Click here to load reader

primenjena statistika_u excelu

  • View
    268

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

primenjena statistika_u excelu

Text of primenjena statistika_u excelu

  • 1

    Statistiko sreivanje i prikazivanje podataka

    Tipovi podataka

    Na poetku bilo kakvog istraivakog procesa potrebno je definisati statistiku masu tj. skup jedinica na kojima treba izvriti planirano istraivanje. Ovako definisan skup naziva se u statistici osnovni skup, koji se sastoji od statistikih jedinica.

    Statisitke jedinice su istovetne tj. imaju odreene iste osobine ili bar jednu osobinu na osnovu koje se svrstavaju u osnovni skup. Osobine po kojima se statistike jedinice meusobno razlikuju nazivaju se obeleja i ona su predmet prouavanja tokom istraivanja. Razliiti vidovi u kojima se obeleja mogu javiti nazivaju se modaliteti obeleja.

    Obeleja u statistici mogu se podeliti na prosta i sloena. Prosta obeleja imaju jasne granice izmeu modaliteta npr. pol, brano stanje. Kod sloenih

    obeleja ne postoji mogunost da se uspostavi jasna granica izmeu modaliteta ili postoji veliki broj modaliteta npr. uzrok smrti, zdravstevno stanje i dr.

    Obeleja se prema obliku u kome se iskazuju dele na numerika i atributivna. Sa statistikog aspekta najvanije je da li se obeleja mogu izraziti kvanitativno ili ne. Sva

    obeleja koja se mogu izraziti brojano nazivaju se numerika obeleja, npr. telesna teina, nivo holesterola, koncentracija hemoglobina, broj bolesnika.

    Numerika obeleja se dalje mogu podeliti na neprekidna (kontinuirana) i prekidna (diskontinuirana).

    Neprekidna numerika obeleja dobijaju se u procesu merenja i njihova karakterisitka je da ona mogu da uzmu bilo koju vrednost. Telesna teina novoroeneta moe biti izmerena na vagi koja pokazuje jednu decimalu, pa e i telesna teina nekog novoroeneta biti npr. 3,3kg, ali ako imamo vagu koja meri na 4 decimale teina e biti prikazana kao 3,3582kg. to znai da kod neprekidnih numerikih obeleja brojane vrednosti koje se dobiju zavise od tehnikih mogunosti mernih instrumenata. Ova obeleja se izraavaju u odreenim jedinicama mere.

    Nasuprot neprekidnim obelejima, prekidna nastaju u procesu brojanja i predstavljaju se u vidu celih brojeva. Primer ovakvog obeleja je broj bolesnika, ocena na ispitu, broj novoroenadi i dr.

    Postoje obeleja koja se ne mogu meriti i ne mogu izraziti brojano takva obeleja se nazivaju opisna ili atributivna i njihove osobine se opisuju pol, brano stanje, zdravstveno stanje (oboleli, nisu oboleli) i dr. Po svom karakteru ova obeleja su diskontinuirana.

  • 2

    Merne skale Na osnovu nivoa merenja merne skale se mogu podeliti u etri osnovne: nominalna,

    ordinalna, intervalna i skala odnosa. Nominalna skala prati najnii nivo merenja. Ova skala se primenjuje za podatke koji su

    klasifikovani u odreeni broj i tip modaliteta. Na primer, pol muki/enski, krvna grupa 0/A/B/AB. Izmeu modaliteta ne moe se uspostaviti redosled.

    Ordinalna skala, za razliku od nominalne skale, utvrene modalitete moe da rangira tj. moe da se utvrdi redosled, ali ne moe da utvrdi apsolutnu razliku meu modalitetima. Npr, nivo bola jak/srednje jak/slab/ bez bola, zatim stadijumi nekog tumora I, II, III, IV stadijum. Modaliteti su rangirani od najmanjeg do najveeg, ali se ne moe rei da je stadijum IV dva puta gori od stadijuma II ili da je jednaka razlika izmeu stadijuma I i III i izmeu stadijuma II i IV.

    Intervalnu skalu karakterie jedinica mere, mogue je utvrditi apsolutnu razliku meu ispitivanim podacima, ali ne postoji mogunost uspostavljanja relativnog odnosa meu ispitivanim podacima. Primer je temperatura koja se moe izraziti u Celzijusima (S) ili u Farenhajtima (F). Ne moe se uspostaviti relativni odnos, jer nula ne predstavlja odsustvo temperature. Osim toga, nule se ne poklapaju: 0S = 32F, 10S=42F, 2h10S84F ve 52F.

    Skala odnosa je najpreciznija skala. NJene osnovne karakterisitke su da ima jedinice mere, moe se utvrditi kako apsolutna tako i relativna razlika meu ispitivanim podacima. Primer za ovu mernu skalu je telesna teina ili visina. Ako uzmemo da je jedan student medicine visok 180cm, a drugi 198 cm mogue je utvrditi da je apsolutna razlika u visini izmeu ova dva studenta 18 cm, ali i da je drugi student vii za 10% od prvog studenta.

    Metode prikupljanja podataka Tokom istraivakog procesa ispitivana pojava moe biti posmatrana u celoj populaciji

    (potpuno posmatranje) ili na delu populacije (delimino posmatranje). Metode potpunog posmatranja su metod popisa i metod registracije i izvetaja. Metod popisa snima stanje neke masovne pojave u tano odreenom trenutku. Popis je

    odreen kritinim momentom pojave koji predstavlja trenutak koji odreuje koje e statisitke jedinice ui u popis, i vremenom trajanja popisa.

    Metod registracije i izvetaja, za razliku od metode popisa, registruje podatke za odreeni vremenski period.

    Medicinska dokumentacija predstavlja grupu sredstava za usklaeno evidentiranje i prikupljanje podataka o dogaajima i aktivnostima u sistemu zdravstvene zatite.

    Funkcije medicinske dokumentacije: Daje uvid u zdravstveno stanje bolesnika Omoguava postavljanje dijagnoze i odabir terapije Olakava komunikaciju izmeu lekara i lekara i bolesnika Predstavlja temelj za razliite zdravstveno-statistike analize Sudsko-medicinski dokaz sprovedinih postupaka Indikator kvaliteta rada zdravstvene slube Baza podataka za nauna istraivanja

  • 3

    Osnovnu medicinsku dokumentaciju ine: zdravstveni karton, istorija bolesti, temperaturno-terapijsko-dijetetska lista, karton o potronji lekova, karton vakcinacije, otpusna lista sa epikrizom, protokol bolesnika, protokol za registrovanje rezultata medicinskog rada, protokol operisanih i umrlih, matina knjiga lica smetenih u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, lista anestezije.

    Postoje i pomona sredstva za voenje evidencija a to su: registar kartoteke, dnevna evidencija o posetama i radu, tekua evidencija o utvrenim stanjima i oboljenjima, dnevna evidencija o kretanju bolesnika u stacionaru.

    Metode deliminog posmatranja su anketa i statistiki eksperiment. Anketa (upitnik) je izvor podataka ili merni instrument sainjen od pitanja koja su

    odtampana na papiru ili na drugom pogodnom medijumu, najee raunaru. Upitnik je namenjen prikupljanju podataka, ispitivanju stavova i ponaanja kod manje grupe ispitanika. U pripremi ankete potrebno je izvriti dobru selekciju ispitanika koji e biti anketirani.

    Na poetku upitnika mora da se naglasi svrha anketiranja, ko sprovodi anketu, da li je anonimna ili nije. Pitanja koja se postavljaju mogu biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Kod otvorenog tipa pitanja ispitanik sam pie svoj odgovor, a kod zatvorenog tipa ispitanik zaokruuje ili na neki drugi nain oznaava jedan od ponuenih odgovora. Na kraju ankete potrebno je ostaviti prostor za primedbe, sugestije ispitanika.

    Pravila prilikom formiranja ankete su sledea: pitanja treba da budu kratka, jasna, precizna, da nisu dvosmislena, da ne navode na odgovor. Anketa treba da bude primerena intelektualnom nivou ispitanika, ne sme da bude predugaka.

    Anketa moe biti sprovedena lino, slanjem putem pote ili elektronske pote, postavljena na veb sajtu.

    Metode sreivanja podataka

    Prikupljeni podaci predstavljaju sirov materijal koji se ne moe podvrgnuti statistikoj analizi. Ovako prikazani podaci predstavljaju osnovnu empirijsku seriju, gde su vrednosti obeleja prikazane redom kako su prikupljane. Potrebno je ove nesreene podatke urediti po nekom kriterijumu ime se formira osnovna serija, najee se podaci sreuju po veliini.

    Institut za javno zdravlje sproveo je anketu meu enama starosti 30 40 godina koliko puta godinje odlaze na kontrolne ginekoloke preglede. Dobijeni su sledei podaci:

    0 0 3 4 2 2 4 3 1 0 1 3 2 4 4 3 2 0 1 2 2 4 3 0 2

    1 4 2 3 1 0 2 2 1 2 3 2 1 0 1 2 1 3 1 0 2 4 3 3 1 Na osnovu ovako prikazanih podataka nismo u mogunosti da formiramo sliku o navikama

    ena odreenog uzrasta da poseuju ginekologa. Kako bi zakljuili kakve su navike ena potrebno je prvo srediti podatke po veliini.

    0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2

    2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 Nakon sreivanja podataka po veliini potrebno je saeti podatke u vidu proste distribucije

    frekvencije. Distribucija frekvencije predstavlja takvu statistiku seriju gde se vrednosti obeleja

  • 4

    upisuju u jednu kolonu, a uestalost tj. frekvenciju u drugu kolonu. Dakle, distribucija frekvenicije pokazuje kako je rasporeen broj jedinica posmatranja po pojedinim vrednostima obeleja. Za gore pomenute podatke formirana je prosta distribucija frekvencije.

    Broj poseta f

    0 8 1 11 2 14 3 10 4 7 50

    Na osnovu ovako sreenih podataka moe se zakljuiti da najvei broj ena poseuje

    ginekologa dva puta godinje. Nain sreivanja podataka zavisi od tipa obeleja. Atributivna i numerika diskontinuirana

    obeleja predstavljaju se prostom distribucijom frekvencije, a numerika kontinuirana obeleja se predstavljaju distribucijom frekvencije sa klasnim (grupnim) intrevalima.

    Distribucija frekvencije sa klasnim (grupnim) intervalima odreena je brojem intervala, veliinom intervala i granicama intervala. Osim toga, potrebno je voditi rauna o tome da intrevali budu meusobno jednaki, jer se time omoguava meusobno uporeivanje grupa.

    Broj intervala oznaava se sa K i odreuje se Sturgesovom formulom.

    K = 1+3,32192 log N, N = ukupan broj statistikih jedinica Veliina intervala odreuje se po formuli:

    Veliina intervala = KXX minmax

    Treba voditi rauna da granice intervala budu jasne i precizne, ime se jasno pokazuje kom

    intervalu pripada vrednost posmatranog obeleja, zatim, mora se voditi rauna da kraj jednog intervala ne bude i poetak drugog, jer se time izbegava situacija da se ne zna kom intervalu pripada ispitivana vrednost.

    Kod 30 bolesnika odreivane su vrednosti glikemije (eera u krvi) i dobijene su sle

Search related