-lajn marketing “od usta do usta".
49
6.3 Elektronska trgovina kompanija kompaniji (B2B)
Model elektronske prodaje (Sell-Side Marketplaces) je model gde organizacije pokušavaju da prodaju svoje proizvode ili usluge drugim organizacijama elektronskim putem sa svoga e-prodajnog mesta na veb-sajtu ili veb-sajta treće strane.
Model elektronske kupovine (Buy-Side Marketplaces) je model gde organizacije pokušavaju da kupe neophodne proizvode ili usluge od drugih organizacija elektronskim putem.
50
6.3 Elektronska trgovina kompanija kompaniji (B2B)
(nastavak)
Elektronskia nabavka (E-procurement) koristi
elektronsku podršku za kupovinu robe i materijala,
nabavkom, pregovaranjem sa dobavljačima,
plaćanjem za robu i ugovaranjem isporuke.
Grupna nabavka (Group Purchasing) je udruţivanje
kupaca kojima se kombinuje ponuda tako da oni
predstavljaju veliki volumen.
51
Elektronska razmena
Mnogo kupaca i prodavaca; otvorena za sve poslovne organizacije; razmene za indirektne materijale (koriste se za odrţavanje) i direktne materijale (inputi za proces proizvodnje).
Vertikalna razmena (Vertical Exchange) povezuje kupaca i prodavaca u jednoj grani privrede.
Horizontalna razmena (Horisontal Exchange) povezivanje kupaca i prodavaca u različitim grupama privrede i česta je u trgovini materijalima za odrţavanje nposlovnih operacija i popravki.
52
Elektronska razmena (nastavak)
Funkcionalna razmena (Functional Exchange) je trgovina gde su potrebne usluge kao što su privremena pomoć ili dodatni poslovni prostor, trguje na osnovu "potrebe".
Elektronski čvorišta koriste se da bi se olakšala komunikacija i koordinacija meĎu poslovnim partnerima, često je prisutna u lancu isporuke.
53
6.4 Elektronska plaćanja
Elektronski platni sistemi (Electronic Payment Systems)
omogućavaju da se plaćanje za robu i usluge izvrši
elektronskim putem.
Elektronski čekovi su slični standardnim papirnim čekovima i
koriste se uglavnom u modelu B2B.
Elektronske kreditne kartice omogućavaju kupcima da
obave on-lajn plaćanje zaduţujući svoju kreditnu karticu.
54
6.4 Elektronska plaćanja (nastavak)
Platna kartica su B2B ekvivalent elektronske kreditne kartice I obično se koristi za neplanirane B2B nabavke.
Elektronska gotovina
Pripejd kartice. Uskladištena vrednost novca omogućuje da uskladištimo fiksni iznos avansa novca, a onda da ga provodimo po potrebi.
Pametne kartice. Čip ili mikroprocesor koji moţe da skladišti znatnu količinu informacija i koji su višenamenski – moţe da se koristi kao debitna kartica, kreditna kartica ili kartica za uskladištenu vrednost novca.
55
6.4 Elektronska plaćanja (nastavak)
Plaćanje pojedinac-pojedincu je oblik e-gotovine
koja omogućava plaćanja izmeĎu dva fizička lica
(pojedincaili pojedinca i kompanije) za prenos
sredstava bez korišćenja kreditnih kartica.
56
6.5 Etička i pravna pitanja
Etička pitanja
Olakšava čuvanje privatnosti i prenosa lične
informacija.
Praćenje, aktivnosti pojedinca mogu se praviti
pomoću kukija.
Disintermediation.
Dodatne vrednosti usluge koje zahtevaju stručnost.
Gubitak posla. 57
Pravna pitanja svojstvena e-trgovini
Prevara na Internetu odnosno dionice ulaganja, poslovne prilike, aukcije.
Problemi imena domena sa konkurencijom.
Cybersquatting se odnosi na praksu registracije imena domena sa namerom kasnije prodaje po većoj ceni.
58
Pravna pitanja svojstvena e-trgovini (nastavak)
Poreza i drugih dažbina, gde i kada (i u nekim slučajevima da li) elektronski prodavci treba da plate poslovne licence, poreze, franšizu naknade, bruto-priznanice, akciznog poreza,... itd.
Autorskih prava , proces zaštite intelektualne svojine u e-trgovine i sprovoĎenje zakona o autorskim pravima je izuzetno teţak.
59
Utvrđivanje gradiva
Opisati elektronsku trgovinu, njen obim, prednosti,
ograničenja i tipove.
Napraviti razliku izmeĎu čiste i delimične elektronske trgovine.
Shvatiti osnove on-lajn aukcija.
Napraviti razliku izmeĎu elektronske trgovine kompanija
potrošaču, kompanija kompaniji, potrošač potrošaču,
kompanija zaposlenom i vlada graĎanima.
Opisati glavne servise za podršku e-trgovini, posebno za
plaćanje i logistiku.
Opisati neka etička i pravna pitanja u vezi sa e-poslovanjem.
60
POGLAVLJE 7
BEŢIČNO MOBILNO RAČUNARSTVO I MOBILNA
TRGOVINA
(Rainer, Turban, str. 198-230)
61
Pregled sadržaja poglavlja
7.1 Beţićne tehnologije
7.2 Beţične računarske mreţe i pristup internetu
7.3 Mobilno računarstvo i mobilna trgovina
7.4 Sveprisutno računarstvo
7.5 Beţična bezbednost
62
Ciljevi učenja
Opisati moderne beţične ureĎaje i medije beţičnog prenosa.
Opisati beţične mreţe prema distanci koju pokrivaju.
Definisati mobilno računarstvo i mobilnu trgovinu.
Opisati glavne primene m-trgovine.
Definisati sveprisutno računarstvo i opisati dve tehnologije
koje su temelji te tehnologije.
Opisati četiri glavne pretnje beţičnim mreţama.
63
7.1 Bežične tehnologije
Bežični uređaji su dovoljno mali da se lako nose, imaju dovoljno računarskih resursa da izvrše produktivne zadatke i mogu da komuniciraju bežično sa internetom
i drugim uređajima.
Uključuju PDAovi odnosno tablete, mobilne telefone, pametne telefone.
Bežični protokol aplikacija (WAP-Wireless Aplication
Protocol) je standard koji omogudava bežičnim uređajima da pristupe informacijama i uslugama
zasnovanim na vebu.
64
Bežične tehnologije (nastavak)
Microbrowsers su internet pretraţivači koji mogu
da rade u sklopu ograničenja male veličine ekrana, bežičnih uređaja i sa relativno malom širinom
propusnog opsega bežičnih mreža.
65
Mediji za bežični prenos
Sistemi za mikrotalasni prenos (Microwawe
Transmission) rašireno se koriste se za opseţnu
komunikaciju pomoću optičke vidljivosti.
Point-to-Point ima dve karakteristike: prvo, odašiljač i prijemnik moraju da budu međusobno vidljivi i drugo, za prenos veza mora biti čvrsto usmerena od predajnika na prijemniku.
66
Mediji za bežični prenos (nastavak)
Satelitski prenosni sistemi se koriste
komunikacionim satelitima. Postoje tri vrste satelita:
Geostacionarni sateliti (GEO)
Sateliti u srednjoj Zemljinoj orbiti (MEO)
Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO)
67
Mediji za bežični prenos (nastavak)
68
Mediji za bežični prenos (nastavak)
69
Sistem za globalno pozicioniranje
Global Position System (GPS) je beţični
sistem koji koristi satelite da bi omogućo
korisnicima da odrede svoju poziciju bilo
gde na zemlji; GPS podrţava 24 satelita
koje deli ceo svet.
70
Internet preko satelita (IOS)
Internet over Satellite (IOS) omogućava korisnicima
da pristupaju Internetu putem GEO satelita uz
pomoć satelitske antene koja je postavljena u blizini
njihove kuće.
Samo opcija koja je dostupna u nekim oblastima.
Prenos moţe kasniti ili biti obustavljen zbog ekoloških
uslova.
71
Radio
Radio transmisija koristi frekvencije radio-talasa za slanje podataka direktno između predajnike i prijemnike.
Satelitski radio (digitalni radio) nudi se bez prekida, blizu CD kvaliteta muzike koju je prebacio na svoj radio iz svemira. (XM satelitski radio koristi GEO; Sirius satelitski radio koristi MEO)
Infracrvena veza svetlo je crveno, to nije često vidljive ljudskom oku; uobičajeno korišćenje u jedinicama daljinski upravljača za TV, video rekorderima, DVDu, CD plejeru.
72
7.2 Bežične računarske mreže i pristup internetu
Uključuju IEEE standarde za beţične računarske mreţe: IEEE 802.15 (Bluetooth) za beţične personalne mreţe
IEEE 802.11 (Wi-Fi) za beţične lokalne mreţe (WLANs)
IEEE 802.16 (Wi-Max) za beţične Metropoliten mreţe (WMANs)
IEEE 802.20 za beţične sintetičke mreţe (WWANs).
73
Bluetooth
Bluetooth se koristi za kreiranje malih PANs:
moţ povezati do 8 ureĎaja unutar 10 metara oblasti;
ima nisku potrošnju, zasnovan na radio komunikacijama;
Moţe da prenese do 1 MB/s.
Personal area network (PAN) koristi se kao računarska mreţa za komunikaciju izmeĎu korisnikovih ureĎaja koji su blizu jedne osobe (telefoni, PDA, pametni telefoni).
74
Bežične lokalne mreže (WLANs)
WLAN zahteva predajnik sa antenom zove se wireless access point, koji se povezuje sa ţičnim LANom ili satelitskom antenom a koji pruţaju Internet vezu.
Wireless network interface card (NIC) je beţična komunikavija potencijalno velikog broja korisnika na velikom geografskom području koja traţi nekoliko beţičnih tački pristupa.
Hotspot beţična tačka pristupa koja pruţa usluge velikom broju korisnika unutar malog geografskog područja (do nekoliko stotina metara).
75
Bežične lokalne mreže (WLANs) (nastavak)
Standard IEEE za WLANs je 802.11 porodice, poznat
kao Wi-Fi, za Wireless Fidelity.
802.11a mogu da prenesu do 54 Mbit/s, u dometu od 30
metara; 802.11b mogu da prenesu do 11 MB/s, u
dometu od 30-50 metara; 802.11g – 54 Mbit/s, u dometu
preko 50 metara.
Prednosti su niske cene i jednostavan pristup Internetu.
76
Problemi sa Wi-Fi
Roaming – korisnici ne mogu da prelaze sa jedne na drugu tačku beţičnog pristupa (hot spot) ukoliko koriste usluge različitih Wi-Fi mreţa.
Security ili bezbednost – Wi-Fi koristi radio talase i zbog toga ga je teško zaštititi od uljeza.
Cost ili troškovi – kako su Wi-Fi usluge relativno jeftine, postavlja se pitanje da li komercijalne Wi-Fi usluge mogu opstati kada je toliko mnogo tačaka pristupa dostupno korisnicima, ali nisu slobodne i svaka usluga ima sopstvene naknade i odvojene naloge koji korisnicima omogućavaju da se prijave.
77
WiMax
Worldwide Interoperability for Microwave Access,
poznatijem kao WiMax, je naziv za IEEE 802.16
standard.
Beţični pristup opsega do 31 milju;
Brzina prenosa podataka od 75 MB/s;
Osiguran sistem koji nudi glas i video.
78
7.3 Mobilno računarstvo i mobilna trgovina
Mobile computing ili mobilno računarstvo odnosi se na realno vreme, bežična veza između mobilnog uređaja i drugih kompjuterskih okruženja, kao što je internet ili intranet, ima dve glavne karakteristike koje ga razlikuju od drugih oblika rada na računaru.
Za mobilnost – korisnici nose mobilni uređaj i mogu ostvariti kontakt u realnom vremenu sa drugim sistemima sa bilo kojeg mesta na kome se u tom trenutku nalaze.
Širok domet– kada korisnici imaju kod sebe otvoren mobilni ureĎaj njima se moţe pristupiti u svakom trenutku.
79
7.3 Mobilno računarstvo i mobilna trgovina (nastavak)
Ove dve karakteristike, mobilnost i široki domet, kreiraju pet dodatnih vrednosnih atributa koji razbijaju barijere geografije i vremena:
Sveprisutnost (Ubiquity);
Pogodnost korišćenja;
Instant povezivanje;
Personalizacija;
Lokalizacija proizvoda i usluga.
80
Mobilna trgovina
Mobilna trgovina ili M-commerce se odnosi na e-trgovinu (EC) odnosno na transakcije koje se vrše u beţičnom okruţenju posebno putem Interneta.
Razvoj m-trgovine je podstaknut sledećim faktorima: Raširena dostupnost mobilnih uređaja
Nepotrebni personalni računari
„Kultura mobilnih telefona“
Cene u padu
Poboljšanje širine propusnog opsega
81
Aplikacije mobilne trgovine
Finansijske usluge
Mobilno bankarstvo
Beţični sistemi elektronskog plaćanja
Mikroplaćanja
Mobilni (beţični) novčanik (Mobile Wallet)
Beţično plaćanje računa
82
Međukompanijske aplikacije
Pristup informacijama
Mobilni Portal (Mobile Portal) grupiše i pruža sadržaje i usluge za korisnike mobilnih uređaja koji uključuju vesti, sport, email, zabava, putovanja i restoran informacije; informacie o komunalnim uslugama, izveštaje o berzanskom trgovanju.
Glasovni portal (Voice Portal) je Web lokacija odnosno veb-sajt sa audio interfejsom i može mu se pristupiti putem standardnog ili mobilnog telefon.
83
Aplikacije zasnovane na lokaciji
Kupovina korišćenjem bežičnih uređaja – Online dobavljači dozvoljavaju kupcima da kupuju korišćenjem bežičnih uređaja.
Oglašavanje zasnovano na lokaciji je kada prodavce znaju trenutnu lokacije i preference mobilnih korisnika, oni mogu da mu pošalju reklamnu poruku na njegov mobilni uređaj za najbliţu prodavnicu, tržni centar i restoran.
Usluge zasnovane na lokaciji pruţaju informacije korisnicima o lokalnim uslugama i uslovima korišćenja istih putem mobilnih telefona.
84
Bežična telemedicina
Telemedicina je upotreba telekomunikacija i
informatičke tehnologije za pruţanje kliničke nege
pojedincima koji se nalazi na udaljenosti putem
prenosa informacija da do kojih je pacijentima jako
stalo.
85
Aplikacija za telemedicinu
Skladištenje i prenos digitalnih slika sa jedne lokacije na drugu.
Omogućavnje pacijentu na jednoj lokaciji da se konsultuje sa medicinskim specijalistom koji se nalazi na drugoj lokaciji u realnom vremenu putem video-konferencije.
Korišćenje robota da bi se izvršile daljinske operacije, u većini slučajeva, pacijent je u ruralnoj oblasti i specijalista je u gradu.
86
Telemetrijske aplikacije
Telemetrija beţični prenos i prijem podataka koji se skupljaju
pomoću udaljenih senzora.
Tehničari mogu koristiti telemetriju za identifikovanje
problema sa odrţavanjem opreme;
Doktori mogu nadgledati pacijente i iz daljine kontrolisati
medicinsku opremu;
Auto proizvođači koriste telemetriju za udaljene
dijagnoze vozila i preventivno održavanje.
87
7.4 Sveprisutno računarstvo
Sve prisutno računarstvo ili Pervasive Computing (Ubiquitous computing) nevidljivo je "svuda pri radu sa računarom" ugraĎeno je u sve stvari oko nas – podove, svetla, automobil, veš mašina, mikrotalasna, mobilni telefon, odeća, i tako dalje. (npr, pametan dom, pametni aparati).
88
Identifikator sa radio frekvencijom
RFID Technology omogudava proizvođačima da svoje proizvode stave antene ili kompjuterske čipove koji sadrţe podatke o proizvodima, a zatim da ih prate pomoću radijskih signala.
Auto-ID Kreiranje mreţa koje povezuje računare na objekte, kao Internet of “things”.
Ovaj Internet stvari omogućava praćenje pojedinačnih stavki dok prelaze iz skladišta do police.
Problem RFID su troškovi.
89
Mreža bežičnih senzora (WSNs)
Wireless Sensor Networks je mreža međusobno povezanih senzora (koji se još nazivaju česticama), napajaju se baterijama i smešteni su u fizičko okruţenje.
Čestice prikupljaju podatake sa mnogih tačaka iznad na prošireni prostor.
Svaka čestica ima mogućnost obrade, čuvanja i sadrţi senzore i antene sa radio frekvencijom.
Čestice pruţaju informacije koje centralnom računaru omogućava da integriše izveštaje iste aktivnosti iz razlicitih uglova unutar mreţe.
90
7.5 Bežična bezbednost
Četiri velike pretnje
Neovlašćene tačke pristupa mreži (Rogue access point) je neautorizovana tačka pristupa beţičnoj mreţi.
Izviđanje u vožnji (War driving) je termin o lociranju WLAN mreţa dok se vozimo u gradu ili na nekom drugom mestu.
Prisluškivanje se odnosi na pokušaje neovlašćenih korisnika da pristupe podacima koji putujubeţičnom mreţom.
Ometanje radio frekvencije (RF jamming) odnosi se na to kada osoba ili uređaj namerno ili nenamerno ometa prenos podataka na beţičnoj mreţi ovlašćenog korisnika.
91
Utvrđivanje gradiva
Opisati moderne beţične ureĎaje i medije beţičnog prenosa.
Opisati beţične mreţe prema udaljenosti koju pokrivaju.
Definisati mobilno računarstvo i mobilnu trgovinu.
Opisati glavne primene m-trgovine.
Definisati sveprisutno računarstvo i opisati dve tehnologije
koje su temelji te tehnologije.
Opisati četiri glavne pretnje beţičnim mreţama.
92
POGLAVLJE 8
INFORMACIONI SISTEMI ORGANIZACIJA
(Rainer, Turban, str. 231-259)
93
Pregled sadržaja poglavlja
8.1 Sistemi za obradu transakcija
8.2 Informacioni sistemi funkcionalnih celina
8.3 Sistemi za planiranje resursa preduzeća
8.4 Sistemi za menadţment odnosa sa kupcima
8.5 Sistemi za menadţment lanca snabdevanja
8.6 Elektronska razmena podataka i ekstranet
94
Ciljevi učenja
Opisati sisteme za obradu transakcija.
Opisati upravljačke informacione sisteme i podršku koju
pruţaju svakoj funkcionalnoj celini organizacije.
Opisati sisteme za planiranje resursa preduzeća.
Opisati sisteme za menadţment odnosa sa kupcima.
Opisati sisteme za menadţment lanca snabdevanja.
Opisati razmenu elektronskih podataka i ekstranet.
95
8.1 Sistemi za obradu transakcija
Transaction Processing System (TPS) prati,
prikuplja, skladišti i obraĎuje podatke generisane iz
svih poslovnih transakcijas.
Organizacije se trude da automatizuju unos podataka
u TPS koliko god je to mguće, jer se radi o velikom
obimu, a taj proces se naziva automatizacija unosa
podataka.
96
8.1 Sistemi za obradu transakcija (nastavak)
Batch Processing ili serijska obrada je kada organizacija prikuplja podatke iz transakcije koje nastaju, svrstava ih u grupe ili serije, a zatim se periodično obrađuje prema predviđenom rasporedu. Online Transaction Processing (OLTP) ili obrada podataka u realnom vremenu se odnosi na obradu podataka čim nastanu.
97
8.2 Funkcionalni informacioni sistemi
Functional Information Systems nazivaju se i
Management Information Systems (MISs) ili
Functional Area IS (FAIS), pruţaju informacije
menadţerima (obično srednjeg nivoa menadţera) u
funkcionalnim oblastima.
Tipični MISs sistemi su za podršku, planiranje,
organizovanje i kontrolisanje operacija.
98
MIS izveštaji
Rutinski izveštaji - planirano
Ad-hoc Izveštaji – na zahtjev
Dubinski izveštaji
Ključ-indikator izveštaji
Komparativni izveštaji
Izveštaji izuzetaka – izvan normi
99
Informacioni sistemi za specifične funkcionalne oblasti
Informacione sistemi koji su dizajnirani da podrţe
funkcionalne oblasti tako što će povećati svoje interne
efektivnosti i efikasnosti u sledećim oblastima:
knjigovodstva, finansije, marketing, proizvodni
menadţment i menadţment ljudskih resursa.
100
Informacioni sistemi za specifične funkcionalne oblasti
(nastavak)
101
8.3 Sistemi za planiranje resursa preduzeća
Enterprise Resource Planning (ERP) sistemi
integrišu planiranje, menadţment i korišćenje svih
resursa organizacije.
Glavni cilj sistema ERP je da čvrsto integrišu
funkcionalne celine organizacije i omoguće da
informacije neometano putuju kroz funkcionalne
celine.
102
8.3 Sistemi za planiranje resursa preduzeća (nastavak)
Poslovni proces je skup povezanih koraka ili procedure dizajniran da proizvede neki određeni ishod. Poslovni procesi koji podrţavaju ERP moduli uključuju finansije i računovodstvo, prodaja i marketing i, proizvodnja i ljudski resursi.
103
8.3 Sistemi za planiranje resursa preduzeća (nastavak)
Najbolje prakse su najuspešnija rešenja ili metode rešavanja problema za postizanje poslovnog cilaj. ERP sistemi, neminovno mogu biti izuzetno sloţeni, skupi i oduzimati mnogo vremena da se sprovedu. Vodeći proizvođači softvera ERP uključuju SAP (SAP R/3), Oracle i PeopleSoft.
104
8.4 Sistem za menadžment odnosa s kupcima
Customer Relationship Management (CRM) je poduhvat
cele organizacije da stekne i zadrţi kupce. Uključuje relaciju između kupca i prodavca.
Jedna jednostavna ideja "tretira različite kupce drugačije".
Sticanje novih kupaca moţe mnogo više da košta od zadrţavanja
postojećih kupaca. Zato pomaţe organizacijama da zadrţe
profitabilne kupce i maksimizuju ukupan prihod od takvih kupaca.
105
CRM aplikacije
Tačka dodira s kupcem (Customer Touch Point) je metod interakcije sa kupcem, kao što je telefon, e-pošte, kupca za servis ili pomoć stolu, običnom poštom, Web lokacije i skladištametod za interakciju sa kupcem, kao što je telefon, e-pošte, help-desk, redovnom poštom, na vebu ili u prodavnici. CRM sistemi pruţaju aplikacije u 3 glavne oblasti:
Prodaja - sales force automation (SFA). Marketing – support marketing campaigns & provide opportunities
for cross-selling, up-selling and bundling. Korisnički servis – moţe da ima više oblika na Webu.
106
SFA & Marketing
Funkcija automatizacije prodaje ili Sales force automation (SFA) obezbeĎuje podatke o izglednim zakupcima i kontakt informacije, informacije o proizvodu, konfiguraciju proizvoda i prodajnu kvotu. Marketing
Unakrsna-prodaja ili Cross-selling se odnosi na marketing komplementarnih proizvoda kupcima.
Tehnika dodatne prodaje ili Up-selling je marketing proizvoda ili usluga veće vrednosti za novi ili postojeće kupce.
Prodaja u paketu ili Bunding je vrsta unakrsne-prodaje u kojima je kombinacija proizvoda prodata zajedno po niţoj ceni od kombinovanih troškova pojedinačnih proizvoda.
107
Korisnički servis
108
Korisnički servis kao funkcija pruţa informacije i alate da bi se poboljšali call centri i osoblje koje pruţa podršku. Korisnički servis moţe da ima više oblika i uključuje:
Tehničke i druge informacije i usluge Prilagođene proizvode i usluge
Korisnički servis (nastavak)
109
Tracking account or order status
Personalizovane veb stranice
FAQs - Česta pitanja
E-mail and automated response
Call centri
8.5 Sistemi za menadžment lanca snabdevanja
Lanac snabdevanja (Suplly Chain) je tok materijala,
informacija, novca i usluga od dobavljača sirovina
preko proizvoĎaća do krajnjeg potrošača.
Supply chain management (SCM) je funkcija za
planiranje, organizovanje i optimizaciju aktivnosti u
lancu isporuka.
110
SCM sistemi (nastavak)
Interorganizacioni informacioni sistem (IOS)
uključuje protok informacija izmeĎu dve ili više
organizacija.
Globalni informacioni sistemi interorganizacioni
informacioni sistemi koji povezuju kompanije koje se
nalaze u dve ili više zemalja.
111
Problemi u globalnom IOS dizajnu
Kulturne razlike Lokalizacija Ekonomske i političke razlike Pravna pitanja Prenos podataka preko granice koja se odnose na protok korporativnih podataka preko granica zemlje.
112
Struktura i komponente lanca snabdevanja
Lanac snabdevanja uključuje tri segmenta:
Uzvodni, kada se ima nabavka do kompanije od
eksternog dobavljača;
Interni, gde se obavlja kojoj pakovanje,
proizvodnja ili sastavljanje;
Nizvodni, koji obuhvata distribuciju obično od
eksternih distributera.
113
Struktura i komponente lanca snabdevanja (nastavak)
Karike dobavljača, dobavljač moţe imati jednog ili više poddobavljača, a oni mogu imati svoje poddobavljače i tako dalje. Tok materijala obuvata fizičke proizvode, sirovine, zalihe i tako dalje, koje teku duţ lanca. Tok materijala obuhvata i reverzni tok (vraćene proizvode) reciklirane proizvode i odlaganje otpadnih materijala ili proizvoda.
114
Struktura i komponente lanca snabdevanja (nastavak)
Tok informacija, sastoji se od podataka u vezi sa traţnjom, otpremanjem, narudţbinama, povratima i rasporedima, a obuhvata i promene tih podataka. Finansijski tokova su svi transferi novca, uplate i podaci vezani za kredit. Na taj način lanac snabdevanja se uključuje u životni ciklus proizvoda od ţivota do smrti.
115
Problemi u lancu snabdevanja
Loš korisnički servis – ne dostavljanje proizvoda ili usluga, kada i gde je kupcu potrebno. Loš kvalitet proizvoda. Visoki troškovi zaliha. Gubitak profita. Nove tehnologije.
116
Problemi u lancu snabdevanja (nastavak)
Problemi su uglavnom vezani za dva izvora: Neizvesnost zbog predviĎanja potraţnje, vremena isporuke, kvaliteta materijala koji se kasnije koristi u proizvodnji. Potrebu da se koordinira nekoliko aktivnosti, internih jedinica i poslovnih partnera. Efekat biča (Bullwhip Effect) se odnosi na nepravilne promene narudţbina duţ lanca snabdevanja.
117
8.6 Electronic Data Interchange i Extranets
Electronic data interchange (EDI) ili Elektronska razmena
podataka, je standard za komunikacij koji omogućuje
poslovnim partnerima da elektronskim putem razmene
rutinske dokumente, kao što su npr. narudţbenice.
EDI translator konvertuje podatke u standardnom formatu
pre nego što se prenose.
118
EDI (nastavak)
Poslovne transakcije putem poruka uključuju repetitivne poslovne transakcije, kao što su izlazne porudţbine, fakture, odobravanja kredita, reklamacije, potvrde. Standardi za oblikovanje podataka se koriste. EDI sluţi kao katalizator i podsticaj za poboljšanje standardnih informacija koje idu izmeĎu organizacija.
119
EDI (nastavak)
EDI beneficije su: Umanjivanje grešaka u unosu podataka Duţine poruka su kraće Poruke su osigurane Smanjuje se vreme ciklusa Povećava se produktivnost Poboljšava se korisnički servis Smanjuje se upotreba i uskladištenje papira
120
EDI (nastavak)
EDI ograničenja su: Značajna početna investicija za implementaciju
Tekući operativni troškovi su visoki zbog korišćenja skupih,
privatnih VANova
Tradicionalni EDI sistem je nefleksibilan
Dugotrajan probni period
Postoji više standarda za EDI
121
Ekstranet
Ekstranet povezuje poslovne partnere jedne sa drugima
preko interneta, tako što pruţa pristup odreĎenim oblastima.
Glavni cilj ekstraneta je da podstakne saradnju izmeĎu
poslovnih partnera.
Ekstranet je otvoren za izabrane B2B dobavljače, kupce i
ostale poslovne partnere.
122
Ekstranet (nastavak)
Vrste ekstraneta
Između kompanija i njenih dilera, kupaca ili dobavljača – U centru takvog ekstraneta je jedna kompanija.
Ekstranet privredne grane – vodeće kompanije u jednoj privrednoj
grani mogu da se udruţe i stvore jedan ekstranet od koga će sve one imati koristi.
Zajednička ulaganja i druga poslovna partnerstva – partneri u
svrhu zajedničkom ulaganju ekstranet koriste kao sredstvo za komunikaciju i saradnju.
123
Utvrđivanje gradiva
Opisati sisteme za obradu transakcija.
Opisati upravljačke informacione sisteme i podršku koju
pruţaju svakoj funkcionalnoj celini organizacije.
Opisati sisteme za planiranje resursa preduzeća.
Opisati sisteme za menadţment odnosa sa kupcima.
Opisati sisteme za menadţment lanca snabdevanja.
Opisati razmenu elektronskih podataka i ekstranet.
124
POGLAVLJE 9
SISTEMI ZA PODRŠKU MENADŢMENTU
(Rainer, Turban, str. 260-291)
125
Pregled sadržaja poglavlja
9.1 Menadţeri i donošenje odluka
9.2 Poslovna inteligencija, multidimenzionalna analiza
podataka, Data Mining (DM) i sistemi za podršku
odlučivanja
9.3 Digitalne kontrolne table
9.4 Tehnologije vizuelizacije podataka
9.5 Inteligentni sistemi
126
Ciljevi učenja
Opisati pojmove menadţmenta, odlučivanja i
kompjuterizovane podrške odlučivanju.
Opisati multidimenzionalnu analizu podataka i Data Mining
(DM).
Opisati digitalne kontrolne table.
Opisati vizuelizaciju podataka i objasniti sisteme geografskih
informacija i virtuelnu stvarnost.
Opisati veštačku inteligenciju.
Opisati ekspertni sistem i identifikovati njegove komponente.
Opisati procesiranje prirodnog jezika, stvaranje prirodnog
jezika i neuronsku mreţu. 127
9.1 Menadžeri i donošenje odluka
Management je proces kojim se postiţu cilevi organizacije korišćenjem raspoloţivih resursa (ljudi, novca, energije, sirovina, prostora i vremena).
Ovi resursi se smatraju inputima; Postizanju ciljeva smatra se output procesima; Odnos izmeĎu inputa i outputa je pokazatelj organizacijske
produktivnosti.
128
Posao menadžera i donošenja odluka
Menadţeri uprkos razlikama imaju tri osnovne uloge
(Mintzberg 1973.)
Interpersonalnu ulogu predstavnik, voĎa, veza
Informacionu uloge nadzornik, distributer, portparol i
analitičar
Ulogu u odlučivanju preduzetnik, kontrolor poremećaja,
alokator resursa i pregovarač.
129
Posao menadžera i donošenja odluka (nastavak)
Odluka je izbor koji pojedinac ili grupa učini izmeĎu dve ili
više alternativa.
Donošenja odluka ili odlučivanje je sistematičan proces koji
se sastoji od tri glavne faze: istraţivanje, modeliranje i izbor
(Simon 1977.)
Četvrta faza implementacija je dodata kasnije.
130
Posao menadžera i donošenja odluka (nastavak)
131
Zašto menadžeri trebaju IT podršku
Ključ dobrog odlučivanja je istraţivanje i uporeĎivanje mnogih relevantnih alternativa. Što više alternativa postoji, to je potrebnije istraţivanje i uporeĎivanje pomoću računara. Obično se odluke moraju donijeti pod pritiskom kratkih vremenskih rokova. Često nije moguće ručno obraditi potrebne informacije dovoljno brzo da bi obrada bila efikasna.
132
Zašto menadžeri trebaju IT podršku (nastavak)
Obično je potrebno da se sprovede sofisticirana analiza kako bi se donela dobra odluka. Takva analiza zahteva upotrebu modela. Oni koji donose odluke mogu biti na različitim lokacijama, kao i udaljenim informacijama. Dovesti ih sve zajedno brzo i jeftino moţe biti teţak zadatak.
133
Managerial Support Systems (MSSs)
Informacioni sistemi koji pruţaju podršku rukovodiocima za donošenje odluka Decision Support Systems (DSSs), Group DSSs, Organizational DSSs, Executive Information Systems. Informacioni sistemi koji zapravo donose odluku (Expert Systems).
134
Managerial Support Systems (MSSs)
Decision support systems (DSSs) omogućuju podršku primarno analitičkom, kvantitativnom tipu odluka. Executive support systems (ESSs) daju podršku informatičkoj ulozi u izvršenju. Group decision support systems (GDSSs) podrţavaju menadţere i osoblje koje radi u grupama.
135
Okvir za analizu odluka podržanu računarom
136
Problem struktura
Prva dimenzija donošenja odluka se bavi sa problemom
struktura, gde se proces odlučivanja kreće od
visokostrukturisanih preko slabostrukturisanih do
nestrukturisanih odluka.
Strukturisane – rutinski problemi koji se ponavljaju i za
koje postoje standardna rešenja.
Nestrukturisani – “fuzzy”, kompleksni problemi za koje ne
postoje nisu jasna rešenja i odgovori.
137
Priroda odluke
Druga dimenziau podrške odlučivanja bavi se prirodom odluke.
Operativna kontrola – izvršava odreĎene zadatke efikasno i
efektivno.
Kontrola upravljanja – dolazi do resursa i efikasno ih koristi za
ostvarivanje organizacionih ciljeva.
Strateško planiranje – postavljanje dugoročnih ciljeva i politike
organizacije za razvoj i razmeštanje resursa.
138
Matrica za računarsku podršku odlučivanja
Odluka matrice sastoji se od 3 primarne klase problema struktura i 3 široke kategorije prirode odluka koje se kombinuju u matricu za podršku odlučivanju. Računarsku podršku za strukturisane odluke za svaku strukturiranih odluka, propisana rešenja su razvijena pomoću matematičke funkcije. Ovaj pristup se zove nauka o menadžmentu ili operaciona istraživanja i takoĎe se obavlja pomoću računara.
139
9.2 Decision Support Systems (DSSs)
Decision support systems (DSSs) su kompjuterski
informacioni sistemi koji kombinuju modele i podatke
u pokušaju da se rešavaju polustrukturisani i
slabostrukturisani problemi korisnika.
140
DSSs (nastavak)
DSSs sistemi mogu veoma brzo da ispitaju brojne alternative.
DSSs sistemi mogu da obezbede sistematsku analizu rizika.
DSSs sistemi mogu biti integrisani sa komunikacionim
sistemima i bazama podataka.
DSSs moţe da se koristi za podršku rada grupe.
DSSs mogu da izvrše ove funkcije uz relativno niske troškove.
141
DSSs (nastavak)
Karakteristike i mogućnosti za DSSs
Osetljivost analize je studija o uticaju koje promene u jednom (ili više) delova modela vrše na druge delove. Šta - ako analiza je studija o uticaju promena u pretpostavki (ulazni podaci) na predloţeno rešenje. Analiza traženja cilja je studija koja pokušava da pronaĎe ulazne vrednosti da bi se postigao ţeljeni nivo proizvodnje.
142
DSSs (nastavak)
Struktura i komponente DSSs Podsistem za upravljanje podacima sadrţi sve podatke koji teku iz nekoliko izvora. Podsistem modela za upravljanje sadrţi dovršene modele neophodne za razvoj sastavnih blokova aplikacija DSS. Korisnički interfejs pokriva sve aspekte komunikacije izmeĎu korisnika i DSS. Korisnici su osobe suočene sa problemom ili odlukom prema DSS koji je dizajnirana da podrţi njihovo rešenje. Podsistem zasnovan na znanju obezbeĎuje potrebnu stručnost za rešavanje nekih aspekata ovog problema.
143
DSSs (nastavak)
Kako radi DSS
144
Group Decision Support Systems (GDSSs)
Virtuelna grupa je grupa čiji se pripadnici nalaze na različitim lokacijama. Group decision support system (GDSS) je interaktivni kompjuterski sistem koji podrţava proces pronalaţenja rešenja grupa onima koji donose odluke. Soba za odlučivanje je osnovna za grupu DSSa, u kojem su terminali dostupni polaznicima licem u lice.
145
Organizational Decision Support System (ODSS)
Organizational Decision Support System (ODSS) je DSS koji se fokusira na organizacione zadatke ili aktivnosti koje uključuju niz operacija i onima koji donose odluke obezbeĎuju sledeće:
Utiču na nekoliko organizacionih jedinica ili korporativne probleme;
Funkcionišu preko organizacionih funkcija ili hijerarhijskih slojeva;
Zasnovane na računaru i (obično) komunikacionim tehnologijama.
146
9.3 Executive Information (Support) Systems
Executive Information System (EIS) poznat i kao Executive Support System (ESS), je računarski bazirana tehnologija posebno dizajnirana za informacije o potrebama rukovodilaca i omogućuje:
Brz pristup pravovremenim informacijama; Direktan pristup za upravljanje izveštajima; Veoma prijateljski je orijentisana prema korisniku i
podrţava je grafika.
147
EISs (nastavak)
Exception reporting – izveštavanje samo o rezultatima koji odstupaju
od niza standarda.
Drill down reporting – istraţuje informacije sa povećanjem detalja.
Sistem je lako povezan u okviru usluga informacija preko interneta i e-
pošte.
Uključuje podršku analize, komunikacije, kancelarija za automatizaciju i
inteligentne podrške.
148
Enterprise Decision Simulator
Tehnologija koja podrţava informativne potrebe rukovodilaca u takozvanoj "korporativnoj ratnoj sobu". Upravljački kokpit je strateška upravljačka soba koja omogućuje najvišem nivou odlučivanja da bolje pilotira svoje poslovanje. Omogućuje efikasnije upravljanje sastancima poboljšavajući timske performanse putem efikasne komunikacije.
149
Enterprise Decision Simulator (nastavak)
Ključni indikatori efikasnosti i informacija koje se odnose na uspeh faktora su prikazani grafički na zidovima u sobi za sastanke. Kokpit okolina je integrisana sa SAP ERP proizvodima i sistemima za izveštavanje. Spoljne informacije mogu biti lako uvezene u sobu da dozvole konkurentne analize.
150
9.4 Inteligentni sistemi
Intelligent systems je pojam koji opisuje različite
komercijalne primjene AI.
Artificial intelligence (AI) je podoblast od kompjuterske
nauke koji se bavi sa:
Analizom procesa ljudskog mišljenja;
Ponovnog kreiranja tih procesima putem mašine, kao što
su računari i roboti.
151
Artificial Intelligence (AI)
“Ponašanje mašine koje bismo nazvali inteligentnim ponašanjem
da ga obavlja čovek”.
Tjuringov test (Turing Test) predstavlja test za utvrĎivanje
inteligentnog ponašanja računara. Izvodi se tako da se i računar i
ljudsko biće tretiraju kao ista bića, zatim im drugi čovek (ispitivač)
postavlja pitanja da bi utvrdio ko je ljudsko biće a ko računar. Ispitivač
ne vidi svoje ispitanike jer su ljudsko biće i računar skriveni od pogleda.
Na osnovu tog standarda, inteligentni sistemi koji se koriste u
komercijalne svrhe daleko su od toga da pokazuju bilo kakvu značajnu
inteligenciju.
152
Ekspertni sistemi
Ekspertiza (Expertise) upućuje na opseţna, specifična za odreĎeni zadatak znanja stečena iz treninga, čitanja i iskustva. Eksperni sistemi ili Expert systems (ESs) pokušavaju da oponašaju ljudske stručnjake primenom stručnosti u odreĎenom domenu. Mogu da budu podrška onima koji donose odluke ili da ih u potpunosti zamene.
153
Ekspertni sistemi (nastavak)
Prenos ekspertize iz eksperta u kompjuter, a onda do korisnika uključuje
četiri aktivnosti:
Sticanje znanja: Znanje je od stručnjaka ili od dokumentovanih
izvora.
Predstavljanje znanja: Stečeno znanje je organizovano kao pravila
ili okviri (objektno orijentisani) i uskladišteno elektronskim putem
u bazi znanja.
Zaključivanje na osnovu znanja ili Inferencing znanja: Računar
je programiran da moţe da donosi zaključke na osnovu
sačuvanog znanja.
Transfer znanja: Izvedena ekspertiza se prenosi do korisnika u
obliku preporuke.
154
Ekspertni sistemi (nastavak)
Prednosti ekspertnih sistema
155
Korist Opis
Povećana proizvodnja i produktivnost ESs se mogu konfigurisati za svaki prilagoĎeni nalog. Povećanje proizvodnih
mogučnosti.
Povećanje kvaliteta ESs moţe da obezbedi dosledne savete i smanjiti stopu greške.
Hvatanje i širenje oskudne stručnosti Ekspertiza sa bilo kog mesta u svetu moţe doneti koristi.
Operacije u opasnim okruţenjima Senzori mogu prikupljati informacije koje će protumačiti ES, što će omogućiti
radnicima da izbegnem vrućinu, vlagu ili toksično okruţenje.
Pristupačnost za znanje i pomoć stolove ESs mogu povećati produktivnost pomoć zaposlenima, ili čak do automatizacije ove
funkcije.
Pouzdanost ESs ne postaju umorni ili dosadni, na bolovanju... Oni konstantno imaju paţnju na
detalje.
Sposobnost da rade sa nepotpunum ili nesigurnim informacijama Čak i na odgovor 'ne znam„ ES moţe da proizvede odgovor, iako to moţda nije
definitivno jedan.
Pruţanje obuke ES moţe da posluţi na predavanjima za početnike.
Uvećanje mogućnosti donošenja odluka i rešavanje problema ESs omogućavaju integraciju eksperta za odluku i analizu (npr., dijagnoza kvara
mašine, čak i medicinska dijagnoza).
Smanjenje vremena za donošenje odluka ESs obično mogu doneti odluku brţe nego sami ljudi.
Smanjivanje pauze ESs mogu brţe dijagnostikovati odluke nego ljudi i obaviti popravke.
Obrada prirodnog jezika i glasovne tehnologije
Obrada prirodnog jezika ili Natural Language Processing (NLP): Komunikacija sa kompjuterom na engleskom, ili bilo kojim jezikom kojim govorite. Prepoznavanje prirodnog jezika razumevanje/govora (glasa): Sposobnost računara da shvati uputstva data prirodnim jezikom, preko tastature ili glasa. Generisanje prirodnog jezika: Tehnologija koja omogućuje da računarima da proizvedu prirodni jezik, "glas" ili na ekranu, tako da ljudi mogu lakše da razumeju računare.
156
Neuronske mreže
Neuronske mreže ili Neural Networks je sistem programa i
struktura podataka koji simuliraju operacije ljudskog mozga.
Neuronske mreže su posebno dobre u prepoznavanju
suptilnih, skrivenih i novih obrazaca unutar sloţenih podataka
kao i tumačenju nepotpunih ulaza.
157
Fazi logika
Fazi logika ili Fuzzy Logic je grana matematike koja se bavi
procesima aproksimativnog rezonovanja. Ona daje odgovore
na neizvesnosti po simulaciji procesa ljudskog rezonovanja,
omogućavajući kompjuteru da se ponaša manje precizno i
logički od konvencionalnih kompjutera.
Uključuje odluke u sivim oblastima.
Koristi kreativne procese donošenja odluka.
158
Utvrđivanje gradiva
Opisati pojmove menadţmenta, odlučivanja i
kompjuterizovane podrške odlučivanju.
Opisati multidimenzionalnu analizu podataka i Data Mining
(DM).
Opisati digitalne kontrolne table.
Opisati vizuelizaciju podataka i objasniti sisteme geografskih
informacija i virtuelnu stvarnost.
Opisati veštačku inteligenciju.
Opisati ekspertni sistem i identifikovati njegove komponente.
Opisati procesiranje prirodnog jezika, stvaranje prirodnog
jezika i neuronsku mreţu. 159
POGLAVLJE 10
KUPOVINA INFORMACIONIH SISTEMA I
APLIKACIJA
(Rainer, Turban, str. 292-323)
160
Pregled sadržaja poglavlja
10.1 Planiranje i opravdanost nabavke aplikativnog
softvera
10.2 Strategije nabavke aplikativnog softvera
10.3 Ţivotni ciklus razvoja tradicionalnih softvera
10.4 Alternativne metode i alati za razvoj sistema
10.5 Autsorsing i kupovina aplikativnog softvera
10.6 Odabir dobavljača i softvera
161
Ciljevi učenja
Opisati proces planiranja IT.
Opisati opravdanost procesa i metoda IT.
Opisati ţivotni ciklus razvoja softvera i njegove prednosti i
ograničenja.
Opisati glavne alternativne metode i alate za projektovanje
informacionih sistema.
Nabrojati glavne opcije nabavke IT i kriterijume za izbor
opcije.
Opisati ulogu kompanija koje nude odrţavanje.
Opisati proces odabira dobavljača i softvera.
162
10.1 Planiranje i opravdanost nabavke aplikativnog
softvera
Organizacije moraju analizirati potrebu za IT aplikacijama.
Svaka IT aplikacija mora biti opravdana u smislu troškova i
beneficija.
Portfolio aplikacija je visokog prioriteta u listi postojećih i
potencijalnih IT aplikacija preduzeća.
163
IT Planiranje
164
IT Planiranje (nastavak)
Organizaciono strateški plan navodi u firmi sveukupne
misije, ciljeve koje pratite od te misije, i široke korake
potrebne za dostizanje tih ciljeva.
IT arhitektura zacrtava put organizacije informacionih resursa
koje treba koristiti za izvršenje svog zadatka.
Oba su ulaz u razvoju IT strateškog plana.
165
IT Strateški plan
IT strateški plan predstavlja skup dugoročnih ciljeve koje opisuju IT infrastrukturu i glavnih IT inicijativa koje su potrebne za postizanje ciljeva organizacije.
To mora da bude u skladu sa strateškim planom organizacije. To mora da obezbedi arhitekturu IT koja omogućava da korisnici,
aplikativni softver baze podataka budu čvrsto umreţni i integrisani.
To mora efikasno da rasporedi razvojne resurse IS izmeĎu
konkurentskih projekata tako da se projekti mogu izvršiti na vreme i u okviru planiranog budţeta i da mogu da imaju ţeljenu funkcionalnost.
166
IT Operativni plan
Sastoji se od jasnog skupa projekata koje će IT odeljenje i funkcionalne oblasti menadţmenta izvršiti u znak podrške IT strateškog plana; sadrţi sledeće elemente:
Misija – Izveden iz IT strategije. IT okruženje – Rezime potrebnih informacija od funkcionalne
oblasti, kao i organizacije kao celine. Ciljevi IT funkcije – Trenutna procena za ciljeve. Ograničenja IT funkcije – Tehnologije, finansija, osoblja i drugih
resursnih ograničenja. Portfolio aplikacija – Odredili prioritetne spisak postojećih
aplikacija i detaljan plan projekata koje treba razviti ili nastavili. Alokacija resursa i upravljanje projektima – listu stavki šta ko
treba da uradi, kako i kada.
167
Evaluacija i opravdanje investicija u IT
koristi, troškovi i problemi
Procena troškova Fiksni troškovi: su oni troškovi koji ostaju isti bez obzira na promene u nivo
aktivnosti. Za IT, fiksni troškovi uključuju infrastrukturne troškove, troškove IT usluga i troškove upravljanja IT.
Ukupan trošak vlasnika ili Total cost of ownership (TCO): Formula za izračunavanje troška nabavke, rada i kontrole kompjuterskog sistema.
Procena koristi (vrednosti)
Neopipljive beneficije. Benefit od toga moţe biti vrlo poţeljna, ali teško odrediva precizna monetarna vrednost.
Kada kompanija proceni troškove i koristi investicija u IT, moţe da ih uporedi.
168
Analiza troškova i koristi
Cost –Benefit analiza
Koristeći neto obračun sadašnje vrednosti ili Net Present Value - NPV u cost-benefit analizu. Koristeći metod NPV, analitičari pretvara buduću vrednost koristi u ekvivalent u sadašnjoj vrednosti. Povrat investicije ili Return on Investment - ROI. Meri efikasnost menadţmenta u stvaranju profita pomoću dostupnih sredstava. Analiza praga rentabilnosti investicije utvrĎuje tačku u kojoj se jasna kumulativna finansijska vrednost koristi projekta izjednačuje sa investicijom u projekat. Metod poslovnog slučaja je pisani dokument koji koriste menadţeri da opravdaju ulaganje u jedan ili više specifičnih aplikativnih softvera ili u projekte. 169
Analiza troškova i koristi
Cost –Benefit analiza
170
Metod Opis
Odrednica Fokusirane na objektivne mere učinka. Metrika odrednica kroz
numeričke mere učinka su najbolje prakse odrednica fokusirane na to
kako IS aktivnosti doprinose pravljenju uspešne organizacije.
Upravljanje Okuplja rukovodioce korporacija, menadţere poslovnih jedinica koji
identifikuju ulaganja u IT infrastrukturu koja odgovaraju organizacionoj
strategiji i ciljevima.
Prava opcija obračuna vrednosti Traţi projekte koji stvaraju dodatne mogućnosti u budućnosti, čak i ako
trenutni troškovi premašuju trenutne prednosti.
Balanced scorecard method Kao rezultat imamo celokupno zdravlje organizacija i projekta tako što
organizaciju posmatrama kratkoročnom i dugoročnom finansijskom
metrikom, kupce, interne poslovne procese i učenje i rast (Kaplan i
Norton, 1996).
Aktivnosti zasnovane na obračunu troška Primenjuje principe zasnovane na metodi aktivnosti obračuna troškova
(ABC) (koja izdvaja troškove na osnovu aktivnosti kompanije u
stvaranju proizvoda).
EIAC model Metodologija za sprovoĎenje isplativih investicija koja se sastoji iz 9
faza, podeljenih u 4 kategorije: istraţivanje (E), učešće (I), analiza (A) i
komunikacija (C).
10.2 Strategije za kupovinu IT aplikacija
Kupovanje aplikativnog softvera(Outsourcing) Iznajmljivanje aplikativnog softvera Razvijanje sopstvenog aplikativnog softvera (Insourcing)
171
10.3 Tradicionalni Systems Development Life Cycle
Software development life cycle Da li je tradicionalni sistemi razvojni metod koje organizacije koriste za veliki obim IT projekata. SDLC procesi su: analiza poslovnog okruţenja, sistem analiza, sistem dizajn, programiranje, testiranje, implementacija, eksploatacija i odrţavanje. Vodopad pristup (Waterfall Approach) Dovrše se zadaci u jednoj fazi pre nego što se rad nastavlja u sledećoj fazi.
172
Tradicionalni Systems Development Life Cycle
(nastavak)
173
Timovi za razvoj sistema
Korisnici su radnici iz svih funkcionalnih oblasti i nivoa
organizacije koji su u interakciji sa sistemom, bilo direktno ili
indirektno.
Sistem analitičari su IS profesionalci koji je specijalizovani za
analiziranje i dizajniranje ISs.
Programeri su IS profesionalci koji izmenjuju postojeće
računarske programe ili pišu nove da kompjuter zadovolji
potrebe korisnika.
174
Timovi za razvoj sistema (nastavak)
Tehnički stručnjaci su stručnjaci za odreĎeni tip tehnologije,
kao što je baza podataka ili telekomunikacije.
Sistem zainteresovanih strana ili System stakeholders su
svi ljudi koji su pogoĎeni promenama u informacionom
sistemu.
175
SDLC
Glavne prednosti
Kontrola
Odgovornost
Otkrivanje greške
Glavne mane
Relativno nefleksibilan
Novac i vreme
Nije lako podloţan promenama kada se jednom uspostavi
176
SDLC – Analiza poslovnog okruženja
Počinje sa poslovnim problema (ili prilikom) praćen analizom
izvodljivosti.
Studija izvodljivosti (Feasibility Study)
Tehnička izvodljivost
Ekonomska izvodljivost
Bihevioralna izvodljivost
Organizaciona izvodljivost
Odluka ide/ne ide
177
SDLC – Studije izvodljivosti
Tehnička izvodljivost: Sagledavanje da li hardver, softver i komunikacije kao komponente moţe da reše probleme sa posla. Ekonomska studija izvodljivosti: Sagledavanje da li je projekat prihvatljiv sa aspekta finansijskog rizika i da li organizacije mogu priuštiti troškove i vreme potrebno da se to završi. Organizaciona studija izvodljivosti: Sposobnost organizacije da pristupili predloţenom projektu. Bihevioralna studija izvodljivosti: Procena ljudskog faktora uključenog u predloţeni projekat, uključujući otpornost na promene, veštine, trening i ostala potrebna pitanja.
178
SDLC – Analiza sistema
Analiza sistema je preispitivanje poslovnih problema koje je
organizacija planirala rešiti sa informacionim sistemom.
Glavna svrha je prikupljanje informacija o postojećem sistemu
u kontekstu odreĎivanja uslova za novi ili poboljšani sistem.
Sistemski zahtevi.
179
SDLC – Dizajn sistema
Ovaj članak opisuje kako će sistem ostvariti ovaj
zadatak.
Klijentima tehnički projekat određuje:
Sistem ulaza i izlaza sistema i korisnički interfejs;
Hardver, softver, baza podataka, telekomunikacije,
osoblje i procedure;
Nacrt načina kako su integrisane ove komponente.
180
SDLC – Dizajn sistema (nastavak)
Logičko projektovanje sistema (Logical System Design)
Koristeći apstraktne specifikacije kazuje šta će sistem raditi.
Fizičko projektovanje sistema (Physical System Design)
koristi fizičke specifikacije da odredi kako će sistem izvršiti
svoje funkcije.
Dodajuće promene zahteva ili Scope creep nastaju tako što
se dodaju funkcije, nakon što je pokrenut projekat.
181
SDLC – Programiranje i testiranje
Programiranje uključuje prevoĎenje sistema specifikacije dizajna u kompjuterski kod. Testiranje proverava da li računarski kod proizvodi očekivane i ţeljene rezultate pod odreĎenim uslovima. Testiranjem se koriguju greške (bube) u kompjuterskom kodu. Postoje dve vrste grešaka. Sintaksne greške (npr., pogrešno napisane reči ili zagubljen zarez) i logičke greške dozvoljavaju da se program pokrene ali rezultat se neispravno generiše.
182
SDLC – Implementacija sistema
Implementacija je proces prelaţenja sa starog sistema na novi. Organizacije koriste tri snovne strategije za prelaz: nagli, probni i fazni prelaz. Kod naglog prelaza (Direct Conversion) stari sistem se isključi a novi sistem se uključi u jednom trenutku. Kod probnog prelaza (Pilot Conversion) novi sistem se uvodi u jedan deo organizacije i zatim se procenjuje njegov rad. Kod faznog prelaza (Phased Conversion) komponente novog sistema uvode se po stadijumima kao što su indidvidualni modeli.
183
SDLC – Eksploatacija i održavanje
Revizije se izvode za procenu mogućnosti sistema, kao i da bi se utvrdilo da li ih koristi ispravno. Sistemi zahtevaju nekoliko vrsta ili tipova odrţavanja.
Otklanjanje grešaka ili Debugging: Proces koji traje tokom celog ţivotnog veka sistema.
Ažuriranje ili Updating: Aţuriranje sistema da bi se prilagodio promenama u poslovnim aktivnostima.
Održavanje ili Maintenance: To je dodavanje novih funkcija postojećem sistemu – dodavanjem novih funkcija u postojeći sistem bez smetanja rada sistema.
184
10.4 Alternativne metode i alati za razvoj sistema
Metod prototipa (Prototyping). Pristup koji definiše početnu
lista zahteva korisnika, gradi prototip sistem i onda poboljšava
sistem u nekoliko iteracija na osnovu povratnih informacija
korisnika.
Zajednički razvoj aplikacija (Joint Application Design -
JAD). Alat za podršku grupnom radu za prikupljanje
korisničkih zahteva i kreiranje projekta sistema.
185
Alati za računarom podržano softversko inženjerstvo
Računarom podržano softversko inženjerstvo (Computer-Aided Software Engineering - CASE) je pristup koji koristi specijalne alate za automatizovanje mnogih zadataka u SDLC; viši CASE alati za automatizovanje SDLC u ranim fazama SDLC, a niţi CASE alati automatizuju kasnije faze SDLC. Integrated Computer Aided Software Engineering (ICASE) Tools . CASE alati koji obezbeĎuju vezu izmeĎu viših i niţih CASE alata.
186
Alternativne metode (nastavak)
Rapidni razvoj aplikacije (Rapid Application Development
- RAD) metod razvoja koji koristi posebne alate i iterativni
pristup da ubrzano proizvede sistem visokog kvaliteta.
End-User Development metodrazvoja kojim zapravo korisnik
razvija svoje aplikacije za upotrebu.
187
Object-Oriented (OO)
Object-oriented (OO) Development počinje sa aspekata u stvarnom svetu to mora biti uzor za obavljanje odreĎenog zadatka. Object-oriented Analysis & Design započinje sa identifikacijom objekata po novom sistemu, onda model objekata ispunjava ciljeve novog sistema. Objekti imaju svojstva ili vrednosti podataka i sadrţe operacije koje mogu biti izvršene sa njihovim svojstvima.
188
10.5 Autsorsing i uslužni aplikativni softver
Outsourcing & Application Service Providers
Outsourcing je kada organizacija poseduje aplikacije ili usluge od spoljnih saradnika ili eksternih organizacija. Application service provider (ASP) agent ili dobavljač koji grupiše softver potreban od strane preduzeća i pakete softvera za usluge kao što su razvoj, operacije i odrţavanje.
ASP upravlja serverima aplikacije sa centralno kontrolisane lokacije, a ne na lokaciji kupca.
189
10.6 Odabir dobavljač a i softvera
1. korak: Identifikovanje potencijalnih dobavljača.
2. korak: OdreĎivanje kriterijuma za procenu.
Zahtev za predlog ili Request for proposal (RFP) je
dokument poslat na potencijalne dobavljače da u ponudi
koja opisuje njihov softverski paket i objasne kako bi to
odgovaralo potrebama preduzeća.
3. korak: Procena dobavljača i softverskih paketa.
190
Odabir dobavljač a i softvera (nastavak)
4. korak: Izbor dobavljača i pakeat
5. korak: Pregovarane i ugovor.
6. korak: Uspostavljanje sporazum o nivou servisa.
Sporazuma o nivou servisa ili Service level
agreements (SLAs) su formalni sporazumi koji
odreĎuju kako će posao biti podeljen izmeĎu kompanije
i dobavljača.
191
Utvrđivanje gradiva
Opisati proces planiranja IT.
Opisati opravdanost procesa i metoda IT.
Opisati ţivotni ciklus razvoja softvera i njegove prednosti i
ograničenja.
Opisati glavne alternativne metode i alate za projektovanje
informacionih sistema.
Nabrojati glavne opcije nabavke IT i kriterijume za izbor
opcije.
Opisati ulogu kompanija koje nude odrţavanje.
Opisati proces odabira dobavljača i softvera.
192
